PATINA I PAT

Za izgled je važno da li površina metala odiše svežinom skorog kovanja ili je prekrivena
patinom starosti. Upravo ovo poslednje kod bakra je i najlepše ali ko danas ima vremena ili
strpljenja da dugi vremenski period čeka lepu boju starosti metala? Taj proces se može skratiti
i predmetu dati patina izazvanim procesima do kojih bi se inače došlo delovanjem vremena.
Patiniranje je veoma poznat proces obrade ne samo metala, već i gipsa, drveta… Ne može se
poistovetiti sa bojenjem iako se predmetu daje boja, več pre sa oksidacijom i korozijom tj. sa
svim onim procesima što na predmet delju u prirodi. Patiniranje se najčešće i najlakše
primenjuje na svim bakarnim predmetima te legurama koje sadrže izvestan procenat bakra.
Mogu se patinirati i drugi metali, no postupci su vrlo složeni i povezani s većim materijalnim
izdacima. Patiniranje bakra i njegovih legura koristi se u umetnosti, posebno u kiparstvu gde
se njime postiže željeni izgled bronzanih skulptura. Sredstava za izazivanje reakcija površine
bakra i time stvaranja patine, ima nekoliko. Među njima je svakako najpoznatija sumporna
jetra, zatim Gajerova patina i na kraju žeelezni nitrat. Patine koje se njima postižu idu od
svetlo-smeđe, preko crvene i tamnozelene, pa sve do crne a to su ujedno osnovne nijanse na
kojima se patiniraju brozani i bakarni predmeti.

SUMPORNA JETRA

Sumporna jetra se nabavlja u kamenčićima hermetički zatvorenim u limenkama, jer nije

postojana na vazduhu te oksidira pretvarajući se u prašinu. Stoga je treba odmah po kupovini
rastopiti u koncentrat, 20 dkg jetre sa 1 litrom vode, i lako držati na hladnom i tamnom mestu.
Za upotrebu taj se koncentrat još više razblaži, tako da se pri patiniranju koristi mešavina 1
decilitra koncentrata s 1 litrom vode. Brzina rada jetrom te završm izgled zapravo najviše
zavise o ovoj poslednjoj mešavini. Većom koncentracijom brže se i lakše patinira i postižu se
tamnije nijanse. Nanošenjem sumporne jetre na bakarne i bronzane predmete do bivaju se
nijanse smeđe i crne boja.

GAJEROVA PATINA

To je preparat koji se vrlo teško nabavlja u prodavnicama hemikalija (jer je ne proizvodi ni

jedna fabrika hemijskih proizvoda, koliko je meni poznato). Ako je slučajno i ima vrlo je
skupa! No, umesto nje može se koristiti modra galica kojom se, uz malo više upornosti,
postižu vrlo slični efekti. Gajerovom patinom (ili modrom galicom) izaziva se ubrzana
oksidacija bakra i time postiže njegova inače prirodna zaštita, lepa zelena boja. Ona se gotovo
nikada ne nanosi na čistu površinu, jer bi takva zelena boja bila ružno svetla, nego redovito na
patinu dobijenu sumpornom jetrom. Boja predmeta je najsličnija boji pri rodne oksidacije ako
se Gajerova patma nanosi na crnu pođlogu, inače patinu sumpome jetre.

