KnjigaOdvojeno PDF

Matematička analiza 1 i 2
Predavanja i zbirka zadataka
June 22, 2019

2
PREDGOVOR
Predavanja su namenjena studentima koji polažu ispite iz predmeta Matematička

analiza 1 i Matematička analiza 2. Materijal je u nastajanju, iz nedelje u nedelju se
dodaju novi sadržaji, moguće su i izmene u prethodno unešenom tekstu, a takod̄e su
moguće slovne i druge greške. Studenti su u obavezi da konsultuju dodatnu, dole nave-
denu literaturu, koju je moguće naći u biblioteci Fakulteta.
1. Dušan Adnad̄ević i Zoran Kadelburg, Matematička analiza I, Naučna knjiga,

Beograd, 1990.
2. L. D. Kudrijavcev, Kurs matematičke analize I, Viša škola, Moskva, 1981 (na

ruskom).
3. Dušan Ćirić, Uvod u matematičku analizu, I deo, Prirodno-matematički fakultet,

Niš, 2008.
Sadržaj
1 Uvod 7
1.1 Skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.2 Relacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
1.3 Funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
1.4 Grupoid, grupa, prsten i polje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
1.5 Polje realnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
1.6 Neke posledice aksioma ured̄enog polja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
1.7 Neki važniji podskupovi skupa realnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . 40
1.8 Prošireni skup realnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
1.9 Ekvivalenti i posledice aksiome neprekidnosti . . . . . . . . . . . . . . . . 47
1.10 Tačka nagomilavanja skupa.
Bolcano-Vajerštrasova teorema za skupove . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
2 Granične vrednosti nizova 73

2.1 Pojam granične vrednosti niza i osobine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
2.2 Monotoni nizovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
2.3 Broj e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
2.4 Bolcano-Vajerštrasova teorema za nizove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
2.5 Košijev kriterijum konvergencije nizova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
2.6 Delimične granice niza.
Limes superior i limes inferior niza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
3 Granične vrednosti funkcija 153

3.1 Pojam granične vrednosti funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
3.2 Osobine graničnih vrednosti funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168
3.3 Košijev kriterijum egzistencije granične vrednosti funkcije . . . . . . . . . 187
3.4 Granična vrednost složene funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189
3.5 Granična vrednost monotone funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198
3.6 Neprekidnost i tačke prekida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
3.7 Neke osobine funkcija neprekidnih u tački . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209
3.8 Neke osobine funkcija neprekidnih na segmentu . . . . . . . . . . . . . . . 211
3.9 Neprekidnost i monotonost. Neprekidnost inverzne funkcije . . . . . . . . 220
3.10 Neprekidnost elementarnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
3.11 Upored̄ivanje funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
3
4 SADRŽAJ
3.12 Asimptote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256
4 Diferenciranje funkcija 269

4.1 Izvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269
4.2 Diferencijal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275
4.3 Geometrijska interpretacija izvoda i diferencijala . . . . . . . . . . . . . . 279
4.4 Pravila diferenciranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283
4.5 Izvodi višeg reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295
4.6 Osnovne teoreme diferencijalnog računa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305
4.7 Lopitalova pravila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
4.8 Tejlorova formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328
4.9 Ispitivanje monotonosti i nalaženje
ekstremnih vrednosti funkcije pomoću izvoda . . . . . . . . . . . . . . . . 353
4.10 Konveksne i konkavne funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361
5 Neodred̄eni integral 387

5.1 Definicija neodred̄enog integrala i osnovna svojstva . . . . . . . . . . . . . 387
5.2 Smena promenljive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387
5.3 Parcijalna integracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 388
5.4 Integracija racionalnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390
5.5 Integracija trigonometrijskih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 390
5.6 Integracija iracionalnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400
6 Odred̄eni integral 409

6.1 Definicija odred̄enog integrala.
Ograničenost integrabilnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 409
6.2 Gornje i donje Darbuove sume. Osnovna teorema . . . . . . . . . . . . . . 415
6.3 Integrabilnost neprekidnih i monotonih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . 426
6.4 Osobine odred̄enog integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 431
6.5 Prva teorema o srednjoj vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 441
6.6 Integrabilnost deo po deo neprekidnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . 443
6.7 Odred̄eni integral sa promenljivom
gornjom granicom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447
6.8 Smena promenljive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 459
6.9 Parcijalna integracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 462
6.10 Druga teorema o srednjoj vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 463
1 Nizovi 467
1.1 Osnovne osobine konvergentnih nizova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467
1.2 Monotoni i drugi karakteristični nizovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 486
1.3 Broj e i neki značajni nizovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 502
1.4 Delimične granice niza i Štolcova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . 524
SADRŽAJ 5
2 Funkcije 535
2.1 Granične vrednosti i neprekidnost funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 535
2.2 Izvod funkcije i primene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 559
2.3 Lopitalove teoreme i Tejlorova formula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 580
2.4 Ispitivanje toka funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 605
3 Dodatak 617
3.1 Primena Maklorenove formule sa ostatkom u Peanovoj formi na nalaženje
graničnih vrednosti i asimptota funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 617
3.2 Razni zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 675
Literatura 681
6 SADRŽAJ
Glava 1
Uvod
1.1 Skupovi
Do sada se svako od nas mnogo puta susreo sa pojmom skupa. Na primer, učenici jednog
odeljenja čine skup, takod̄e možemo uočiti skup putnika u nekom autobusu, skup knjiga
u školskoj torbi, skup jabuka u jednoj korpi, itd. Čini se da je pojam skupa intuitivno
jasan. U svakoj nauci postoje osnovni pojmovi. To su pojmovi koji su dovoljno jasni
i koji se ne definišu. U matematici je pojam skupa jedan od osnovnih pojmova i ne
definiše se. Objekti od kojih je sastavljen skup zovu se elementi (članovi) skupa. Pojam
elementa (člana) skupa je takod̄e jedan od osnovnih pojmova u matematici. Skupovi
se obično obeležavaju velikim slovima latinice X, Y , Z, A, B, C,..., dok se elementi
označavaju malim slovima latinice x, y, z, a, b, c,... Činjenica da je a element skupa A,
tj. da a pripada skupu A (ili da se a sadrži u skupu A) zapisuje se sa a ∈ A. Ako a
ne pripada skupu A, onda pišemo a ∈ / A. Skup je odred̄en svojim elementima. Skup
X, čiji su elementi x, y, z, obeležava se sa X = {x, y, z}. Zadavanje skupa nabrajanjem
njegovih elemenata je moguće samo ako je skup konačan (mada i tada, za slučaj da je
broj elemenata veliki, ovaj način nije celishodan). Zato se skup obično zadaje nekim
zajedničkim svojstvom njegovih elemenata. Ako je φ(x) svojstvo kojim je okarakterisan
svaki element x skupa X, onda pišemo X = {x| φ(x)} i čitamo X je skup elemenata x
takvih da važi φ(x). Ovo takod̄e znači da ako element x nema osobinu φ(x), da onda
x∈ / X. Na primer, skup X = {x : x2 ≤ 16, x je prirodan broj} predstavlja skup čiji su
elementi 1, 2, 3, 4, tj. X = {1, 2, 3, 4}, dok 5 ∈/ X jer nije 52 ≤ 16.
Skup koji nema ni jedan element zove se prazan skup i obeležava sa ∅.
Izmed̄u skupova uvode se dve relacije: inkluzija i jednakost.
Kažemo da je skup A podskup skupa B i pišemo A ⊂ B ako svaki element skupa A
pripada skupu B. Prema tome,
A ⊂ B ⇐⇒ (∀x)(x ∈ A ⇒ x ∈ B)
Umesto A ⊂ B nekad pišemo B ⊃ A i kažemo da je skup B nadskup skupa A. Znak ⊂,

odnosno ⊃, se zove znak inkluzije.
Na primer, za A = {1, 2} i B = {1, 2, 3, 4} važi A ⊂ B.
7
8 Glava 1. Uvod
Reći ćemo da je A pravi podskup skupa B i pisati A $ B, ako je A ⊂ B i ako postoji

element skupa B koji ne pripada skupu A. U prethodnom primeru skup A je pravi
podskup skupa B.
Skupovi A i B su jednaki ako je A ⊂ B i B ⊂ A, i tada pišemo A = B. Prema tome,
A = B ⇐⇒ (∀x)(x ∈ A ⇔ x ∈ B).
Za skupove A i B kažemo da su različiti ako nisu jednaki i pišemo A ̸= B. Prema tome,

A $ B ako i samo ako je A ⊂ B i A ̸= B.
Prazan skup je podskup svakog skupa.
Med̄u skupove uvodimo nekoliko operacija.
Unija skupova A i B, u oznaci A ∪ B, je skup svih elemenata koji pripadaju bar
jednom od skupova A i B. Prema tome,
A ∪ B = {x : x ∈ A ∨ x ∈ B}.
Presek skupova A i B, u oznaci A ∩ B, je skup svih elemenata koji pripadaju i skupu A

i skupu B, tj.
A ∩ B = {x : x ∈ A ∧ x ∈ B}.
Za dva skupa A i B kažemo da su disjunktni ako nemaju zajedničnih elemenata, tj. ako
je A ∩ B = ∅.
Razlika skupova A i B, u oznaci A \ B, je skup svih elemenata skupa A koji ne
pripadaju skupu B, tj.
A \ B = {x : x ∈ A ∧ x ∈/ B}.
Na primer, ako je A = {1, 2, 3, 4} i B = {3, 4, 5, 6}, onda je A ∪ B = {1, 2, 3, 4, 5, 6},
A ∩ B = {3, 4}, A \ B = {1, 2} i B \ A = {5, 6}.
Za slučaj da je A ⊂ S, onda razliku S \ A nazivamo komplement skupa A u odnosu
na S i označavamo sa CS A ili samo C A ako je jasno o kom skupu S je reč.
Neka su A, B i C podskupovi skupa S. Nije teško dokazati sledeće skupovne jed-

nakosti:
A ∪ A = A, A ∩ A = A (zakoni idempotencije),
A ∪ B = B ∪ A, A ∩ B = B ∩ A (zakoni komutacije),
A ∪ (B ∪ C) = (A ∪ B) ∪ C, A ∩ (B ∩ C) = (A ∩ B) ∩ C (zakoni asocijacije),
A ∪ (B ∩ C) = (A ∪ B) ∩ (A ∪ C), A ∩ (B ∪ C) = (A ∩ B) ∪ (A ∩ C) (distributivni zakoni),
A ∪ ∅ = A, A ∩ ∅ = ∅,
1.1. Skupovi 9
A ∪ S = S, A ∩ S = A,
A ∪ C A = S, A ∩ C A = ∅,
C ∅ = S, C S = ∅, CC A = A,
C(A ∪ B) = C A ∩ C B, C(A ∩ B) = C A ∪ C B, (De Morganovi zakoni1 ),
A \ (B \ C) = (A \ B) ∪ (A ∩ C).
Primera radi, dokažimo poslednju skupovnu jednakost. Za to je potrebno i dovoljno
pokazati da za svaki element x važi ekvivalencija
x ∈ A \ (B \ C) ⇐⇒ x ∈ (A \ B) ∪ (A ∩ C).
Ova ekvivalencija važi jer važi sledeći niz ekvivalencija2 :
x ∈ A \ (B \ C) ⇐⇒ x ∈ A ∧ x ∈
/ B \ C ⇐⇒ x ∈ A ∧ ¬(x ∈ B \ C)
⇐⇒ x ∈ A ∧ ¬(x ∈ B ∧ x ∈
/ C) ⇐⇒ x ∈ A ∧ (x ∈
/ B ∨ x ∈ C)
⇐⇒ (x ∈ A ∧ x ∈
/ B) ∨ (x ∈ A ∧ x ∈ C) ⇐⇒ x ∈ A \ B ∨ x ∈ A ∩ B
⇐⇒ x ∈ (A \ B) ∪ (A ∩ C).
Partitivni skup skupa A, u oznaci P(A), je skup svih podskupova skupa A:
P(A) = {X : X ⊂ A}.
Tako, P(∅) = {∅}, a ako je A = {1, 2, 3}, onda je
P(A) = {∅, {1}, {2}, {3}, {1, 2}, {1, 3}, {2, 3}, {1, 2, 3}}.
Ured̄eni par elemenata a i b, u oznaci (a, b), je skup {{a}, {a, b}}:
(a, b) = {{a}, {a, b}}.
Pritom, element a se zove prva komponenta ili prva projekcija ili prva koordinata ured̄enog
para, dok se element b zove druga komponenta ili druga projekcija ili druga koordinata
ured̄enog para.
Tvrd̄enje 1.1. Dva ured̄ena para su jednaka ako i samo ako su im jednake odgovarajuće
komponente, tj.
(a, b) = (c, d) ⇐⇒ a = c ∧ b = d.
2
Koristimo sledeće tautologije:
¬(p ∧ q) ⇐⇒ ¬p ∨ ¬q,
p ∧ (q ∨ r) ⇐⇒ (p ∧ q) ∨ (p ∧ r).
10 Glava 1. Uvod
Dokaz. Ako je a = c i b = d, onda je

(a, b) = {{a}, {a, b}} = {{c}, {c, d}} = (c, d).
Obrnuto, neka je (a, b) = (c, d). Tada je
{{a}, {a, b}} = {{c}, {c, d}}. (1.1)
Ako je a = b, onda je {a, b} = {a}, te je (a, b) = {{a}, {a, b}} = {{a}}. Odavde i iz (1.1)
sledi
{{a}} = {{c}, {c, d}},
pa je
{c} = {c, d} = {a}.
Odavde sledi c = d = a i budući da je a = b, dobijamo a = b = c = d.
Pretpostavimo sada da je a ̸= b. Tada je {a} ̸= {a, b}, pa skup {{a}, {a, b}} sadrži
dva različita elementa. Odvde zbog (1.1) sledi da i skup {{c}, {c, d}} sadrži dva različita
elementa, tj. {c} ̸= {c, d}, pa je c ̸= d. Iz
{a} ∈ {{a}, {a, b}} = {{c}, {c, d}}
i c ̸= d, budući da jednočlan skup ne može biti jednak dvočlanom skupu, sledi {a} = {c},
tj. a = c. Iz
{a, b} ∈ {{a}, {a, b}} = {{c}, {c, d}}
i a ̸= b, budući da dvočlan skup ne može biti jednak jednočlanom skupu, sledi {a, b} =
{c, d}. Odavde dobijamo da b ∈ {c, d}, a kako je b ̸= a = c, zaključujemo da je b = d.
Na osnovu Tvrd̄enja 1.1 važi ekvivalencija:
a ̸= b ⇐⇒ (a, b) ̸= (b, a).
Ured̄ena trojka elemenata a, b i c, u oznaci (a, b, c), jeste uredjeni par ((a, b), c) i pri tome
se kaže da je a prva, b druga i c treća koordinarta (projekcija, komponenta). Lako se
pokazuje da je
(a, b, c) = (a1 , b1 , c1 ) ⇐⇒ a = a1 ∧ b = b1 ∧ c = c1 .
Ured̄ena n-torka elemenata a1 , a2 , . . . , an definiše se za n ≥ 3 pomoću ured̄enog para i
ured̄ene (n − 1)-torke na sledeći način:
(a1 , a2 , . . . , an ) = ((a1 , a2 , . . . , an−1 ), an ),
pri čemu je a1 prva, a2 druga, ..., an n-ta koordinata (projekcija, komponenta). Takod̄e
važi ekvivalencija
(a1 , a2 , . . . , an ) = (b1 , b2 , . . . , bn ) ⇐⇒ a1 = b1 ∧ a2 = b2 ∧ · · · ∧ an = bn .
Dekartov proizvod3 skupova A i B, u oznaci A × B, je skup svih ured̄enih parova (a, b)
za koje je a ∈ A i b ∈ B, tj.
A × B = {(a, b) : a ∈ A ∧ b ∈ B}.
Umesto A × A pišemo A2 .
3
Rene Dekart (R. Descartes (Cartesius)) (1596-1650), francuski filozof i matematičar
1.1. Relacije 11
Primer 1.2. Ako je A = {1, 2, 3} i B = {a, b}, onda je
A × B = {(1, a), (1, b), (2, a), (2, b), (3, a), (3, b)},
B × A = {(a, 1), (a, 2), (a, 3), (b, 1), (b, 2), (b, 3)},
A2 = {(1, 1), (1, 2), (1, 3), (2, 1), (2, 2), (2, 3), (3, 1), (3, 2), (3, 3)},
B 2 = {(a, a), (a, b), (b, a), (b, b)}. •
Ako skup A sadrži m elemenata, a skup B n elemenata, onda skup A × B, kao i skup
B × A, sadrži m · n elemenata.
Primetimo da ako je A ̸= B, onda je A × B ̸= B × A.
Dekartov proizvod se definiše i za više od dva skupa. Naime, Dekartov proizvod
skupova A1 , A2 , ..., An , n ≥ 2, u oznaci A1 × A2 × · · · × An , je skup svih ured̄enih n-torki
(a1 , a2 , . . . , an ) za koje je a1 ∈ A1 , a2 ∈ A2 , ..., an ∈ An , tj.
A1 × A2 × · · · × An = {(a1 , a2 , . . . , an ) : a1 ∈ A1 ∧ a2 ∈ A2 ∧ · · · ∧ an ∈ An }.
Ako je A1 = A2 = · · · = An = A, onda Dekartov proizvod obeležavamo sa An .

Nije teško pokazati da za proizvoljne skupove A, B i C važe jednakosti:
A × (B ∪ C) = (A × B) ∪ (A × C), (A ∪ B) × C = (A × C) ∪ (B × C),
A × (B ∩ C) = (A × B) ∩ (A × C), (A ∩ B) × C = (A × C) ∩ (B × C),
A × (B \ C) = (A × B) \ (A × C), (A \ B) × C = (A × C) \ (B × C).
1.2 Relacije
Definicija 1.3. Neka su X i Y dva neprazna skupa. Svaki podskup ρ ⊂ X × Y zove se
binarna relacija iz X u Y . Ako je X = Y , onda ćemo reći da je ρ binarna relacija na
skupu X. 4
Ako je ρ ⊂ X × Y i ako za x ∈ X i y ∈ Y važi (x, y) ∈ ρ, onda kažemo da su elementi
x i y u relaciji ρ i pišemo xρy.
Definicija 1.4. Neka je ρ binarna relacija na skupu X.
Za ρ kažemo da je refleksivna ako za svako x ∈ X važi xρx.
Relacija ρ je simetrična ako za sve x, y ∈ X važi implikacija:
xρy =⇒ yρx.
Relacija ρ je antisimetrična ako za sve x, y ∈ X važi implikacija:
xρy ∧ yρx =⇒ x = y.
Relacija ρ je tranzitivna ako za sve x, y, z ∈ X važi implikacija:
xρy ∧ yρz =⇒ xρz.

Neka su A1 , A2 , . . . , An , n ∈ N, neprazni skupovi. Relacija ρ dužine n (n-arna relacija) je bilo koji
4
podskup Dekartovog proizvoda A1 × A2 × · · · × An .

