Ova neobjavljena zbirka priča i pripovedaka

posvećena je gospođi Mileni Miki Kojić,

kao znak pažnje i poštovanja.
PRICE IZ KAFANE DOBRO JUTRO

Umoran od pica,neispavan.U usima zuji,u glavi cujem udarce cekica kao po

nakovanju. Sedim do pred zoru u kafani Drvar,glavni stab nas posrnulih i
beskucnika koji se okupise oko velike bubnjare. Svako prica svoju pricu. Svi u glas
i svi istovremeno,niko nikoga ne slusa niti cuje. Mi smo to nazvali jevrejskom
himnom. Ne znam zbog cega je nazvase tako. Uvek tiho to spominjem,da ne
povredim taj narod koji bese prvto medinat jireael na hebrejsmom ili daulat israil
na arapskom jeziku. Izrael se pri put spominje u istorijskim spisima u kamenorezu
faraona Marnepta iz 1230. pne. Jevreji su dugo smatrali Izrael svojim duhovnim
domom,svetom zemljom i obecanom zemljom. Ovo je takodje mesto gde je rodjeno
hriscanstvo,a sadrzi i neke druge lokacije vezane za judizam,hriscanstvo i islam.

Idejni vodja ove grupe,bese,Bane iz Kraljeva,kome Bog dade puno darova, lep
izgled, stas i pamet. Uskrati ga za prastanje i sazaljenje, pa u meni pomuti osecanja
divljenja i nenamernog i slucajnog oponasanja coveka koji ne pamti nista lepo
ucinjeno za njega,pamti sitnice cak i detalje kada ga je neko pogledao kako je umeo
da kaze popreko, U Drvaru je uglavnom isti sasatav. Svrati i koji promrzli putnik,
koji nije nasao ulicu u kojoj mu stanuje prijatelj ili rodjak. Bane sa casom pelikovca
ruci recituje stihove Branka Miljkovica. Svi mu se dive, a ja sam verovatno
zadremao i to njegovo umece nisam nagradio aplauzom. Dosta ljutio mi rece;
Sampione,samo cutis. Gledas u jednu tacku, kad ti pridjem blize vidim dremas.
Sramota i gubitak je to sto si propustio da cujes Branka,a on ti je zemljak,dole sa
juga,iz Gadzinog Hana. Pusti me i dusa mi zaspala.

Puce zora idemo na kafu u bife ''Dobro jutro'',nedaleko od Drvara,valjda su otvorili.

Pravo iznenedjene,kelner Joca izbrijan sa leptir masnom ,lepo ocesljan,kosulja bela.
Bas mi uredno deluje. Mi kao po komandi:Dobro jutro nas dome,dobro jutro
domacine. Danas si kao slika lep i neponovljiv,kaze Milence koji kad se ucirka
muca. Dobro jutro,dobro jutro,nam zazele i tetka Olga. Jadne vase majke,poslase
vas da skole izucite da postanete profesori i advokati,a vi pametni,mladi i lepi,pijete
cele noci,a ovde dodjete da se treznite, Mene ne mozete da prevarite. Kevo u pravu
si,kaze Bane, moji su prodali tele da bih platio kiriju unapred. Sramota,sine,tako se

1
ne uzvraca ljubav roditeljska. Kevo,ne ljuti se neka bude bez secera cemerusa,mi
jos malo da se ogrejemo,a jutros, kevo, svako od nas ima da ti napise pricu za
uspomenu i zvace se: Kad sam bio dete. Joco, daj papir, a za mene jedan gratis
pelinkovac. Ako pogodis sta je to dobijas kao nagradu ovaj sat iz bratske Rusije,ne
znam po sta hoces,nije ovo kladionica, a ja nisam onaj vas kako se zvase Bizmark.
Ucis,Joco! Ajde ponavljaj za nama i sledeci put da nisi zaboravio,a mi kao u horu
dirigent zna se Bizmark, Bizmark. Dosta, bre, zapamtio sam! Milence
muca,trokira,Boga mi,Joco,pa ti si cudo od kelnera.Ma,cudoviste,kaze Ceda.

Dobijamo papir,jedna olovka. Kevo, imas li ti kakav plajvaz? Imam,imam,nesreco

jedna,samo zasilji,eto ti noz,ima tih parcica od plajvaza koliko hoces. Dobih olovku
i papir na sredini napisah temu. Pokusacu da se setim sta sam pisao. Znam da ce svi
pisati kako su bili lepi,pametni,obuceni u mornarsko odelo,na nogama patike Bata
Borovo. I da su ih svi voleli. Poceh i ja pricu.

Nikada nisam bio lepo i pametno dete koje je imalo mornarsko odelo i patike. Ja
sam imao opanke od svinjse koze po meri napravljane. Pantalone nasledjene od
nekog od mnogobrojne brace od strica ili tetke. Dzemperic zelen,ofarban
orahovinom, kapa titovka nesto veca koja mi je svaki cas padala na oci. Od kad
znam za sebe za dorucak sam imao kozije mleko u cimenti gde su mi dlake koje
padnu u lonac,dok baba Natalija muze kozu Ruzu,Cvetu i Dostanu, pravile
problema. Po obavljenom dorucku malo stado kome se jos pridruzi nadeleko
poznati jarac Stamenko koji imase bezbroj potomaka u Ulici Pirocanskoj mada se
ona zvala Kimanovska. Pokusavam da se setim jos necega iz najranijeg
detinjstva,batina cu se secati zauvek. Ne vredi nema secanja. Precrtam sve sto sam
napisao okrenem list i napisem: Nikada nisam bio dete,nemam detiljstvo, rodio sam
se kao odrasla osoba, zato se sada tako i ponasam.

Teta Olga prelete pogledom preko svih prica,pridje mi zagrli me i poljubi.

Sampione,sutra je mom sinu rodjendan. Sutra si moj gost. Bezi od ove manguparije
ti imas i srce i dusu. Upoznacete tvoja tektka Olga sa cerkom jedne moje
prijateljice i bicete lep par. Izmenice te ona,a ja cu biti ponosna na tebe. Posle
nekoliko godina saznah da je teta Olga preminula od posledica nastalih od sudara
dva vozila. Ovo je prica iz perioda kada sam upoznavao Beograd i sebe. Beograd
bese mali,razvio se i izgradi,postade metropola ovog dela Balkana. Zavrsih
skolu,postah roditelj i deda. Cini mi se da sam svakog dana sve vece dete.

2
Verovatno mi sada vracaju sto su mi nekada uskratili detinjstvo . Sada se radujem
kao dete kada mi cerke i unuci donesu banane ili cokoladu,a najvise se radujem
kada dobijem cokoladu za jelo i kuvanje Menaz zbog kvalitea i darodavca.

Mozda sam i ja nekada bio dete,ali da to nisam ni znao.Ili, mozda ne zelim da se

secam.

3
JUTRO I ZORA NA DUNAVU

Sam u kuci. Ne cuje se bat koraka sa sprata. Sve sam poslove zavrsio,citam poruke.
Samo novi zadaci,upozorenja i ljutnja. Nema uobicajenih pitanja: Kako si,sta se
novo dogadja , da li ti treba nesto. Covek je drustveno bice,rodjen sam,ali Bogom
odredjen da budem okruzen ljudima i njihovom paznjom ili prezirom Mnogo toga,
a posebno nas status zavisi od nas samih. Od naseg
ponasanja,vaspitanja,obrazovanaja na sta mi mozemo da uticemo,da se
usavrsavamo, menjamo svoje stavove,zelje dovodimo u okvire mogucih i
ostvarljivih, Izgled i narav nasledjujemo od roditelja ili nekog pretka. Ne mozemo
da biramo roditelje ni mesto gde cemo se roditi i odrastati.Zivot nije rulet,okrenes
pa dobijes,postajes srecan ili dobijes nulu,ako je to dobitak. Jutros sam imao
razgovor sa meni jakom dragom osobom. Osecam se prazno,izduvano kao
probusena lopta.Nista mi ne ide. Sta god pokusam dobijem kao na kasici,ali vec
sutra dan izgubim pa pomislim da je bolje da nisam ni dobijao.Nedavno dobih
nesto dragoceno i poceh da se menjam. Zazeleh da ponovo zivim,da se lepo
ponasam i oblacim. Sobu lepo opremih,radni sto,kompjuter,puno olovaka,papira,da
svoju radost i impresije zabelezim. Lepo potraja kratko,a bilo je po pruncipu toplo-
hladno svakog dana i to vise puta. Sada sam ponovo u sok sobi,ipak bolje je vratiti
se u proslost,bar znas sta ce ti se desiti ili sta se desilo nego ocekivati da ti neko
udeli nesto sto njemu ne znaci skoro nisata,a meni kao neki doping naglo da snagu i
zelju za zivotom i zivotnim radostima. Bog stvara takve ljude koji na zemlji postaju
mali bogovi.Krojaci nasih zivota i sudbina. Prenosim lepu stolicu izradjenu od
egzoticnog drveta i dosta nemarno i nepazljivo skoro da bacam kao iznosene
patike. Razmisljam kako je bila lepa, kako se na njoj lepo i udobno sedelo. Sedeli
su prijatelji, kumovi i rodjaci. Zar je to zahvalnost za sve sto ona ucini za ovaj dom.
Cujem je-Ne razmisljaj nista isto se i tebi dogadja , ne setas ti bez razloga cele noci.
Nekad si bio mlad i jak,sportista,as,koga su svi ljubili i grlili,lupali po ramenima.
Mislim da te i danas vole. Sada je podne.Stoje ti ti tri telefona na stolu. Samo jedan
zazvoni,neko te je pitao nesto. Ti si preturao po racunaru, dao informaciju i nadalje
muk,a ne, javio se serviser i odlozio dolazak za nedelju dana. Vidis ljudi su
cudni,oni se ponasaju izmedju sebe kao sa stvarima . Raduju se i vole u pocetku,a
onda svakog dana sve manje da bi na kraju zaboravili da si i postjao. Sve ja cujem i

4
sve vidim. Cujem i tvoje duge nocne ragovore,tvoju zelju i molbu da ti neko veruje.
Sigurno je zena,jer toliko lepog samo moze da se kaze zeni koja se voli. Sad kad
vec razgovaramo red je da saznas nesto o meni. Rasla sam u dzungli,imam mnogo
godina,vi ljudi nikada ne mozete da ih toliko dozivite. Jednog dana se cu testera i ja
se nadjoh bez korena,bez zivota. Mnogo sam zemalja i gradova i fabrika promenila
dok ovako oblikovana dodjoh u tvoj dom. Najlepse mi je bilo u dzungli u dolini
Amazona i sada kao parcetu ovog drveta na kome je sedelo bezbroj ljudi kod
tebe,pitas sto mi je kod tebe bilo lepo,kad znas da si me svojom tezinom i
neprastanim ustajanjem smarao. Lepo je to sto me svakog jutra umijes brisuci me
kao da me milujes vlaznom krpom. Dosta smo pricali i da znas nisi trebao da se
premstas iz one sobe,mnogo je lepsa, a to ces videti za koji dan.

Ista atmosfera i osecaj kao pre 2-3 meseca. Pec mi zadaje glavobolju veliku,cistim
je vise puta dnevno. Obavio sam razgovore sa serviserima i njihovim
rukovodiocem.Skoro da se ljute sto im ukazujem na nedostatke. Obecanja na
pretek. Opet obavezno prisustvo u kuci kao neki kucni pritvor samo nedostaje
narukvica, ako se uopste tako zove, gde se iz daleka prati kretanje. Secanja me
vracaju 2-3 godine unazad. Dunav obasja suncem koje voda otpozdravi kao kad
ogledalo vrati pozdrav suncevim zracima, ribarska stolica sa
naslonom,ranac,mamci i sve sto je potrebno za nocni ribolov, radi deverika
lopatara,komadi veliki. Priblizava se vece,pocinje da radi stuka i smudj.
Nemilosrddo jure kedere koji u plicaku karaj obale obrasle travom i vrbom
potrazise azil. Vece ribe se cuvaju od coveka,a manje od svojih dalekih srodnika
koji postase kanibali.

Svakog casa podize se cuvarka i puni Mesec se ogleda kao seoski kicos koristeci
svoju svetlost i lenjo oticanje Dunava i cistu vodu koja pomalo podseca na more.
Ovakav prizor treba da dozivi svako, da vidi ljubav u prirodi. Mesec koji visoko
iznad nas kao da je na kalendaru osvetljava Dunav i ogleda se u njemu i nezno ga
miluje. Budi se voda, vri kao u kazanu,ponocno kupanje sve ozivi.
Sarani,mreze,tolstolobici visoko odskoce iz vode okrenu se naglo i polagano vrate.
Uziva cela reka i sve sto se nalazi u njoj. Tada svi postaju prijatelji,priroda ih
izmiri,razdragano skacu i nadigravaju se. Bas kad sam najvise uzivao i bio ucesnik
njihovog uobicajenog rituala,kontrolor me uhvati za rame i zatrazi dozvolu.
Rekoh,nemam,odnosno imam,ali mi je na camcu usidrenom pedesetak metara dalje
od obale. Molim vas odvezite me do camca. Dozvolu dadoh na pregled,a

5
kontroloru jednu kajsijovacu i ponudih ga kafom uz molbu da je on skuva.
Dogovor ispostovasmo, on se izvini. Izvinite gospodine, ima mnogo baraberije koji
se muvaju oko Dunava i strujom ubijaju rubu,unistavaju riblji fond. Kako rekoste
da se zovete,upitah ga. Predrag. Pa to je nemoguce imenjace,da je neko Predrag, a
da je barabara,nema Predraga barabe. Izvini imenjace i hvala za kafu i rakiju. Jutro
i zora na Dunavu su prelepi to treba doziveti. Vracam se na mesto i sedim na svojoj
stolici i razmisljam kako to majka priroda i Bog tvorac naprave red da svako
svakoga ispostuje i da niko ne ostane gladan. Primetih tik uz obalu stalno kruzi
jedna plastica flasica neobicnog dizajna. Sutnem je nogom voda je ponovo donese.
Uhvatim je rukom. Dosta prljava. Operem i pogledam unutra dugme obicno od
tvrde plastike. Odakle li ti dolazis? Kakve li ti pozdrave nosis. Pritajeno rece idem
sa izvora ove velike reke i nosim pozdrav jednom mornaru ciji je brod usidren u
luci na Crnom moru. On ce znati sta mu kaze ovo dugme. Ne veruje da cu ga naci.
Mnogo je vremena proslo od kada sam krenula. Mornar je vec otplovio u neku
drugu luku,nego podjoh sa Svarcvalda gde se pije voda. A polako putujuci
Evropom svuda me zapljusne prljavstina, a tek nedaleko odavde ispod onog
gvozdenog mosta i nesto nize prljavije ne moze biti. Dobro,prezivela si, pa pravac
Crno more. Jedva cekam da stignem da se iskupam u slanoj vodi i uzivam u delti
Dunava. Imam i strahove,kazu tesko je proci kroz Djerdap. Srecan ti put i ne brini.
Zaspao sam u stolici i probudi me Sunce. Alasi me prebacise do mog camca.
Spavao sam kao odojce. Provedoh jedan lep letnji dan za nezaborav.

Cvet koji raste na samom vrhu planine niko ne vidi, ali to ne znaci da nije najlepsi.

Hvala ti radosti i zivote moj.

6
ENGLESKI STARI PAB

Kaludjerica,izgleda danas lepo.Pokrivena snegom,odevena u beloj kosulji koju ce

ubrzo garez iz dimnjaka,koji prkose vremenu,da polako zatamljuje dajuci joj sivu
boju,tamnu,skoro crnu. U radnoj sobi ruze ponosno stoje u vazi kao da svima
prkose. Radosne sto pobegose od zime i snega kao da prkose svima,na jednom
procvetase i pupoljci od beskrajno lepih zitih ruza kao tulipani se raduju,polako se
otvaraju da se njihova lepota i miris koji opija i razgaljuje dusu oseti. I ruze su kao
covek. Ostavljen na studeni da samuje i broji poslednje dane i sate zivota,oseti neku
toplinu,najednom ozivi,razmrda se ,smeje i raduje se. Miris ruza se oseca i u drugoj
sobi. Najednom sve se probudi i zamirisa.

Tuzan sam,a istovremeno i radostan. Tuzan sto ruze nisu sa najlepsom medju
najlepsima. Radostan sto sam produzio zivot ovom lepom cvetu koji se brani
svojim bodljama. Poucen od dragog mi prijatelja, svakog dana cu kratiti makazama
njihova tela za 1-2 cm. Davace deo svog tela za dva,tri zivota. Trajace sve dok
imaju sta da daju. To je kao i u nasim zivotima,dajes i za uzvrat nesto dobijas.
Zivece ove ruze sve kod budu imale mogucnosti da menjaju delove tela za dane
zivota,one se zrtvuju da bi ulepsale vazu i ispunile mirisom prostor u kome su
ozivele i kupile koji dan zivota dajuci sebe. Da bi nekog ucinile srecnim zivece ove
ruze dugo,menjajuci im svakog dana vodu,skracivati im telo,milovati pogledom i
rukom taj lep cvet kome Bog dade zivot. Jednog dana nece vise biti ruza. Pijaca se
zatvara,nema vise nekorektne trgovine. Ruze su imale samo privremen azil u mojoj
sobi. Nestale su zauvek. Ostavise za sobom lepo secanje i zal sto ne ulepsase i
ovako lepu rajsku bastu u kojoj bi spreti vrtlar produzio njihov zivot za koji dan.
Basta je negde daleko, a tako blizu preko jedne reke.

Reka lenjo i bezvoljno putuje iz daleka. Ni sa kim ne govori. Najednom

pomahnitala pocne da puni korita. Izlije se i nosi sve pred sobom. Ipak,takvu
nepredvidivu,prkosnu i lenju reku volimo. Neki dan,dva prijatelja prsetase nasipom
kraj reke,drzeci se za ruke kao deca koja krenuse na izlet da u ove letnje dane
pokupe opalo i pozutelo lisce. Odlozice lisce u svoje herbarijume i praviti lepe
kolaze. Reka,iako izgleda lenja,puna je zivota. Na vodi se uvek nesto dogadja. Ona
cuti nemo i pazljivo posmatra pamti. Zna da vise nikada nece proci kraj ovog

7
grada,nece nas nikada vise videti zagrljene i radosne. Ona za trrenutak zastane kraj
obale da omoguci sarenom i lepom muzjaku patku da okruzen svojim haremom,
ceprka po dnu,kao vredan vrtlar. Nesto sadi,rasadjuje i okopava. Nadje nesto i za
sebe,izvadi glavu iz vode i pojede plen. Reka nastavi da bezi od zime i bahatih i
nevaspitanih ljudi koji bacaju sve u nju i njenu bistru vodu i ucine je
neupotrebljivom. Sidljivo nosi njihov bezobrazluk,plasticnu ambalazu i one
najmanje flasice od vinjaka koje ljudi iz miloste nazvase unuce. Lenjo,iako joj se
zuri putuje do njenog sna do Crnog mora. Eno nedaleko odavde vidim svog
spasioca snaznog i brzog. Pozdravicemo se i izljubiti,priljubit se uz njega. Znam da
ce me prihvatiti, jer ja sam ipak nesto cistija od njega. On putuje iz daleka mnoge
zemlje i gradove prodjem. Svi ponesto bacise u njega, zajedno cemo dalje udruzeni
i snazniji. Usput ce nam se pridruziti i sjedinit se sa nama mnogi potoci,recice i
reke. Tako udruzeni hitaju ka svojoj krajnjoj destinaciji preko delte dunava u njihov
san u Crno more. Sve su one kod udruzivanja sa velikom rekom kao kod udaje kod
ljudi primile ime reke i sad su snazan,mocan i brz dunav koji ce promentii boju i
nece biti ona prljava reka. Postace plavo beskrajno lepo i slano more. Ljudi ce se
utrkivati ko ce pre da se okupa u ovoj preleopoj vodi. Zaboravljaju da su prezrivo
gledali i okretali galvu kad je bila recica i reka. Prioda je to. Opstaju samo jaki i
snazni. Ona selektivno usput odbaci sve sto proceni da ne moze da zivi normalno.
Ostavlja samo ono sto moze da se donese novi zivot.

