Stanimirka Svičević PREGLEDNI RAD

UDK: 347.734
347.74

OBLIGACIONI ODNOSI,
INSTRUMENTI I SREDSTVA
OBEZBEĐENJA

O OBLIGACIOIM ODNOSIMA
RE­ZI­ME
Ceo život ljudi i privrednih entiteta je protkan obligacijama. Ključ­ne re­či: instrument obez-
Dajemo drugom ono što smo obavezni da damo i dobijamo beđenja, korporativna garancija,
zato što imamo stečeno pravo primanja. Drugim rečima, svi bankarska garancija, dokumentar-
smo u obligacionim odnosima sa nekim. Kako davanje, tako i ni akreditivzaloga, hipoteka.
primanje može biti solidarno.
Svi smo u obligacionom odnosu sa
Solidarni obligacioni odnosi mogu se javiti u dva oblika:
nekim. U tim odnosima postoji so-
više dužnika mogu imati solidarnu obavezu, i više poverilaca lidarnost dužnika koji su obavezni
mogu imati solidarno potraživanje. Drugim rečima, postoji so- da zadovolje isti interes poverioca
lidarnost dužnika i solidarnost poverilaca. U oba slučaja, obli- i solidarnost poverilaca, kada je
gacioni odnos predstavlja jednu celinu, tj. on je nepodeljen ili više njih ovlašćeno da od dužnika
solidaran. zahteva ispunjenje cele obaveze.
U finansijskoj praksi, solidarnost
Solidarnost dužnika i njihovi međusobni odnosi dužnika i poverilaca se odvija kroz
S obzirom da su solidarni dužnici obavezni da zadovolje isti instrumente i ugovore. Najčešće
korišćen instrument je garancija,
interes poverioca, oni, po pravilu, duguju iste novčane sume,
dok se ugovori koriste za jemstvo,
nadoknadu iste štete, predaju iste stvari ili izvršenje istog dela. zaloge i hipoteke. Instrumenti i
Međutim, nije nužno da njihove obaveze budu i po iznosu jed- sredstva obezbeđenja treba da se
nake. Solidarnost se može odnositi samo na jedan deo duga, evidentiraju u poslovnim knjiga-
a za preostali deo duga svaki dužnik može odgovarati samo- ma pri formiranju, a ne pri reali-
stalno. Od više solidarnih dužnika, svaki može dugovati sa zaciji. Takođe, treba voditi računa
drugim rokom ispunjenja, pod drugim uslovima, i uopšte sa o obračunu, fiskalizaciji, evidenti-
različitim odstupanjima (član 414, st.2. Zakona o obligacionim ranju, kao i rezervisanju pojedinih
odnosima („Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i izdataka pri pretnji da se realizuju,
kao i o samoj realizaciji instrume-
57/89, „Sl. list SRJ”, br. 31/93 i „Sl. list SCG”, br. 1/2003 – Ustavna
nata i sredstava obezbeđenja.
povelja – dalje: ZOO). Posebno, obaveza jednog dužnika može
biti osigurana, a drugog neosigurana. Međutim, solidarni duž-
nici moraju biti dužnici istog ranga.
Solidarnost dužnika je utvrđena zakonom ili ugovorom.
Zakon, na primer, propisuje solidarnu odgovornost više lica

Stanimirka Svičević, licencirani ovlašćeni revizor, IEF, Beograd

51
 koji zajedno prouzrokuju štetu drugome (član 206, st.1. ZOO),
naručioca i izvođača radova na nepokretnosti (član 208. ZOO),
lica na koje pređe neka imovinska celina i dotadašnjeg imaoca
(član 452, st.1. ZOO), roditelja i dece za štetu koju prouzrokuju
deca (član 166. ZOO).
Solidarnost dužnika Solidarnost dužnika povećava izgled poverioca da namiri
povećava izgled svoje potraživanje. Ona je za njega jedna vrsta ličnog osigura-
poverioca da namiri svoje nja potraživanja, jer može računati na namirenje sve dotle dok
potraživanje. postoji i jedan solidarni dužnik koji je platežno sposoban. Zbog
toga je solidarnost dužnika, za razliku od solidarnosti poverila-
ca, u praksi veoma česta.
Poverilac je ovlašćen da po svome izboru zahteva ispunjenje
obaveze od bilo kojeg solidarnog dužnika. On može tražiti isplatu
od svih njih istovremeno ili pojedinačno, u celosti ili delimično.
Dužnik od koga poverilac zatraži ispunjenje nema pravo da se
pozove i na ostale solidarne dužnike. Ali, ako mu jedan plati ceo
dug, svi se solidarni dužnici oslobađaju obaveze. Ispunjenjem
obaveze od strane jednog, mogu biti oslobođeni obaveza i oni soli-
darni dužnici za koje isplatilac nije ni znao. Ako jedan od dužnika
deponuje predmet obaveze ili izvrši prebijanje sa poveriocem, po-
sledice deponovanja i prebijanja nastaju za sve solidarne dužnike.
Međutim, ako jedan dužnik isplati samo deo duga poveriocu, svi
dužnici će i dalje solidarno dugovati neisplaćeni deo.

Solidarnost poverilaca i njihovi odnosi

Solidarnost poverilaca postoji u slučaju kad je više njih ovlašćeno
da od dužnika zahteva ispunjenje cele obaveze. lsplatom jednom
poveriocu dužnik se ne oslobađa obaveze prema svim poverio-
cima. Ni ova solidarnost se ne pretpostavlja, već mora biti odre-
đena ugovorom i zakonom (član 425. ZOO). U praksi ona nema
veliki značaj, jer kad više lica zasnivaju obligacioni odnos sa
istim dužnikom, njima nije u interesu što svako može tražiti za
sebe isplatu celog duga. Ako bi celo potraživanje bilo isplaćeno
nesavesnom ili nesolventnom poveriocu, mogli bi biti oštećeni
ostali. Sporazum o solidarnosti poverilaca ima smisla samo kad
su njihovi interesi tako usko povezani da se isplatom jednome
zadovoljavaju ujedno i interesi drugoga.
Pošto se ispunjenjem obaveze prema jednom solidarnom
poveriocu gase potraživanja svih poverilaca, onaj koji je pri-
mio isplatu postaje dužnik ostalih. Potraživanje je bilo nedeljivo
prema dužniku, dok je između samih poverilaca deljivo. Stoga,
svaki solidarni poverilac ima pravo da zahteva od onog koji je
primio ispunjenje da mu preda deo koji mu pripada.

52
 Ako zakonom ili ugovorom nije drukčije određeno, smatra se
da svakom solidarnom poveriocu pripada jednak deo (član 434.
ZOO).
Ostali poverioci imaju pravo regresa od onoga prema kome
je dužnik ispunio obavezu, samo pod uslovom da je on dobio
više nego što , shodno njihovom internom odnosu, treba da mu
pripadne. Ako je dobio samo onoliko koliko iznosi njegov deo,
ostali od njega ne mogu zahtevati ništa. Ali ako ostatak duga ne
može da se naplati od dužnika zato što je ovaj nesolventan, ono
što je isplaćeno srazmerno se raspoređuje na sve solidarne po-
verioce. Drugim rečima, rizik dužnikove nesolventnosti snose
podjednako svi poverioci.
Pravo ostalih solidarnih poverilaca da traže svoj deo postoji
ne samo u slučaju kad je obaveza ugašena isplatom, već i prebi-
janjem ili oproštajem.
U finansijskoj/računovodstvenoj praksi, solidarnost dužnika
i poverioca se odvija kroz instrumente i ugovore.
Obavezu može ispuniti ne samo dužnik nego i treće lice. Po-
verilac je dužan primiti ispunjenje od svakog lica koje ima neki
pravni interes da obaveza bude ispunjena, čak i kad se dužnik
protivi tom ispunjenju.