12 Glava 1. Uvod
Primer 1.5. Neka je X = {1, 2, 3}. Relacija jednakosti na skupu X (zove se još i
dijagonala skupa X 2 ) je
ρ = {(1, 1), (2, 2), (3, 3)}.
Ova relacija je refleksivna, simetrična, antisimetrična i tranzitivna.
Relacija
ρ1 = {(1, 2), (2, 3), (3, 2)}
nije refleksivna jer (1, 1) ∈ / ρ1 (takod̄e ni ured̄eni parovi (2, 2) i (3, 3) ne pripadaju
relaciji), nije simetrična jer (1, 2) ∈ ρ1 , ali (2, 1) ∈ / ρ1 . Ova relacija nije antisimetrična
jer (2, 3) ∈ ρ1 i (3, 2) ∈ ρ1 , ali 2 ̸= 3. Nije ni tranzitivna jer (1, 2) ∈ ρ1 i (2, 3) ∈ ρ1 ali
(1, 3) ∈
/ ρ1 (osim toga, (2, 3) ∈ ρ1 i (3, 2) ∈ ρ1 ali (2, 2) ∈ / ρ1 i (3, 3) ∈
/ ρ1 ).
Relacija
ρ2 = {(1, 2), (2, 3), (3, 2), (1, 3), (2, 2), (3, 3)}
je tranzitivna, ali nije refleksivna ((1, 1) ∈ / ρ2 ), nije simetrična ((1, 2) ∈ ρ2 , ali (2, 1) ∈
/ ρ2 ,
(1, 3) ∈ ρ2 , ali (3, 1) ∈
/ ρ2 ) i nije antisimetrična ((2, 3) ∈ ρ2 i (3, 2) ∈ ρ2 , ali 2 ̸= 3).
Relacija
ρ3 = {(1, 2), (2, 1), (2, 3), (3, 2), (1, 3), (3, 1), (2, 2), (3, 3)}
je simetrična, ali nije refleksivna, ni antisimetrična, ni tranzitivna ((1, 2), (2, 1) ∈ ρ3 ali
(1, 1) ∈
/ ρ3 ), dok je relacija
ρ4 = X 2 = {(1, 2), (2, 1), (2, 3), (3, 2), (1, 3), (3, 1), (1, 1), (2, 2), (3, 3)}
refleksivna, simetrična, tranzitivna, ali nije antisimetrična.

Relacija
ρ5 = {(1, 2)}
nije refleksivna, ni simetrična, ali je antisimetrična i tranzitivna. •
Definicija 1.6. Binarna relacija ρ na skupu X je relacija ekvivalencije ako je refleksivna,

simetrična i tranzitivna.
Primeri 1.7. (i) Relacija jednakosti na ma kom nepraznom skupu je relacija ekvivalen-
cije.
(ii) Relacija paralelnosti u skupu svih pravih u prostoru je relacija ekvivalencije.
Definicija 1.8. Binarna relacija ρ na skupu X je relacija poretka ili relacija ured̄enja
ako je refleksivna, antisimetrična i tranzitivna.
Za elemente x, y ∈ X kažemo da su uporedivi ako je xρy ili yρx. Ako su svaka dva
elementa skupa X uporediva relacijom poretka ρ, onda kažemo da je ρ relacija totalnog
(potpunog) poretka ili da je relacija linearnog ured̄enja, dok za skup X u tom slučaju
kažemo da je lanac ili totalno (potpuno) ured̄en skup, ili da je linearno ured̄en skup. Ako
svi elementi skupa X nisu uporedivi, onda kažemo da je ρ relacija delimičnog poretka ili
relacija delimičnog ured̄enja, a da je skup X delimično ured̄en skup relacijom ρ.
Delimično ured̄en skup može biti sastavljen od lanaca.

1.2. Relacije 13
Primeri 1.9. (i) Relacija ≤ je relacija totalnog poretka na skupu realnih brojeva R.
Zaista,
1) (∀x ∈ R)(x ≤ x) (refleksivnost);
2) (∀x, y ∈ R)(x ≤ y ∧ y ≤ x =⇒ x = y) (antisimetričnost);
3) (∀x, y, z ∈ R)(x ≤ y ∧ y ≤ z =⇒ x ≤ z) (tranzitivnost);
4) (∀x, y ∈ R)(x ≤ y ∨ y ≤ x) (svaka dva elementa su uporediva).
Zbog važnosti ove relacije, uobičajena oznaka za relaciju poretka je ≤.
(ii) Neka je X proizvoljan skup. Relacija inkluzije ⊂ na partitivnom skupu skupa X,
P(X), je relacija poretka, jer važi:
1) (∀A ∈ P(X))(A ⊂ A) (refleksivnost);
2) (∀A, B ∈ P(X))(A ⊂ B ∧ B ⊂ A =⇒ A = B) (antisimetričnost);
3) (∀A, B, C ∈ P(X))(A ⊂ B ∧ B ⊂ C =⇒ A ⊂ C) (tranzitivnost).
Ako je X = ∅, onda je P(X) jednočlan skup, P(X) = {∅}, pa je očigledno ⊂ relacija
totalnog ured̄enja. Ako je pak skup X jednočlan, onda je P(X) = {∅, X}, pa je ⊂
opet relacija totalnog poretka. U svim drugim slučajevima, tj. kada X ima barem dva
elementa, relacija inkluzije je relacija delimičnog ured̄enja. Na primer, ako je X = {a, b},
onda za skupove A = {a} i B = {b} važi da niti je A ⊂ B, niti B ⊂ A, tj. A i B nisu
uporedivi relacijom ⊂. Prema tome, skup P(X) je delimično ured̄en relacijom inkluzije
i unija je sledećih lanaca: {∅, {a}, {a, b}} i {∅, {b}, {a, b}}.
(iii) U skupu prirodnih brojeva N posmatramo relaciju deljivosti | :
x|y ⇐⇒ (∃k ∈ N) y = kx, x, y ∈ N.
Ovo je relacija delimičnog poretka na skupu N. Zaista

1) (∀n ∈ N)(n = 1 · n) =⇒ (∀n ∈ N)(n|n) (refleksivnost);
2) Neka su n, m ∈ N i neka n|m i m|n. Tada postoje k1 , k2 ∈ N tako da je m = k1 n
i n = k2 m. Odavde sledi m = k1 k2 m i s obzirom da su k1 , k2 ∈ N, zaključujemo da je
k1 = k2 = 1. Stoga je m = n. Prema tome, relacija deljivosti je antisimetrična.
3) Neka su n, m, l ∈ N i neka n|m i m|l. To znači da postoje k1 , k2 ∈ N tako da je
m = k1 n i l = k2 m, i prema tome l = k1 k2 n. Kako je k1 k2 ∈ N, iz jednakosti l = k1 k2 n
sledi n|l. Ovim smo pokazali da je relacija deljivosti tranzitivna.
Budući da niti 2|3, niti 3|2, ovo nije relacija totalnog poretka i skup N je delimično
ured̄en ovom relacijom. Ipak možemo izdvojiti lance u odnosu na ovu relaciju u okviru
skupa N. Tako, na primer, skupovi
{1, 2, 22 , 23 , 24 , . . . }, {1, 3, 32 , 33 , 34 , . . . }, {3, 3 · 2, 3 · 22 , 3 · 23 , 3 · 24 , . . . }
su lanci.
Relacija deljivosti na skupu celih brojeva Z definisana sa:
m|l ⇐⇒ (∃k ∈ Z) l = km, m, l ∈ Z
nije relacija poretka, jer nije antisimetrična. Zaista, 2|(−2) i −2|2, ali nije 2 = −2. •
14 Glava 1. Uvod
Primetimo da ako je relacija simetrična to neće značiti da ona nije antisimetrična

(primer za to je relacija jednakosti na ma kom nepraznom skupu, koja je i simetrična i
antisimetrična relacija), a takod̄e i ako relacija nije simetrična to ne povlači da je ona
antisimetrična. Na primer, relacija deljivosti na skupu celih brojeva nije ni simetrična,
ni antisimetrična.
Neka je na skupu X data relacija poretka ≤, i neka je A ⊂ X. Za element m ∈ X

kažemo da je gornja granica ili majoranta skupa A ako za svako a ∈ A važi a ≤ m. Za
element n ∈ X kažemo da je donja granica ili minoranta skupa A ako za svako a ∈ A
važi n ≤ a.
Ako postoji gornja granica skupa A koja pripada skupu A, onda se ona zove maksi-
mum skupa A i obeležava sa max A. Za donju granicu skupa A koja pripada skupu A
kažemo da je minimum skupa A i obeležavamo je sa min A.
Primer 1.10. Ako posmatramo ured̄enje iz Primera 1.9 (i) i skup A = (0, 1], onda je 1
gornja granica skupa A i pripada skupu A, pa je max A = 1. Med̄utim skup B = [0, 1)
nema maksimum, jer skup gornjih granica skupa B je interval [1, +∞) i nijedna gornja
granica skupa B ne pripada skupu B. Primetimo još da skup A nema minimum, dok je
min B = 0. •
Primer 1.11. Neka je X = {1, 2, 3, 4, 5}, X1 = {1, 2}, X2 = {2, 3}, G = X1 ∪ X2 =
{1, 2, 3} i D = X1 ∩ X2 = {2}. Ako posmatramo relaciju inkluzije ⊂ na partitivnom
skupu skupa X, P(X), onda je G gornja granica za skup A = {X1 , X2 } ⊂ P(X), dok je
D donja granica skupa A, jer važe inkluzije D ⊂ X1 ⊂ G i D ⊂ X2 ⊂ G. Takod̄e su i
skupovi E = {1, 2, 3, 4}, F = {1, 2, 3, 5} i X gornje granice skupa A. Skup A nema ni
maksimum, ni minimum. •
Ako skup A ima maksimum, onda je on jedinstven. Zaista, neka su m1 i m2 dva
maksimuma skupa A. To znači da su m1 i m2 gornje granice skupa A i da pripadaju
skupu A. Iz činjenice da je m2 gornja granica skupa A i da m1 ∈ A sledi m1 ≤ m2 , dok
iz činjenice da je m1 gornja granica skupa A, a m2 ∈ A, sledi m2 ≤ m1 . Prema tome,
m1 = m2 .
Slično se dokazuje da je minimum skupa, ukoliko postoji, jedinstven.
Za skup A kažemo da je ograničen odozgo (odozdo) ako ima barem jednu gornju
(donju) granicu. Skup A je ograničen ako je odozdo i odozgo ograničen.
Ako skup gornjih granica skupa A ima minimum, onda se taj element zove supremum
skupa A i obeležava sa sup A. Ako posmatramo ured̄enje iz Primera 1.9 (i), onda možemo
reći da je supremum najmanja med̄u svim gornjim granicama skupa A-govorićemo jed-
nostavno da je supremum skupa A najmanja gornja granica skupa A.
Ako skup donjih granica skupa A ima maksimum, onda se taj element zove infimum
skupa A i obeležava sa inf A. U slučaju ured̄enja iz Primera 1.9 (i) možemo reći da je
infimum skupa A najveća donja granica skupa A.
Prema tome, element b ∈ X je supremum skupa A, b = sup A, ako i samo važe
sledeća dva uslova:
(s1 ) (∀a ∈ A)(a ≤ b);
(s2 ) (∀a ∈ A)(a ≤ c) =⇒ b ≤ c.
1.2. Relacije 15
Uslov (s1 ) znači da je b gornja granica skupa A, a uslov (s2 ) znači da za proizvoljnu
gornju granicu c skupa A važi b ≤ c.
Element b ∈ X je infmum skupa A, b = inf A, ako i samo ako važe sledeća dva uslova:
(i1 ) (∀a ∈ A)(b ≤ a);
(i2 ) (∀a ∈ A)(c ≤ a) =⇒ c ≤ b.
Iz definicije sledi da ako postoji supremum (infimum) skupa A, onda je jedinstven.
Napomenimo da maksimum (minimum) skupa A postoji ako i samo ako postoji
supremum (infimum) skupa A koji još i pripada skupu A. Zaista, neka je m maksimum
skupa A. Tada je m gornja granica skupa A i m ∈ A. Prema tome, važi uslov (s1 ) i
ako je c proizvoljna gornja granica skupa A, onda budući da m ∈ A sledi m ≤ c, pa je
zadovoljen i uslov (s2 ). Dakle, m je supremum skupa A koji pripada skupu A. Obrnuto,
pretpostavimo da je m = sup A i m ∈ A. Tada je m gornja granica skupa A koja pripada
skupu A, pa je m = max A.
Na primer, posmatrajmo opet ured̄enje iz Primera 1.9 (i) i skupove A = (0, 1] i
B = [0, 1). Skup gornjih granica i za jedan i za drugi skup je interval [1, +∞). Ovaj
skup ima minimum, to je 1, pa je sup A = sup B = 1. Kao što smo već uočili skup A ima
maksimum, to je 1 (supremum skupa A pripada skupu A), dok skup B nema maksimum
(supremum skupa B ne pripada skupu B).
Prema tome, maksimum skupa (ukoliko postoji) je i supremum skupa, dok obrnuto u
opštem slučaju ne važi. Samo supremum skupa koji pripada skupu je maksimum skupa.
Primeri 1.12. (i) Posmatrajmo skup X = R \ {3}, relaciju ≤ iz Primera 1.9 (i) i skup
A = {x ∈ R : x < 3} = (−∞, 3). Skup gornjih granica skupa A je skup {x ∈ R : 3 <
x} = (3, +∞), a ovaj skup nema minimum, pa ne postoji supremum skupa A.
(ii) Neka je X dati skup. U odnosu na relaciju inkluzije imamo da je svaki podskup
partitivnog skupa P(X) ograničen odozgo, naime, skup X je gornja granica.
Neka su A1 , . . . , An ⊂ X i A = {A1 , . . . , An }. Tada je u odnosu na relaciju inkluzije
sup A = A1 ∪ · · · ∪ An i inf A = A1 ∩ · · · ∩ An .
(iii) Neka je A = {n1 , n2 , . . . , nk } ⊂ N. U odnosu na relaciju deljivosti | imamo da je
sup A = N ZS{n1 , n2 , . . . , nk } i inf A = N ZD{n1 , n2 , . . . , nk }. •
Za x, y ∈ X pisaćemo da je x < y ako je x ≤ y i x ̸= y. Umesto x < y pisaćemo još i

y > x.
Ako je ≤ relacija totalnog poretka na skupu X, onda je negacija uslova x < y
ekvivalentna uslovu y ≤ x: ¬(x < y) ⇐⇒ y ≤ x. 5
Neka je ≤ relacija totalnog poretka na skupu X, i neka je A ⊂ X. Za element b ∈ X
važi b = sup A ako i samo ako su ispunjena sledeća dva uslova:
(s1 ) (∀a ∈ A) a ≤ b;
5
Zaista, ¬(x < y) ⇐⇒ ¬(x ≤ y ∧ x ̸= y) ⇐⇒ ¬(x ≤ y) ∨ x = y, a iz ¬(x ≤ y), budući da je ≤ relacija
totalnog poretka, sledi y ≤ x, i takod̄e iz x = y sledi y ≤ x, te iz ¬(x ≤ y) ∨ x = y sledi y ≤ x.
Obrnuto, pretpostavimo da je y ≤ x. Dokažimo da važi ¬(x < y). Pretpostavimo suprotno, da je
x < y, tj. x ≤ y i x ̸= y. Kako je relacija ≤ antisimetrična, iz y ≤ x i x ≤ y sledi x = y, što je apsurd.
Prema tome, y ≤ x povlači ¬(x < y).
16 Glava 1. Uvod
(s′2 ) (∀b′ < b)(∃a ∈ A) b′ < a.

Da bismo dokazali prethodnu ekvivalenciju, pretpostavimo najpre da je b = sup A.
Tada važi uslov (s1 ) i dokažimo da važi uslov (s′2 ). Pretpostavimo suprotno, tj. da važi
negacija:
¬(∀b′ < b)(∃a ∈ A) b′ < a.
Ovo je ekvivalentno uslovu:
(∃b′ < b)(∀a ∈ A)¬(b′ < a).
Prema tome, postoji b′ < b tako da za svako a ∈ A važi a ≤ b′ , tj. b′ je gornja granica
skupa A za koju ne važi relacija b ≤ b′ . Ovo je u suprotnosti sa tim da je b, kao supremum
skupa A, minimum skupa gornjih granica skupa A. Dobijena protivurečnost dokazuje
da važi uslov (s′2 ).
Obrnuto, pretpostavimo da važe uslovi (s1 ) i (s′2 ). Neka je c ∈ X gornja granica
skupa A. Tada važi b ≤ c, jer u protivnom bi bilo c < b pa bi prema uslovu (s′2 ) postojao
element a ∈ A takav da je c < a, što je u suprotnosti sa tim da je c gornja granica skupa
A. Prema tome, ispunjeni su uslovi (s1 ) i (s2 ), pa je b = sup A.
Slično, ako je ≤ relacija totalnog poretka na skupu X i A ⊂ X, za element b ∈ X
važi b = inf A ako i samo ako su ispunjena sledeća dva uslova:
(i1 ) (∀a ∈ A) b ≤ a;
(i′2 ) (∀b′ > b)(∃a ∈ A) a < b′ .
Ako je ≤ relacija linearnog ured̄enja na skupu R i A ⊂ R, koristeći postojanje alge-
barskih operacija može se pokazati da je b = sup A ako i samo ako su ispunjena sledeća
dva uslova:
(s1 ) (∀a ∈ A) a ≤ b;
(s′′2 ) (∀ϵ > 0)(∃a ∈ A) b − ϵ < a.
Uslov (s′′2 ) je ekvivalentan uslovu (s′2 ). Zaista, ako uzmemo da je b′ = b − ϵ, onda je

uslov b′ 0.
Slično, ako je ≤ relacija linearnog ured̄enja na skupu R i A ⊂ R, tada je b = inf A
ako i samo ako su ispunjena sledeća dva uslova:
(i1 ) (∀a ∈ A) b ≤ a;
(i′′2 ) (∀ϵ > 0)(∃a ∈ A) a < b + ϵ.