Prijatelji i dalje setaju obalom reke.Nije to vise ona njihova reka. Ona je sada
udruzena sa velikom i snaznom rekom,nova i jaka po kojoj plove
camci,gliseri,slepovi,tankeri i veliki brodovi. Promenila je ime da bi bila u trendu.
Jedan od prijatelja pomalo sepa i lenjo hoda,podseca na reku koja nije vise njihov
drugar,ode bez pozdrava. Stidljivo, stariji prijatelj i pobratim stap zatrazise tajmaut.
Prijatelj bi da malo odmori obolelu nogu,da umine bol. Nedaleko je OLD
ENGLISH PUB. Svratice pa to je i njihov klub. Njegov koji bese veliki miljenik
Boga Bahusa. Drugi prijatelj je takodje voleo objekte sa svircima koji su
neprekidno svirali dok prvi petli na zapevaju,a begesar ne zadrema stojeci. Ali to
bese nekada davno, bejahu mladi. Stariji prijtelj ispija caj za cajem da bi sada kao
neki strucnjak zatrazio kamilicu,kako uz smesak rece za smirenje. Drugi pije zeleni
caj kazu lekovit je . Pnekad naruci i neki osvezavajuci napitak posle koga se
zarumeni. Oci povrenemo zasvetle kao farovi automobila. Vlasnik kluba
Zoki,drago dete,tek mu je 30 godina,neozenjen,ali dogovor postoji veselje i

8
vencanje u martu 2013. godine. Alal vera Zoki i srecno,samo napred vreme ti je.
Restoran podseca na jednu veliku dnevnu sobu sa lepim eneterijerom. Sve ucinjeno
da se gosti prijatno osecaju. Stari prijatelji i drugari imaju osecaj kao da su u svom
domu. Dugo se nisu videli,tri decenije,mnogo zaista. Stariji je 30 godina trazio
svog prijatelja. Zeleo je da sazna kako je,da li je bolestan i kako zivi. Telefonski
imenik i poznavaoci nisu mu bili od koristi. Jednog dana se seti imena sina svog
prijatelja koji je bio jako ponosan na njega. Ostalo je bilo lako . Najzad su se
pronasli,dogovorili da se druze, da razgovaraju, setaju, idu u pozoriste,da se
povremno vide i cuju. Interesantno oni su dva sveta,a funkcionisu lepo. On
neprestano prica,skoro i da ne slusa svog sagovrnika. Sve hoce da kaze da podeli sa
pijateljem. Pokušava on da to malo da skrati, ali vidnog napretka nema. Trudi se
maksimalno, ali ne napreduje mnogo. Ima pomaka ima i volje, uči i polako se
menja. Mladji i šarmantni prijatelj, a sa pravom se može reći lepo sluša. Gleda
pravo u oči i ćuti. Počne da priča i sa malo reči kaže mnogo. Interesantan lik. Ništa
ne propusti. Upozori kad se ne slaže sa nečim. Puno drži do izgleda. Uvek doteran
kao da silazi sa modne piste. Sve lepo i prikladno stasu i godinama. Boja, dužina,
detalji kao kreacije armanijevih i dolče gabana kreatora. Interesantno pričalica i
ćutolog, ali funkcionišu mnogo lepo. Svaki susret kao da je praznik. Planiraju i
raduju se kao mladi ljudi, vode računa da nikoga ne uvrede ili povrede. Sine tu i po
koja varnica. Sve se odmah zaboravi i oprosti. Jasno im je da ne bi bilo u redu da
posle toliko godina lutanja i traženja prestanu da kontaktiraju i da se ponovo
izgube. Stariji prijatelj u mladosti beše vrhunski sportista, po završetku karijere
posta stalni posetilac beogradskih kafana. Prodje i taj period, koga se i ne stidi,ali
se i ne ponosi. Onaj drugi bese sve vreme posvecen i prvrzen porodici,svom
sinu,bracnom drugu,kuci,kumovima i rodjacima.Oni se cesto cuju,ali retko vidjaju.
Sta to oni imaju zajednicko? Kakav je to miks razlicith naravi,a i zelja,a tako lepo
opstaje? Zajednicko im je to sto vole ljude,svoje porodice,kumove,zivot. Vole
poeziju. Mladji prijatelj,nepopravljiv romantik i pefekcionista u svemu u cemu
ucestvuje. Stariiji po nekad izgleda kao covek sa zapada,sa manirima lepog
vaspitanog i kulturnog gospodina. Sportsku garderobu voli. U smesak sugestija da
bi mu lepse stajala garderoba koju nose ozbiljni ljudi,dzentlmeni. Poce da se menja.
Nekada je to sasvim drugi covek. Vrlo cesto kaze,doduse u sebi: Nije vazno kako
sam obucen,vec kako se osecam. Sede u klubu,uvek na istom mestu,razgovaraju.
Bravo! Kakav preokret. Stariji slusa i uci. Lekcija cutanja i slusanja. Mladji pita:Sta
ti je to sa levim okom? Zmigas kao da dajes signal da skreces u levu stranu. Stariji

9
kaze: Ja to ne primecujem,cinim to nesvesno,to su kako kazu ljudi-tikovi.
Dobro,mozda je to tacno,ali je vreme da promenis naocare,velika dijoptrija,velika
stakla. Tesko se to nosi. Na prolece kad se sve menja i ozivi,promenicu i ja
naocare. Kad smo kod ociju,zasto se u njima vidi samo tuga,radost se ne nadzire.
Ne znam,mozda u mojim ocima ima mesta samo za tugu. Radujem se ja. Imam
mnogo zivotnih radosti,ali se to ne primecuje. Mozda trazim nekoga da sa mnom
podelim tu tugu. Kako god bilo ja svoj izgled niti mogu niti hocu da promenim.
Retko se smejes,ponekad me obraduje tvoj iznenadan i od srca oseh. Sta mogu,to
su verovatno geni. Svog oca nisam video da se smeje,a bilo mu je 70 godina.
Zapricali smo se mnogo,Zoki, molim te dodji. Donesi nam: Dva zelena
caja,pardon,skoro zaboravih,evo ti dete 2 milke cokolade,samo se smejes,a i jako si
lep. To ti je od nas dvoje. Zoki,gradski momak,sarmer uz osmeh,se zahvali. Izvolite
caj,i pita da li zelimo da doda neku travku ill slicno,nisam razumeo. Ne,ne
Zoki,cista klasika. Perfekcionista,uz smesak pita,zasto ja uvek govorim: Imao
sam,bio sam,skoro sve u proslom vremenu. Vrlo jednostavno sto toga vise nemam.
Nemam suprugu koju sam neizmerno voleo,nemam moj brodic koji sam prodao
prijatelju,a nikad naplatio,nemam prijatelje,jer behu prijatelji iz interesa,nemam
mnogo drugova i kumova jer su preminuli. Nisam vise poznat,jer me vreme protera
u zaborav. Sve sto je vreme donelo,odnelo ja sa sobom sa ponosom,kazem da imam
porodicu:Cerke,zetove,unuke. Imam njih i to je moj kapital. Unuke po nekad ne
razumem, to je verovatno vremenska distanca,sugob generacija. To nista ne
smeta,mi se volimo i postujemo.Nedostaje stozer ove porodice,jer je gospod Bog
pozva na ispoved. Ona nas sada posmatra,i moli se,da nam se nista ne desi. Imam ja
jos nesto sto me cini srecnim i spokojnim. To je zdrav razum,moc zapazanja i
dobro pamcenje. I ako imam dosta godina,razmisljam kao mladji covek,volim
muziku,sport,lepu knjigu i zivot. Osecam se mladji od godina koje nosim. To je
moje,najverovatnije,subjektivno misljenje. Godine jesu samo brojke. Ali,svaka od
njih se potpise na licu ili telu. Stavi recku,kao kod igre karata-tablic. Ti si,moj dragi
prijatelju,drugacija osoba,o sebi ne pricas nista. Ponesto i znam. Ponosan si na
zivot koji si provela bez ijedne mrlje,ponosita i cedna. Ponosita na
porodicu,sina,unuke,snahu,na sestru Vidosavu. Prijatelja imas dosta i to onih
pravih. Kumovi te postuju,svima uzvratis postovanje. Pomognes svima,i tu pomoc
sama ponudis. Pametna si i mudra i pronicljiva. Tebe moze da obmane i prevari
samo onaj kome ti dozvolis. Eto,i izmedju ostalog,ti si moj najbolji prijatelj,pred
kojim nemam tajni. Mozda bih mogao i vise od toga da kazem,da znam,ali ti ne

10
volis da o tome pricas. Ponosim se sto te poznajem,sto postasmo pravi prijatelji,koji
nikada i ni za koga ne rekose jednu ruznu rec. Znas mudrica kaze: Ovde preko dana
ima malo ljudi,skoro da nema nikoga. Pitao sam ja Zokija,kaze uvece ima dosta
gostiju. Voleo bih da jedne veceri budemo deo tog drustva,i da sedimo ovde u
uglu,gde stalno sedimo. Spanac sedmica cesto prolazi. Dolazi i vece,vreme je da se
pozdravimo,evo nam i Zokija sa izabranicom svog srca. Mladi su i slatki,lep su par.
Zoki je predstavi,ovo je Jelena. Znamo,tvoja buduca supruga. Boze kako je mladost
lepa,i kako je lepo biti mlad. Da li mozemo da te zovemo Jeca? Prisvojicemo te kao
i Zorana. Moze,rekose oboje uz razdragan osmeh. Brzo ce doci mart,bicemo na
vasem vencanju,da vam zazelimo dug i srecan brak,sa puno ljubavi,puno lepe i
zdrave dece,lepe kao njihovi roditelji. Cao,Jeco i Zoki,vidimo se uskoro. Volimo
reku i setlju kraj nje. Zavolesmo i vas. Nema sanse da prodjemo,a da ne svratimo
da vas vidimo i pozdravimo. Bili bi smo srecni da sedimo u ovom uglu,gde se
osecamo najprijatnije. Dovidjenja,mladi prijatelji,vidimo se uskoro,i usrecujte
jedno drugo. Eno crvenog spanca,cao deco. Stariji prijatelj kaze: Ja se vise ne
secam kad sam bio dete i mlad,bese to veoma davno. Laka ti i bezbrizna
noc,prijatelju,hvala ti na lepom druzenju i lepom danu koji provedosmo.

11
GRAD IZGUBLJENIH ILUZIJA

Lutam po bespucu zelja,izgubljenih nada i datih,a ne ispunjenih obecanja,tumaram

i trazim. Stanite,gospodine,gde ste krenuli? Idem da potrazim. Cekajte,ne moze se
tako lako uci! Vidis koliko je to prostranstvo i koliko tamo ljudi ima. Dobro,reci sta
to trazis,pa da vidim sta to mogu da ucinim za tebe. Ja trazim dve stvari. Kako dve?
Trazim izgubljeno detinjstvo i pre neki dan izgubih ono najvrednije sto imah. Zasto
si zacutao? Pricaj! Pa,neprijatno mi je. Kakav si to covek,ako ti je neprijatno,na
mene zaboravi. Ovde sam ja svasta video i doziveo,za mene nema neprijatnih
stvari,na njih se covek navikne. Znas,ja imam dosta godina,a ponudih ljubav
voljenoj osobi. Kako si ti srecan,gospodine. No,kako ti bese ime? Znas,ja imam
puno imena. Treba mi pola dana da ih nabrojim,i da neko ne zaboravim. Dobro,
onda cu ti ja dati jedno. Bices: Srecko! Lepo je to ime,ali ne ide uz mene. Zasto ne
ide? Pa,ja sam samo tri puta u zivotu osetio srecu. Zadnji put,pa to je juce,ucini mi
se da sam beskrajno srecan. Dobro,moram da te pitam procedura je takva. Jesi li ti
bio dete,i da li si zaista imao ljubav? Pricaj pazljivo i nemoj da precutis bilo sta.
Slusacu te,ako procenim da mozes da pronadjes to sto trazis,pusticu te unutra. Da
vidimo prvo da li imamo,uopste,to sto trazis. Hajde,pocni od detinjstva.

Rodjen sam u proslom veku,pre 76 godina,kao dvadesetpeti clan velikog seoskog

domacinstva. Imao sam puno striceva,tetki i brace od striceva. Jesi li tvoji jos nesto
radili,ili su samo decu pravili? Neki su radili,ali onaj najstariji,moj deda Dusan,je
trosio. Nije bio los covek,kazu veoma lep i visok,poput ovih nasih kosarkasa. Zasto
si stao? Pricaj dalje. Deda je imao i dve ljubavi. Bas fino,zene i karte. Pricali su mi
da su jednog dana iz suda i zadari dosli i zaplenili sve sto je bilo,zbog dugova i
dospelih menica za placanje. Sta je dalje bilo? Sta moze da bude? Nesto prtljaka i
dvoje zapreznih kola. Toga dana sa slugama nisu bili kod kuce. Bili su u
vodenici,da samelju kukuruz. Moras malo brze da pricas. Okreni se,vidi koliko njih
trazi po nesto. Dobro,iz tog sela na volujskim kolima,krenu porodica u neizvesnost.
Ja sam tada imao dvadeset dana zivota,beba. Onda se tek secam kada sam bez gaca
bio pokraj peci,bubnjare,pa me neko od brace gurnu,i ja se zalepih za pec. Tu sam
prvi put osetio bol. Dodje leto,a moja majka mene u ljuljku,ne znas ti sta je to. Sve
ja znam! Leto,a ljuljka vezana na medju izmedju njiva,na jednoj velikoj kruski. Da

12
mi kocku secera u unakvasenoj maramici,ja to usisavam i to mi dodje kao rucak.
Nije imala dovoljno mleka da me nahrani. Zatim mi da vode,to i nije bila cista
voda. Skuva mi mak kao caj,tako da mogu dugo da spavam. Stari prijatelju,taj deo
necu da slusam i nemas prava da trazis detinjstvo,jer ga nisi ni imao. Taj deo smo
zavrsili. Pricaj mi sada o ljubavi. Izgubio si je neki dan,rece,juce. Gospodine, bolje
da sam ti dao neko drugo ime. Hajde,pricaj. Pa,brate i prijatelju,ta prica pocinje
poodavno. Samo izvoli,bas si me zainteresovao,sta ce sve da ti se desi. Voleo bih
da imas razlog da je trazis,evo ja cu ti dati blanko propusnicu,a ti ispricaj tvoju
pricu o ljubavi. Znas da ja mogu da uzmem nesto drugo od ovoga sto trazim?
Mozes,ali moras opet da se vratis kod mene da vidim sta si to nasao i da ti
pomognem. Hajde,reci mi,sta bi uzeo? Uzeo bih,zapravo,promenio izgled,fasadu
kako kazu,i ostavio desetak godina. Boga mi,ni malo ne delujes naivno. Ulazi sad,a
kad budes izlazio obavezno mi ispricaj,mozda i mogu da ti pomognem. Ja znam sve
price i sve tajne. Gospodine,ja bih vam skrenuo paznju,da i vas traze neke dame iz
slicnih razloga. Cuvaj se. Jedna rece da si bio nekakav sportista,jako popularan.
Trckaralo je dosta njih oko tebe. Teske su suze i kletve devojacke. Mozda te traze
da vide kako izgleda kada neko ne zeli da bude sa tobom.

Dosta je daleko do grada izgubljenih ljubavi i iluzija. Drag si covek,evo,uzmi moj

auto. Ne vredi,ne znam da vozim. Bas se sve komplikuje oko tebe,sta
ti,zapravo,znas? Znam da upravljam camcem. Bas si me prijatno iznenadio.
Eno,vidis ono bure limeno,nema odavde ni tridesetak metara,odmah ispod je reka, i
mala marina. Evo,ti kljuc,uzmi camac bez kabine,brze ces stici. Nemoj nikog da
vozis,srecno! Hvala ti,drugar! Ja nikako da se setim tvog imena. Pa ni ne
mozes,nisam ti ni rekao. U stvari,ja sam nahoce,nasli me na jednom raskrscu, u
jednom selu kod Smedereva. Svi me zovu Tugomir,mada to nije moje pravo ime.
Bicemo mi pravi drugari. Tugomire,mnogo ljudi tu prodje,a da nije neko zaboravio
stap? Znas,ugradili su mi protezu za levi kuk,pa ne hodam bas najbolje. Imam
stapova koliko hoces. Evo,uzmi ovaj,moze da se podesava. Hvala ti,Tugomire.
Reka siroka i plitka,puno panjeva i malih sprudova. Motor jamaha,odlican. Nista,
ne vredi,ne moze da se vozi,velikom brzinom,a camac ide kao gliser. Vrlo brzo
stigoh do grada iluzija i nade. Marina lepo uradjena,ljudi neobicnog izgleda i
garderobe. Ovo i nije moj svet,ja sam na nekoj drugoj planeti. Tugomir je pravi
genije kako me je prebacio,kakva je to tehnologija. To je buducnost,promena
planeta,brzina svetlosti.

13
Zgrada velika bela,okrecena, na sredini krst crvene boje. Ispod slike Hipokrata i
svetih Vraca u prirodnoj velicini. Strelica pokazuje pravac kretanja,govore jezikom
koji ja ne razumem. Na monitoru ispisano: recite sta zelite,slobodno pricaj mi te
razumemo.

