Prirucnik Za TPO-3

PORUKA KOLEGAMA PSIHOLOZIMA OD AUTORA OVOG TESTA
Nemojte dozvoliti da mi upravljamo Vašim utiskom već razmišljajte svojom glavom koji je test najbolji
za savetovanje vaših učenika pri izboru zanimanja. U našoj profesionalnoj praksi danas postoje, pored TPO3, još
dva testa: a) TPI (Dragović, Balkovoj, Mirković i Kozić, 1998) i b) RIASEC (Opačić, 2014) R–realistični
(baratanje materijalnim stvarima-popravljanje ili kontruisanje raznih mašina, rad sa njima); I–istraživački
(rešavanje problema korišćenjem matematičkih i naučnih postupaka); A–umetnički (poslovi koji zahtevaju
kreativnost i ličnu ekspresiju); S–socijalni (rad sa ljudima sa ciljem pružanja pomoći u vezi ličnih ili
profesionalnih problema); E–preduzetnički (poslovi u kojima se upravlja drugima ili se drugi ubeđuju u nešto) i
C–konvencionalni (poslovi koji zahtevaju organizaciju i planiranje, vođenje knjiga, dokumenata i ostali).
O testu TPI pročitajte u Uvodu za prvo i drugo izdanje testa TPO ovog Priručnika. Što se tiče testa
RIASEC obratite se na E-adresu www.totalassessment.net.
Petar Kostić
Aleksandra Vlajić
Dušan Ranđelović
PRIRUČNIK ZA TEST
PROFESIONALNIH OPREDELJENJA
(TPO-3)
Petar Kostić Aleksandra Vlajić Dušan Ranđelović
Beograd, 2015
SADRŽAJ PRIRUČNIKA
Pogla
Naslovi poglavlja Str.
-vlje
UVOD ZA PRVO I DRUGO IZDANJE TESTA TPO 3
1. PROFESIONALNA OPREDELJENJA - ŠIRI KONTEKST KONSTRUKCIJE INSTRUMENTA 5
2. KRATAK PRIKAZ TESTA PROFESIONALNIH OPREDELJENJA 9
3. FAZE KONSTRUKCIJE I RAZVOJA TESTA PROFESIONALNIH OPREDELJENJA 11
4. METRIJSKE KARAKTERISTIKE 12
4.1. Objektivnost
4.2. Pouzdanost stavki i skala
4.2.1 Kvalitet (interna pouzdanost) stavki i skala TPO
4.2.2 Ispitanička pouzdanost standardizacionog uzorka testa TPO-3
4.2.3 Test-retest pouzdanost stavki i skala TPO
4.3. Valjanost
4.3.1. Faktorska valjanost
4.3.2. Dijagnostička valjanost
4.4. Diskriminativnost
4.5. Baždarenje (norme) testa
5. ZADAVANJE TESTA 25
6. OBRADA И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА REZULTATA 26
7. KOMPJUTERSKA VERZIJA TESTA PROFESIONALNIH OPREDELJENJA 28
LITERATURA 35
PRILOZI 37
1 Sadržaj stavki testa po familijama profesionalnih opredeljenja
2 Protokoli тестa profesionalnih opredeljenja (TPO-3), ćirilica i latinica
2A Protokol тестa profesionalnih opredeljenja (TPO-3), ćirilica 41
2B Protokol тестa profesionalnih opredeljenja (TPO-3), latinica 45
3 Transformacija skale sirovih skorova („ss”) u skalu percentilnih rangova („pr“) za sva četiri stratuma 49
3A Dečaci, osnovna škola
3B Devojčice, osnovna škola
3C Momci, srednja škola
3D Devojke, srednja škola
4 Tekst "rečenica“ izveštaja namenjenog ispitanicima 54
UVOD ZA PRVO I DRUGO IZDANJE TESTA TPO
U našoj psihološkoj praksi, za potrebe profesionalne orijentacije i savetovanja, od 1998. godine, u

upotrebi je Test profesionalnih interesovanja (TPI, Dragović, Balkovoj, Mirković i Kozić, 1998). Još 2002. je
dvoje autora (Trogrlić i Vasić, 2002) izvestilo je profesionalnu javnost da taj test, koji koriste psiholozi u
školama i filijalama Republičkog tržišta rada, nije dobro baždaren spram pola učenika. To je najveći, ali ne i
jedini problem sa TPI1. Osim pogrešne tvrdnje da nisu potrebne separtne norme po polu, pogrešno je i
nepostojanje posebnih normi s obzirom na uzrast učenika. TPI je razvijen i proveravan na uzorku učenika
osomog razreda osnovne škole. Njegovi autori korektno kažu da je test namenjen učenicima osnovnih škola, ali
u istoj rečenici oni smelo tvrde da “ ...to ne sprečava njegovu primenu i na starijim uzrastima, pogotovu sa
maturantima” (autori, s.2). Kasnije ćemo videti, analizom empirijskih podataka, zašto TPI nije upotrebljiv na
starijim uzrastima, pogotovu ne na maturantima.
Ni to nije sve! Našim testom nastojali smo da popravimo sve ono što smo, parktičnom proverom
pronašli kao manu TPI-a: sadržajnu i dijagnostičku valjanost i diskriminativnost. Međutim, TPI u odnosu na
TPO ima bolju faktorsku valjanost i pouzdanost. No, u celini posmatrano, uvereni smo da će TPO bolje
odgovoriti zahtevima prakse, prvenstveno školskih psihologa. Još su dve "komparativne prednosti" TPO spram
TPI: mogućnost merenja sportskih i menadžerskih interesovanja mladih, kao i podešenost testovne interpretacije,
uz pomoć kompjuterske verzije, ka profesionalnom savetovanju „malih i velikih maturanata“ nakon testiranja.
TPI, koji je sada u našoj profesionalnoj praksi, ne sadrži "“sport"”, a to nije samo psihometrijski propust
već i nacionalni greh. Prof. Momirović reče jednom prilikom „“da je sport najkonkurentnija srpska roba na
svetskom tržištu”. Psiholozi u školama mogu pomoći da se, u procesu profesionalnog savetovanja, otkriju mladi
sportski talenti, a za to im je, između ostalog, potrban adekvatan psihometrijski alat, ali ne samo za nalaženje
mladih sportskih posvećenika već i onih koji imaju u profesionalnom opredeljenju adekvatnu "“logističku
podršku"” u osobinama ličnosti.
Da bi se psiholozima u praksi omogućilo integrisano profesionalno savetovanje mladih, potrebeno je da

mogu, imajući u vidu pored objektivnih okolnosti, i osobine ličnosti. Neka istraživanja 2 pokazuju da su mladi u
izboru zanimanja sve više pragmatični i orijentisani ka brzom nalaženju posla koji se dobro plaća, te da su
njihovi izbori sve manje pod uticajem porodične klime koja je nekada bila mnogo značajnija (vidi Pajević,
2006). To još više povećava potrebu za testom ličnosti koji bi psihologu omogućio utemeljenije profesionalno
savetovanje. Nijedan od nama poznatih testova ličnosti, uparenih sa testom profesionalnih interesovanja, im to
im ne obezbeđuje3, osim psihometrijskih operacionalizacija Digmanovog petofaktorskog modela ličnosti (NEO
PI R, Koste i MekKrija za sada).
Zato je konstrukcija novog testa profesionalnih interesovanja, koji neće imati navedene nedostatke, ali
će imati neke prednosti nad TPI-jem, bila preko potrebna. Test TPO je namenjen svim onim psiholozima koji po
prirodi stvari rade sa mladima u procesu izbora i/ili promene profesije (osnovne i srednje škole, filijale zavoda za
zapošljavanje, selekcija i klasifikacija pri prijemu osoblja kao i prekvalifikacija viška radne snage). Kada je reč o
ovoj zadnjoj poslednjoj nameni (prekvalifikacija) percentilne norme su korisnije 4.
Koje je su najvažnije razlike ovog izdanja testa u odnosu na prvo? Najpre je uvažena, više nego nužno,
sugestija recezenta 1.prvog izdanja, prof. dr Desimira Pajevića: Umesto 12. zanimanja, sada TPO sadrži i 13-to,,
preduzimačko (menadžersko, odnosno upravljačko). Evo šta o ovom zanimanju kaže recezent prvog izdanja
TPO: „Postoje ozbiljni razlozi da predložimo autorima, da u dogledno vreme, prošire listu familija zanimanja za
1
Detaljnu kritičku proveru TPI testa videti u Kostić i Vlajić, 2005, : Unakrsna validacija testa profesionalnih interesovanja
(TPI), Godišnjak za psihologiju, Filozofski fakultet u Nišu, godina III, broj 3, s.111-125
2
Vidi (Hedrih, 2006)
3
Kasnije ćemo videti da bi izlaz mogao da bude petofaktorski model ličnosti i jedan test koji bi ga operacionalizovao,
razvijen na našoj populaciji, Strukturalni test lićnostiličnosti-STL.
4
Do sada su u tri, rada, referisana na psihološkim skupovima, proveravane metrijske karakteristike ovog testa: a) Jelić, J.,
Tepavčević, M., Ranđelović, D., Merdović, J (2008): Povezanost dimenzija ličnosti Klonindžerovog modela i
profesionalnog opredeljenja srednjoškolaca, Knjiga rezimea, s.228, Sabora psihologa Srbije, Kopaonik 4-7 jun; b)
Ranđelović, D., Andrić, A., Stanković, A., Janković, O. (2008): Osobine ličnosti i profesionalno opredeljenje učenika 4.
razreda srednjih škola, Knjiga rezimea, s.228, Sabora psihologa Srbije, Kopaonik 4-7 jun i c) Pedović I. i Hedrih V. (2008):
Faktorska struktura testa profesionalnih opredeljenja, IV Konferencija dani primenjene psihologije, Knjiga rezimea, s.38,
Niš
još jednu, menadžment, koji je već sada snažno zakoračio i na naše prostore, a u budućnosti će igrati još važniju
ulogu u svetu rada. Zasad je to neizvodljivo jer Ministarstvo prosvete još nije izvršilo akreditaciju fakulteta, a na
području menadžmentskih fakulteta i studijskih grupa (najviše privatni) postoji pravo šarenilo tako da se ne zna
koji će smerovi opstati na tržištu obrazovanja. S druge strane, test TPO je orijentisan ka realnim, postojećim,
školama i fakultetima, pa bi kreiranje takve skale u okviru testa bilo preuranjeno. Na primer, pored vodećih
profilisanih fakulteta za menadžment (FON, Karićev, Megatrend...) skoro svi fakulteti imaju jedan ili više
predmeta koji izučavaju upravljane resursima (ljudskim i materijalnim). Da zaključimo, tek nakon akreditacija
Ministarstva prosvete stvari će biti jasnije i mogućnosti za novu famiju zanimanja, testovno operacionalizovanu,
potpuno utemeljene u svet rada. Podrazumeva se da skala menadžerskog usmerenja neće biti namenjena
osnovnoškolcima, jer na nivou srednjih škola ne postoji takav profil zanimanja (Pajević, 2006).”. (Pajević, ??).
Dalje, sve skale svih zanimanja umesto po 14 stavki (u prvom) sada sadrže po 18, osim stavki sportskog
i upravljačkog menadžerskog (upravljačkog) zanimanja koje sadrže po 19. Racionala Razlog ove promene je da
test bude prihvatljiv i za istraživačke, a ne samo praktične svrhe. Naime, u istraživačkim situacijama zadavanja
bilo kog testa, pogotovu kognitivnih, smanjuje se ispitanička pouzdanost (Kostić i Ranđelović, 2008, s. 81).
Najzad, II izdanje TPO je, osim svega već navedenog, pokazalo (još jednom) da ne postoje značajne
razlike spram I izdanja, a to, implicitno, znači da je ovaj model profesionalnih opredeljenja sasvim praktično
upotrebljiv za profesionalno savetovanje učenika završnih razreda osnovnih i srednjih škola.
1. PROFESIONALNA OPREDELJENJA, ŠIRI KONTEKST KONSTRUKCIJE INSTRUMENTA
Tri su aspekta onog što podrazumevamo pod “širim kontekstom” (Kostić, 2004):
a) Logika i princip konstrukcije mernog imstrumenta profesionalnih interesovanja;
b) Testiranje profesionalnih opredeljenja kao uvod u savetovanje za izbor zanimanja i
c) Razmatranje relacija ličnosti i izbora profesije, a u vezi sa informisanja informisanjem i savetovanja
savetovanjem za izbor profesije.
Osnovni princip od koga smo pošli pri konstrukciji je da postoje četiri vida izražavanja i merenja
profesionalnih interesovanja (Super, Vili, Andrej i Stronga prema Bele-Potočnik, 1972, s.3):
1) Izraženi profesionalni interes (verbalno opredeljivanje, "Želim da budem sveštenik"),
2) Manifestni (učešće u ineresnoj aktivnosti, na primer, posećivanje verskih hramova),
3) Izmereni interes (izražen brojem bodova na objektivnom testu, na primer, socijalne aktivnosti u vezi sa
religijereligijom, na primer "Pevanje u lokalnom crkvenom horu") i
4) Iventarisani interes na nekom samoopisnom testu profesionalnih interesovanja (na primer, nadprosečan
natprosečan skor da na dimenziji religijskih profesionalnih interesovanja). Naravno, samo je ovaj vid
izražavanja psihometrijski relevantan zato što potire socijalne pritiske (profesija roditelja, na primer) i
subjektivne iracionalnosti (profesionalno opredeljenje utemeljeno na idealizovanim dečjim prestavama o
svetu rada5). Razlika između ova četiri vida izražavanja može da bude dramatična, ali je (principijelno)
mereni interes najbliži realnosti, pod uslovom da je test sačinjen na dovoljno velikom broju profesija i
radnih aktivnosti.
Testiranje ispitanika testom profesionalnih interesovanja oslanja se na pretpostavku da ispitanik nešto

zna o tom posebnom profesionalnom području ili, barem o familiji zanimanja, zna tehničke termine i detalje o
delatnosti za koju se, navodno, interesuje. Logika korišćenja ovih testova u školama i filijalama tržišta rada
sastoji se u razumnom očekivanju da će mladi ispitanici mernim instrumentom bolje odraziti svoja profesionalna
interesovanja nego što je to moguće izražavanjem, manifestovanjem i društvenim aktivnostima (prva tri vida) u
pogledu posla kojim pojedinac želi da se bavi tokom celog budućeg radnog veka.
Pri opredeljenju za logiku i principe konstrukcije TPO-a imali smo u vidu da su se prvi testovi ove vrste
na ex-jugoslovenskom području pojavli početkom 70-tih godina prošlog veka. To su Test ličnosti i interesa (Šali,
1974) i Test profesionalnih interesa omladine – TPI (Bele-Potočnik, 1972). Prvi test sadrži dva svojstva koja su
ugrađena u naš TPO: stavke profesionalnih interesovanja su međusobno sučeljavane sparivanjem, a i sam test
profesionalnih interesa bio je sparen sa testom ličnosti. Koncepcija stavki je bila ukrštanje interesovanja uz
nastojanje da postoji neka spona između ukrštenih interesa koja ih razdvaja ali i spaja. Evo primera tri stavke iz
tog testa:
131: Radije bih ispitao inteligentnost deteta nego da mu popravim igračku (manuelni rad spram naučni naučnog
rada, ali oba spaja "dete").
135: U fabrici tekstila više bih voleo da radim u kancelariji nego u pogonu (manuelni rad spram računanje
računanja i upravnih posloviposlova, ali ih spaja "fabrika tekstila").
139: Radije bih bio konobar nego kuvar (manuelni rad spram poslovanje poslovanja s ljudima u trgovini i
privredi, ali im je zajednički "restoran").
I drugi test, Test profesionalnih interesa omladine, merio je interesovanja za devet zanimanja, a svako
zanimanje sadrži po osamnaest delatnosti. Koncepcija je da se ispitanik odlučuje za jednu od sparenih delatnosti,
i to za svaku delatnost po četiri puta. Dakle, postoji 648 izbora za 162 delatnosti (9 zanimanja x 18 delatnosti).
Međutim, protokol za ispitivanje je veoma ekonomično rešen (arak A-3 formata) zato što ispitanik "putuje
crvenim i crnim" ulicama i nailazi na "crvene i crne raskrsnice" na kojima mora da odabere jedan od četiri
pravougaonika u kojima su ispisane 162 delatnosti. Ako bi izbori bili upareni trebalo bi najmanje 20 stranica
teksta.
Slika 1. Primer jedne "raskrsnice" u TPI testu

Uzgajati čistokrvne konje Sastavljati račune za prodatu robu
12
Prodavati knjige u knjižari Pisati scenarije za filmove
Svaki izbor vredi jedan bod, tako da je maksimalan broj bodova za pojedino profesionalno područje 72,
a ukupan broj je 162. Dakle, povećavanjem broja bodova za jedna područja smanjuju smanjuje se broj bodova se
za druga. Bodovi se prenose na odgovarajući arak za prikaz profila profesionalnih interesovanja. Da zaključimo,
5
Prvopotpisani autor je do 12. godine života želeo da radi u fabrici čokolade, a od 12. do 16. da bude agent tajne službe
smatramo heuristički plodnom orijentacijom da zanaimnja budu uparena, baš kao što je to bilo u ova dva
spomenuta testa.
Druga orijentacija pri konstrukciji TPO-a je: da testiranje profesionalnih opredeljenja kao uvod u
savetovanje za izbor zanimanja. Postoji, nemala, društvena potreba da se mladima pruži neka vrsta pomoći pri
izboru profesije kojom će se baviti u životu. Prirodno je da tu potrebu zadovoljavaju psiholozi u osnovnim i
srednjim školama, odnosno da profesionalno usmeravanje bude u njihovom opisu poslova (Biro, 2003, s.25-26).
Samo testiranje nije dovoljno, potrebno je i savetovanje, a prilkom savetovanja neizbežno je vođenje računa o
osobinama ličnosti mlade osobe kojoj su prethodno izmerena profesionalna interesovanja, pa tako dolazimo i do
treće orijentacije za konstrukciju TPO-a: razmatranje relacija ličnosti i zanimanja kojim se ona bavi. Ovaj
problem nije, prevashodno, gnoseološki (da li postoji korelacija između ta dva entiteta) već je i ontološki (da li
treba da postoji korelacija). Odgovori na naredna tri pitanja daju uvide zašto korelacija između ličnosti i sveta
rada ne treba da bude deterministička:
1) Svoditi bilo koju ličnost na ono čime zarađuje za život je najgrublji oblik fahidiotizma, jer se postavlja
večiti problem slobode i determinizma. Ima li čovek mogučnosti da bira u svetu zanimanja ili njega "bira
zanimanje" saglasno već formiranim osobinam ličnosti?
2) Treba li da prilagođavamo vaspitanje dece zanimanju koje im roditelji planiraju?
3) Može li čovek, tokom života, da menja profesiju, a da pri tome ne mora da menja sopstvenu bazičnu
osobenost?
Naravno, prevashodnost ontološkog (da korelacija postoji) ne determiniše gnoseološke odgovore (kolika
on treba optimalno da bude). Pogledajmo neke empirijske relacije:
1) Videćemo da empirijski podaci ne podržavaju strogu determinaciju profesije ličnošću profesionalca;
2) Većina profesija je tako tehnološki razruđena da su skoro sve profesije prilagodljive prosečnoj osobi
nezavisno od njenih osobenosti uključujući i sposobnosti;
3) Determinacija više opredeljuje osobu ka nekoj familiji zanimanja, a ne bilo kojoj konkretnoj profesiji
pojedinačno.
Logika sparivanja testa ličnosti i profesionalnih interesovanja se zasniva na opštoj hipotezi da se ličnosti
različitih sklopova crta interesuju za različita zanimanja. Naime, jedna od najstarijih teorija profesionalnog
izbora (prema Marušić, 1986, s.17) zvana "Teorija osobina–zahtev" podrazumeva četiri etape: 1) upoznavanje
sebe; 2) poznavanje zahteva različitih poslova (profesija); 3) upoređivanje sopstvenih svojstava sa onim što traže
pojedini poslovi i 4) odluka o izboru kao rezultat prethodne etape. Dakle, čak je i zdravorazumski opravdano
pretpostaviti da postoje veze i odnosi između ličnosti u psihološkom smislu i profesionalne aktivnosti.
Najeksplicitniji odgovor na odnose ličnosti i zanimanja daju Baret i Vilijams (Barrett and Williams,
6
1994 ). Ovi autori "u paketu" nude test ličnosti, FLAG-test i Test profesionalne motivacije. Test se sastoji iz dva
dela. U prvom delu su tvrdnje (n=40, na primer, "Generalno volim da radim sam/a i na svoj način") na koje
ispitanik odgovara sa DA ili NE, a u drugom delu ispitanik treba da, opet sa DA ili NE, odgovori na pitanje šta
on misli kako ga drugi opisuju pomoću 40 reči (fraza, na primer "određena" ili "opuštena"). Na osnovu ovih
stavki najpre se izračunava skor na osam crta, osobina ličnosti koje formiraju četiri faktora, kao što sledi:
Tabela 1: Faktori i osobine ličnost za tipologiju
FAKTORI Osobine ličnosti
I 1) emotivan (S) spram 2) racionalan (F)
II 3) živahan (L) spram 4) smiren (C)
III 5) prodoran, agresivan (A) spram 6) pasivan (P)
IV 7) nezavisan (I) spram 8) sklon timskom radu (G)
Različitim kombinacijama osam osobina iz četiri bipolarna faktora, svaka sa svakom, dobija se 16 tipova
ličnosti koji se mogu vezati za određenu vrstu poslova koji odgovaraju tom tipu. Kako to izgleda? Na primer,
prvi tip FLAG sačinjava kombinacija 2, 3, 5. i 8. osobina („POLITIČAR“), a tip 15 --> SCPG=1+4+ 6+8
(“ČOVEK ZA PODRŠKU")! Granični skor je 10. Dakle, da bi bilo koja osobina ličnosti "ušla" u tip ispitanik
treba da je, DA/NE odgovorima, na 80 stavki, "markira" 10 ili više puta. U prikazu koji sledi, date su preporuke
za karijere svakog od 16 tipova ličnosti iz ovog modela.
1. Tip: FLAG – POLITIČAR (dakle, 2=F racionalan; 3=L živahan; 5=A prodoran i 8=G sklon timskom radu)
gradi sledeće karijere: odnosi sa javnošću, prodavci na aukcijama, sekretari klubova, trgovci nekretninama,
generalni direktori, političari, upravnici, administratori i sportski treneri.
2. Tip: FLAI – PREDUZIMAČ (dakle, racionalan-živahan-prodoran-nezavisan) gradi sledeće karijere:
spoljnotrgovinski agenti, nabavljači, direktori marketinga, trgovci, istraživači razvoja nekretnina, izdavači,
6
Gospođi Slavici Vojinović, profesorki engleskog jezika iz Saveznog ministarstva za odbranu, zahvaljujemo za prevođenje
naziva karijera.
upravnici za javne radove i privatni biznismeni.
3. Tip: FLPG – POMAGAČ (dakle, racionalan-živahan-pasivan-sklon timskom radu) gradi sledeće karijere:
stjuard-stjuardesa, barmen, zubarski tehničar, frizer, domaćica, maser, recepcionar, koreograf, sekretar.
4. Tip: FCAG – MENADŽER (dakle, racionalan-smiren-prodoran-sklon timskom radu) gradi sledeće karijere:
oficir, direktor banke, generalni direktor, direktor hotela, zakupnik državnih prihoda, sve vrste direktora.
5. Tip: SLAG – VOĐA KAMPANJE (dakle, emotivan-živahan-prodoran-sklon timskom radu) gradi sledeće
karijere: kozmetičar, referent za ljudska prava, kurir, demonstrator, novinar, izvršilac u sektoru za odnose sa
javnošću, nastavnik, logoped, predsednik udruženja, dramaturg.
6. Tip: FLPI – SAMOSTALNI ZASTUPNIK (dakle, racionalan-živahan-pasivan-nezavisan) gradi sledeće
karijere: tehničar računovođstva, kondukter, dijetetičar, kuvar, odžačar, mehaničar za kancelarijske mašine,
moler ili dekorater, nadrilekar, hirurg, majstor, službenik u patroli saobraćajne policije.
7. Tip: FCPG – POSREDNIK (dakle, racionalan-smiren-pasivan-sklon timskom radu) gradi sledeće karijere:
sekretar poljoprivredne organizacije, član ekipe hitne pomoći, oficir, blagajnik, vatrogasac, čuvar, pomorac,
zatvorski službenik, medicinska sestra, radnik na ulici.
8. Tip: SCAG – NASTAVNIK (dakle, emotivan-smiren-prodoran-sklon timskom radu) gradi sledeće karijere:
nastavnik, lekar, psiholog, viši medicinski tehničar, instruktor, socijalni radnik.
9. Tip: SLAI – UMETNIK (dakle, emotivan-živahan-prodoran-nezavisan) gradi sledeće karijere: arhitekta,
umetnik, pisac, igrač, unutrašnji dekorater, muzičar, skulptor.
10. Tip: FCAI – ADVOKAT (dakle, racionalan-smiren-prodoran-nezavisan) gradi sledeće karijere: advokat,
carinik, zubar, inspektor policije, pravnik, sudija, službenik obezbeđenja.
11. Tip: SLPG – "POMOĆNA RADNA SNAGA" (dakle, emotivan-živahan-pasivan-sklon timskom radu)
gradi sledeće karijere: kuvar, garderober, pomoćni trgovac, sestra u dečjim jaslicama, recepcionar, trgovac na
malo, pomoćni radnik na pozorišnoj sceni, konobar/ konobarica.
12. Tip: FCPI – SPECIJALISTA (dakle, racionalan-smiren-pasivan-nezavisan) gradi sledeće karijere:
finansijski tehničar, statističar, arhivar, revizor, ronilac, vozač, inžinjer, istraživač, psihometričar, analitičar
sistema, tehničar, vozovođa, trener, naučnik, ocenjivač patenata.
13. Tip: SLPI – AVANTURISTA (dakle, emotivan-živahan-pasivan-nezavistan) gradi sledeće karijere: radnik u
baru, igrač, cirkusant, disk-džokej, zabavljač, maneken, konobar, pomoćnik trgovca.
14. Tip: SCAI – SAVETNIK (dakle, emotivan-smiren-prodoran-nezavisan) gradi sledeće karijere: analitičar,
poslovni savetnik, novinar, bibliotekar, naučni radnik u oblasti društvenih nauka, instruktor.
15. Tip: SCPG – "ČOVEK ZA PODRŠKU" (dakle, emotivan-smiren-pasivan-sklon timskom radu) gradi
sledeće karijere: savetnik, portir u bolnici, domaćica, medicinska sestra u psihijatrijskoj bolnici, vaspitač u
obdaništu, socijalni radnik, psihoterapeut, nastavnik dopunske nastave.
16. Tip: SCPI – USAMLJENIK (dakle, emotivan-smiren-pasivan-nezavisan) gradi sledeće karijere: stolar,
kustos, krojač, radnik na farmi, baštovan, istoričar, svetioničar, mlekar, grnčar, pastir, građevinac.
Test profesionalne motivacije (42 zanimnja i 42 delatnosti) ispituje interesovanje za zanimanja koja su
grupisana u 7 kategorija:
L – literarna,
C – kreativna,
S – socijalna,
X – izvršna (executive),
R – istraživačka,
P – praktična i
A – administrativna.
Tabela 2: Korelacije između osobina ličnosti i profesionalnih motiva 7 (N=298)
PROFESIONALNI MOTIVI
Osobine ličnosti
LITER. KREAT. SOCIJ. IZVRŠ. NAUČ. PRAKT. ADMIN.
Racionalan (F) -0.108 -0.032 -0.111 +0.171 +0.111 +0.121 +0.174
Emotivan (S) +0.110 +0.033 +0.113 -0.175 -0.115 -0.116 -0.165
Živahan (L) +0.095 +0.149 +0.018 +0.098 +0.000 -0.024 +0.020
Smiren (C) -0.092 -0.147 -0.020 -0.105 +0.003 +0.027 -0.017
Agresivan (A) +0.047 +0.052 -0.015 +0.298 +0.078 -0.051 +0.081
Pasivan (P) -0.049 -0.053 +0.014 -0.306 -0.078 +0.054 -0.080
Sklon timskom radu (G) -0.041 -0.006 +0.070 +0.062 -0.123 -0.050 +0.002
Nezavisan (I) +0.036 +0.000 -0.070 -0.074 +0.128 +0.050 +0.001
7
Korelacije značajne na nivou 5% (za N=300) su boldovane, a na nivou 1% su i podvučene.
Tabela 3: Korelacije između tipova ličnosti i profesionalnih motiva (N=298)
PROFESIONALNI MOTIVI
Tipovi ličnosti
LITER. KREAT. SOCIJ. IZVRŠ. NAUČNI PRAKTIČ. ADMINIS.
FLAG-1 -.065 .008 -.067 .039 -.007 -.061 .096
FLAI-2 -.067 -.010 -.049 .053 -.010 -.013 .075
FLPG-3 . . . . . . .
FCAG-4 -.062 -.063 .008 .130 -.005 -.039 .119
SLAG-5 .043 -.001 -.029 .022 -.054 -.003 -.058
FLPI-6 .031 -.040 -.001 .014 -.019 -.057 .134
FCPG-7 . . . . . . .
SCAG-8 .020 -.016 .051 -.052 .049 .008 -.002
SLAI-9 .090 .054 .048 .050 -.009 .041 .015
FCAI-10 -.102 .024 -.068 .078 .191 .148 .093
SLPG-11 . . . . . . .
FCPI-12 -.054 -.055 -.073 -.018 -.029 -.037 -.012
SLPI-13 -.026 -.025 .003 -.023 -.009 -.069 -.036
SCAI-14 .080 .034 -.068 -.115 -.024 -.106 -.172
SCPG-15 -.062 -.133 .043 -.081 -.113 -.073 .010
SCPI-16 .007 .006 -.076 -.207 -.016 .101 -.090
U ove dve tabeletabelama su vidljivi su svi problemi koje ovakva koncepcija "porađa". Najpre, neke
osobine ličnosti zaista imaju značajne i logične korelacije sa nekim profesionalnim motivima. Međutim, te
asocijacije, faktički, dostižu samo dva puta nivo praktične značajnosti (izvršni poslovi traže agresivnu i, sasvim
logično, odbijaju pasivne osobe). Drugo, dimenzija racionalan (F) - emotivan (S) ima značajne veze sa većinom
motiva (izuzetak su kreativi poslovi). Treće, neki profesionalni motivi (literarni) skoro da uopšte nisu ličnosno
determinisani, dok su dva profesionalna motiva (izvršni i naučni) determinisana sa po dva para dimenzija.
Međutim, tipovi ličnosti (sagrađeni na dimenzijama) su potpuno su neupotrebljivi u profesionalnom savetovanju.
Najpre zato što tri tipa (FLPG-3, FCPG-7 i SLPG-11) ne koreliraju ni sa jednim profesionalnim motivom. Dalje,
od ukupno 144 moguće veze (9 X 16) samo je 10 (7%) dostiglo nivo statističke, ali NIJEDNA praktične
značajnosti. Najzad, još jednom je potvrđena intencija ljudskih bića da se opiru tipologijama, ali i detektovanju
osobina ličnosti u okolnostima kada im se "radi o glavi" u selekcionoj situaciji.
Ipak, zaključiti na osnovu ovih tabela da nema smisla ispitivati osobine ličnosti u procesu
profesionalnog savetovanja potpuno je pogrešno. Najkrupniji problem je odabiranje pravog testa ličnosti. Ni mi
nismo još u mogućnosti da definitivno rešimo ovo pitanje. Za početak možemo reći da rešenje nije FLAG-test i
da je daleko realnije, što ćemo videti kasnije, sagledati profesiju u konceptu faktorskog modela ličnosti
(Knežević, Džamonja-Ignjatović i Đurić-Jočić, 2004), odnosno u našoj operacionalizaciji pod naslovom
Strukturalni test ličnosti (STL, Kostić i Ranđelović, 2011, u pripremi za još neobjavljivanjeen).
2. KRATAK PRIKAZ TESTA PROFESIONALNIH OPREDELJENJA (TPO3)
Naš test profesionalnih opredeljenja (TPO3), utemeljen na teoriji Bareta i Vilijamsa (Barrett and Williams,
1994), sastoji se od 236 stavki uparenih u 118 parova tako da zahvata trinaest sadržajno i logički (dakle ne
matematičko-statističkih) radnih delatnosti, familija i područja familija zanimanja. Evo njihovog popisa po
redosledu koji je kasnije dosledno poštovan u svim tabelama.
a) Administracija (poslovođstvo, knjigovođstvo, biznis, menandžment i kontakti sa klijentima u ime neke
institucije);
b) Bezbednost (vojska, policija i obezbeđenje VIP-a i objekata);
c) Tehnika (elektrotnika, elektrotehnika, mašinstvo i računarske nauke);
d) Kreativnost (stvaranje novih civilizacijskih vrednosti u kulturi, literaturi, nauci i svakodnevoj životnoj
praksi);
e) Kultura (posredovanje umetničkih vrednosti ka konzumentima i širokoj publici);
f) Literatura (pisanje i posredovanje pisane reči u svim sferama ljudskog života);
g) Nauka (istraživanje fizičke i društvene stavrnosti);
h) Pomaganje (biti od koristi ljudima ili životinjama);
i) Poljoprivreda (raditi na zemlji sa florom ili faunom);
j) Praksa (manuelni zanati);
k) Sport (aktivno i/ili takmičarski, živeti od sporta i za sport);
l) Usluge (pomoći drugim ljudima da uživaju blagodeti civilizacije i da se snađu u primeni njenih
modernih dostignuća);
m) Menadžment (planirati, organizovati i voditi kadrovsku politiku, rukovoditi i kontrolisati ponašanja ljudi
u društvenim sistemima i baviti se politikom kao profesijom).
Protokol testa je štampan na četiri stranicae lista A3 A4 formata. Testiranje traje, ako se zadaju protokoli
papir-olovka (sa podelom testovnog materijala, upustvom, radom ispitanika i prikupljanjem protokola) jedan
školski čas (45 minuta). Rezultati testiranja se najpre unose u bazu podataka, a zatim se prikazuju na posebnom
listu, numerički i profilno, na percentilnoj skali. , sem ako se obrada i prikaz rezultat ne vrši računarski.
Distribucije i opisni statistici svih profesionalnih opredeljenja sadrž ani su u narednoj tabeli.
Tabela 4: Deskripcija distribucije profesionalnih opredeljenja (N=731)
1) Administracija 2) Bezbednost 3) Tehnika 4) Kreativnost
140 140 140 140
120 120 120

120
100 100
100 100
80 80
80
80
60 60
60
60 40
40
40 Std. Dev = 6,68
Std. Dev = 7,15
40 Std. Dev = 7,21 20 Mean = 16,2
20 Mean = 12,5
20 Mean = 19,3 N = 731,00
Std. Dev = 6,47 N = 731,00 0
20 0
Mean = 15,0 0 N = 731,00 0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 30,0 35,0
0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 30,0
2,5 7,5 12,5 17,5 22,5 27,5 32,5
0 N = 731,00 2,5 7,5 12,5 17,5 22,5 27,5 32,5 2,5 7,5 12,5 17,5 22,5 27,5 32,5
5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 30,0 35,0
KRE
ELE
BEZ
ADM
AS=15,04 SD=6,47 AS=19,31 SD=7,21 AS=12,48 SD=7,15 AS=16,21 SD=6,68

5) Kultura 6) Literatura 7) Nauka 8) Pomaganje
140 120 140 120
120 120
100 100
100 100
80 80
80
80
60 60
60
60
40 40
40
40
Std. Dev = 6,73 Std. Dev = 6,20 Std. Dev = 8,44
Std. Dev = 6,68 20 20 20
Mean = 17,4 Mean = 16,5 Mean = 22,5
20
Mean = 18,0 N = 731,00 0 N = 731,00 0 N = 731,00
0
0 N = 731,00 2,5 7,5 12,5 17,5 22,5 27,5 32,5 2,5 7,5 12,5 17,5 22,5 27,5 32,5 37,5
0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 30,0 35,0
0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 30,0 35,0 2,5 7,5 12,5 17,5 22,5 27,5 32,5 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 30,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 30,0 35,0
2,5 7,5 12,5 17,5 22,5 27,5 32,5
LIT NAU POM
KUL

9) Poljoprivreda 10) Praksa 11) Sport 12) Usluge
200 200 120 160
100
140
120
80
100
100 60
100 80
40 60
40
Std. Dev = 6,51 20 Std. Dev =7,81 Std. Dev = 5,62
Std. Dev = 6,69 Mean = 10,0 Mean = 22,2 20 Mean = 16,2
N = 731,00 N = 731,00
Mean =10,9 0 0
0 N = 731,00
0 N = 731,00 0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 30,0 0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 30,0 35,0
2,5 7,5 12,5 17,5 22,5 27,5 32,5 37,5
0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 30,0
0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 30,0 2,5 7,5 12,5 17,5 22,5 27,5
2,5 7,5 12,5 17,5 22,5 27,5
2,5 7,5 12,5 17,5 22,5 27,5
PRA SPO
USL
POQ

13) Upravljačko (menadžment) Kontrolna PI_TPO
160 70
140 60
120
50
100
40
80
30
60
20
40
Std. Dev = 6,13
10 Std. Dev = 23,96
20
Mean = 17,2 Mean = 83,1
0 N = 731,00 0 N = 731,00
0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 30,0

2,5 7,5 12,5 17,5 22,5 27,5 32,5
PI_TPO
MEN
100
80
60
40
20 Std. Dev = 17,81

Mean = 58,6
0 N = 731,00
PI_TPO
AS=17,2 SD=6,13 AS=5883, SD=23,9617,81

1160
Gornja tabela ukazuje i na opredeljenja koja naš test ne reprezentuje najsrećnije u pogledu distribucije.
Tri opredeljenja su sasvim očigledneočigledna: poljoprivreda, praksa i sport. Prva dva opredeljenja su negativno
asimmetrična (sa izjednačenim opisnim statisticima AS i SD) dok je distribucija sporta “razvučena” duž cele
dimenzije. Utešno je to što nijedno od tri opredeljenja nije na visokom nivou tehnološke složenosti (dostupna su
svim drugim profesionalcima kao zdrav i nužan amaterski hobi). Drugim rečima, ove tri familije zanimanja su,
osim izvora prihoda za pojedinca i njegovu porodicu mu, pribežište za sve druge profesionalce kao alternativan
stil života u formi hobija. Na primer, lako je zamisliti doktora informatIčkih informatičkih nauka koji, nakon
iscrpljujućeg rada za računarskum monitorima plevi baštu, peca ribu ili svojoj dečici pravi krpene lutke,
popravlja bicikl ili "timari" svoj auto.
3. FAZE KONSTRUKCIJE I RAZVOJA TESTA PROFESIONALNIH OPREDELJENJA
Konstrukcija ovog testa traje od 2002. godine, kada smo na Saboru psihologa saznali za probleme
kolega u praksi sa postojećim testom profesionalne orijentacije. Od tada je razvoj instrumenta prošao kroz
dvanaest faza8 (pogledaj narednu tabelu).
U fazi sedam, tokom "„tople probe"“ u privatnoj beogradskoj firmi "Simex", koleginica Sotirović je
iznela dve vrste primedbiprimedaba: a) test ne odgovara dovoljno odrasloj populaciji s obzirom na poslove
modernog ekonomskog poslovanja (izbor komercijalista i menadžera nije najsrećnije iskazan kroz stavke
"„administracije"“), a skala „Tehnike“ ne profiliše dovolno dobro "„čiste mašince"“ spram nekih familija
zanimanja koja uključuju tehničko-tehnološka znanja i veštine, barem ne na odrasloj popupaciji.
Tabela 5: Faze razvoja testa TPO3

Vreme Broj
Mesto, škola i ispitanici Verzija testa Broj stavki
zadavanja ispitanika
1) 2002, Prigradska, osnovna škola, TPI (Dragović, i
120 108
decembar Beograd saradnici, 1998)
Firma "Simex", Beograd, Barrett J. and 2 x 40, ličnost
2)9 2003 298
profesionalci Williams G. 2 x 42, zanimanja
Barrett J. and 2 x 40, ličnost
3) 2003 Studenti psihologije, Niš 90
Williams G. 2 x 42, zanimanja
Prigradska, osnovna škola, TPO-1 (Kostić i
4)10 2004 248 112
Beograd Vlajić)
5) 2004 Osnovna škola, Knjaževac TPO-2 236 152
6) 2004 i 2005 Osnovne škole, Niš i okolina TPO, konačno 168 819
7) 2004 i 2005 Firma "Simex", Beograd TPO, konačno 168 79
8) 2005 Studenti psihologije, Niš TPO, konačno 168 81
9) 2005 Gimnazija, Beograd TPO, konačno 168 174
10) 2005 Univerzitet u Nišu TPO, konačno 168 306
11)11 2006 Gimnazija, Beograd, retest TPO, konačno 168 51
Jug Srbije i Kosmet, srednje 328+403
12) 2009 i 2010 TPO-2 i 3 236
i osnovne škole 731
Prethodna tabela, osim informacije o toku razvoja instrumenta, treba da pokaže i složenost razvoja
psiholoških mernih instrumenata, kao spoj psiholoških znanja i intelektualnih veština. Profesor Momirović je
često podvlačio tu razliku navodeći za primer Hansa Ajzenka i Rejmonda Katela (vidi Momirović, 1997).
Naime, naučni značaj obojice niko razuman ne osporava (Ajzenk je 13.-ti,, a Katel 16.-ti. po rangu 100
najuticajnijih psihologa prošlog veka, prema Haggbloom i saradnici, 2002), ali je metrijska provera
operacionalizacija njihovih teorija ličnosti (testovi EPQ i 16.PF) sporna ne samo na našim prostorima: Za prvo
(teorije ličnosti) trebalo je vrlo mnogo kreativnosti i znanja, a za drugo (testove) samo znanje nije dovoljno,
potrebmo potrebno je podosta psihometijskih veština i poznavanja zanata konstrukcije i sklapanja mernih
instrumenata.
8
Razne verzije testa su ispitanicima zadavali psiholozi u školama i studenti psihologije (faza 5), sve ukupno 34 ispitivača!
Pobrojati sva imena nije celishodno, ali smo u tekstu naveli značajnije primedbe koje nismo mogli otkloniti (psiholozi
Dragana Sotirović i Vladimir Hedrih). Najviše je svog radnog vremena utrošila Zorica Panić, psiholog X novobeogradske
gimnazije, uz zasluženu privelegiju da prva primenjuje TPO u njegovoj osnovnoj nameni. Naglašavamo da smo svim
ispitanicima u osnovnim školama davali neku vrstu povratne informacije (grafičku, numeričku za psihologe-mentore
studentima u školama, a učenici gimanzije dobili su trostruku: verbalnu za učenike, a numeričku i grafičku za psihologa.
9
U ovoj i narednoj fazi, auotori su želeli samo da standardizuju i modifikuju eglesku verziju testa na našoj učeničkoj
populaciji, ali su odustali zbog: a) nefunkcionalnosti ličnosti i familija zanimanja kako su Barlet i Vilijams zamislili (vidi 1.
poglavlje) i b) zbog mogućih problema oko autorskih prava nakon okončanja standardizacije.
10
Od ove faze teče razvoj originalnog instrumenta.
11
Ispitivači su studenti u okviru predispitnih obaveza iz psihometrije i metodologije. Radovi referisani na u Knjizi ga
rezimea, s.228, Sabora psihologa Srbije, Kopaonik 4-7 jun.
4. METRIJSKE KARAKTERISTIKE TESTA TPO
4.1. OBJEKTIVNOST
Test je objektivan ako svaka obrada njegovog protokola daje identičan rezultat. Budući da se TPO
obrađuje šablonima i/ili računarski jasno je da je potpuno objekivan merni instrument. Eventualne razlike u
visini bruto-skorova koje bi mogle biti dobijene kod dvojice ili više ocenjivača su determinisane svojstvima
ličnosti koja je pregledala protokol (nemotivisanost, nepažnja, umor, itd.).
4.2. POUZDANOST STAVKI I SKALA TPO
Kao što je poznato, pouzdanost testa izražaava tačnost njegovog merenja predmeta za koji je namenjen
da ga meri: što je pouzdanost veća tim je greška merenja manja, a test kvalitetniji kao merni instrument. Tačnost
merenja ima dve dimenzije: internu i test retest. Najpre cemo razmotriti internu jer se njena suština poklapa sa
definicijom pouzdanosti testova.
4.2.1 Kvalitet (interna pouzdanost) stavki i skala TPO
Interna pouzdanost ne bi bila zanimljiva psiholozima u praksi da nije pravila da nijedan test ne može da
bude valjan ako nije pouzdan, mada obratno ne važi. To je zakon! Međutim, postoji i shvatanje da su nerna
merna svojstva atribut uzoraka uspitanika, a ne instrumenata (Fajgelj, 2004). Zato su To i jeste razlog da su
određenje donje granice ispod koje ne sme da pada bilo koji indeks pouzdanosti. Najčešće korišćeni indeks je
Kronbahova alfa zato što on odražava praktičnu potrebu da svaka stavka odražava isti predmet merenja i da ima
barem prosečnu pozitivnu korelaciju („r“) sa ukupnim skorom. Donja granica pouzdanosti (Alpha), u klasičnoj
teoriji testa (Classical Test Theory – CTT), za performans-testove12 je 0.80 (80%), a za sve ostale 0.70 (70%). To
praktično znači da se toleriše 20% (odnosno 30%) greške merenja nastale zbog bilo kojih razloga.
U narednoj tabeli su pokazatelji kvaliteta (kolona „r“)i pouzdanosti stavki i skala (Alpha). Pojam kvaliteta
stavki uzet je iz kolone Corrected Item-Total Correlation kada se u SPSS-u izračunava Alfa pod opcijom
Reliability Analysis-Scale if item deleted. Taj indeks nije ništa drugo do koeficijent linearne korelacije stavke i
ukupnog skora skale kojoj ta stavka pripada.
Tabela 6: Kvalitet stavki i skala proveravani klasičnom teorijom testa (N=731)
Stavka r Stavka r Stavka r Stavka r Stavka r Stavka r Stavka r
adm_001a ,53 bez_001b ,52 ele_024b ,45 kre_044a ,45 kul_018a ,57 lit_040a ,49 nau_005a ,44
adm_006b ,56 bez_002a ,51 ele_025a ,45 kre_048b ,41 kul_031a ,49 lit_041b ,42 nau_009a ,53
adm_013a ,50 bez_007b ,54 ele_029a ,35 kre_050b ,47 kul_035b ,55 lit_042b ,52 nau_010b ,42
adm_019b ,57 bez_014a ,55 ele_030b ,60 kre_061b ,47 kul_037b ,50 lit_043b ,58 nau_011a ,55
adm_026a ,53 bez_020b ,30 ele_034a ,66 kre_066b ,46 kul_038a ,53 lit_054a ,45 nau_015b ,48
adm_032b ,50 bez_027a ,50 ele_052b ,65 kre_070b ,49 kul_047b ,57 lit_065b ,52 nau_017a ,42
adm_039a ,53 bez_033b ,52 ele_053b ,60 kre_078b ,51 kul_049b ,45 lit_074b ,42 nau_018b ,46
adm_045b ,47 bez_046b ,51 ele_064a ,52 kre_083b ,54 kul_058b ,47 lit_075a ,46 nau_024a ,50
adm_052a ,40 bez_053a ,57 ele_072b ,50 kre_087b ,46 kul_059a ,51 lit_084a ,47 nau_026b ,50
adm_059b ,54 bez_060b ,59 ele_081b ,41 kre_093a ,43 kul_060a ,48 lit_086b ,46 nau_027b ,42
adm_065a ,51 bez_066a ,49 ele_089a ,50 kre_094a ,44 kul_069b ,41 lit_091b ,45 nau_031b ,43
adm_070a ,45 bez_071b ,43 ele_095a ,61 kre_100b ,45 kul_079a ,49 lit_096b ,41 nau_037a ,60
adm_076b ,51 bez_077a ,58 ele_101a ,60 kre_101b ,48 kul_082b ,44 lit_102a ,42 nau_042a ,52
adm_083a ,54 bez_084b ,50 ele_106a ,63 kre_104a ,58 kul_092b ,56 lit_106b ,56 nau_050a ,44
adm_089b ,49 bez_090a ,59 ele_109a ,45 kre_105a ,58 kul_095b ,56 lit_110b ,58 nau_057a ,58
adm_096a ,35 bez_097b ,41 ele_112a ,58 kre_107b ,52 kul_103b ,53 lit_113a ,51 nau_063a ,51
adm_102b ,40 bez_103a ,46 ele_116a ,62 kre_111b ,54 kul_108b ,53 lit_115a ,57 nau_069a ,40
adm_108a ,49 bez_109b ,63 ele_118b ,58 kre_113b ,55 kul_114b ,34 lit_118a ,50 nau_075b ,51
Alpha = .82 Alpha = .83 Alpha = .86 Alpha = .82 Alpha = .82 Alpha = .81 Alpha = .81
Tabela 6: Kvalitet stavki i skala proveravani klasičnom teorijom testa (N=731),nastavak
Stavka r Stavka r Stavka r Stavka r Stavka r Stavka r
pom_002b ,53 poq_005b ,61 pra_003b ,49 spo_003a ,57 usl_011b ,35 upr_051a ,52
pom_004b ,52 poq_012a ,57 pra_004a ,59 spo_006a ,56 usl_012b ,33 upr_055a ,43
pom_008a ,44 poq_016b ,35 pra_009b ,59 spo_007a ,53 usl_022a ,32 upr_063b ,35
pom_010a ,57 poq_017b ,56 pra_013b ,42 spo_008b ,58 usl_023a ,48 upr_067a ,40
pom_019a ,61 poq_021a ,63 pra_014b ,32 spo_015a ,53 usl_028b ,38 upr_071a ,52
pom_020a ,66 poq_025b ,54 pra_016a ,57 spo_021b ,42 usl_036b ,46 upr_076a ,40
pom_023b ,55 poq_032a ,62 pra_022b ,68 spo_028a ,60 usl_045a ,52 upr_080a ,42
pom_030a ,64 poq_033a ,61 pra_029b ,53 spo_034b ,60 usl_046a ,48 upr_085a ,41
pom_036a ,58 poq_038b ,66 pra_035a ,51 spo_039b ,56 usl_056a ,38 upr_087a ,55
pom_040b ,53 poq_043a ,68 pra_041a ,63 spo_047a ,64 usl_057b ,53 upr_088a ,55
pom_049a ,57 poq_044b ,49 pra_048a ,59 spo_054b ,62 usl_073b ,34 upr_097a ,36
pom_056b ,63 poq_051b ,53 pra_055b ,61 spo_061a ,53 usl_077b ,46 upr_098a ,52
pom_062b ,65 poq_058a ,48 pra_062a ,51 spo_067b ,67 usl_082a ,47 upr_099a ,41
pom_068a ,65 poq_064b ,41 pra_068b ,40 spo_072a ,52 usl_105b ,32 upr_100a ,57
pom_074a ,62 poq_081a ,39 pra_073a ,37 spo_078a ,43 usl_107a ,42 upr_110a ,42
pom_080b ,58 poq_088b ,59 pra_079b ,61 spo_085b ,53 usl_111a ,42 upr_112b ,15
pom_093b ,63 poq_094b ,43 pra_086a ,36 spo_090b ,33 usl_114a ,56 upr_115b ,45
pom_099b ,57 poq_098b ,57 pra_092a ,61 spo_091a ,62 usl_117a ,44 upr_116b ,41
12
Performans testovi obuhvataju testove znanja, sposobnosti i testove za merenje razvojnog nivoa.
spo_104b ,59 upr_117b ,53
Alpha = .92 Alpha = .86 Alpha = .84 Alpha = .87 Alpha = .78 Alpha = .73
Iz gornje tabele se vidi da je najlošija stavka UPR_112b (" Predvoditi navijače nekog tima "), čije je r=0.15,
a najbolja POQ_043a ("Skladištiti voće i povrće "), sa r=0.6813. AS korelacije stavki sa ukupnim skorom 0.51.
Najniža tačnost merenja skale "“Usluga"” (73%) i "“Upravljanje, Menadžment"”, (78%), svih ostalih skala iznad
81% ("“zaslužni"”), dok indeks skale “Pomagačka zanimanja” – "“divan"” (po Kajzerovoj terminologiji).
Zaključujemo da je TPO, u ponovljenoj standardizaciji proveravan po klasičnoj teoriji testa, nesumljivo
nesumnjivo sasvim kvalitetan merni instrument.
4.2.2. Ispitanička pouzdanost standardizacionog uzorka testa TPO-3

U psihometriji postoji još jedna, konkurentna, teorija testa – teorije stavskog odgovora – IRT (Item
Response Theory), poznatija kao Rašov model (po danskom matematičaru Džordžu Rašu, a za koji postoji
računarski programi, Winsteps, autora M. Linacrea i saradnika (www.winsteps.com) ili Bigsteps (DOS-verzija,
prema Fajgelj, 2003). Fajgelj i Kosanović (2001) koriste oba modela za uporednu analizu kvaliteta testova pa
veleističu: “Na podacima sa dva testa: EPQ90-skala N i subtest A iz DAT serije demonstrirano je da su ocene
pouzdanosti na nivou celog testa slične kod dva modela ajtem analize. Međutim, na nivou ajtema, pokazatelji
kvaliteta ajtema vrlo su se razlikovali (autori kažu da je dolazilo do "“tužnog"“ i "“drastičnog"“ neslaganja,
prim. naša). Ukupan utisak je da je Rašova ajtem analiza nudila znatno više podataka za ocenjivanje kako
ispitanika, tako i ajtema”, osporavajućići tako konačnost suda kvaliteta instrumenta na osnovu Krobmbahove
alfe.
Potpuno je tačno je da Rašov model nudi mnogo više pa, između ostalog, i tri mere kvaliteta: a) misfite
(infit i outfit koji izražavaju bruto-skor srednjeg kvadratnog odstupanja – Mnsq i standardizovane mera – Zstd sa
AS=0 i SD=1); b) egzaktne standardne greške merenja (measure, realse) i c) point-biserijalni koeficijent
korelacije (rpbis) premda se “U Rašovom modelu na ovaj koeficijent ne gleda se rado, jer je on predstavnik
druge (klasične, prim. naša) psihometrijske tradicije (Fajgelj i Kosanović, s.2001).
Međutim, sva naša proveravanja metrijskih karakteristika testova (ne samo TPO) nisu pokazala
standardizacione razlike o kojima govore Fajgelj i Kosanović (2001), a koje bi mogle da ugroze standarde
psiholoških merenja. Loš test neće biti ništa bolji, ma kojim modelom da ga ocenjujemo. Ništa neće promeniti tu
činjenicu, pa makar da psihometričari budućnosti postave neke nove teorije i modele merenja. Naravno, razlike
postoje, ali one nikada nisu tako velike da određuju praktičnu upotrebljivost testa, a zanimljive su, pa čak i
razumljive, su samo psihometričarima (banke ajtema, preklapajući skupovi stavki, MOMM metode ili više
desetina statistika koje koje navode Knežević i Momirović, 1996, a koji koje su namenjeni namenjene
svestranoj, praktičarima nepotrebnoj, proveri metrijskih karakteristika kompozitnih mernih instrumenata).
Drugim rečima, IRT model, baš kao i RTT9G računarski program Momirovića i saradnika relevantni su za
teoretičare merenja i donekle za psihometričare, ali ne i za psihologe u praksi.
Istini za volju, IRT, za razliku od KTT, izračunava iste (gore navedene) statistike, kako za stavke testa
tako i za ispitanike. Samo je jedan od njih, standardna greška merenja-measure, značajna za psihologa
praktičara i to najviše u testiranjima koja nisu ego-angažujuća, dakle neselekcijska, već istraživačka. Naime, ovaj
statistik je odličan pokazatelj stava ispitanika prema testu i testovnoj situaciji uopšte (ispitaničke pouzdanosti).
Najgrublje rečeno, visoka standardna greška ispitanikovog merenja, višlja od .08, je siguran je znak da je
ispitanik bio nemotivisan i/ili nepažljiv, odnosno da je odgovore na stavke testa davao nasumično. Da bi smo
poštedeli psihologa mukotrpne provere ispitaničke pouzdanosti, mi smo je, postupkom objašnjenim u Kostić i
Ranđelović (2008), izračunali kao posebnu mernu karakteristiku (kontrolna PI-TPO, vidi tabelu 4, i prilog 5).
Preporučujemo psiholozima da oprezno interpretiraju protokole i oprezno pristupe profesionalnom savetovanju
ispitanika čiji je indeks PI-TPO niži od 59 (sirovi skor)42, a to je AS-1SD ovog statistika jer on direktno
odražava nemarnost i pažljivost pri odgovaranju ispitanika (Larsen i Bus, 2007, s.107)..
Drugačije rečeno, trebalo bi da školski psiholog bi trebao da najpre intervjuom proveri motivaciju učenika na
testiranju, pa tek onda interpretira testovne profile onih koji imaju niske skorove na tehnici Tehnici (ELE),
poljoprivredi Poljoprivredi (POQ) i Praksi (PRA), a visoke na pomagačkim (POM) zanimanjima. Oni su
"“neutemeljeni optimisti"” u pogledu svojih profesionalnih opredeljenja.
4.2.3 Test-retest pouzdanost stavki i skala TPO
Osim interne tačnosti psihološkog mernog instrumenta, specifičnog za merenje test-retest pouzdanost je
psihometrijski paradoksalna: ako je niska ne valja, a ni previsoka test-retest pouzdanost nipošto nije "dobra
vest"“. Jasno je zašto je niska pouzdanost loša, ali zašto i visoka pouzdanost nije dobra? Zato što test nije
13
Kasnije ćemo videti da su upravo ove dve stavke primerne (kao najbolja i najlošija) i za diskriminativnost
dovoljno vlastan validan da odrazi neminovne mene i promene koje prate ljudski život i pojednačne sudbine. To
je razlog da se obavezno u testovnim priručnicima navodi vreme proteklo između testa i retesta. Ne sme biti
prekratko (da ispitanici ne bi pamtili prvobitne odgovore) niti predugo (da se ispitanici ne bi promenili).
Optimalno vreme je tri meseca. Mi smo tako uradili: uzorak za retest su nam bila neka odeljenja 4. razreda
gimnazijskog uzorka, testirana početkom novembra 2005. i retestirana početkom februara 2006. godine, osim za
skalu ispitaničke pouzdanosti. Rezultati su u sledeći: 1) Administracija rtt= .785; 2) Bezbednost rtt = .835; 3)
Tehnika rtt = .843; 4) Kreativna rtt = .871; 5) Kultura rtt = .917; 6) Literatura rtt = .820; 7) Nauka rtt= .940;
8) Pomaganje rtt = .883; 9) Poljoprivreda rtt = .691; 10) Praksa rtt = .753; 11) Sport rtt = .841; 12) Usluge rtt
= .881 i 13) Menadžment rtt= .773.
Na osnovu navedenih vrednosti jasno je da je Iz prethodne tabele razaznajemo da je ii test-retest TPO-i sasvim
zadovoljavajuća: u rasponu prihvatljivih vrednosti. U prvom izdanju testa jedna stavka imala je statistički
neznačajnu, ali negativnu korelaciju "sama sa sobom" ("Saditi, brati i sušiti duvan" 14). Vremenski najstabilnije su
skale "Sport" (rtt=.946), "Nauka" i "Kultura", dok je najnestabilnija skala "Poljoprivrede" (r tt=.698).
4.3. VALJANOST
Test je valjan ako meri ono za što je namenjen da meri. Postoje dva nivoa izražavanja valjanosti:
statistička i praktična. Naravno, praktično valjan merni instrument jeste validan i statistički, ali obrnuto ne vredi.
Statistička valjanost determinisana je veličinom uzorka i zanimljiva je istraživačima, a praktična zavisi od
predmeta merenja, ciljeva i namene testiranja. Da bi psiholog iz prakse mogao proceniti da li mu valjanost testa
odgovara njegovim ciljevima i namenama, najpre treba da indeks linearne korelacije (r) iz priručnika pretvoriti u
koeficijent determinacije (D) izražen procentualno (D=r 2*100). Naša iskustva su da svaki koeficijent korelacije
test-kriterujum, ako nije dobijen u testovnoj situaciji sličnoj selekcijskoj, može da bude sporan. Najveću
valjanost treba da poseduju testovi sposobnosti (ne samo zbog njihove veće pouzdanosti 15), zatim strukturalni
testovi ličnosti, a najnižu testovi interesovanja, vrednosti, motivacije i stavova.
Načelno, praktičnu valjanost testa najbolje je definisati pragmatičnim kriterijumom: praktično je valjan
onaj test čije je koštanje kompletne procedure aplikacije MANJE od štete koja bi mogla nastati ako se ispitanici
ne testiraju. Imajući na umu individualnu i društvenu materijalnu štetu koja nastaje pogrešnim profesionalnim
opredeljenjima skoro svaki test izbora profesije, ako je iole psihometrijski razvijan, jeste praktično valjan. Ako
se zna da pojedinac tokom radnog veka provodi, najmanje, trećinu vremena u profesiji, onda su štete od svih
drugih pogrešnih životnih odluka manje od profesionalnih (ako su pogrešne).
Kada je reč o valjanosti testova profesionalnih interesovanja, test bi trebao trebalo da meri snagu i
postojanost motivacije za nekim od mnogobrojnih zanimanja iz sveta rada. Uopšteno, konstruktori su na velikoj
muci, barem što se tiče praktično najvažnijeg pokazatelja - – prognostičke validnosti, zbog nepostojanja
adekvatnog kriterijuma ili modela za poređenje. Neki konstruktori testova problem rešavaju tako što ga
jednostavno ignorišu (na primer, Dragović, Balkovoj, Mirković i Kozić, 1998) ograničavajući se na one aspekte
validnosti koji su im dostupni (faktorsku i dijagnostičku). I mi moramo tako raditi.
4.3.1. Faktorska valjanost
Faktorska analiza stavki pod direkt-oblimin rotacijom iznedrila je čak 67 faktora koji objašnjavaju 71%
varijanse. Problem je što su, čak i najkrupniji, prvoizdvojeni neinterpretabilni u smislu polazne strukture
profesionalnih interesovanja. Najverovatnije je orijentacija na familije zanimanja uzrokovala ovakvu faktorsko-
analitičku nejasnoću: stavke različitih skala su se mešale na, ponekad, potpuno neočekivane načine, tvoreći
faktore koji bi u praksi bili nezamislivi. Naprimer, drugi faktor na uzorku srednjoškolaca grade 34 varijable
(tehika 7, kreatvnost 1, nauka 4, pomagnje 3, poljoprivreda 10 i praksa 9). Drugim rečima, faktorska struktura
TPO-a je njegova najslabija strana. Morali smo nešto žrtvovtati u želji da zahvatimo dinamiku razvoja,
sazrevanja, promena i pritisaka stvarnosti na pojedinca kada bira profesiju, gradi karijeru ili, jednosravno,
pokušava da preživi u složenom svetu rada. Najkrupnija je žrvttva nemogućnost da faktorskom analizom
podrvdimo potvrdimo realnu egzistenciju 13 familija zanimanja na osnovu njihove stavske indikacije.
Niz visokih korelacija skorova na 13 profesionalnih opredeljenja zahteva redukciju, a to ima reperkusije
na praktičan savetodavni rad psihologa sa učenicima u izboru alternativnih skola. Evo primera: učenik četvrtog
razreda gimnazije želi da upiše "Psihologiju" na Filozofskom, ali ima skroman prosek, . psiholog Psiholog mu
14
Zgodna je prilika da pokažemo koliko funkcionalnost neke stavke može da bude determinisana slučajnim sklopom
događaja, ponekad i više nego samim predmetom merenja. Naime, u periodu između testa i retesta u Beogradu je, pod
pokroviteljstvom Skupštine grada i Evropske agenecije za rekonstrukciju, održana konferencija (25.1.2006) posvećena
bolestima zavisnosti uz dosta medijske pokrivenosti.
15
Već i zato što su po prirodi predmeta i kriterijumi testova sposobnosti pouzdaniji. Dalje, raspon značajnosti koeficijenata
validnosti testova sposobnosti je jednostran (na primer, ispitanik može "“simulirati"” glupost, ali ne i visoke sposobnosti).
Grubo, rečeno, testovi sposobnosti su barem 5% valjaniji od svih drugih testova.
može preopporučiti upis Pedagogije ili Istorije umetnosti na istom fakultetu, ili čak Svetske književnosti na
Filološkom fakultetu.
Može li pomoći faktorska analiza drugog reda? Pogledajmo narednu tabelu!
Tabela 7: Faktorski sklopovi familija zanimanja
Četiri faktora II reda
ZANIMANJA
1 2 3 4
1) ADMINISTRACIJA ,079 ,514 ,546 ,148
2) BEZBEDNOST -,128 ,478 ,008 ,370
3) TEHNIKA -,231 ,693 -,141 ,307
4) KREATIVNA ,789 ,015 ,106 -,267
5) KULTURA ,865 -,085 , 029 ,074
6) LITERATURA ,769 -,038 ,216 ,312
7) NAUKA ,503 ,201 -,498 ,490
8) POMAGANJE ,611 ,025 -,272 ,044
9) POLJOPRIVREDA ,178 ,594 -,380 -,443
10) PRAKSA -,056 ,778 -,324 -,256
11) SPORT -,202 ,406 ,426 ,231
12) USLUGE ,416 ,438 ,469 -,375
13) MENADŽMENT ,419 ,200 ,372 ,223
Prethodna tabela pokazuje da četiri faktora II reda, koji objašnjavaju 65% varijanse, grade tri jasno
strukturisana profesionalna područja:
I - – kulturološko (kultura, kreativnost, literatura, pomaganje i nauka);
II – praktično-tehničko (praksa, tehnika, poljoprivreda i bezbednost);
i III – uslužno (administracija, usluge, sport i menadžmentupravljanje ljudskim resursima).
Četvrti faktor je matematički nusprodukt faktorske analize, ali je psihološki artefakt, jer je
neinterpretabilan, a grade ga skorovi interesovanja za nauku, nesklonost manuelnim delatnostima (negativan pol
"poljoprivrede" i "zanata").
4.3.2. Dijagnostička valjanost
Po našem mišljenju ni dijagnostička valjanost nije sasvim jasna jer se testom meri upravo izraženost
dijagnostičkih indikacija, a ne neka vantestovna aktivnost. Drugim rečima, izvesna je nužnost da se valjanost
testa dokaže na posredan način. Kako? Najpre, preko relacija pojedinih skala i željenog zanimanja , odnosno
škole, zatim preko slaganja testom merenih činjenica i vantestovnih varijabli (zanimanja roditelja, školskog
uspeha i procene sposobnosti) te, najzad, upoređivanjem testovnih mera i osobina ličnosti.
Najpre ćemo inventarske TPO-skorove dovesti u vezu sa upisanim odgovorima na zahteve “Upišite
zanimanje koje vas najviše privlači” i “Navedite naziv škole (fakulteta) koju želite da upišete” tako što ćemo
prvo destribucije skorova razvrstati u tri diskretne kategorije (najniži, prosečni i najviši skorovi), zatim izražena
(željena) zanimanja (škole) šifrovati u 13 grupa spram testovnih familija zanimanja., pa najzad, tabelirati
izraženo (željeno) zanimanje (skolu) sa trima inventarisanim TPO-kategorijama 16. Na primer, ispitanik je upisao
"“pandur"” kao željeno zanimanje, a mi smo mu dodelili numerik dva kao nominalnu oznaku za poslove
bezbednosti. Drugi primer za školu, ispitanik upiše "“škola za negu lepote"” a mi mu dodelimo numerik
dvanaest (12) što znači uslužne delatnosti. Napominjemo da, za uzorak učenika osnovnih škola, upisani odgovor
"“gimnazija"” (ili, na primer, "“XII beogradska gimnazija"”) nismo šifrovali zbog nemogućnosti da ih
razvrsatamo u jednu jedno od 12 zanimanja. Međutim, odgovoru kao što je "“sportska gimnazija"” smo dodelili
smo numerik 11 ("“sport"”).
Tabela 8: Slaganje inventarisanih profesionalnih interesovanja sa izraženim zanimanjima
Razvrstana izražena (željena) Inventarske TPO-kategorije
UKUPNO
zanimanja po TPO familijama Najniži skorovi Prosečni skorovi Najviši skorovi
1) ADMINISTRACIJA 19 (11,0%) 59 (34,3%) 94 (54,7%) 172
2) BEZBEDNOST 1 (2,4%) 4 (9,5%) 37 (88,1%) 42
3) TEHNIKA 2 (2,3%) 8 (9,2%) 77 (88,5%) 87
4)KREATIVNOST 9 (11,4%) 24 (30,4%) 46 (58,2%) 79
5) KULTURA 8 (17,4%) 9 (19,6%) 29 (63,0%) 46
6) LITERATURA 8 (9,1%) 33 (37,5%) 47 (53,4%) 88
7) NAUKA 4 (8,7%) 12 (26,1%) 30 (65,2%) 46
16
Ovo je priručnik namenjen namenjen psiholozima u praksi, a ne naučni rad! Zato nismo koristili "“soficistirane"”
statističke tehnike obrade (ANOVU, u ovom slučaju).
8) POMAGANJE 30 (14,4%) 55 (26,4%) 123 (59,1%) 208
9) POLJOPRIVREDA 4 (16,0%) 4 (16,0%) 17 (68,0%) 25
10) PRAKSA 3 (12,0%) 6 (24,0%) 16 (64,0%) 25
11) SPORT 1 (1,5%) 7 (10,6%) 58 (87,9%) 66
12) USLUGE 12 (10,8%) 43 (38,7%) 56 (50,5%) 111
13) MENADŽMENT 1 (2,4%) 22 (52,4%) 19 (45,2) 42
Gornja tabela očigledno pokazuje da su ispitanici u grupi najviših inventarisanih (testovnih) skorova
navodili najčešće i odgovarajuće zanimanje. Na primer, od 42 ispitanika koji su naveli opisni odgovor da najviše
žele da se bave delatnostima u oblasti bezbednosti, njih 37 (88,1%) je u grupi nadprosečnih skorova za oblast
"“bezbednost "“ na testu TPO, njih 4 (9.5%) ima prosečne, a samo jedan (2,4%) ispodprosečan testovni skor.
Najniža je saglasnost izmerenih i izraženih interesovanja u oblasti "“menadžmenta"“.
Slična je situacija i u narednoj tabeli, gde su povezivana testovna i izražena profesionalna interesovanja,
s tim što su u koloni UKUPNO frekvencije redovno (i logično) niže jer su isključeni ispitanici, osnovnoškolci,
koji su želeli da upišu gimnaziju. Najveća razlika je u oblasti pomagačkih zanimanja: od 208 ispitanika željnih
da pomognu drugima ostalo je samo 72 (medicinska škola i sl.) dok su isključeni učenici čije pomagačke
ambicije pretpostavljaju prethodno visoko obrazovanje koje podrazumeva gimnaziju kao srednju š kolu.
Tabela 9: Slaganje inventarisanih profesionalnih interesovanja sa željenim (izraženim) školama
Inventarske TPO-kategorije
Razvrstane izražene (željene)
Najniši Najniži UKUPNO
škole po TPO familijama Prosečni skorovi Najviši skorovi
skorovi
1) ADMINISTRACIJA 25 (15,0%) 55 (32,9%) 87 (52,1%) 167
2) BEZBEDNOST 1 (6,3%) 1 (6,3%) 14 (87,5%) 16
3) TEHNIKA 3 (3,9%) 17 (22,4%) 56 (73,7%) 76
4)KREATIVNOST 9 (12,3%) 21 (28,8%) 43 (58,9%) 73
5) KULTURA 4 (19,0%) 6 (28,6%) 11 (52,4%) 21
6) LITERATURA 2 (6,9%) 9 (31,0%) 18 (62,1%) 29
7) NAUKA 3 (13,0%) 8 (34,8%) 12 (52,2%) 23
8) POMAGANJE 14 (19,4%) 17 (23,6%) 41 (56,9%) 72
9) POLJOPRIVREDA 2 (15,4%) 1 (7,7%) 10 (76,9%) 13
10) PRAKSA 2 (20,0%) 2 (20,0%) 6 (60,0%) 10
11) SPORT 0 (0%) 1 (6,7%) 14 (93,3%) 15
12) USLUGE 16 (20,8%) 27(35,1%) 34 (44,2%) 77
13) MENADŽMENT 20 (19,8%) 56 (55,4%) 25 (24,8%) 101
Najveća je saglasnost u oblasti "„sporta"“: 93.3% navodi sport kao željeno zanimanje i sportsku školu
(na primer, već spomenuta “sSportska gimnazija“ i DIF).
Tek zanimljivosti radi u narednoj tabeli smo ukrstili izražena zanimanja sa željenim (izraženim) školama
da bi proverili koliko se ispitanici "slažu sami sa sobom"“.
Tabela 10: Slaganje izraženih zanimanja sa željenim školama
Izražena (željena) zanimanja
Izražene (željene) škole
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
1) ADMINISTRACIJA 4 1 17
2) BEZBEDNOST 28 7 7 9 2 11
3) TEHNIKA 29 7 1 1 3
4)KREATIVNOST 1 4 12 15 5 2 3
5) KULTURA 3
6) LITERATURA 1 1 13 4 1 3
7) NAUKA 1 1 8 5 1 2
8) POMAGANJE 7 10 83 170 5 2 25
9) POLJOPRIVREDA 1 2 6 1
10) PRAKSA 1 2
11) SPORT 3 5 1 3 6 6 5
12) USLUGE 2 14 1 1 7 3 1 16 5
13) MENADŽMENT 12 3 2 25
UKUPNO 1 34 69 15 0 25 152 208 10 11 25 99
Pearson Chi-Square (2) = 1427,96 df = 120 Contingency Coefficient (C) = ,829 N = 649
Prethodna tabela frekvencijama (u dijagonali susretanja, 28, 29, 12, ...170... i statisticima Hi-kvadrat test
i C-koeficijenta pokazuje ne samo statistički značajnu, već i praktično visoku povezanost, a to znači da se
možemo osloniti na pisane izjave učenika radi dijagnostičkog dokazivanja valjanosti testova profesionalnih
interesovanja. Međutim, imajući na umu podvučenu instrukciju u uputstvu za testiranje, da je "VAŠA ŽELJA JE
JEDINO ČIME TREBA DA SE RUKOVODITE PRI IZBORU POSLOVA (zanimanja)"” to nam govori o
realističnosti i zrelosti naših ispitanika u profesionalnim opredeljenjima. Najveće raspršenje u u oblasti
"“administracije"”, kao želejenog zanimanja spram željenih škola (samo 95 od 157 je saglasno), ali to ipak nije,
samo, učenička nesaglasnost već naše greške pri kodiranju njihovih odgovora.
Već smo istakli da je jedan od načina posredne validacije instrumenta i ukrštanje sa nekim
„"“objektivnim varijablama"“, dva iz domena soci-ekonomskog statusa (obrazovni nivo roditeljeroditelja) i
uspeh u školi. Naredna tabela nam to pokazuje.
Tabela 11: Interkorelacije familija zanimanja i kontrolnih varijabli na tri uzorka
Ceo uzorak (N=731) Srednja škola (N=403) Osnovna škola (N=328)
Kontrolne varijable (prve tri)
obr. obr. obr. obr. obr. obr.
i familije zanimanja USPEH USPEH USPEH
oca majke oca majke oca majke
obrazovanje oca ,557 ,228 ,498 ,210 ,499 ,211
obrazovanje majke ,561 ,172 ,498 ,140 ,499 ,141
uspeh u školi ,228 ,172 ,210 ,140 ,211 ,141
1) ADMINISTRACIJA ,037 -,041 -,113 ,063 -,091 -,025 ,064 -,091 -,026
2) BEZBEDNOST ,038 -,001 -,181 ,015 -,012 -,144 ,015 -,012 -,144
3) TEHNIKA -,015 -,042 -,226 ,012 -,055 -,180 ,012 -,056 -,180
4)KREATIVNOST ,029 ,069 ,007 ,048 ,089 -,045 ,048 ,089 -,045
5) KULTURA ,045 ,047 ,127 ,051 ,030 ,212 ,051 ,030 ,212
6) LITERATURA ,044 ,060 ,077 ,085 ,087 ,118 ,085 ,087 ,118
7) NAUKA ,002 ,004 ,124 ,081 ,063 ,221 ,081 ,063 ,221
8) POMAGANJE -,084 -,077 ,171 -,041 -,068 ,165 -,042 -,069 ,165
9) POLJOPRIVREDA -,066 -,034 -,234 -,086 -,029 -,285 -,086 -,029 -,285
10) PRAKSA -,023 -,013 -,307 -,046 -,019 -,331 -,046 -,019 -,331
11) SPORT -,082 -,053 -,063 -,094 -,053 ,002 -,094 -,053 ,002
12) USLUGE -,068 -,016 -,095 -,062 -,022 -,130 -,062 -,022 -,130
13) MENADŽMENT ,064 ,027 -,100 ,030 ,028 -,038 ,030 ,028 -,038
Gornja tabela, osim niza logičnih veza, ima i nekoliko nejasjnih, barem nama. Logično je da manje
uspešni učenici biraju poslove u oblasti bezbednosti, poljoprivrede i zanata (prakse) kao što je i logično da
najbolji biraju intelektualna zanimanja (nauka, kreativnost...). Nije jasno zašto niži obrazovni nivo roditelja
opredeljuje njihovu decu za pomagačka zanimanja.
Takođe, nije sasvim jasno zašto je tek malo značajnih korelacija izmeću između nezavisnih i zavisnih
varijabli na uzorcima osnovnoškolaca i srednjoškolaca spram 11 logički jasnih korelacija na ukupnom uzorku.
Objašnjenje za srednjoškolce bi moglo da bude u restrikciji ranga, jer su učenici srednjih škola višeg socio-
ekonomskog statusa. Na primer, statistički posmatrano, svaki učenik srednje škole ima više od jednog celog
roditelja sa fakultetskom diplomom!? Naime, naših 173 srednjoškolaca ima 176 roditelja sa diplomom fakulteta
(83 mame i 93 tate).
Možda je intrigantno zašto je niži školski uspeh povezan sa višim skorovima na opredeljenju za tehnička
zanimanja. Nove generacije kompjuterskih zavisnika (na primer, školski uspeh je u negativnoj korelaciji,
r=-.628, sa igračkim skorom (Jocić, 2005, s.48) jednostavno redukuju sve svoje društvene potrebe i obaveze
(uključujući i školske), a vreme provode "družeći se sa računarom" 17.
Treći način posredne validacije našeg testa je ispitivanje povezanosti sa strukturalnim osobinama
ličnosti, na šta ukazuju i neke od teorija izbora zanimanja (Ane Roe, Holandova, pa i Ginsbergova i Superova,
vidi Pajević, 2006). Naprosto, osobine ličnosti kao determinante izbora zanimanja su konstanta u psihološkim
istraživanjima uopšte, ne samo u psihologiji rada, počevši, još od 1922 (videti detaljnije u Pajević, 2006). Dakle,
solidan test profesionalnih izbora mora da može da pokaže stepen i snagu ličnosne determinacije. U I izdanju
testa korišćena je naša verzija (Kostić, Danić, Bajić, Jocić i Stefanović, 2003) testa NEO-PI-R kojim je
operacionalizovan Petofaktorski model ličnosti (Kneževića, Džamonja-Ignjatović i Đurić-Jočić, 2004).
Tabela 12: Regresijska analiza domena ličnosti (nezavisna) i zanimanja (zavisna varijabla)
17
Za neke naše ispitanike koleginica Panić iz X beogradske je proveravala pojedinačno školsku uspešnost (prosek)
ADM BEZ TEH KRE KUL LIT NAU POM POQ PRA SPO USL
18
R .388 .287 .307 .400 .565 .415 .321 .380 .197 .158 .269 .284
F 9.525 4.783 5.582 10.266 25.231 11.189 6.138 8.992 2.168 1.346 4.204 4.657
N .219 -.012 -.133 .205 .103 .011 .003 .084 .064 .012 .046 .290
E .179 .038 .034 -.004 -.134 -.113 -.072 -.025 -.179 .012 .289 .239
O -.327 -.049 -.192 .362 .592 .445 .330 .214 .152 -.073 -.165 -.098
A -.124 -.268 -.125 .043 .072 .048 .021 .297 -.014 -.135 -.052 -.036
C .218 .049 .115 .112 -.030 -.045 .074 .038 .040 .025 .058 .139
Prethodna tabela pokazuje da je čak deset zanimanja determinisano osobinama ličnosti sa nivoa
domena19. Najsnažniji uticaji ličnosnih domena su na "“Kulturu"“ (R=.565), "“Literaturu"“, "“Kreativnost"“,
"“Administraciju"“, "“Pomaganje"“, "“Nauku""“, "“Tehnička zanimanja"“, "“Bezbednost"“, "“Usluge"“ i
"“Sport"“. "“Poljoprivreda"“ i "“Praksa"“ nisu značajno određene domenskim sklopom ličnosti. Verovatni razlog
zašto "“Poljoprivreda"“ i "“Praksa"“ nisu determinisane domenima Petofaktorskog razloga je restrikcija ranga,
pošto je u ovom uzorku nastala restrikcija ranga u pogledu zanimanja, budući da uzorak sačinjavaju samo
studenti četiri od 13 naših familija zanimanja 20: mašinskog fakulteta, "Tehnika" (N= 50), arhitektonskog, familija
"Kreativnih" zanimanja (N=36), građevinskog (može se svrstati, a to podržava analiza varijanse (videti narednu
tabelu), u dve familije zanimanja, tehnička i/ili kreativna (N=43) i studenti psihologije, "Pomagačka" familija
zanimanja (N=154).
Tabela 13: Regresijska analiza strukturalnih osobina ličnosti (nezavisna) i zanimanja (zavisna varijabla)
ADM BEZ TEH KRE KUL LIT NAU POM POLJ PRA SPO USL MEN
R ,391 ,481 ,389 ,459 ,578 ,422 ,399 ,434 ,162 ,174 ,376 ,362 ,311
F 7,460 9,426 6,728 9,987 26,855 7,042 4,476 4,682 1,485 1,703 5,654 4,485 3,717
Upoređivanjem tabele 12 i 13-te, redovi koeficijenata R i F samo su se brojevi promenili, a rang
determinacije profesionalnih opredeljenja stukturom ličnosti je ostao skoro nepromenjen.
U II izdanju ovog testa utemeljenost profesionalnih opredeljenja proveravali smo Strukturalnim testom
ličnosti-STL (Kostić i Ranđelović, neobjavljeno). STL i TPO su primenjeni na uzorku (N=161) studenata
završnih godina četiri fakulteta. STL je nastao kao sinteza savremenih tendencija u psihologiji ličnosti. Naime,
pregledom relevantnih poglavlja tri novija, nama dostupna, reprezentativna udžbenika iz psihologije ličnosti
(Larsen i Buss, s.62-162, 2007; Smederevac i Mitrović, 2006, s.142-254 i Kaprara i Ćervone, 2003, s.509-518)
moglo bi se postaviti pet paradigmi o stanju i perspektivama psihologije ličnosti: a) opstojanost psihobiološkog
pristupa; b) trajnost leksičke paradigme i na njoj utemeljenih Pet faktora ličnosti; c) relativnu važnost
cirkumpleks orijentacije u kontekstu validacije ličnosnog petofaktorskog i Plučikovog četvorofaktorskog modela
emocija; d) neodvojivost psihološkog merenja od psihologije ličnosti i e) neophodnost korišćenja računara.
Tabela 14: Analiza varijanse između studenata četiri fakulteta (psihologija, arhiktetura, građevina i mašinstvo) i
tri familije zanimanja (tehnička, kreativna i pomagačka)
Descriptives ANOVA
f
Studenti Std. Sum of Mean
z N Mean df F Sig.
fakulteta Deviation Squares Square
15
t psihologija 6.14 4.17 Between Groups 7164.187 3 2388.0 87.684 .00021
6
e arhitektura 36 11.19 6.04 Within Groups 7680.264 282 27.235
h
n
građevina 44 15.77 6.53 Total 14844.451 285
l mašinstvo 50 18.20 6.18
k 28
Total 6
10.37 7.22
k psihologija 157 16.87 5.09 Between Groups 1660.749 3 553.58 21.899 .00022
r arhitektura 36 21.64 4.22 Within Groups 7153.878 283 25.279
e građevina 44 16.50 5.46 Total 8814.627 286
a mašinstvo 50 12.76 4.95
18
R je koeficijent multiple regresije, F (F-odnos) je statistik koji ukazuje na značajnosti pretskazujućeg domena (F≈3.00 su
značajni), a pet koefijenata u koloni pored ličnosnih domena, a ispod zanimanja su Beta koeficijenti
19
Sva su profesionalna opredeljenja ličnosno determinisana, ali sa nivoa aspekata! Na primer, detrminacija “Prakse”
aspektima ličnosti je 16,4% (R=0.405), a detrminacija “Kulture” je 45.3% (R=0.673). Ostali izbori su determinisani po
sledećem: “Administracija” 25.4%, “Bezbednost” 20.4%, “Tehnika” 30.2%, “Kreativnost” 27.8%, “Literatura” 30.7%,
“Nauka” 26.7%, “Pomaganje” 30.8%, “Poljoprivreda” 16.4%, “Sport” 22.8% i “Usluge” 22.6%
20
Radi se o studentima prve godine (psihologija), treće i četvrte (ostala tri fakulteta)
21
Sceffe-ov test pokazuje da razlika NIJE značajna između studenata građevine i mašinstva
Total 287 16.70 5.55
t
15
p psihologija 21.23 4.60 Between Groups 3059.576 3 1019.8 33.285 .00023
4
o arhitektura 35 14.40 5.76 Within Groups 8548.721 279 30.641
m
a
građevina 44 17.07 7.24 Total 11608.297 282
g mašinstvo 50 13.52 6.29
a 28
Total 3
18.37 6.42
Najopštije rečeno, STL je namenjen merenju one dinamike i potencijala čiji su bihevioralni ishodi
determinisani strukturalnim svojstvima ličnosti. Tako definisanom predmetu merenja prilagođen je sastav STL-i,
pa ga sačinjavaju tri do sada u profesionalnoj praksi psihologa korišćena nezavisna testa: a) Petofaktorski,
leksički, model razvijen na Digmanovim (1990) postavkama, a po uzoru na NEO-PI R Koste i MekKrija
(Knežević, Džamonja-Ignjatović i Đurić-Jočić, 2004); b) Sedmofaktorski, biosocijalni, model (četiri dimenzije
temperamenta i tri karaktera) Klonindžera (videti Smederevac i Mitrović, 2006) i c) Plučikov, cirkumpleks,
reformisani test indeks emocija PIESRS84, nastao na osnovu njegove psihoevolucionističke teorije emocija,
osam (Plutchik, 1980). Pogledajmo zasnovanost profesionalnih opredeljenja na 20 strukturalnih osobina
ličnosti operacionalizovanih testom STL u narednoj tabeli.
Tabela 15: Zasnovanost profesionalnih opredeljenja na 20 strukturalnih osobina

Rb OSOBINE ličnosti
ADM BEZ ELE KRE KUL LIT NAU POM POQ PRA SPO USL MEN
1 1. NEUROTICIZAM ,055 ,142 -,025 ,036 ,091 ,081 -,062 ,129 ,133 ,137 ,087 ,110 ,027
2 2. EKSTROVERZIJA ,136 ,107 -,036 ,082 ,162 ,165 ,036 ,005 -,040 -,021 ,145 ,140 ,173
3 3. OTVORENOST ,104 -,020 -,025 ,184 ,254 ,207 ,126 ,186 ,023 -,062 ,007 ,077 ,089
4 4. SARADLJIVOST ,104 -,132 -,002 ,038 ,113 ,049 ,112 ,232 ,118 -,048 ,016 -,030 -,014
5 5. SAVESNOST ,070 ,001 ,014 -,064 -,097 -,044 ,117 ,104 ,004 -,005 ,003 -,063 ,043
6 1. AVANTURIZAM ,043 ,223 ,046 ,112 ,218 ,207 -,014 -,159 -,052 ,123 ,146 ,125 ,144
7 2. STRAHOVANJE ,066 -,009 ,042 ,081 ,090 ,072 ,003 ,110 ,182 ,132 ,059 ,092 -,003
8 3. LJUBAV ,051 -,094 -,083 ,077 ,127 ,061 ,099 ,213 -,034 -,177 -,038 -,031 ,019
9 4. UPORNOST ,101 ,114 ,014 -,028 ,049 ,094 ,177 ,089 -,056 -,044 -,004 -,030 ,150
10 5. SAMOKONTROLA ,061 -,177 ,028 -,091 -,069 -,080 ,170 ,082 -,015 -,148 -,099 -,157 ,016
11 6. SARADLJIVOST -,107 -,199 -,127 ,122 ,099 -,004 ,101 ,217 -,014 -,197 -,063 -,067 -,071
12 7. DUHOVNOST ,164 ,047 ,045 ,222 ,293 ,293 ,129 ,214 ,140 ,137 ,087 ,154 ,159
13 1. INKORPORACIJA ,042 -,177 -,083 ,021 -,008 -,025 -,053 ,055 -,087 -,142 ,022 ,009 ,016
14 2. ZAŠTITA ,093 -,117 ,146 -,011 -,096 -,090 ,062 ,109 ,176 ,126 ,084 ,002 ,023
15 3. ORIJENTACIJA -,064 ,039 -,114 ,059 ,107 ,116 -,069 -,151 -,225 -,123 -,012 ,048 -,001
16 4. LIŠENOST ,040 ,122 ,124 ,028 ,030 ,000 ,029 ,087 ,199 ,139 ,010 -,003 ,033
17 5. ODBACIVANJE -,066 ,147 -,051 -,106 -,029 ,009 -,013 -,063 -,048 -,015 -,024 -,025 -,045
18 6. AGRESIJA -,082 ,228 -,013 -,035 ,009 ,024 -,032 -,032 ,033 ,071 ,002 ,002 -,029
19 7. ISTRAŽIVANJE ,077 -,114 ,141 ,000 -,088 -,085 ,084 ,104 ,174 ,118 ,040 -,015 ,021
20 8. REPRODUKCIJA -,061 -,117 -,194 ,046 ,045 ,013 -,079 ,009 -,204 -,235 -,093 -,025 -,011
Čak i površno poznavanje zahteva pojedinih profesija ukazuje na životvornost relacija, prezentovanih u
tabeli, ličnosti i profesije kojom bi da se ta ličnost bavi. Na primer, (vidi tabelu 12), nije li visoka otvorenost
prema svetu, iskustvu i novini (domen "„O"“) važna, čak neophodna, nekom ko bi da deluje u oblasti kulture
(Beta=.592), literature, kreativnih profesija i nauke, dočim dok je je ta ista otvorenost kontraproduktivna za
"„piskarala, mastiljare i birokrate"“ (Beta=.-327). Svakako je dobro da ta detrminacija (kontraproduktivnost) i
nije tako visoka jer ovo opredeljenje uključuje i finansijsko poslovanje gde bi preterana zatvorenost bila svakako
štetna. Ili, da uzmemo drugi primer, možete li zamisliti osobu koja veruje ljudima, skromnu, iskrenu, nesebičnu i
blagu (pozitivan pol domena "“A"”-dobrota), a koja s pendrekom u ruci patrolira ulicama u uniformi policajca?!
Najzad, nisu li profesionalni sportisti ekstrovertirane osobe (domen "“E "”, Beta=.289) i pomalo praktične,
rutinirane, činjenicama vođene, a prizemnim vrednostima sklone (negativan pol domena "“O"”, Beta=-.165)?24
22
Sceffe-ov test pokazuje da razlika NIJE značajna između studenata građevine i psihologije
23
Sceffe-ov test pokazuje da razlika NIJE značajna između studenata građevine i arhitekture kao i mašinstva i arhitekture.
24
Ova Ovi nalazi nas obrahruju ohrabruju da nastavimo razvijanje STLnašeg testa ličnosti kojim bi bio koji
Postoji još jedan razlog zašto je Petofaktorski model (odnosno STL model), verovatno, rešenje za dalja
istraživanje relacija između ličnosti i profesija: zato što je to u "njegovom opisu" već prepoznato (vidi šire u
Đurić-Jočić, Džamonja-Ignjatović, i Knežević, 2004, s.111-120). Ukratko, za ispitanika Nikolu M. kojega autori
navode za primer, tvrdi se da mu "...po karakteristikama ličnosti...više odgovara posao u pozorištu, nego u
profesiji u kojoj se očekuje pomaganje drugima" (rad u bolnici, prim. naša). Takav nalaz je rezultirao iz analize
ispitanikovih veština rešavanja problema (sposobnost organizovanja mišljenja, originalnost i otvorenost uz
samouverenost u rešavanju problema), sposobnosti planiranja i realizovanja planova (akciona orijentacija,
savesnost i otvorenost ka alternativnim rešenjima), stila interpersonalnih relacija (druželjubivosti,
prilagodljivosti, poverenje i kvalitet muđuljudskih odnosa) kao i analize ličnog stila (nivo emocionalnosti,
obrasci i kontrola emocija te opšti pogled na život). ispitanika Nikole M.
4.4. DISKRIMINATIVNOST
Diskriminativnost (stavki i testa) odnosi se na sposobnost testa da, visinom bruto-skora, razlikuje dva
naizgled slična ispitanika po predmetu merenja. Test je diskriminativan (osetljiv) ako može da izrazi različitim
brojevima i sasvim male razlike među ispitanicima.
Najjednostavniji, ali najzametnijinajzahtevniji, način da se odredi diskriminativnost testa jeste preko
diskriminativnosti stavki, Hi-kvadrat testom (Bukvić, 1969). Najpre se distribucija ukupnih skorova kategoriše 25,
na osnovu aritmetičke sredine, u tri simetrične grupe tako da ekstremne (donja i gornja) budu približno jednake,
a srednja (grupa prosečnih skorova) je najveća. Zatim se sračuna Hi-kvdrat test iz svih relacija stavke: kategorije
ukupnih skorova. Značajan iznos Hi-kvadrat testa znači da je stavka diskriminativna jer je značajno veći broj
ispitanika koji je na stavku odgovorio najmanjim stepenom sviđanja (dodelivši joj 0 poena) istovremeno spada u
donju grupu ispodprosečnih spram broja, onih koji su u grupi nad i prosečnih. Vredi dijametralno suprotno za
broj ispitanika koji su na istu stavku odgovorili najvećim stepenom sviđanja (dodelivši joj 2 poena). Ukoliko sve
stavke skale (testa) značajno razlikuju tri kategorije ispitanika to je dovoljan dokaz za diskriminativnost testa u
celini. Naravno, psihometričarima je poznato da je, pored valjanosti, i dikriminativnost testa determinisana
njegovom pouzdanošću: ako je test dovoljno pouzdan onda će i njegove stavke biti dovoljno diskriminativne.
Korelacija između kvaliteta stavki (tabela 6) i iznosa  2 (hi-kvadrat testa) u narednoj tabeli je .94!
Tabela 16: Diskriminativnost stavki ( 2 je zaokružen na trocifren broj, za df=4, N=731)
Stavka 2 Stavka 2 Stavka 2 Stavka 2 Stavka 2 Stavka 2 Stavka 2
adm_001a 199 bez_001b 166 ele_024b 137 kre_044a 126 kul_018a 176 lit_040a 140 nau_005a 138
adm_006b 173 bez_002a 169 ele_025a 148 kre_048b 115 kul_031a 151 lit_041b 120 nau_009a 206
adm_013a 142 bez_007b 214 ele_029a 94 kre_050b 158 kul_035b 223 lit_042b 143 nau_010b 98
adm_019b 179 bez_014a 195 ele_030b 202 kre_061b 150 kul_037b 146 lit_043b 206 nau_011a 203
adm_026a 163 bez_020b 63 ele_034a 247 kre_066b 153 kul_038a 151 lit_054a 137 nau_015b 139
adm_032b 173 bez_027a 152 ele_052b 249 kre_070b 151 kul_047b 230 lit_065b 139 nau_017a 141
adm_039a 166 bez_033b 220 ele_053b 207 kre_078b 176 kul_049b 119 lit_074b 97 nau_018b 133
adm_045b 112 bez_046b 171 ele_064a 159 kre_083b 173 kul_058b 142 lit_075a 113 nau_024a 164
adm_052a 101 bez_053a 217 ele_072b 153 kre_087b 102 kul_059a 157 lit_084a 118 nau_026b 166
adm_059b 183 bez_060b 196 ele_081b 131 kre_093a 109 kul_060a 129 lit_086b 118 nau_027b 108
adm_065a 172 bez_066a 127 ele_089a 155 kre_094a 114 kul_069b 99 lit_091b 105 nau_031b 146
adm_070a 137 bez_071b 93 ele_095a 214 kre_100b 105 kul_079a 135 lit_096b 96 nau_037a 254
adm_076b 158 bez_077a 204 ele_101a 227 kre_101b 177 kul_082b 133 lit_102a 115 nau_042a 186
adm_083a 187 bez_084b 157 ele_106a 274 kre_104a 196 kul_092b 204 lit_106b 187 nau_050a 114
adm_089b 146 bez_090a 243 ele_109a 145 kre_105a 218 kul_095b 228 lit_110b 158 nau_057a 234
adm_096a 71 bez_097b 123 ele_112a 191 kre_107b 168 kul_103b 176 lit_113a 179 nau_063a 154
adm_102b 101 bez_103a 123 ele_116a 269 kre_111b 169 kul_108b 184 lit_115a 189 nau_069a 101
adm_108a 158 bez_109b 230 ele_118b 235 kre_113b 183 kul_114b 66 lit_118a 114 nau_075b 172
Tabela 16, nastavak
Stavka 2 Stavka 2 Stavka 2 Stavka 2 Stavka 2 Stavka 2
pom_002b 183 poq_005b 272 pra_003b 140 spo_003a 216 upr_051a 193 usl_011b 84
pom_004b 172 poq_012a 196 pra_004a 192 spo_006a 190 upr_055a 157 usl_012b 85
pom_008a 142 poq_016b 116 pra_009b 232 spo_007a 178 upr_063b 64 usl_022ª 87
pom_010a 200 poq_017b 194 pra_013b 111 spo_008b 195 upr_067a 86 usl_023ª 128
pom_019a 246 poq_021a 220 pra_014b 69 spo_015a 171 upr_071a 170 usl_028b 76
pom_020a 333 poq_025b 175 pra_016a 205 spo_021b 85 upr_076a 98 usl_036b 130
pom_023b 179 poq_032a 250 pra_022b 267 spo_028a 210 upr_080a 117 usl_045ª 130
pom_030a 241 poq_033a 257 pra_029b 198 spo_034b 244 upr_085a 119 usl_046ª 121
pom_036a 248 poq_038b 249 pra_035a 168 spo_039b 241 upr_087a 168 usl_056ª 93
pom_040b 181 poq_043a 305 pra_041a 239 spo_047a 279 upr_088a 221 usl_057b 182
pom_049a 214 poq_044b 147 pra_048a 202 spo_054b 277 upr_097a 100 usl_073b 75
operacionalizujeovan Petofaktorski model. Sva tri danas dominantna modela u psihologiji ločnosti (Digmanov-
leksički,Klonidžerov psihobiološki i Plušikov cirkumpleksni )
25
U SPSS-8: TRANSFORM:RANK VARIABLES = ime varijable /RANK /NTILES (3)/PRINT=YES /TIES=MEAN, a u SPSS-10: TRANSFORM:
CATEGORIZE VARIABLES...
pom_056b 263 poq_051b 180 pra_055b 224 spo_061a 191 upr_098a 189 usl_077b 107
pom_062b 272 poq_058a 168 pra_062a 135 spo_067b 302 upr_099a 99 usl_082ª 140
pom_068a 283 poq_064b 101 pra_068b 128 spo_072a 183 upr_100a 204 usl_105b 66
pom_074a 260 poq_081a 118 pra_073a 100 spo_078a 100 upr_110a 115 usl_107ª 87
pom_080b 176 poq_088b 177 pra_079b 257 spo_085b 162 upr_112b 48 usl_111a 119
pom_093b 241 poq_094b 110 pra_086a 81 spo_090b 68 upr_115b 129 usl_114a 209
pom_099b 178 poq_098b 225 pra_092a 244 spo_091a 280 upr_116b 116 usl_117a 146
spo_104b 236 upr_117b 162
Najmanje diskriminativna stavka je, UPR112b, od ukupno 236 - "„Predvoditi navijače nekog tima"“,
 2=48 iz skale menadžerskihupravljačkih opredeljenja. Najdiskriminativnija stavka je POM020a "„Raditi u
centru za brigu o deci ometenoj u razvoju"“ iz skale pomagačkog profesionalnog opredeljenja,  2=333. Drugi,
"“odokativni"”, način određivanja diskriminativnosti testa jeste da se pogleda grafik distribucije: što je
odstupanje od linije normalne krive manje tim je test više diskriminativan (uporedi, na primer, grafike za
"“tehniku"” i za "“usluge"”, u tabeli 4).
Na osnovu prethodne tabele, vidimo da su vrednosti hi-kvadrat testa za svih 236168 stavki između
87.236 (najmanje diskriminativna) i 843.306 (najdikriminativnija stavka). Pošto je najmanji 2=87.236, za df=4
značajan na nivou p=0.00, zaključujemo da su sve stavke svih familija zanimanja dovoljno moćne da prave fine
razlike između ispitanika različitih novoa profesionalnih interesovanja po obe teorije testova (dokaz za IRT-
model razmatran je u prethodnom poglavlju).
4.5. BAŽDARENJE (NORMIRANJE) TESTA TPO

Pored valjanosti i normiranost je ključna informacija za psihologa u praksi jer pokazuje da li i koliko
neki test udovoljava njegovim potrebama u oblasti u kojoj treba da donosi profesionalne odluke. Norme testa
govore gde je mesto pojedinca u populaciji po stepenu izraženosti svojstva koje se meri, pa se tako sirovi skor
interpretira u smislu profesionalnog odlučivanja. Premda normiranost testa nije njegovo merno svojstvo u
strogom smilu te reči, ono je ipak u praksi povezano sa diskriminativnošću testa kao mernim svojstvom per se.
Visoko diskriminativan test može biti kompromitovan neadekvatnim normama: fine razlike između ispitanika
biće "“izbrisane"“ grubim normama. Norme su posebno važne za performans-testove, za omnibus-testove, čije
skale nisu jednake (nemaju isti broj stavki) i za testove koji su eko-senzitivni na uzrasne i polne razlike.
Nepostojanje adekvatnih normi je više nego bilo koja metrijska karakteristika samog testa izvor
profesionalnih grešaka psihologa. Naime, ako test nije dovoljno pouzdan ili valjan, psiholog će sistematski
donositi pogrešne odluke koje će pogađati grupe ispitanika, ali te greške su nedokazive bez primene paralelnih
formi testova koje ne postoje u našoj profesionalnoj praksi. Međutim, neadekvatnost normi oštećuje pojedinca, a
ta greška može postati (i postaće jednog dana) predmet sudkskog spora kada drugi psiholog, u svojstvu veštaka,
može kompromitovati profesionalnu kompetenciju tuženog kolege jer nije “......radio u skladu sa savremenim
dostignućima psihološke struke i nauke“ (član 12. Zakona o psihološkoj delatnosti).
Praktično zadovoljavajuće norme se dobijaju linearnom transformacijom bruto skorova na neku od
normativnih skala sa unapred poznatom aritmetičkom sredinom i standardnom devijacijom. Nema posebnog
razloga, ali je uobičajeno da se bruto skorovi performans testova transformišu na IQ skalu (AS=100, SD=15), a
svi ostali testovi na T-skalu (AS=50, SD=10) ili skalu percentila (Tenjović, 2000, s.32; a to je nelinearna i
fraktilna transformacija), dok se svi testovi u naučnim i stručnim (psihometrijskim) istraživanjima transformišću
na z-skalu (AS=0, SD=1)26. Nakon (ne)linearne transformacije može se vršiti i grupna transformacija: na primer
u testiranju sposobnosti (kaao kod određivanja nivoa inteligencije) ili u školskom ocenjivanju (na poznatu
petostepenu skalu). Linerarnom transformacijom se postiže da korelacija između skorova bruto-distribucije i
distribucije transformisanih skorova bude vrlo visoka (ali manja od jedinice) čime se obezbeđuje da
diskriminativna svojstva testa za međusobno razlikovanje pojedinaca budu sačuvana.
Pre normiranja testa transformacijama bruto skorova konstruktor je obavezan da pokaže da je test
ekonezavistan, tjs odnosno da ne postoje razlike među ispitanicima s obzirom na neke varijable koje bi mogle
da, generalno, da utiču na predmet merenja testom. Te su varijable najčešće polne, uzrasne i sociekonomsko
statusne. Postojanje takvih razlika obavezuje na pravljenje takozvanih lokalnih normi koje će odražavati takve
razlike i u praktičnoj primeni testova.
Ponekad pitanje postojanja posebnih normi nije samo psihometrijski problem. Evo jednog,
poznavaocima prilika u psihološkoj profesiji, poznatog primera. U svim tabelama vidimo da je interesovanje
žena je daleko veće od interesovanja muškaraca za kreativna zanimanja. Ovo interesovanje je u značajnim
korelacijama sa sposobnostima, verbalnim pogotovu, i nekim osobinama ličnosti uglavnom iz domena
otvorenosti prema svetu i iskustvu (fantazija, estetika, osećajnost, intelektualna radoznalost). Ako bi norme bile
jedinstvene za oba pola onda bi u svetu nekih profesija dominirale žene. Međutim, u mladim i zrelim godinama
punog stvaranja i optimalne kognitivne zrelosti, žene ipak moraju i da izvršavaju biološke zadatke (zbog kojih ih
26
Način kontrole se temelji na ovom principu: AS sirovih skorova mora da bude T-skor=50, a AS-SD, T-skor=.40
je priroda i stvorila). I tako dok briljantne mlade dame peru pelene svojih beba i obebeđuju obezbeđuju biološku
reprodukciju ljudske vrste, na njihova mesta, gde se zahteva kreativnost, istraživanje i građenje akademske
karijere, utrčavaju muškarci-mediokriteti.
Postoje li razlike između učenika završnog razreda osnovne škole i gimnazije na testu TPO?
Pogledajmo narednu tabelu!
Talela 17: Odnos uzrasta i familija zanimanja, nezavisno od pola
FAMILIJE ZANIMANJA uzrast N Mean Std. Dev. t-test p
8.raz OS 816 12,18 5,30 3,778 ,000
1) ADMINISTRACIJA
4.raz GIM 173 10,47 5,96 3,504 ,001
8.raz OS 816 14,58 6,21 6,650 ,000
2) BEZBEDNOST
4.raz GIM 173 11,08 6,68 6,339 ,000
8.raz OS 816 10,39 5,89 4,785 ,000
3) TEHNIKA
4.raz GIM 173 8,02 6,12 4,665 ,000
8.raz OS 816 13,96 5,33 -4,705 ,000
4) KREATIVNOST
4.raz GIM 173 16,13 6,35 -4,202 ,000
8.raz OS 816 13,22 5,35 -2,805 ,005
5) KULTURA
4.raz GIM 173 14,51 6,19 -2,553 ,011
8.raz OS 816 15,10 5,00 -1,384 ,167
6) LITERATURA
4.raz GIM 173 15,68 5,05 -1,376 ,170
8.raz OS 816 12,46 5,80 -,808 ,419
7) NAUKA
4.raz GIM 173 12,85 5,56 -,831 ,407
8.raz OS 816 13,62 6,60 1,882 ,060
8) POMAGANJE
4.raz GIM 173 12,59 6,54 1,895 ,059
8.raz OS 816 5,31 4,34 ,398 ,691
9) POLJOPRIVREDA
4.raz GIM 173 5,17 4,81 ,372 ,710
8.raz OS 816 6,31 4,68 ,488 ,626
10) PRAKSA
4.raz GIM 173 6,12 4,48 ,502 ,616
8.raz OS 816 16,92 7,54 2,955 ,003
11) SPORT
4.raz GIM 173 15,03 8,30 2,776 ,006
8.raz OS 816 13,17 4,84 ,244 ,807
12) USLUGE
4.raz GIM 173 13,07 5,03 ,238 ,812
13) 8.raz OS 308 18,14 5,93 3,566 ,000
MENADŽERIUPRAVLJAČKA 4.raz GIM 422 16,52 6,19 3,590 ,000
Iz tabele je očigledno da NE postoje razlike u šest familija zanimanja: "“literatura"”, "“nauka"”,
"“pomaganje”,", "“poljoprivreda"”, "“praksa"”, i "“usluge"”. Dakle, za ova zanimanja norme bi mogle biti iste
za osnovnoškolce i srednjoškolce, ali ćčemo, zbog razloga, koji će biti jasni docnije ignorisati, ovu činjenicu pri
konstrukciji normativnih tabela. Ukratko, nijedan test profesionalnih interesovanja, ne samo da se ne može, već
se jednostavno ne sme koristiti na učenicima osnovnih škola i srednjoškolaca (sa istovetnim normama kakav je
slučaj sa TPI) jer su to dve različite učeničke populacije: srednjoškolci su već usmereni na svih šest familija
zanimanja na kojima nema razlika spram učenika osmog razreda osnovne škole. Kada učenik osmog razreda ima
izražena interesovanja za "“kkulturu"” ili "“nauku"” on svakako misli da upiše gimnaziju, ali nije jasno šta znači
ako napiše da ga najviše privlači "“zanimanje ... poljoprivrednik"“. Savim je drugačije kada srednjoškolac to isto
napiše: onda "“kultura"” znači Filološki fakultet, na primer; "“nauka"” (svi fakulteti manje-više); "“pomaganje"”
(medicinski Medicinski fakultet ili smer Psihologije ili Pedagogije na Filozofskom fakultetu), "“poljoprivreda"”
(Poljoprivredni). Drugim rečima, kada osmaci biraju "“literatura”", "“nauka"”, "“pomaganje"”,
“"poljoprivreda”", "“praksa”", i "“usluge”"., oni zapravo biraju srednje stručne škole i gimnaziju, a kada
srednjoškolci biraju to isto (literaturu, nauku...) oni biraju potpuno različita profesionalna usmerenja (odnosno
fakultete).
U tabeli 16 sadržana je informacija da na šest, od 13, familija zanimanja, nema uzrasnih razlika, a u
narednoj prethodnoj tabela tabeli (17-a) da su SVE polne razlike značajne. Kada uzmemo u obzir interakciju
uzrasta i pola postavlja se pitanje značajnosti tih razlika za konstrukciju normativnih tabela. Pogledajmo narednu
tabelu gde je razrešena ova dilema.
Postoje li razlike između devojaka i momaka s obzirom na familije zanimanja. Taj podatak je sadržan u
narednoj tabeli.
Talela 18: Odnos pola i familija zanimanja, nezavisno od uzrasta
FAMILIJE ZANIMANJA pol N Mean Std. Dev. t-test p
1) ADMINISTRACIJA musko 462 12,31 5,22 2,319 ,021
zensko 529 11,50 5,64 2,332 ,020
musko 462 15,38 6,20 6,637 ,000
2) BEZBEDNOST
zensko 529 12,72 6,37 6,649 ,000
musko 462 13,74 5,69 22,918 ,000
3) TEHNIKA
zensko 529 6,67 3,97 22,389 ,000
musko 462 11,62 4,77 -16,184 ,000
4) KREATIVNOST
zensko 529 16,73 5,12 -16,263 ,000
musko 462 11,00 5,07 -14,379 ,000
5) KULTURA
zensko 529 15,60 4,99 -14,363 ,000
musko 462 13,25 4,57 -12,307 ,000
6) LITERATURA
zensko 529 16,91 4,75 -12,340 ,000
musko 462 12,01 5,94 -2,699 ,007
7) NAUKA
zensko 529 13,00 5,56 -2,687 ,007
musko 462 10,55 5,97 -14,079 ,000
8) POMAGANJE
zensko 529 15,95 6,08 -14,098 ,000
musko 462 6,05 4,86 5,188 ,000
9) POLJOPRIVREDA
zensko 529 4,61 3,89 5,112 ,000
musko 462 8,45 4,87 15,338 ,000
10) PRAKSA
zensko 529 4,37 3,46 14,999 ,000
musko 462 19,24 7,49 10,723 ,000
11) SPORT
zensko 529 14,26 7,12 10,687 ,000
musko 462 12,59 4,79 -3,367 ,001
12) USLUGE
zensko 529 13,63 4,91 -3,373 ,001
13) musko 308 18,14 5,93 3,566 ,000
UPRAVLJAČKAMENAD zensko 422 16,52 6,19 3,590 ,000
ŽERI
Prethodna tabela nas upozorava da norme za momke i devojke moraju da budu različite. Doslovno, sve
su polne razlike statistički, a skoro sve i skoro sve i praktično značajne i, najverovatnije, saglasne vitalnoj
statistici polne prevalencije u pojedinim profesijama. Na primer, da li je iznenađenje da su tehinčke, borbene,
sportske i praktične profesije "muške", a sve druge "ženske" (pomagačka psihološka profesija je čako do 90:10 u
korist studenkinja).
Talela 19: Odnos familija zanimanja s obzirom na pol i uzrast

FAMILIJE OSNOVNA ŠKOLA SREDNJA ŠKOLA
pol
ZANIMANJA N AS SD t-test s N AS SD t-test s
m 387 12,44 5,06 1,32 ,18 74 11,77 5,87 2,24 ,02
1) ADMINISTRACIJA
ž 430 11,94 5,51 1,33 ,18 99 9,59 5,85 2,23 ,02
m 387 15,78 6,02 5,36 ,00 74 13,42 6,73 4,03 ,00
2) BEZBEDNOST
ž 430 13,48 6,18 5,37 ,00 99 9,39 6,15 3,98 ,00
m 387 14,20 5,46 22,31 ,00 74 11,50 6,21 7,05 ,00
3) TEHNIKA
ž 430 6,94 3,76 21,90 ,00 99 5,47 4,63 6,75 ,00
m 387 11,47 4,66 -14,16 ,00 74 12,53 5,12 -8,13 ,00
4) KREATIVNOST
ž 430 16,21 4,88 -14,19 ,00 99 18,99 5,56 -8,21 ,00
m 387 10,94 5,00 -12,68 ,00 74 11,43 5,38 -6,70 ,00
5) KULTURA
ž 430 15,29 4,80 -12,66 ,00 99 16,95 5,57 -6,71 ,00
m 387 13,05 4,51 -12,05 ,00 74 14,41 4,61 -3,24 ,00
6) LITERATURA
ž 430 16,94 4,69 -12,07 ,00 99 16,75 5,03 -3,26 ,00
m 387 12,17 6,02 -1,41 ,15 74 11,35 5,37 -3,44 ,00
7) NAUKA
ž 430 12,74 5,60 -1,41 ,15 99 14,10 5,30 -3,42 ,00
m 387 10,81 6,03 -12,55 ,00 74 9,30 5,41 -6,57 ,00
8) POMAGANJE
ž 430 16,13 6,07 -12,56 ,00 99 15,16 6,12 -6,68 ,00
m 387 6,15 4,70 5,32 ,00 74 5,65 5,62 1,05 ,29
9) POLJOPRIVREDA
ž 430 4,55 3,84 5,27 ,00 99 4,86 4,10 1,00 ,31
m 387 8,59 4,76 14,92 ,00 74 7,84 5,31 4,35 ,00
10) PRAKSA
ž 430 4,25 3,50 14,68 ,00 99 4,90 3,20 4,05 ,00
m 387 19,16 7,47 8,41 ,00 74 19,86 7,51 7,25 ,00
11) SPORT
ž 430 14,90 7,01 8,38 ,00 99 11,51 6,97 7,15 ,00
12) USLUGE m 387 12,46 4,77 -3,95 ,00 74 13,45 4,65 ,42 ,67
ž 430 13,79 4,84 -3,96 ,00 99 12,93 5,17 ,42 ,67
m 199 18,19 5,29 2,993 ,00 109 18,06 6,98 1,997 ,05
13) MENADŽMENT
ž 204 16,59 5,42 2,994 ,00 218 16,45 6,85 1,983 ,05
Prethodna tabela pokazuje da od 52-dve moguće razlike (13 zanimanja, *dva pola* i dva uzrasta) samo
četiri nisu značajne: na osnovnoškolskom uzrastu nema razlika između momaka i devojaka u interesovanju za
"“administraciju"“ i "“nauku" “, a na gimnazijskom za "“poljoprivredu"“ i “"usluge“". Prethodna tabela
pokazuje zašto uzrasne i polne razlike ne mogu, same po sebi, biti osnova za konstrukciju normativnih tabela.
Razlike koje se jave na jednoj nezavisnoj varijabli (polu ili uzrastu) nisu iste s obzirom na zanimanje. Evidentno
odsustvo značajnosti navedene četiri razlike, zbog čisto tehničkih razloga, nas primorava nas da ih ignorišemo
pri konstrukciji normativnih tabela. Psihometrijski rečeno, uzrast i pol strukturišu ne samo kvalitativne razlike
među ispitanicima već i strukturalne. To je sasvim razumljivo kada se ima na umu da su učenici srednjih škola
spram osnovaca već usmereni na specifična zanimanja u svetu rada (srednje stručne škole) ili je broj usmerenja
na tom uzrastu drastično sužen (gimnazije).
Prethodna tabela je osnova za linearnu transformaciju bruto skorova pojedinaca različitog pola i uzrasta
na četiri orijentacione skale percentilnih rangova: osnovnoškolci (momci i devojke) i srednjoškolci (momci i
devojke). Postavlja se pitanje zašto su naše skale samo orijentacione i pored činjenice da je ukupni uzorak
dovoljno veliki? Dva su razloga: a) ukupni uzorak jeste dovoljno veliki, ali za separatne norme pojedini
poduzorci nisu (momci-gimnazijalci, N=74, na primer) i b) da ohrabrimo psihologe da koriste takozvane lokalne
norme s obzirom na argumente iznete ovde i u Fajgelj (2003). Upotreba lokalnih normi bitno bi poboljšala
uverljivost psihologa iz prakse pri vođenju profesionalnog savetovanja pojedininih učenika (Pajević, 2006).
5. ZADAVANJE TESTA
Pri zadavanju testa TPO ne postoji nijedan aspekt različit u odnosu na zadavanje drugih grupnih upitnika
i inventara. Šta je pravilo i šta je to što treba reći ispitanicima?
1) Pročitajte upustvo i pitajte ako vam nešto nije jasno. Dok čitate uputstvo, čim naiđete na nešto što vam
nije dovoljno jasno, odmah pitajte, sedeći, bez ustajanja.
2) Na svako pitanje ispitanika odgovora se variranjem dela Uputstva, bez širenja konteksta.
3) Ukoliko ispitanik ipak insistira na širem aspektu informisanja u vezi sa testa testom treba mu replicirati
mehanički: “,,Molim Vas ponovo pročitajte Uputstvo i radite onako kako ste ga Vi lično razumeli”.
Međutim, mora se imati na umu da je i uputstvo za ovaj test deo standardizacije samog testa, te da, pri
odgovoru na eventualna pitanja ispitanika, nije dozvoljeno davanje sadržajno novih informacija, ma kojiko
koliko se to ispitivaču činilo razumnim i umesnim. Drugim rečima, u ovom delu poslatakvim situacijama,
ispitivač mora biti kreativan na taj način što će ispitanicima sopstvenim rečima ponoviti ono isto što već piše u
“Uputstvu”. Čak i ako ispitanici nemaju nijedno pitanje, ispitivač je dužan da ponovi sledeću formulaciju:
“,,Kada upisujete zanimanje koje vas najviše privlači i kada birate poslove nemojte se rukovoditi
sopstvenim realnim mogućnostima već isključivo željom”.
U nekim priručnicima za testove mogu se naći i takve formulacije koje ispitivača navode da daje usmeno
i detaljnije uputstvo. Mislimo da to nije dobro, jer se tako narušava proces standarddrizacije testa i kompromituje
zamisao konstruktora testa, a to je potpuno različito od postupka koji se primenjuje za upućivanje ispitanika na
individualno zadavanim testovima. Kao ekstreman primer navodimo istinito saznanje da je jedan ispitivač
ispitaniciima na testu verbalnih sposobnosti, tumačio "“nejasne reči"” kao što su "“mitarenje"”, ""latica"",
"Kuran" i slčno?! Naravno, izuzetak je kada ispitivaač uputstvom želi da proveri funkcionisanje testa u
okolnostima različitim od onih za koje je test namenjen. Na primer, kada upitnikom želimo zahvatiti i neke druge
osobine ličnosti (inteligenciju, odgovaračko usmerenje, odbrambene strategije, lični stil itd.). Ove izuzetke od
pravila ističemo zato što su upitnici koncipirani da mere osobine i svojstva nomotetski, a ne idiosinkretički.
Ukoliko neki ispitanik ne razume opšte uputstvo, njemu takav upitnik i ne treba zadavati grupno. Naš je stav da
testove namenjene grupnom ispitivanju čak i ne treba zadavati individualno, ako se ne poseduju norme za tako
zadavani način testa. Ovo ima tim veću važnost jer se danas testovi mogu zadavati i računarski, ili da grupni test
može zadavati osoba koja nije psiholog-profesionalac, već lice sa srednje srednjom stručne stručnom spreme
spremom (psihotehničar). što je takođe potpuno različito za testove individualno zadavane.
6. OBRADA I INTERPRETACIJA REZULTATA
Predvideli smo dva načina obrade popunjenih pProtokola testa TPO obrađuje se : pomoću šablona i
kompjuterski. Šablonski postupak obrade se realizuje u tri koraka:
1) Pomoću šablona se zbroje jednostavnom sumacijom odgovori ispitanika na svih sve 84 uparene stavke
za svih 12 familija zanimanja.
2) Bruto skorovima pojedinca se ulazi u odgovarajuću normativnu tabelu, s obzirom na pol i uzrast
ispitanika.
3) Percentilni rangovi (Pr) se prenose na poligon profila zanimanja (vidi narednu naredni slikugrfički
prikaz).
Slika 2: Poligon za prikaz rezultata i profila profesionalnih opredeljenja
Prezime i ime učenika: __________________________________________________________
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
Pr ADM BEZ TEH KRE KUL LIT NAU POM POL PRA SPO USL UPR
Pr
95 95
90 90
85 85
80 80
75 75
70 70
65 65
60 60
55 55
50 50
45 45
40 40
35 35
30 30
25 25
20 20
15 15
10 10
5 5
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
ADM BEZ TEH KRE KUL LIT NAU POM POL PRA SPO USL UPR
Psiholog
NALAZ I MIŠLJENJE PSIHOLOGA
Najgrublje zamisliva interpretacija rezultata testiranja bi bila trokategorijalna iznaddprosečnost,

prosečnost i ispodprosečnost svake familije zanimanja, s obzirom na pol i uzrast pojedinca kome pripada i
poduzorkom s kojim se poredi. Takvo normiranje se može vršiti i na osnovu bruto rezulultata: nadprosečni
natprosečni su oni pojedinci čiji je skor višlji viši od AS+1SD, prosečni su ako im je skor u zoni AS±1SD, a
ispodprosečni sa skorom nižim od AS-1SD. Na nivou percentilne skale, iznadprosečni su sa percentilom višljim
višim od 60 (61 i više), prosečni u rasponu 40 do 60, a ispodprosečni sa skorom nižim od 40.
Suština merenja profesionalnih interesovanja nije dijagnostička već savetodavna. Realizaciji zadataka
profesionalnog savetovanja prethodi psihološko ispitivanje (Pajević, 2006). Upravo zato je najzahvalnija
konfiguralna (profilska) interpretacija kojom testiranje profesionalnih interesovanja treba da pređe u
profesionalno informisanje i savetovanje (vidi Pajević, 2006) o čemu će docnije kasnije biti više reči.
Kompjuterska obrada je, u izvesnom smislu, jednostavnija. U neku bazu podataka SPSS, Eksel,
dBASE...unesu se odgovori ispitanika, stavka po stavka, zajedno sa identifikacionim i povezanim podacima, a
zatim se pokrenu rutine kojim se sračunaju bruto i percentilni skorovi i kompjuterski izveštaji u dva formata:
verbalni za ispitanika, a grafičko numerički (profilni) za psihologa.
Preporučujemo sledeći postupak: psiholog, nakon obrade, verbalni izveštaj predaje učenicima i
istovremeno im zakazuje vreme profesionalnog savetovanja. Pri profesionalnom savetovanju psiholog vodi
računa o konfiguraciji testovnog profila učenikovih interesovanja ("“šiljkove"” ispod i iznad 50 percentilnog
skora), izražena interesovanja (odgovori na upute “Upišite zanimanje koje vas najviše privlači” i “Navedite
naziv škole (fakulteta) koju želite da upišete”), faktorsku strukturua familija (profesionalna područja), školsku
uspešnost i izmerene ostale osobine ličnosti (domene, a ponekad i aspekte).
Zadaci profesionalnog savetovanja (prema Brančić, 1986) su da pomognu pojedincu (prema Brančić, 1986):
1. da upozna sebe, odnosno svoje mogućnosti,
2. da razvije svoje mogućnosti do maksimalnih granica genetički determinisanih potencijala,
3. da postane odgovoran za prikupljanje i korišćenje informacija o sebi, zanimanjima i svetu rada
uopšte,
4. da upozna i razumno reši svoj neposredni profesionalni problem,
5. da se osposobi za korektnu interpretaciju činjenica o sebi i zanimanjima, kao i da, dovodeći ih u
neposrednu vezu, vrši realan izbor i donosi odluke,
6. da se uključi u odgovarajuću školu radi sticanja stručnog obrazovanja ili na radno mesto, a zatim da
donosi optimalne odluke o toku sopstvene radne karijere.
Na primer, bilo bi nerazumno ohrabrivati dovoljnog i dobrog osnovnoškolca da upiše gimnaziju nezavisno od
njegovih intelektualnih mogućnosti ili gimnazijalca bez izražene otvorenosti prema svetu i iskustvu da upisuje
fakultete naučne, kulturološke, literalne ili kreativne profilacije. Grubo rečeno, od osobina ličnosti su
"“najslobodnije familije zanimanja"” su poljoprivreda, sport, uslužne i praktične delatnostima. Drugim rečima,
svi su slobodni da se bave sportom, poljoprivredom i da nešto majstorišu za svoju dušu, po principu "“uradi
sam"”.
Kompjuterska verzija TPO-a ima više prednosti, ali je za psihologa iz prakse jedna najvažnija: mogućnost
simultanog uvida u sklop i strukturu profesionalnih opredeljenja na osnovu percentilnih rangova (nomotetski) ili
bruto skorova (idiosinkretički). Pogledajmo jedan stvarni primer! Inspekcijom levog dela slike nameće se
zaključak da ispitanik naginje sportskim i praktičnim delatnostima jer su stubići na ovim dvema orijentacijama
dominantni (PR=100 i 99). Međutim, tek uvid u sklop interesovanja na osnovu bruto skorova (idiosinkretički
pristup) otkriva istinu da je ispitanik dominanntno opredeljen za intelektualne familije zanimanja (kreativna,
literalna, naučna i pomagačka) zato što su njihovi skorovi monotono i dosledno visoki. Dakle, nomotetska slika
ispitanikovog sklopa profesionalnih interesovanja je psihometrijski artefakt 27.
Slika 3: Nometski ili idiografski interpretirati testovne skorove, pitanje je sad?
Nomotetski pristup Idiosinkretički pristup
120 30
100 25
80 20
60 15
40 10
20 5
0 0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
27
Istini za volju, kod ovog testa je moguća interpretacija rezultata i pomoću bruto-skorova zato što je broj stavki (n=18) i
maksimalno mogućih bodova (36) jednak, te da se davanjem prednosti jednoj delatnosti u paru posledično snižava
maksimaliziranje svih bruto skorova sa kojom je ta delatnost uparena.
7. KOMPJUTERSKA VERZIJA TESTA TPO
7. KOMPJUTERSKA VERZIJA TESTA TPO

Odgovori ispitanika iz protokola obrađuju se putem specijalnog kompjuterskog programa koji se instalira
pomoću CD-a na računar korisnika testa. Kao posebnu pogodnost kompjuterske verzije istakli smo simultani
uvid u sklop ispitanikovih profesionalnih opredeljenja, izraženog i u percentilima i bruto-skorovima. U čemu je
razlika? Percentilini dijagram je izraz nomotetskog, normativnog i kvantifikativnog pristupa izučavanja ličnosti
pa, u ovom slučaju, psiholog može da vidi i razume mesto pojedinčevih profesionalnih opredeljenja spram grupe
kojoj pripada. Dijagram sastavljen od sirovih skorova pripada, naravno, idiografskom pristupu
izučavanja ličnosti, pa je u konkretnom slučaju profesionalnog savetovanja pogodniji pristup. Po prirodi stvari
profesionalnog angažovanja, ovaj je prilaz bliži školskim psiholozima.
7.1. UPUTSTVO ZA KORIŠĆENJE PROGRAMA ZA OBRADU
PODATAKA ZA TEST PROFESIONALNIH OPREDELJENJA
Ovo poglavlje daje detaljne informacije o načinu instalacije i radu sa programom za obradu podataka.
7.1.1 Hardverski i softverski zahtevi
Da biste instalirali i pokrenuli program za obradu podataka, Vaš računar mora ispunjavati sledeće zahteve u
pogledu hardvera i softvera :
Procesor 400Mhz ili bolji,
bar 128MB RAM memorije,
300MB praznog prostora na hard disku,
rezolucija ekrana bar 800x600 dpi,
Operativni sistem: Microsoft Windows XP, Microsoft Windows 2000, Microsoft Windows Vista, Microsoft
Windows 7
Napomena: Sistem mora da ispunjava minimum navedenih zahteva, ili minimum zahteva za operativni sistem
koji posedujete. Ostale potrebne softverske komponente priložene su na CD-u i njihova instalacija je objašnjena
dalje u tekstu.
7.1.2 Instalacija programa
Pokrenite fajl setup.exe koji se nalazi na instalacionom CD-u i pojaviće se čarobnjak koji će Vas voditi kroz
instalaciju (slike 1-8). Tokom instalacije možete birati mesto na disku gde ćete instalirati program.
Podrazumevani direktorijum za instalaciju je C:\Program Files\TPO3, ali ovo može biti bilo koji direktorijum na
disku. Putanju možete ukucati manuelno ili direktorijum možete pronaći uz pomoć <Browse> dugmeta (slika 2).
U sledećem koraku čarobnjak će Vas obavestiti da će napraviti prečicu u Start Meniju (Start>Programs) i daće
podrazumevano ime direktorijuma - <Test profesionalnih opredeljenja>. Ovo ime možete promeniti, a možete
definisati svoju pitanju za taj folder korišćenjem <Browse> dugmeta. Ako odaberete opciju <Don’t create a
Start Menu folder>, čarobnjak neće napraviti prečicu u Start Meniju. Sledeći korak prikazan je na slici 4. U
ovom delu instalacije definišete čarobnjaku da li da napravi ikonicu na Desktopu i u liniji za brzo pokretanje
(engl. Quick Launch). Nakon ovoga, čarobnjak je spreman za instalaciju. Kraj instalacije programa potvrdite
dugmetom <Finish> (slika 7). U ovom poslednjem koraku možete ostaviti čekiranu opciju <Launch Test
profesionalnih opredeljenja> i čarobnjak će automatski pokrenuti instalirani program (slika 8).
Slika 1. Slika 2. Slika 3.

Slika 7. Slika 8.
Ovo uputstvo se može naći i na instalacionom CD-u u pdf i doc formatima.
7.1.3 Pokretanje programa

Instalirani program za obradu podataka možete pokrenuti na jedan od tri načina: 1) Klikom na ikonicu na
Desktopu − Ukoliko ste potvrdili ovu opciju tokom instalacije, čarobnjak je na vašem Desktopu kreirao prečicu
do izvršne verzije programa. Duplim klikom na ovu ikonicu pokrećete program (slika 9).
Slika 9.
2) Pokretanjem programa iz Start Menija – Ukoliko niste potvrdili opciju <Don’t create a Start Menu folder>
tokom instalacije, u Start Meniju kreiran je direktorijum i prečica do izvršne verzije programa. Klikom na
ikonicu pokrećete program (slika 10).
Slika 10.
3) Pristupanjem direktorijumu instaliranog programa iz My Computer -a ili bilo kog drugog fajl menadžera.
Podrazumevana putanja je C:\Program Files\TPO3, ukoliko nije promenjena od strane korisnika tokom
instalacije (slika 11).
Slika 11.
7.1.4 Deinstalacija programa
Ukoliko se ukaže potreba za tim, program možete deinstalirati na jedan od sledeća tri načina :
1) Pokretanjem programa <Uninstall Test profesionalnih opredeljenja> iz Start Menija (slika 10).
2) Pokretanjem unins000.exe iz direktorijuma instaliranog programa (podrazumevano C:\Program Files\TPO3,
slika 11).
3) Iz Control Panela (Start > Settings > Control Panel) odaberite Add/Remove Programs. Zatim iz liste
instaliranih programa odaberite TPO3 i kliknite na dugme <Remove>. Potvrdite čarobnjaku da želite da
uklonite aplikaciju (slike 12-14).
Slika 12. Slika 13. Slika 14. Slika 15.
7.1.5 Registracija programa

Prilikom prvog pokretanja programa, pojaviće se registraciona forma kao na slici 16.
Slika 16.
Da biste mogli nesmetano da koristite program, potrebno je da ga registrujete. Ovo ćete učiniti samo prilikom
prvog pokretanja aplikacije (i posle svake nove instalacije). Na registracionoj formi nalaze se polja <ime>,
<prezime> i <firma> koja treba da popunite kako biste mogli da registrujete program. Zatim polje
<registracioni ključ> koje je jedinstveno za Vaš računar, i polje <serijski broj> čiju vrednost aplikacija očekuje
kako bi mogla da izvrši registraciju. Generisani registracioni kl juč potrebno je da pošaljete sa Vašim podacima
na email adresu dpscpp@sezampro.rs nakon čega će na Vašu email adresu stići serijski broj koji ćete ukucati u
predviđeno polje na formi. Klikom na email link na formi pokreće se podrazumevani email klijent za Vaš
računar koji automatski preuzima sve potrebne podatke sa forme i kreira email (slika 17). Kada na Vašu email
adresu stigne serijski broj potrebno je da ga ukucate u predviđeno polje i da kliknete na dugme
<Registrujprogram>. Ako je serijski broj ispravan, dobićete poruku o uspešnom registrovanju
(slika 18). U suprotnom, dobićete poruku o grešci (slika 19). Nakon uspešne registracije,
pokreće se glavna forma aplikacije.
7. 1.6 Rad sa programom za obradu podataka − Dodavanje ispitanika, promena podataka o ispitanicima i
brisanje ispitanika
Da biste dodali novog ispitanika, potrebno je da na glavnoj formi programa izaberete opciju <Dodaj novog
ispitanika>. Nakon toga, prikazaće Vam se forma kao na slici 20.
Slika 20. Slika 21.
Na ovoj formi od Vas se zahteva da unesete osnovne podatke o ispitaniku : Ime, prezime, godinu rođenja i pol.
Sva polja su obavezna. Ukoliko ne unesete neko od polja dobićete poruku o grešci kao na slici 21.
Nakon što unesete potrebne podatke, aplikacija će Vam potvrditi da je ispitanik ubačen u
bazu podataka (slika 22), a ispitanik se pojavljuje u tabeli na glavnoj formi aplikacije (slika
23).
Slika 22. Slika 23.
Promena podataka o ispitaniku vrši se tako što korisnik najpre odabere ispitanika iz tabele sa glavne forme
aplikacije, a zatim klikne na dugme <Promeni podatke o ispitaniku>. Nakon toga, pokreće se forma kao sa slike
20 na kojoj se vrše potrebne izmene, a zatim se klikne na dugme <Izmeni>. Ukoliko su svi podaci
pravilno izmenjeni u bazi podataka, aplikacija će to i potvrditi porukom, kao na slici 24.
Slika 24. Slika 25.
Brisanje podataka o ispitaniku vrši se tako što se nakon odabira ispitanika iz tabele sa glavne forme aplikacije,
klikne na dugme <Obriši podatke o ispitaniku>. Aplikacija će vas nakon toga upozoriti da ćete ovom akcijom
obrisati i podatke o ispitaniku i sve njegove testove. Ako odgovorite potvrdno, ispitanik će biti permanentno
uklonjen iz baze podataka (slika 25).
7.1.7 Rad sa programom za obradu podataka − Unos odgovora odrađenih testova

Unos odgovora već odrađenih testova vrši se odabirom opcije <Unos odgovora>sa glavne forme
aplikacije. Naredni korak od Vas zahteva da izaberete tip testa/uzrast za koji unosite
odgovore (Osnovna ili srednja škola, slika 26).
Slika 26.
Klikom na dugme <Unos odgovora> pokreće se forma kao na slici 27 na kojoj se vrši unos. Odgovore
(vrednosti 0,1, ili 2), možete unositi korišćenjem miša ili tastature. Prilikom unosa preko tastature, dovoljno je
samo da unosite brojne vrednosti redom kako su unošene i u testu, a program će sam prelaziti na sledeći odgovor
(zeleni znak potvrde Vam u svakom momentu pokazuje za koje pitanje unosite odgovor). Imajte u vidu da ne
možete uneti istu vrednost odgovora za isto pitanje (i pod A i pod B), program to neće dozvoliti. Kada završite
unos, klikom na dugme <Završi unos>, unete vrednosti se trajno čuvaju u bazi podataka. Napomena: Kada
završite unos, i to potvrdite na ovaj način, ne možete vršiti naknadne prepravke unetih odgovora. Ako ste
prilikom unosa odgovora propustili da unesete neke od vrednosti, program će Vas na to upozoriti (slika 28) i
postaviće Vam prvo pitanje na koje niste kompletno odgovorili u vidno polje prozora. Ukoliko kliknete na
dugme <Zatvori> pre završetka unosa, program će Vas, pre zatvaranja forme, pitati da li
želite da do sada unete odgovore sačuvate (slika 29). Ako odgovorite potvrdno, svi uneti
odgovori se čuvaju u bazi podataka, a test se markira kao započet i njegov unos ćete
moći da dovršite naknadno.
Slika 27. Slika 28.
Slika 29. Slika 30.

Kada završite unos, i to potvrdite klikom na dugme <Završi unos>, nakon nekoliko trenutaka, umesto njega
postaje Vam dostupno dugme <Prikaži rezultate> (slika 30). Klikom na ovo dugme otvara se forma za prikaz
rezultata kao na slici 31. Na ovoj formi prikazuju se osnovni podaci o ispitaniku, datum unošenja rezultata testa,
tip testa, a u tabeli sa desne strane vrednosti sirovih skorova i precentila za svaku oblast pojedinačno. Ispod ovih
informacija, nalaze se grafikoni profila percentila i sirovih skorova. Ove rezultate u celosti (informacije o
ispitaniku i datumu unosa testa, tabelu i grafikone) možete odštampati klikom na dugme <Štampaj> (slika
32).
Slika 31. Slika 32.
7.1.8 Rad sa programom za obradu podataka – Pregled unetih testovai rezultata
Pregled unetih testova i ostvarenih rezultata za određenog ispitanika vrši se sa glavne forme aplikacije klikom na
dugme <Prikaži sve testove>. Forma za prikaz testova ima izgled kao na slici 33. U glavnoj tabeli na formi
prikazani su svi uneti testovi odabranog ispitanika: Datum kada je izvršen unos, tip testa i indikator da li je unos
odgovora završen ili ne.
Slika 33.
Na ovoj formi dostupno je nekoliko opcija :
Rezultati testa – ova opcija je dostupna samo ukoliko je odabran test čiji je unos završen (slika 33).
Odabiranjem ove opcije otvara se forma kao na slici31 i 32. Celokupan izveštaj o rezultatima, onako kako su
prikazani na ovojformi, možete odštampati klikom na dugme <Štampaj>, nakon čega se otvara
standardni Windows–ov dijalog za odabir štampača i podešavanjeparametara štampe -
veličine papira, broja kopija, itd. (slika 34).
Slika 34. Slika 35.

Obriši test – odabiranjem ove opcije, selektovani test se permanentno briše iz baze podataka.
Nastavi unos – ova opcija je dostupna samo ukoliko je odabran test čiji unos još uvek nije završen (slika 35).
Primetićete da za nedovršene testove ne možete vršiti pregled rezultata. Ukoliko odaberete ovu opciju, otvara se
forma za unos odgovora testa kao na slici 27.
Zatvori prozor – ova opcija zatvara tekući dijalog.
Za dodatne informacije možete kontaktirati Centar za primenjenu psihologiju putem Email adrese
dpscpp@sezampro.rs ili putem telefona 011/3232961 i 3035131, tel-faks 011/3239685.
Test je zaštićen zakonom o autoriskim pravima. Svako kopiranje testa u celini ili delovima je zabranjeno. Sva
prava zadržava izdavač Centar za primenjenu psihologiju, 2011.
Kompjuterska verzija testa je postavljena u Ekscelu Excelu (Wempen, 2002) Microsoft Windows Office. Koraci
pri korišćenju kompjuterske verzije su:
1) Startuj Excel
2) Ispod sekcije FILE odaberi jedan od četiri uzorka odgovarajuća dotičnom ispitaniku odgovarajuća
(reprezentativna) uzorka:
3) U donjem levom uglu klikni (ako nije otvorena) na particiju BROJAC.
4) Klikni na UNOS, korak3, a zatim preći pređi na korak 4.
5) Unosi sa protokola, horizontalno, pored odgovarajućeg rednog broja, odgovore ispitanika (0,1 ili 2) sve
dok ne popuniš, vertikalno, do stavke 118 ("a" i "b").
6) Klikni na particiju
a) ŽENSKI-osnova
b) MUŠKI-osnovna
c) ŽENSKI-srednja ili
d) MUŠKI-srednja
Slika 4: Koraci korišćenja kompjuterske verzije programa testa TPO

Korak 1: Ovraranje Otvaranje Exel-a Korak 2: Nalaženje adekvatnog uzorka
Korak 3: Unos prezimena, imena i datuma Korak 4: Unos odgovora na stavke TPO-a
Korak 5: Profil ispitanika, bruto-skorovi ( gore) i percentili (dole) za vođenje

profesionalnog savetovanja
Rezultate obrade pojedinih ispitanika valja čuvati pod u posebnim posebnom folderom folderu i sa imenom
ispitanika. U protivnom, jednom uneseni podaci biće izbrisani.
Posebna pogodnost kompjuterske verzije je simultani uvid u sklop ispitanikovih profesionalnih opredeljenja
izražen u percentilima i bruto-skorovima. U čemu je razlika? Percentilini dijagram je izraz nomotetskog,
normativnog i kvantifikativnog pristupa izučavanja ličnosti pa, u ovom slučaju, psiholog može da vidi i razume
mesto pojedinčevih profesionalnih opredeljenja spram grupe kojoj pripada.
Dijagram sastavljen od sirovih skorova pripada, naravno, idiografskom pristupu izučavanja ličnosti, pa je u
konkretnom slučaju, profesionalnog savetovanja pogodniji pristup. Po prirodi stvari svog profesionalnog
angažovanja, ovaj je prilaz bliži školskim psiholozima.
LITERATURA:
1. Barrett J. and Williams G. (1994), Test Your Onjn Aptitude, Kogan Page, London.
2. Bele-Potočnik Ž. (1972), Test profesionalnih interesa omladine - TPI, priručnik, Zavod SR Slovenije za
produktivnost dela, Ljubljana.
3. Biro, M., (2002): Šta je psihologija, Futura publikacije, Novi Sad.
4. Brančić B. (1986): Psihološke teorije izbora zanimanja, Naučna knjiga, Beograd.
5. Bukvić A. (1969), Principi merenja testom, Republički zavod za zapošljavanje, Beograd.
6. Digman, M. J. (1990): Personality Structure: Emergence of the Five-factor Model, Annual Review
Psychology, s.417-440, Preveli Kilibarda Zoran, Jan Marček i Petar Kostić.
7. Dragićević Č. (1985): Statistika za psihologe, Savez društava psihologa Srbije, Beograd
8. Dragović M., Balkovoj M., Mirković B. i Kozić S. (1998), Test profesionalnih interesovanja (TPI-O),
Centar za primenjenu psihologiju, Beograd.
9. Đurić-Jočić D., Džamonja-Ignjatović, T. i Knežević G., (2004): NEO-PI R, primena i interpretacija,
Centar za primenjenu psihologiju, Beograd.
10. Fajgelj S. i Kosanović B. (2001), Nova i stara ajtem analiza-poređenje, Psihologija, br. 1-2, Beograd.
11. Fajgelj S. (2003): Psihometrija–metod i teorija psihološkog merenja, Centar za primenjenu psihologiju,
Beograd.
12. Hagbloom S.J., Warnick R., Jason E. Warnick J.E., Vinessa K.., Jones V.K., Yarbrough G., Russell T.M.,
Borecky B.M., McGahhey R., Powell III J.L., Beavers J., and Monte E. (2002): The 100 Most Eminent
Psychologists of the 20th Century, Review of General Psychology. 2002, Vol. 6, No. 2, 139–152.
13. Hedrih V. (2006): Bazična struktura ličnosti i profesionalna interesovanja studenata, istrazivanje za
magistarski rad, neobjavljeno, Filozofski fakultet u Beogradu.
14. Jelić J., Tepavčević M., Ranđelović D., Merdović J. (2008): Povezanost dimenzija ličnosti
Klonindžerovog modela i profesionalnog modela srednjoškolaca, saopštenje 56. naučno-stručni skup
psihologa Srbije (Kopaonik, 04-07.jun), knjiga rezimea, s. 216. Tema skupa: Razvoj i standardizacija u
psihologiji. Beograd: Društvo psihologa Srbije. ISBN: 978-86-83797-64-6.
15. Jocić J. (2005): Igranje kompjuterskih igara i prostorne sposobnosti, diplomski rad, Filozofski fakultet
u Nišu.
16. Kaprara Đ. V. i Ćervone D. (2003): Ličnost – determinante, dinamika i potencijali, Dereta, Beograd
17. Knežević G. i Momirović K. (1996): RTT9G i RTT10G: programi za analizu metrijskih karakteristika
kompozitnih mernih instrumenata, u Kostić P, Primena računara u psihologiji, Institut za kriminološka i
sociološka istraživanja, Beograd.
18. Knežević G., Džamonja-Ignjatović, T. i Đurić-Jočić D., (2004): Petofaktorski model ličnosti, Centar za
primenjenu psihologiju, Beograd.
19. Kostić P., Danić N., Bajić D., Jocić R. i Stefanović V. (2003), Selekcija kandidata za vojne akademije,
(Model i preliminarni rezultati), Vojna akademija Vojske Srbije i Crne gore, Beograd
20. Kostić P. i Vlajić I. (2005): Unakrsna validacija testa profesionalnih interesovanja (TPI), Godišnjak za
psihologiju, Filozofski fakultet u Nišu, godina III, broj 3, s.111-125.
21. Kostić P. i Hedrih V. (2006): Domeni ličnosti kao korelati profesionalnih opredeljenja, XII naučni skup:
Empirijska istraživanja u psihologiji, Institut za psihologiju i Laboratorija za eksperimentalnu
psihologiju, Knjiga rezimea, s.55, Beograd.
22. Kostić P. (2004): Psihometrija, (Konstrukcija, rekonstrukcija i korišćenje psiholoških testova),
Filozofski fakultet Kosovska Mitrovica, CIP 159.9.072(075).8, ISSN 978-86-80273-25-9, COBISS.SR-
ID 139546380.
23. Kostić P, Ranđelović D. (2008): Pouzdanost ispitanika u psihološkim merenjima, XIV naučni skup:
Empirijska istraživanja u psihologiji, Institut za psihologiju i Laboratorija za eksperimentalnu
psihologiju, Knjiga rezimea, str.81, Beograd.
24. Larsen R.J. i Buss D.(2007): Psihologija ličnosti – područja znanja o ljudskoj prirodi, Naglada Slap,
Zagreb
25. Momirović K. (1997), O realnoj egzistenciji psiholoških konstrukata, u Havelka N. i Kostić A.
(urednici), Provera egzistencije psiholoških konstrukata, simpozijum, Institut za psihologiju i
Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju, Beograd.
26. Pajević, D. (2006): Psihologija rada i rekreacije, Grafomark, Laktaši
27. Pajević, D. (2006): Recenzija priručnika za test TPO, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd
28. Plutchik, R. (1980): Unsere gemischten Gefüle-Emotionen, Psychologie Heute, Juli, Weinheim,
s.56-63. Prevod: Sonja Milojević i Petar Kostić, Univerzitet Vojske Jugoslavije
29. Ranđelović, D., Andrić, A., Stanković, A., Janković, O. (2008): Osobine ličnosti i profesionalno
opredeljenje učenika 4. razreda srednjih škola, saopštenje na 56. naučno-stručnom skupu psihologa
Srbije (Kopaonik, 04-07.jun), knjiga rezimea, str.215. Tema skupa: Razvoj i standardizacija u
psihologiji. Beograd : Društvo psihologa Srbije. ISBN: 978-86-83797-64-6.
30. Smederevac S. Mitrović D. (2006): Ličnost – Metodi i modeli, Centar za primenjenu psihologiju,
Beograd.
31. Tenjović, L., (2000): Statistika u psihologiji, priručnik, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd
32. Trogrlić A., i Vasić A. (2002): Polne razlike u profesionalnim interesovanjima učenika završnog
razreda osnovne škole, 51. Naučno-stručni skup (SABOR) psihologa Srbije, Banja Koviljača,
Knjiga rezimea, s.65
33. Zakon o psihološkoj delatnosti, (1996): Službeni glasnik Republike Srbije, godina LII broj 25,
s. 795, Beograd.
34. Wempen, F., (2002): Excel 2002, brzo i lako, Premier press, Beograd.
PRILOZI
1. Sadržaj stavki po familijama profesionalnih opredeljenja
Rb a,b Sadržaj stavke
1) ADMINISTRACIJA - ADM
1 a Kontrolisati dokumentaciju o finansijskom poslovanju preduzeća
6 b Voditi poslovne knjige neke firme
13 a Praviti dijagram prihoda i rashoda u nekoj profitnoj organizaciji
19 b Obračunavati platu uzimajući u obzir takse i poreze
26 a Vršiti isplate i naplate novca u banci
32 b Voditi knjigu prihoda i rashoda
39 a Procenjivati vrednost uvezene robe i određivati visinu carine i takse
45 b Izdavati uverenja i potvrde na šalterima u administraciji
52 a Voditi matičnu knjigu venčanih
59 b Voditi zapisnik tokom poslovnog sastanka
65 a Raditi administrativne poslove
70 a Prikupljati i obrađivati podatke
76 b Obračunavati plate sa taksama i porezima
83 a Izračunavati visinu poreza za razne vrste robe
89 b Voditi evidenciju o prijemu i izdavanju robe
96 a Kucati teksove po diktatu
102 b Primati i evidentirati molbe i žalbe građana
108 a Izračunavati kurseve svetskih valuta
2) BEZBEDNOST
1 b Obučavati ljude za korišćenje borbene opreme i naoružanja
2 a Raditi u policiji ili bezbednosnoj agenciji (tajnoj službi)
7 b Učestvovati u akcijama specijalne antiterorističke jedinice
14 a Obučavati grupu vojnika strojevom koraku
20 b Brzo i tačno izvršavati komande nadređenih
27 a Vršiti uviđaj na mestu zločina
33 b Obučavati posadu ratnih aviona za izvođenje borbenih dejstava
46 b Raditi na rasvetljavanju krivičnih dela
53 a Sukobljavati se sa počiniocima krivičnih dela
60 b Sakupljati dokaze o delatnosti organizovanih kriminalnih grupa
66 a Pratiti određena lica radi sakupljanja podataka o njima
71 b Patrolirati ulicama grada radi održavanja javnog reda i mira
77 a Razgovarati sa svedocima krivičnih dela radi prikupljanja podataka
84 b Saslušavati svedoke radi utvrđivanja istine o nekom događaju
90 a Oružano obezbeđivati važne objekte i lica
97 b Biti deo tima koji obezbeđuje važne ličnosti
103 a Sprečavati unošenje droge preko granice
109 b Praviti plan borbene obuke
3) TEHNIKA (ELEKTRONIKA, RAČUNARSTVO I MAŠINSTVO)
24 b Crtati električne sheme
25 a Popravljati mobilne telefone
29 a Održavati telekomunikacione uređaje
30 b Otklanjati kvarove na računarima, TV i radio aparatima
34 a Ispitivati i popravljati računare
52 b Montirati računarski sistem (hardver i sofrver)
53 b Instalirati programe za rad na računaru
64 a Raditi poslove inžinjera elektrotehnike
72 b Ispitivati elektrotehničke materijale
81 b Održavati i popravljati električnu opremu liftova
89 a Izrađivati električne merne instrumente
95 a Kontrolisati električne instalacije
101 a Praviti zaštitu za kompijuterske programe od nelegalnog kopiranja
106 a Učestvovati u proizvodnji električnih uređaja
109 a Smišljati nove kompijuterske igrice
112 a Montirati i popravljati klima uređaje
116 a Smišljati plan i program kursa računarske obuke
118 b Praviti kompijuterske programe
4) KREATIVNOST
44 a Stvarati nove modele ženskih i muških cipela
48 b Uređivati spoljašnje prostore (trgovi, ulice, šetališta...)
50 b Uređivati izgled parkova
61 b Urediti scenografiju u pozorištu
66 b Dizajnirati reklamne postere i bilborde
70 b Uređivati unutrašnje prostore (enterijere)
78 b Kreirati nove modele odeće
83 b Dizajnirati sobne tapete
87 b Smišljati grafička rešenja za propagande poruke
93 a Dizajnirati vizuelni izgled kućnih aparata
94 a Praviti ukrasne predmete od keramike
100 b Osmišljavati izgled pakovanja za kafu
101 b Osmišljavati izgled igračaka za decu
104 a Ilustrovati naslovnu stranu knjige
105 a Dizajnirati pozorišne kostime
107 b Kreirati pozorišne kostime za glumce
111 b Dizajnirati modernu kuhinju
113 b Uređivati i ukrašavati izloge
5) KULTURA
18 a Režirati pozorišnu predstavu
31 a Pisati, za novine, prikaze vajarskih izložbi
35 b Pisati knjigu iz istorije umetnosti
37 b Pisati muziku za film
38 a Voditi TV emisiju o kulturi
47 b Učestvovati u pozorišnoj predstavi
49 b Smišljati baletsku koreografiju
58 b Birati filmove za program filmskog festivala
59 a Učestvovati u organizaciji kulturnih događaja
60 a Održati solistički muzički koncert
69 b Upravljati ministarstvom kulture
79 a Uređivati obrazovni program za decu na TV ili radiju
82 b Baviti se umetničkom fotografijom
92 b Organizovati izložbe
95 b Pisati filmske kritike za časopise i novine
103 b Učestvovati na međunarodnom filmskom festivalu
108 b Procenjivati vrednost umetničkih dela
114 b Proučavati nacionalno kulturno nasleđe
6) LITERATURA
40 a Podučavati strance srpskom jeziku
41 b Govoriti na političkom mitingu
42 b Pisati filmski scenario
43 b Pisati scenarija za TV emisije
54 a Tragati za starim literarnim rukopisima radi objavljivanja
65 b Čitati vesti na TV ili radiju
74 b Pisati članke za humorističke časopise
75 a Pisati tekstove za pesme rok i pop muzike
84 a Vršiti izbor i prevođenje tekstova sa stranog jezika
86 b Pisati slogane za reklame
91 b Uređivati dnevne informativne novine
96 b Držati završnu reč u svojstvu advokata na sudu
102 a Prikazivati knjige za novine
106 b Voditi televizijsku emisiju
110 b Pisati roman
113 a Voditi konferenciju za štampu
115 a Pisati tekstove o kvalitetu književnih dela
118 a Prevoditi razgovore sa stranog jezika na srpski i obrnuto
7) NAUKA
5 a Eksperimentisati sa lekovima za produženje ljudskog života
9 a Baviti se naukom
10 b Istražiavati ležišta mineralnih sirovina (nafta, ruda...)
11 a Proučavati poreklo, nastanak i sasatav zemljine kore
15 b Organizovati istraživanje o faktorima rizika oboljevanja od srčanih bolesti
17 a Otkrivati bolesti ljudi i određivati način lečenja
18 b Istraživati nove vrste i izvore hrane
24 a Raditi u institutu društvenih nauka
26 b Raditi na pronalasku novog leka
27 b Proučavati biljke i životinje u morima i okenima
31 b Razvijati tehnologiju izrade novih sintetičkih vlakana
37 a Vršiti naučna istraživanja
42 a Proučavati dejstvo lekova na ljudski organizam
50 a Analizirati satelitske snimke za izradu vremenske prognoze
57 a Vršiti istraživanja iz oblasti nuklearne fizike
63 a Izvoditi eksperimente o ljudskom ponašanju u labaratoriji
69 a Pisati i objavljivati članke u naučnom časopisu
75 b Proučavati nastanak, razvoj i kretanje nebeskih tela
8) POMAGANJE
2 b Pomagati ljudima koji imaju neke probleme (zdravstvene, društvene...)
4 b Raditi u dečijem vrtiću ili obdaništu
8 a Savetovati mlade bračne parove
10 a Sakupljati pomoć za siromašne ljude
19 a Brinuti o nepokretnim, iznemnoglim ili starim osobama
20 a Raditi u centru za brigu o deci ometenoj u razvoju
23 b Pomagati učenicima da se oslobode problema u školskom učenju
30 a Pružati prvu pomoć žrtvama porodičnog nasilja
36 a Podučavati decu kako da pravilno izgovaraju glasove
40 b Pružati prvu medicinsku pomoć teško povređenim osobama
49 a Učiti decu kako da komuniciraju bez nasilja i psovki
56 b Razgovarati sa ljudima o njihovim psihičkim problemima
62 b Brinuti se o potrebama dece ometene u razvoju
68 a Raditi u Crvenom krstu
74 a Prevaspitavati mlade ljude koji imaju problema sa ponašanjem
80 b Raditi kao terapeut u zavodu za bolesti zavisnosti
93 b Pomagati deci ometenoj u razvoju
99 b Organizovati akciju prikupljanja pomoći za teško obolele osobe
9) POLJOPRIVREDA
5 b Sejati kukuruz
12 a Brati i prodavati voće
16 b Odkupljivati poljoprivredne proizvode od zemljoradnika
17 b Gajiti domaće životinje
21 a Saditi i navodnjavati povrće
25 b Određivati vrstu đubriva za pšenične useve
32 a Prskati voćnjak zaštitnim sredstvima
33 a Obrađivati zemljište pomoću poljoprivredne mehanizacije
38 b Planirati ishranu stoke na farmi
43 a Skladištiti voće i povrće
44 b Brinuti o zdravlju domaćih životinja
51 b Nadzirati proces izleganja pilića
58 a Gajiti ukrasno cveće
64 b Sakupljati lekovito bilje
81 a Saditi, brati i sušiti duvan
88 b Uzgajati ribu u ribnjaku
94 b Voditi TV emisiju o poljoprivredi
98 b Gajiti vinograd
10) PRAKTIČNE DELATNOSTI (MANUELNI ZANATI)
3 b Popravljati polomljene stvari ili opremu
4 a Popravljati kućne aparate i instalacije
9 b Tapacirati stare kauče, stolice ili fotelje
13 b Ručno izrađivati zanatske proizvode
14 b Popravljati muzičke instrumente
16 a Raditi na postavljanju vodovodnih instalacija
22 b Popravljati motorna vozila (kola, kamione...)
29 b Sklapati nameštaj od gotovih delova
35 a Postavljati tapete na zidove
41 a Popravljati kućne električne aparate
48 a Uvoditi centralno grejanje u kuću
55 b Postavljati izolaciju u stanu
62 a Popravljati puške i pištolje
68 b Povezivati i koričiti knjige
73 a Upravljati motornim vozilom
79 b Postavljati drvene podove
86 a Izrađivati ručno proizvode od kože (torbe, kaiševi, novčanici)
92 a Krečiti stan
11) SPORT
3 a Trenirati dečiji sportski tim
6 a Profesionalno se baviti sportom
7 a Birati sportiste za državnu reprezentaciju
8 b Raditi kao nastavnik fizičkog vaspitanja u školi
15 a Komentarisati i prenositi sportske događaje (radijski ili TV)
21 b Lečiti povređene sportiste
28 a Sklapati ugovore sa sportskim timovima i igračima
34 b Upravljati radom sportskog kluba
39 b Ocenjivati rad sportskih sudija
47 a Organizovati sporstko takmičenje
54 b Raditi u organizaciji svetskog prvenstva u košarci
61 a Pisati novinske članke o sportskim događajima
67 b Profesionalno trenirati sportski tim
72 a Ugovarati prodaju domaćih igrača stranim klubovima
78 a Ukazivati prvu pomoć povređenim sportistima tokom utakmice
85 b Organizovati izvlačenje parova za sportsko prvenstvo
90 b Voditi teretanu ili fitnes klub
91 a Uređivati sportski časopis
104 b Upravljati radom sportskog centra
12) LIČNE (PERSONALNE) USLUGE
11 b Brinuti o putnicima na avionskom letu (stjuardesa, stjuard)
12 b Davati informacije kupcima o kvalitetu proizvoda
22 a Osmišljati program boravka grupe ljudi u turističkom odmaralištu
23 a Organizovati prijem i smeštaj gostiju u hotelu
28 b Ugovarati nabavku robe od proizvođača
36 b Usluživati goste jelom i pićem
45 a Naplaćivati prodatu robu u robnoj kući, marketu...
46 a Snadbevati radnju robom iz skladišta
56 a Organizovati zabavu ili proslavu u noćnom klubu
57 b Sastavljati jelovnik za svečane prijeme
73 b Spremati jela stranih kuhinja (italijanske, kineske...)
77 b Oblikovati moderne ženske i muške frizure
82 a Voditi kozmetički salon
105 b Prodavati sportsku opremu
107 a Mešati razne vrste pića (praviti koktele)
111 a Prodavati knjige u knjižari
114 a Izvoditi promotivnu prodaju kozmetike
117 a Davati informacije o turističkoj ponudi stranim turistima
13) UPRAVLJAČKA (MENADŽMENT)
51 a Voditi političku stranku
55 a Voditi program obuke za novozaposlene u firmi
63 b Nagovarati ljude da kupuju neke proizvode
67 a Organizovati rad u maloj grupi ljudi
71 a Prikupljati podršku za političare i stranke
76 a Obučavati buduće prodavce
80 a Kontrolisati ljude pri prelasku granice
85 a Biti direktor neke firme
87 a Raditi posao ministra u vladi
88 a Predvoditi radnike u pregovorima sa vlasnicima preduzeća
97 a Upravljati sopstvenom malom firmom
98 a Ubeđivati ljude da glasaju za određenu političku stranku
99 a Organizovati i usklađivati rad radnika na mašinama
100 a Rukovoditi radom mesne zajednice
110 a Testirati i birati ljude za određeni posao
112 b Predvoditi navijače nekog tima
115 b Izdavati naloge i uputstva i kontrolisati njihovo izvršenje u firmi
116 b Uticati na ponašanje ljudi preko organizovane marketinške kampanje
117 b Rukovoditi radom lokalne zajednice
Prilog 2A: ПРОТОКОЛ ТЕСТA ПРОФЕСИОНАЛНИХ ОПРЕДЕЉЕЊА (ТПО-3), ћирилица
(Костић П., Влајић А. и Ранђеловић Д.)
Најпре упишите презиме и име, затим прецртајте број испред свог пола, потом прецртајте бројеве испред школске спреме
коју имају Ваша мајка и отац. Упишете и три преостала податка, а затим прочитајте упутство за овај тест.
ПРЕЗИМЕ И ИМЕ________________________________________________________ Пол: 1м, 2ж Узраст: /___/___/

Образовање оца: 1)основна школа 2)средња трогодишња 3)средња четворогодишња 4) виша школа 5) факултет
Образовање мајке: 1)основна школа 2)средња трогодишња 3)средња четворогодишња 4)виша школа 5) факултет
Упишите занимање које вас највише привлачи ________________________________________________________

Упишите назив школе коју желите, a можете да упишете________________________________________________
Упишите просек Ваших оцена на крају прошлог полугодишта (на две децимале) /___/, /___/___/
У овом тесту су дате различите делатности по две заједно односно у паровима. Ваш задатак је да у сваком од понуђених
парова изаберете једну делатност која Вам више одговара. Ваша жеља је једино чиме треба да се руководите приликом
избора послова, независно од Ваших могућности да се школујете за ту делатност.
Занимања (делатности) можете да бодујете САМО на следећа три начина: Ako вам се оба занимања веома допадају Ви
ћете ИПАК изабрати занимање које вам се допада МAЛО ВИШЕ и њему ћете дати 2 поена а овом другом 1.
Пример 1 : Мало више Вам се допада занимање под b) него занимање под a)
a) Сакупљати помоћ за сиромашне људе 1
b) Истраживати лежишта минералних сировина (нафте и руда) 2
Ako вам се једно занимање допада МНОГО ВИШЕ него друго њему ћете дати 2 поена а другом 0.
Пример 2 : Допада Вам се занимање под a), а НИМАЛО занимање под b)
a) Радити у полицији или безбедносној агенцији 2
b) Помагати људима који имају проблеме 0
И на крају ако вам се оба занимања углавном не допадају ипак изаберите једно које вам се МАЛО ВИШЕ допада и
њему дајте 1 поен а оном другом 0 поена.
Пример 3 : Оба занимања Вам се не допадају, али Вам се мало ВИШЕ НЕ допада занимање под b)
a) Анализирати сателитске снимке атмосфере за израду временске прогнозе 1
b) Уређивати изглед паркова и вртова 0
ПОГРЕШИЛИ СТЕ АКО ЈЕДАН, ТЕ ИСТИ, БРОЈ (0, 1 или 2) СТАВИТЕ ПОРЕД ОБА ЗАНИМАЊА У БИЛО КОМ ОД 118
УПОРЕЂИВАНИХ ПОСЛОВА!
a) Контролисати документацију о финансијском пословању предузећа
1
b) Обучавати људе за коришћење борбене опреме и наоружања
a) Радити у полицији или безбедносној агенцији (тајној служби)
2
b) Помагати људима који имају неке проблеме (здравствене, друштвене...)
a) Тренирати дечији спортски тим
3
b) Поправљати поломљене ствари или опрему
a) Поправљати кућне апарате и инсталације
4
b) Радити у дечијем вртићу или обданишту
a) Експериментисати са лековима за продужење људског живота
5
b) Сејати кукуруз
a) Професионално се бавити спортом
6
b) Водити пословне књиге неке фирме
a) Бирати спортисте за државну репрезентацију
7
b) Учествовати у акцијама специјалне антитерористичке јединице
a) Саветовати младе брачне парове
8
b) Радити као наставник физичког васпитања у школи
a) Бавити се науком
9
b) Тапацирати старе кауче, столице или фотеље
a) Сакупљати помоћ за сиромашне људе
10
b) Истражиавати лежишта минералних сировина (нафта, руда...)
a) Проучавати порекло, настанак и састав земљине коре
11
b) Бринути о путницима на авионском лету (стјуардеса, стјуард)
a) Брати и продавати воће
12
b) Давати информације купцима о квалитету производа
a) Правити дијаграм прихода и расхода у некој профитној организацији
13
b) Ручно израђивати занатске производе
a) Обучавати групу војника стројевом кораку
14
b) Поправљати музичке инструменте
a) Коментарисати и преносити спортске догађаје (радијски или ТВ)
15
b) Организовати истраживање о факторима ризика обољевања од срчаних болести
a) Радити на постављању водоводних инсталација
16
b) Одкупљивати пољопривредне производе од земљорадника
a) Откривати болести људи и одређивати начин лечења
17
b) Гајити домаће животиње
a) Режирати позоришну представу
18
b) Истраживати нове врсте и изворе хране
a) Бринути о непокретним, изнемноглим или старим особама
19
b) Обрачунавати плату узимајући у обзир таксе и порезе
a) Водити центар за бригу о деци ометеној у развоју
20
b) Брзо и тачно извршавати команде надређених
a) Садити и наводњавати поврће
21
b) Лечити повређене спортисте
a) Осмишљати програм боравка групе људи у туристичком одмаралишту
22
b) Поправљати моторна возила (кола, камионе...)
a) Организовати пријем и смештај гостију у хотелу
23
b) Помагати ученицима да се ослободе проблема у школском учењу
a) Радити у институту друштвених наука
24
b) Цртати електричне схеме
a) Поправљати мобилне телефоне
25
b) Одређивати врсту ђубрива за пшеничне усеве
a) Вршити исплате и наплате новца у банци
26
b) Радити на проналаску новог лека
a) Вршити увиђај на месту злочина
27
b) Проучавати биљке и животиње у морима и окенима
a) Склапати уговоре са спортским тимовима и играчима
28
b) Уговарати набавку робе од произвођача
a) Одржавати телекомуникационе уређаје
29
b) Склапати намештај од готових делова
a) Пружати прву помоћ жртвама породичног насиља
30
b) Отклањати кварове на рачунарима, ТВ и радио апаратима
a) Писати, за новине, приказе вајарских изложби
31
b) Развијати технологију израде нових синтетичких влакана
a) Прскати воћњак заштитним средствима
32
b) Водити књигу прихода и расхода
a) Обрађивати земљиште помоћу пољопривредне механизације
33
b) Обучавати посаду ратних авиона за извођење борбених дејстава
a) Испитивати и поправљати рачунаре
34
b) Управљати радом спортског клуба
a) Постављати тапете на зидове
35
b) Писати књигу из историје уметности
a) Подучавати децу како да правилно изговарају гласове
36
b) Услуживати госте јелом и пићем
a) Вршити научна истраживања
37
b) Писати музику за филм
a) Водити ТВ емисију о култури
38
b) Планирати исхрану стоке на фарми
a) Процењивати вредност увезене робе и одређивати висину царине и таксе
39
b) Оцењивати рад спортских судија
a) Подучавати странце српском језику
40
b) Пружати прву медицинску помоћ тешко повређеним особама
a) Поправљати кућне електричне апарате
41
b) Говорити на политичком митингу
a) Проучавати дејство лекова на људски организам
42
b) Писати филмски сценарио
a) Складиштити воће и поврће
43
b) Писати сценарија за ТВ емисије
a) Стварати нове моделе женских и мушких ципела
44
b) Бринути о здрављу домаћих животиња
a) Наплаћивати продату робу у робној кући, маркету...
45
b) Издавати уверења и потврде на шалтерима у администрацији
a) Снадбевати радњу робом из складишта
46
b) Радити на расветљавању кривичних дела
a) Организовати спорстко такмичење
47
b) Учествовати у позоришној представи
a) Уводити централно грејање у кућу
48
b) Уређивати спољашње просторе (тргови, улице, шеталишта...)
a) Учити децу како да комуницирају без насиља и псовки
49
b) Смишљати балетску кореографију
a) Анализирати сателитске снимке за израду временске прогнозе
50
b) Уређивати изглед паркова
a) Водити политичку странку
51
b) Надзирати процес излегања пилића
a) Водити матичну књигу венчаних
52
b) Монтирати рачунарски систем (хардвер и софрвер)
a) Сукобљавати се са починиоцима кривичних дела
53
b) Инсталирати програме за рад на рачунару
a) Трагати за старим литерарним рукописима ради објављивања
54
b) Радити у организацији светског првенства у кошарци
a) Водити програм обуке за новозапослене у фирми
55
b) Постављати изолацију у стану
a) Организовати забаву или прославу у ноћном клубу
56
b) Разговарати са људима о њиховим психичким проблемима
a) Вршити истраживања из области нуклеарне физике
57
b) Састављати јеловник за свечане пријеме
a) Гајити украсно цвеће
58
b) Бирати филмове за програм филмског фестивала
a) Учествовати у организацији културних догађаја
59
b) Водити записник током пословног састанка
a) Одржати солистички музички концерт
60
b) Сакупљати доказе о делатности организованих криминалних група
a) Писати новинске чланке о спортским догађајима
61
b) Уредити сценографију у позоришту
a) Поправљати пушке и пиштоље
62
b) Бринути се о потребама деце ометене у развоју
a) Изводити експерименте о људском понашању у лабараторији
63
b) Наговарати људе да купују неке производе
a) Радити послове инжињера електротехнике
64
b) Сакупљати лековито биље
a) Радити административне послове
65
b) Читати вести на ТВ или радију
a) Пратити одређена лица ради сакупљања података о њима
66
b) Дизајнирати рекламне постере и билборде
a) Организовати рад у малој групи људи
67
b) Професионално тренирати спортски тим
a) Радити у Црвеном крсту
68
b) Повезивати и коричити књиге
a) Писати и објављивати чланке у научном часопису
69
b) Управљати министарством културе
a) Прикупљати и обрађивати податке
70
b) Уређивати унутрашње просторе (ентеријере)
a) Прикупљати подршку за политичаре и странке
71
b) Патролирати улицама града ради одржавања јавног реда и мира
a) Уговарати продају домаћих играча страним клубовима
72
b) Испитивати електротехничке материјале
a) Управљати моторним возилом
73
b) Спремати јела страних кухиња (италијанске, кинеске...)
a) Преваспитавати младе људе који имају проблема са понашањем
74
b) Писати чланке за хумористичке часописе
a) Писати текстове за песме рок и поп музике
75
b) Проучавати настанак, развој и кретање небеских тела
a) Обучавати будуће продавце
76
b) Обрачунавати плате са таксама и порезима
a) Разговарати са сведоцима кривичних дела ради прикупљања података
77
b) Обликовати модерне женске и мушке фризуре
a) Указивати прву помоћ повређеним спортистима током утакмице
78
b) Креирати нове моделе одеће
a) Уређивати образовни програм за децу на ТВ или радију
79
b) Постављати дрвене подове
a) Контролисати људе при преласку границе
80
b) Радити као терапеут у заводу за болести зависности
a) Садити, брати и сушити дуван
81
b) Одржавати и поправљати електричну опрему лифтова
a) Водити козметички салон
82
b) Бавити се уметничком фотографијом
a) Израчунавати висину пореза за разне врсте робе
83
b) Дизајнирати собне тапете
a) Вршити избор и превођење текстова са страног језика
84
b) Саслушавати сведоке ради утврђивања истине о неком догађају
a) Бити директор неке фирме
85
b) Организовати извлачење парова за спортско првенство
a) Израђивати ручно производе од коже (торбе, каишеви, новчаници)
86
b) Писати слогане за рекламе
a) Радити посао директора или министра у влади
87
b) Смишљати графичка решења за пропаганде поруке
a) Предводити раднике у преговорима са власницима предузећа
88
b) Узгајати рибу у рибњаку
a) Израђивати електричне мерне инструменте
89
b) Водити евиденцију о пријему и издавању робе
a) Оружано обезбеђивати важне објекте и лица
90
b) Водити теретану или фитнес клуб
a) Уређивати спортски часопис
91
b) Уређивати дневне информативне новине
a) Кречити стан
92
b) Организовати изложбе
a) Дизајнирати визуелни изглед кућних апарата
93
b) Помагати деци ометеној у развоју
a) Правити украсне предмете од керамике
94
b) Водити ТВ емисију о пољопривреди
a) Контролисати електричне инсталације
95
b) Писати филмске критике за часописе и новине
a) Куцати тексове по диктату
96
b) Држати завршну реч у својству адвоката на суду
a) Управљати сопственом малом фирмом
97
b) Бити део тима који обезбеђује важне личности
a) Убеђивати људе да гласају за одређену политичку странку
98
b) Гајити виноград
a) Организовати и усклађивати рад радника на машинама
99
b) Организовати акцију прикупљања помоћи за тешко оболеле особе
a) Руководити радом месне заједнице
100
b) Осмишљавати изглед паковања за кафу
a) Правити заштиту за компијутерске програме од нелегалног копирања
101
b) Осмишљавати изглед играчака за децу
a) Приказивати књиге за новине
102
b) Примати и евидентирати молбе и жалбе грађана
a) Спречавати уношење дроге преко границе
103
b) Учествовати на међународном филмском фестивалу
a) Илустровати насловну страну књиге
104
b) Управљати радом спортског центра
a) Дизајнирати позоришне костиме
105
b) Продавати спортску опрему
a) Учествовати у производњи електричних уређаја
106
b) Водити телевизијску емисију
a) Мешати разне врсте пића (правити коктеле)
107
b) Креирати позоришне костиме за глумце
a) Израчунавати курсеве светских валута
108
b) Процењивати вредност уметничких дела
a) Смишљати нове компијутерске игрице
109
b) Правити план борбене обуке
a) Тестирати и бирати људе за одређени посао
110
b) Писати роман
a) Продавати књиге у књижари
111
b) Дизајнирати модерну кухињу
a) Монтирати и поправљати клима уређаје
112
b) Предводити навијаче неког тима
a) Водити конференцију за штампу
113
b) Уређивати и украшавати излоге
a) Изводити промотивну продају козметике
114
b) Проучавати национално културно наслеђе
a) Писати текстове о квалитету књижевних дела
115
b) Издавати налоге и упутства и контролисати њихово извршење у фирми
116 a) Смишљати план и програм курса рачунарске обуке
b) Утицати на понашање људи преко организоване маркетиншке кампање
a) Давати информације о туристичкој понуди страним туристима
117
b) Руководити радом локалне заједнице
118 a) Преводити разговоре са страног језика на српски и обрнуто
b) Правити компијутерске програме
ХВАЛА НА САРАДЊИ
Prilog 2B: PROTOKOL ТЕСТA PROFESIONALNIH OPREDELJENJA (TPO-3), latinica
(Kostić P,. Vlajić A. i Ranđelović D.)
Najpre upišite prezime i ime, zatim precrtajte broj ispred svog pola, potom precrtajte brojeve ispred školske spreme koju imaju
Vaša majka i otac. Upišete i tri preostala podatka, a zatim pročitajte uputstvo za ovaj test.
PREZIME I IME___________________________________________________________ POL: 1—M 2--Ž

Obrazovanje oca: 1)osnovna škola 2)srednja trogodišnja 3)srednja četvorogodišnja 4) viša škola 5) fakultet
Obrazovanje majke: 1)osnovna škola 2)srednja trogodišnja 3)srednja četvorogodišnja 4)viša škola 5) fakultet
Upišite zanimanje koje vas najviše privlači _______________________________________________

Upišite naziv škole koju želite da upišete________________________________________________
Upišite prosek Vaših ocena na kraju prošlog polugodišta (na dve decimale) /___/, /___/___/
U ovom testu su date različite delatnosti po dve zajedno odnosno u parovima. Vaš zadatak je da u svakom od ponuđenih parova
izaberete jednu delatnost koja Vam više odgovara. Vaša želja je jedino čime treba da se rukovodite prilikom izbora poslova,
nezavisno od Vaših mogućnosti da se školujete za tu delatnost.
Zanimanja (delatnosti) možete da bodujete SAMO na sledeća tri načina: Ako vam se oba zanimanja veoma dopadaju Vi ćete
IPAK izabrati zanimanje koje vam se dopada MALO VIŠE i njemu ćete dati 2 poena a ovom drugom 1.
Primer 1 : Malo više Vam se dopada zanimanje pod b) nego zanimanje pod a)
a) Sakupljati pomoć za siromašne ljude 1
b) Istraživati ležišta mineralnih sirovina (nafte i ruda) 2
Ako vam se jedno zanimanje dopada MNOGO VIŠE nego drugo njemu ćete dati 2 poena a drugom 0.
Primer 2 : Dopada Vam se zanimanje pod a), a NIMALO zanimanje pod b)
a) Raditi u policiji ili bezbednosnoj agenciji 2
b) Pomagati ljudima koji imaju probleme 0
I na kraju ako vam se oba zanimanja uglavnom ne dopadaju ipak izaberite jedno koje vam se MALO VIŠE dopada i njemu
dajte 1 poen a onom drugom 0 poena.
Primer 3 : Oba zanimanja Vam se ne dopadaju, ali Vam se malo VIŠE NE dopada zanimanje pod b)
a) Analizirati satelitske snimke atmosfere za izradu vremenske prognoze 1
b) Uređivati izgled parkova i vrtova 0
POGREŠILI STE AKO JEDAN, TE ISTI, BROJ (0, 1 ili 2) STAVITE PORED OBA ZANIMANJA U BILO KOM OD 118
UPOREĐIVANIH POSLOVA!
a) Kontrolisati dokumentaciju o finansijskom poslovanju preduzeća
1
b) Obučavati ljude za korišćenje borbene opreme i naoružanja
a) Raditi u policiji ili bezbednosnoj agenciji (tajnoj službi)
2
b) Pomagati ljudima koji imaju neke probleme (zdravstvene, društvene...)
a) Trenirati dečiji sportski tim
3
b) Popravljati polomljene stvari ili opremu
a) Popravljati kućne aparate i instalacije
4
b) Raditi u dečijem vrtiću ili obdaništu
a) Eksperimentisati sa lekovima za produženje ljudskog života
5
b) Sejati kukuruz
a) Profesionalno se baviti sportom
6
b) Voditi poslovne knjige neke firme
a) Birati sportiste za državnu reprezentaciju
7
b) Učestvovati u akcijama specijalne antiterorističke jedinice
a) Savetovati mlade bračne parove
8
b) Raditi kao nastavnik fizičkog vaspitanja u školi
a) Baviti se naukom
9
b) Tapacirati stare kauče, stolice ili fotelje
a) Sakupljati pomoć za siromašne ljude
10
b) Istražiavati ležišta mineralnih sirovina (nafta, ruda...)
a) Proučavati poreklo, nastanak i sastav zemljine kore
11
b) Brinuti o putnicima na avionskom letu (stjuardesa, stjuard)
a) Brati i prodavati voće
12
b) Davati informacije kupcima o kvalitetu proizvoda
a) Praviti dijagram prihoda i rashoda u nekoj profitnoj organizaciji
13
b) Ručno izrađivati zanatske proizvode
a) Obučavati grupu vojnika strojevom koraku
14
b) Popravljati muzičke instrumente
a) Komentarisati i prenositi sportske događaje (radijski ili TV)
15
b) Organizovati istraživanje o faktorima rizika oboljevanja od srčanih bolesti
a) Raditi na postavljanju vodovodnih instalacija
16
b) Odkupljivati poljoprivredne proizvode od zemljoradnika
a) Otkrivati bolesti ljudi i određivati način lečenja
17
b) Gajiti domaće životinje
18 a) Režirati pozorišnu predstavu
b) Istraživati nove vrste i izvore hrane
a) Brinuti o nepokretnim, iznemnoglim ili starim osobama
19
b) Obračunavati platu uzimajući u obzir takse i poreze
a) Voditi centar za brigu o deci ometenoj u razvoju
20
b) Brzo i tačno izvršavati komande nadređenih
a) Saditi i navodnjavati povrće
21
b) Lečiti povređene sportiste
a) Osmišljati program boravka grupe ljudi u turističkom odmaralištu
22
b) Popravljati motorna vozila (kola, kamione...)
a) Organizovati prijem i smeštaj gostiju u hotelu
23
b) Pomagati učenicima da se oslobode problema u školskom učenju
a) Raditi u institutu društvenih nauka
24
b) Crtati električne sheme
a) Popravljati mobilne telefone
25
b) Određivati vrstu đubriva za pšenične useve
a) Vršiti isplate i naplate novca u banci
26
b) Raditi na pronalasku novog leka
a) Vršiti uviđaj na mestu zločina
27
b) Proučavati biljke i životinje u morima i okenima
a) Sklapati ugovore sa sportskim timovima i igračima
28
b) Ugovarati nabavku robe od proizvođača
a) Održavati telekomunikacione uređaje
29
b) Sklapati nameštaj od gotovih delova
a) Pružati prvu pomoć žrtvama porodičnog nasilja
30
b) Otklanjati kvarove na računarima, TV i radio aparatima
a) Pisati, za novine, prikaze vajarskih izložbi
31
b) Razvijati tehnologiju izrade novih sintetičkih vlakana
a) Prskati voćnjak zaštitnim sredstvima
32
b) Voditi knjigu prihoda i rashoda
a) Obrađivati zemljište pomoću poljoprivredne mehanizacije
33
b) Obučavati posadu ratnih aviona za izvođenje borbenih dejstava
a) Ispitivati i popravljati računare
34
b) Upravljati radom sportskog kluba
a) Postavljati tapete na zidove
35
b) Pisati knjigu iz istorije umetnosti
a) Podučavati decu kako da pravilno izgovaraju glasove
36
b) Usluživati goste jelom i pićem
a) Vršiti naučna istraživanja
37
b) Pisati muziku za film
a) Voditi TV emisiju o kulturi
38
b) Planirati ishranu stoke na farmi
a) Procenjivati vrednost uvezene robe i određivati visinu carine i takse
39
b) Ocenjivati rad sportskih sudija
a) Podučavati strance srpskom jeziku
40
b) Pružati prvu medicinsku pomoć teško povređenim osobama
a) Popravljati kućne električne aparate
41
b) Govoriti na političkom mitingu
a) Proučavati dejstvo lekova na ljudski organizam
42
b) Pisati filmski scenario
a) Skladištiti voće i povrće
43
b) Pisati scenarija za TV emisije
a) Stvarati nove modele ženskih i muških cipela
44
b) Brinuti o zdravlju domaćih životinja
a) Naplaćivati prodatu robu u robnoj kući, marketu...
45
b) Izdavati uverenja i potvrde na šalterima u administraciji
a) Snadbevati radnju robom iz skladišta
46
b) Raditi na rasvetljavanju krivičnih dela
a) Organizovati sporstko takmičenje
47
b) Učestvovati u pozorišnoj predstavi
a) Uvoditi centralno grejanje u kuću
48
b) Uređivati spoljašnje prostore (trgovi, ulice, šetališta...)
a) Učiti decu kako da komuniciraju bez nasilja i psovki
49
b) Smišljati baletsku koreografiju
50 a) Analizirati satelitske snimke za izradu vremenske prognoze
b) Uređivati izgled parkova
a) Voditi političku stranku
51
b) Nadzirati proces izleganja pilića
52 a) Voditi matičnu knjigu venčanih
b) Montirati računarski sistem (hardver i sofrver)
a) Sukobljavati se sa počiniocima krivičnih dela
53
b) Instalirati programe za rad na računaru
a) Tragati za starim literarnim rukopisima radi objavljivanja
54
b) Raditi u organizaciji svetskog prvenstva u košarci
a) Voditi program obuke za novozaposlene u firmi
55
b) Postavljati izolaciju u stanu
a) Organizovati zabavu ili proslavu u noćnom klubu
56
b) Razgovarati sa ljudima o njihovim psihičkim problemima
a) Vršiti istraživanja iz oblasti nuklearne fizike
57
b) Sastavljati jelovnik za svečane prijeme
a) Gajiti ukrasno cveće
58
b) Birati filmove za program filmskog festivala
a) Učestvovati u organizaciji kulturnih događaja
59
b) Voditi zapisnik tokom poslovnog sastanka
a) Održati solistički muzički koncert
60
b) Sakupljati dokaze o delatnosti organizovanih kriminalnih grupa
a) Pisati novinske članke o sportskim događajima
61
b) Urediti scenografiju u pozorištu
a) Popravljati puške i pištolje
62
b) Brinuti se o potrebama dece ometene u razvoju
a) Izvoditi eksperimente o ljudskom ponašanju u labaratoriji
63
b) Nagovarati ljude da kupuju neke proizvode
a) Raditi poslove inžinjera elektrotehnike
64
b) Sakupljati lekovito bilje
a) Raditi administrativne poslove
65
b) Čitati vesti na TV ili radiju
a) Pratiti određena lica radi sakupljanja podataka o njima
66
b) Dizajnirati reklamne postere i bilborde
a) Organizovati rad u maloj grupi ljudi
67
b) Profesionalno trenirati sportski tim
a) Raditi u Crvenom krstu
68
b) Povezivati i koričiti knjige
a) Pisati i objavljivati članke u naučnom časopisu
69
b) Upravljati ministarstvom kulture
a) Prikupljati i obrađivati podatke
70
b) Uređivati unutrašnje prostore (enterijere)
a) Prikupljati podršku za političare i stranke
71
b) Patrolirati ulicama grada radi održavanja javnog reda i mira
a) Ugovarati prodaju domaćih igrača stranim klubovima
72
b) Ispitivati elektrotehničke materijale
a) Upravljati motornim vozilom
73
b) Spremati jela stranih kuhinja (italijanske, kineske...)
a) Prevaspitavati mlade ljude koji imaju problema sa ponašanjem
74
b) Pisati članke za humorističke časopise
a) Pisati tekstove za pesme rok i pop muzike
75
b) Proučavati nastanak, razvoj i kretanje nebeskih tela
a) Obučavati buduće prodavce
76
b) Obračunavati plate sa taksama i porezima
a) Razgovarati sa svedocima krivičnih dela radi prikupljanja podataka
77
b) Oblikovati moderne ženske i muške frizure
a) Ukazivati prvu pomoć povređenim sportistima tokom utakmice
78
b) Kreirati nove modele odeće
a) Uređivati obrazovni program za decu na TV ili radiju
79
b) Postavljati drvene podove
a) Kontrolisati ljude pri prelasku granice
80
b) Raditi kao terapeut u zavodu za bolesti zavisnosti
a) Saditi, brati i sušiti duvan
81
b) Održavati i popravljati električnu opremu liftova
a) Voditi kozmetički salon
82
b) Baviti se umetničkom fotografijom
a) Izračunavati visinu poreza za razne vrste robe
83
b) Dizajnirati sobne tapete
a) Vršiti izbor i prevođenje tekstova sa stranog jezika
84
b) Saslušavati svedoke radi utvrđivanja istine o nekom događaju
a) Biti direktor neke firme
85
b) Organizovati izvlačenje parova za sportsko prvenstvo
a) Izrađivati ručno proizvode od kože (torbe, kaiševi, novčanici)
86
b) Pisati slogane za reklame
a) Raditi posao direktora ili ministra u vladi
87
b) Smišljati grafička rešenja za propagande poruke
a) Predvoditi radnike u pregovorima sa vlasnicima preduzeća
88
b) Uzgajati ribu u ribnjaku
a) Izrađivati električne merne instrumente
89
b) Voditi evidenciju o prijemu i izdavanju robe
a) Oružano obezbeđivati važne objekte i lica
90
b) Voditi teretanu ili fitnes klub
a) Uređivati sportski časopis
91
b) Uređivati dnevne informativne novine
a) Krečiti stan
92
b) Organizovati izložbe
a) Dizajnirati vizuelni izgled kućnih aparata
93
b) Pomagati deci ometenoj u razvoju
a) Praviti ukrasne predmete od keramike
94
b) Voditi TV emisiju o poljoprivredi
a) Kontrolisati električne instalacije
95
b) Pisati filmske kritike za časopise i novine
a) Kucati teksove po diktatu
96
b) Držati završnu reč u svojstvu advokata na sudu
a) Upravljati sopstvenom malom firmom
97
b) Biti deo tima koji obezbeđuje važne ličnosti
a) Ubeđivati ljude da glasaju za određenu političku stranku
98
b) Gajiti vinograd
a) Organizovati i usklađivati rad radnika na mašinama
99
b) Organizovati akciju prikupljanja pomoći za teško obolele osobe
a) Rukovoditi radom mesne zajednice
100
b) Osmišljavati izgled pakovanja za kafu
a) Praviti zaštitu za kompijuterske programe od nelegalnog kopiranja
101
b) Osmišljavati izgled igračaka za decu
a) Prikazivati knjige za novine
102
b) Primati i evidentirati molbe i žalbe građana
a) Sprečavati unošenje droge preko granice
103
b) Učestvovati na međunarodnom filmskom festivalu
a) Ilustrovati naslovnu stranu knjige
104
b) Upravljati radom sportskog centra
a) Dizajnirati pozorišne kostime
105
b) Prodavati sportsku opremu
a) Učestvovati u proizvodnji električnih uređaja
106
b) Voditi televizijsku emisiju
a) Mešati razne vrste pića (praviti koktele)
107
b) Kreirati pozorišne kostime za glumce
a) Izračunavati kurseve svetskih valuta
108
b) Procenjivati vrednost umetničkih dela
a) Smišljati nove kompijuterske igrice
109
b) Praviti plan borbene obuke
a) Testirati i birati ljude za određeni posao
110
b) Pisati roman
a) Prodavati knjige u knjižari
111
b) Dizajnirati modernu kuhinju
a) Montirati i popravljati klima uređaje
112
b) Predvoditi navijače nekog tima
a) Voditi konferenciju za štampu
113
b) Uređivati i ukrašavati izloge
a) Izvoditi promotivnu prodaju kozmetike
114
b) Proučavati nacionalno kulturno nasleđe
a) Pisati tekstove o kvalitetu književnih dela
115
b) Izdavati naloge i uputstva i kontrolisati njihovo izvršenje u firmi
a) Smišljati plan i program kursa računarske obuke
116
b) Uticati na ponašanje ljudi preko organizovane marketinške kampanje
a) Davati informacije o turističkoj ponudi stranim turistima
117
b) Rukovoditi radom lokalne zajednice
a) Prevoditi razgovore sa stranog jezika na srpski i obrnuto
118
b) Praviti kompijuterske programe
HVALA NA SARADNJI
Prilog 3: Transformacija skale sirovih skorova („ss”) u skalu percentilnih rangova („pr“) za sva četiri
stratuma
Prilog 3A: Dečaci, osnovna škola
„ss“ = sirovi skor, „pr“ = percentilni rang
1. ADM 2. BEZ 3. TEH 4. KRE 5. KUL 6. LIT 7. NAU
ss pr ss pr ss pr ss pr ss pr ss pr ss pr
0-2 1 0-7 2 0 -2 1 0-4 1 0i1 1 0-5 2 0-2 1
3 2 8 3 3 3 5 5 5 2 6 4 3 4
4 3 9 5 4 4 6 7 6 4 7 7 4 6
5-6 4 10-11 6 5 7 7 13 7 5 8 9 5 7
7 7 12 9 6 8 8 18 8 9 10 17 6 9
8 11 13 10 7 11 9 20 9 13 11 23 7 12
9 14 14 15 8 14 10 24 10 16 12 33 8 16
10 22 15 21 9 17 11 27 11 21 13 36 9 17
11 27 16 30 10 24 12 35 12 25 14 41 10 23
12 33 17 36 11 25 13 44 13 31 15 46 11 27
13 38 18 40 12 27 14 49 14 38 16 54 12 30
14 46 19 46 13 35 15 54 15 44 17 60 13 33
15 53 20 51 14 39 16 58 16 50 18 68 14 39
16 56 21 56 15 45 17 65 17 54 19 72 15 47
17 61 22 60 16 51 18 73 18 60 20 73 16 52
18 67 23 65 17 59 19 77 19 68 21 78 17 56
19 69 24 69 18 64 20 80 20 75 22 82 18 65
20 72 25 75 19 69 21 86 21 78 23 88 19 71
21 77 26 78 20 75 22 91 22 83 24-25 94 20 80
22 85 27 83 21 81 23 93 23 87 26-27 98 21 86
23 91 28 85 22 84 24 96 24 90 28 99 22 88
24-25 99 29 86 23 86 25-26 98 25 94 >28 100 23 91
>25 100 30 89 24 91 27-28 99 26 96 24 93
31 94 25 94 >28 100 27 98 25 96
32 95 26 95 28 99 26-27 98
33 97 27 98 >28 100 28 99
34 99 28 99 >28 100
>34 100 >28 100
Dečaci, osnovna škola, nastavak
8. POM 9. POQ 10. PRA 11. SPO 12. USL 13. UPR
ss pr ss pr ss pr ss pr ss pr ss pr
0-4 2 0-2 3 0i1 3 0-8 1 0-5 1 0-6 1
5 3 3 4 2 6 9-11 3 6i7 5 7-8 4
6 4 4 11 3 9 12 5 8 6 9 4
7 9 5 17 4 13 13 8 9 9 10 7
8 12 6 23 5 16 14 10 10 15 11 13
9 15 7 28 6 24 15 12 11 23 12 18
10 17 8 35 7 27 16 15 12 26 13 24
11 19 9 37 8 31 17 18 13 37 14 27
12 22 10 39 9 33 18 22 14 39 15 33
13 25 11 44 10 37 19 28 15 42 16 39
14 32 12 48 11 45 20 36 16 52 17 44
15 35 13 52 12 50 21 42 17 61 18 49
16 41 14 55 13 55 22 45 18 66 19 54
17 45 15 60 14 58 23 50 19 73 20 63
18 46 16 64 15 60 24 54 20 80 21 72
19 53 17 71 16 66 25 59 21 85 22 79
20 59 18 76 17 71 26 64 22 88 23 81
21 64 19 82 18 75 27 70 23 91 24 87
22 67 20 84 19 82 28 73 24 93 25 91
23 70 21 87 20 85 29 77 25 95 26 96
24 74 22 91 21 89 30 79 26 97 27 98
25 76 23 95 22 95 31 80 >26 100 >27 100
26 80 24 97 23 i 24 96 32 85
27 83 26-27 98 25 99 33 87
28 84 28 i 29 99 >25 100 34 88
29 87 >29 100 35 93
30-31 90 36 99
32 94 >36 100
>33 100
Prilog 3B: Devojčice, osnovna škola