1.3. FUNKCIJE 17
1.3 Funkcije
Neka su X i Y neprazni skupovi. Preslikavanje (funkcija) skupa X u skup Y je svako
pravilo (propis, dogovor) f kojim se svakom elementu skupa X dodeljuje tačno jedan
element skupa Y . Ako je f preslikavanje skupa X u skup Y pisaćemo f : X → Y . Osim
termina funkcija, ili preslikavanje, koriste se i termini pridruživanje ili korespondencija.
Element x ∈ X se obično naziva original (lik), a y ∈ Y njegova slika i pritom pišemo y =
f (x). Kažemo još i da je x nezavisno promenljiva ili argument, a y zavisno promenljiva.
Ovo nije stroga matematička definicija funkcije, budući da uključuje pojmove pravilo
(propis, dogovor) koje nismo prethodno definisali. Sledi stroga matematička definicija
pojma funkcije koja se zasniva na pojmu skupa.
Definicija 1.13. Neka su X i Y neprazni skupovi. Podskup f Dekartovog proizvoda

X × Y koji zadovoljava uslove
(i) (∀x ∈ X)(∃y ∈ Y ) (x, y) ∈ f ,
(ii) (∀x ∈ X)(∀y1 , y2 ∈ Y )((x, y1 ) ∈ f ∧ (x, y2 ) ∈ f =⇒ y1 = y2 ),
zovemo preslikavanje (funkcija) f skupa X u skup Y .
Prema tome, funkcija f skupa X u skup Y je (binarna) relacija iz X u Y sa osobi-

nama (i) i (ii). Umesto (x, y) ∈ f pišemo y = f (x), skup X zovemo domen (ili oblast
definisanosti), a skup Y zovemo kodomen funkcije f . Domen funkcije f ćemo obeležavati
sa Df .
Uslov (i) ove definicije govori o tome da svaki element x ∈ X može biti original za
funkciju f , dok uslov (ii) govori o jednoznačnosti (dobroj definisanosti) funkcije f , tj. da
jednom originalu odgovara tačno jedna slika.
Kada je jasno koji su domen i kodomen funkcije, govorićemo jednostavno o funkciji
x 7→ f (x), istićući time original i njegovu sliku.
Primer 1.14. Neka je X = {1, 2, 3} i Y = {a, b}, a ̸= b. Relacija ρ1 iz X u Y data sa:
ρ1 = {(1, a), (1, b), (2, a), (3, b)}
nije funkcija. Zaista, (1, a) ∈ ρ1 i (1, b) ∈ ρ1 , ali a ̸= b, pa nije ispunjen uslov (ii) u
Definiciji 1.13.
Kod relacije
ρ2 = {(1, a), (2, a)} ⊂ X × Y

18 Glava 1. Uvod
vidimo da 3 ∈ X, ali ne postoji y ∈ Y tako da (3, y) ∈ ρ2 , što znači da nije ispunjen

uslov (i) u Definiciji 1.13 i stoga ova relacija nije funkcija.
Relacija
ρ3 = {(1, a), (2, a), (3, b)} ⊂ X × Y
zadovoljava uslove (i) i (ii) Definicije 1.13, pa je ova relacija funkcija skupa X u skup Y .
•
Neka su domen i kodomen funkcije f podskupovi skupa realnih brojeva R. U skladu
sa našom definicijom funkcija f je jednaka skupu
{(x, f (x)) | x ∈ Df },
koji se inače obeležava sa Γf i zove grafik funkcije f . Grafik funkcije se može interpretirati
kao skup tačaka u koordinatnoj ravni6 .
Definicija 1.15. Dve funkcije f1 : X1 → Y1 i f2 : X2 → Y2 su jednake ako su ispunjeni
sledeći uslovi:
(i) X1 = X2 ,
(ii) Y1 = Y2 ,
(iii) (∀x ∈ X1 )f1 (x) = f2 (x)
(f1 i f2 za bilo koji original imaju iste slike).
Definicija 1.16. Za dve funkcije f1 : X1 → Y1 i f2 : X2 → Y2 , ako je:
(i) X1 ⊂ X2 ,
(ii) Y1 ⊂ Y2 ,
(iii) (∀x ∈ X1 )f1 (x) = f2 (x),
onda kažemo da je f1 restrikcija (suženje) funkcije f2 , a da je f2 ekstenzija (produženje)
funkcije f1 . Ako je pritom Y1 = Y2 , onda pišemo f1 = f2 |X1 .
Definicija 1.17. Za funkciju f : X → Y kažemo da je 1-1 (injektivna, injekcija) ako
različitim originalima x1 , x2 ∈ X uvek odgovaraju različite slike, tj. ako važi implikacija:
(∀x1 , x2 ∈ X)(x1 ̸= x2 =⇒ f (x1 ) ̸= f (x2 )). (1.2)
Drugim rečima, funkcija f je 1-1 ako ne postoje dva različita elementa skupa X koji
imaju istu sliku.
S obzirom na zakon kontrapozicije za implikaciju:
(p =⇒ q) ⇐⇒ (¬q =⇒ ¬p),
zaključujemo da je uslov (1.2) ekvivalentan sledećem:
(∀x1 , x2 ∈ X)(f (x1 ) = f (x2 ) =⇒ x1 = x2 ). (1.3)
Prema tome, funkcija f : X → Y je 1-1 ako važi uslov (1.3), tj. ako iz jednakosti slika
sledi i jednakost odgovarajućih originala.
6
Dve uzajmno ortogonalne orjentisane prave čine pravougli koordinatni sistem i zovu se koordinatne
ose, dok se njihova presečna tačka zove koordinatni početak i obeležava sa O. Jedna koordinatna osa se
naziva apscisna osa ili x-osa, a druga ordinatna osa ili y-osa. Ravan sa ovako izabranim koordinatnim
sistemom Oxy se naziva koordinatna ravan. U koordinatnoj ravni x-osa i y-osa odred̄uju četiri prava
ugla. Unutrašnje oblasti ovih uglova nazivamo kvadrantima.
1.3. Funkcije 19
Primer 1.18. Neka je X = {1, 2, 3} i Y = {a, b, c, d}. Funkcija f : X → Y , data sa
f (1) = a, f (2) = a, f (3) = c,
nije 1-1, jer 1 ̸= 2, ali je f (1) = f (2) = a.

Funkcija g : X → Y , data sa
g(1) = a, g(2) = c, g(3) = d, za a ̸= c ̸= d ̸= a,
je injekcija. •
Ako je A ⊂ X, slika skupa A funkcijom f , u oznaci f (A), je skup svih onih elemenata
iz Y koji su slika nekih elemenata iz A, tj.
f (A) = {f (x) | x ∈ A}.
Definicija 1.19. Za funkciju f : X → Y kažemo da je na (surjektivna, surjekcija) ako
(∀y ∈ Y )(∃x ∈ X) y = f (x).
Drugim rečima, funkcija f : X → Y je surjekcija ako je f (X) = Y .

Primetimo da funkcije f i g iz prethodnog primera nisu surjekcije (b ∈ Y , ali ne
postoji x ∈ X, tako da je f (x) = b, niti postoji x ∈ X tako da je g(x) = b).
Primer 1.20. Neka je X = {1, 2, 3} i Y = {a, b}, a ̸= b. Funkcija h : X → Y , data sa
h(1) = b, h(2) = a, h(3) = a,
nije 1-1, ali je na. •
Definicija 1.21. Funkcija f : X → Y je bijektivna (bijekcija) ako je injektivna i surjek-

tivna.
Primer 1.22. Neka je X = {1, 2, 3} i Y = {a, b, c}, a ̸= b ̸= c ̸= a. Funkcija f : X → Y ,

data sa
f (1) = b, f (2) = a, f (3) = c,
je bijekcija. •
Primer 1.23. (i) Funkcija f1 : R → R data sa f1 (x) = x2 nije ni injekcija (jer f1 (−2) =
f1 (2) = 4) ni surjekcija (jer f1 (x) ̸= −1 za svako x ∈ R).
(ii) Neka je R+ = {x ∈ R | x ≥ 0} i funkcija f2 : R+ → R data sa f2 (x) = x2 , tj.
f2 = f1 |R+ . Fukcija f2 je 1-1, ali nije na.
(iii) Ako isti analitički izraz definiše funkciju f3 : R → R+ , onda f3 nije 1-1, ali je na.
(iv) Na kraju, restrikcija f4 : R+ → R+ funkcije f1 je bijekcija.
(v) Neka je R− = {x ∈ R | x ≤ 0} i f5 : R− → R+ funkcija data takod̄e sa f5 (x) = x2 ,
onda je f5 bijekcija. •
20 Glava 1. Uvod
Ako je f : X → Y funkcija i B ⊂ Y . Inverzna slika skupa B funkcijom f , u oznaci

f −1 (B), je skup svih elemenata iz X koji se funkcijom f preslikavaju u skup B:
f ← (B) = {x ∈ X | f (x) ∈ B}.
Jasno, f ← (Y ) = X.
Primer 1.24. Neka je X = {1, 2, 3, 4, 5}, Y = {a, b, c, d, e, g} (svi elementi skupa Y su
med̄usobno različiti) i funkcija f : X → Y data sa
( )
1 2 3 4 5
f= .
a a a g g
Za A = {1, 2} ⊂ X i B = {d, e, g} ⊂ Y važi f (A) = {a}, f ← (B) = {4, 5}, f ← (f (A)) =
{1, 2, 3} i f (f ← (B)) = {g}. Dakle, A $ f ← (f (A)) i f (f ← (B)) $ B. •
1 a
A f(A)
2 b
c
3
d
-1
f (B) 4 e B
5 g
X Y
Primer 1.25. Ako je f1 : R → R funkcija iz Primera 1.23, onda je f1 (R+ ) = R+ ,
f1← (R+ ) = R i f1← (R− ) = {0}. Sledi f1← (f1 (R+ ))) = R i f1 (f1← (R− )) = f1 ({0}) = {0}.
Prema tome, R+ $ f1← (f1 (R+ ))) i f1 (f1← (R− )) $ R− . •
Tvrd̄enje 1.26. Neka je f : X → Y .
(1.26.1) Za svaki podskup A skupa X važi A ⊂ f ← (f (A)).
(1.26.2) Funkcija f je injekcija ako i samo ako za svaki podskup A skupa X važi A =
f ← (f (A)).
Dokaz. (1.26.1): Neka je x ∈ A. Tada f (x) ∈ f (A), tj. element x se funkcijom f
preslikava u skup f (A) i zato x ∈ f ← (f (A)). Prema tome, A ⊂ f ← (f (A)).
(1.26.2): Pretpostavimo da je f injekcija. Da bismo dokazali da je A = f ← (f (A)), na
osnovu (1.26.1), dovoljno je dokazati inkluziju f ← (f (A)) ⊂ A. Neka je x ∈ f ← (f (A)).
Tada f (x) ∈ f (A), te postoji a ∈ A tako da je f (x) = f (a). Kako je f injekcija, sledi
x = a i zato x ∈ A. Prema tome, f ← (f (A)) ⊂ A.
Obrnutu implikaciju, tj. tvrd̄enje da injektivnost funkcije f sledi iz činjenice da je A =
←
f (f (A)) za svaki podskup A skupa X, dokazaćemo kontrapozicijom. Pretpostavimo
da f nije injekcija. Pokazaćemo da postoji skup A ⊂ X takav da je A ̸= f ← (f (A)). Iz
činjenice da f nije injekcija sledi da postoje x1 , x2 ∈ X, takvi da je x1 ̸= x2 i f (x1 ) =
f (x2 ) = y. Neka je A = {x1 }. Tada je f (A) = {y} i {x1 , x2 } ⊂ f ← (f (A)). Prema tome,
A ̸= f ← (f (A)).
1.3. Funkcije 21
Tvrd̄enje 1.27. Neka je f : X → Y .

(1.27.1) Za svaki podskup B skupa Y važi f (f ← (B)) ⊂ B.
(1.27.2) Funkcija f je surjekcija ako i samo ako za svaki podskup B skupa Y važi
f (f ← (B)) = B.
Dokaz. (1.27.1): Neka je B ⊂ Y . Kako je f ← (B) skup svih elemenata iz X koji se

funkcijom f preslikavaju u skup B, tj. f (x) ∈ B za svako x ∈ f ← (B), te je f (f ← (B)) ⊂
B.
(1.27.2): Neka je f surjekcija, B ⊂ Y i y ∈ B. Postoji x ∈ X tako da je f (x) = y.
Sledi x ∈ f ← (B), i prema tome y = f (x) ∈ f (f ← (B)). Ovim smo pokazali da je
B ⊂ f (f ← (B)) i s obzirom na (1.27.1) zaključujemo da važi jednakost f (f ← (B)) = B.
Pretpostavimo da je f (f ← (B)) = B za svaki podskup B skupa Y . Odavde za B = Y
dobijamo f (f ← (Y )) = Y . Kako je f ← (Y ) = X, sledi f (X) = Y , tj. f surjekcija.
Tvrd̄enje 1.28. Ako je f : X → Y , i A1 i A2 podskupovi skupa X, tada važi:

(i) f (∅) = ∅,
(ii) A1 ⊂ A2 =⇒ f (A1 ) ⊂ f (A2 ),
(iii) f (A1 ∪ A2 ) = f (A1 ) ∪ f (A2 ),
(iv) f (A1 ∩ A2 ) ⊂ f (A1 ) ∩ f (A2 ),
(v) f (A1 \A2 ) ⊃ f (A1 )\f (A2 ).
Dokaz. Jednakost (i) i implikacija (ii) su očigledne.

(iii): Neka je y ∈ f (A1 ∪ A2 ). Tada postoji x ∈ A1 ∪ A2 takvo da je y = f (x). Kako
x pripada bar jednom od skupova A1 i A2 , to y = f (x) pripada bar jednom od skupova
f (A1 ) i f (A2 ), što znači da y pripada njihovoj uniji f (A1 ) ∪ f (A2 ). Ovim smo pokazali
da je f (A1 ∪ A2 ) ⊂ f (A1 ) ∪ f (A2 ).
Iz A1 ⊂ A1 ∪ A2 i A2 ⊂ A1 ∪ A2 , na osnovu (ii), sledi f (A1 ) ⊂ f (A1 ) ∪ f (A2 ) i
f (A2 ) ⊂ f (A1 ) ∪ f (A2 ), te je f (A1 ) ∪ f (A2 ) ⊂ f (A1 ∪ A2 ).
(iv): Kako je A1 ∩ A2 ⊂ A1 i A1 ∩ A2 ⊂ A2 , na osnovu (ii) zaključujemo da važe
inkluzije:
f (A1 ∩ A2 ) ⊂ f (A1 ) i f (A1 ∩ A2 ) ⊂ f (A2 ),
odakle sledi f (A1 ∩ A2 ) ⊂ f (A1 ) ∩ f (A2 ).
(iv): Neka je y ∈ f (A1 ) \ f (A2 ). Tada y ∈ f (A1 ) i y ∈/ f (A2 ). Stoga postoji x ∈ A1
tako da y = f (x), a s obzirom da y ∈ / f (A2 ), zaključujemo da x ∈
/ A2 . Stoga x ∈ A1 \ A2 ,
pa je y = f (x) ∈ f (A1 \ A2 ). Tako smo dokazali inkluziju f (A1 )\f (A2 ) ⊂ f (A1 \A2 ).
Primetimo da u (iv) i (v) inkluzije mogu biti stroge. Za funkciju f1 : R → R iz
Primera 1.23 i skupove A1 = [−1, 0] i A2 = [0, 1] važi
f1 (A1 ∩ A2 ) = f ({0}) = {0}, f1 (A1 \A2 ) = f1 ([−1, 0)) = (0, 1],

f1 (A1 ) = [0, 1], f1 (A2 ) = [0, 1],
f1 (A1 ) ∩ f1 (A2 ) = [0, 1], f1 (A1 )\f1 (A2 ) = ∅,
te je f1 (A1 ∩ A2 ) $ f1 (A1 ) ∩ f1 (A2 ) i f1 (A1 \A2 ) % f1 (A1 )\f1 (A2 ).

22 Glava 1. Uvod
Sledeća dva tvrd̄enja pokazuju da je injektivnost funkcije f potreban i dovoljan uslov

da se u (iv) i (v) znak inkluzije može zameniti znakom jednakosti (gore pomenuta funkcija
f1 nije injekcija).
Tvrd̄enje 1.29. Funkcija f : X → Y je injekcija ako i samo ako za svaka dva podskupa
A1 i A2 skupa X važi f (A1 ∩ A2 ) = f (A1 ) ∩ f (A2 ).
Dokaz. Pretpostavimo da je f injekcija. Neka su A1 i A2 proizvolnji podskupovi skupa X,
i neka je y ∈ f (A1 )∩f (A2 ). Tada postoje x1 ∈ A1 i x2 ∈ A2 tako da je y = f (x1 ) = f (x2 ).
S obzirom da je f injekcija, zaključujemo da je x1 = x2 , pa je x = x1 = x2 ∈ A1 ∩ A2 , i
iz y = f (x) sledi y ∈ f (A1 ∩ A2 ). Prema tome, f (A1 ) ∩ f (A2 ) ⊂ f (A1 ∩ A2 ), što zajedno
sa inkluzijom (iv) u Tvrd̄enju 1.28 povlači jednakost f (A1 ∩ A2 ) = f (A1 ) ∩ f (A2 ).
Obrnutu implikaciju, tj. tvrd̄enje da injektivnost funkcije f sledi iz činjenice da je
f (A1 ∩ A2 ) = f (A1 ) ∩ f (A2 ) za svaka dva podskupa A1 i A2 skupa X, dokazaćemo
kontrapozicijom. Pretpostavimo da f nije injekcija. Pokazaćemo da postoje skupovi
A1 , A2 ⊂ X takvi da je f (A1 ∩ A2 ) ̸= f (A1 ) ∩ f (A2 ). Iz činjenice da f nije injekcija sledi
da postoje x1 , x2 ∈ X, takvi da je x1 ̸= x2 i f (x1 ) = f (x2 ) = y. Neka je A1 = {x1 } i
A2 = {x2 }. Tada je A1 ∩ A2 = ∅, f (A1 ) = {y} i f (A2 ) = {y}, i stoga je f (A1 ∩ A2 ) =
∅ $ f (A1 ) ∩ f (A2 ) = {y}.
Tvrd̄enje 1.30. Funkcija f : X → Y je injekcija ako i samo ako za svaka dva podskupa
A1 i A2 skupa X važi f (A1 \A2 ) = f (A1 )\f (A2 );
Dokaz. Neka je f injekcija i neka su A1 i A2 proizvolnji podskupovi skupa X. Iz
y ∈ f (A1 \A2 ) sledi da postoji x ∈ A1 \A2 tako da je y = f (x). Sledi x ∈ A1 i y = f (x) ∈
f (A1 ). Pokažimo da y ∈ / f (A2 ). Pretpostavimo suprotno, da postoji x′ ∈ A2 tako da je
y = f (x ). Tada je y = f (x) = f (x′ ), i iz injektivnosti funkcije f sledi x = x′ . Stoga
′
x ∈ A2 , što je u suprotnosti sa tim da x ∈ A1 \A2 . Dobijena protivurečnost dokazuje da

y ∈/ f (A2 ), a kako je y ∈ f (A1 ), zaključujemo da je y ∈ f (A1 ) \ f (A2 ). Prema tome,
f (A1 \A2 ) ⊂ f (A1 ) \ f (A2 ), i kako obrnuta inkluzija važi na osnovu Tvrd̄enja 1.28 (v),
zaključujemo da važi jednakost f (A1 \A2 ) = f (A1 )\f (A2 ).
Obrnutu implikaciju dokazujemo kontrapozicijom. Pretpostavimo da f nije injekcija.
Pokazaćemo da postoje podskupovi A1 i A2 skupa X takvi da je f (A1 \ A2 ) ̸= f (A1 ) \
f (A2 ). S obzirom da funkcija f nije injekcija, postoje x1 , x2 ∈ X takvi da je x1 ̸= x2
i f (x1 ) = f (x2 ) = y. Neka je A1 = {x1 } i A2 = {x2 }. Tada je A1 \ A2 = {x1 } = A1 ,
f (A1 ) = {f (x1 )} = {y}, f (A2 ) = {f (x2 )} = {y}, pa je f (A1 )\f (A2 ) = ∅ $ f (A1 \ A2 ) =
f (A1 ) = {y}.
Tvrd̄enje 1.31. Funkcija f : X → Y je injekcija ako i samo ako za svaki podskup A
skupa X važi f (CA) ⊂ Cf (A).
Dokaz. Neka je f injekcija i neka je A proizvoljan podskup skupa X. Iz Tvrd̄enja 1.30
sledi da je f (CA) = f (X \ A) = f (X) \ f (A), a kako je f (X) ⊂ Y , to je f (CA) =
f (X) \ f (A) ⊂ Y \ f (A) = Cf (A).
Obrnutu implikaciju, tj. tvrd̄enje da injektivnost funkcije f sledi iz činjenice da je
f (CA) ⊂ Cf (A) za svaki podskup A skupa X, dokazujemo kontrapozicijom. Pret-
postavimo da A nije injekcija. Tada postoje x1 , x2 ∈ X takvi da je x1 ̸= x2 i f (x1 ) =
1.3. Funkcije 23
f (x2 ) = y. Neka je A = C{x1 }. Tada je CA = {x1 } i f (CA) = {f (x1 )} = {y}. S

obzirom da je x1 ̸= x2 , to x2 ∈ C{x1 } = A, pa y = f (x2 ) ∈ f (A), i zato y ∈
/ Cf (A).
Stoga nije f (CA) ⊂ Cf (A).
Tvrd̄enje 1.32. Funkcija f : X → Y je surjekcija ako i samo ako za svaki podskup A

skupa X važi f (CA) ⊃ Cf (A).
Dokaz. Neka je f surjekcija i neka y ∈ Cf (A). Iz surjektivnosti funkcije f sledi da

postoji x ∈ X takvo da je y = f (x), a iz y ∈ Cf (A) sledi da y ∈ / f (A), tj. y ̸= f (a) za
svako a ∈ A. Odavde sledi da x ∈ / A, tj. x ∈ CA, te je y = f (x) ∈ f (CA). Prema tome,
Cf (A) ⊂ f (CA).
Obrnuto, neka za svaki podskup A skupa X važi f (CA) ⊃ Cf (A). Uzimajući da
je A = ∅ dobijamo f (C∅) ⊃ Cf (∅), i kako je f (C∅) = f (X) i Cf (∅) = C∅ = Y , to je
f (X) ⊃ Y . Ovo znači da je f surjekcija.
Tvrd̄enje 1.33. Funkcija f : X → Y je bijekcija ako i samo ako za svaki podskup A

skupa X važi f (CA) = Cf (A).
Dokaz. Sledi iz Tvrd̄enja 1.31 i 1.32.
Tvrd̄enje 1.34. Ako je f : X → Y , i B, B1 i B2 podskupovi skupa Y , tada važi:

(i) f ← (∅) = ∅,
(ii) B1 ⊂ B2 =⇒ f ← (B1 ) ⊂ f ← (B2 ),
(iii) f ← (B1 ∪ B2 ) = f ← (B1 ) ∪ f ← (B2 ),
(iv) f ← (B1 ∩ B2 ) = f ← (B1 ) ∩ f ← (B2 ),
(v) f ← (B1 \B2 ) = f ← (B1 )\f ← (B2 ),
(vi) f ← (CB) = Cf ← (B).
Dokaz. Jednakost (i) i implikacija (ii) su očigledne.