Instrumenti obezbeđenja
Jedan od osnovnih i najčešćih instrumenata obezbeđenja teku-
ćih i predstojećih obaveza je garancija.
U praksi se pojavljuju tzv. korporativne garancije, to jest garan-
cije izdate od strane pravnih lica u pisanoj formi, na memorandu-
mu društva sa pečatom istog, i potpisana od strane ovlašćenog
lica. Ova garancija predstavlja izjavu pravnog lica da će izvršiti
neku ugovornu obavezu, kao na primer za dobro izvršenje posla,
za povraćaj primljenog avansa i drugo. Društvo ovom izjavom
potvrđuje korisniku garancije svoju obavezu definisanu ugovo-
rom sa istim pravnim licem. Ukoliko je tekući račun društva koje
je izdalo garanciju u blokadi, naplata po osnovu garancije nije
moguća. Otvaranje postupka stečaja, odnosno likvidacije nad
društvom, takođe predstavlja prepreku za naplatu po garanciji.
Po osnovu loših iskustava, bilo neposrednih ili putem saznanja
sa tržišta, poverioci po pravilu odbijaju da prihvate korporativne
garancije, te zahtevaju od svojih dužnika da obezbede bankar-
sku garanciju.
Bankarska garancija predstavlja instrument obezbeđenja,
koji se izdaje na zahtev nalogodavca a u korist primaoca, to jest
korisnika garancije. Bankarska garancija se aktivira, odnosno

53
 može biti predmet naplate od strane korisnika garancije samo u
slučaju da osnovni dužnik po ugovoru nije blagovremeno izmi-
rio svoju obavezu prema poveriocu odnosno korisniku garan-
cije. Pri tome, postupak aktiviranja/protesta garancije odnosno
naplate iste, mora biti u potpunosti u skladu sa uslovima koji su
definisani samom garancijom.
Garancije su najčešće Banka izdavalac garancije ima obavezu neodložnog plaćanja
korišćeni instrument koji po prijemu poziva, odnosno zahteva korisnika garancije. Otu-
se odnosi na finansiranje da je praksa da se garancija izdata od strane banke uvek naziva
spoljnotrgovinske bankarska garancija.
razmene. Garancije su najčešće korišćeni instrument koji se odnosi na
finansiranje spoljnotrgovinske razmene (eng. TradeFinance). U
tu vrstu instrumenata spadaju još: dokumentarni akreditiv (eng.
Letter of Credit – L/C), stend baj akreditiv (eng. Stand-byLetter of
Credit), kao i neki drugi manje zastupljeni instrumenti u prome-
tu koji ostvaruju pravna lica iz RS.

Vrste i namena garancija

Prema vrsti obaveze koju banka preuzima po osnovu izdate ga-
rancije postoje:
1. činidbene garancije za:
• ozbiljnost ponude – banka garantuje korisniku garancije
isplatu ukoliko nalogodavac opozove ili izmeni ponudu
posle roka za dostavu ponuda, ili ne ispuni uslove iz
ugovora i slično;
• dobro izvršenje posla – banka garantuje korisniku
garancije da će nalogodavac izvršiti posao shodno
ugovoru između nalogodavca i korisnika;
• povraćaj avansa – banka garantuje korisniku garancije
povraćaj avansa isplaćenog nalogodavcu ukoliko
nalogodavac ne izvrši ugovorom preuzete obaveze;
• oslobađanje garantnog depozita – kod investicionih
radova, investitori uobičajeno zadržavaju određeni iznos
od svake obračunate situacije (5–10%) kao obezbeđenje
za dobro izvršenje posla. U cilju oslobađanja garantnog
depozita, izvođači nude garanciju banke za povraćaj
garantnog depozita;
• otklanjanje nedostataka u garantnom roku – banka
garantuje korisniku garancije da će nalogodavac otkloniti
nedostatke u okviru garantnog roka;
2. plative garancije kao što su:
• garancije za uredno vraćanje kredita;
• garancije za uredno plaćanje isporučene robe;
• garancije za obezbeđenje plaćanja odloženog poreskog
duga;
• garancije za pokriće avansa;

54
 • garancije za izmirenje carinskih obaveza;
• garancije za ozbiljnost ponude u postupku javne nabavke
i druge.
Garancija je instrument koji ne može biti opozvan. Važnost
istog automatski prestaje protekom roka na koji je garancija izda-
ta, ili kada prestaje osnov garantovanja, a po osnovu koga kori-
snik ima pravo da zahteva plaćanje od strane banke. Upućivanje
zahteva korisnika garancije posle isteka roka važnosti garancije
ne proizvodi nikakvo dejstvo.

Elementi bankarske garancije

Poslovne banke kao garanti i njihovi klijenti kao inicijatori zahte-
va za garantovanje u korist trećih lica zaključuju ugovore kojima
se definišu sve relevantne pojedinosti međusobnog dogovora. U
tom pogledu, posebno su značajni sledeći elementi bankarske
garancije, i to:
• nalogodavac/uvoznik;
• korisnik/izvoznik;
• banka garant;
• osnovni podaci o poslu u vezi sa kojim se zahteva
izdavanje garancije;
• maksimalan iznos garancije;
• valuta na koju glasi garancija;
• rok važnosti garancije (naznaka događaja čijim
nastupanjem prestaje važnost garancije);
• uslovi za upućivanje zahteva od strane korisnika za
naplatu po garanciji, i drugi.
Ugovorom o izdavanju garancije, na zahtev svog klijenta,
banka definiše navedene elemente koji se odnose na samu ga-
ranciju, kao i uslove pod kojima je spremna da prihvati obavezu
izdavanja garancije. U te uslove, pre svega, spadaju: definisanje
pojma kašnjenja nalogodavca u pogledu izvršenja svoje pri-
marne obaveze u odnosu na korisnika garancije, potom instru-
menti obezbeđenja: ovlašćenje za zaduženje, menica, solidarno
jemstvo. Posebno se ukazuje na obaveze nalogodavca u pogledu
izveštavanja banke o statusnim promenama, te obavezivanje na-
logodavca u pogledu obavljanja utvrđenog obima platnog pro-
meta ili nekih drugih poslova preko iste poslovne banke.
Već prilikom pregovora o prvom ugovoru, partneri se moraju
dogovoriti o instrumentu naplate odnosno plaćanja, sa ciljem da
se za obe ugovorne strane postigne najveći mogući stepen zašti-
te. Garancija predstavlja sigurnost za ugovorne partnere da će
ugovorne obaveze u obostranom interesu biti izvršene u roku.

55
 Stend baj akreditiv kao instrument obezbeđenja
Pored garancije, postoji još jedan instrument koji praktično ima
istu funkciju, s tim da egzistira pod nazivom Stendbaj akreditiv
(eng. Stand-byLetter of Credit - SBLC). Naziv ovog instrumenta
samo asocira na akreditiv, ali se zapravo radi o garanciji.
Budući da RS nije potpisnik Konvencije „Pravila za međuna-
rodnu praksu po Stend baj akreditivima”, to se na ovaj instru-
ment primenjuju jednoobrazna pravila za akreditiv UCP600, uz
isključenje određenih članova koji nisu primenjivi na stend baj
akreditive.

Sredstva obezbeđenja
Obezbeđenje izvršenja ugovornih obaveza zavisi, pre svega, od
toga da li su ugovorne strane na jasan i nedvosmislen način re-
gulisale međusobna prava i obaveze. Takođe je bitno i da li su
ugovorne strane ugovorile sankciju ukoliko bilo koja strana ne
izvrši svoju ugovornu obavezu ili ugovornu obavezu ne izvrši
na predviđen način.
Kod nas u praksi kao sredstva obezbeđenja uobičajeno se ko-
riste zaloge, jemstva i hipoteke.