Vas zahtev nije jednostavan. Trazite da vam promenimo izgled i smanjimo deset
godina. Procedura je drugacija. Mi menjamo kompletnu glavu. Nema
krvarenja,nema bolova. To je kod nas rutinska operacija. Naslonite se slobodno,
fotelja je vrlo udobna. Pipnite to veliko dugme ispred vas, i na monitoru ce se
pojaviti razni ljudi,svih boja i godina. Kada budete videli lik koji odgovara
pritisnite to manje dugme i zaledi sliku. Stvarno svi lepi,atlete prave. Zatim izgled
u dnevnoj garderobi. Zaustavim jedan lik lepo gradjen,60 godina. Dobro,izabrali
ste,imate li kakvo pitanje?Boga mi,imam ih vise. Da cujemo? Da li mogu u svojoj
glavi i mozgu da zadrzim sva secanja i sve sto sam video u zivotu? Ne, to je
nemoguce. Koliko godina imate? Onoliko koliko ja hocu! Senzori i ugradjeni
cipovi mi dozvoljavaju da godine smanjim i povecam koliko hocu. Koliko si knjiga
procitao? Ni jednu! Meni su neke stvari memorisane i ja se sluzim sa njima.
Dobro,a da li ti volis? Ne razumem pitanje. Da li te nekad nesto zaboli? Npr.noga?
Ne, nikad! Pa,dobro jesi li ti covek ili masina? Covek sam,ali malo razlicit od vas
sa Zemlje. Voleo bih da razgovaram sa sefom. Ja sam,kaze jedan dvometras.
Recite. Da li mogu da odustanem od promena izgleda i smanjivanja godina? Moze!
A,kada se vracam kod Tugomira? Odmah,ako hoces. Dobro,krecemo. Nisam ni
trepnuo,a evo vec sam kod Tugomira. Znao sam da ce to tako da se zavrsi. Srecko,
saznao sam nesto vazno za tebe. Ona lepa gospodja sa desetog sprata,nije ostetila
tvoju ljubav,niti je sutnula kako ti rece. Tvoja ljubav je i dalje u kutiji, novoj sa
detaljnim uputsvom da pazis kako je i kad koristis. Mozes je uzeti kad god hoces.
Evo je kod mene izvoli. Hvala,Tugomire. Pazi,ima tu i neka cedulja,nisam je citao.
Evo procitacu je sam. Krupnim slovima napisano: Dragi prijatelju,izvini,nije nista
licno,ali ne mogu bilo sta da ucinim bez saglasnoti srca. Ono za sada kaze ne.
Mnogo si trazio i zatrcavao se. Zurio si kao da ce biti smak sveta. Oprosti jos
jednom,tvoj prijatelj. Oprostio sam sve,ja se nisam prdrzavao dogovora.

Tugomire,kako da najbrze odem do Rtnja? Znas li gde je to? Nemoj da se salis sa

mnom,pa ti si bar 50 puta prosao kraj same planine. Ja cu dati vozaca i vozilo
buducnosti,sticices za cas. Nego da te pitam,imam li ja buducnost? Imas,prijatelju.

14
A sada srecan ti put,i pazi tamo je sediste magnetnih sila. Neki dan kada je
planirano da bude propast sveta,nije bilo mesta. Naberi sve moguce cajeve,onaj
zeleni Rtanjski i puno lekovitog bilja. Pazi se,Srecko,od sada ja vodim racuna o
tebi. Lepu novobeogradjanku postuj i zapamti: Nada umire zadnja!

15
JUTARNJE PISMO

Martovsko jutro, pomalo hladno i nepredvidivo. Ne obećava lep dan, ali danas je
četvrtak – naš dan. Danas je dan radosti. Bićemo zajedno, šetaćemo kraj naše reke,
zamolićemo je da nas posavetuje. Počelo je da se urušava, naš svet, nadanja, naša
ljubav. Jutros u 8 uobičajeno javljanje, nema radosti u glasu moje Mike. Ona je
tužna, da li zbog lošeg jutra i sitne i dosadne kiše ili i dalje vodi borbu sa sobom čiji
kraj ne vidi. Moja Mika je umorna od odrastanja, nikako da se završi. Želi da
slobodno diše, da se ponaša po svojim pravilima, da živi životom junaka iz knjiga
koje čita. Deluje mirno, ali žali za prostranstvom Sremske ravnice, za životom koji
sama planira. Uvek se nadje nešto što je tera na razmišljanja o lepom bezbrižnom i
posve slobodnom životu. Umorila se Mika od analiza i razmišljanja o prethodnom
danu, o danu koji dolazi sutra ne želi da razmišlja. Umorna je Mika i od neprestane
priče prijatelja i njegovih datih i ne u celosti ispunjenih obećanja. Danas će biti sve
drugačije, pa danas je dan „D“ naš četvrtak, dan nežnosti i pažnje. Sve će se ružno
zaboraviti. Počinje novi život pun ljubavi i želja i to onih koje će biti ostvarene.
Mika ima veliki problem. Razum žene saobražen njenim godinama i telo, želje
mlade osobe četrdesetih godina. Miko zaboravimo sve lomove i nesporazume,
zaboravimo sve ružno iz prošlosti. Darujmo sebi ovaj dan. Neka osećanja i želje
govore umesto nas. Ako i budemo ćutali, mi ćemo u stvari razgovarati i razumeti
se. Evo ovog časa iz Vukovara raširenih ruku trčim, nošen vetrom i željom da te
zagrlim i naravno kao što reče Ana poljubac sa zagrljajem je najlepši. I ako
nesmem da kažem volim te beskrajno ružo moja.

16
CEKAONICA

Jedina,nazim se u cekaonici ispred rendgena. Ogromna soba puna ''oldtajmera'' i

krseva u pratnji starijih dama neprikladno odevenih,imajuci u vidu godine. Soba
podseca na veliki izlog,gospodje u minicima sa frizurama ala Zorica Brunclik.
Pokazuju ostatke necega sto je nekada,mozda,i bilo lepo. Sada su to samo vd delovi
tela. Opsta galama,niko ne slusa,svi se deru,dominira jedan glas meni poznat. To je
Rajko Zvrdov. Pokusavam da se sakrijem. Ne vredi,spazio me. On neprestano
prica. Dere se. Ja sam za njega malo dete. Ne znam kavu bih dijagnozu dao onaj
centar preko velike reke. Izlazi doktor i daje informaciju da nece biti
struje,najmanje tri sata. Razlaz,pa ponovno okupljanje.

Zdravo,bata Kole. Nema te dve godine,zapravo,nisi ni dolazio,od kada je

Spomenka preminula,neka joj je laka crna zemlja. Neki dan kaze Cana,nema naseg
Koleta. Pitaju me Ripanjci,Ilija i Milija,Zoran,Rajko Zukin,Mali Bonce. Dogovorili
smo se da te iznenadimo,da ti donesemo neko somce i smudja.

Bata Kole,hoces da viknes turu odmah tu kod Dragana. Ne,Rajko,uzeleo sam se

Dunava. Dobro,sedaj u kola. Ja,Rajko,ne idem vise u kafanu. Svraticemo kod
Cokanja,da kod Cane kupim kafu. Moze li i jedno pivo? Moze,ali samo jedno. Bata
Kole,pa ti nisi vise onaj nas. Sad si neko drugi,sasvim drugi. Zaboravih da ti kazem
da kod Lovca ima nova pevaljka. Place Kire ciganin okupili se Nesa ladnjaca i
njegovo drustvo. Tese ga. Pitaju ga,sta je? A on na sav glas: Nema meni mog
devle,bata Koleta. Kad god me je nasao ovde ili na splavu plati gajbu piva. To
uradi tako da niko to ne vidi niti cuje. Ja ga postujem kao oca koga ne znam,jer sam
kopile. Kelner,gosn Kiro dal da bude hladno? Nemoj da se mangupiras,znas kakvo
pijem.

Rajko,vreme je da krenemo. Nece doktor da ceka. A ja bih i malo do Dunava. Ti

me prevezi do Guskinog broda. Zelim da budem sam,i vrati se za pola sata po
mene. Guska,sredio palubu,izgleda divno. Gledam Dunav,razlio se,pa lici na more.
Nije to ona moja reka. Rusi sve pred sobom. Odnese kej,unisti,ponese se gore nego
Nato kad porusi prelepe gradjevine u Nemanjinoj ulici. Silna reko,nekadasnji
prijatelju,sta to radis sa nasom obalom. Nista nemam protiv vaseg naroda. Veliki

17
snegovi se otopise,pa sad oni vode glavnu rec.

Ne znam,raspricali smo se,a i ne poznajemo se. Varas se,znam ja tebe. Tu si kraj

vode i obale,vise od 50 godina. Ja tebe ne poznajem. Prolazila je tvoja prethodnica.
Prodje jednom i vise se nikad ne vrati. Juri te ka moru-novoj uniformi,predivnoj i
plavoj. Vasa voda postaje slana,gubite izgled,ukus i ime. Jednom recju,umiruci vi
se ponovo i radjate. Transformisete se i postajete lepotica. Drugar mnogo si to
pojednostavio. Nasa veza Svarcvald-Crno more uvek funkcionise,stalno smo u
vezi,sve pamtimo. Dobro,velika i snazna reko,sad cu da proverim koliko
znas,naravno,ako to dozvolis. Slobodno reci. Da li znas gde je Cerevic? Dosta
neozbiljno,svaka nasa kap zna gde je. Odlicno. Nesto okolisas,pitaj,jer ja nemam
vremena za duge razgovore. Dobro. Daleko 61.ili 62. godine jedna lepa devojcica
volela je sneznu i veliku reku,i pecala vesto kao najboji pecaros. Dok je gledala u
plovak,razmisljala je o buducnosti. Imala je puno zelja. Reko reci da li su joj se sve
zelje ispunile i da li ima neostvarenih zelja i snova? To su dosta diskretne stvari. Ja
sve znam,ali mi nije jasno sta tebe interesuje i zbog cega. Pa dobro,ta devojcica je
moja Mika. I ja je puno volim. Znam da su joj se skoro sve zelje ispunile,ali me
interesuje koja nije. Da pokusam da joj ispunim i ucinim srecnom. Nemam
odgovor. Ti ni malo ne delujes naivno. Sakupi snagu i pitaj kakvu zelju ima,ako
nisi u stanju da utvrdis sta joj treba. Mozda je ona i ovako srecna.

No,da ja tebe pitam,sta je sa tvojim zeljama? Imas li ih,mada ja znam? Hocu da

proverim koliko si iskren. Ja sam srecan,i nista ne bih menjao. A zelja mi je da
dozivim da me jednog dana,upozna sa nekom dragom osobom i kaze mi ovo je moj
Predrag. Ostalo nista ne bih menjao. Zelja je svakako da ostane nezna i pazljiva i
zdrava,kao i njeni,a i moji unuci i deca.

Bata Kole,vreme je da idemo kod doktora. Ista slika,pravi sabacki vasar ili
negotinski. Samo sto ovde nema prodaja,liciderskog srca i sladoleda. ''Oldtajmeri''
se raspricali,dame popravile sminku. Prozvase me prvog. Pa posteno je da ja posle
mnogo godina,budem prvi. Dijagnoza: Okostavanje vratnih prsljenova i krivljenje
kicme. Ne umire se od toga,ali se umire sa tim. Terapija odredjena,pocetak sedmog
maja,posle praznika. Bice bolje,dace Bog!

18
SREĆA I TUGA

Razmišljam kad i kako upotrebiti reči radost i tuga. Šta zapravo one znače. Skup
emocija koje razgaljuju dušu, gde se lebdi izmedju stvarnosti i želja, kada je sve
lepo i na dohvat ruke, kad srce ubrzano kuca, kad se neko neizmerno voli, kada
vreme prolazi kao tren, kad se misli samo na voljenu osobu. Vreme stane, zaledi se
i slika, ubrzano se diše, smejemo se ili smešimo. Tada ti trenuci postaju smisao
života i postojanja. Želja da ti trenuci postanu večnost, saznanje da su ti ispunjeni
svi životni snovi. Upravo sve to doživeh jedne večeri rekoh sebi „Bože hvala ti što
mi dariva ovoliko radosti“. Beše noć, zaželeh mojoj ljubavi laku i prijatnu noć uz
snove po izboru. Dogovor da se čujemo ujutru. Nisam spavao, molio sam zoru i
svitanje da što pre dodju i prodju da dodje jutro, da čujem glas i razdragan osmeh
moje Mike. Pojaviše se zraci sunca prelepog aprilskog jutra, nastavi sreča da se
druži sa mnom i ako smo čitave noći pričali. Sreća za trenutak zastade u pola
rečenice i kaže: „Ti mnogo idealizuješ, spusti malo loptu na zemlju. Ne znaš da su
radost i tuga jedan par koji se često zamenjuje“. To se ne odnosi na Miku i mene,mi
smo srecni. Nemoj mi reci ja ako si srecan. Sa zenama ne mozes biti bas sasvim
siguran,zacas se promene. Jedva docekah vreme kad pozvah moju Miku. Ona
vesela, ali ne kao sinoc,cesto zacuti i slusa. Pricamo o Bogu kako nam je dao iste
zelje za zivotom i uzivanjima. Razgovore vodimo o svemu i svacemu,najednom
ona nicim izazvana: Ti mene i dalje zizicki ne privlacis i ne svidja mi se. Ocekivao
sam sve,ali posle toliko razmenjenih neznosti i uzivanja nisam ni pomislio da to
moze da izadje iz njenih usta i da li uopste ona cuje seve sta i kako govori. Uruse se
moj svet, nasa ljubav kao kula od karata razasuta po stolu i podu. Gusim se, ne
mogu da disem, zelim da nestanem iz njenog zivota i ovog sveta. Imam
obaveza,idem ulicom,a razum i srce ratuju,dusa mi je ranjena i krvarim,a umesto
krvi iz ociju mi liju suze poput oktobarskih beogradskih kisa.

19
APRIL,PORUKA U NOVI SAD

Lepo aprilsko jutro obasjano toplim jutarnjim zracima,ukraseno beskrajno lepim

plavim nebom. Pojavi se po koji tamniji oblacic koji se kao dete naljuti i odvoji iz
grupe kako bi na sebe skrenuo paznju. Dolina Vukova izgleda lepo. Trava lepa i
zelena,prosarana livadskim cvecem razlicitih boja koje moze samo priroda da
iziskuje. Dominira maslacak i novcici. Ima tu i neke trave sa sitnim cveticima.
Vratile su se ptice,kuma Zivka opet sama. Ostavio je njen dragi koji zivi sa druge
strane jedne reke u svom dvorcu u siblju kraj jedne visoke zgrade. Prijateljica
svraka nesto trazi sto je sakrila,nervozno skakuce. Uvek je sama.

U drugom delu dvorista se oseca miris zumbula,nema ga mnogo 5-6 cvetova.

Ostalo je jos narcisa, skoro da mole: Uberi i nas,i daruj vlasnici onog rajskog vrta
sa druge strane reke,ona ce nam produziti zivot za koji dan.

Zivka se hvali kako joj je bilo lepo kod nje. Svakog dana je imala dovoljno mrvica i
bila je srecnaNajednom se javlja jabuka: Sta je,nisi me prepoznao-nova garderoba.
Vidis ovu haljinu od zelenih listica,za koji dan mi dolaze cvetici i bicu najlepsa u
tvom dvoristu. Najednom smeh. Buni se tresnja: Pogledaj mene.ovu lepotu a imam
67 godina,samo mozes da mi zavidis,a mene najvise voli taj sa naocarima koji je
jesenas odbacio stake i ponasa se kao tetreb. Miko,kao prava zamlata,razgovarah sa
biljkama,pticama i drvecem. Tebi zelim da kazem: Obrati paznju,nedostajes
mnogo,tvoj razdragan i iskren osmeh koji mi razgaljuje dusu. Pogled i sjaj tvojih
ociju u kojim se ogledam. One se za tren pretvore u plam i zagrju mi telo,odahnaju
iz mene sve mracne misli i moju saputnicu tugu. Cuvaj se i vodi racuna o sebi.
Mnog toga ne rekoh a imam zelju da ti kazem. Rec i zabrana se moraju postovati.
Pozdrav nasoj kuma Juli,Nebojsi i mom imenjaku Predragu.

20
DRAGICA NA MESECINI

Zasvetleo ovaj celavi, sto bi rekla Mika,nocas nece biti spavanja,tumaracu po

sobi.Zeljan sam sna,ali pun mesec mi prosto ne da da zazmurim. Umoran od setnji
po sobi najednom kao vremeplov vrati me u neke pedesete godine proslog veka.
Moj brat Novica i ja,zajedno sa bracom Ljubisom i Miomirom,odlucismo da na
Moravi zagaznjom lovimo rubu. To je bio krivolov,mreza sa sitnim okcima.ne
pruza nikakvu sansu ribi,ona ostaje u mrezi zarobljena i prepustena volji
ribokradica u cijoj je mrezi ostala zapetljana,najcesce ih puste u vodu da nastave
zivot do nekog drugog susreta kad ce biti veca i predstavljati dobar ulov.

Do Morave ima vise od pola sata hoda. Kao i ove noci,mesec zasijao kao da je
uperio farove,sve se vidi i raspoznaje. On nemo posmatra-sve vidi i pamti.
Posmatra,ali tajne ne odaje. Diskretno posmatra kad se dvoje mladih i zaljubljenih
skriveni miluju i uzivaju,kad se devojucrak pretvori u zenu,kad do kraja zivota
pamti taj dan. Posmatra i preljubnicu koja krisoom otvara kapiju da niko ne cuje i
ne vidi njeno hitanje u susret milovanju i uzivanjima. Niko to ne vidi osim meseca
saucensnika,voajera. On je bezopasan,nem. Zena pretrci ulicu,ide do skrivenog
njihovog mesta prateci leptirice koji je nepogresivo vode do uzivanja. Ispunjena
srecom i zadovoljstvom poput senke vraca se svom domu uz pomoc meseceve
svetlosti koji poput prijetlja cuva njenu tajnu.

Stigli smo,bato,ti i Ljubisa cete razapeti zagaznju,ostatak posla cemo obaviti

Miomir i ja. Vidi,bato,onaj brzak i kako se riba kupa, iskace iz vode. Tamo cemo
poceti. Dosta je sveze morali bi da pozurimo. Garderobu ostavimo ovde ispred ove
vrbe. Mesec zasijao,vidi se skoro kao usred dana. Postavljamo mrezu. Desetak
metar ispred,dugackim i tankim stapovima klizimo po dnu,udarajuci krupne
komade sljunka. Prvo vadjenje,pomor,jedva se podize mreza puna krupnih
mrena,skobalja i klenova. Nema sitne ribe za vracanje u vodu. Ponavljamo
nekoliko puta,skoro pun dzak. Miomir ne moze da nosi,kaze ima tridesetak
kilograma.

21
Polako,stanite malo i pogledajte iza nas i cutite. Kakav prizor,to niko od nas do
tada nije doziveo. Morava osvetljena mesecevim svetlom,pogled kao u ogledalu.
Na petnaestak metara od obale naga zena raspletene kose koja dopire ispod struka.
Ekstremiteti se vide kao u ogledalu,kupa se nezno dodirujuci telo.Vide se i
najimtimniji delovi tela, a ono izvajno,to nije ucinio ni Mikelandjelo,ni Mestrovic.
Vajar je Bog i majka priroda. Grudi visoko podignute,naziru joj se bradavice,niko
ne dise,ona udje dublje u vodu,sede,zaroni glavu i naglo ustane,stresa vodu sa
kose,a grudi se pomeaju. Boze kako je lepo gradjena.

Dogovroismo se tiho,da zavrsimo sa ulovom. Ona kao da nas je primetila,polako

kao kakva balerina koraca po vodi i izgubi se u siprazju. Ode ponocana
lepoitca,prijaeljica meseca ka vrbaku u kome su cigani koritari napravili svoju
cegru-tabor.