(iii) Neka je x ∈ f ← (B1 ∪B2 ). Tada je f (x) ∈ B1 ∪B2 , tj. f (x) pripada bar jednom od
skupova B1 i B2 . Ovo znači da x pripada barem jednom od skupova f ← (B1 ) i f ← (B2 ), i
stoga x ∈ f ← (B1 ) ∪ f ← (B2 ). Tako smo dokazali da je f ← (B1 ∪ B2 ) ⊂ f ← (B1 ) ∪ f ← (B2 ).
Obrnuto, neka je x ∈ f ← (B1 ) ∪ f ← (B2 ). Tada x pripada barem jednom od skupova
f (B1 ) i f ← (B2 ), pa f (x) pripada barem jednom od skupova B1 i B2 . Stoga je f (x) ∈
←
B1 ∪B2 , i prema tome x ∈ f ← (B1 ∩B2 ). Ovim smo dokazali inkluziju f ← (B1 )∪f ← (B2 ) ⊂
f ← (B1 ∩ B2 ).
Jednakost (iv) se dokazuje slično jednakosti (iii). Kako je
x ∈ f ← (B1 ∩ B2 ) ⇐⇒ f (x) ∈ B1 ∩ B2
⇐⇒ f (x) ∈ B1 ∧ f (x) ∈ B2
⇐⇒ x ∈ f ← (B1 ) ∧ x ∈ f ← (B2 )
⇐⇒ x ∈ f ← (B1 ) ∩ f ← (B2 ),
zaključujemo da je
f ← (B1 ∩ B2 ) = f ← (B1 ) ∩ f ← (B2 ).
24 Glava 1. Uvod
(v) S obzirom da je
x ∈ f ← (B1 \B2 ) ⇐⇒ f (x) ∈ B1 \B2

⇐⇒ f (x) ∈ B1 ∧ f (x) ∈
/ B2
⇐⇒ x ∈ f ← (B1 ) ∧ x ∈
/ f ← (B2 )
⇐⇒ x ∈ f ← (B1 )\f ← (B2 ),
to važi jednakost f ← (B1 \B2 ) = f ← (B1 )\f ← (B2 ).

(vi) Iz (v) za B ⊂ Y sledi
f ← (CB) = f ← (Y \ B) = f ← (Y ) \ f ← (B) = X \ f ← (B) = Cf ← (B).
Definicija 1.35. Neka su f : X → Y i g : Z → U funkcije, i f (X) ⊂ Z. Tada funkciju

h : X → U definisanu sa h(x) = g(f (x)), x ∈ X, zovemo proizvod (slaganje, kompozicija)
funkcija f i g i pišemo h = g ◦ f .
Stoga je (g ◦ f )(x) = g(f (x)) za sve x ∈ X.

Prema tome, kompozicija g ◦ f postoji samo ako je f (Df ) ⊂ Dg .
Primer 1.36. Neka je X = {1, 2, 3}, Y = {i, j, k, l, m, n}, Z = {i, n, o, p}, U =

{7, 8, 9, 10, 11}, i funkcije f : X → Y i g : Z → U date sa
( ) ( )
1 2 3 i n o p
f= g= .
i i n 7 8 9 9
Kako je f (X) = {i, n} ⊂ Z, to je definisana kompozicija g ◦ f : X → U i važi (g ◦ f )(1) =

g(f (1)) = g(i) = 7, (g ◦ f )(2) = g(f (2)) = g(i) = 7 i (g ◦ f )(3) = g(f (3)) = g(n) = 8, tj.
( )
1 2 3
g◦f = .•
7 7 8
Ako je f : X → Y , g : Y → Z i h : Z → U , onda funkcije h ◦ (g ◦ f ) i (h ◦ g) ◦ f imaju

i isti domen X i isti kodomen U i za svako x ∈ X važi
(h ◦ (g ◦ f ))(x) = h((g ◦ f )(x)) = h(g(f (x))),

((h ◦ g) ◦ f )(x) = (h ◦ g)(f (x)) = h(g(f (x))),
te je (h ◦ (g ◦ f ))(x) = ((h ◦ g) ◦ f )(x). Zato važi jednakost
h ◦ (g ◦ f ) = (h ◦ g) ◦ f.
Prema tome, kompozicija funkcija je asocijativna.

Med̄utim, kompozicija funkcija nije komutativna. Zaista, ako postoji g ◦ f ne mora
postojati kompozicija f ◦ g. Na primer, ako je f : R+ → R funkcija data sa f (x) =
√
x, x ∈ R+ , a funkcija g : R → R sa g(x) = −x2 − 1, x ∈ R, onda je kompozicija g ◦ f
1.3. Funkcije 25
√
definisana (f (Df ) = f (R+ ) = R+ ⊂ R = Dg i važi (g ◦ f )(x) = g(f (x)) = g( x) = −x −
1, x ∈ R+ ), dok kompozicija f ◦ g nije (g(Dg ) = g(R) = {x ∈ R : x ≤ −1} * R+ = Df ).
Čak i kada postoje kompozicije g ◦ f i f ◦ g, one ne moraju biti jednake. Zaista, ako
je funkcija f : R → R data sa f (x) = 2x, a g : R → R funkcija data sa g(x) = x + 1,
x ∈ R, onda je (g ◦ f )(x) = g(f (x)) = g(2x) = 2x + 1 i (f ◦ g)(x) = f (g(x)) = f (x + 1) =
2(x + 1) = 2x + 2, i prema tome g ◦ f ̸= f ◦ g.
Tvrd̄enje 1.37. Neka je f : X → Y i g : Y → Z. Tada važi:
(i) Ako su f i g injekcije, tada je i g ◦ f injekcija.
(ii) Ako su f i g surekcije, tada je i g ◦ f surjekcija.
(iii) Ako je g ◦ f injekcija, onda je f injekcija.
(iv) Ako je g ◦ f surjekcija, onda je g surjekcija.
Dokaz. (i): Neka su f i g injekcije i (g ◦ f )(x1 ) = (g ◦ f )(x2 ) za x1 , x2 ∈ X. Tada je

g(f (x1 )) = g(f (x2 )) i budući da je g injekcija, dobijamo f (x1 ) = f (x2 ). Odavde, zbog
injektivnosti funkcije f , sledi x1 = x2 . Prema tome, g ◦ f je injekcija.
(ii): Neka su f i g surjekcije. Tada je (g ◦ f )(X) = g(f (X)) = g(Y ) = Z, te je i g ◦ f
surjekcija.
(iii): Neka je g ◦ f injekcija i f (x1 ) = f (x2 ) za x1 , x2 ∈ X. Odavde zbog jed-
noznačnosti funkcije g sledi g(f (x1 )) = g(f (x2 )), tj. (g ◦ f )(x1 ) = (g ◦ f )(x2 ). Sada iz
injektivnosti funkcije g ◦ f sledi x1 = x2 . Prema tome, f je injekcija.
(iv): Neka je g ◦ f surjekcija. To znači da je (g ◦ f )(X) = Z, tj. g(f (X)) = Z. Iz
f (X) ⊂ Y sledi g(f (X)) ⊂ g(Y ) i zato je Z ⊂ g(Y ), a inače je g(Y ) ⊂ Z, pa je prema
tome, g(Y ) = Z i g je surjekcija.7
Identička funkcija skupa X, iX : X → X, je funkcija definisana sa iX (x) = x za
x ∈ X. Očigledno je ova funkcija bijekcija.
Teorema 1.38. Neka je f : X → Y . Ako je f bijekcija, tada postoji jedinstvena funkcija
g : Y → X tako da važe sledeća dva uslova:
g ◦ f = iX , (1.4)
f ◦ g = iY , (1.5)
tj.
(∀x ∈ X) g(f (x)) = x,

(∀y ∈ Y ) f (g(y)) = y.
Obrnuto, ako postoji funkcija g : Y → X tako da važe uslovi (1.4) i (1.5), onda je f
bijekcija.
7
Dokaz smo mogli izvesti i na sledeći način:
Neka je z ∈ Z proizvoljno izabran elemenat. Kako je g ◦ f surjekcija, to postoji x ∈ X tako da je
(g ◦ f )(x) = z. Odavde sledi g(f (x)) = z i f (x) ∈ Y , tj. f (x) je element skupa Y koji se funkcijom g
preslikava u z. Prema tome, za proizvoljan element z skupa Z postoji element skupa Y koji se funkcijom
g preslikava u z, pa je g surjekcija.
26 Glava 1. Uvod
Dokaz. Neka je f : X → Y bijekcija i y ∈ Y . Iz surjektivnosti funkcije f sledi da

postoji x ∈ X tako da je f (x) = y. Iz injektivnosti funkcije f sledi da je x jedan jedini
element iz skupa X za koji je f (x) = y. Na taj način je svakom y ∈ Y pridružen tačno
jedan element x ∈ X takav da je y = f (x). Obeležimo sa g : Y → X ovako definisano
preslikavanje skupa Y u skup X. Dakle g će y ∈ Y slikati u onaj element x ∈ X za koji
je f (x) = y, tj. g(y) = x ako i samo ako je f (x) = y.
Dokažimo da za funkciju g važe jednakosti (1.4) i (1.5). Neka je x ∈ X proizvoljno
i neka je y = f (x). Tada je g(y) = x i (g ◦ f )(x) = g(f (x)) = g(y) = x. Neka je sada
y ∈ Y proizvoljno i neka je x = g(y). Tada je f (x) = y i (f ◦ g)(y) = f (g(y)) = f (x) = y.
Prema tome, dokazali smo postojanje funkcije g : Y → X za koju važe uslovi (1.4) i
(1.5). Dokažimo sada da je ona jedinstvena.
Neka je g1 : Y → X funkcija koja ispunjava uslove (1.4) i (1.5), tj. neka važi
g1 ◦ f = iX , f ◦ g1 = iY . Neka je y ∈ Y proizvoljan. Tada postoji x ∈ X tako da je
f (x) = y. Odavde zbog uslova (1.4) imamo g(y) = g(f (x)) = (g ◦ f )(x) = iX (x) = x, a
takod̄e i g1 (y) = g1 (f (x)) = (g1 ◦ f )(x) = iX (x) = x, te je g(y) = g1 (y). Sledi g = g1 .
Obrnuto, ako postoji funkcija g : Y → X tako da važe uslovi (1.4) i (1.5), onda
iz Tvrd̄enja 1.37 (iii) i (iv) sledi da je f bijekcija (primetimo da je iz istih razloga i g
bijekcija).
Ako je funkcija f : X → Y bijekcija, jedinstvena bijekcija g : Y → X za koju
važe uslovi (1.4) i (1.5) zove se inverzna funkcija funkcije f i obeležava sa f −1 . Dakle
f −1 ◦ f = iX i f ◦ f −1 = iY , tj.
(∀x ∈ X) f −1 (f (x)) = x,
(∀y ∈ Y ) f (f −1 (y)) = y.
Napomenimo da ako postoji inverzna funkcija funkcije f : X → Y , i ako je B ⊂ Y ,

inverzna slika skupa B funkcijom f biće isto što i slika skupa B funkcijom f −1 : Y → X,
tj. f ← (B) = f −1 (B).
Ako su X i Y neprazni podskupovi skupa realnih brojeva R i f : X → Y bijekcija,
onda za sve x ∈ Df važi ekvivalencija
(x, f (x)) ∈ Γf ⇐⇒ (f (x), x) ∈ Γf −1 .
Budući da je tačka koja se preidružuje ured̄enom paru

(x, f (x)) u koordinatnoj ravni Oxy simetrična tački
pridruženoj ured̄enom paru (f (x), x) u odnosu na
pravu y = x, to su grafik funkcije i grafik njoj in-
verzne funkcije simetrični u odnosu na pravu y = x
(simetralu prvog i trećeg kvadranta).
Primer 1.39. Nad̄imo inverznu funkciju za funkciju f4 iz Primera 1.23: f4 : R+ → R+ ,

f4 (x) = x2 , x ∈ R+ .
√ √
Stavimo da je za x ∈ R+ , f4 (x) = y, tj. x2 = y. Odavde x = y, tj. f4−1 (y) = y.
√
Kako je uobičajeno da nezavisno promenljiva bude označena sa x, pisaćemo f4−1 (x) = x.
1.4. GRUPOID, GRUPA, PRSTEN I POLJE 27
Funkcija f5 : R− → R+ , f5 (x) = x2 , x ∈ R− (Primer 1.23), je takod̄e bijekcija. Iz

√ √
y = x2 , budući da x ∈ R− , sledi x = − y, tj. f5−1 (y) = − y. Prema tome, inverzna
√
funkcija funkcije f5 je data sa f5−1 (x) = − x, x ∈ R+ . •
1.4 Grupoid, grupa, prsten i polje

Neka je X neprazan skup. Preslikavanje f : X 2 → X se zove binarna operacija skupa X.8
Uobičajeno je da se za binarne operacije koriste oznake ◦, +, ·, ∗, ⊕, itd. i umesto, recimo
⊕((a, b)) = c, gde su a, b, c ∈ X, piše a ⊕ b = c. Operacija obeležena sa + obično se naziva
aditivna operacija, dok se operacija obeležena sa · naziva multiplikativna operacija.
Primer binarne operacije je preslikavanje (a, b) 7→ a + b skupa N2 u skup N, tj. dobro
poznata operacija sabiranja prirodnih brojeva.
Za binarnu operaciju ◦ skupa X kažemo da je
1) asocijativna ako
(∀a, b, c ∈ X) a ◦ (b ◦ c) = (a ◦ b) ◦ c;
2) komutativna ako
(∀a, b ∈ X) a ◦ b = b ◦ a.
Neka su ◦ i ⊕ dve binarne operacije skupa X. Ako je
(∀a, b, c ∈ X) a ◦ (b ⊕ c) = (a ◦ b) ⊕ (a ◦ c),
tada kažemo da za operaciju ◦ važi levi distributivni zakon u odnosu na operaciju ⊕.

Ako je
(∀a, b, c ∈ X) (a ⊕ b) ◦ c = (a ◦ c) ⊕ (b ◦ c),
onda kažemo da za operaciju ◦ važi desni distributivni zakon u odnosu na operaciju ⊕.
Preslikavanje f : X n → X se zove n-arna oprecija skupa X ili operacija dužine n skupa X. Ako je
8
n = 1, onda se operacija zove unarna, a ako je n = 2 onda kažemo da je operacija binarna. Na primer,
komplementiranje je unarna operacija u skupu P(X). Preslikavanje n 7→ n + 1 je unarna operacija skupa
N.
28 Glava 1. Uvod
Ako za operaciju ◦ važe i levi i desni distributivni zakon u odnosu na operaciju ⊕,

onda ćemo reći da za operaciju ◦ važi distributivni zakon u odnosu na operaciju ⊕.
Sabiranje prirodnih brojeva je komutativna operacija, dok stepenovanje nije, jer je,
na primer, 23 ̸= 32 .
Takod̄e, sabiranje prirodnih brojeva je asocijativna operacija, ali stepenovanje nije,
4
jer je, na primer, (23 )4 = 212 i 2(3 ) = 281 .
Množenje prirodnih brojeva je distrubutivna operacija u odnosu na sabiranje (i sleva
i zdesna), ali sabiranje nije distributivna operacija u odnosu na množenje, jer je, na
primer, 2 + (3 · 4) = 14 i (2 + 3) · (2 + 4) = 5 · 6 = 30.
Definicija 1.40. Ured̄eni par (X, ◦) nepraznog skupa X i binarne operacije ◦ skupa X
zovemo grupoid.
Par (N, +) je grupoid, a takod̄e i (N, ·) gde su + i · redom sabiranje i množenje.

Med̄utim par (N, −) nije grupoid, gde je − operacija oduzimanja.
Definicija 1.41. Ako je (X, ◦) grupoid i ako postoji element e ∈ X takav da je
(∀x ∈ X) x ◦ e = e ◦ x = x,
onda kažemo da je e neutralni elemenat grupoida X.
U slučaju multiplikativne operacije neutralni element se naziva jedinični element ili

jedinica i obeležava sa 1, dok se u slučaju aditivne operacije naziva nula i obeležava sa
0.
Tvrd̄enje 1.42. Ako u grupoidu (X, ◦) postoji neutralni elemenat, onda je on jedinstven.
Dokaz. Neka su e1 i e2 dva neutralna elementa u grupoidu X. Tada je
e1 = e1 ◦ e2 = e2 .
Prema tome, neutralni element je jedinstven.
Definicija 1.43. Neka u grupoidu (X, ◦) postoji neutralni element i neka x, y ∈ X. Ako
je
x ◦ y = y ◦ x = e,
onda kažemo da je y simetrični element elementa x i pišemo y = x′ .
Iz definicije je jasno da ako je y simetričan element elementa x, onda je i x simetričan

element elementa y, tj. x′ = y ako i samo ako je y ′ = x i stoga, (x′ )′ = x.
U slučaju multiplikativne operacije simetrični element elementa x se naziva inverzni
element elementa x i označava sa x−1 , dok se u slučaju aditivne operacije naziva suprotni
element elementa x i označava sa −x.
Definicija 1.44. Ured̄eni par (X, ◦) nepraznog skupa X i asocijativne binarne operacije
◦ skupa X zovemo polugrupa.
1.4. Grupoid, grupa, prsten i polje 29
Na primer, poznate polugrupe su (N, +) i (N, ·).