Zaloga kao sredstvo obezbeđenja

Založnim pravom može se obezbediti novčano potraživanje čiji
je iznos izražen u domaćoj, kao i stranoj valuti. Založnim pra-
vom obezbeđuje se određen iznos glavnog potraživanja, dužna
kamata i troškovi ostvarenja naplate potraživanja. Založnim
pravom mogu se obezbediti kako buduća, tako i uslovna potra-
živanja.
Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisa-
nim u registar („Sl. glasnik RS”, br. 57/03, 61/05 i 64/06 – ispr. i
99/11 – dr. Zakoni u daljem tekstu: Zakon o založnom pravu)
uređuje se zaloga, bez predaje u državinu, pokretnih stvari i
prava radi obezbeđenja potraživanja poverioca, ugovor o zalozi,
prava i obaveze ugovornih strana, upis založnog prava u regi-
star, namirenje založnog poverioca i prestanak založnog prava.
Registar zaloge radi u okviru Agencije za privredne regi-
stre (u daljem tekstu: APR) od avgusta 2005. godine i predstav-
lja bazu podataka o založnim pravima na pokretnim stvarima i
pravima koja se u skladu sa zakonom upisuju u Registar.
Založno pravo se stiče upisom u Registar zaloge, a pravo pr-
venstva poverioca koji je svoje založno pravo registrovao odre-
đuje se prema vremenu prijema registracione prijave za upis za-
ložnog prava u APR.
U Registar se upisuju sve promene podataka o registrova-
nom založnom pravu koje su u vezi sa registrovanom zalogom.

56
 Ako je založno pravo registrovano, niko se ne može poziva-
ti na okolnost da mu podaci sadržani u bazi podataka Registra
nisu bili poznati.
Činjenica da je založno pravo registrovano nije dokaz o po-
stojanju svojinskih ili drugih prava zalogodavca na konkretnoj
pokretnoj stvari ili pravu, niti da je obezbeđeno potraživanje ili
zalaganje punovažno, a APR ne garantuje da, pored registrova-
nih, ne postoje druga založna prava na istim pokretnim stvari-
ma i pravima koja nisu upisana u Registar.
Zalogodavac može biti dužnik ili treće lice. Ugovorom o zalo-
zi uređuju se prava i obaveze zalogodavca i poverioca. Poverilac
čije je založno pravo upisano u Registar zaloge može se isplati-
ti iz vrednosti predmeta založnog prava pre ostalih poverilaca,
ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno o dospelosti.
U slučaju stečajnog postupka nad imovinom zalogodavca, na
namirenje iz vrednosti predmeta založnog prava primenjuju se
pravila zakona kojim se uređuje stečaj.
Založiti se mogu i pokretne stvari određene po vrsti, ako je
ugovorom o zalozi određena količina ili broj i način na koji se
mogu razlikovati od drugih stvari iste vrste. Predmet založnog
prava može biti i zbir pokretnih stvari, kao što je roba u odre-
đenom skladištu ili prodavnici, inventar koji služi za obavljanje
privredne delatnosti i drugo, sve u skladu sa ugovorom o zalozi.
Ako zalogodavac ima svojstvo privrednog subjekta (lice koje
se profesionalno bavi privrednom delatnošću), ugovorom o zalo-
zi može se predvideti da založni poverilac ima pravo da predmet
založnog prava proda na vansudskoj javnoj prodaji, ako njegovo
potraživanje ne bude namireno o dospelosti.
Ako predmet založnog prava ima tržišnu ili berzansku cenu, Založni poverilac može
ugovorom o zalozi može se predvideti da založni poverilac ima pri­stupiti vansudskoj
pravo da ga proda po toj ceni, ili da ga po toj ceni zadrži za sebe. prodaji predmeta zaloge
Saglasno napred navedenom, založni poverilac može pri- ili predmet zaloge uzeti
stupiti vansudskoj prodaji predmeta zaloge ili predmet zaloge za sebe radi namirenja
uzeti za sebe radi namirenja duga koji je obezbeđen zalogom. duga koji je obezbeđen
Prilikom vansudske prodaje predmeta zaloge radi namirenja zalogom.
duga, odnosno prelaska prava svojine na predmetu zaloge na
založnog poverioca, prenos prava svojine na tom dobru vrši za-
logodavac a ne založni poverilac, pa se smatra da je on izvršio
promet predmetnog dobra. Ako je zalogodavac obveznik PDV, a
promet dobra koje je predmet zaloge oporeziv PDV, zalogodavac
je u obavezi da za izvršeni promet dobara obračuna i plati PDV
i da za taj promet izda račun u skladu sa Zakonom i odredbama
Pravilnika o računima (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br.
413-00-2019/2009-04 od 22. 10. 2009. godine).
„Kad sud u postupku izvršenja vrši prodaju pokretnih stvari

57

Zalogodavac može biti
duž­nik ili treće lice koje
daje obezbeđenje za tuđi
dug.
58
i nepokretnosti izvršnog dužnika, odnosno dosudi nepokret-
nost u svojinu izvršnom poveriocu, a pod uslovom da je izvršni
dužnik obveznik PDV i da se radi o prometu za koji postoji oba-
veza obračunavanja i plaćanja PDV, izvršni dužnik ima obavezu
da za ovaj promet obračuna i plati PDV u skladu sa Zakonom,
kao i da kupcu dobara, uključujući i izvršnog poverioca, izda
račun u skladu sa odredbama člana 42. Zakona i odredbama
Pravilnika o računima.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br.
413-00-2019/2009-04 od 22. 10. 2009. godine).
Uobičajeno je da se kao založni poverilac najčešće pojavljuju
banke koje za odobrene kredite, pored drugih sredstava obezbe-
đenja, zahtevaju i sredstva obezbeđenja u vidu založnog prava
na pokretnim stvarima upisanim u Registar zaloge.
Pravni aspekt založnog prava na pokretnim stvarima
upisanim u Registar zaloge
Založni poverilac je poverilac koji je stekao založno pravo upi-
som u Registar zaloge, a zalogodavac je dužnik koji ima pravo
svojine na pokretnoj stvari ili je imalac nekog prava kojim može
slobodno raspolagati. Prema tome, zalogodavac može biti duž-
nik ili treće lice koje daje obezbeđenje za tuđi dug. Upisom u
Registar zaloge, dug se založnom poveriocu može isplatiti iz
vrednosti predmeta založnog prava pre nego ostalim poverioci-
ma, ako mu njegovo potraživanje ne bude isplaćeno u dospelosti.
Pored pokretnih stvari, predmet založnog prava mogu biti
i potraživanja, odnosno pravo potraživanja zalogodavca prema
dužniku, kao i prava intelektualne svojine koja se upisuju u po-
sebne registre u zavisnosti od prava koje se zalaže, kao što su re-
gistar patenata, registar žigova, registar malih patenata, registar
uzoraka, registar modela i dr.
Založnim pravom može se obezbediti novčano potraživanje
čiji je iznos izražen u domaćoj ili stranoj valuti. Založnim pra-
vom obezbeđuje se određen iznos glavnog potraživanja, dužna
kamata i troškovi ostvarenja naplate potraživanja. Založnim
pravom mogu se obezbediti i buduća, kao i uslovna potraživa-
nja, kada se u Registar zaloge upisuje najviši iznos glavnog po-
traživanja do kojeg založno pravo obezbeđuje uslovna ili buduća
potraživanja.
Ukoliko dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, založni
poverilac stiče pravo na državinu. Naime, u trenutku dospelosti,
založni poverilac stiče pravo da iz vrednosti predmeta založ-
nog prava namiri svoje glavno potraživanje, kamatu i troškove
nastale u vezi sa naplatom potraživanja. Ako založni poverilac
prodajom založnog prava ostvari višu cenu od potraživanja, du-
žan je da je bez odlaganja isplati dug zalogodavcu. Ukoliko to ne
učini u roku od osam dana, plaća zalogodavcu zateznu kamatu.
Iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00-281/2012-04 od
24. 4. 2012. godine: „Ukoliko dužnik iz ugovora o kreditu, koji je
(istovremeno) i vlasnik (založenih) akcija – zalogodavac, ne izmi-
ri novčanu obavezu prema poveriocu – zalogoprimcu, pa s tim u
vezi, zalogoprimac, u cilju namirenja svog dospelog a neizmire-
nog potraživanja, izvrši prodaju akcija rezidentnog pravnog lica,
koje su vlasništvo zalogodavca, u tom slučaju, radi se o prenosu
uz naknadu predmetnih akcija, u smislu člana 27. Zakona. Sa
tim u vezi, (pozitivna) razlika između cene akcija, koja je ostva-
rena njihovom prodajom na teritoriji Republike i nabavne cene
akcija, utvrđene u skladu sa članom 29. ovog zakona, predstavlja
prihod po osnovu kapitalnog dobitka zalogodavca (nereziden-
tnog pravnog lica), koji se oporezuje, saglasno članu 40. st. 4. i 5.
Zakona.”
Založni poverilac je dužan da o svojoj nameri da dospelo po-
traživanje namiri iz vrednosti predmeta založnog prava obave-
sti preporučenim pismom dužnika i zalogodavca, kada to nije
isto lice i treće lice kod koga se stvar nalazi. Takođe, založni po-
verilac je dužan da zatraži da se u Registar zaloge upiše da je
započeo postupak namirenja. Nakon dostavljanja obaveštenja
dužniku i zalogodavcu, kada to nije isto lice, i trećem licu kod
koga se stvar nalazi, založni poverilac ima pravo da predmet za-
loge uzme u državinu.
Ukoliko zalogodavac ne izvrši dobrovoljno svoju obavezu
predaje predmeta zaloge založnom poveriocu, on može sudu
podneti zahtev za donošenje rešenja o oduzimanju predmeta
zaloge od zalogodavca ili lica u čijoj se državini predmet nalazi i
predaji tog premeta založnom poveriocu u državinu. Na postu-
pak za sticanje državine na predmetu založnog prava primenjuje
se zakon kojim se uređuje izvršni postupak, osim ako Zakonom
o založnom pravu nije drugačije određeno.
Posle dostavljanja obaveštenja založnog poverioca, zalogoda- Ako zalogodavac prodaje
vac ne može pravno raspolagati predmetom založnog prava bez predmet založnog prava
dozvole založnog poverioca. Ako zalogodavac prodaje predmet u okviru svoje redovne
založnog prava u okviru svoje redovne delatnosti, zabrana otu- delatnosti, zabrana otu­
đenja ne proizvodi pravno dejstvo prema savesnom pribaviocu i đenja ne proizvodi pravno
on stiče pravo svojine bez tereta. dejstvo prema savesnom
U skladu sa Zakonom o založnom pravu, zalogodavac može pribaviocu i on stiče pravo
ponovo založiti predmet zaloge, osim ako ugovorom o zalozi svojine bez tereta.
nije drugačije predviđeno. Kada je isti predmet zaloge založen
većem broju poverilaca, redosled isplate njihovih potraživanja
iz vrednosti tog predmeta određuje se prema vremenu prijema
zahteva za upis založnog prava u APR.
Založno pravo može prestati na jedan od sledećih načina:

