APSTRAKT

Pisaću o tome šta je alkoholizam i šta sve može uzrokovati – kako utiče na decu
koja odrastaju u takvim poordicama, posledice koje ostavlja na porodice, kako
utiče na partnera i kako se alkoholičari ponašaju.

Ključne reči
1. Alkoholizam

2. Alkohol i porodica

3. Deca alkoholičara

4. Uticaj alkoholičara na decu

5. Vrste alkoholizma

Alkoholizam je tip zavisnosti i predstavlja veliki socijalni problem.

Definicija Svetske zdravstvene organizacije glsi:

’’ Osobe koje ekscesivno uživaju u alkoholnim pićima i postepeno

postaju zavisne od alkohola, pri čemu ispoljavaju bilo otvorene duševne
poremećaje, bilo manifestacije koje zahtevaju njihovo telesno i duševno
zdravlje, njihove odnose sa drugim ljudima i njihovo dobro socijalno i
ekonomsko ponašanje ’’.

Uzroci alkoholizma – najznačajniji se svrstavaju u 3 grupe:

1.Alkohol – psihoaktivna supstanca, koja se od drugih razlikuje samo jer

je njena upotreba u umerenim količinama prihvatljiva legalna.
Kako organizam reaguje na alkohol :

1) od 0,05% je dozvoljena doza i ona podstiče krvotok

2) od 0,15% predstavlja visoki nivo alkoholne intoksinacije i postoje

indikacije trovanja;

3) od 0,20% dolazi do gubitka svesti i percepcija je onemogućena

4) od 0,40% - 0,50% dolazi do velike opasnosti, postoji visoka

koncentracija alkohola u krvi.

2.Ličnost – različiti tipovi ličnosti su podložni alkoholizmu i zbog toga

svaki ti ličnosti utiče na tip alkoholizma.

3.Sredinski faktori – socijalne, dijetetske i običajne navike koje

predstavljaju podlogu za alkoholizam. Veliki uticaj imaju i tolerancija na
korišćenje alkohola i društvena dostupnost.

Postoje 3 faze alkoholizma:

1.Pijenje u društvu – početna faza alkoholizma. Po Jellinek-u traje oko

godinu dana i prate je epizode kao što su gubitak sećanja.

2.Jutarnje opijanje – alkoholičar dolazi do kritične faze jer se pojavljuje

navikavanje na alkoohol. Traje od 1-3 godine ali može i duže

3.Kompulzivno pijenje – alkoholičar neprestano pije i ima veliku

potrebu za alkkoholom.
Tipovi alkoholičara (Jellinekov-a teorija izdvaja 5 tipova alkoholičara):

1.Alfa alkoholičari – piju od prilike do prilike. Ovaj tip alkoholičara se

može izlečiti i lečenje ne traje dugo.

2.Beta alkoholičari (mediteranski tip alkoholičara) – javlja se sve jača

psihička zavisnost. Uglvnom se javlja u zemljama tipa Italija ili Francuska
jer su one proizvođači vina.

3.Gama alkoholičari – mirni i tolerantni ljudi koji pod uticajem alkohola

postaju agresivni.

4.Delata alkoholičari – nisu u stanju da budu bez alkohola ni jednog

trenutka.

5.Ipsilon alkoholičari – povremeno dobijaju želju za alkoholom,

međutim ada krenu da piju povežu nekoliko dana opijanja sa nastupima
amneziije.

ALKOHOLIČARSKA PORODICA
Funkcionisanje porodičnog sistema predstavlja razgledanje porodičnih
odnosa, kakvu ulogu pojedinac ima u porodici, ponašanje ostalih
članova porodice. U porodici gde postoji alkoholizam dolazi do
oređenih događaja kao što su zahtev za razvod, zlostavljanje i nasilje
nad suprugom i/ili decom, bračne dsfunkcije itd.
Glavne karakteristike alkoholičarske porodice su :

1) Neadekvatna porodična pravila

2) Poremećaj organizacije svakodnevnog življenja

3) Poremećena hijerarhija među subsistemima

4) Konfuzija i inverzija porodičnih veza i uloga

5) Nejasne, isprekidane i nedosledne komunikacije

Postojanje alkoholizma u porodici dovodi do velikih problema, jer se

javlja gubitam neophodne ravnoteže tokom razvoja. Nakom toga rzvija
se serija uklapujućih, adaptivnih reakcija od strane supruge a kasnije i
ostalih članova porodice koji se prilagođavaju situaciji i time dovode do
disfunkcionalnog bračnog i porodičnog sistema. Emocionalni odnosi su
vrlo značajni u alkoholičarskoj porodici. Karakterišu ih reakcije koa npr.,
od ekstremne ljubavi dolazi do velike mržnje i agresije, kao i od prekida
odnosa do neprekidne svađe zavisno od toga u kojoj je fazi alkoholičar.
Konstantno prisutni oblici su relacioni konflikti, repetitivnost nelogičnog
mišljenja, zanemarivanje i nasilje (verbalno, seksualno i telesno). U
slučaju da su oba roditelja alkoholičari, deca preuzimaju ulogu
staratelja. Majka često prepušta deci ulogu partnera ili poziciju osobe
od koje traži savet ili joj se poverava. Deci u ovakvim porodicama
uglavnom nije jasan stav majke koja ostaje u takvom braku. Uobičajeni
izgovori su da žene ostaju u braku zbog dece ili ljubavi.
Jedna od faza pseudorešenja je Matrijarhat. U Matrijarhatu porodica
uspostavlja ravnotežu i stabilnost na niskom nivou funkcionisanja –
patološka organizacija.