Tvrd̄enje 1.45. Neka u polugrupi (X, ◦) postoji neutralni element e, i neka je x ∈ X.
Simetrični element elementa x, ukoliko postoji, je jedinstven.
Dokaz. Neka su x′ i x′′ simetrični elementi elementa x. Tada je
x′ = x′ ◦ e = x′ ◦ (x ◦ x′′ ) = (x′ ◦ x) ◦ x′′ = e ◦ x′′ = x′′ .
Prema tome, simetrični element elementa x je jedinstven.

Definicija 1.46. Neka su (X, ◦) i (Y, ⊕) dva grupoida. Preslikavanje f : X → Y takvo
da je
(∀x1 , x2 ∈ X) f (x1 ◦ x2 ) = f (x1 ) ⊕ f (x2 ),
zove se homomorfizam grupoida (X, ◦) u grupoid (Y, ⊕).
Homomorfizam koji je surjektivan (injektivan) se zove epimorfizam (monomorfizam).
Homomorfizam koji je još i bijekcija se zove izomorfizam.
Preslikavanje f : N → N, dato sa f (n) = 3n , je homomorfizam grupoida (N, +) u
grupoid (N, ·), jer
(∀n, m ∈ N) f (n + m) = 3n+m = 3n · 3m = f (n) · f (m).
Kako je f još i injekcija, to je f monomprfizam grupoida (N, +) u grupoid (N, ·).

Tvrd̄enje 1.47. Neka je f : X → Y izomorfizam grupoida (X, ◦) u grupoid (Y, ⊕).
Tada je f −1 : Y → X izomorfizam grupoida (Y, ⊕) u grupoid (X, ◦).
Dokaz. Budući da je f bijekcija, inverzna funkcija f −1 postoji i takod̄e je bijekcija.

Pokažimo da je f −1 homomorfizam. Neka su y1 , y2 ∈ Y . Zbog surjektivnosti funkcije f
postoje x1 , x2 ∈ X takvi da je f (x1 ) = y1 i f (x2 ) = y2 . Kako je f homomorfizam, sledi
f −1 (y1 ⊕ y2 ) = f −1 (f (x1 ) ⊕ f (x2 )) = f −1 (f (x1 ◦ x2 )) = x1 ◦ x2 =

= f −1 (y1 ) ◦ f −1 (y2 ),
te je i f −1 homomorfizam. Prema tome, f −1 je izomorfizam.

Ako su dva grupoida izomorfna, onda oni imaju iste algebarske osobine.
Tvrd̄enje 1.48. Neka je f : X → Y epimorfizam grupoida (X, ◦) u grupoid (Y, ⊕).
Ako je operacija ◦ skupa X komutativna (asocijativna), onda je i operacija ⊕ skupa Y
komutativna (asocijativna).
Dokaz. Neka je operacija ◦ komutativna i neka su y1 , y2 ∈ Y . Funkcija f je surjekcija, pa

postoje x1 , x2 ∈ X takvi da je f (x1 ) = y1 i f (x2 ) = y2 . Budući da je f homomorfizam,
a operacija ◦ komutativna, sledi
y1 ⊕ y2 = f (x1 ) ⊕ f (x2 ) = f (x1 ◦ x2 ) = f (x2 ◦ x1 ) = f (x2 ) ⊕ f (x1 ) = y2 ⊕ y1 .
Pema tome, ⊕ je komutativna operacija.

Slično se pokazuje da je ⊕ acocijativna operacija ako je ◦ asocijativna operacija.
30 Glava 1. Uvod
Tvrd̄enje 1.49. Neka je f epimorfizam grupoida (X, ◦) u grupoid (Y, ⊕). Ako u grupoidu
(X, ◦) postoji neutralni element e, onda je f (e) neutralni element u grupoidu (Y, ⊕).
Dokaz. Neka je y ∈ Y proizvoljan elemenat. Iz surjektivnosti funkcije f sledi da postoji

x ∈ X takav da je f (x) = y. Kako je f homomorfizam, to je
y ⊕ f (e) = f (x) ⊕ f (e) = f (x ◦ e) = f (x) = y,

f (e) ⊕ y = f (e) ⊕ f (x) = f (e ◦ x) = f (x) = y.
Prema tome, f (e) je neutralni element u grupoidu (Y, ⊕).

Definicija 1.50. Grupoid (X, ◦) za koji važi
(∀x, y, z ∈ X) x ◦ (y ◦ z) = (x ◦ y) ◦ z,
(∀x ∈ X)(∃e ∈ X) x ◦ e = e ◦ x = x,
(∀x ∈ X)(∃x′ ∈ X) x ◦ x′ = x′ ◦ x = e,
zovemo grupa.
Drugim rečima, polugrupa, u kojoj postoji neutralni element i u kojoj svaki element
ima simetrični elemenat, zove se grupa.
Definicija 1.51. Ako je (X, ◦) grupa, a operacija ◦ komutativna, onda kažemo da je
(X, ◦) Abelova9 grupa.
Par (N, +) nije grupa, ali je (Z, +) Abelova grupa.
Tvrd̄enje 1.52. U grupi (X, ◦) važi zakon kancelacije (kraćenja), tj.
(∀ a, x, y ∈ X)(a ◦ x = a ◦ y =⇒ x = y), (1.6)
i
(∀ a, x, y ∈ X)(x ◦ a = y ◦ a =⇒ x = y). (1.7)
Dokaz. Neka su a, x, y ∈ X i a ◦ x = a ◦ y. Kako a ima simetrični element a′ i kako je

operacija ◦ asocijativna, to je
a ◦ x = a ◦ y =⇒ a′ ◦ (a ◦ x) = a′ ◦ (a ◦ y)
=⇒ (a′ ◦ a) ◦ x = (a′ ◦ a) ◦ y
=⇒ e ◦ x = e ◦ y
=⇒ x = y.
Analogno se dokazuje (1.7).

Tvrd̄enje 1.53. Neka je (X, ◦) grupa i x, y ∈ X. Tada važi
(x ◦ y)′ = y ′ ◦ x′ .
9
N. Abel (1802-1829), norveški matematičar
Dokaz.10
(x ◦ y) ◦ (x ◦ y)′ = e =⇒ x′ ◦ ((x ◦ y) ◦ (x ◦ y)′ ) = x′ ◦ e

=⇒ (x′ ◦ (x ◦ y)) ◦ (x ◦ y)′ = x′
=⇒ ((x′ ◦ x) ◦ y) ◦ (x ◦ y)′ = x′
=⇒ (e ◦ y) ◦ (x ◦ y)′ = x′
=⇒ y ◦ (x ◦ y)′ = x′
=⇒ y ′ ◦ (y ◦ (x ◦ y)′ ) = y ′ ◦ x′
=⇒ (y ′ ◦ y) ◦ (x ◦ y)′ = y ′ ◦ x′
=⇒ e ◦ (x ◦ y)′ = y ′ ◦ x′
=⇒ (x ◦ y)′ = y ′ ◦ x′ .
Tvrd̄enje 1.54. Neka je (X, ◦) grupa i a, b ∈ X. Tada jednačina
a◦x=b (1.8)
ima jedistveno rešenje x = a′ ◦ b. Takod̄e, jednačina
y◦a=b (1.9)
ima jedistveno rešenje y = b ◦ a′ .
Dokaz. Kako je
a ◦ (a′ ◦ b) = (a ◦ a′ ) ◦ b = e ◦ b = b,
x = a′ ◦ b je rešenje jednačine (1.8). Pokažimo da je ovo rešenje jedinstveno. Pret-
postavimo da je x1 takod̄e rešenje jednačine (1.8). Tada je
a ◦ x = b i a ◦ x1 = b,
i zato
a ◦ x = a ◦ x1 .
Kako u grupi važi zakon kancelacije, sledi
x = x1 .
Prema tome, rešenje jednačine (1.8) je jedinstveno.

Analogno se dokazuje tvrd̄enje za jednačinu (1.9).
10
Dokaz možemo izvesti i na sledeći način:
Kako je
(y ′ ◦ x′ ) ◦ (x ◦ y) = ((y ′ ◦ x′ ) ◦ x) ◦ y = (y ′ ◦ (x′ ◦ x)) ◦ y = (y ′ ◦ e) ◦ y = y ′ ◦ y = e
i
(x ◦ y) ◦ (y ′ ◦ x′ ) = x ◦ (y ◦ (y ′ ◦ x′ )) = x ◦ ((y ◦ y ′ ) ◦ x′ ) = x ◦ (e ◦ x′ ) = x ◦ x′ = e,
to je simetrični element elementa x ◦ y upravo y ′ ◦ x′ , tj. (x ◦ y)′ = y ′ ◦ x′ .
32 Glava 1. Uvod
Definicija 1.55. Ured̄ena trojka (X, +, ·), gde je X neprazan skup, a + i · binarne
operacije skupa X je prsten ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) (X, +) je Abelova grupa,
2) (X, ·) je polugrupa,
3) operacija · je distributivna u odnosu na operaciju +, tj. važi
(∀x, y, z ∈ X)(x · (y + z) = (x · y) + (x · z) ∧ (x + y) · z = (x · z) + (y · z)).
Abelovu grupu (X, +) nazivamo aditivna, a polugrupu (X, ·) multiplikativna. Podse-

timo se da neutralni element grupe (X, +) zovemo nula i označavamo sa 0. Simetrični ele-
ment elementa x u grupi (X, +) zovemo suprotni element i označavamo sa −x. Da bismo
pojednostavili pisanje dogovorićemo se da je operacija · višeg prioriteta od operacije +,
pa ćemo, recimo, umesto x · (y + z) = (x · y) + (x · z), pisati x · (y + z) = x · y + x · z
Trojka (Z, +, ·) je prsten. Kako je polugrupa (Z, ·) komutativna i sa jedinicom, za
prsten (Z, +, ·) kažemo da je komutativan prsten sa jedinicom.
Tvrd̄enje 1.56. Neka je (X, +, ·) prsten. Tada za svako x ∈ X važi
x · 0 = 0 · x = 0.
Dokaz. Iz
x · 0 = x · (0 + 0) = x · 0 + x · 0,
sledi
0 + x · 0 = x · 0 + x · 0.
Kako u grupi (X, +) važi zakon kancelacije,11 to je 0 = x · 0. Analogno se dokazuje da

je 0 · x = 0.
Za prsten ćemo reći da je netrivijalan ako sadrži bar jedan element različit od 0.
Ako je (X, +, ·) netrivijalan prsten sa jedinicom 1 (1 je neutralni element za operaciju
·), onda je 1 ̸= 0. Zaista, ako bi važila jednakost 1 = 0, onda bi za svako x ∈ X imali
x = x · 1 = x · 0 = 0, što je u suprotnosti sa pretpostavkom da je prsten netrivijalan.
Primetimo takod̄e da u netrivijalnom prstenu sa jedinicom 0 ne može imati inverzni
elemenat. Zaista, ako bi nula imala inverzni element 0′ , onda bi 0 · 0′ = 1, dok bi na
osnovu Tvrd̄enja 1.56 važilo 0 · 0′ = 0, i prema tome 1 = 0, što, kao što smo videli, nije
moguće u netrivijalnom prstenu.
11
Ako i levoj i desnoj strani jednakosti x · 0 = x · 0 + x · 0 dodamo suprotni element elementa x · 0,
dobićemo
−(x · 0) + x · 0 = −(x · 0) + (x · 0 + x · 0)
0 = (−(x · 0) + x · 0) + x · 0
0 = 0+x·0
0 = x · 0.
Tvrd̄enje 1.57. Neka je (X, +, ·) prsten i x, y ∈ X. Tada važi

(−x) · y = x · (−y) = −(x · y), (1.10)
(−x) · (−y) = x · y. (1.11)
Dokaz. Iz Tvrd̄enja 1.56 sledi

(−x) · y + x · y = ((−x) + x) · y = 0 · y = 0,
i zato je (−x)·y suprotni element elementa x·y, tj. (−x)·y = −(x·y). Slično se dokazuje
da je x · (−y) = −(x · y). Iz (1.10) sledi
(−x) · (−y) = −(x · (−y)) = −(−(x · y)) = x · y.
Definicija homomorfizma, monomorfizma, epimorfizma i izomorfizma prenosi se na

prstene na prirodan način.
Definicija 1.58. Neka su (X, +, ·) i (Y, ⊕, ⊙) dva prstena. Preslikavanje f : X → Y
takvo da je
(∀x1 , x2 ∈ X) f (x1 + x2 ) = f (x1 ) ⊕ f (x2 ),
(∀x1 , x2 ∈ X) f (x1 · x2 ) = f (x1 ) ⊙ f (x2 ),
zove se homomorfizam prstena (X, +, ·) u prsten (Y, ⊕, ⊙).
Definicija 1.59. Komutativan prsten (X, +, ·) takav da je (X\{0}, ·) grupa, gde je 0
neutralni element grupe (X, +), naziva se polje.
Neutralni element grupe (X\{0}, ·) zovemo jedinica i označavamo sa 1.
Iz 1 ∈ X\{0} sledi 1 ̸= 0, pa je polje netrivijalan prsten (ovo sledi i iz činjenice da je
(X\{0}, ·) grupa, te je X\{0} neprazan skup).
Prema tome, ured̄ena trojka (X, +, ·), gde je X neprazan skup, a + i · binarne
operacije skupa X je polje ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) (X, +) je Abelova grupa,
2) (X\{0}, ·) je Abelova grupa, gde je 0 neutralni element grupe (X, +),
3) operacija · je distributivna u odnosu na operaciju +. 12 13
Simetrični element elementa x u grupi (X\{0}, ·) zovemo inverzni element elementa x
i označavamo sa x−1 . Prema tome, polje je netrivijalan komutativni prsten sa jedinicom
u kome svaki nenula element ima inverz.
Primeri polja su (R, +, ·) i (Q, +, ·).
12
Ova definicija polja je ekvivalentna Definiciji 1.59. Zaista, budući da je za dokaz jednakosti a · 0 =
0 · a = 0 bilo dovoljno da je na skupu X definisana opracija ·, da je (X, +) grupa i da je operacije ·
distributivna u odnosu na opraciju +, to onda iz (1), (2) i (3) sledi da jednakosti a · (b · c) = (a · b) · c i
a · b = b · a važe za sve a, b, c ∈ X (a ne samo za a, b, c ∈ X\{0}), pa je (X, +, ·) komutativni prsten za
koji važi da je (X\{0}, ·) grupa, tj. (X, +, ·) je polje. Obrnuto, da iz Definicije 1.59 slede (1), (2) i (3),
je očigledno.
13
Ako je X neprazan skup sa dve binarne operacije + i · takve da su (X, +) i (X, ·) Abelove grupe (0
je neutralni element grupe (X, +) i 1 neutralni element grupe (X, ·)) i da je operacija · distributivna u
odnosu na operaciju +, onda je X = {0}, tj. (X, +, ·) je trivijalni prsten. Zaista, (X, +, ·) je prsten i
s obzirom da je (X, ·) grupa, svaki element skupa X, pa i 0 imaće inverzni element, označimo ga sa 0′ ,
odakle će slediti da je 0 = 0 · 0′ = 1 i stoga je za svako x ∈ X, x = x · 1 = x · 0 = 0, te je X = {0}.
34 Glava 1. Uvod
Tvrd̄enje 1.60. Ako je (X, +, ·) polje, tada važi:

(i) Neutralni element operacije + je jedinstveno odred̄en.
(ii) Za svaki element x ∈ X postoji jedinstveno odred̄en njegov suprotni element.
(iii) Za svako a, b ∈ X jednačina a + x = b ima jedinstveno rešenje.
(iv) Neutralni element operacije · je jedinstveno odred̄en.
(v) Za svaki element x ∈ X\{0} postoji jedinstveno odred̄en njegov inverzni element.
(vi) Za svako a ∈ X\{0} i svako b ∈ X, jednačina a · x = b ima jedinstveno rešenje.
(vii) Za svako x ∈ X, x · 0 = 0.
(viii) Za svako x, y ∈ X, (−x) · y = x · (−y) = −(x · y) i (−x) · (−y) = xy.
(ix) Za svako x, y ∈ X važi implikacija
x · y = 0 =⇒ x = 0 ∨ y = 0.
(x) Za svako x ∈ X, (−1) · x = −x.
Dokaz. Tvrd̄enja (i) i (iv) slede iz Tvrd̄enja 1.42. Iz činjenice da su (X, +) i (X\{0}, ·)
grupe i Tvrd̄enja 1.45 slede tvrd̄enja (ii) i (v). Tvrd̄enje (iii) sledi iz činjenice da je
(X, +) grupa i Tvrd̄enja 1.54, a (vi) se dokazuje analogno Tvrd̄enju 1.54. Tvrd̄enje (vii)
sledi iz Tvrd̄enja 1.56, a tvrd̄enje (viii) iz Tvrd̄enja 1.57.
Budući da je iskazna formula
(p =⇒ q ∨ r) ⇐⇒ (p ∧ ¬q =⇒ r)
tautologija, da bismo dokazali (ix) dovoljno je dokazati da iz x · y = 0 i x ̸= 0 sledi y = 0.