Dosta je sveze,rece Ljubisa. Dobro bi bilo da odemo do onih koritara,eno vidi se

gori vatra. Ogrejacemo se malo i videti kako izgleda nasa cigancica odevena.
Podjosmo do njihovog putujuceg doma. Dobro vece ili mozda dobro jutro ljudi,Bog
vam pomogao i dobro dosli. Lovite ribu,ima li sta?Ima Boga mi,pun dzak. Blago
vama,vi bar nesto nosite kuci. Pogledaj onu golemu gomilu korita,karlica,nacfi,
vretena i preslica-pa ni zastruzi se ne prodaju kod vas. Kakvi ste bre ljudi? Polako,
bre, kume ponudi nas da sednemo. Jeste nezvani smo gosti,ali smo ljudi. Izvini,
kume, neka mi devla oprosti. Sedite na te oblice. Rado, donesi vodu, nemamo cime
da vas ponudimo,deca ''trcu''ceo dan,pa oce,bre,da izedu sve sto vide. Cuvamo ove
baste oko nas od ''nasu decu''.Pustili nas ljudi na njihovo imanje. Nema smisla da
budemo lopovi. Pa ni mi nemamo nista za jelo. Imamo pljosku rakije,e ovaj nas
Devla misli na nas-nisam okusio rakiju od prosle subote. Ne lazi,bre,Slobodane,ceo
dan si spavao u satoru,eno jos smrdi onda dzibra,ne treznis se. Posedasmo na onim
oblicama od kojih se prave korita,lepo je kraj vatre,toplo.

Kume, sta ti mislis,da neku mrezu bacimo na zar. Moze kume-citas me-svaka ti
cast. Kume da te pitam:Zna li neko da kuva rublju corbu?Nemoj kume da
podcenjujes,Rada je najbolji majstor sto mi kazemo ''laco''ili ''sokar'',kuva da mrtva
usta mogu da jedu.

Cujem razgovor,Rada kaze ''Maco isi,ali na ne maro''.Umesah se u razgovor,dobro

nema hleba,ali ima ribe. Kume, pa ti znas ciganski''dzanav'',kume,kolko za po
''cere''.Svi se smejemo.Cigani mom losem ciganskom jeziku,a moja braca mojoj

22
zelji da jedem ribu na zaru i riblju corbu. Kume, ne moze pravis corbu samo od
ribe. Dobro,kumo, evo ovaj ce momak da podje sa tobom, pa u basti naberi sta ti
treba.Ne,ja to ne smem.Ma idi slobodno,to je imanje naseg tece, recicemo mu da
smo to mi uradili i nece biti problema. Dobro,zakuni se u decu.Ciju, bre
decu,kumo,pa ja nisam ozenjen,otkud meni deca. Ne prodje dugo evo kume nosi
luka mislim da ce im biti dovoljno za deset dana. Dragice, daj ono najvece grne sto
smo kupili u Djunis.jes kupili,ali umalo da me uvate. Zagledasmo bolje,pa Dragica
je ona lepotica sa reke,oci kao zeravice. Prkosno gleda i smesi se. Svako od nas
obori pogled kad ga pogleda. Stvarno lepa,mlada,cudno nije udata. Dragice,napuni
grne vodom. Odakle, bre? Pa iz Moravu,neces valjda sa cesmu. Dodaj to kamenje.
Stavise kamenje i grne na vatru. Rada,stvarno vidra od zene. Sekiricom isecka na
krupno luk,stavi jednu suvu paprku,odabra po par ribe od svake vrste. Ocisti
zacas,stavi dve drvene kasike soli. Grno crno od garezi spolja,unutra gledjosano i
cisto,poklopac od gline. Doda soli onako od oka. Brzo ce ovo videcete kako mi
ciganke znamo da kuvamo. Ali sta vredi kad nema hleba. Kumo ajde ponovo u
bastu pa uberui krompir,skuvaj i to cemo jesti. Kume ti si neki pametan. Da si beo
kao nemac dala bi ti draricu za zenu. Ona sanja da se uda za ''gadzo'',ali samo beli
sa plavi oci. Ti si dobar,ali pomalo licis na nas. Kume, sta cete bre sas ovoliku
rubu. Ljubisa me gura laktom-hoce da se zezamo. Sutra je pijaca,prodacemo.
Dragica se izgubi negde,otisla u sator i ceslja se. Doteruje se nepotrebno.Kod nje je
sve priroda odradila nepogesivo i lepo.Za cas se riba isekla,corba i krompir gotovi.
Ajde da jedemo. Dorucak u brkau sa ciganima lep dozivljaj. Ali do tad nikad nisam
jeo tako ispecenu ribu na zaru,a i corba je bila odlicna. Kume ajde ti i ja da
trgujemo.Kako bre kume,sta,evo mi cemo da ti prodamo rubu.A ti ces nama da das
karlucu.Po jednu drvenu kasiku i zastruge. Doro,ali riba vredi vise. Nema veze to je
trgovina kao u neka stara vremena-trampa.

23
NEDOVRSENA PRICA ILI RAZMISLJANJE JEDNOG SANJARA KOME
ZIVOT NIJE DOZVOLIO DA ODRASTE

Ko li sad to zvoni? Tata,otvori vrata! O,kakva cast! Dobar dan,gospodine Risto.

Dobar dan,Zoki,dobro dosao. Hajde ulazi,sta cekas.Hajdemo na terasu. Jeste malo
svezije. Ali,da uzivamo u dvoristu,dok gledamo Vladin auto. Cudo Zoki da se ne
javljas kad dolazis. Dva –tri puta si dolazio i poljubio vrata,nije bilo nikoga,a
daleko je Novi Beograd. Morao sam gos'n Risto,zabrinuo sam se. Jutros mi moja
Vesna rece:Videla sam cika Koleta u tramvaju kako spava,zapravo drema.
Nevreme,pada kisa,a on jedini u tramvaju u jednoj tananoj kosulji pokisao,bilo mi
ga je zao.Tata ti znas da on mnogo drzi do garderobe i odevanja. Idi tata vidi on
ima neki problem,a znas i sam da voli ljude i svakom pomogne koliko moze i kad
moze. Sta je gos'n Risto,problemi? Zoki,neki dan kad me je Vesna videla nije bilo
problema.Kisu,nevereme i studen nisam ni primecivao.Bio sam jako srecan,mozda
najsrecniji,zadnjih godina,mozda decenija. Duga je to prica. Pa,ispricaj mi je,medju
nama nikad nije bilo tajni,pa kad pomislim i bilo ih je. Nisi voleo da pricas,reci
smo ti izvlacili klestima. Narocito nisi voleo da pricas o ljubavi,a jedini medju
nama si imao sta da kazes. Znam da pokusavas da mi ne kazes u cemu je problem i
da li ti treba pomoc. Ne,Zoki,ti si jedan od mojih drugova koji je ziv,a znas me kao
boksera koji je iz Pristine,jos iz 1955. godine. Nisam niti jedan posao uradio u
dvoristu ili kuci,a da ti nisi ucestvovao u tome. Radost uvek podelim sa
prijateljima,a narocito sa tobom. Tugu koju sad osecam i nosim u sebi,necu da
delim. Taj bol je rezultat moje nepromisljenosti i neostvarenih snova. To je kazna
za neodrzano,a dato obecanje i moram to sam da nosim. Izneverio sam nadanja i
ocekivanje osobe koju volim. Ispricacu ti sve,izuzev onog sto predstavlja tajnu,
Mikinu i moju,i nije za pricu,time bi umanjili i devalvirali lepotu nase ljubavi.
Neces ti tako brzo kuci,pricacemo o svemu. Interesantno kako godine prolaze,mene
sve vise interesuju dogadjaji iz mladosti. Evo,nikako da se setim,kako ja postadoh
gos'n Rista,zapravo ja se secam nekih delova,ali ovo Rista,pa jos gospon Rista,nije
mi sasvim jasno. Podseticu te. Bilo je to negde sezdesetih godina proslog veka.
Sedeli smo pijani od vina,ti Risto nisi bio pijan,podnosio si bolje pice,a bio si i

24
stariji 4-5 godina od nas,dogovorili smo se da krenemo. Gde? Pa,zna se neka druga
kafana,Lipov lad. Onaj nas vodja Bane,naruci jos jednu turu spricera,pa na eks. Bio
sam najmladji,a mi ''kuci''se ne predajemo lako,ti popi i moj spricer. Onako bratski
mi rece: Mali za danas je za tebe dosta,idi vezbaj matematiku,sutra imas pismeni.

Bulevar pust,po koji prolaznik,naidje i prodje tramvaj 6 ili 7. Preko puta

Liona,poslasticarnica Persa i opstinska biblioteka. Odmah kraj njih kuca sa
ogromnim dvoristem,i sa puno stanova na principu soba,kuhinja i zajednicki wc na
kraju dvorista,udaljen od prvog stana 40 metara. Svi su znali da wc nije daleko ako
krenu na vreme. Ispred dvorista stariji gospodin,se tetura i sa sekiricom sece
led,obucen samo u kosulju,a sneg veje i nosen vetrom,puni mu kosulju. Na kapiji
zena vice na sav glas: Ostavi to,nesreco pijana,razboleces se,i onako si sav
metiljav. Mi bodrimo gospodju. Ponudih se da ja to uradim dzabe-gratis.
Dobro,sinko,neka ti Bog da zdravlja. Onako mlad i snazan,za desetak
minuta,zajedno sa mojim maligancima,kako sam ih zvao,ocistismo trotoar. Evo me
odmah,samo da vratim sekirce i lopatu. Kucam na vrata,zahvalnost: Hvala dete,da
je ovaj moj matori jarac,ostao jos malo,sutra bi zavrsio u bolnici. Vidim da je i
gospodja malo gasirana,ali se drzi. Evo,bas gotova kuvana rakija,jedna casa,to nije
nista. Popi,i ziv nam bio. Vreme leti,a i ne primecujem. Ulazi drustvo znao sam da
ce da se popije i koja kuvana. Zahvalih se domacinima,a Maki: Ajde,bre,Kole.
Kako Kole,rece pijani gospodin. On se zove gosn Rista. Sutra ti je rodjendan,treba i
da kupimo nesto. Na to gospodin koji rece da se zove Avram: Gde stanujes Risto?
U Cingrijinoj 1. Pa to je kod Mike gluvog. Njegov sin Nikola je moj skolski drug.
Rada i ja sutra dolazimo na rodjendan. A,Maki: Svakako gosn Avrame,ja vas
pozivam,pazite u 18h. Pozdravismo se i izljubismo,kao i svi pijanci,dovidjenja do
sutra.

Kupismo flasu likera,i koncentrat maline za dame. Pozdravih se sa svima. Dodjite

malo ranije,ali nemojte da svracate nigde,moji buduci kumovi imaju odlican rizling
i crno. Raka,sodadzija,je preko puta. Kupicu veliki metalni sifon od 20l.
Ti,Maki,imas da pravis spricer. Kad usmeris sodu sa one visine,ima da bude bolji
spricer,ima da bude bolji od svakog francuskog sapanjca. Kole,sta mislis da
ponesem gramofon? Odlicna ideja,a ploca imam tri komada,to su verovatno
hitovi.Jok,bre,ali kad se napijemo,onda je i komarac muzika. Dobro,a koje su to
ploce? Pa,''Brzi Gonzales'',''Mala Grkinja'',i kolo ''Drdavka''svira Sava Jeremic.

25
U Cingrijinoj svako ima obaveza. Moje je da spremim drva za potpalu,i sutra za
ogrev. Bogami,tvrdo neko drvo,grab,sav upreden,nece da se cepa. Napolju
veje,februar je to. Veliki snegovi,drva spremih,ali odmah presvlacenje,oznojio sam
se kao da je maj mesec. Baba Mica samo trckara i ponavlja: Ljubi ga majka,gledaj
Vuko,kolika je to gomila. Rano smo legli,tad nije bilo televizije,a i stedelo se na
struji. Zima je,rano pada mrak,soba hladna,umesto pidzame,atletska majca koju
nose bokseri. Pokrivka,vojnicko cebe sa crvenom crtom po sredini,od vune je nije
tako hladno. Mozda sam navikao da spavam u hladnom.

U sobi,tri kreveta,veceras spavamo samo nas dvojca: Toljaga Bogdan i ja. Treci
cimer,Ljuba Lapadat zvani Cveger,otisao kuci u Elemir. Bogdan,ili kako smo ga
zvali Tosa,poce da hrce pre nego i zaspi,vremenom smo se navikli. To vise ne
smeta.

Uzbudjen sam,ne mogu da spavam. To je krenulo iz price da nikada nisam slavio

rodjendan,niti dobio poklon,od sale posta ozbiljno.Maki pijan,poziva koga stigne.
Znam mnogi nece doci,nesto zbog vremena,a bilo je i finih momaka koji ne
piju,vredno uce i spremaju ispite. Nasa samacka soba skoro da je u podrumu.
Prozor tek nesto iznad zemlje. Bandera od ulicnog svetla,nekoliko metara od
prozora. Sneg neprestano veje i zasipa prozor. Nije tako vidljivo i svetlo u sobi.

Spavao bih,ali ne mogu.Radostan sam i tuzan. Radostan sto ce mi neko cestitati

rodjenad 27.februara,kada sam i rodjen. Moja majka,Desa,je uvek govorila da sam
rodjen na ''ludu''sredu,dva dana posle todorice. A, godine,majko? Pa,mladji si od
Ratka dve godine,pitaj njega. Znao sam ja koje sam godine rodjen,hteo sam da
proverim da li majka zna. Luda sreda je praznik koji seta,nije uvek istog datuma.
Slavi se u pomoravlju i Pirotskom kraju. Tog dana zene ne tkaju niti strikaju,da im
vuci ne bi pojeli ovce.

Docekah nekako zoru. Sneg napadao ima preko metar visine. Ustao sam rano,pa
lopatu u ruke. Cistio sam stazu od kuce do ulice,do zivinarnika,cesme i wc-a.
Dobro sam se umorio. Opet,baba Mica: Ljubi ga majka,kako je vredan. Hajde u
kucu,Vukadin i ja skuvali malo rakije. Popij i zagrej se. Sine,mi tebe ne smatramo
samcem,ti si nas. Dragutin,ce ti biti kum na vencanju. U kuci poceli da se
bude,Tosa bi da lozimo vatru u samackoj sobi. Spavaj,Toso,jos malo. Sad cu da
kresnem vatru,pa kad se zagreje,ti ustani.

26
Poce pripremanje sobe,unosi se jos jedan sto i klupa. Deda Vukadin,solunski
ratnik,presao pesice Albaniju. Bolovao od tifusa,izbegao Bizertu,i plavu grobnicu.
Malo ljutit rece: Danas,izgleda,nista od posisavanja i brijanja. Sedi deda,sad cu da
te doteram,da ce baba Mica da se ponovo zaljubi u tebe. Jesam li ja tebi pricao
kako smo se nas dvoje uzeli. Jesi,kako da ne,dobio si konja u miraz. A jedini od
tvojih drugara,nisi imao. Znas ona je bugarka. Skoro nista,ali svaki rat mi sa
bugarima ratujemo. Mica je bila najjaca u selu,ali sam ja zato bio najlepsi i
razumeo sam francuski.

Sneg neprestano pada,nosen vetrom skoro zatrpa ociscene staze. Priroda se igra sa
nama,pola dana provedoh u ciscenju snega. Doduse,Tosa i moji buduci kum
Dragutin,pomazu,ali hladnocu ne podnose. U bre,Kole,ala si ocistio,kao da dolaze
iz V reona da provere da li je sve spremno za rodjendan. Maki ,sa trojicom
mladica,koje ja nisam pozvao,predstavlja ih burazeru;to su moji prijatelji
akademci,iz akademije Padinska skela. Radili smo na istom projektu sadjenja crnog
luka.Tamo smo bili zbog neke frke po 20 dana. Ovaj dugacki zove se Joca,sadio
luk sve naopako.Nije Joca ni pomisljao da ce ponovo da radi na istom projektu,ali
sada je to vadjenje luka. Dobio Joca 15 dana zato sto je lomio pijan case u
Zagubici. Sav srecan prica kako je shvatio da luk kako god zasadis nikne i glavice
su velike. Da ima kakvo imanje samo bi sadio luk i ziveo srecan. Bane,ti imas
''doksu'',radi li tacno? Pa,zar je moguce da to pitas? To ti je svetska marka.
Odlicno,pa koliko je sati? Tri i dvadeset. A za koliko je zakazao okupljanje? Ti si
mi ovo namestio i pozvao ljude. Bata Kole zakazano je za 18h. Dobrodosli! A sad
bih trebao da nadjem nekog da vas zabavlja. Hoces Bane neku mladju dadilju?
Ne,ne treba,dovoljan je samo bokal onaj dvolitrenjak rizlinga,snacicemo se mi
sami. Smestismo goste ranoranioce,a mi domaci pomazemo u spremanju.
Beogradska su to deca. Nemaju pojma da kad nekog pozoves moras da spremis
nesto za jelo. Deda Vule lepo osisan i obrijan,kosa zacesljana na razdeljak,izdaje
naloge: Ti,Dragutine i Kole,iz one velike kace izvadite pet,sest glavica kupusa.
Kupus ce da isecka Kole,ali da kockice budu iste velicine. Eno tamo su vam
sudovi. Kad bude gotovo zovite me da stavim malo zejtina i tucane paprike.
Stavicemo i cvarke kao meze.

Moj buduci kum Dragutin mi odaje tajnu: Keva,napravila gibanicu,tri tepsije,i to

savijacu i guzvaru. Kad dodje pitace pa sta ce gosti da jedu. Ti se Kole iznenadi i
kazi da ces kod Kocevica da odes po burek i kiflice. Tetka Ljuba iskrena,pokusava

27
da nas zbuni,na jednom nas zagrli i kaze i ja cu sa vama veceras da pevam i
igram,ovo je domacinska kuca,a ti si nase dete.

Sneg prestao da pada.Dolaze gosti iz ulice:Ratko Pacov, Vita Sinegalac, Kole

Slahora, Cisko sa Gizelom. Tu su i devojcice srednje skole: Seka,Brana,Jelica.
Zacas se napuni soba. Tacno u 18h dolazi gospodin Avram. Odeven kao da ide u
pozoriste. Na glavi sesir''borsalino'',zimski kaput od grombis stofa. Gospodja
Radojka,iz miloste nazvana Raki,u bundi sa divnom subarom i mufom na rukama.
Dobro vece svima! Gde je slavljenik,gosn Rista? Svi su iznenadjeni,ne znaju za
Ristu. Tu smo gosn Avrame. E,neka ti je srecan rodjendan! I da Bog da slavio jos
sto godina. A ja ti sa mojom Raki uvek bio gost. Bas su me obradovali ovi ljudi. Do
juce nisam ni znao da postoje. A poklon Raki? Evo sine,teta Raki ti je istrikala sal.
Cele noci sam strikala i umesila sam ti salcice,probaces odlicni su. Sal stvarno
lep,ispeleten od konca vunenog razlicitih boja,od prediva koje je ostalo od nekog
dzempera. Sakupljalo se to,i taman bilo dovoljno za sal. Mnogo sam se
obradovao,to mi je bio prvi poklon za rodjendan u zivotu. Poljubih gospodju Raki u
ruku. Pusti,bre,to Risto,to samo rade na filmu. Zgrabi me gospodja Raki,pa po
srpski poljubi tri puta.Toliko me stegla da sam osetio kako mi pucketaju kosti. Bilo
je puno poklona,dva ce mi ostati u secanju. Seka,Brana i Jelica na listu papira
icepanog iz sveske nacrtale veliko srce i ispod napisale vole te Seka,Brana i Jelica i
srecan ti rodjendan. Ratko Pacov dere se kao da mu neko sece usi: Srecan ti
rodjendan Bata Kole. Nisam imao para da ti kupim bilo sta,ukrao sam teglu slatka
od dunja,keva nece to ni da primeti.

Pojavljuje se cika Nikola,otac mog buduceg kuma,pa ce na jadnom:Avrame,jesi li

to ti? Nisam,Nikola,ajmo ti i ja gore na sprat,pa da se ispricamo o svemu. Gospodja
Raki mu rece samo ti idi ja cu sa mladima tako se osecam veceras.

Maki i ona njegova dva drugara meze i piju. Onaj dugacki kaze imamo sve i
gibanicu i kolace. Vino je boli glava,nama do zore ne treba niko.Poziva me cika
Nikola i kaze: Kole,evo ti kljuc od podruma,nemoj nikome da ga dajes,ti si zaduzen
za vino,ovi se vec napili. Pazi da neko ne udje,sipa vino u bokal.Zaboravi da
zatvoris sajtov,pa da od podruma napravimo vinsko jezero. Ne brini,ciko,sve ce biti
u redu.Nego da ne zaboravim do koliko sati mozemo da pevamo i igramo? Igrajte
dok vas ne zabole noge. Dosta sa onom ''malom Grkinjom'' ima i nasih pesama.
Devojke osvetlale obraz,donele ploce Ive Robica,Cabi Cekera,Anice Zubovic.

28
Gospodja Raki svaki cas trazi da se pusti ploca Tineta i Radojke i Zikino kolo.
Vreme se smirilo,prestao da pada sneg,blizi se jutro i rastanak.

Stani Risto,ne pricaj mi taj deo,znas da sam ostao da spavam kod tebe. Nisam
dosao ja da slusam sta je bilo u proslom veku. Dosao sam da cujem koji je tvoj
problem,ako mogu da ti pomognem,mnogo toga smo zajedno prosli. Mene gosn
Risto neces prevariti. Kazi sta te muci,i zasto si bio neki dan u tramvaju pospan.
Nisi valjda poceo da pijes,nemoj molim te,to bi bilo pogubno za tebe. Predajem
se,bicu krajnje iskren,kao i uvek kada si ti u pitanju. Zoki,ja sam se zaljubio kao
nikad do sad u zivotu. Volim je veoma dugo. Zoki,ti znas sve moje ljubavi,ovo je
nesto posebno. Zove se Mika.postala je smisao mog zivota. Moja radost. Vratila me
u zivot. Toliko neznosti i paznje ni od koga nisam doziveo. Lepa
je,pametna,kulturna,prava dama. Ma gosn Risto,ja tu ne vidim nikakav
problem,treba da budes srecan. Bio sam do pre neki dan. Kao sto se smenjuje mrak
i svetlost,tako dolazi posle srece tuga. Ja tugu nosim u sebi,u svojim grudima.
Osecam bol kao da mi je neko zario noz. Ne spavam nekoliko dana. Izgubio sam
svaki kontakt sa svetom,ni sa kim u kuci ne razgovaram. Zabrinuti su. Zoki,imam
disk sa njenom slikom. Ustajem nocu palim kompjuter i razgovaram,poljubim
sliku. Voleti u mojim godinama kao mladic je privilegija mozda jednog u dvesta
ljudi.

Gosn Risto,skoro sam sreo zenu otrov. Znas onu plavusu iz Jagodine,bila je
najlepsa u skoli. Pita da li vidjam nekog. Rekoh vidjam mnoge,a upravo se vracam
od Koleta. Nena vrti glavom,i pita jel to onaj bokser i komadant nase brigade na
akciji Ada Ciganlija. Boze,koliko sam ja njega volela. Nikada mi nije prisao.
Jednom sam pokusala s njim da igram,nikada nije saznao koliko mi se dopada. On
nije bio lepotan,ali je nesto zracilo iz njega. Nije se smejao,smeskao se po nekad,i
vrlo je malo pricao. Zoki,mislila sam da je stidljiv,ali kad god sam bila kod
''Lole''uvek je bio sa nekom novom devojkom. Osta moja neostvarena ljubav,ako ga
vidis pozdravi ga.

Zoki,ti kao da provodadzises. Ne postoji na ovom svetu zena koju bih pogledao ili
posao sa njom. Zena mog zivota je moja Mika. Ona je moja ljubav,moja zora,moja
radost.

Gosn Risto sta ti zapravo hoces,cemu tuga? Raduj se,uzivaj,nemoj da budes mrgud.
Zoki,presao sam prag njene tolerancije,nehotice sam je povredio. Dao rec i

29
obecanje a nisam to ispostovao. Bojim se Zoki da je ovo kraj. Srecan sam sto sam
je upoznao i voleo. Sto sam najzad saznao da postoji i raj na zemlji. Naucila me je
mnogim stvarima,promenila me je na bolje. Zoki,to je prica,ostaje nedovrsena. Kraj
ove price o mojoj sreci ce ispisati moja Mika. Mozda ce samo staviti tacku i ugasiti
sve lepo sto sjaji u mojim ocima i dusi. To bi me vratilo u pakao,bio bih bioloski
ziv,ali emotivno mrtav. Ako ima Boga,a ima ga,on je svedok moje ljubavi i
postovanja koje gajim prema Miki. Nadam se i molim Boga i moju krsnu slavu
Svetog Jovana,da Mika kaze: Pedja ovo ti je zadnje prastanje i poslednja
opomena,pazi sta radis. Nemoj da obecavas ono sto ne mozes da odrzis,ljubila ja
tebe,ludajo moja.

Gosn Risto,navijam zdusno za tebe. Nadam se lepim vestima,odoh za Novi

Beograd. Kako bih ja voleo da odem do onog hrama
lepote,ljubavi,gostoprimstva...ali,ne znam da li sam to zasluzio. Pomogao mi Bog i
sveti Jovan!

30
MOJA SREMICA

Prolece,mesec mart. Priroda se igra sa nama,do juce salovi,kape i rukavice,a danas

plus 27. Najednom sve ozive. Garderoba skoro letnja,majce i kosulje. Stariji ljudi
po navici nose jakne i pricaju naglas: Ovo ne valja nista,javice se mnoge
bolesti,osetice to nejac i hronicni bolesnici.

Malo cas prodjoh pored bifea ''Trebevic'',kelner Selim u kosulji sa kratkim

rukavima iznosi stolove i stolice u bastu.Tesko se dise. Vazduh tezak od
isparavanja. Zurim,ne mogu da svratim na uobicajeno osvezenje,dug je dan. Ima
vremena i za takva zadovoljstva.

Malesko brdo danas cudno izgleda,ispred''Zegrapa''kao da je svadba ili vasar u

Rakovici. Puno mladoh sveta,odevenih po zadnjoj modi. Sve mladi ljudi. Sta traze
oni ispred Zegrapa? Zagor kao na velikom odmoru u skoli. Ima tu mladih i lepih
devojaka. One skoro sve imaju neku pratnju,momke svoje ili nekog od roditelja.
Ima tu i ozbiljnih dama i pokoji muskarac. Zamolih da me propuste da udjem u
zgradu. Ona je inace ovih nasminkana i okrecena nekom oker bojom.

Ceco,sta je ovo ispred nase zgrade? Boze,ti kao da ne znas!? Danas smo pozvali
kanditate na razgovor. Moguce. Pa kako moguce,pa ti si predsednik komisije,Sava i
ja smo clanovi. Da te pitam nesto,ali drugarski. Pitaj Ceki. Dobro,ali bez ljutnje.
Drugari smo,iz koje kafane dolazis? Ako iz ''Romantira'' razocaraces me. Promenio
sam lokal. Jesi li promenio i damu onu gospodju sto lepo peva,i voli mlade frajere.
Zurim se,pricacemo danas na tenane uz pice.

Taman sam seo,a Sava malo ljutito: Kosicu,ovo su molbe za prijem za sluzbenika u
racunovodstvo. Pregledaj dobro to je materija koju Ceca i ja manje znamo. Kasnije
cemo se dogovoriti koga cemo da primimo. Poce jutro kako nisam zeleo,nisam
procitao ''Sport''.

Pocinju dolasci kandidata. Devojke lepo doterane,nasminkane,odevene po

poslednjoj modi. Milina ih je gledati. Ambalaza u redu,ali unutra prazno. Nista ili

31
tek ponesto znaju o racunovodstvu. Desi se da neka od njih i zna dosta stvari, ali
vidi se da koketira. Zeli da ostavi utisak moderne devojke. Na pitanje odgovaraju
pitanjem. Skoro svi kanditati su pomalo razocarani. Mislili su da ce raditi u
direkciji na Slaviji,a nasa zgrada je napravljena 1946 godine i izgleda kao starica
koja je odevena u novu haljinu. Mnogi prosto se ljute,protestuju,prigovaraju.
Vreme sporo prolazi,u kancelariji je sparno. Obucen sam za vecernji izlazak u elitni
restoran. Vrelo mi je,pogledam,nisam otvorio proor. Otvorih prozor,oseti se svez
vazduh. U meni se vrati zelja da radim, da sto pre zavrsim posao. Obicno u ovo
doba idem na osvezenje u ''Treberic'',danas ce to biti izuzetak. Kandidati malo
nervozni. Najednom ulaze dve osobe,starija gospodja i jedna mlada i lepa devojka
odevena kao da ide kod igumanije manastira Celije,kod sestre Glikerije. Stanite,po
jedna,ne moze se razgovarati sa dva kandidata. Druze,ja sam njena tetka. Ona je
neiskusna,hocu da cujem sta ce da kaze, a i mnogo je skromn,nece reci sta sve zna.
Nerado,ali rekoh u redu,ostanite i vi. Poceh razgovor sa ovom devojkom. Sta god
da pitam,tetka odgovara. Zamolih tetku: Dozvolite Simonidi da kaze bilo sta. Ne
vredi,Simonida zna da radi na racunarskoj masini ''Oliveti''i ''Facit''. Slusaj druzeje
jednom preduzimacu pisala situacije. Tetka ne prestaje sa hvalisanjem. Simonida
zna da kuva najbolju kafu. Dajte lonce,ako imate,i dok lupis dlanom o dlan kafa ce
biti gotova. Hvala vam,drugarice,ne pijem kafu. Da vas podsetim da nama treba
radnik u racunovodstvu,a ne kafe kuvarica. Jedna je dosta i vec je imamo.
Druze,nemoj posle da kazes da ti nisam rekla.

Zapenila tetka,da vidis tek kakvu gibanicu pravi,prste da olizes,pravu cetnicku.

Kako i ne bi,deda joj bio ravnogorac. Drugarice,pravicu se da ovo o cetnicima
nisam cuo,a i istorija je rekla svoje. Pricati o cetnicima sa takvim ushicenjem u
drzavnoj firmi bila je jeres. Dobro,Simonida,culi smo sve o vama. Da vas pitam da
li ce vasa tetka citavog zivota govoriti umesto vas. Nece,dobro,razgovor smo
zavrsili,bicete obavesteni.

Pocese cesci ulasci i razovori. Lepe i lepo obucene,ali tu nema elementarno znanja.
Nama treba neko ko zna da radi i to da se ukljuci odmah. Oseth skoro vreli
vazduh,rasirih ruke i rekoh Hvala ti Boze,sto me oslobodi Simonide i njene tetke.
Uzivao sam gledajuci kroz prozor dve devojcice koje igraju lastis. Sta li rade moja
deca,s kim se igraju? Nisam ih video dva dana,obuzima me neka tuga,osecam grizu
savesti. Ceca je treci razred,uciteljica je hvali. Toliko zazelim da je sacekamkad
dodje iz skole. Bojana je jos mala. One ne znaju da su im roditelji razvedeni. Ja

32
sam za njih bio na sluzbenom putu. Zivot se poigrao sa mnom i mojom porodicom.
Iz takvog razmisljanja trgnu me kucanje. Rekoh izvolite. Pojavljuje se devojka
plave kose,lepo odevena. Sa osmehom na licu i prelepim ocima. Nen izgled i sarm
bi odusevili i ziri za izbor za mis. Priroda joj dade sve,ostalo ona nadogradi sama.
Pitah je kako se zove,mada njena molba bila je u mojim rukama. Rece: Milana
Kojic. Radila sam u jednoj novosadskoj skoli kao reziser. Zna sve o obracunu i
knjigovodstvenim evidencijama. Zna mnogo vise od naseg knjigovodje. Mogla bi
odmah da sedne za sto i da radi bilo sta iz racunovodstva i knjigovodstva. Prica tiho
i smireno kao prava precanka sa temperamentom sremice. Slusam,ali nista ne
cujem. Zaslepljen sam lepotom ove devojke. Ne mogu da disem niti dodjem do
reci. Izdaj eme glas. Osecao sam se kao nekada mestani sa obale Kiestre kada se
Afrodita boginja lepote,ljubavi i pozude pojavila na skoljci iz morske pene.
Okruzena haritama,boginjama ljupkosti. Ggledao sam je otvorenih usta i
imaoutisak a osecam miris lipe sa Fruske gore,koji je najlepsi u Evropi. Podsetila
me na orhideju i to onu najlepsu fruskogorsku. Najlepsu od njih trideset koje
postoje.

Razgovor smo zavrsili rukujuci se uz moju primedbu: Drugarice,vi znate sve o

knjigovodsvu uz napomenu da je knjigovodstvo zanat. Uzgred je pitam odakle je.
Tiho rece da je iz Cerevica kod Beocina. Znate ja imam druga i prijatelja Bocu
Petrociva,Bogdana Petrovica,on je stariji od mene,negde je vrsnjak ili godinu ili
dve stariji od moje seke. Dovidjenja,drugarice,bicete pismeno obavesteni. Odmah
po njenom izlasku na molbi napisah: Iz razgovora sa kanditatom vidi se da
poseduje veliko znanje iz oblasti racunovodstva i knjigovodstva. Napisao sam i
podvukao sa dve linije obavezno je primiti. Zavrsi se i ovaj dan.Odnesoh molbe
Savi Vukomirovicu,i na svakoj napisah svoje misljenje,valjda ce ga postovati.

U hodniku se skoro sudarih sa Cecom. Sacekaj,Ceki,samo da uzmem sako,inace si

zelela da pricamo. Sto si danas na ovu vrucinu obukao sako? Ceki,pa to mi je od
sinoc. Pusti me,zaginuo sam,razgovaracemo o svemu u ''Trebevicu''. Basta puna
gostiju,pijanci iz kraja. Idemo unutra,hladovina je,Selim je napravio promaju. Pa
gde si,bre,bata Kole,nema te danas?Nisi valjda ljut? Selime,bolje me pitaj za sta
sam. Za tebe znam. Sta znas,Selime? Kada se i ja dvoumim. Donecu ti kao uvek
jedno ladno pivce za zivce i jednu ljutu rakiju da poravis raspolozenje. Ne znam,sta
pije to devojce. Pitaj,Selime,to nije sramota. Sramota je sto si uradio neki dan Peri
detlicu. A sta sam uradio? Da te podsetim,ili bolje da cutim,ipak cu ti reci. Evo

33
kako ti racunas,izvadis neko blokce pa naglas: Dva piva ste imali i dva niste,to je
cetiri puta petnaest,jeste sedamdeset dva,da zaokruzimo na sedamdeset.
Ti,Selime,kao castis. Detlic zaokruzuje na osamdeset dinara. Selime,imas li ti
dusu?Cuti,bata Kole,tebi nikad nisam vise zaracunao. Nas si covek i dobro racunas.
Ne moguda ti zaboravimkad nema gostiju ti na sav glas: Za gospodu koja trenutno
nemaju posla pice po izboru. Pa dobro kazi ima li smisla da te potkradamo?
Hajde,Selime,donesi to pice i kazi sta ima da se jede. Ja sam zaboravio sta rekosmo
za ovo devojce. Nisi zaboravio,nista nismo rekli. Donesi za jelo,meni skemice u
saftu, a Ceci pljeskvicu od deset komada,litru vina i sifon. Dodje odmah. Otrca
Selim,a sav se crveneo od stida. Tiho sam govorio da niko ne cuje,da ga ne
kompromitujem. Kelner donosi jelo i pice. Pa za tebe,Ceki,nema sok.Ne treba,ja cu
soda vodu,a kasnije te pratim,jedan tanki spricer i to je za mene dosta. Pomogni
svom drugu. Vidis da sam popio dosta. Popio sam ovaj beton,sistem pivo i ljuta.
Sta je za tebe litra vina? Vidjala sam te i u boljem izdanju. Ceki,pre nego sto me
pitas bilo sta,da ti se izvinim. Zasto? Slagao sam te,nocas sam bio u
''Romantiru'',idem i veceras,najverovatnije. Imam puno obaveza popodne. Idem da
vidim decu i Spomenku,da proverim da li im nesto treba i da deci kupim patike.
Imaju one patike,ali im noge brzo rastu. Bojana bi mogla da nosi Svetlanine,ali
nece da nosi stare. Sta si ti htela da me pitas? Drugar moj,ulazila sam danas dva
puta u tvoju kancelariju,dok si razgovarao sa onom lepom novosadjankom,nisi me
ni primetio. Pazi sta radis,ne smes da zabrljas. Vec imas problema sa Vesnom i to
velikih. Prica se da si se jednostavno pokupio i otisao. Sta ce ti ona pevaljka?
Ceki,nikada nisam mogao da verujem da se neko zaljubi na prvi pogled. Ja sam se
danas zaljubio u lepu novosadjanku. Molim te,kod prijema,da podrzis moj predlog.
Ti znas kakav je Sava. Recice da je neko iz sindikata predlozio nekog drugog. Ova
lepotica zna toliko dobro ovaj posao,kao svi nasi zajedno. A sta ces dalje? Gledacu
je i diviti se. Nije ona tip zene avanturiste,osecam da je porodicna,mada je nisam
pitao da li je udata.Nadam se,da si iskren,imas moju podrsku. Hvala,Ceki,videces
da nismo pogresili,to je zena zmaj. Pogledaj joj oci,pa onaj osmeh,sve lepo i
prirodno,nista izvestaceno.

Popodne sam sam obisao moju decu i Spomenku,njihovu majku.Zabolelo me je

kada mi je Svetlana rekla: Idem ja kod tvog sefa,da mu kazem da idu i drugi na
put,neka tebe oslobodi,da se malo igras sa nama. Te veceri sam odlucio da
prestanem da budem prva pratilja i da posle fajronta,zadnji put otpratim prijateljicu.

