Kantarion (Hypericum perforatum L)

(gospina trava, bogorodična trava, gorac, strašno zelje, ivanje zelje, pljuskavica, šeljanževka, žutenica,
gorač, ovnika, krvavac, gorčac, žuta metlica, žućenica, zaseknica, zvekac, zvončac. izdatjivica, marina
ručica, ženska kantarija, smaknež, smicaljka, tantur)

Kantarion je od davnina poznata lekovita biljka, od nje se spravlja i poznato kantarionovo ulje (droga
potopljena u neko biljno ulje i ostavljena par meseci, često izložena suncu) koje ima višestruku
primenu u narodnoj medicini. Odvajkada se u narodu ceni i mnogo upotrebljava, spolja protiv
posekotina, opekotina, hemoroida, za zarašćivanje rana i kao antiseptik, a iznutra protiv bolova jetre,
žsluca, proliva itd. Ulje se koristi na taj način što se njime mažu rane, posekotine, opekotine i druge
ozlede ili se tim uljem natopi gaza pa se kao oblog privije na ozleđeno mesto.

Od kantariona se koristi gornja polovina biljke u cvetu.

Droga je svojstvenog mirisa, oporog, nagorkog i
aromatičnog ukusa. I u savremenoj fitoterapiji kantarion
zauzima istaknuto mesto. Etarsko ulje od kantariona
deluje protiv crevnih parazita. Pomaže zaceljivanju rana
i opekotina, naročito opekotina od sunca. Međutim,
najinteresantniji je snažan antidepresivni efekat
kantariona koji se intenzivno ispituje. Kantarion postiže
antidepresivni efekat sličan standardnim preparatima, uz
neželjena dejstva pet puta manja od tricikličnih antidepresiva.

Kantarion potiče iz istočne Evrope i zapadnog Sibira, a kasnije se proširio po celoj Evropi, Americi i
Australiji. U preko 20 država (Australija, Novi Zeland, Indija, zemlje severne i južne Amerike, Južna
Afrika), i pored svojih lekovitih svojstava, okarakterisan je kao invazivni korov, koji potiskuje prirodne
populacije krmnih biljaka i, u većoj koncentraciji, može biti toksičan po životinje. U Srbiji je naročito
rasprostranjen u brdsko-planinskom području (Tara, Zlatibor, Kopaonik, Stara Planina, Rtanj, Fruška
Gora). Kod nas se uglavnom sakuplja u prirodi, dok se u zapadnoj i istočnoj Evropi sve više plantažno
gaji. Smatra se da i kod nas postoji perspektiva plantažnog gajenja kantariona, zato što su zahtevi
tržišta sve veći.
Plodored.

Kantarion je višegodišnja kultura i ostaje na istom

zemljištu deset godina pa se ne uvodi u plodored.
Prilikom zasnivanja useva, najbolji predusevi su
okopavine koje ostavljaju čisto, manje zakorovljeno
zemljište.

Obrada zemljišta.

Osnovnu obradu zemljišta je neophodno obaviti u jesen

ukoliko se kantarion seje u proleće. Dopunska obrada je
izuzetno važna, jer je neophodno što bolje pripremiti
zemljište, a posebno njegov setveni sloj. Za organsku
proizvodnju kantariona uglavnom se koristi organsko
đubrivo (stajnjak) u količini od 30 t/ha. Stajnjak se obavezno zaorava nakon rasturanja. Praktikuje se
rasturanje stajnjaka po oblačnom vremenu, a njegovo zaoravanje odmah posle rasturanja. Mineralno
đubrivo se primenjuje pre jesenje obrade u količini od 250 kg/ha kompleksnog NPK đubriva sa
odnosom hranljivih elemenata 8:24:16. Prihranjuje se pred prvo kultiviranje sa 200 kg/ha azotnih
đubriva (KAN). Nadzemna masa se kosi posle završetka vegetacije, radi bolje regeneracije biljaka u
proleće.

Setva.

Kantarion se može gajiti na više načina, pre svega

direktnom setvom i deljenjem starih bokora. Direktna
setva se obavlja u aprilu i to širokoredno, na 40-50 cm
između redova i 10 cm u redu, na dubinu od 1 cm. Posle
nicanja, usev se proređuje na potreban razmak između
biljaka. Proizvodnja rasada obavlja se u hladnim lejama
u toku maja. Seme se ne zatrpava u zemlju pošto bolje
klija na svetlu, već se blago pritiska uz zemljište zbog
kontakta. Biljke se sade u redove na međusobnom rastojanju od 60 cm, zbog mogućnosti međuredne
kultivacije.Nega useva obuhvata kultiviranje, okopavanje sa plevljenjem, prihranjivanje, zaštitu useva i
navodnjavanje po potrebi. Kultivira se 2-5 puta, u zavisnosti od vremenskih uslova. Zaštita se obavlja
samo kod većih napada bolesti. Od štetočina su česti napadi buvača, a usev se štiti sredstvima na bazi
malationa.
Žetva kantariona se obavlja u dva navrata. Prvi otkos dospeva početkom jula, a drugi krajem
septembra. Na većim nadmorskim visinama dobije se samo jedan otkos godišnje. Kosidba se na
manjim zasadima obavlja ručno, a na većim površinama mašinski. Kantarion se kosi u fazi punog
cvetanja. U prvoj godini dobije se 2000-3000 kg/ha osušene herbe. Sirovina je jako higroskropna (lako
upija vlagu), pa se čuva u papirnim vrećama, na suvom i tamnom mestu. Žetva semena se obavlja kada
je 80% semena dobilo mrku boju, a za tu namenu se koriste žitni kombajni.