Iz x ̸= 0 sledi da postoji x−1 ∈ X, i množeći jednakost x · y = 0 sa x−1 dobijamo
x · x · y = x−1 · 0, tj. y = x−1 · 0. Na osnovu Tvrd̄enja 1.56 (jer svako polje je prsten)
−1
sledi y = 0.
(x): Iz
(−1) · x + x = (−1) · x + 1 · x = (−1 + 1) · x = 0 · x = 0
sledi da je (−1) · x suprotni element elementa x, tj. (−1) · x = −x.
1.5 Polje realnih brojeva

U ovoj sekciji uvodimo skup realnih brojeva aksiomatski.
Definicija 1.61. Polje (R, +, ·) naziva se polje realnih brojeva ako su ispunjeni sledeći
uslovi:
(1) Na skupu R je definisana relacija totalnog poretka ≤ za koju važi:
(1.1) (∀a, b, c ∈ R)(a ≤ b =⇒ a + c ≤ b + c),
(1.2) (∀a, b ∈ R)(0 ≤ a ∧ 0 ≤ b =⇒ 0 ≤ a · b).
(2) Za svaka dva neprazna podskupova A i B skupa R, takva da je a ≤ b za sve a ∈ A,
b ∈ B, postoji c ∈ R tako da je a ≤ c ≤ b za sve a ∈ A, b ∈ B.
1.6. NEKE POSLEDICE AKSIOMA URED¯ENOG POLJA 35
Osobine (1.1) i (1.2) govore da je relacija totalnog ured̄enja saglasna sa operacijama

+ i ·. Za polje sa takvim osobinama kažemo da je ured̄eno polje. Aksioma (2) se zove
aksioma neprekidnosti ili aksioma potpunosti. Napomenimo da se aksioma neprekidnosti
ne može izvesti iz ostalih aksioma polja realnih brojeva, i jedino ju je moguće zameniti
nekim njoj ekvivalentnim iskazom. Inače za skup realnih brojeva kažemo da je neprekidno
ured̄eno polje.
Operacije + i · se nazivaju, respektivno, sabiranje i množenje. Umesto a · b pišemo
ab. Za dva realna broja a i b, zbir a + (−b) se zove razlika brojeva a i b i obeležava sa
1
a − b. Za b ∈ R\{0} inverzni element u odnosu · obeležava se sa b−1 ili . Količnik
b
1 a
brojeva a ∈ R i b ∈ R\{0} je a · i obeležava se sa .
b b
Koristimo i oznake ≥, <, >: a ≥ b ⇐⇒ b ≤ a, a b ⇐⇒
a ≥ b ∧ a ̸= b.
Napomenimo da su sva neprekidna ured̄ena polja izomorfna med̄u sobom. To znači
da ako su (R1 , +1 , ·1 , ≤1 ) i (R2 , +2 , ·2 , ≤2 ) dva neprekidna ured̄ena polja (na skupu Ri
definisane su operacije +i i ·i i relacija totalnog ured̄enja ≤i koja je saglasna sa op-
eracijama +i i ·i , i za skup Ri važi aksioma (1.61.2), i = 1, 2), onda postoji bijekcija
f : R1 → R2 takva da je za sve x, y ∈ R1 važi:
f (x +1 y) = f (x) +2 f (y),
f (x ·1 y) = f (x) ·2 f (y),
x ≤1 y ⇐⇒ f (x) ≤2 f (y).
Zato možemo reći da je skup realnih brojeva jedinstven do na izomorfizam.
1.6 Neke posledice aksioma ured̄enog polja

Budući da je polje, za (R, +, ·) važe sve one osobine navedene u Tvrd̄enju 1.60. Dokažimo
još neke osobine koje su posledica aksioma polja.
Tvrd̄enje 1.62. (i) Za a, b ∈ R\{0} važi
1 1 1
= · .
ab a b
(ii) Za a, c ∈ R i b, d ∈ R\{0} važi
a c ad + cb
+ = .
b d bd
Dokaz. (i): Iz Tvrd̄enja 1.53 i komutativnosti operacije · sledi
1 1 1
= (ab)−1 = b−1 a−1 = a−1 b−1 = · .
ab a b
36 Glava 1. Uvod
(ii): Neka su a, c ∈ R i b, d ∈ R\{0}. Tada je
ad + cb
= (ad + cb)(bd)−1 = (ad + cb)b−1 d−1 =
bd
= adb−1 d−1 + cbb−1 d−1 = ab−1 + cd−1 =
a c
= + .
b d
Dokažimo sada neke osobine koje su posledica aksioma ured̄enog polja.
Tvrd̄enje 1.63. Neka su a, b, c, d ∈ R.

(i) Važi tačno jedna od mogućnosti:
a < b, a = b, a > b.
(ii) a < b =⇒ a + c < b + c.

(iii) 0 < a ∧ 0 < b =⇒ 0 < ab.
(iv) a ≤ b ⇐⇒ 0 ≤ b − a ⇐⇒ −b ≤ −a ⇐⇒ a − b ≤ 0.
Analogno važi kad se relacijski znak ≤ zameni znakom <.
(v) a ≤ b ∧ c ≤ d =⇒ a + c ≤ b + d.
Analogno važi kad se relacijski znak ≤ zameni znakom <.
(vi) a ≤ 0 ∧ b ≥ 0 =⇒ ab ≤ 0;
a ≤ 0 ∧ b ≤ 0 =⇒ ab ≥ 0;
a < 0 ∧ b > 0 =⇒ ab < 0;
a < 0 ∧ b < 0 =⇒ ab > 0.
(vii) a ≤ b ∧ 0 ≤ c =⇒ ac ≤ bc;
a ≤ b ∧ c ≤ 0 =⇒ ac ≥ bc;
a bc.
(viii) 0 ≤ a ≤ b ∧ 0 ≤ c ≤ d =⇒ 0 ≤ ac ≤ bd;
a ≤ b ≤ 0 ∧ c ≤ d ≤ 0 =⇒ 0 ≤ bd ≤ ac.
Analogno važi ako se znak ≤ zameni znakom <.14
(ix) 0 ≤ a ≤ b =⇒ 0 ≤ a2 ≤ b2 .
a ≤ b ≤ 0 =⇒ a2 ≥ b2 ≥ 0.
Analogno važi ako se znak ≤ zameni znakom <.
(x) Za svako a ∈ R je a2 ≥ 0. Ako je a ̸= 0, onda je a2 > 0.
(xi) 1 > 0.
14
Primetimo da ako je a < 0 bd. Na primer,
−1 < 0 < 1, −2 < 0 < 1 i (−1) · (−2) = 2 > 1 · 1 = 1,

−1 < 0 < 2, −2 < 0 < 3 i (−1) · (−2) = 2 < 2 · 3 = 6.
1.6. Neke posledice aksioma ured̄enog polja 37
1
(xii) a > 0 =⇒ > 0.
a
1 1
(xiii) 0 < a > 0;
a b
1 1
a > .
a b
2
(xiv) a > 1 =⇒ a > a;
0 < a < 1 =⇒ 0 < a2 < a.
Analogno važi ako se znak > (<) zameni znakom ≥ (≤).
Dokaz. (i): Za a, b ∈ R važi a = b ili a ̸= b. Neka je a ̸= b. Budući da je ≤ relacija

totalnog poretka, svaka dva elementa iz skupa R su uporediva, tj. važi a ≤ b ili b ≤ a.
Odavde zbog a ̸= b sledi a b isključuje ostala dva.
(ii): Neka je a < b. Tada je a ≤ b i na osnovu uslova (1.1) u Definiciji 1.61 sledi
a +c ≤ b+ c. Ako bi bilo a +c = b+c, onda bi, s obzirom da u grupi (R, +) važi kraćenje,
važilo a = b, što je u suprotnosti sa a < b. Sledi a + c ̸= b + c, te je stoga a + c < b + c.
(iii): Neka je 0 < a i 0 < b. Tada je 0 ≤ a i 0 ≤ b i na osnovu uslova (1.2) u Definiciji
1.61 sledi 0 ≤ ab. Ako bi bilo ab = 0, onda bismo na osnovu Tvrd̄enja 1.60 (ix) imali da
je a = 0 ili b = 0, što je u suprotnosti sa a ̸= 0 i b ̸= 0. Prema tome, ab ̸= 0, što zajedno
sa 0 ≤ ab povlači 0 < ab.
(iv): Za a, b ∈ R važi:
a ≤ b =⇒ a + (−a) ≤ b + (−a) =⇒ 0 ≤ b − a =⇒
=⇒ 0 + (−b) ≤ b − a + (−b) =⇒ −b ≤ −a =⇒ a + (−b) ≤ a + (−a)
=⇒ a − b ≤ 0 =⇒ a − b + b ≤ 0 + b =⇒ a ≤ b.
(v): Na osnovu uslova (1.1) u Definiciji 1.61, iz a ≤ b sledi a + c ≤ b + c, dok iz c ≤ d

sledi b + c ≤ b + d. Iz tranzitivnosti relacije ≤ dobijamo a + c ≤ b + d.
(vi): Neka je a ≤ 0 i b ≥ 0. Tada je 0 ≤ −a na osnovu (iv), a na osnovu uslova (1.2)
u Definiciji 1.61 sledi 0 ≤ (−a)b, tj. 0 ≤ −ab. Opet primenom (iv) dobijamo ab ≤ 0.
Ostala tvrd̄enja se dokazuju slično.
(vii): Neka je a ≤ b i 0 ≤ c. Tada je na osnovu (iv) 0 ≤ b − a, a iz uslova (1.2) u
Definiciji 1.61 sledi 0 ≤ (b − a)c, tj. 0 ≤ bc − ac. Opet na osnovu (iv) sledi ac ≤ bc.
Neka je a ≤ b i c ≤ 0. Tada je a − b ≤ 0 i na osnovu druge implikacije u (vi)
zaključujemo da je (a − b)c ≥ 0, tj. ac − bc ≥ 0, odakle na osnovu (iv) sledi ac ≥ bc.
(viii): Neka je 0 ≤ a ≤ b i 0 ≤ c ≤ d. Na osnovu prve implikacije u (vii) i uslova
(1.2) u Definiciji 1.61, iz 0 ≤ a ≤ b i 0 ≤ c sledi 0 · c ≤ ac ≤ bc, dok iz c ≤ d i 0 ≤ b sledi
bc ≤ bd. Sada na osnovu tranzitivnosti relacije ≤ sledi 0 ≤ ac ≤ bd.
Pretpostavimo da je a ≤ b ≤ 0 i c ≤ d ≤ 0. Tada na osnovu druge implikacije u (vii)
iz a ≤ b i c ≤ 0 sledi ac ≥ bc, dok iz c ≤ d ≤ 0 i b ≤ 0 sledi bc ≥ bd ≥ b · 0 = 0, tj. bc ≤ ac
i 0 ≤ bd ≤ bc, odakle na osnovu tranzitivnosti relacije ≤ sledi 0 ≤ bd ≤ ac.
(ix): Sledi iz (viii).
38 Glava 1. Uvod
(x): Neka je a ≥ 0. Iz uslova (1.2) Definicije 1.61 sledi a2 ≥ 0. Ako je a ≤ 0, onda

iz (vi) sledi a2 ≥ 0. Dakle za svako a ∈ R je a2 ≥ 0. Ako je a ̸= 0, onda je a2 ̸= 0 na
osnovu Tvrd̄enja 1.60 (ix), i zato je a2 > 0.
(xi): Kako je 1 ̸= 0, iz (x) sledi 1 = 12 > 0.
1 1
(xii): Neka je a > 0. Ako je ≤ 0, na osnovu (vi) sledi 1 = a ≤ 0, što je u
a a
1
suprotnosti sa (xi). Prema tome, > 0.
a
1
(xiii): Neka je 0 < a < b. Iz (iii) sledi ab > 0, te je > 0 na osnovu (xii). Sada iz
ab
(vii) i Tvrd̄enja 1.62 (i) dobijamo
1 1 11 11 1 1
0 < a 0, te je > 0 na osnovu (xii). Zato
ab
1 1 11 11 1 1
a 1. Kako je a > 0, iz (vii) sledi a · a > 1 · a, tj. a2 > a.
Ako je 0 < a < 1, onda takod̄e iz (vii) sledi a · a < a · 1, tj. a2 < a.
Za broj x kažemo da je pozitivan (negativan) ako je x > 0 (x < 0) i nepozitivan

(nenegativan) ako je x ≤ 0 (x ≥ 0).
Pojam apsolutne vrednosti realnog broja x uvodimo sa:
|x| = max{x, −x}. (1.12)
Tako je |3| = max{3, −3} = 3 i | − 3| = max{−3, −(−3)} = max{−3, 3} = 3.

Jasno, |0| = 0. Ako je x > 0, onda je x > −x, te je |x| = x. Ako je x < 0, onda je
−x > 0 > x, i stoga je |x| = −x. Prema tome,

 x, ako je x > 0,
|x| = 0, ako je x = 0, (1.13)

−x, ako je x < 0.
Tvrd̄enje 1.64. Neka su x, y, a ∈ R. Tada važi:
(i) |x| = | − x|.
(ii) Za a > 0,
|x| = a ⇐⇒ x = a ∨ x = −a.
(iii) Za a > 0,
|x| ≤ a ⇐⇒ −a ≤ x ≤ a.
(iv) Za a > 0,
|x| ≥ a ⇐⇒ x ≤ −a ∨ x ≥ a.
1.6. Neke posledice aksioma ured̄enog polja 39
(v) Za ϵ > 0,
|x − a| ≤ ϵ ⇐⇒ a − ϵ ≤ x ≤ a + ϵ.
(vi) −|x| ≤ x ≤ |x|.
(vii) |x + y| ≤ |x| + |y| (nejednakost trougla).
(viii) ||x| − |y|| ≤ |x − y| ≤ |x| + |y|.
(ix) |xy| = |x||y|.
(x) Neka je y ̸= 0. Tada je
x |x|
=
y |y| .
Dokaz. (i): | − x| = max{−x, −(−x)} = max{−x, x} = |x|.

(ii): Očigledno.
(iii): Neka je a > 0. Tada je
|x| ≤ a ⇐⇒ max{x, −x} ≤ a ⇐⇒ x ≤ a ∧ −x ≤ a ⇐⇒ −a ≤ x ≤ a.
(iv): Neka je a > 0. Tada je
|x| ≥ a ⇐⇒ max{x, −x} ≥ a ⇐⇒ x ≥ a ∨ −x ≥ a ⇐⇒ x ≤ −a ∨ x ≥ a.
(v): Neka je ϵ > 0. Iz (iii) i uslova (1.1) Definicije 1.61 sledi
|x − a| ≤ ϵ ⇐⇒ −ϵ ≤ x − a ≤ ϵ ⇐⇒ a − ϵ ≤ x ≤ a + ϵ.
(vi): Iz (1.12) sledi x ≤ |x| i −x ≤ |x|. Prema tome, −|x| ≤ x ≤ |x|.

(vii): Ako je x + y ≥ 0, onda iz (1.13) i (vi) sledi |x + y| = x + y ≤ |x| + |y|. Ako je
x + y < 0, onda opet iz (1.13) i (vi) sledi |x + y| = −(x + y) = −x + (−y) ≤ |x| + |y|.
Nejednakost trougla je moguće dokazati i na sledeći način: iz (vi) sledi −|x| ≤ x ≤ |x|
i −|y| ≤ y ≤ |y|, odakle na osnovu Tvrd̄enja 1.63 (v) dobijamo
−(|x| + |y|) ≤ x + y ≤ |x| + |y|.
Sada na osnovu (iii) sledi |x + y| ≤ |x| + |y|.

(viii): Iz nejednakosti trougla sledi |x| = |x − y + y| ≤ |x − y| + |y|, pa je
|x| − |y| ≤ |x − y|.
Ako u zadnjoj nejednakosti x i y zamene mesta dobijamo |y|−|x| ≤ |y−x| = |−(x−y)| =

|x − y|, tj.
−(|x| − |y|) ≤ |x − y|.
Zato je
||x| − |y|| = max{|x| − |y|, −(|x| − |y|)} ≤ |x − y|.
Iz nejednakosti trougla i (v) sledi
|x − y| = |x + (−y)| ≤ |x| + | − y| = |x| + |y|.

40 Glava 1. Uvod
(ix): Ako je x ≥ 0 i y ≥ 0, onda je xy ≥ 0 (uslov (1.2) u Definiciji 1.61), i iz (1.13) sledi

|xy| = xy = |x||y|. Ako je x ≥ 0 i y ≤ 0 onda je, na osnovu Tvrd̄enja 1.63 (vi), xy ≤ 0.
Iz (1.13) i Tvrd̄enja 1.60 (viii) sledi |xy| = −(xy) = x(−y) = |x||y|. Slično, ako je x ≤ 0
i y ≥ 0, sledi xy ≤ 0 i |xy| = −(xy) = (−x)y = |x||y|. Za slučaj da je x ≤ 0 i y ≤ 0,
iz Tvrd̄enja 1.63 (vi) sledi xy ≥ 0. Na osnovu (1.13) i Tvrd̄enja 1.60 (viii) dobijamo
|xy| = xy = (−x)(−y) = |x||y|.
x
(x): Neka je z = . Tada je x = zy. Na osnovu (ix) sledi |x| = |z||y|. Odavde, budući
y
|x| x |x|
da je |y| ̸= 0 (jer y ̸= 0), sledi |z| = , tj. = .
|y| y |y|
1.7 Neki važniji podskupovi skupa realnih brojeva

Definicija 1.65. Podskup A skupa R naziva se induktivnim ako važi
(∀x)(x ∈ A =⇒ x + 1 ∈ A).
Primer induktivnog skupa je sam skup R.

Pokažimo da je presek proizvoljne familije induktivnih skupova takod̄e induktivan
skup. ∩
Neka je {Ai : i ∈ I} familija induktivnih skupova i neka je x ∈ Ai . Tada x ∈ Ai
i∈I
za svako i ∈ I, i kako ∩ ∩ skup za svako i ∈ I, to x + 1 ∈ Ai za svako i ∈ I.
je Ai induktivan
Prema tome, x + 1 ∈ Ai , pa je Ai induktivan skup.
i∈I i∈I
Prema tome, presek svih induktivnih podskupova skupa R koji sadrže 1 jeste induk-
tivan skup koji sadrži 1, i to najmanji takav (u smislu inkluzije).
Definicija 1.66. Skup N prirodnih brojeva jeste najmanji induktivan podkup skupa R
koji sadrži 1.
Prema tome, broj 1 je prirodan broj i ako je n prirodan broj, onda je i n + 1 prirodan
broj. Dalje koristimo uobičajene oznake 2 = 1 + 1, 3 = 2 + 1, 4 = 3 + 1, . . . . Dakle,
1, 2, 3, 4, . . . su prirodni brojevi.
Sledeća teorema sledi neposredno iz definicije skupa prirodnih brojeva.

Teorema 1.67. Neka je M ⊂ N takav da je
(1) 1 ∈ M ,
(2) (∀x)(x ∈ M =⇒ x + 1 ∈ M ).
Tada je M = N .
Dokaz. Iz (1) i (2) sledi da je M induktivan skup koji sadrži 1, a kako je N najmanji u
smislu inkluzije induktivan skup koji sadrži 1, to je N ⊂ M . Kako je već M ⊂ N, sledi
M = N.
Sledeće tvrd̄enje je poznato pod nazivom princip matematičke indukcije.

1.7. Neki važniji podskupovi skupa realnih brojeva 41
Posledica 1.68. Ako je iskaz T (n), koji zavisi od prirodnog broja n,

(1) istinit za prirodan broj 1,
(2) i ako iz pretpostavke da je istinit za prirodan broj n sledi da je istinit za prirodan
broj n + 1,
onda je T (n) istinit je za svaki prirodan broj n.
Dokaz. Neka je M = {n ∈ N : T (n) je istinit iskaz}. Skup M je podskup skupa N i

ispunjava uslove (1) i (2) u Teoremi 1.67, na osnovu koje onda sledi da je M = N, tj.
T (n) je istinit iskaz za svaki prirodan broj n.
Skup N ima sledeće osobine:
Tvrd̄enje 1.69. (i) m, n ∈ N =⇒ m + n, mn ∈ N.