59

Hipoteka je založno
pravo na nepokretnosti,
odnosno stvarno pravo
na tu­đoj stvari, koja se
upisuje u nadležni registar
nepokretnosti, pri čemu
nastaje hipotekarni dužnik
i hipotekarni poverilac.
60
• isplatom i drugim načinom prestanka potraživanja;
• propašću stvari;
• prodajom;
• u ostalim slučajevima.
Hipoteka kao sredstvo obezbeđenja
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje po-
verioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, zahteva na-
platu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu:
potraživanje) iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca
i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poveri-
lac), bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.
Ugovor o hipoteci shodno odredbi člana 9. stav 1. Zakona o
hipoteci („Sl. glasnik RS”, br. 115/2005, 60/2015 i 63/2015 – odlu-
ka US), jeste ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca
kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje da, ako dug ne bude
isplaćen o dospelosti, poverilac naplati svoje obezbeđeno po-
traživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan za-
konom.
Prema odredbi člana 15. stav 1. Zakona o hipoteci, ugovor
o hipoteci, odnosno založna izjava sačinjena u skladu sa ovim
zakonom, jeste izvršna isprava, pod uslovom da sadrži i slede-
će odredbe iz stava 3. ovog člana: „jasno naznačenu odredbu,
odnosno izjavu vlasnika da je saglasan da poverilac ima pravo
pristupa nepokretnosti, uključujući i ulazak u nepokretnost bez
obzira ko se u njoj nalazi (vlasnik, zakupac i dr.), radi kontrole
održavanja ili iz drugih opravdanih razloga, kao i da je dužan da
sarađuje sa poveriocem u postupku prodaje, a naročito da omo-
gući pristup hipotekovanoj nepokretnosti (ulazak u stan i sl.)”.
Prema odredbama Zakona o hipoteci, hipoteka predstavlja
založno pravo na nepokretnosti, odnosno stvarno pravo na tu-
đoj stvari, koja se upisuje u nadležni registar nepokretnosti, pri
čemu nastaje hipotekarni dužnik i hipotekarni poverilac.
Odredbom člana 7. Zakona o hipoteci, propisano je da svako
potraživanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti, može
da bude obezbeđeno hipotekom.
Hipoteka zasnovana na osnovu izvršnog ugovora ili izvršne
založne izjave, u skladu sa odredbom člana 15. tačka 2. Zakona
o hipoteci, upisuje se u registre nepokretnosti kao „izvršna van-
sudska hipoteka”, a vansudski postupak namirenja se sprovodi
u skladu sa odredbama ovog zakona.
Svako potraživanje, uključujući i buduće ili uslovno potraži-
vanje, kao i potraživanje izraženo u stranoj valuti, može da bude
obezbeđeno hipotekom.
 To znači da hipotekarni poverilac sa potraživanjem koje hi-
potekarni dužnik nije platio o dospelosti, ima ovlašćenje da zah-
teva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti
nepokretnosti, i to pre običnih poverilaca i pre docnijih hipote-
karnih poverilaca, bez obzira na to u čijoj svojini se nepokretnost
nalazi.
U praksi, najčešći je slučaj da je dužnik potraživanja obezbe-
đenog hipotekom istovremeno i vlasnik nepokretnosti.
Međutim, s obzirom na prisutnost sveopšte nelikvidnosti, u
poslednje vreme nisu retki slučajevi u kojima se dešava da neko
treće lice postane hipotekarni dužnik radi obezbeđenja pove-
riočevog potraživanja za dug drugog dužnika. To znači da se u
ulozi hipotekarnog dužnika može naći treće lice kao vlasnik ne-
pokretnosti koje zalaganjem te svoje nepokretnosti pruža obez-
beđenje za tuđi dug. Dakle, u ulozi hipotekarnog dužnika može
se naći:
• lice koje je dužnik;
• treće lice koje pruža obezbeđenje za tuđi dug.
Uspostavljanjem hipoteke nad nepokretnosti trećeg lica na-
staje tzv. ugovorena hipoteka koja se zasniva na ugovoru zaklju-
čenom između poverioca i dužnika, koji se registruje kod nad-
ležnog registra nepokretnosti. Ugovorene strane u ugovoru o
hipoteci su hipotekarni poverilac i vlasnik nepokretnosti kojom
se obezbeđuje hipotekarno potraživanje i gde vlasnik nepokret-
nosti postaje hipotekarni dužnik. Ugovor o hipoteci može biti
samostalan ili deo ugovora kojim se uređuje potraživanje. U oba
slučaja, ugovorene strane ugovaraju da poveriocu pripada založ-
no pravo na određenu nepokretnost u cilju obezbeđenja naplate
poveriočevog potraživanja ukoliko ono ne bude plaćeno o roku
dospelosti.
Ugovorom se obavezno navodi vrsta pravnog posla na osno-
vu kojeg se stiče pravo hipoteke, a taj pravni posao najčešće je
ugovor o kreditu, odnosno zajmu.