U ovakvoj situaciji dolazi do menjanja, alkoholičar preuzima uloge i

obaveze, međutim ne menja ponašanje, ali takođe ni sistem vrednosti.
Stručnjaci smatraju da on samo ,, gasi požar’’ i tako zavarava sebe i
svoju porodicu.

Supruge alkoholičara - skoro uvek se javlja netrpeljivost.,

nakončega majka svoju napetost razrešava kroz fuziju sa nekom
trećom osobom, najčešće detetom. Majke rano ulaze u fuziju sa decom
što dovodi do sniženja tenzije u bračnoj dijadi jer je alkoholičar ponovo
jači. Može pružiti bar nekakvu slku adekvatnog pojedinca i oca, a dete
se ne oseća loše u ulozi majčinog miljenika. Međutim kada dođe do
toga da se tenzija poveća zbog pijenja, dete će hteti da ponovo bude
utrougljeno jer se van te zone oseća krivim, i na početku će iz pozicije
trougla moći da se vrati u poziciju autsajdera. Kasnije će, zbog
nastavljanja opijanja, dete izaći iz pozicije autsajdera i biti sve jači značaj
za majku tako da gubi osečaj o svojoj autonomiji i samim tim gubi
potrebu za autonomijom.

Alkoholičareva borba za dete – on svoj odnos sa detetom razvija

popuštanjem detetu, podvlađivanjem, kvazi demokratskim vaspitnim
stavovima, poklonima, izgledom žrtve i „boljeg čoveka“. Alkoholičareva
borba za detetom koje je utrougljeno pokrenuće konflikt. Tako nešto se
komlikuje pojačanim utrougljavanjem deteta sa majkom, i pojačanim
pijenjem oca. Ovakav odnos iako može izgledati harmonično, kasnije
tokom sazrevanja može stvoriti konflikt između sina i oca.

ADOLESCENCIJA I ALKOHOLIZAM
Adolescencija predstavlja najburniji period u životu i u njemu se deca
suočavaju sa najviše problema. Osnovni zadatak u adolescenciji
predstavlja sintetizovanje svega što se dogodilo u prošlim razvojnim
fazama koa i izgrađivanje pouzdanog i stabilnog osećaja identiteta.
Međutim, u alkoholičarskoj porodici, porodični identitet prekriva lični i
pojavljuju se zbrka identiteta, kriza identiteta, negativni identitet i
izolacija umesto intimnosti. Posledice odrastanja u takvoj porodici
predstavljaju nesposobnost deteta da u porodici, i van nje, usostavlja i
održava kontakte sa drugim ljudima. Ovaj razvoj se odražava na
interpersonasle odnose tokom socijalizacije.

Sva deca koja odrastaju u alkoholičarskim porodicama su žrtve, jer ih

roditelji koriste ao pione, amortizere i sredstvo koje ispunjava njihove
ciljeve, kao nekoga ko održava porodicu pored cele disfunkcije. Ovakva
porodica nije posvećena tome da se zadovolje potrebe dece, već da
porodična patologija bude održana.

Klinička klasifikacija tipova ličnosti dece iz alkoholičarskih

porodica
1) Sharib Wegscheider(1981) predstavlja pet tipova ličnosti, uloga ili
stilova ličnosti dece:

a) heroji, porodični junak, veliki vitez

b) crna ovca, uzgubljeno dete

c) žrtveno jagnje

d) prilagodljivo dete

f) dvorska luda, maskota

2) Claudia Black(1979) predložila je sličnu tipologiju, međutim dodavši

tip ’’ utešitellj’’ . Empirijska podrška je ovim kliničkim taksonomijama
vrlo slaba.

ZKLJUČAK
Alkoholizam utiče na pojedinca i celu porodicu. Deca iz alkoholičarskih
porodica kasnije u životu imaju problema sa sociolizacijom. Ako neko
ima problem sa alkoholizmom, bilo da partner, prijatelj ili neki drugi
član porodice to primeti treba da posavetuje pojedinca i da ga uput na
odvikavanje. To je težak proces, ali svaka osoba koja pati od neke vrste
zavisnosti treba d prođe kroz to i dokaže sebi da može da se izbori sa
zavisnošću.