(ii) n ∈ N i n ̸= 1 =⇒ n − 1 ∈ N.
(iii) m, n ∈ N i m > n =⇒ m − n ∈ N.
(iv) min N = 1.
m, n ∈ N i m > n =⇒ m ≥ n + 1.
(v) Svaki neprazan skup A ⊂ N ima minimum.
Dokaz. (i): Neka je m ∈ N fiksiran i A = {n ∈ N : m + n ∈ N}. Skup N je induktivan,

pa je m + 1 ∈ N i zato 1 ∈ A. Ako je n ∈ A, tj. m + n ∈ N onda je m + (n + 1) =
(m + n) + 1 ∈ N, pa je n + 1 ∈ A. Skup A ispunjava uslove Teoreme 1.67, pa je A = N,
tj. za sve n ∈ N je m + n ∈ N.
Neka je B = {n ∈ N : mn ∈ N}. Kako m · 1 = m ∈ N, sledi 1 ∈ B. Neka je n ∈ B.
Tada mn ∈ N i m(n + 1) = mn + n ∈ N na osnovu upravo dokazanog tvrd̄enja da je zbir
dva prirodna broja prirodan broj. Prema tome, n + 1 ∈ B i skup B ispunjava uslove
Teoreme 1.67, pa je B = N, tj. za sve n ∈ N je mn ∈ N.
(ii): Neka je A = {n + 1 | n ∈ N} ∪ {1}. Pokažimo da je A induktivan skup. Neka je
m ∈ A i m ̸= 1. Tada postoji n ∈ N tako da je m = n + 1. Odavde imamo da je
m + 1 = (n + 1) + 1 ∈ A, jer je zbog n ∈ N i n + 1 ∈ N. Prema tome, A je induktivan
skup i kako je očigledno A ⊂ N i 1 ∈ A, na osnovu Teoreme 1.67 zaključujemo da je
A = N. Odavde sledi da za svako m ∈ N, m ̸= 1, postoji n ∈ N tako da je m = n + 1,
odakle dobijamo da je m − 1 = n ∈ N.
(iii): Neka je m ∈ N fiksiran. Ako je n = 1 i m > n = 1, tada je m ̸= 1 i na osnovu (ii)
imamo da je m − n = m − 1 ∈ N. Pretpostavimo da iz m > n sledi m − n ∈ N. Neka je
m > n + 1. Budući da je n + 1 > n, zaključujemo da je m > n i stoga m − n ∈ N. Iz
m > n + 1 sledi m − n > 1. Prema tome, m − n ̸= 1 i zbog m − n ∈ N, na osnovu (ii),
zaključujemo da je (m − n) − 1 ∈ N, tj. m − (n + 1) ∈ N. Tako smo indukcijom pokazali
da iz m > n sledi m − n ∈ N, m, n ∈ N.
(iv): Dokažimo da je min N = 1. Neka je A = {n ∈ N : n ≥ 1}. Budući da je 1 ≥ 1 sledi
1 ∈ A. Neka je n ∈ A. Tada je n ≥ 1, a kako je 1 ≥ 0, na osnovu Tvrd̄enja 1.63 (v) sledi
n + 1 ≥ 1 + 0 = 1, i stoga n + 1 ∈ A. Na osnovu Teoreme 1.67 sledi A = N, tj. za svako
n ∈ N je n ≥ 1. Prema tome, min N = 1.
42 Glava 1. Uvod
Neka su m, n ∈ N i neka je m > n. Na osnovu (iii) sledi m − n ∈ N. Kako je

min N = 1, zaključujemo da je m − n ≥ 1 i prema tome, m ≥ n + 1.
(v): Neka je ∅ ̸= A ⊂ N. Ako 1 ∈ A, onda budući da je min N = 1 zaključujemo da je
min A = 1.
Neka sada 1 ∈/ A, tj. 1 ∈ B = N \ A. U skupu B postoji element n sa osobinom da
svi prirodni brojevi manji od njega pripadaju skupu B, a da n + 1 ∈ A, jer u protivnom
ako takav element ne bi postojao, onda bi to značilo da za skup B važi implikacija:
n ∈ B =⇒ n + 1 ∈ B, a kako je 1 ∈ B ⊂ N, na osnovu Teoreme 1.67 bi sledilo da
je B = N, što je suprotno pretpostavci da je A = N \ B neprazan skup. Nad̄eni broj
n + 1 pripada skupu A i biće minimum skupa A, jer izmed̄u n i n + 1 nema prirodnih
brojeva15 .
Primer 1.70. Koristeći princip matematičke indukcije, pokazaćemo Bernulijevu16 ne-

jednakost:
Ako je h > −1 i n ∈ N, tada je
(1 + h)n ≥ 1 + nh, (1.14)
pri čemu jednakost važi samo ako je n = 1 ili h = 0.

Dokažimo najpre da je
(1 + h)n > 1 + nh, (1.15)
za h > −1, h ̸= 0 i n ≥ 2.
Kako je (1 + h)2 = 1 + 2h + h2 > 1 + 2h jer je h2 > 0 zbog h ̸= 0, to je nejednakost
(1.15) tačna za n = 2 i petpostavimo da je tačna za neko n ∈ N. Budući da je 1 + h > 0,
množeći obe strane nejednakosti (1.15) sa 1 + h dobijamo
(1 + h)n+1 = (1 + h)n (1 + h) > (1 + nh)(1 + h) = 1 + h + nh + nh2

= 1 + (n + 1)h + nh2 > 1 + (n + 1)h,
pa je nejednakost (1.15) tačna i za n + 1.

Za slučaj da je n = 1 ili h = 0, u nejednakosti (1.14) očigledno važi znak jednakosti.
•
Definicija 1.71. Skup celih brojeva je
Z = N ∪ {0} ∪ {−n : n ∈ N}.
Prema tome, svi prirodni brojevi, 0 i svi suprotni brojevi prirodnih brojeva čine skup
celih brojeva.
Sa N0 označavamo skup N ∪ {0}.
Tvrd̄enje 1.72. (Z, +, ·) je komutativni prsten sa jedinicom.

15
Ako bi postojao prirodan broj r takav da je n + 1 > r > n, onda bi zbog r > n na osnovu drugog
dela tvrd̄enja (iv) sledilo da je r ≥ n + 1, što je u suprotnosti sa r < n + 1.
16
J. Bernoulli (1654-1705), švajcarski matematičar
Dokaz.Neka su k, l ∈ Z. Dokažimo da je k + l ∈ Z i kl ∈ Z.
Ako je jedan od brojeva jednak 0, na primer l, onda je k + l = k ∈ Z i kl = 0 ∈ Z.
Pretpostavimo da je k ̸= 0 i l ̸= 0. Ako su k, l ∈ N, onda je k + l, kl ∈ N i stoga
k + l, kl ∈ Z.
Razmotrimo sada slučaj kada je jedan od brojeva k i l pozitivan, a drugi negativan,
na primer, k ∈ N i l = −m gde je m ∈ N. Tada je kl = k(−m) = −(km) i budući da je
na osnovu Tvrd̄enja 1.69 (i) km ∈ N, dobijamo da je kl ∈ Z. Dokažimo da je i k + l ∈ Z.
Ako je k = m, onda je k + l = m + (−m) = 0 ∈ Z. Za slučaj da je k > m, onda je na
osnovu Tvrd̄enja 1.69 (iii) k + l = k + (−m) = k − m ∈ N i stoga k + l ∈ Z. Ako je pak
k < m, onda je k + l = k + (−m) = −(m + (−k)) = −(m − k) ∈ Z jer m − k ∈ N na
osnovu Tvrd̄enja 1.69 (iii).
Ako su oba broja k i l negativna, tj. ako je k = −n i l = −m, gde su n, m ∈ N, onda
je k + l = (−n) + (−m) = −(n + m) ∈ Z i kl = (−n)(−m) = nm ∈ Z, jer n + m, nm ∈ N
na osnovu Tvrd̄enja 1.69 (i).
Neutralni element operacije sabiranja 0 pripada skupu Z i za svako x ∈ Z njegov
suprotan element −x opet pripada Z. Budući da je Z ⊂ R, a operacije + i · asocijativne
i komutativne u skupu R, biće i u skupu Z. Prema tome, (Z, +) je Abelova grupa, a
(Z, ·) je komutativna polugrupa. Osim toga, operacija · je distributivna u odnosu na
operaciju + u skupu R, pa stoga i u skupu Z i neutralni element operacije množenja 1
pripada skupu N, pa stoga i skupu Z. Prema tome, (Z, +, ·) je komutativni prsten sa
jedinicom.
Primetimo da (Z, +, ·) nije polje, jer osim 1 i −1 nijedan drugi element skupa Z nema
inverzni u Z.
p
Definicija 1.73. Racionalan broj je svaki realan broj oblika gde su p, q ∈ Z, q ̸= 0.
q
Skup svih racionalnih brojeva se označava sa Q.
Tvrd̄enje 1.74. (Q, +, ·, ≤) je ured̄eno polje.
Dokaz. Pokažimo da je zbir i proizvod dva racionalna broja opet racionalan broj. Neka
su z1 , z1 ∈ Q. Tada postoje brojevi p1 , q1 , p2 , q2 ∈ Z takvi da je q1 ̸= 0, q2 ̸= 0, z1 = pq11 i
z2 = pq22 . Na osnovu Tvrd̄enja 1.62 sledi
p1 p2 p 1 q2 + p 2 q1
z1 + z2 = + = ,
q1 q2 q1 q2
p1 p2 1 1 1 1 1 p1 p2
z1 z2 = · = p1 · · p2 · = p1 · p2 · · = p1 p2 · = .
q1 q2 q1 q2 q1 q2 q1 q2 q1 q2
Iz Tvrd̄enja 1.72 sledi p1 q2 + p2 q1 , p1 p2 , q1 q2 ∈ Z, a iz Tvrd̄enja 1.60 (ix) sledi da je
q1 q2 ̸= 0. Zato z1 + z2 = p1 qq21+p
q2
2 q1
∈ Q i z1 z2 = pq11 pq22 ∈ Q.
Kako za svako p ∈ Z važi p = p1 ∈ Q zaključujemo da je Z ⊂ Q i kako 0, 1 ∈ Z, to
0, 1 ∈ Q.
Neka je z ∈ Q. Tada postoje p, q ∈ Z, q ̸= 0, takvi da je z = pq . S obzirom da je
p −p
+ = p · q −1 + (−p) · q −1 = (p + (−p)) · q −1 = 0 · q −1 = 0,
q q
44 Glava 1. Uvod
−p
zaključujemo da je −z = i kako q, −p ∈ Z (jer p ∈ Z), to je −z ∈ Q.
q
p
Neka je z ∈ Q, z =
̸ 0. Tada postoje p, q ∈ Z, p, q ̸= 0 takvi da je z = . Iz
q
p q pq
· = =1
q p pq
q
sledi z −1 = ∈ Q.
p
Ostale osobine iz definicije ured̄enog polja važe u skupu Q jer važe u skupu R, a
Q ⊂ R, te je stoga (Q, +, ·, ≤) ured̄eno polje.
Primetimo da se od svakog racionalanog broja može naći veći prirodan broj. Zaista,
p
ako je r ∈ Q i r ≤ 0 onda je r < 1; ako je r > 0 i r = , p, q ∈ N, zbog q ≥ 1 sledi
q
1 p
≤ 1, te je r = ≤ p 0, x2 > 2}. Skupovi

A i B su neprazni (jer, recimo, 1 ∈ A, 3 ∈ B) i za sve a ∈ A, b ∈ B je a 0, onda je a < b; ako je a ∈ A, a > 0,
i b ∈ B tada je takod̄e a 0, na osnovu Tvrd̄enja 1.63
(ix), sledilo 2 > a2 ≥ b2 > 2, što je apsurd). Dokažimo da ne postoji z ∈ Q tako da je
a ≤ z ≤ b za sve a ∈ A, b ∈ B.
Pretpostavimo suprotno, da takav racionalan broj z postoji. Sledi z > 0 (1 ∈ A, pa
p
je 1 ≤ z). Mora biti z 2 < 2 ili z 2 = 2 ili z 2 > 2. Ako bi bilo z 2 = 2, onda bi za z = ,
q
p2
gde su p i q uzajamno prosti prirodni brojevi, važilo 2 = 2, odakle
q
p2 = 2q 2 , (1.16)
te je 2 delitelj broja p, tj. p = 2r, r ∈ N. Zaista, ako 2 ne bi bio delitelj broja p, tada bi
postojao r ∈ N tako da je p = 2r−1, i stoga p2 = (2r−1)2 = 4k 2 −4k+1 = 2(2k 2 −2k)+1,
te 2 ne bi bio delitelj ni broja p2 , što protivureči jednakosti (1.16). Iz (1.16) i p = 2r
sledi (2r)2 = 2q 2 , odakle 2r2 = q 2 , pa je 2 delitelj broja q, što je nemoguće jer su brojevi
p i q uzajamno prosti.
Dokažimo da je z 2 < 2 nemoguće. Pretpostavimo suprotno, da je z 2 < 2. Postoji
2z + 1
prirodan broj n takav da je n > . Tada je
2 − z2
( )
1 2 2z 1 2z + 1
z+ = z2 + + 2 ≤ z2 + < z 2 + (2 − z 2 ) = 2,
n n n n
1
i zato z + ∈ A. Kako su svi elementi skupa A manji ili jednaki od z, dobijamo
n
1 1
z+ ≤ z, odakle sledi ≤ 0, što nije moguće17 . Dobijena protivurečnost dokazuje da
n n
ne može biti z 2 < 2.
Dokažimo da je i slučaj z 2 > 2 {
nemoguć. }Pretpostavimo da je z 2 > 2. Postoji
1 2z 1
prirodan broj n takav da je n > max , 2 . Tada je z − > 0 i
z z −2 n
( )
1 2 2z 1 2z
z− = z2 − + 2 > z2 − > z 2 − (z 2 − 2) = 2,
n n n n
1
i prema tome z − ∈ B. Budući da su svi elementi skupa B veći ili jednaki od z,
n
1 1 1
zaključujemo da je z − ≥ z, odakle sledi − ≥ 0, tj. ≤ 0. Dobijena protivurečnost
n n n
pokazuje da ni nejednakost z > 2 ne važi. •
2
Na osnovu aksiome neprekidnosti polja realnih brojeva sledi da postoji realan broj c
takav da je a ≤ c ≤ b za sve a ∈ A i sve b ∈ B, i koji kao što smo pokazli prethodnim
izlaganjem nije racionalan broj18 . Prema tome, skup Q se ne poklapa sa skupom R jer
postoje realni brojevi koji nisu racionalni. Takve brojeve nazivamo iracionalnim i njihovo
otkriće se pripisuje Pitagorejskoj školi19 . Skup iracionalnih brojeva obeležavaćemo sa I.
Primedba 1.76. Primetimo još da skup A, iako odozgo ograničen, nema supremum
u skupu Q, i da skup B, koji je odozdo ograničen, nema infimum u Q. Zaista, ako bi
postojao sup A = α ∈ Q, tada bi, budući da je svaki element skupa B gornja granica
skupa A, važila nejednakost a ≤ α ≤ b za sve a ∈ A i sve b ∈ B, što smo upravo pokazali
da je nemoguće. Slično se pokazuje da B nema infimum u skupu Q. •
Na kraju ove sekcije, pre nego što uvedemo pojam intervala, napomenimo da postoji
bijekcija izmed̄u skupa realnih brojeva i skupa tačaka neke prave, koja se onda naziva bro-
jna osa. Tako dobijeni geometrijski model skupa R koristićemo da bismo lakše zamišljali
odred̄ene odnose med̄u elementima i podskupovima skupa R. Umesto realan broj često
ćemo govoriti realna tačka.
Neka su a, b ∈ R, a < b. Otvoren interval je skup
(a, b) = {x ∈ R : a < x < b},
a segment (odsečak, zatvoren interval) je skup
[a, b] = {x ∈ R : a ≤ x ≤ b}.
Skup
[a, b) = {x ∈ R : a ≤ x < b},
17
Za svaki prirodan broj n važi da je n ≥ 1 (Tvrd̄enje 1.69 (iv)) i kako je 1 > 0 (Tvrd̄enje 1.63 (xi)),
1
zaključujemo da je n > 0. Sada na osnovu Tvrd̄enja 1.63 (xii) imamo > 0.
18
n
Za ovaj realan broj c se kao u prethodnom razmatranju može zaključiti da ne može biti c2 < 2, niti
c2 > 2, tako da ostaje da je c2 = 2.
19
Pitagora (oko 582-500 p.n.e.), starogrčki matematičar
46 Glava 1. Uvod
je interval, poluotvoren zdesna, sa krajevima a i b, dok je skup
(a, b] = {x ∈ R : a < x ≤ b}
interval, poluotvoren sleva, sa krajevima a i b.

Tačke a i b se jednim imenom nazivaju rubne tačke intervala, pri čemu za a kažemo
da je leva rubna tačka ili levi kraj intervala, a za b da je desna rubna tačka ili desni kraj
intervala. Svaka tačka x za koju važi da je a < x < b zove unutrašnja tačka intervala.
Broj b − a je dužina intervala.
Okolina tačke (broja) a ∈ R je bilo koji otvoreni interval skupa R koji tu tačku
sadrži. Za okolinu tačke a koristi se oznaka U (a). 20
Za ϵ > 0, pod ϵ-okolinom tačke a podrazumevamo otvoreni interval oblika
Uϵ (a) = (a − ϵ, a + ϵ) = {x ∈ R : |x − a| < ϵ}.
Budući da svaka okolina tačke a sadrži neku njenu ϵ-okolinu, to je u radu sa okolinama
uvek dovoljno posmatrati ϵ-okoline.
Za a ∈ R, interval (b, a), gde je −∞ ≤ b < a, se zove leva okolina tačke a, dok se
za interval (a, c), gde je a < c ≤ +∞, kaže da je desna okolina tačke a. Okolinu (b, c)
tačke a onda nazivamo dvostranom okolinom tačke a. Ako je ϵ > 0, interval (a − ϵ, a) se
naziva leva ϵ-okolina tačke a, dok je interval (a, a + ϵ) desna ϵ-okolina tačke a.
1.8 Prošireni skup realnih brojeva

Iz tehničkih razloga, radi jednostavnijeg izražavanja, skup realnih brojeva se proširuje
sa još dva elementa +∞ i −∞, koji se čitaju redom sa ,,plus beskonačno“ i ,,minus
beskonačno“. Tako dobijamo prošireni skup realnih brojeva
R = R ∪ {−∞, +∞}.
Ako je a ∈ R, govorićemo da je a konačan broj.

Relacija poretka sa skupa R proširuje se na skup R na sledeći način:
(∀x ∈ R)(−∞ < x)

(∀x ∈ R)(x < +∞)
−∞ < +∞.
Na taj način je skup R linearno ured̄en.