Promet nepokretnosti pod hipotekom

Nakon uspostavljanja hipoteke na nepokretnost, moguće je da
dođe i do prometa te nepokretnosti, odnosno da nepokretnost
pređe u svojinu nekog trećeg lica.
Ova mogućnost proizilazi iz odredbe člana 13. stav 3. Zakona Kada je na ne­pokretnost
o hipoteci, kojom je propisano da je ništavna odredba ugovora o uknjižena hipoteka,
hipoteci kojom je regulisano da vlasnik nepokretnosti ne može kupoprodaja može biti
da otuđi predmet nepokretnosti. To znači da, ukoliko je na ne- izvršena, a kupac dobija
pokretnost uknjižena hipoteka, kupoprodaja može biti izvršena, nepokretnost opterećenu
a kupac dobija nepokretnost opterećenu hipotekom. U ovom slu- hipotekom
čaju, hipotekarni poverilac je u potpunosti obezbeđen, jer on ima

61

Jemac odgovara za
ispunjenje cele obaveze
za koju je jem­čio, koja ne
može biti veća, a može biti
manja od iznosa glavnog
duga.
62
pravo da naplati svoje potraživanje prodajom hipoteke, bez ob-
zira na to da li se ona nalazi u vlasništvu hipotekarnog dužnika
ili je prešla u svojinu nekog drugog lica. Dakle, za hipotekarnog
poverioca nije od značaja, u momentu naplate svog potraživanja
iz nepokretnosti pod hipotekom, da li se ona nalazi u vlasništvu
dužnika ili ne, jer promena vlasništva nad nepokretnosti pod
hipotekom ne utiče na namirenje hipotekarnog poverioca.
Kao što je navedeno, promet nepokretnosti pod hipotekom
može da se izvrši bez obzira da li je ista vlasništvo hipotekarnog
dužnika ili je vlasništvo trećeg lica.
Ako uzmemo za primer da se radi o prometu nepokretnosti
pod hipotekom koja je u vlasništvu trećeg lica, imaćemo situ-
aciju da se u ovom poslu javljaju tri lica: dužnik, treće lice kao
hipotekarni dužnik i hipotekarni poverilac.
Jemstva kao sredstva obezbeđenja potraživanja
U našem sistemu, jemstvo je regulisano odredbama čl. 997–1019.
ZOO.
Obaveze po osnovu jemstva regulišu se ugovorom i u ulozi
jemca se može pojaviti pravno i fizičko lice. Jemstvo predstavlja
odgovornost trećeg lica (jemac) poveriocu za ispunjenje obaveze
od strane dužnika (glavnog dužnika).
Ugovor o jemstvu se najčešće zaključuje kao sredstvo obez-
beđenja ugovora o kreditu, ugovora o pozajmici, kupoprodajnih
ugovora i slično, kada se poverilac dodatno obezbeđuje za slučaj
neispunjenja ugovorene obaveze od strane dužnika.
Odredbama čl. 997. i 998. ZOO regulisano je da se jemstvo
reguliše ugovorom o jemstvu, kojeg zaključuju poverilac i jemac,
gde se jemac obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovaž-
nu i dospelu obavezu dužnika ukoliko to dužnik ne učini, i to
mora obavezno biti u pismenoj formi. Pored postojanja ugovora
o jemstvu u pismenoj formi, potrebna je i potpuna sposobnost
jemca.
Jemac odgovara za ispunjenje cele obaveze za koju je jem-
čio, koja ne može biti veća, a može biti manja od iznosa glavnog
duga. Pored toga, jemac je u obavezi da nadoknadi i eventualne
troškove koje je poverilac imao prilikom naplate glavnog duga
od dužnika.
Jemac koji je isplatio poveriocu potraživanje od dužnika može
zahtevati od dužnika da mu nadoknadi sve što je isplatio za nje-
gov račun (kamatu od dana isplate, sve troškove koje je imao u
sporu sa poveriocem, kao i nadoknadu štete ako je štete bilo).
Svoje pravo jemac ne može ostvariti ukoliko je bez znanja
dužnika izvršio isplatu poveriočevog potraživanja u času kada
je dužnik mogao osporiti poveriočev zahtev, kao i kada je ispla-
tio poveriočevo potraživanje, a o tome nije obavestio dužnika, te
je i ovaj u neznanju za tu isplatu ponovo isplatio isto potraživa-
nje. U ovom slučaju, jemac ima pravo da zahteva od poverioca
da mu vrati ono što mu je isplatio.
U situaciji kada ima više jemaca, pa jedan od njih isplati dos-
pelo potraživanje, on ima pravo da zahteva od ostalih jemaca da
mu svaki naknadi deo koji pada na njega (regres).
Zastarevanje obaveze jemca vezano je za zastarevanje obave-
ze dužnika. Zastarelošću obaveze glavnog dužnika zastareva i
obaveza jemca.
Izmirivanje obaveza putem jemstva, a saglasno odredbama člana
1003. Zakona o obligacionim odnosima, dolazi u slučaju aktiviranja da-
tog jemstva, odnosno dolazi do isplate potraživanja poveriocu od strane
jemca, umesto dužnika, a na osnovu prethodno zaključenog ugovora o
jemstvu između jemca i poverioca.računovodstveno evidentiranje sred-
stava obezbeđenja
Uobičajena je praksa da kako instrumenata tako i sredstava
obezbeđenja nema nigde evidentiranih u poslovnim knjigama.
Znamo da se zaloge mogu videti u registru APR dok se sa jem-
stvima upoznajemo obično pri njihovoj realizaciji. Ove činjenice
ukazuju da entiteti u svojim knjigama ne vode potencijalne oba-
veze, a i ne obelodanjuju ih.

Računovodstveno evidentiranje kod jemca

Sa stanovišta propisa o računovodstvu, dato jemstvo predstav- Dato jemstvo predstav­lja
lja potencijalnu obavezu. Saglasno odredbama stava 10. IAS 37 potencijalnu obavezu.
Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina („Sl.
glasnik RS”, br. 35/2014), potencijalna obaveza je moguća obave-
za koja nastaje po osnovu prošlih događaja i čije će postojanje
biti potvrđeno samo nastankom ili nenastankom jednog ili više
neizvesnih budućih događaja koji nisu u potpunosti pod kon-
trolom entiteta, ili je to sadašnja obaveza koja nastaje na osnovu
prošlih događaja, ali nije priznata jer:
• nije verovatno da će doći do odliva resursa za izmirenje
obaveze;
• iznos obaveze ne može da bude dovoljno pouzdano
procenjen.
Imajući u vidu navedenu odredbu, jemstvo u potpunosti
zadovoljava definiciju potencijalne obaveze i ono se u poslov-
nim knjigama jemca u momentu davanja jemstva ne iskazuje u
okviru obaveza a na teret rashoda, već se iskazuje na računima
vanbilansne evidencije, knjiženjem na teret računa 88 u korist
računa 89.
To znači da se obaveza po datim jemstvima čije je aktiviranje
neizvesno ne priznaje kao obaveza sve dok ne postane izvesno

63
 da će jemac imati odliv sredstava po tom osnovu, već se vrši obe-
lodanjivanje u napomenama uz finansijske izveštaje.
Kada se jemstvo aktivira, obaveze po osnovu datog jemstva
se prenose iz vanbilansne evidencije (knjiženjem na teret raču-
na 89 u korist računa 88) u bilansnu evidenciju, uz istovremeno
knjiženje potraživanja od dužnika i odliva novčanih sredstava.
Aktiviranje jemstva iskazuje se na teret računa 228 – Ostala
potraživanja u korist računa 241 – Tekući (poslovni) račun, jer je
došlo do odliva novčanih sredstava po osnovu datog jemstva.
Na računu – 228 evidentira se i potraživanje za nastalu kamatu,
na koju jemac ima pravo, od momenta isplate do momenta napla-
te potraživanja od dužnika zbog aktiviranja datog jemstva, a u
korist prihoda od kamata (račun 662).
Na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, pravno lice – jemac
treba da izvrši procenu iskazanog potraživanja od dužnika po
osnovu aktiviranog jemstva i po potrebi da izvrši obezvređenje
tog potraživanja ako se proceni da isto ne može da se naplati
(dužnik je u stečaju, duže vreme je nelikvidan i sl.). Obezvređe-
nje se iskazuje na teret računa 585 – Obezvređenje potraživanja
i kratkoročnih finansijskih potraživanja, a u korist računa 229 –
Ispravka vrednosti drugih potraživanja.
Naplatom potraživanja od dužnika koje je nastalo po osnovu
aktiviranja jemstva, jemac u svojim poslovnim knjigama zatvara
potraživanje od dužnika stavom za knjiženje 241/228 . Ukoliko
je pre naplate navedeno potraživanje bilo obezvređeno i knji-
ženo preko ispravke, knjiženje se sprovodi stavom za knjiženje
241/685 i 229/228.
Kada dužnik sam izmiri svoju obavezu i ne dođe do aktivira-
nja datog jemstva, u poslovnim knjigama jemca samo se vrši is-
knjižavanje datog jemstva sa računa vanbilansne evidencije, sta-
vom za knjiženje 897/887, s obzirom na to da prestankom glavne
obaveze prestaje i jemstvo.

Računovodstveno evidentiranje kod dužnika

Samim činom davanja jemstva od strane jemca u poslovnim
knjigama dužnika se ne sprovode nikakva knjiženja, kako bilan-
sna tako i vanbilansna, niti se vrši bilo kakvo obelodanjivanje na
dan sastavljanja finansijskih izveštaja.
Međutim, kada jemac umesto dužnika izvrši plaćanje prema
poveriocu, tada nastaje finansijska transakcija koja se u poslov-
nim knjigama dužnika evidentira preko odgovarajućih računa
obaveza. Za ukupan iznos koji je jemac platio kao dužnikovu
obavezu, u poslovnim knjigama dužnika zadužuje se račun 435
– Dobavljači u zemlji ili račun 422 – Kratkoročni krediti u zemlji,
a u korist računa 429 – Ostale kratkoročne finansijske obaveze.

64
Na računu 429 iskazuje se ukupan dug koji je jemac platio po-
veriocu, kao i pripadajuće kamate koje je poverilac naplatio od
dužnika zbog docnje i ostale dodatne troškove koje je poverilac
imao u cilju naplate duga od glavnog dužnika.
Jemac ima pravo da zahteva od dužnika da mu pored iznosa
duga koji je on umesto njega platio poveriocu plati i kamatu od
dana isplate. Kod dužnika se ta obaveza iskazuje preko računa
429, odnosno na ovom računu evidentira se i obaveza za nasta-
lu kamatu u periodu od momenta isplate obaveze poveriocu do
momenta izmirenja obaveze dužnika prema jemcu, a na teret
troškova kamate (račun 562). Isplata obaveze prema jemcu od
strane dužnika se knjiži stavom 429/241.

Računovodstveno evidentiranje kod poverioca

Primljeno jemstvo za poverioca predstavlja sredstvo obezbeđe-
nja potraživanja od dužnika i ono se u poslovnim knjigama evi-
dentira vanbilansno na teret grupe računa 88 – Primljeni avai,
garancije i druga jemstva, a u korist grupe računa 89 – Obaveze
za primljene avae, garancije i druga jemstva.
Kada se potraživanje naplati putem primljenog jemstva, po-
verilac u svojim poslovnim knjigama zatvara potraživanje od
dužnika na odgovarajućem računu gde je to potraživanje evi-
dentirano (račun 204 – Kupci u zemlji ili račun 232 – Kratkoročni
krediti u zemlji), a na teret računa 241– Tekući (poslovni račun).
Istovremeno, isknjižava se vanbilansna evidencija za iznos
jemstva koje je aktivirano, stavom za knjiženje 89/88.

Računovodstveno evidentiranje zaloge na pokretnim

stvarima kod založnog poverioca i dužnika koji je i
zalogodavac
Realizacijom zaloge u poslovnim knjigama zalogodavca (dužni-
ka) i založnog poverioca treba sprovesti odgovarajuće poslovne
promene, ali shodno načinu namirenja. Načini namirenja i ra-
čunovodstvenog evidentiranja mogu biti različiti, od kojih su
najčešći sledeći:
• kada se namirenje vrši zadržavanjem predmeta zaloge od
strane založnog poverioca po tržišnoj vrednosti;
• kada se namirenje vrši prodajom predmeta zaloge po
tržišnoj vrednosti;
• kada banka namirenje vrši prodajom predmeta zaloge
po tržišnoj vrednosti višoj od iznosa obezbeđenog
potraživanja;
• kada je zaloga na pokretnim stvarima kod založnog
poverioca, dužnika i zalogodavca kao trećeg lica;

65
 • kada se namirenje vrši zadržavanjem predmeta zaloge od
strane založnog poverioca po tržišnoj vrednosti jednakoj
iznosu obezvređenog potraživanja;
• kada se namirenje vrši sudskom prodajom predmeta
zaloge po tržišnoj vrednosti nižoj u odnosu na prvobitno
procenjenu.
Uglavnom i dužnik i poverilac evidentiraju u svojim poslov-
nim knjigama sledeće poslovne promene:
• vanbilansno primljene i date zaloge;
• zalogodavac evidentira zatvaranje obaveza prema
dobavljačima, isknjiženje založene stvari, dobitke ili
gubitke od založene stvari i stvara obavezu za PDV;
• založni poverilac zatvara potraživanje od dužnika,
obračunava prethodni PDV, u zavisnosti od naplate
uknjižava preuzetu založnu stvar ili iskazuje novčana
sredstva po naplati prodate založne stvari.
Kada je reč o zalaganju potraživanja, odredbama člana 989.
stav 1. ZOO uređeno je da se založno pravo na potraživanju stiče
obaveštavanjem dužnika o zaključenom ugovoru o zalozi, koji
po tom osnovu treba da ispuni obavezu koja je uzajamna za-
loženom potraživanju. Pri tom je zalogodavac dužan da preda
zalogoprimcu ispravu o založenom potraživanju.
Za sticanje zaloge na potraživanju nije neophodan upis u re-
gistar koji vodi Agencija za privredne registre, jer to ne predviđa
ZOO kao uslov za sticanje založnog prava. Odredbom člana 4.
stav 1. Zakona o založnom pravu, uređeno je da se založno pravo
stiče upisom u registar, osim ako je drugačije određeno zako-
nom, a upravo ZOO predviđa drugačiji način i momenat sticanja
založnog prava prilikom zalaganja potraživanja.
Prema članu 993. ZOO, kad založeno potraživanje dospe za
naplatu, zalogoprimac je dužan da ga naplati, a ispunjenjem za-
loženog potraživanja založno pravo prelazi na stvar kojom je po-
traživanje ispunjeno. Prema stavu 3. istog člana, kad je predmet
založenog potraživanja novac, zalogoprimac je dužan na zahtev
zalogodavca da položi naplaćeni iznos kod suda, ali ako je pred-
met njegovog potraživanja takođe novac, i ako je ono dospelo
za naplatu, zalogoprimac može da zadrži za sebe koliko mu se
duguje, a ostalo je dužan da preda zalogodavcu.
Evidentiranje uspostavljene zaloge na potraživanjima u po-
slovnim knjigama društva vrši se u skladu sa čl. 64. i 65. Pra-
vilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru
za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”,
95/2014 – dalje: Pravilnik), zaduženjem računa grupe 88 – Vanbi-
lansna aktiva (na kojima se iskazuju i hartije od vrednosti koje
su van prometa, avansi, garancije i druga jemstva, kao i imovina

66
koja se nalazi kod drugih subjekata), uz odobrenje računa grupe
89 – Vanbilansna pasiva (na kojima se iskazuju obaveze po osno-
vu sredstava iskazanih na računima grupe 88).
U skladu sa čl. 11. i 36. Zakona, u slučaju da se steknu uslovi
za realizovanje prava zaloge na potraživanjima, založni poveri-
lac (ili zalogodavac) treba pismeno (preporučenim pismom) da
obavesti dužnika da namerava da svoje potraživanje namiri iz
vrednosti predmeta zaloge (obaveze dužnika prema zalogodav-
cu). Od dana dostavljanja pismenog obaveštenja, dužnik založe-
nog potraživanja može izmiriti svoj dug samo prema založnom
poveriocu ili nekom trećem licu prema njegovom uputstvu. Kao
dokaz da poverilac ima založno pravo na potraživanju, dužniku
se dostavlja izvod iz registra zaloge.
U skladu sa članom 35. Zakona, založni poverilac stiče pravo
da iz vrednosti predmeta založnog prava, u trenutku dospelosti,
namiri svoje glavno potraživanje, kamatu i troškove oko ostva-
renja naplate potraživanja.
Evidentiranje realizovanja prava zaloge na potraživanjima u
poslovnim knjigama društva vrši se u skladu sa čl. 64. i 65. Pra-
vilnika zaduženjem računa grupe 89 – Vanbilansna pasiva uz
odobrenje računa grupe 88 – Vanbilansna aktiva, odnosno kon-
tra stavovima u odnosu na evidentiranje uspostavljanja zaloge.
Pored toga, u skladu sa članom 18. Pravilnika na računu 228
– Ostala kratkoročna potraživanja, iskazuju se ostala kratkoroč-
na potraživanja iz poslova koji nisu iskazani na drugim raču-
nima grupe 22 – Druga potraživanja. Realizovana prava zalo-
ge na potraživanjima se mogu evidentirati zaduženjem računa
228 – Ostala kratkoročna potraživanja i odobrenjem računa 204
– Kupci u zemlji (ili drugog računa na kome su bila iskazana
potraživanja od zalogodavca).

Poreski aspekt založnog prava na pokretnim stvarima

upisanim u Registar zaloge
Poreski aspekt založnog prava na pokretnim stvarima može se
posmatrati sa stanovišta:
• Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br.
84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007 i 93/2012 – dalje:
Zakon o PDV);
• Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br.
26/2001, „Sl. list SRJ”, br. 42/2002 - odluka SUS i „Sl. glasnik
RS”, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007,
5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011 i 57/2012 – odluka US –
dalje: Zakon);

67
 Zakon o PDV
Prilikom prodaje založenih stvari na bilo koji zakonom propisan
način, postoji samo jedan promet sa stanovišta PDV, i to prenos
prava raspolaganja sa zalogodavca na kupca stvari. Naime, za-
logodavac je kao nosilac prava svojine i prenosilac prava raspo-
laganja, ukoliko je obveznik PDV, obavezan da, ukoliko se radi o
oporezivom prometu, izda račun kupcu u skladu sa odredbama
člana 42. Zakona o PDV, dakle da na njemu iskaže obračunati
PDV po stopi od 8% ili 20%, u zavisnosti od vrste dobra.
Ukoliko se namirenje založnog poverioca vrši zadržavanjem
založne stvari po tržišnoj vrednosti od strane založnog poverio-
ca, tada postoji promet između zalogodavca, pod uslovom da je
obveznik PDV, kao prenosioca prava raspolaganja na založenim
dobrima i zalogoprimca koji zadržava založene stvari na ime
namirenja potraživanja obezbeđenog zalogom. U ovom slučaju,
obavezu izdavanja računa u kojem se iskazuje obračunati PDV,
kada se radi o oporezivom prometu, takođe ima zalogodavac kao
obveznik PDV, s tim što račun u skladu sa Zakonom o PDV izda-
je založnom poveriocu koji je stvar zadržao na ime nenaplaćenog
potraživanja koje je obezbeđeno zalogom pokretnih stvari.
Prema odredbama člana 29. Zakona o PDV, obveznik nema
pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke, proi-
zvodnje i uvoza putničkih automobila, motocikala, jahti, čamaca
i vazduhoplova, objekata za smeštaj tih dobara, rezervnih delo-
va, goriva i potrošnog materijala za njihove potrebe, kao i iznaj-
mljivanja, održavanja, popravki i drugih usluga, koje su poveza-
ne sa korišćenjem ovih prevoznih sredstava; izuzetno, obveznik
ima pravo na odbitak prethodnog poreza ako prevozna sredstva
i druga dobra koristi isključivo za obavljanje delatnosti:
• prometa i iznajmljivanja navedenih prevoznih sredstava i
drugih dobara;

68
 • prevoza lica i dobara ili obuku vozača za upravljanje
navedenim prevoznim sredstvima.

Zakon o porezima na imovinu

Prema odredbama člana 23. Zakona, porez na prenos apsolutnih
prava plaća se kod prenosa uz naknadu prava svojine na upotre-
bljavanom motornom vozilu – osim na mopedu, motokultivato-
ru, traktoru i radnoj mašini, upotrebljavanom plovilu, odnosno
upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon, osim dr-
žavnog.
Prenosom uz naknadu, u smislu člana 23. Zakona, smatra se
i sticanje prava svojine i drugih prava iz člana 23. ovog zakona,
na osnovu pravosnažne sudske odluke ili drugog akta državnog
organa.
Poreska obaveza nastaje na dan zaključenja ugovora o pre-
nosu apsolutnih prava, a ako se prenos apsolutnog prava vrši na
osnovu sudske odluke, poreska obaveza nastaje na dan pravo-
snažnosti te odluke.
Pod pretpostavkom da je takav pravni posao dozvoljen, sa
poreskog stanovišta, ako se po osnovu realizacije hipoteke na
ime nevraćenog zajma vrši prvi prenos novoizgrađenih građe-
vinskih objekata od strane obveznika PDV (prodavca), plaća se
PDV, a ne plaća se porez na prenos apsolutnih prava.
Ukoliko prenosilac prava (prodavac) nije obveznik PDV – na
taj prenos se plaća porez na prenos apsolutnih prava.

Poreski tretman transakcija po osnovu ugovora o jemstvu

Prema odredbama člana 25. stav 1. tačka 4. Zakona o PDV, PDV
se ne plaća u prometu novca i kapitala kod preuzimanja obave-
za, garancija i drugih sredstava obezbeđenja, uključujući posre-
dovanje.
Novčane transakcije izvršene po osnovu ugovora o jemstvu
predstavljaju oblik obezbeđenja plaćanja. U ovom slučaju, PDV
se ne plaća ni na zatezne kamate koje predstavljaju naknadu šte-
te, bez obzira da li su obračunate po ugovorenoj stopi ili po stopi
za zateznu kamatu. U slučaju kada fizičko lice kao jemac ostvari
kamatu, ona predstavlja naknadu štete u smislu čl. 277. i 278. Za-
kona o obligacionim odnosima i ne podleže plaćanju poreza na
dohodak građana.
Kamata koju ostvari pravno lice i preduzetnik u poslovnim
knjigama se iskazuje kao prihod koji uvećava dobit pravnog lica
i preduzetnika, pa je u ovom slučaju prihod od kamate oporezo-
van porezom na dobit preduzeća, odnosno porezom na prihod
od poslovanja preduzetnika.

69
 Rezervisanje za data jemstva
U skladu sa stavom 14 IAS 37, rezervisanje bi bilo priznato kao
sadašnja obaveza (obaveza na dan sastavljanja finansijskih izve-
štaja) ako ispunjava tri uslova (tačka 14):
• subjekt ima sadašnju obavezu (zakonsku ili izvedenu)
koja je nastala kao rezultat prošlog događaja;
• verovatno je da će odliv resursa koji sadrži ekonomske
koristi biti potreban za izmirivanje obaveza;
• iznos obaveza može pouzdano da se proceni (izmeri).
Pod pretpostavkom da je nad dužnikom posle datog jemstva
pokrenut postupak stečaja, izvesno je da jemac ima osnova da iz-
vrši rezervisanje troškova na dan sastavljanja finansijskih izvešta-
ja, jer ispunjava sve navedene uslove, a velika je verovatnoća da će
doći i do odliva resursa, odnosno da će se aktivirati dato jemstvo.
U tom smislu, kada su ispunjeni svi navedeni uslovi, pravno
lice u ulozi jemca na dan sastavljanja finansijskih izveštaja prizna-
je obavezu po osnovu datog jemstva i vrši rezervisanje troškova
na računu 409 – Ostala dugoročna rezervisanja, a na teret rashoda
perioda na računu 549 – Troškovi ostalih dugoročnih rezervisanja.
Članom 22b Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl. gla-
snik RS”, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003,
84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr.
zakon i 142/2014) regulisano je da se u poreskom bilansu na teret
rashoda priznaju i dugoročna rezervisanja za izdate garancije i
druga jemstva, u visini iskorišćenih iznosa tih rezervisanja u po-
reskom periodu, odnosno izmirenih obaveza i odliva resursa po
osnovu tih rezervisanja.

Obelodanjivanje
Saglasno odredbama stava 86. IAS 37, pravno lice – jemac koje
primenjuje IAS, u obavezi je da na dan sastavljanja finansijskih
izveštaja (ako dato jemstvo nije aktivirano) izvrši obelodanjiva-
nje, tj. kratak opis prirode potencijalne obaveze koja će eventu-
alno nastati u vezi sa datim jemstvom u napomenama uz finan-
sijski izveštaj.
Na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, poverilac je, sagla-
sno odredbama tačaka 14 i 15 IFRS 7 Finansijski instrumenti:
Obelodanjivanja („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014), u obavezi da u
napomenama uz finansijske izveštaje obelodani sredstva obez-
beđenja za svoja potraživanja. U napomenama se obelodanjuje
koja su sredstva obezbeđenja potraživanja primljena, za koja po-
traživanja, u kojim iznosima i od koga su ta sredstva primljena i
pod kojim uslovima.
Entitet objavljuje fer vrednost kolaterala i to:
• ko je drži;

70
 • koleterale koji su prodati ili ponovo dati kao jemstvo;
• da li ima obavezu vraćanja kolaterala;
• uslove koji se odnose na korišćenje kolaterala.
Kada je na pokretnim stvarima koje predstavljaju deo imovi-
ne pravnog lica (postrojenja i oprema, biološka sredstva, zalihe
i dr.) uspostavljena zaloga, tada je to lice kao dužnik i ujedno
zalogodavac dužno da izvrši odgovarajuća obelodanjivanja u na-
pomenama uz finansijske izveštaje u skladu sa IAS/IEFR, i to na
sledeći način:
• za postrojenja i/ili opremu se, u skladu sa IAS 16 (tačka 74
a), obelodanjuje postojanje i iznose ograničenja vlasništva,
postrojenja i opreme koji su založeni kao garancija za
obaveze;
• za zalihe, obaveza obelodanjivanja je uslovljena IAS 2
(tačka 36h), obelodanjuje se knjigovodstvena vrednost
zaliha koje su založene kao garancija za izmirenje
obaveza;
• za biološka sredstva, prema IAS 41 (tačka 49a),
obelodanjuje se postojanje i knjigovodstvena vrednost
bioloških sredstava nad kojima je ograničeno pravo
svojine i knjigovodstvena vrednost bioloških sredstava
koja su založena kao garancija za obaveze.
Pored zalogodavca, i založni poverilac je dužan da izvrši od-
govarajuća obelodanjivanja u napomenama uz finansijske izve-
štaje, u skladu sa odredbama IFRS 7 (tačka 14 i 15). Naime, upi-
som zaloge nad pokretnim stvarima u Registar zaloge, založni
poverilac stiče stvarno sredstvo obezbeđenja za svoja potraživa-
nja, shodno čemu je dužno da obelodani sredstva obezbeđenja
za svoja potraživanja koja ima u vidu zaloge.

71
 U skladu sa profesionalnom regulativom (IAS/IEFR i IFRS
za MSP), uspostavljena zaloga predstavlja potencijalnu imovi-
nu koja se ne priznaje kao imovina, ali koja se obelodanjuje.
Imajući u vidu napred navedeno, uspostavljena zaloga se
ne priznaje kao imovina, već se evidentira u vanbilansnoj evi-
denciji, uz obavezu obelodanjivanja u Napomenama uz finan-
sijske izveštaje.

OBLIGATORY
RELATIONS, SECURITY LITERATURA
INSTRUMENTS AND 1. IAS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl. glasnik RS”, br. 77/2010)
SECURITIES („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014)
2. IAS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014)
SUM­MARY 3. IAS 2 Zalihe („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014)
Key words: security instrument, 4. IAS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina („Sl.
corporate guarantee, bank gu- glasnik RS”, br. 35/2014)
arantee, documentary credit, 5. IAS 41 Poljoprivreda („Sl. glasnik RS”, br. 35/2014
pledge, mortgage 6. IFRS 7 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja („Sl. glasnik RS”, br.
35/2014)
7. Odluka o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža
We are all involved in obligato- Agencija za privredne registre („Sl. glasnik RS”, br. 119/13, 138/14 i
ry relations with someone else. 45/2015).
Within these relations, it can be 8. Pravilnik o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za
distinguished between the solida- privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS”, br. 95/2014)
rity of debtors, obligated to satisfy 9. Pravilnik o sadržini Registra založnog prava na pokretnim stvarima i
the interest of creditors, and the pravima i dokumentaciji potrebnoj za registraciju („Sl. glasnik RS“, broj
solidarity of creditors, occurring 31/13);
in case when several of them are 10. Zakon o hipoteci („Sl. glasnik RS”, br. 115/2005, 60/2015 i 63/2015 –
odluka US)
empowered to demand a com-
11. Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, broj 31/11 – dr.
plete fulfilment of an obligation. zakon, 109/13, ... 55/14);
In financial practice, the solida- 12. Zakon o menici („Sl. list FNRJ”, br. 104/46, „Sl. list SFRJ”, br. 16/65,
rity of debtors and creditors is 54/70 i 57/89, „Sl. list SRJ”, br. 46/96 i „Sl. list SCG”, br. 1/2003 –
established through instruments Ustavna povelja);
and contracts. The most common 13. Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89
instrument is a guarantee, while - odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ”, br. 31/93 i „Sl. list SCG”, br. 1/2003 -
contracts are used for sureties, Ustavna povelja);
pledges and mortgages. Security 14. Zakon o platnom prometu („Sl. list SRJ”, br. 3/2002 i 5/2003 i „Sl.
instruments and securities should glasnik RS”, br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 – dr. zakon, 31/2011 i
be recorded in business records 139/2014 – dr. zakon);
at the time when they are esta- 15. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”,
blished, not when they are exe- br. 80/02, ...105/14);
16. Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS”, br. 25/2001,
cuted. Furthermore, a particular
80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011,
attention should be paid to calcu- 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon i 142/2014);
lation, fiscalisation, recording and 17. Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl.
provision for certain expenditures glasnik RS”, br. 99/11 i 83/14);
under the threat of execution, as 18. Zakon o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/2013);
well as to execution per se of se- 19. Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar
curity instruments and securities. („Sl. glasnik RS”, br. 57/03, 61/05 i 64/06 – ispr. i 99/11 – dr. zakoni);

72