34
Dok sam slusao romanse i ruske ciganske pesme,misli su me vodil daleko od
''Romantira''. Razmisljao sam o lepoj koleginici. Kako je lepo biti kraj nje. Koga li
ona usrecuje? Desilo mi se nesto sasvim novo i nepoznato,ljubomora. Na koga?
Zasto? Poceo sam da se smejem. Sebe pitam da li je to moguce. Odjednom osetim
neciju ruku na mom ramenu. Moja prijateljica kaze: Gledam te vise od deset
minuta,kao slusas Stanisu,ali ti nisi tu. Smejes se,a sam sedis za stolom. Nije to
nista,desavaju mi se neke stvari koje ne mogu da kontrolisem. Dobro,pricacemo
kasnije. Moja simpatija,lepa sremica je primljena. Mi se selimo u Alekse
Nenadovica. Sa mnom su pocele da se desavaju cudne stvari. Poceo sam da se
udaljavam od bliznjih i prijatelja. Beograd je specifican grad,on je grobnica lepih
manira za nas provincijalce. Mene je Beograd scepao kao zver zrtvu. Svake veceri
izlazak u nov lokal. Kafana je na pretek. U ''Stambol kapiji''peva Vasilija Radoicic.
U ''Novom Beogradu'',kafani na Slaviji,Zilha Barjaktarevic. U Klubu inzinjera i
tehnicara,Natasa Sevelidze. Ipak,najelpse veceri i muzika je u Skadarliji uz pratnju
orkestra Paje Nikolica iz sela Deronje,peva Divna Kostic. Lepo je,ali ne i kao
pedeset i neke,kad je pevala Olga Jancevecka. Ona je bila kraljica ruskih romansi.
Pevala je staroj kafani ''Skadarlija''kraj pivare. Preko puta Bajlonova pijaca. Svake
veceri sam svratio i darivao teta Olgi jednu ruzu uz obavezan poljubac u ruku. Ona
mi je jednom rekla:Mladicu,slusajte me sto cu vam reci. Nisti ti budala,ti si dobar
mladic. Mladicu,decace,hoces da upoznas zivot za kratko vreme,to je nemoguce.
Koliko godina imas,sine. Sincicu moj,volim ja tebe! I ja vas,odgovorio sam. Od te
veceri teta Olga,posta moj savetodavac. Kako da se obucem i ponasam u kafani.
Kako da postujem zenu,ma koja i ma kakva bila,kad sam vec izasao s njom.
Redjale su se kafane,a ja sam sve vise prodavao nesto sto vise nikada necu imati-
zdravlje. Malo jeo,malo spavao,a mnogo pio. Skadarlija je bila moja oaza. Ma gde
bio,uvek sam se vracao. Druzio sam se sa dobosarem Sobotom,s kima sam bio i
pobratim. Gatara Bogdana,koja je za sve bila crna ciganka-bila je plava zena. Zvala
se Olga Janicijevic,rodjena Burduseva sestra. Divan covek i pravi prijatelj. Zivot
koji sam vodio ne mogu da definisem jednom recenicom. To je bio koglomerat.
Spoj nespojivog,druzenje sa nemogucim. To je u stvari bio pokusaj provincijalca da
upozna sve lepote grada. Sve kafane i neku devojku iz grada,kao Miroslav Ilic u
onoj njegovoj pesmi. Ali,nista od toga. U to doba bila je neka moda,kucna
okupljanja-zurke. Slucajno sam jednog dana sreo koleginicu sa studija,bili smo
brucosi i u istoj grupi. Dala mi je vizit kartu i pozvala na zurku. Desilo mi se da
sam tog dana proslavljao rdjenje sina jednog mog druga. Napio sam se. Setio sam

35
se poziva i oko 23h seo u taksi i otisao na zurku. Ogromna porodicna kuca. Sve
osvetljeno kao u Las Vegasu. Cuje se diskretna muzika i pesma. Domacica me je
upoznala sa gostima kao njenog kolegu sa fakulteta. Pitala me je sta pijem. Nisam
mogao da se setim sta sam pio. Onako nasumice sam pokazao-bas ovo- Znam da je
bilo dosta sveta,da je stan slonac sa predivnim lusterima. Namestaj je bio
stilski,nicega se vise ne secam. Ujutru sam se probudio u nepoznatoj prostoriji.
Postelja jako udobna,moja koleginica nije dozvolila da idem kuci. Neki su se nudili
da me povezu. Ostao sam i spavao u prelepoj gostinskoj sobi.Izvinjavao sam se
Nataliji za gluposti. Ma kakve gluposti,ti si spasao zurku. Znala sam da si sportista.
Nikako mi nije islo uz tebe da si i romantik. Nisam mogla da verujem da toliko
lepo recitujes Jesenjina, Lorku,Ducica,a posebno Prevera. Jednog trnutka si me
pozvao i rekao: Nato,ja sam veceras mnogo popio i moram da idem kuci. Odvela
sam te u gostinsku sobu,posle dvadesetak minuta na moje iznenadjenje stvari su ti
bile uredno slozene,a ti si spavao. Da li je to istina? Jeste,Kole,zasto bih lagala?
Sad mi je mnogo lakse,mada se stidim. Cega se stidis? Pa bio sam pijan. Moguce
je,ali to se nije primecivalo.

Od tog dana sam prestao da izlazim uvece i poceo da ucim i za sest meseci dao
zaostale ispite iz druge i trece godine Ekonomskog fakulteta i upisao cetvrtu
godinu. Nataliji dugujem prepord. Nemiran duh ne moze bez novih izazova i
gluposti. Jednog dana mi se desi nesreca. Sluzbeno sam putovao. Sa mnom u
komisiji bila je i nasa pravnica. Ja sam se zaljubio,ona je uzvratila. Voleli smo
se,ali ne u isto vreme. Kompletan promasaj i nije vredan bilo kakve price,a i nerado
se secam.

Moju sremicu sam vidjao svakog dana na poslu. Sve sam cesce razmisljao o njoj.
Zamisljao sam gde kao mlada devojka trci kroz Cerevic,preskace potok,odlazi do
Ade i neprestano gleda obronke Fruske gore. Izrasta u lepoticu. Cerevic postaje
mali. Novosadske pescane plaze izazivaju i mame. Bog joj dade sve,bila bi steta da
se to ne vidi. Lepo vaspitana,privlacila je paznju svima.Volela je vodu,ladje i
mornare. Tako se pojavi njena ljubav Dimitrije.Moja sremica posta brizna supruga
lepog oficira i majka jednog prelepog decaka Nemanje.

Vidjamo se Milana i ja. Pravi prijateljski odnos. Toliko sam je voleo,a istovremeno
bezao od svega sto bi moglo da nas zblizi.Nisam smeo da dozvolim,niti bi ona sebi
to dozvolila,da bilo cim ukaljamo njenu cast ili povredimo Dimitrijeva osecanja.

36
Ovako rapolucena licnost,opterecena obavezama prema svojoj deci,pritisnut
navikama,smrcu oca,udaljen od rodbine nisam bio potreban nikome. Jedino
resenje,menjati sredinu,sto sam i ucinio. Vratio sam se deci i Spomenki posle pet
godina. Spomenka je bila nesto srecija od Penelope,koja je cekala svog Odiseja
dvadeset godina,da se vrati iz Trojanskog rata. Moju sremicu nisam video skoro
cetiri decenije.

Moja sremica ce ostati uvek kao sto je i bila,moja Afrodita ili moja Venera,koju
sam jednom zagrlio i poljubio u obraz,za njen trideseti rodjendan.

37
TECI,TECI DUNAVE

Kad vreme prodje shvatis da nema moje ljubavi,zaplakaces i ti,veruj mi,Bog

postoji.Ja cu tada biti daleko odakle ne mogu da ti obrisem suze. Da te zamilim da
me nezno zagrlis i sve mi oprostis. Necu ti traziti nista vise samo jedan trun ljubavi
sto ti dadoh,da mi mogao ponovo da zivim.

Nocas uz pomoc Boga i bensedina utonuh u san.Putujem i lutam po bespucu zelja

trazeci svoju orhideju. Stani malo,sta ces ti ovde u prostranstvu nebeskom? Opet
moj fan vetar fruskogorac. Trazim svoju zvedu koja nedavno ode od mene.
Pogledaj iznad sebe u jato nebesko na milione zvezda. Tesko ces je pronaci. Mogu.
Pa kako,reci mi. Ona je najsvetlija i najlepsa. Ne nadjoh svoju zvezdu,mozda me
izbegava i vesto se skriva. Kad bi iznad Fruske gore,mozda tu mene moja orhideja
ceka.

Videh kraj bunara u Cerevicu na betonskom platou svetla gore,a vide se i senke od
bora koji Steva donese sa Zlatibora. Najednom dunuse vetrovi sa svih strana. Ja se
nadjoh kraj skele Cerevicke,posred hladnog i mutnog Dunava. Dunav narastao od
velikih kisa,nosi sve sa sobom nikog ne sisa. Mozda sam ja i dete srece, Dunav me
hoce. Razloga za to ima,jer rekoh da orhideju i kraljicu Dunava znam. Mnogo je
volim i nikome je ne dam.

Dunav se zuri,a moj novi drugar,najsnazniji talas rece: Samo slusaj,nista ne govori
neka se cuje voda kako zubori. Nizvodno slusamo svirce tamburase,begesare i
pevace becare. Najednom talas rece:''Procicemo jos dosta gradova,sela i salasa,dok
dodjemo do velikog grada. Tu prestaje svaka tvoja nada. Videces kako na desetom
spratu svetla gore,a tvoja orhideja otvara i zatvara prozore svoje.''Hvala ti,
prijatelju,pa ja sam zavrsio posao,nasao sam moju orhideju,kraljicu Dunava. Nista
ti to ne znaci,ti ostajes sa mnom. Dobro,a sta cu ti ja? Zakon je to,dobro slusaj! Ja
cu tebe nositi sa sobom,a onda ce nastati mrak,zapaces i nista neces osecati.
Dobro,a dalje? Sta dalje? Bices kao ove vrbe i topole. Ti si vec panj,a da to i ne
znas.

Kada dodjemo do Djerdapske brane,izvadices iz vode i preseliti u jedan grad. To je

38
grad vecno usnulih nesretnika,koji sami sebi presudise. U njemu nema
priilegija,sve kuce i ulice su iste. Na svakoj kuci koja je projektovana u obliku krsta
pise N.N. Prolaze ljudi kraj tog grada,zastanu,skinu kape i pozdravljaju vas. Vi
cutite,jer sve sto ste trebali da kazete rekli ste u neko pogresno vreme pogresnim
ljudima. Oni se sada prepiru i raspravljaju da li ste hrabri ili kukavice. Ti ne
brini,za tebe nece niko pitati.

39
GORKI LIST

Prohladno,ali lepo vreme. Ljudi obuceni kao da smo u Sibiru. Kao na traci u usima
cujem razgovor sa nekada veoma dragom i bliskom osobom.Ne verujem da se to
dogodilo meni. Sanjar sam. Sanjarim lepe stvari. Zelim da ovo jutro i zadnjih
desetak dana zaboravim. Tesko se mirim sa tim. Pokusavam da nadjem neko
opravdanje za moje postupke i burnu i bezobirnu reakciju moje sada vec bivse
jednostrane ljubavi.

Iznenadjen sam. Ja se oblacim,ostalo je da samo obujem cipele. Gde se ja to

spremam? Nema vise odlaska,a ni poziva za onaj raj preko velike reke. Kad sam
vec spreman da krenem,pa ja nisam kupio hleb,mleko i novine. Idem do
prodavnice,nije daleko,stotinak metara od kuce. Snega nema na putu. Polako
koracam,vidi se tabla ''Blacki boem''i ispod neka reklama i ispisano ''moja
radnjica''. Ispred ducana,nastresnica oblozena trskom,jedno manje odeljenje kao
separe ili kao ga ja zovem vip loza. Nekoliko gajbi uredno slozenih,na sredini dve
gajbe spojene i prekrivene ambalaznim kartonom.

Vidim da ima slobodnog mesta. ''Dobar dan,dobri ljudi i vi koji niste,ako ima
takvih''.Dobar dan,a da znas da smo svi dobri. Sedi komsija,casti Maric
''Budza'',ozenio se po treci put. Neka ti je sa srecom. Tebi kao i obicno koka-kolu.
Ne danas mi ti biras pice,a imam i razloga za to. Tebi ce tvoj''Budza'' da donese
jedan gorki list,mnogo dobar. Ne,burazeru. Kako ne? Donesi mi dva unuceta.
Danas je nesto izmenjen sastav,sve elita ''alkosa''kao da predstavljaju reprezentaciju
ulice Dragoljuba Stojanovica. Prvi put zapazih da svi piju razlicita pica. Znam da
su letos pili pivo. Ovo je iznenadjenje. Sta je ovo drugari? Leti pijemo sezonsko
hladno pivo. Sad imamo neku kintu,pa biramo po svom ukusu. Kad nam nestanu
pare onda je to na principu daj sta das.

Danas Budza osvetla obraz. Pa ne zeni se on svaki dan. Svi pricamo istovremeno.
Svako pricu svoju pricu glasno,dok nas ne primora da ga slusamo. To je obicno
prica iz trebe faze alkoziliziranih-prvi deo samohvalisanje: Jak,snazan,lep i osvajc
zenskih srca. Nastalja deo koji nazivam samosazeljenje: Zaboravljen,ostavljen od
svih kojimja je pomagao,placao jelo i pice,pozajmljivao novac,a potom im ga

40
poklonio,pade po koja suza. On nastavlja i dalje ne dam se jos,nisam ja za bacanje.
U nedelju na pijaci,jedva se osobodih jedne gospodje. Znam da mi ne verujete.
Navalila gospodja,gospodine pomognite mi da se setim otkud se znamo. Rekao bi
bilo sta i ona bi poverovala. Ima tu sto jedan razlog sto joj ne govorim nista. Ja cu
vam reci samo jedan. Ne gnjavi,sta je to? Pricaj! Pa,ljudi bio sam dekintiran. Boga
mi,teska situacija,rekose svi u glas. Svako prica svoju zivotnu pricu. Bio sam
najbolji majstor za fabricke dimnjake. Svakog dana visina sve veca,dodje do 30-40
metara. Meni milo,ljudi na zemlji izgledaju mali. Kad hoce da mi kazu nesto, ja se
pravim da ih ne cujem. Hajde,bre,silazi sa te skele,fajront je,idemo u menzu na
rucak,pa u naselje na odmor. Sutra je nedelja,na Zvezdari pravi
vasar,ringispili,strelista,zuze sa onim suknjama-smesne. Grudi nabrekle kao kod
simentalki pre muze. Kad god ih vidim ja se izgubim,one me pogledaju,zensko je
to. Zacrvenim se i pobegnem. Idem da gledam rvace-pelivane,to su uglavnom
siptari i makedonci. Imaju oni i uniforme,kozne caksire. Telo im je namazano
zejtinom. Uvek navijam za jednog,jak kao bik. Imao je puno navijaca,bodrimo ga
svi: Maljoku,Maljoku! Kao apsolutni pobednik ovog improvizanog turnira,dobije
nagradu vise nego sto mu je nedeljna zarada u Ogrevu,gde istovara ugalj iz vagona.
Sta je sa tobom komsija? Milujes tu flasicu,gledam te vec pola sata. Otvori je,dobro
je to pice. Molim te,otvori mi ti,imam problem,trnu mi ruke,pa cu to tesko uraditi.
Povedi ti neku snasu da ti otvara pice,gospodin si i izgledas dobro stojece. Ti
si,sigurno,penzioner? Ja tebe znam,ali sa nama ne sedis skoro pola godine,a mozda
i vise. Dobih otvorenu flasicu. Probam pice,zelim da pijem,ali to nisam ja od pre
tridesetak godina. Gorki list osetih kao da zar prolazi kroz moje telo.
Gorko,odvratno. Popih obe flasice. Grado,molim te,pitaj ko sta pije. Reci mi koji je
iznos,donecu ti sutra pare. Gospodine,Kole,uzmi pola radnje,ako hoces,to nije
nikakav problem. Izvinite sto idem,moram kuci,treba da mi dodju neki prijatelji,a
kod kuce nemam nikoga,slagah i ostah ziv.

Osecam gadjenje,vrti mi se u glavi,gori u stomaku,jedva stigoh kuci. U meni se

ponovo budi pijanac. Ne mirujem,toplo mi. Odlucih da probam jednu kajsijevacu.
Znam da je kvalitetna,to kaze i moja Mika. Samo sto sam popio gutljaj,dobih takav
nagon na povracanje. Moja operisana noga osvetla obraz. Dotrcah do wc-a,grlio
sam solju i povracao kao lasica. Mislim da sam povratio sve sto sam jeo zadnjih
dana. Grlio sam se sa soljom vise od pola sata. Pogledah se u ogledalo. Bled sam
kao krpa,nema vise povracanja,samo zelja i obecanje da se to nece nikad ponoviti.

41
Nisam pio pijan,to je bio samo dobar odgovor mog tela,da taj i slican otrov ne
unosim. To sto sam ranije cinio bila je ruzna proslost,sada nema ni volje ni snage
za takve gluposti.

Lezim u svojoj sobi. Gledam u plafon. Postavljam sebi uvek isto pitanje: Zasto?
Zasto? Eho kao kad se pastiri dozivaju sa brda i cekaju da se poziv kao eho
vrati.Znam da alkohol nije doneo nikakvo dobro. Rastajali su se supruznici,svadjali
prijatelji,samo zlo. Sta se to dogodi? Nisam reagovao kao covek sa
iskustvom,veliki teret nosim na ledjima. Posrnuo sam. Izgubio sam svoju ljubav
zauvek. Proziveo sam najlepsi deo u svom burnom zivotu. Bio srecan,i ponosan.
Zahvaljivao se Bogu sto me je pogledao i od jeseni zivota,doziveh prolece. Imah u
rukama i srcu prelepu orhideju,trazila je ljubav i postovanje. Ljubav je imala i to
iskrenu i veliku,kao njena rodna ravnica. Postovanje je takodje imala,ali ja to nisam
umeo da iskazem i tako je doslo do razlaza. Boli me dusa zbog toga. Kajem se.
Placem u noci. Jastuk mokar,telo izmuceno.

Pored moje Mike,veliki problem imam i sa mojom cerkom Cecom. Moje prvo
radovanje boluje. Zakazana je operacija ciji je ishod neizvestan. Operacija je
zakazana za cetvrti decembar. To je praznik Vavedenje presvetle Bogorodice.
Molim Boga da pomogne mojoj cerki,svakog dana u crkvi Svetog Joakima i
Ane,roditelja presvetle Bogorodice,u nasoj crkvi u Kaludjerici. Molim Boga i svetu
Petku da pomognu Miki da kao prava hriscanka oprosti prvo sebi,pa onda i meni.

Molicu se do oprosta. Nadam se da cu to ipak doziveti. Dozivecu uz Boziju

pomoc,da moja Ceca sve to preprodi i da se ona i Mika najzad upoznaju. Obe imaju
moju ljubav i postovanje. Pomozi mi Boze,a ja cu sve sto je u meni lose,uz tvoju
pomoc,proterati iz sebe. Prociscen,bicu ti posveceniji. Posticu,postovati tvoje
zapovesti,jer ja nemam drugog Boga,niti se nekom drugom molim.

BOZE,HVALA TI!

42
RAZGOVOR SA VETROM

Lepo i prohladno martovsko jutro. Sunce umorno putuje iz daleka. Zastane kraj
prozora,pomiluje me svojom toplinom,a zraci me direktno upozore: Ustani,vreme
je,neki sa druge strane nemirne reke su davno ustali,odvezbali su Kinezi
vezbe,popili zeleni caj sa medom,i zazeleli ti dobro jutro. Povetarac,diskretno,da ga
niko ne primeti,ulazi kroz minijaturne otvore na prozoru i polako se useljava u
moju sobu. Hteo bi da nesto prica,da se dogovara,da me nesto poduci i da oda neke
tajne. Pricaj slobodno,kad si vec tu,nemoj nista da se stidis. Znas, dosao sam da se
pomirimo i da zajedno prosetamo tvojim dvoristem,da te necemu naucim,i
posavetujem. Zelim da ti kazem da ono u februaru kada je najjace duvalo i padao
sneg,nisam bio ja. Bilo je nemilosrdno i surovo,ali je to radio moj dalji
rodjak,dzelat sa Karpata,veliki prijatelj i saucesnik zime. Mi nismo na istoj strani.
On sluzi onu neman i surovu zimu,kojoj vidimo ledja,odlazi porazena i ponizena u
nepoznatom pravcu. Ja sam vojnik proleca,trajem dugo,godine mi se ni ne mogu
izbrojati. Svojim dodirom i toplinom,budim ljubicice,narcise,jorgovane,ljiljane,i
zumbule.

Imam neznost i dar nekog ko je sa druge strane reke. Nije to ona reka kraj koje ste
setali ti i tvoja Mika. Ona je sada silna,nosi sve pred sobom, drvece, trupce, grane i
kompletna stabla. Nikoga ne slusa,niti gleda,slepo prosto trci u zagrljaj jos vecoj i
bezobraznijoj reci. Ne gleda nikog, trudi se da sto pre pobegne od ovog prostora i
da sto pre stigne do svog zivotnog sna- Crnog mora.

Cuj,vetre,stisaj dozivljaje. Skrati malo pricu,nisi ti bas bezgresan,niti si bas takav

dobrica,ali kada si vec tu,a vidim da su ti namere casne; Dobrodosao! Vetar sav
srecan rece: Sada cemo proci tvojim dvoristem,pokazacu ti i ukazati nesto,sto vi
ljudi ne vidite i ne znate. Vetre,stalno nesto gundjas i mumlas,ja te nista ne
razumem. Nije to, deda, gundjanje. Otpozdravljam biljkama,drvecu i rastinju.
Zahvaljuju mi se i zele dobrodoslicu.

Vidim da jedva raspoznajes cvece u tvom dvoristu. Pokusacu da te naucim mnogim

stvarima koje vi ljudi ne znate. Kod tebe sam primetio da si ozbiljan,da imas dosta
godina,ali i interesovanje kao kod deteta zeljnog znanja. Mozda si primetio da smo

43
dugo stajali kod jorgovana. Pratio sam dal i ti razgovaras sa cvecem. Dobio si jedno
nezgodno pitanje:Zasto mi nisi ubrao cvetove prosle godine? Odgovorio si da nisi
imao kome da ih poklonis. Nisi dugo cekao odgovor. Sada imas i pazi sta
radis,uberi ih na vreme uz poljubac. Crvenis,ima jos u tebi dosta stidljivosti,kao
kod deteta. O meni ne znas nista,pa me dobro slusaj,a ako treba nesto i zabelezi.

44
DJOLE, RIKI, TOSA

Kosava i sneg napravise dogovor da udruzeno prkose ljudima. Mocni su. Svete se
zbog lepog vremena u kome su uzivali ljudi,a sada bi da im pokazu da je to njihovo
vreme,da su suvereni,te da je ovo tek pocetak zime. Priroda se poigrala sa
nama,pozjamila nam lepe i suncane dane koji izmamise pupoljke voca i radost
dece,a sada ovaj tandem sve naplacuje dodajuci i kamatu. Svakog jutra sve veca
studen. Stari ljudi kazu: Desavalo se to i ranije,brzo ce to proci. Tesko se greju
prostorije. Razmiljam o ogrevu,da li ce biti dovoljno peleta.

Trgnu me neko grebanje na vratima,pogledam kad ono nas macak.

Udji,decko,slobodno! Macka zovem Djole,a ima on jos imena. Ivana ga zove Riki,a
Mika Tosa.

Dotrcao Djole do peci,ogrejao se malo i poceo da mauce,kao da trazi nesto.

Djole,bolje je da cutis,znas li ti,Romeo,koji je ovo mesec!? Vrtis glavom?
Februar,Djole,mesec ljubavi. Doduse dogadja se to i u nekim drugim
mesecima,nema tu vise pravila.

Djole sedi i slusa,vrti glavom i gleda Djokovica na televiziji,kao pravi navijac.

Znas,Djole,da te ja ne volim,ali zato imas ljubav ostalih ukucana. Niko od njih ne
voli mene,ti si glavna faca u kuci. Gleda macak kao da razume. Pricam ja njemu
svoju pricu,da sam kao osmogodisnjak molio baba Nataliju da ne baci sve macice.
Nerado mi ostavi jedno zensko mace,koje dobi ime Milica po mojoj drugarici iz
komsiluka. Lepa maca,stalno sam je nosio u narucju. To je bilo davno,kada se
vodio rat. Nemci su odstupali,a saveznici ih bombardovali. Jednog jutra nije bilo
Milice. Plakao sam i trazio je. Nikada je nisam pronasao,niti je zaboravio. Imao
sam ja pre 5-6 godina macka tvog imenjaka-Djoleta. Pravi lepotan. Njega je jednog
dana zgazio auto. Osecao sam tuzno i jadno. Djoleta sam sahranio na kraju placa.
Zalio sam za njim kao da sam izgubio prijatelja. Sebi sam dao rec da se necu
vezivati za zivotinje. Covek ih toliko zavoli,da kad uginu zali za njima dugo.
Sad,Djole,znas zasto ne zelim da se igram sa tobom. Gleda,Djole,klima
glavom,potvrdjuje. Razume sve,ali ne govori. Meni su moja deca tebe,Djole,doneli
da ne budem sam,da imam sa kim da pricam. Ponekad u ovim hladnim

45
nocima,spavas na kraju kreveta. Kada se uspavam ti si vec na jastuku pored moje
glave,sto me izludjuje,i onda nastaju nesporazumi. Ali,se sve to brzo zaboravi.
Pricam,a Djole prati moju pricu. Ponekad mauce. Stalno klima glavom,kao da me
razume. Najednom ustane,otrci do posude sa hranom,pojede vise nego Svetlana, i
vrati se i ponovo sedne. Gleda me i ocekuje da nastavimo razgovor. Dobro,Djole,da
znas da ti nisi poreklom iz ovih krajeva. Ti si sijamska domaca macka iz
nekadasnjeg Sijama, danasnjeg Tajlanda. Kao vrsta nastale ste pre 500 godina.
Mjau,zasvetlese lepe,plave Djoletove oci. Bile ste postovane od Budistickih
svestenika,a bile ste zastupljene i na dvoru sijamskog kralja. Hajde smanji
dozivljaj, ne dizi taj rep, sedi mirno i slusaj. U Evropi ste se pojavili u drugoj
polovini 19-tog veka. Ovo sto cu ti sad reci nece bas da te obraduje. Zivite mnogo
krace od ljudi,od 18 do 20 godina. Smiri se malo,dacu ti solju mleka, opet
maukanje-valjda je to zahvaljivanje. Nekako mi se uvlacis pod kozu,pravi si
poltron. Sad novi pokreti glavom levo desno-ne slazes se? Neko vece si u kuhinji
napravio dar mar-prosuo kantu,i pokrio patos kuhinje raznim kostima i komadima
hleba. Izbacio sam te iz kuce. Kad sam cuo kako Kosava doziva i preti,bilo mi je
zao. Izasao sam u dvoriste da te potrazim, tebi nije bilo nista,a ja i danas imam
prehladu i slinavim. Prosla je ponoc,ti si se izvalio i grejes se. Gledas televiziju i
stalno podskakujes. Znas sta Djole? Tvoj boravak u mom domu je orocen do aprila.
Ako do tad ne vidim u ulici mace,koje ce imati plave oci i liciti na tebe,to je kraj
naseg druzenja. Odnecu te do Ritopeka i ostaviti. Sta je? Prpa? Sad bi da izadjes
napolje? A,hladno je,ponoc je odavno prosla. Idi Djole,danas sam video 2-3 sarene
mace,rasne kaludjerske prevrtacice kanti. Ti si aristokrata,biraj.

Srecno! Februar je ovo. Brzo ce april,maj. Pazi,mozes ostati bez smestaja i ishrane.
Srecno,Djole,drzim ti palceve!

46
SAN JEDNOG VREMESNOG GOSPODINA

Cudno je ovo vreme. Prolece ne bi da vrati zimi pozajmnjene lepe dane. Priroda se
poigrava, odlozena zimska garderoba posta ponovo aktuelna. Nocas mi kroz
odskrinuti prozor,dodje u goste stari drugar i prijatelj-vetar Fruskogorac. ''Ja,dosao,
ne najavljen,racunam prijatelji smo,da te vidim i ukazem neke stvari. Drugar,ti si
zbog Mike zavoleo Cerevic,Pedju,kuma Julu,Nebojsu,Radu i Vecu.''

Cini mi se da onaj betonirani plato na kome se sepuri Stevin bor i bunar ucinise da
jos vise zavolim Cerevic. Boric prkosi svim, eto on je jedinstven, zelen preko cele
godine, vitak i lep,kao sto behu deda Milanove unuke Vida i nestasna Milana.
Rivalstvo je to,autonomasi se nadaju,vrbe i topole nedavno dobise zelene haljine,pa
se raduju i mole me da na sve cetiri strane sveta pricam o njihovom sarmu i lepoti.
Bunar sve slusa, iz dubine se cuje promukao glas. Vi i ne znate koliko je iz mene
uzeto vode,rashladjeno piva koje pivara iz Celareva proizvede za cetiri godine,a ovi
nasi iz Novog Sada uveze tuborg piva za celu godinu. Ovo ce vas bas rasrditi sada:
Mojom vodom su imivale lice deda Milanove lepotice,pokojna Vida i sada jos lepa
Milana. Behu rumene,a o njihovoj lepoti se i sada prica.

U pravi si,vetre. Ti sve znas. Znam dosta toga,godine me ucinise mudrim,a ni sam
ne znam koliko ih imam. Slusaj me dobro: Sto si,bre,navalio na Miku? Svaki
cas,kazi mi,kazi mi,kazi mi,molim te,zaboravila si. Dobro,drugar,zar ne vidis da te
voli? Pa,ona nije capa,pa da ti to naslika,cudi me da se ponasas kao dete.
Uskoro,jednog cetvrtka,ali ne znam kog,recice ti toliko lepih reci o ljubavi koje
nikada ni od koga nisi cuo,niti bilo gde procitao,i sta ces onda,bices srecan. Pa,to se
i sada sreca vidi iz tvojih staklastih,fazanskih ociju. Tog dana ce ti,takodje,reci:
Sledeceg cetvrtak idemo u Cerevic. Idemo zajedno u grad,vecno usnulih,gde se
preselise moji baka,deka,roditelji,sestra,bliski i dalji rodjaci. Tiho i necujno cemo
ostaviti cvece,jer tu spavaju vecnim snom,neki koji ne uspese da se rascvetaju.
Procitacemo njihova imena,sa korica kamenih knjiga i imena onih koji ostase na
ovome svetu da vecno zale za njima.

Vetre,hvala ti na drustvu,hvala sto mi rece da smo zemljaci,te da nas ima i sa uskim

stopalima. Dovidjenja,prijatelju,javi se u mojim snovima. Pozdravi,sve Mikine

47
pokojne rodjake i reci im da mi je zao sto ih nisam upoznao na ovozemaljskom
svetu.

Ode razvigorac,umoran od puta i rada,u svoje prirodno staniste u nasu Frusku goru.
Mika i ja idemo veceras na Petrovaradinsku tvrdjavu,na to ostrvo Panonskog mora.
Vece je,ja cujem jauke i zov za pomoc,utamnicenih rodoljuba. Kako se
priblizavamo cuje se pesma i svirci Janike Balaza,kao da pevaju i sviraju za
bogove. Kako lepo zvuci pesma Osam tamburasa sa Petrovaradina!

Miko,nas dvoje se drzimo za ruke i trcimo. Gle,kukovi i ramena nas ne bole!

Pedja,stani,necemo na tvrdjavu samo nas dvoje. Pozvacemo sve one koji su bili one
prelepe veceri,prosle godine,a pozvacemo i Vecu i Radu.

Ti ces Pedja,ljubavi,da vidis Panonsko more,a od osvetljenih ulica i kuca brodove

koji dolaze na ovo ostrvo,vracaju se iz boja. Vracaju se pobednici,ali oni su
zarobljenici,jer ih osvoji i zarobi njihova ljubav. Ovde se ne ratuje oruzjem,ovde se
ne osvajaju teritorije,vodi se borba za ljubav,gde nema porazenih. Volite se ljudi,jer
onaj koji nikada nije voleo,ili bio voljen,nije ni postojao.

Kad je nase drustvo narucilo jos crnog vina,i pesmu Teci,teci Dunave,probudi me
bat koraka na stepenistu,i ne cuh pesmu do kraja. Najzad i ja bih sa svojim
sremcima. Bilo je mnogo lepo,mada je to bio samo san starijeg gospodina koji se
bori sa vremenom, Povremeno pogleda ruku,da li je modra od stiskanja i drzanja
cele noci.

Umalo zaboravih,Miko,ja te zaista mnogo,mnogo,cok,cok,volim!

48
VELIKI CETVRTAK

Prolece oslika dvoriste. Drvecu oboji listove. Nastase cvetovi dunje,tresnje i drugog
drveca. Pojavise se pupoljci ruza,sve olista,trava ozeleni. Probudi se zivot iz
zimskog sna. Radosni odlozismo zimsku garderobu. Sunce najzad zasija, a njegovi
topli zraci izmolise osmehe na nasim licima. Ovu lepotu proleca propratise
ptice,svojim cvrkutanjem i pesmom. Sve se probudi. Kratko potraja. Kisa kao u
oktobru podmuklo pada i kvasi,unistava prolece. Kaputi,jakne i kape ponovo
postase obavezna garderoba. Izgleda da narod ne moze da pogresi kad kaze za
nekog prevrtljiv je kao vreme. Odkud jesen u aprilu? To samo gospod Bog zna.

Danas je Veliki cetvrtak. Isus je tada ustanovio svetu tajnu,pricesce,govoreci:''

Uzmite,jedite ovo je telo moje,pijte iz nje svi,jer ovo je krv moja novog zaveta,koja
se proliva za mnoge radi oprastanja grehova.'' Ovo se reci mogu cuti u toku svete
liturgije. Hristos je pred svima u toku tajne vecere rekao:''Zaista vam kazem,jedan
od vas,izdace me.'' Juda,izdajnik njegov,odgovarajuci rece:''Da nisam ja,ucitelju?''
Rece mu Isus:''Ti kaza.'' Rece mu Petar:''Necu te se odreci,makar i morao umreti s
tobom.''

Isus Hrist zatim odlazi u Getsimanski vrt,gde se znajuci za sva stradanja koja mu
predstoje,moli ocu. Juda je dosao sa slugama,prvo svestenika Faraseja da ga izda.
Isusa im je pokazao,celivajuci ga,jer im bese rekao: Kada poljubim,taj je. A Hrist
ga je upitao: Judo,zar celivom izdajes sina covecijega?''

Te noci,posto su Hrista odveli,Petar koji je beskrajno voleo Hrista,poklekao je i tri

puta se do zore Hrista odrekao. Pitali su ga da li je on jedan od ucenika koji je bio
sa Hristom. Petar je odgovorio da ga ne zna i da ga ne poznaje. Kada je treci put
izgovorio da nije,zapevao je petao. Petar se tada setio Isusovih reci da ce ga se i on
tri puta odreci,pre nego sto zapeva petao.

Petar je shvatio koliki je njegov pad,te se iz dubine duse pokajao,moleci za

oprostaj. Zora sledeceg dana,nije najavljivala nista dobro,bio je to dan Hristovog
konacnog stradanja, Veliki petak. Juda je shvatio da je sve sto je uradio uzasno.
Dosao je u hram i bacio novac,rekavsi da je izdao krv nevinu,ali njegovo okorelo
srce nije bilo spremno za pokajanje,on nije mogao da se pokaje i da moli za

49
oprostaj,zato sto se u ocajanju obesio i sebi dodao neoprostiv greh samoubistvo,i
zato je za razliku od Petra,koji je postao jedan od najvecih apostola,nazvan sinom
pogubljenim.Sama pomisao na rec izdaja i neverstvo me cini neraspolozenim,ljude
koji su spremni na ovaj i gresni cin,izbegavam i nepodnosim. Tuzan sam,jer se u
zivotu desi da dozivis neprijatnosti od osobe koja ti je draga i od koje to ne
ocekujes. Prevrtljivaca je bilo i bice ih uvek.

Srecan sam da ti ne spadas u tu grupu ljudi,ti imas dusu andjela. Drago mi je da

postoje takvi ljudi. Siguran sam da ti i ja necemo cuti,onog pevca koji tri puta
kukurikne u zoru.

Judu i ostale slicne njemu,zaboravimo,radujmo se prazniku i jedva cekam dan kada

cu te pozdraviti sa Hrist Vaskrse i to uz poljubac potvrditi u prvi ponedeljak koji
dodje.

Ljubio ja tebe,neka te Bog i andjeli cuvaju. Nase prolece tek dolazi i neka traje
vecno. Tvoj sremac.

50
SPASOVDAN

Srecan ti praznik Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo. Vaskrsenjem gospod je

pokazao da je jaci od smrti. Cetrdeset dana kasnije njegovi su se ucenici nalazili za
trpezom. Tog dana se Hrist ponovo javio i rekao:''Idite po svemu svetu i
propovedajte evandjelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se bice spasen,a ko
ne poveruje bice osudjen.''Podignutih ruku,Hrist je ucenike blagoslovio. Po
blagoslovu Hrist je poceo uznositi na nebo uznesenje,tako se zavrsi delo
spasenja,vratio se Bogu na nebesima.

PS. Onaj tvoj gest,u ponoc pred praznik,ne ide uz moju ljubav,moju sremicu.
Ljubio ja tebe,to je bilo juce,to je zaboravljeno,danas je novi dan. Zelim da ga
prodjes bez bolova,ako me se setis ili mi se javis,bicu srecan. I danas zaboravih da
ti kazem,ali o tome kad se vidimo.