Koristićemo sledeće oznake:
(−∞, +∞) = {x ∈ R : −∞ < x < +∞} = R, (1.17)
(a, +∞) = {x ∈ R : x > a} i [a, +∞) = {x ∈ R : x ≥ a}, (1.18)

i
(−∞, a) = {x ∈ R : x < a} i (−∞, a] = {x ∈ R : x ≤ a}, (1.19)
20
Oznaka U za okolinu potiče od nemačke reči Umgebung što znači okolina.
1.8. Ekvivalenti i posledice aksiome neprekidnosti 47
gde je a ∈ R. Skupove u (1.18) zvaćemo okolinama tačke +∞, dok ćemo skupove u
(1.19) zvati okolinama −∞. Takod̄e je i skup (−∞, +∞) = R okolina tačke +∞, kao i
tačke −∞. Primetimo da same tačke +∞ i −∞ ne pripadaju sopstvenim okolinama.
Skupove u (1.17), (1.18) i (1.19) zvaćemo takod̄e intervalima, i za razliku od intervala
definisanih u sekciji 1.7, tj. intervala oblika [a, b], [a, b), (a, b], (a, b), gde su a, b ∈ R,
koji su ograničeni, ovi intervali su neograničeni. Za intervale oblika (a, +∞) i [a, +∞)
((−∞, a) i (−∞, a]), a ∈ R, tačku a zovemo rubnom tačkom intervala, a za svaku tačku
x takvu da je a < x (x < a) reći ćemo da je unutrašnja tačka intervala.
1.9 Ekvivalenti i posledice aksiome neprekidnosti

Navešćemo nekoliko iskaza koji su ekvavalentni aksiomi neprekidnosti. To su tzv. ak-
sioma supremuma, aksioma infimuma i Dedekindova aksioma i svaka od njih pojedinačno
može zameniti aksiomu neprekidnosti u definiciji skupa realnih brojeva.
Aksioma supremuma: Svaki neprazan, odozgo ograničen podskup skupa R ima supre-
mum u R.
Aksioma infimuma: Svaki neprazan, odozdo ograničen podskup skupa R ima infimum
u R.
Dedekindovom21 aksiomom naziva se sledeće tvrd̄enje: Ako su A i B podskupovi
skupa R sa osobinama:
A ̸= ∅, B ̸= ∅, (1.20)
A ∪ B = R, (1.21)
(∀a ∈ A)(∀b ∈ B) a < b, (1.22)
tada ili postoji max A ili postoji min B, tj.
(∃c ∈ R)(c = max A) Y (∃c ∈ R)(c = min B). (1.23)
Da bismo dokazali ekvivalentnost ovih iskaza pokazaćemo sledeći niz implikacija:
aksoma neprekidnosti =⇒ Dedekindova aksioma =⇒ aksioma supremuma =⇒ ak-
sioma infimuma =⇒ aksioma neprekidnosti.
Prvo dokazujemo da iz aksiome neprekidnosti sledi Dedekindova aksioma:
Neka su A i B podskupovi skupa R takvi da važe uslovi (1.20), (1.21) i (1.22). Na
osnovu aksiome neprekidnosti postoji z ∈ R tako da je
a ≤ z ≤ b, za sve a ∈ A, b ∈ B. (1.24)
Budući da je R = A ∪ B, sledi: z ∈ A ∨ z ∈ B.
Ako z ∈ A onda iz prve nejednakosti u (1.24) sledi da je z = maxA. Pokažimo da
onda skup B nema minimum. Zaista, ako bi postojao elemenat y takav da je y = min B,
onda bi zbog z ∈ A, y ∈ B i (1.22) sledilo da je z < y odakle, na osnovu Tvrd̄enja 1.63
(ii), dobijamo da je z + z < y + z i z + y < y + y, te je
z+y
z< < y. (1.25)
2
21
R. Dedekind (1831-1916), nemački matematičar
48 Glava 1. Uvod
z+y
Kako je z = max A, iz prve nejednakosti u (1.25) sledi da ∈
/ A, a kako je y = min B,
2
z+y z+y
iz druge nejednakosti u (1.25) dobijamo da ∈
/ B. Prema tome, ∈/ A ∪ B = R,
2 2
što je apsurd.
Slično, ako z ∈ B onda iz druge nejednakosti u (1.24) sledi da je z = minB i pokazuje
se da skup A nema maksimum. Prema tome, ili postoji max A ili postoji min B. 22
Inače iz osobine (1.22) sledi da je A ∩ B = ∅. Zaista, ako bi postojao elemenat
x ∈ A ∩ B, onda bi iz (1.22) sledilo da je x < x, što je nemoguće.
Primetimo još da ako postoji c ∈ R tako da je c = max A, onda je A = (−∞, c] i
B = (c, +∞). Ako pak postoji c ∈ R tako da je c = min B, onda je A = (−∞, c) i
B = [c, +∞). Zaista, ako je c = max A, onda c ∈ A i za svako x ∈ B zbog (1.22) sledi
da je c < x, tj. x ∈ (c, +∞), čime smo dokazali da je B ⊂ (c, +∞). Obrnuto, ako je
x > c = max A, onda x ∈ / A i zbog (1.21) sledi da x ∈ B. Prema tome, B = (c, +∞) i
kako je A ∩ B = ∅ i A ∪ B = R, to zaključujemo da je A = R \ B = (−∞, c]. Slično se
dokazuje da iz c = min B sledi da je A = (−∞, c) i B = [c, +∞).
Stoga Dedekindova aksioma ima ekvivalentnu formulaciju:23
Ako su A i B podskupovi skupa R sa osobinama (1.20), (1.21) i (1.22), tada postoji
realan broj c tako da je
(A = (−∞, c] ∧ B = (c, +∞)) Y (A = (−∞, c) ∧ B = [c, +∞)) . (1.26)
Prema tome, ako podskupovi A i B skupa R imaju osobine (1.20), (1.21) i (1.22),
onda se ne može desiti da istovremeno postoji maksimum skupa A i minimum skupa B,
niti se može desiti da istovremeno A nema maksimum, a B minimum.
Pokažimo sada da iz Dedekindove aksiome sledi aksioma supremuma: Neka je X

neprazan podskup skupa R ograničen odozgo. Neka je B skup svih gornjih granica
skupa X, i neka je A = R\B. Jasno, A ∪ B = R i A ∩ B = ∅. Kako je X neprazan
skup, to postoji x ∈ X. Iz x − 1 < x sledi da x − 1 nije gornja granica skupa X, tj.
x−1 ∈ / B, pa x − 1 ∈ A. Prema tome, A ̸= ∅. Skup X je ograničen odozgo, dakle ima
gornju granicu, te je i skup B neprazan.
Pokazaćemo da za svako a ∈ A i svako b ∈ B važi a < b.
Pretpostavimo suprotno, da postoji a ∈ A i b ∈ B tako da je a ≥ b. Kako je b ∈ B,
b je gornja granica skupa X, a iz nejednakosti a ≥ b sledi da je a takod̄e gornja granica
22
Ako sa p označimo iskaz: skup A ima maksimum, a sa q iskaz: skup B ima minimum, onda smo
pokazali da važi:
(p ∧ ¬q) ∨ (q ∧ ¬p) ⇐⇒ ¬(p =⇒ q) ∨ ¬(q =⇒ p) ⇐⇒ ¬((p =⇒ q) ∧ (q =⇒ p)) ⇐⇒ ¬(p ⇐⇒ q) ⇐⇒ p Y q.
23
Takod̄e, iz (1.26) očigledno sledi (1.23).
skupa X, i zato a ∈ B. Dakle a pripada i skupu A i skupu B, što je nemoguće jer

A ∩ B = ∅.
Prema tome, skupovi A i B ispunjavaju uslove (1.20), (1.21) i (1.22), te na osnovu
Dedekindove aksome sledi da ili postoji max A ili postoji min B. Pokazaćemo da nije
moguće da skup A ima maksimum. Pretpostavimo suprotno, da skup A ma maksimum.
Neka je a0 = max A. Iz a0 ∈ A sledi da a0 nije gornja granica skupa X, pa postoji
x ∈ X tako da je a0 < x. Odavde, dobijamo a0 + a0 < a0 + x i a0 + x < x + x, te je
a0 + x a0 + x
a0 < < x. Prema tome, za element a′ = važi
2 2
a0 < a′ < x. (1.27)
Iz desne strane nejednakosti u (1.27) sledi da a′ nije gornja granica skupa X, i prema
tome a′ ∈ A. Odavde sledi da a′ ≤ max A = a0 , što je u suprotnosti sa levom stranom
nejednakosti u (1.27). Dobijena kontradikcija dokazuje da skup A nema maksimum i
stoga skup B ima minimum, a ovaj je, po definiciji, sup X.
Dokažimo sada da iz aksiome supremuma sledi aksioma infimima.
Neka je X neprazan odozdo ograničen podskup skupa R i neka je b njegova donja
granica. Neka je X ∗ = {−x : x ∈ X}. Jasno, X ∗ je neprazan skup. Iz b ≤ x za svako
x ∈ X, sledi −x ≤ −b, pa je −b gornja granica skupa X ∗ . Sada na osnovu aksiome
supremuma sledi da postoji M ∈ R, tako da je M = sup X ∗ . Iz −x ≤ M za svako
x ∈ X, sledi x ≥ −M , pa je −M donja granica skupa X. Neka je y ∈ R donja granica
skupa X. Onda je −y gornja granica skupa X ∗ , pa je M ≤ −y (jer je M, budući da je
supremum skupa X ∗ , najmanja gornja granica skupa X ∗ ). Odavde y ≤ −M . Prema
tome, −M je maksimum skupa svih donjih granica skupa X, te je −M = inf X. Ovim
je dokaz gotov, a ujedno smo pokazali da je sup X ∗ = − inf X.
Na kraju dokažimo da iz aksiome infimuma sledi aksioma neprekidnosti.
Neka su A i B neprazni podskupovi skupa R takvi da je a ≤ b za sve a ∈ A, b ∈ B.
To znači da je bilo koji element skupa A je donja granica skupa B, pa je B odozdo
ograničen skup. Na osnovu aksiome infimuma postoji m ∈ R tako da je m = inf B.
Kako je m najveća donja granica skupa B, sledi a ≤ m ≤ b za sve a ∈ A, b ∈ B.
Kao što smo videli u sekciji 1.2 u proizvoljnom ured̄enom skupu X bilo koji podskup
ne mora da ima minimum (maksimum). Stoga čak ni za odozgo (odozdo) ograničen
A ⊂ X ne mora obavezno da postoji supremum (infimum) jer skup njegovih gornjih
(donjih) granica ne mora imati minimum (maksimum). U Primedbi 1.76 smo videli
da je takav slučaj i sa skupom racionalnih brojeva Q, tj. neće svaki odozgo (odozdo)
ograničen podskup skupa Q imati supremum (infimum) u skupu Q. Na osnovu aksiome
supremuma (infimuma) proizilazi da to nije slučaj sa skupom R, gde za svaki neprazan
odozgo (odozdo) ograničen X ⊂ R postoji realan broj ξ takav da je ξ = sup A (ξ = inf X).
Tvrd̄enje 1.77. Neka je A neprazan podskup skupa R i neka je −A = {−a : a ∈ A}.

(i) Skup A je odozdo ograničen ako i samo ako je skup −A odozgo ograničen i važi
jednakost
sup(−A) = − inf A.
50 Glava 1. Uvod
(ii) Skup A je odozgo ograničen ako i samo ako je skup −A odozdo ograničen i važi
jednakost
inf(−A) = − sup A.
Dokaz. Tvrd̄enje (i) smo već dokazali kad smo pokazivali da iz aksiome supremuma sledi
aksioma infimuma, a tvrd̄enje (ii) se dobija kada se u (i) skup A zameni skupom −A.
Tvrd̄enje 1.78. Neka su A i B neprazni podskupovi skupa R takvi da je A ⊂ B.

(i) Ako je B odozgo ograničen, tada je sup A ≤ sup B.
(ii) Ako je B odozdo ograničen, tada je inf A ≥ inf B.
Dokaz. (i) Kako je B odozgo ograničen skup i A ⊂ B, to je i A odozgo ograničen i

na osnovu aksiome supremuma i skup A i skup B imaju supremum. Neka je a ∈ A
proizvoljan element. Tada a ∈ B i kako je sup B gornja granica skupa B sledi da je
a ≤ sup B.
Ovo znači da je sup B gornja granica skupa A i stoga za sup A, kao najmanju gornju
granicu skupa A, važi nejednakost
sup A ≤ sup B.
(ii) se slično dokazuje.
Tvrd̄enje 1.79. (i) Neka su A i B neprazni odozgo ograničeni podskupovi skupa R.

Tada je
sup(A + B) = sup A + sup B, (1.28)
gde je A + B = {a + b : a ∈ A, b ∈ B}.
(ii) Neka su A i B neprazni odozdo ograničeni podskupovi skupa R. Tada je
inf(A + B) = inf A + inf B. (1.29)
(iii) Neka su A i B neprazni podskupovi skupa R, pri čemu je A odozgo ograničen, a B

odozdo. Tada je
sup(A − B) = sup A − inf B, (1.30)
gde je A − B = {a − b : a ∈ A, b ∈ B}.
(iv) Neka su A i B neprazni podskupovi skupa R, pri čemu je A odozdo ograničen, a B
odozgo. Tada je
inf(A − B) = inf A − sup B. (1.31)
Dokaz. (i) Kako su skupovi A i B odozgo ograničeni, na osnovu aksiome supremuma

postoje realni brojevi α i β takvi da je α = sup A i β = sup B. Za svako a ∈ A i svako
b ∈ B imamo da je a ≤ α i b ≤ β, pa je a + b ≤ α + β na osnovu Tvrd̄enja 1.63 (v), što
znači da je α + β gornja granica skupa A + B.
Neka je ϵ proizvoljan pozitivan broj. Iz činjenice da je α = sup A i β = sup B, na
osnovu uslova (s′′ ) u sekciji 1.2, sledi da postoje elementi a ∈ A i b ∈ B takvi da je
ϵ ϵ
a > α− i b > β − . Odavde sledi da je a + b > α + β − ϵ. Ovo znači da je broj α + β
2 2
supremum skupa A + B (budući da ispunjava uslove (s1 ) i (s′′ ) u sekciji 1.2), tj. važi
jednakost (1.28).
Tvrd̄enje (ii) se slično dokazuje.
(iii): Kako je B odozdo ograničen skup, to je −B odozgo ograničen i važi sup(−B) =
− inf B (Tvrd̄enje 1.77 (i)).
Sada, budući da je A − B = A + (−B), na osnovu tvrd̄enja (i) zaključujemo
sup(A − B) = sup(A + (−B)) = sup A + sup(−B) = sup A − inf B.
Tvrd̄enje (iv) se dokazuje slično, korišćenjem tvrd̄enja (ii) i činjenice da je inf(−B) =

− sup B.
Primetimo da ako jedan od skupova A i B nije odozgo (odozdo) ograničen, tada i
skup A + B nije odozgo (odozdo) ograničen. Zaista, neka A nije odozgo ograničen i kako
je B neprazan skup, postoji b ∈ B. Neka M proizvoljan realan broj. Tada postoji a ∈ A
takav da je a > M − b budući da skup A nije odozgo ograničen, pa je a + b > M i
a + b ∈ A + B. Ovo znači da skup A + B nije odozgo ograničen.
Tvrd̄enje 1.80. (i) Neka su A i B neprazni odozgo ograničeni podskupovi skupa R i

neka je x ≥ 0 za svako x ∈ A ∪ B. Tada je
sup(AB) = sup A · sup B, (1.32)
gde je AB = {ab : a ∈ A, b ∈ B}.

(ii) Neka su A i B neprazni podskupovi skupa R i neka je x ≥ 0 za svako x ∈ A ∪ B.
Tada je
inf(AB) = inf A · inf B. (1.33)
Dokaz. (i) Na osnovu aksiome supremuma postoji supremum skupa A i supremum skupa
B. Ako je B = {0}, onda je i AB = {0}, pa je sup(AB) = 0 i sup B = 0, i jednakost
(1.32) važi.
Pretpostavimo da je B ̸= {0}. Tada je sup B > 0. Kako je za svako a ∈ A i svako
b∈B
0 ≤ a ≤ sup A i 0 ≤ b ≤ sup B,
to je na osnovu Tvrd̄enja 1.63 (viii)
0 ≤ ab ≤ sup A · sup B, (1.34)
pa je
sup(AB) ≤ sup A · sup B. (1.35)
Pretpostavimo da važi nejednakost
sup(AB) < sup A · sup B.

52 Glava 1. Uvod
Odavde sledi
sup(AB)
< sup A,
sup B
pa s obzirom na uslov (s′2 ) u sekciji 1.2 sledi da postoji a ∈ A tako da je
sup(AB)
< a.
sup B
Iz poslednje nejednakosti sledi
sup(AB)
< sup B,
a
pa opet na osnovu uslova (s′2 ) sledi da postoji b ∈ B tako da je
sup(AB)
< b.
a
Tako dobijamo da je sup(AB) < ab, a inače je ab ≤ sup(AB), što je kontradikcija.
Dobijena protivurečnost dokazuje da važi nejednakost
sup(AB) ≥ sup A · sup B. (1.36)
Iz (1.35) i (1.36) sledi (1.32).24

(ii) Budući da su skupovi A i B neprazni i odozdo ograničeni nulom, na osnovu aksiome
infimuma, postoji infimum skupa A i infimum skupa B, i pri tome je inf A ≥ 0 i inf B ≥ 0.
Ako barem jedan od skupova A i B sadrži 0, recimo B, tada je inf B = 0, 0 ∈ AB i
inf(AB) = 0, te jednakost (1.33) važi.
Neka je sada x > 0 za svako x ∈ A ∪ B. Ako je bar jedan od brojeva inf A i inf B
jednak 0, na primer inf B = 0, pokažimo da je i inf(AB) = 0. Za proizvoljne elemente
a ∈ A i b ∈ B važi a > 0 i b > 0, pa je ab > 0 i stoga je 0 donja granica skupa AB.
ϵ
Neka je ϵ > 0 proizvoljno i a ∈ A proizvoljan element. Tada je > 0 = inf B, pa postoji
a
ϵ
b ∈ B tako da je b < , tj. ab < ϵ. Budući da su ispunjeni uslovi (i1 ) i (i′′2 ) u sekciji 1.2,
a
zaključujemo da je inf(AB) = 0, pa jednakost (1.33) važi.
24
Jednakost (1.32) je moguće dokazati i na sledeći način:
Neka je α = sup A i β = sup B. Iz (1.34) sledi da je αβ gornja granica skupa AB. Pretpostavimo da
je A, B ̸= {0} (za slučaj da je bar jedan od skupova A i B jednak skupu {0}, kao što smo već videli,
jednakost (1.32) očigledno važi). Tada je α, β > 0 i α + β > 0. Neka je ϵ proizvoljan pozitivan broj takav
ϵ ϵ ϵ
da je ϵ < min{α(α + β), β(α + β)}. Tada je > 0, α − >0iβ− > 0, pa s obzirom
α+β α+β α+β
′′
na uslov (s2 ) u sekciji 1.2 postoje a ∈ A i b ∈ B takvi da je
ϵ ϵ
a>α− >0 i b>β− > 0.
α+β α+β
Odavde na osnovu Tvrd̄enja 1.63 (viii) zaključujemo da je
ϵ ϵ ϵ ϵ2
ab > (α − )(β − ) = αβ − (α + β) + > αβ − ϵ.
α+β α+β α+β (α + β)2
S obzirom da su ispunjeni uslovi (s1 ) i (s′′2 ) u sekciji 1.2, zaključujemo da je αβ = sup(AB).
Sada pretpostavljamo da je inf A > 0 i inf B > 0 i postupamo slično kao u dokazu za
(i). Budući da za svako a ∈ A i svako b ∈ B važe nejednakosti
0 < inf A ≤ a i 0 < inf B ≤ b,
i stoga i nejednakost
0 < inf A · inf B ≤ ab, (1.37)
to je
inf A · inf B ≤ inf(AB). (1.38)
Pretpostavimo da važi nejednakost
inf A · inf B < inf(AB),
tj.
inf(AB)
inf A < .
inf B
S obzirom na uslov (i′2 ) u sekciji 1.2 postoji a ∈ A tako da je
inf(AB)
a<
inf B
i prema tome,
inf(AB)
inf B < .
a
Opet na osnovu uslova (i′2 ) sledi da postoji b ∈ B tako da je
inf(AB)
b< .
a
Tako dobijamo da je ab < inf(AB), što je kontradikcija. Stoga važi jednakost (1.33).
Primetimo još da ako jedan od skupova A i B nije odozgo ograničen, a drugi sadrži
bar jedan pozitivan element, tada i skup AB nije odozgo ograničen. Zaista, neka A nije
odozgo ograničen i neka postoji element b ∈ B takav da je b > 0. Tada za proizvoljan
M
realan broj M postoji a ∈ A tako da je a > , i prema tome ab > M . Ovo znači da
b
skup AB nije odozgo ograničen.
Tvrd̄enje 1.81. { Neka je A} neprazan podskup skupa R takav da je x > 0 za svako a ∈ A,
1 1
i neka je = :a∈A .
A a
1
(i) Tada je inf A > 0 ako i samo ako je skup odozgo ograničen, i pri tome važi
A
jednakost
1 1
sup = .
A inf A
1
(ii) Tada je A je odozgo ograničen ako i samo ako je inf > 0, i pri tome važi jednakost
A
1 1
inf = .
A sup A
54 Glava 1. Uvod
Dokaz. (i): