Oreolna pegavost li�ca i masna pegavost mahuna boranije i pasulja (Pseudomonas

syringae pv. phaseolicola) Obicna plamenjaca boranije i pasulja (Xanthomonas

campestris pv. phaseoli)

Na mladom li�cu ispoljavaju se sitne, poligonalne, vla�ne pege. Tkivo u okviru pega
izumire i postaje mrko, a oko njega se formira �uckasti oreol. Jaca infekcija
dovodi do opadanja li�ca i potpunog izumiranja biljaka. Infekcija, nastala u
kasnijim fazama, prenosi se sa li�ca na mahune, na kojima se ispoljavaju sitne,
okrugle, masne pege. Za razliku od simptoma oreolne plamenjace, hloroticni pojas
oko pega u slucaju bakterije koja prouzrokuje obicnu plamenjacu nije tako izra�en.
Pege se brzo �ire i spajaju, pri cemu nastaje nekroza veceg dela lisne povr�ine.
Oboleli deo lista izumire, postaje suv i lomljiv, pa dolazi do cepanja i krzanja
li�ca. Zaraza jaceg intenziteta dovodi do su�enja i opadanja li�ca. Na mahunama se
uocavaju okruglaste, masne pege.

Za�tita: Setva zdravog semena, izbor otpornih sorti za setvu i plodored

predstavljaju preventivne mere za�tite. Izbegavati navodnjavanje ve�tackom ki�om.
Kao mera hemijske za�tite preporucuje se primena preparata na bazi bakra, kao �to
je i Ridomil Gold Plus.

Bela trule� pasulja (Sclerotinia sclerotiorum)

Na prizemnom delu biljaka pasulja i boranije formira se vodenasta nekroticna pega.

Ona se postepeno �iri u du�inu zahvatajuci stablo sa svih strana. U okviru pege
formira se paperjasta, belicasta micelija. Obolele biljke se povijaju, venu i za
kratko vreme se osu�e. U daljem toku razvoja gljiva formira tela�ca crne boje �
sklerocije, najce�ce u sr�i obolelog stabla. Sklerocije ocuvaju vitalnost nekoliko
godina.

Za�tita: Regulisanje temperature i vla�nosti vazduha i zemlji�ta u objektima

za�ticenog prostora predstavlja va�nu meru sprecavanja pojave bele trule�i. Na
otvorenom polju primenjivati plodored, uklanjati zara�ene biljke. Efikasna za�tita
posti�e se fungicidom Switch, preventivnom primenom ili pri pojavi prvih simptoma.