51
MOJA JESEN JE U STVARI RASCVETALO PROLECE

Jutro,tmurno,kisovito i hladno. Sve se promenilo,istumbalo. Danas je poslednji dan

maja,po kalendaru prolece. Trebalo bi da bude suncano i lepo za setnju i uzivanje u
dvoristu,ili pokraj reke,koja napravi pustos,poplavi polja,plastenike i kuce. Sada se
malo smirila. Tece polagano,kao kad hoda umoran starac,tromo oseca stid zbog
opustosenih njiva i srusenih kuca. Starac pretura po zivotu,koji je protutnjao kao
vihor,a da on to nije primetio. Pokusava da se seti kako je bio snazan i jak. Imao je
puno drugova i prijatelja,sada mu drustvo prave stap,verni drug,i zal za prohujalim
vremenom. Devet je sati,telefon ne zvoni. Ne cuje se ni poj ptica,kisa dobuje po
prozorima. Vreme kao u oktobru,za spavanje dusu dalo. Steta,nemam san vec duze
vreme. Ocekujem da mi zazvoni telefon,da mi se javi neko sa druge strane reke.
Setam po sobi zeljan da cujem glas prijatelja,da me uveri da sam ziv i da postojim.
Pomislih kad nece breg Muhamedu,ne ostaje nista drugo,nego da se ja javim. Broj
poznat,bezbroj puta pozvan. Najzad razgovor. Doduse,malo na stendbaju,i
porukom nazvacu te za deset minuta. Tih deset minuta ucinise mi se kao vecnost.
Najzad,i mene pozva moja sremica. Nema uobicajenih pitanja i prica. Izgleda da
smo svoje price ispricali i to vise puta. Jutros Mika prica o knjizi Isidore
Bjelice,kraljice sesira i britkog jezika. Nju bolest od vucice,pretvori u umiljato
mace,vernika koji se posveti bogu. Upoznajemo novu i posve drugu. Spremnu na
prastanje,da neprijatelja pretvori u prijatelja. Poce da trazi u ljudima dobrotu kao
uzvisene cini. Presta da trazi ono pola duse,sto je trazila godinama. Bog i narodna
medicina joj pomogose da pobedi najtezu bolest. To nije vise ona Isidora prkosna i
svadljiva,koja ne prasta nikome. Pronadje u sebi dobrotu i prastanje,posta dobrica i
vernik. Razgovor sa mojom sremicom ne potraja dugo,ali cucemo se mi vise puta u
toku dana. Sam sam u sobi. Prozor ispod stepenista koji vodi na sprat kuce. Ne cuje
se glas sa ulice. Kroz prozor se vidi deo supe za pelet i grane dunje koja bi po svom
izgledu mogla da bude i moj vrsnjak. Osecam se kao da sam u zatvoru, kao krivac
koji je izopsten iz svakodnevnog zivota. Neprestano citam istu,a ne napisanu knjigu
o mom zivotu. Izgleda da citam zadnje poglavlje. Velika je to knjiga. Mnogo
stranica,mnogo godina zivota. Cesto me Mika pita,zasto se vracam u proslost. Ima
vise razloga. Pretrazujem po detinjstvu i mladosti da nije nesto ostalo ne upakovano
u onoj bosci koju sam poneo sa sobom kada sam dosao u Beograd. Cesto bosonog

52
trckaram moravskim plicima i tek izniklim vrbama gustim kao tepih. Preturam po
proslosti ima mnogo toga ne objasnjenog i nelogicnog. Pitao bih nekog,ali oni koji
su to znali nisu vise medju zivima. Prisiljavam sebe da se prisetim i najsitnijih
detalja,ruznih stvari a bilo ih je svakako,neko je jednostavno to cenzurisao i
izbrisao iz moje memorije,valjda da mi pomogne i malo olaksa zivot,da ga ucini
podnosljivim i lepsim. Cesto sam u dilemi da li je to dobro ili je to hedikep.
Ponekad me to rastuzi,ali kako vreme odmice raduje me, Detinjstvo hocu da
zaboravim,sto mi i uspeva. U ljudima trazim prijatelje i vidim samo ono lepo u
njima,a ako i ucine nesto ruzno potrazim opravdanje,zato i odmah oprostim.
Trazim i pamtim samo ono lepo,makar i da se samo nadzire. Radujem se kad im se
nesto lepo dogodi,kada nesto kupe,cine me srecnim kada se raduje,kada nekome
podare bilo sta,ili upute pohvalu. Ruzno ne zelim da vidim. To posta deo mene i
moje svakidasnjice. Cudna je ova moja sobica. Najvise volim da citam moju
nenapisanu knjigu u mraku. Mrak dozivljavam kao druga i prijatelja. Lezeci na
ledjima na krevetu,gledam u plafon gde se pojavljuju slike i ljude iz mog
zivota,gledam ekranizovanu knjigu. Najlepsi deo te knjige je secanje na
rodjene,Svetlane i Bojane, kao i mojih unucica Vlade,Saleta i Ivane. Radujem se
njihovom odrastanju. Nisam najsrecniji oko nacina razmisljanja o porodici,zivotu i
buducnosti. Ocekujem da u zadnjem poglavlju knjige vidim svoje praunuke koji od
mene nece naslediti nista,cak ce se i prezivati drugacije. Vodim razgovor i sa
sobom, preslisavam se. Ako uzmemo da je zivot kao godina koja ima svoj
ciklus,prolece,leto,jesen i zima. Nesto mi govori da sam u jeseni zivota,kada se
polako vene,kad lisce uz najmanji povetarac otpada,cekajuci prolece da ponovo
olista zeleno i snazno i tako nastavi novi zivot. Mene zahvati lahor,Bog mi podari
ljubav. Znam da ljudi nisu vecni,ova moja jesen je u stvari rascvetalo prolece.
Basta raznog mirisljavog cveca. Dok je meni mog vrtlara,zlatnih i neznih
ruku,bezobranog pogleda i razdraganog osmeha,ja zivim i postojim. Nas dvoje smo
u toj basti koju nazivamo vecito prolece.

Procice i ovaj ruzan dan bez sunca. Posle njega dolaze bolji dani obasjani
suncem,noseci sa sobom novu ljubav. Mika i ja cemo se drzati za ruke i radovati.
Pricacemo o deci i unucima. Molicemo boga da ovo prolece ostane sto duze,da
nasa radost i ljubav budu vecni. Grleci se istovremeno cemo reci,zaboravih da ti
kazem ja tebe mnogo volim. Da,znam,i ja tebe.

Veceras moja Ceca ide na odmor u Grcku. Molim Boga da bude lepo vreme i da se

53
malo odmori od oca mrguda po izgledu,a u dusi dete koje nikada nije odrastalo.

54
PUT U ALEKSINAC,PUTOVANJE KROZ VREME

20.jun. Kisovit,oblacan i prohladan dan. Sta se to promenilo u prirodi. Ovaj letnji

dan podseca na jesen. Proleca skoro da nije ni bilo. Prethodnu noc nisam ni spavao.
Noc pred povratak u detinjstvo,grad mog odrastanja. Uvukao se neki strah od
pomisli kako cu biti primljen od mojih najdrazih od kojih sam otisao pre skoro 60
godina.

Osim moje dece i unuka, u Beogradu su i moji prijatelji,kumovi,bivse ljubavi i deo

mog zivota. Moje sazrevanje i formiranje kao coveka i roditelja. Jeste,otisao sam za
Beograd,ali Aleksinac,moju bracu,sestre,striceve,strine,tetke i tece sam uvek nosio
u sebi. Moji Petrovici su uvek bili sa mnom, to je neraskidiva veza,neutudjivi deo,
deo moje licnosti i zivota. Ako je sve tako,a tako je Boga mi je svedok,zasto imam
strah kao kad sam prvi put sisao u rudarsko okno ili usao u ring sa zeljom da
pobedim. Autobus prosto juri autoputem,osecam kako mi iz oka kanu suza.
Najednom poce kisa,brisaci ne mogu da je prate. Da li to i Bog place? Osecanja
izmesana, zal za prohujalim vremenom,kao da je odneso cunami, i radost sto cu
videti moju familiju, moje Petrovice, Stojanovice, Zivkovice, Perisice, Tasice.
Zelim da ih sve odjednom zagrlim i izljubim. Da budem deo jedne mnogobrojne
familije koja je u tridesetim godinama proslog veka iz Luznice dosla u Aleksinac
da zapocne novi zivot. Aleksinac bese mala carsija, u kojoj videse mesto u kojoj ce
zaboraviti svoju muku. Zaboravice Kaludjerovo,Dusanovo rasipanje imovine, svoje
prve ljubavi,seosku cesmu koja je centar okupljanja,a bila je i kraj same kuce
mnogobrojne porodice. Oni nisu nikada zaboravili svoje bliznje koji su ostali da
zive u Luznici. Skoro da nisam ni primetio da preturam po proslosti. Vozac glasno
upozori da smo stigli u Aleksinac,te da putnici pokazu kartu i uzmu svoj prtljag.

To nije onaj moj Aleksinac,mala carsija u kojoj se svi znamo. Nema one
opustenosti i razgovora. Sve je promenjeno,nema onih kultinih mesta gde su se
okupljale zanatlije,salile se i pricale.

Brdjanka sada lici na park kao u nekim gradovima,bar onaj deo kod autobuske
stanice. Disem punim plucima,osecam da je to moje prirodno staniste,te da ja ovde
pripadam. Dolazim kod sestra Ljilje,odlazim kod Ratka,Slobodana i Dragana. Boze

55
kako su mi svi lepi i pametni! Moji sestrici,bratanci,unuci,pravi apoloni,lepo
gradjeni. Ponosit sam sto pripadam toj familiji. Vradjam se iz Jelenca obuzima me
tuga,prolazim kraj oronule napustene kafane,koja je odolela turcima,okupatorima u
Velikom ratu,vlastima i posleratnim politicarima. Nju pobedi nemar savremenika i
vreme. Rujna od koje kad prolaze svi okrecu glavu. Nekada to bese mesto gde su se
okupljali boemi. Nema vise zagora,stolova prekrivenih kariranim stolnjacima.
Prolazim i kao da cujem ober dve krigle piva i predji preko puta kod Dusana pekara
i donesi mi dve kifle i simit. Vratio sam se u neka bezbrizna vremena hodao
sredinom nedovoljno osvetljene ulice,trze me sirena automobila i dosta grupe
psovke,i primedbe vozaca: sta si se,bre,rasirio na sred puta,kao da si oslobodilac.
Ne zna on da je tu moje detinjstvo i odrastanje. Ne zna da sam cekao u redu sa
testijama u rukama za vodu. Tu ispred same kafane bila je javna cesma. Mnogi
danas vec sredovecni ljudi ne znaju kako je to bilo slavlje i veselje kada je proradila
cesma. Olaksanje za sve nas. Nema vise odlaska do Cubure da se sa onog kladenca
donese voda za pice,daleko je to,a islo se i po kisi i po snegu. Ulica Bolnicka cesto
je menjala ime. Bila je Kumanovska, Save Kovacevica, Pirocanska i bezbroj naziva
za internu upotrebu. Komsije behu dobre. Jednog dana bas u ovoj kafani
dogovorise se da se ulica dotera. Rabadzije i svi oni koji su imali zaprezna vozila
dovozili su soder iz Morave. Deca,zene i stariji ljudi su lopatama razvlacili i
trupcima nabijali i ravnali soder. Ulica je za dvadesetak dana postala ravna. Deca
bosonoga trckaju i raduju se. Tada se zvala Tunelska. Ovaj naziv je bio za zitelje te
ulice. Nije bilo niti jedne svetiljke,pa je podsecalo na tunel. Cudno je ovo moje
putovanje kroz vreme,koje je davno prohujalo. Za trenutak se vratim iz proslosti.
Procicu pored kuce Vlade Kambera,pa ispred drvene cuprije za Romsko naselje
skrenucu levo. Kuce Vase Crevara nema. Kraj reke asfaltiran put kao pesacka
staza. Nema one velike utrine morvene pijace,to bese prostor za cirkuske satre,
cirkusa Kolorade, i Berla iz Osjeka. Nema agrobate Vilija,klovnova,tece i Mukice.
Odose sa vremenom praceni talasima mutne Moravice. Sada je to moderna i lepo
doterana pijaca koja prilici ovom gradu,nekadasnjem cumurluku koji lepo opisa u
svojoj knjizi turski putopisac Evlija Celeblija i kako ga turci zovu Evli Celebi. Ne
cuje se vise ni lupanje u sake,cime se potvrdjuje kupoprodaja stoke. Finalni deo se
zavrsavao u basti uz mezetluke i maestralnu uslugu kelnera Radeta Grbe. Ne cuje
se jecaj violine maestra Duleta, ni saksofon Milaceta,majstora za strogradske
pesme. Sad je to grad koji je vec duze vreme tiho umire. Lep je to grad. Dolaze
novi dani kada ce biti posla za sve mlade,grad koji ''politika'' u jednom svom

56
izdanju 1924. godine naziva malim Carigradom,te gradom koji posle Beograda i
Sapca ima najveci broj automobila i fijakera.

Nisam ni primetio,a vec sam pred vratima moje sestre. Dovidjenja proslosti,dobro
jutro novom danu i nadi da ce to biti jedan od najlepsih gradova u Srbiji. Mladi
ostajte ovde,nigde vam nece biti lepse. Aleksinac je grad sa dusom,volite ga i
uzivajte. Utonuh u san. Odsanjaj divan san. Sutra cu ga dosanjati budan i biti
srecan.

57
TRI MORAVE

Sinoc sam uzivao gledajuci Brdjanku i jedan deo Aleksinca sa terase zgrade koju
nazvah Oficirska,Vojnicka. U njoj su dobili stanove vojna lica: Podoficiri i
oficiri,bivse JNA.

Moravica mutna i brza,hita u zagrljaj svojoj sestri sa juga izmorenoj od dalekog

puta. Zali se: Vidis li,sejo,kakvi su ljudi? Bacaju u mene djubre,plastiku,sav
otpad,nemilosrdni su,izmucise me,toliko sam srecna sto cemo se zagrliti. Maco,ti si
bar sada cista. Ljudi napravise nesto i za nas,toliko u onoj klisuri,mislim da je zovu
Bovanska, i izgradise branu. Ona spreci da ti naprave sve ono kamenje i blato sto te
je ranije mucilo. Ono osta u jezeru. Ima tu koristi i za ljude,odatle piju
vodu,pomazu se. Eto,tvoju vodu piju i nislije,doduse,prerade je,izbace iz nje svu
prljavstinu,da se ne razbole. O nama oni ne misle mnogo,bacaju svasta,a ovde kod
Aleksinca,bas preterase. Zato tako i zurim da sto pre predjem preko onog kanala,
koji napravise ljudi,tebe da zagrlim.

Sestro,i ja se radujem,nego da te pitam: Da li znas gde mi sada idemo? Ne

razumem se bas najbolje,jer ja krenuh iz Makedonije,a znas i sama da oni malo
drugacije govore. Slusaj me dobro,sada smo zajedno,ja sam sada nesto veca,jaca i
cistija. Sada cemo Moravskom dolinom osnazene da idemo u susret nasoj sestri.
Boze,pa ti joj ni ime ne znas! Zove se Zapadna Morava. Ona ce malo usporiti da
nas saceka. Kod Stalaca cemo se sresti sa nasom trecom sestrom. Tu cemo
promeniti ime,jer nas tri smo slozne i jake,nije se igrati sa nama,jer kad dodje
prolece i otope se snegovi,kada nasi rodjaci potoci i recice krenu sa nama,mozemo
uciniti pustos. Evo,ovakve smo velike,zato nas i zovu Velika Morava. Tri sestre
udruzene i slozne izazivaju strah kod ljudi. Te mogu da nas pregaze i preplivaju,
prave mostove. Boga mi,ima i skela sa kojom prelaze reku,prelaze na drugu obalu
da bi obradjivali polja,isli u goste,na vasare i pijace.

Zapricale smo se. Eno,gledajte ispred,vidite li onu snaznu i veliku reku. Ona putuje
iz daleka,iz Nemacke,ispod Svarcvalda gde izvire cista i bistra,gde se ta voda pije.
Procice mnoge drzave,gradove i sela,primice mnoge potoke i reke. Sada se malo
smirite,ovde se sve menja. Grleci se sa njim,promenicemo ime i kao kod svake

58
udaje dobicemo novo ime. Vise nismo sestre Morave,sada se zovemo Dunav. Kako
smo sada jace,tecemo brzo i sve nemo posmatramo,jer znamo da vise nikada
necemo proci ovde,niti videti ove obale,vrbake,sela i gradove.

Putujemo brzo,ka svom vecitom snu,delti Dunava i Crnog mora,kada postajemo

slane i dobijamo plavu boju. Ljudi,a posebno Aleksincani,ce se utrkivati da uzivaju
u lepoj i slanoj vodi,hvalice se kako je lepa. Zaboravljaju da je to deo vode iz nase
Moravice iz koje su okretali glavu kada su bili u Aleksincu.

59
USEKOVANJE GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELJA

U vreme cara Iroda Antipa, pripovedao je u Galileji sveti Jovan Krstitelj. Posto je
car oterao svoju zakonitu zenu i uzeo zenu svog zivog brata Filipa,Irodijadu. Sveti
Jovan ustao je protiv ovog bezakonja i zbog toga je dospeo u tamnicu. Na jednoj
svecanosti,zanesen igrom Irodijadine ceri, Salomije,car joj obeca da ce joj ispuniti
svaku zelju. Ona je po nagovoru svoje zle majke,potrazila svetiteljevu glavu,a
pijani car joj je ispunio zelju,i posekao svetog Jovana. Njegovi ucenici uzeli su u
noci njegovo telo i casno ga sahranili. A besna Irodijada je izbola iglom jezik
Jovanov i glavu zakopala na neko necisto mesto. Uskoro je sve zlotvore stigla
zasluzena kazna, pa su skoncali svoj zivot u bedi i ponizenju. Smrt Jovana
Krstitelja dogodila se pred Pashu,a praznovanje je 11.septembra po novom
kalendaru,ustanovljeno je zato sto je tog dana osvescena crkva,koju su nad
Jovanovim mostima u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.

60
IVANDAN

Danas je sveti Ilija Gromovnik,veliki srpski praznik,dan kada se ne radi u polju.

Danas je i moj praznik. Moja Mika se vratila iz VMA,neobavljenog posla. Nikako
da odrastem i upoznam sebe. Ko sam zapravo ja? Sta to zelim od zivota,i sta mu za
uzvrat nudim? Neki dan sam bio radostan i srecan,sto ce Mika osloboditi bolova u
kuku i ziveti komfornije. Mika se vrati iz bolnice neobavljenog posla,da se i dalje
druzi sa bolom i bolesnim kukom. Ja se sada radujem sto Miku vidim,raduje me
njeno pristustvo i osmeh,i njeno bezazleno ponasanje. Kakav sam to covek?
Sebican. Zelim Miku tu kraj sebe,svakog dana,svakog casa i minuta. Da li mi to
ljubav pomuti razum,da izgubim smisao za realnost. Gde se izgubi najednom nesto
sto me je krasilo i cinilo razlicito od drugih ljudi-solidarnost i zelja da svakom bude
lepo,da pomognem. Preslisavam se. Mika je zena mog zivota,moje radovanje,moja
sigurnost,moja vera za bolje sutra,razlog da zivim i postojim. Razmisljam sta dalje.
Bez obzira sta sam i kakav sam,moja Mika je i dalje u problemu. Nece joj pomoci
moja ljubav i umanjiti joj bolove kuka, koji postaju kuriri po kojima starost
najavljuje svoj dolazak. Imam utisak da i mene boli kuk. Zanosim se poput deteta
da ja svojom voljom imam poseban dar i snagu od Boga darovanu,da sve sto se
ruzno dogadja Miki,mogu da preuzmem na sebe. Zelim da je vidim razdraganu,
pokadkad upotrebim jezik Anticevih drugara iz Garavog sokaka. Cesto cujem
Mileta Dileju,koga nacisti iako je bio dete,kome Devla nije pomogao,streljase.
Boze,pa kakav sam to ja,koji skoro sve hoce,a ne moze nista? Kakav sanjar,dete
ometeno u sazrevanju,mozda ce i sazreti jednog dana, najverovatnije kada se gore
na nebu sretne sa svojim Petrovicima i Kosticima. Sta mi je ciniti,upitah neki dan
komsiju Dimceta. A on,lukavi makedonac,kao iz topa: Zeni se, bata Kole! Hvala
ti,Dimko,ja sam vec ozenjen,imam zenu svog zivota,moju ljubav.

61