1. ADM 2. BEZ 3. TEH 4. KRE 5. KUL 6. LIT 7. NAU
Ss pr ss pr ss pr ss pr ss pr ss pr ss pr
0 -2 1 0-3 1 0 1 0-2 1 0-3 1 0-2 1 0-5 1
3 2 4 2 1 2 3 3 4 2 3 2 6 3
4 3 5 3 2 4 4 4 5-6 3 4 3 7 5
5 5 6 4 3 8 5 6 7 5 6 4 8 10
6 6 7 5 4 15 6 7 8 6 7 5 9 14
7 11 8 8 5 22 7 9 9 10 8 8 10 17
8 15 9 10 6 25 8 11 10 13 9 12 11 22
9 19 10 12 7 27 9 15 11 17 10 14 12 24
10 25 11 14 8 34 10 19 12 21 11 17 13 30
11 31 12 17 9 40 11 21 13 24 12 20 14 37
12 35 13 21 10 44 12 29 14 28 13 25 15 44
13 42 14 26 11 49 13 33 15 31 14 31 16 47
14 48 15 31 12 54 14 40 16 36 15 36 17 54
15 52 16 36 13 60 15 47 17 41 16 41 18 59
16 57 17 41 14 64 16 51 18 48 17 46 19 67
17 62 18 45 15 68 17 55 19 53 18 50 20 70
18 65 19 50 16 70 18 60 20 60 19 57 21 75
19 70 20 56 17 75 19 66 21 67 20 62 22 78
20 74 21 61 18 79 20 72 22 72 21 68 23 85
21 80 22 65 19 81 21 77 23 76 22 72 24 87
22 84 23 70 20 85 22 80 24 81 23 76 25 90
23 87 24 75 21 89 23 84 25 85 24 83 26 93
24 92 25 81 22 90 24 87 26 88 25 85 27 96
25 94 26 84 23 91 25 92 27 92 26 90 28 98
26 96 27 87 24 92 26 94 28 95 27 93 29 99
27-29 98 28-29 90 25 93 27-28 96 29 96 28 96 >29 100
30 99 30 93 26 95 29 97 30-31 98 29 97
>30 100 31 95 27 96 30 98 32 99 31 99
32 98 28 97 31-32 99 >32 100 >31 100
33 99 29-30 98 >32 100
>33 100 31 99
>31 100
Devojčice, osnovna škola, nastavak
0-5 1 0 1 0 3 0-5 1 0-4 1 0-4 1
6 2 1 3 1 7 6-7 2 5 2 5 3
7 3 2 7 2 10 8 3 6 4 6-7 4
8 5 3 12 3 16 9 5 7 7 8 6
9 7 4 17 4 24 10 7 8 9 9 10
10 8 5 24 5 31 11 9 9 12 10 15
11 10 6 33 6 39 12 10 10 16 11 18
12 12 7 39 7 45 13 12 11 23 12 24
13 15 8 44 8 50 14 15 12 27 13 30
14 19 9 51 9 55 15 20 13 34 14 35
15 21 10 55 10 58 16 24 14 43 15 41
16 25 11 59 11 65 17 28 15 49 16 47
17 28 12 64 12 69 18 31 16 56 17 53
18 33 13 69 13 72 19 36 17 62 18 59
19 37 14 72 14 75 20 40 18 68 19 66
20 41 15 77 15 79 21 44 19 71 20 73
21 46 16 79 16 80 22 48 20 76 21 78
22 51 17 82 17 83 23 55 21 79 22 84
23 55 18 85 18 88 24 58 22 84 23 85
24 60 19 87 19 89 25 61 23 86 24 87
25 62 20 89 20 92 26 65 24 90 25 90
26 67 21 92 21 94 27 71 25 93 26 92
27 72 22 94 22 96 28 74 26 96 27 93
28 75 23 95 23 96 29 79 27-28 99 28 96
29 78 24 96 24 97 30 82 >28 100 29 98
30 81 25 97 25 98 31 85 30 99
31 83 26-28 98 26-28 99 32 90 >30 100
32 86 29 99 >28 100 33 93
33 91 >29 100 34 95
34 93 35 97
35 96 36 98
36 97 >36 100
>36 100
Prilog 3C: Momci, srednja škola

1. ADM 2. BEZ 3. TEH 4.KRE 5.KUL 6. LIT 7. NAU 1. ADM
0 1 0-3 1 0 2 0 3 0i1 1 0i1 1 0-3 1
1-2 2 4-5 2 1-2 3 1 4 2 2 2 2 4-5 2
3 5 6 3 3 7 2-3 6 3 4 3 4 6 4
4 7 7 5 4 9 4 10 4 6 4 6 7 9
5 10 8 10 5 13 5 13 5 6 6 9 8 13
6 12 9 12 6 17 6 15 6 8 7 12 9 17
7 14 10 15 7 21 7 17 7 12 8 19 10 21
8 19 11 16 8 24 8 20 8 15 9 24 11 26
9 23 12 17 9 30 9 26 9 21 10 30 12 28
10 28 13 21 10 38 10 27 10 26 11 33 13 35
11 32 14 24 11 39 11 31 11 32 12 37 14 42
12 38 15 27 12 43 12 36 12 39 13 41 15 47
13 49 16 30 13 48 13 39 13 42 14 48 16 49
14 55 17 35 14 55 14 43 14 48 15 52 17 56
15 59 18 37 15 60 15 51 15 51 16 56 18 57
16 62 19 41 16 65 16 55 16 55 17 60 19 62
17 63 20 49 17 67 17 59 17 62 18 64 20 68
18 66 21 54 18 71 18 62 18 67 19 69 21 73
19 69 22 60 19 73 19 66 19 71 20 71 22 76
20 73 23 62 20 75 20 71 20 77 21 76 23 81
21 80 24 70 21 79 21 74 21 80 22 77 24 83
22 84 25 74 22 83 22-23 76 22 84 23 81 25 84
23 87 26 81 23 84 24 78 23-24 85 24 84 26 87
24 92 27 85 24 89 25 80 25 87 25 87 27 90
25 93 28 90 25 90 26 85 26 88 26 89 28 95
26 95 30 94 26 92 27 88 27 92 27 95 29 98
27 96 31 97 27-28 95 28 93 28 94 28-30 97 >29 100
28 97 32 99 29-30 97 29 95 29 95 31 99
29 98 >32 100 31 98 30 95 30 96 >31 100
30 99 32 99 31 96 31 97
>30 100 >32 100 >31 100 32 99
>32 100
Momci, srednja škola, nastavak
0-4 2 0 2 0i1 1 0-2 2 0-4 1 0-2 1
5 4 1 5 2-5 2 3 6 5 3 3-4 2
6 6 2 8 6 3 4 14 6 6 5 4
7 8 3 12 7 4 5 16 7 10 6 6
8 11 4 18 8 6 6 18 8 13 7 6
9 15 5 25 9 6 7 20 9 17 8 8
10 17 6 34 10 10 8 29 10 20 9 9
11 21 7 39 11-12 12 9 38 11 26 10 16
12 26 8 43 13 15 10 41 12 31 11 19
13 31 9 51 14 18 11 50 13 41 12 20
14 38 10 54 15 22 12 55 14 49 13 25
15 41 11 59 16 25 13 60 15 54 14 30
16 48 12 64 17 28 14 64 16 62 15 38
17 51 13 67 19 30 15 73 17 66 16 45
18 56 14 73 20 35 16 76 18 72 17 50
19 59 15 76 21 36 17 78 19 75 18 52
20 62 16 78 22 39 18-19 81 20 77 19 59
21 63 17 81 23 48 20 84 21 79 20 66
22 70 18 82 24 51 21 89 22 83 21 71
23 73 19 84 25 52 22-23 90 23 85 22-23 73
24 78 20 86 26 57 24 92 24 87 24 78
25 83 21 88 27 61 25 95 25 90 25 83
26 86 22 92 28 64 26 96 26 94 26 85
27 87 23 94 29 71 27 97 27 97 27 86
28 90 25 97 30 77 28 98 28 98 28 91
29-30 91 26-27 98 31 83 >28 100 29 99 29 96
31 92 28 99 32 88 >30 100 30 98
32-33 95 >28 100 33 91 >30 100
34 96 34 94
35 99 35-36 95
>35 100 37 96
>37 100
Prilog 3D: Devojke, srednja škola

1. ADM 2. BEZ 3. TEH 4.KRE 5.KUL 6. LIT 7. NAU
0 -2 1 0-3 1 0 1 0-2 1 0-3 1 0-4 1 0-3 1
3 5 4 2 1 3 3 2 4 2 5 2 4 2
4 6 5 4 2 6 4 5 5 3 6 6 5 4
5 11 6 6 3 12 5 6 6 5 7 10 6 6
6 16 7 10 4 21 6 7 7 6 8 11 7 10
7 19 8 13 5 32 7 9 8 7 9 14 8 12
8 26 9 16 6 37 8 12 9 9 10 19 9 15
9 31 10 19 7 53 9 16 10 16 11 22 10 19
10 36 11 24 8 59 10 22 11 21 12 26 11 25
11 42 12 28 9 62 11 25 12 25 13 29 12 30
12 49 13 31 10 67 12 29 13 28 14 36 13 35
13 53 14 35 11 73 13 32 14 35 15 43 14 39
14 60 15 40 12 77 14 38 15 39 16 48 15 43
15 64 16 44 13 80 15 45 16 43 17 55 16 47
16 67 17 50 14 83 16 50 17 49 18 63 17 51
17 70 18 54 15 84 17 54 18 51 19 71 18 54
18 75 19 61 16 87 18 59 19 56 20 76 19 59
19 78 20 65 17 89 19 65 20 62 21 78 20 64
20 82 21 69 18 90 20 71 21 66 22 80 21 68
21 84 22 73 19-20 94 21 75 22 68 23 83 22 75
22 88 23 74 21 95 22 78 23 72 24 87 23 77
23 89 24 79 22-23 97 23 82 24 76 25 91 24 79
24 92 25 83 24 99 24 84 25 78 26 93 25 82
25 94 26 85 >24 100 25 87 26 82 27 95 26 85
26 95 27 88 26 89 27 87 28 96 27 89
27 95 28 91 27 90 28 90 29 99 28 92
28 98 29 93 28 94 29 93 >29 100 29 95
29-31 99 30 95 29 95 30 95 30 96
>31 100 31 96 30 96 31 97 31 97
32-33 97 31 97 32 98 32 98
34-35 99 32 98 33 99 33 99
>35 100 33 99 >34 100 >33 100
>33 100
Devojke, srednja škola, nastavak
0-8 1 0 2 0 2 0-4 1 0-4 1 0-4 1
9 2 1 6 1 5 5 2 5 3
10 3 2 9 2 14 6 3 6 4 5 2
11 5 3 15 3 23 7 4 7 6 6 5
12 7 4 25 4 33 8 6 8 10 7 8
13 8 5 32 5 40 9 10 9 12 8 12
14 9 6 39 6 51 10 12 10 15 9 16
15 13 7 48 7 59 11 16 11 21 10 23
16 17 8 55 8 64 12 18 12 26 11 29
17 19 9 62 9 70 13 23 13 32 12 33
18 22 10 70 10 75 14 28 14 40 13 38
19 24 11 74 11 81 15-16 35 15 47 14 42
20 28 12 78 12 84 17 39 16 52 15 48
21 32 13 81 13 87 18 44 17 58 16 54
22 33 14 85 14 89 19 48 18 67 17 60
23 39 15 87 15 92 20 51 19 71 18 64
24 42 16 89 16-17 95 21 54 20 79 19 69
25 43 17-18 92 18-19 96 22 59 21 81 20 73
26 47 19 94 20 97 23 64 22 86 21 77
27 49 20 95 21 98 24 70 23 89 22 78
28 52 22 97 22-23 99 25 75 24 92 23 81
29 59 23 98 >23 100 26 79 25 94 24 85
30 64 25 99 27 83 26 95 25 87
31 68 >25 100 28 85 27 97 26 89
32 75 29 87 28 98 27 92
33 82 30 88 29 99 28 94
34 88 31 89 >29 100 29 96
35 92 32-33 92 30 99
36 95 34 94 >32 100
37 98 35 96
38 100 36 99
>36 100
Prilog 4: Tekst "rečenica“ izveštaja namenjenog ispitanicima
1) ADM: NAJVIŠE VAM ODGOVARAJU ZANIMANJA U ADMINISTRACIJI, UPRAVI I "PAPIROLOGIJI":
Finansijski analitičar, poreznik, zapisničar, delovođa u administraciji, računovođa, finansijski kontrolor (revizor), pisar u
pisarnici neke institucije (sud, opština, kancelarija), šalterski službenik, knjigovođa, stručnjak za procenu materijalne štete i
blagajnik.
2) BEZ VAMA NAJVIŠE "LEŽE" ZANIMANJA U OBLASTI OBEZBEĐENJA LJUDI I DOBARA,
SPROVOĐENJE ZAKONA, ČUVANJE REDA I POREDKA TE RAD SA ORUŽJEM: Rad u policiji ili
(vojno)bezbednosnoj agenciji, žandarm, radnik u agenciji fizičko-tehničkog obezbeđenja, carinik na granici, oficir i
podoficir u vojsci ili policiji, ekspert za taktiku i tehniku antiterorističke borbe, instruktor borbene obuke, vojnik "po
ugovoru", vatrogasac, pregovarač-u policiji.
3) TEH RAD SA TEHNIKOM, ELEKTRONIKOM, ELEKTROTEHNIKOM I RAČUNARIMA JE VAŠA
OBLAST: Testiranje i popravka računara, pisanje kompijuterskih programa i hakerisanje, smišljanje programa za kurs
računarske obuke, inženjer računarstva (informatike), instalirati programe za rad na računaru, crtanje šema mašina,
električnih uredaja i aparata, izrada tehničkih mernih instrumata, dijagnostika i otklanjanje kvarove na mašinama,
televizijskim i radio aparatima, kontrola rada elektricnih instalacija, raditi poslove inžinjera tehnike, elektronike i
elektrotehnike, montiranje i popravka klima-uredaje, učešće u proizvodnji električnih uređaja, mašina i kućnih aparata,
ispitivanje elektrotehničkih materijala, instaliranje računarskih sistema, zaštita kompijuterskih programa od nelegalnog
kopiranja, inženjer metalurgije, tehničar i elektrotehničar.
4) KRE BAŠ VAM "PAŠE" STVARNJE NOVIH DOBARA I PROIZVODA U SVIM OBLASTIMA LJUDSKOG
ŽIVOTA: Stručnjak za veštačku inteligenciju i ekspertske sisteme, bavljenje umetničkom fotografijom i fotograf, dekorator
unutrašnjih prostora (interijera), dizajner, prodavac umetničkih dela, kompozitor muzike, ilustrator u novinama, arhitekta,
scenograf u pozorištu, muzičar, grafički dizajner, aranžer velikih izloga prodavnica, modni dizajner, kompozitor rok ili pop
muzike, muzičar u orkestru, režiser, dizajner reklamnih postera i bilborda, dekorater spoljašnjih prostora - enterijera (ulice,
šetališta).
5) KUL ODGOVARAJU VAM POSLOVI U OBLASTI KULTURE, MUZIKE I JAVNE SCENE: Učešće na
medunarodnom filmskom festivalu, proučavanje nacionalne muzike, kustos, radio spiker ili TV voditelj, pisac knjige o
istoriji umetnosti, biranje filmova za program festivala, smišljanje baletskih i scenska izvodenja (koreografije), bavljenje
kritikom umetničkog stvaralaštva, vođenje umetničke galerije, organizacija umetničke izložbe, procena vrednosti
umetničkih dela, uređivanje obrazovnih programa za decu, vođenje TV emisiju o kulturi i učešće u organizaciji kulutrnih
dogadaja.
6) LIT "PISANA REČ" U SVIM SFERAMA LJUDSKOG ŽIVOTA JE ONO ŠTO VAM ODGOVARA: Pisac
scenarija, književni kritičar, pisac romana, novinar, romanopisac, urednik u novinskoj ili izdavačkoj firmi, promoter knjiga,
putopisac, pesnik, bibliotekar i predstavnik za štampu.
7) NAU DA LI VAS PRIVLAČE ISTRAŽIVANJA U OBLASTI PRIRODNIH I DRUŠTVENIH NAUKA?
Računarski haker, stručnjak za veštačku inteligenciju i ekspertske sisteme, sudski veštak - lekar, naučnik u institutu, asistent
ili demonstrator u školi ili fakultetu, magistar i doktor nauka, stručnjak za biljke i životinje u morima i okeanima,
veterinarski hirurg, eksperimentator sa lekovima za dugovečnost, patolog, bakteriolog, astronom, hemičar, stručnjak za
eksperimentalnu psihologiju, geolog i nuklearni fizičar.
8) POM POMAGANJE DRUGIMA U SVIM OBLASTIMA LJUDSKE PRAKSE I ODNOSA: Savetnik za mlade
bračne parove, terapeut u zavodu za lečenje bolesti zavisnosti, psiholog, psihijatar ili lekar, advokat, sveštenik, nastavnik u
školi, kadrovik, socijalni radnik, turistički vodič, vaspitač, političar, medicinska sestra ili tehničar.
9) POL POLOPRIVREDA, LOV, RIBOLOV, RAD SA ŽIVOTINJAMA I NA OTVORENOM PROSTORU SU
ONA ZANIMANJA U KOJIMA VI MOŽETE NAĆI SEBE: Radnik na otvorenom prostoru (pastir, poljoprivrednik, itd),
obrađivanje zemljišta pomoću poljopreivredne mehanizacije, nadzor izleganja pilića na farmi, zasejavanje poljoprivrednih
kultura (pšenicu, kukuruz, suncokret...) određivanje vrste đubriva za pšenicne useve, planiranje i briga o ishrani stoke na
farmi, hranjenje ribe u ribnjaku, šumarstvo, uzgoj domaćih životinja, gajenje vinograda, sađenje i navodnjavanje voća i
povrća, sađenje, brati i sušenje duvana, branje i prodavanje voće, briga o zdravlju domaćih životinja, skladištenje voća i
povrća u hladnjacama i prskanje poljoprivrednih kultura zaštitnim sredstvima.
10) PRA PRAKTIČAN RAD U INDUSTRIJI I ZANATSTVU: Bakrorezac, proizvođač dečijih igračaka,
keramičar, traktorista, tkač na razboju u tekstilnoj industriji, tapacirer, majstor za popravku mašina i alata, automehaničar,
mašinbravar, stolar, staklorezac, pekar, rudar, kujundžija, tkač, zidar i građevinar -izvođač radova.
11) SPO SPORT I SVE VEZANO ZA SPORTSKE AKTIVNOSTI: Trener, sportski komentator, sportski sudija,
nastavnik fizičkog vaspitanja, sportski selektor, profesionalni sportista, sportski novinar i menadžer, direktor sportskog
kluba.
12) USL PRUŽANJE USLUGA DRUGIMA U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU: Frizer, manikir, pedikir, taksi-
vozač, prodavač automobila, prodavac, organizator zabave ili proslave, menadžer u restoranu ili hotelu, kuvar restorana,
organizator turističkih putovanja i turistički vodič, stjuart na brodu, autobusu dugih tura ili avionu, radnik u robnoj kući,
marketu ili prodavnici, radnik u kozmetičkom salonu, šanker, kuvar, dobavljač robe i organizator prijema.
13) UPR MENADŽER, DIREKTOR, UPRAVNIK, „ŠEFOVANJE“ LJUDIMA: Aktivno bavljenje politikom
(politićki aktivizam), diplomatija, sve vrste lobiranja, menadžer pop ili rok muzičke grupe, vlasnik sopstvene firme,
menadžer ljudskih resursa, izbor ljudi za neki posao ili firmu, berzanski posrednik, rad u brokerskoj kući ili na berzi.
SUGESTIJE ZA KOREKCIJE U PRIRUCNIKU TA TPO 3 (Natašine)
- celu prvu stranu slozizi kao u prvom izdanju, i navesti godinu izdanja 2011.
- doslednost u koriscenju termina za 13 delatnost, svuda treba da pise isto, a sada
negde stoji upravljacka, a negde menadzment (narocito u tabelama)
- kod kratkog prikaza testa tpo3 odeljak 2, tacno opisati protokol, list za odgovore ce
sada imati 8 strana A4 formata
- odeljak 4 met. katakteris. 4.1 kod objektivnosti obrisati da se obradjuje sablonima
- kod odeljka 4.3 nedostaje tabela 12 gde se daju podaci veze intere. i osobin alicn.
- pa onda sledeca tabela kod disktimin. 4.4 nosi redni broj 15
- pregledati tabele i numerisanje usaglasiti sa tekstom
- odeljak 6 o obradi podataka, ostaviti samo kom. program, (dakle izbaciti deo o
šablonima) i staviti nove podatke sa uparenih 118 ajtema
- odeljak 7 zameniti kompletno tekstom iz uputstva za primenu programa za obradu
DOPUNE I ISPRAVKE
1) Tekst rečenica da bude 61 ili viši percentil,
2) U potpisu ispod verbalnog izveštaja (teksta rečenica) da piše i dr Dušan
Ranđelović i
3) Autori se zahvaljuju koleginici Nataši Barišić-Ciganović na nizu korisnih
sugestija i pravom saradničkom odnosu tokom razvijanja ovog testa

Prirucnik Za TPO-3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Prirucnik Za TPO-3

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik Za TPO-3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PORUKA KOLEGAMA PSIHOLOZIMA OD AUTORA OVOG TESTA

U našoj psihološkoj praksi, za potrebe profesionalne orijentacije i savetovanja, od 1998. godine, u

Da bi se psiholozima u praksi omogućilo integrisano profesionalno savetovanje mladih, potrebeno je da

Testiranje ispitanika testom profesionalnih interesovanja oslanja se na pretpostavku da ispitanik nešto

Slika 1. Primer jedne "raskrsnice" u TPI testu

120 120 120

AS=15,04 SD=6,47 AS=19,31 SD=7,21 AS=12,48 SD=7,15 AS=16,21 SD=6,68

AS=17,97 SD=6,68 AS=17,40 SD=6,73 AS=16,51 SD=6,20 AS=22,54 SD=8,44

AS=10,87 SD=6,69 AS=10,01 SD=6,51 AS=22,24 SD=7,81 AS=16,17 SD=5,62

0,0 5,0 10,0 15,0 20,0 25,0 30,0

20 Std. Dev = 17,81

AS=17,2 SD=6,13 AS=5883, SD=23,9617,81

Tabela 5: Faze razvoja testa TPO3

4.2.2. Ispitanička pouzdanost standardizacionog uzorka testa TPO-3

4.2.3 Test-retest pouzdanost stavki i skala TPO

Tabela 15: Zasnovanost profesionalnih opredeljenja na 20 strukturalnih osobina

4.5. BAŽDARENJE (NORMIRANJE) TESTA TPO

Talela 19: Odnos familija zanimanja s obzirom na pol i uzrast

Najgrublje zamisliva interpretacija rezultata testiranja bi bila trokategorijalna iznaddprosečnost,

7. KOMPJUTERSKA VERZIJA TESTA TPO

Slika 1. Slika 2. Slika 3.

7.1.3 Pokretanje programa

Slika 12. Slika 13. Slika 14. Slika 15.

7.1.5 Registracija programa

Slika 20. Slika 21.

Slika 22. Slika 23.

7.1.7 Rad sa programom za obradu podataka − Unos odgovora odrađenih testova

Slika 29. Slika 30.

Slika 34. Slika 35.

Slika 4: Koraci korišćenja kompjuterske verzije programa testa TPO

Korak 5: Profil ispitanika, bruto-skorovi ( gore) i percentili (dole) za vođenje

ПРЕЗИМЕ И ИМЕ________________________________________________________ Пол: 1м, 2ж Узраст: /___/___/

Упишите занимање које вас највише привлачи ________________________________________________________

PREZIME I IME___________________________________________________________ POL: 1—M 2--Ž

Upišite zanimanje koje vas najviše privlači _______________________________________________

Prilog 3B: Devojčice, osnovna škola

Prilog 3C: Momci, srednja škola

Prilog 3D: Devojke, srednja škola

You might also like

ПРЕЗИМЕ И ИМЕ______________________________________________________ Пол: 1м, 2ж Узраст: /_/___/