PATINIRANJE NITRATOM

Železni se nitrat dobija se delovanjem nitratne ili još poznate kao i dušične kiseline na čisto,
neoksidirano železo. U tu se svrhu u keramičku posudu, otpornu na toplinu (nikako metalnu,
radi delovanja kiseline) sipa litra nitratne kiseline i u nju potopi pola kilograma novih eksera.
Tom prilikom nastaće reakcija pri kojoj će se oslobađati velike količine toplotne energije koja
će dok se železo „neugasi“, trajati više od sat vremena. Železo treba „gasiti“ na otvorenom
prostoru, jer su miris i dim, koji se tom prilikom javljaju, toliko intenzivni da guše i izazivaju
suze i nagrizaju služokožu. Bezbojna nitratna kiselina u tom procesu postepeno dobija
tamnocrvenu, gotovo smeđu boju pa će sada u obliku nitrata nanesena na bakarne ili bronzane
predmete stvarati patinu iste boje. Železni se nitrat nanosi na čistu metalnu površinu ili mu
podloga može biti patina stvorena sumpornom jetrom, jer konačno o tome zavisi i nijansa
patine od svetlocrvene, pa sve do tamnosmeđe boje. I železni nitrat može biti podloga
sumpornoj jetri, naročito se to odnosi pri patiniranju na crno gde se nitrat može nanositi na
prljavu i masnu površinu (neutralizuje masnoću) te se na njega nanosi cma patina.
Sumpomom jetrom, želeći postići crnu patinu, na takvoj površini metala ne bismo mogli
uspešno patinirati. U stvari sve boje koje se mogu postići sa pomenutim sredstvima, samo su
odraz stanja kroz koja bi bakreni i bronzani predmeti izloženi različitim vremenskim
uticajima, prolazili kroz duži vremenski period. Nakon boje svežeg bakra poprimili bi crvenu,
pa sve tamniju do smeđe, zatim zelenu koja bi postepe no tamnila dok na kraju ne bi postala
skoro crna.

HLADAN I TOPAO POSTUPAK

Patiniranje se može sprovesti sa ili bez korišćenja izvora topline. Uopšteno uzevši, postupci su
vrlo slični, tek grejanjem se ubrzava proces stvaranja patine. Bez korišćenja topline ili „na
hladno“ patinira se sumpornom jetrom. Njena se mešavina jednostavno kistom nanosi na čist i
hladan bakarni ili bronzani predmet, a da bi se patiniranje ubrzalo, predmet se istodobno četka
čeličnom četkom. Postupak nanošenja i četkanja ponavlja se sve dok se ne postigne željena
nijansa. „Na toplo“ ili korištenjem izvora topline postižu se sve ostale vrste patina, ali i patina
sumpomom jetrom. Predmet se pri tom ugreje toliko da svaka kap tekućine na njemu odmah
isparava i kistom premazuje izabranim sredstvom za patiniranje. Ako se za vreme rada
predmet suviše ohladi pa nanešena tekućina ne isparava trenutno, grejanje se može ponoviti.

Osim što ubrzava patmiranje, grejanje izaziva i intenzivnije nijanse pojedinih boja, pa tako
inače tamna crvena patina železnog nitrata jačim grejanjem postaje intenzivnije crvena. No i
kod toga treba imati mere te je pravilo da se bakarni predmeti tankih zidova ne greju kako se
oblici ne bi deformisali. Ako patina iz bilo kojeg razloga nije uspela ili ako ste nezadovoljni
nijansom, sve vrste patina možete odstraniti vrlo brzo i predmet vratiti u početno stanje.

ZAVRŠNA OBRADA

Samim patiniranjem posao nije do kraja završen jer je površina predmeta mat, bez sjaja. Za
crnu patinu to može biti i dobro, međutim ostale patine zahtevaju sjaj, u najmanju ruku
istaknutih delova predmeta. Uobičajeno je da se sjaj postiže odmah nakon patiniranja,
trljanjem površine mekom krpom. Nakon toga, povremenim ponavljanjem tog trljanja, sjaj
predmeta se održava a katkada i povećava. Intenzivniji sjaj postiže se dobrom pripremom
površine pre patiniranja a nakon toga raznim sredstivma za čišćenje i poliranje metala.

Sjaj predmeta postignut bilo kojim načinom, kratkog je veka. Ipak, postoji način da sjaj
metalnog predmeta bude gotovo večan i da ga jedino katkada treba osloboditi nakupljene
prašine. Na već patiniranu i izlaštenu površinu ugrejanog predmeta nanosi se topla mešavina
pčelinjeg voska i benzina. Nakon hlađenja stvori će se bezbojna kora koju treba izlaštiti
mekom krpom, a ona će, osim što mu daje sjaj, štititi predmet od spoljnih uticaja. Takav se
sjaj može dati svim predmetima, sa bilo kojom patinom, osim onim što su patinirani na
zeleno. Kod njih se sjaj i zaštita postižu trljanjem voštanom krpom.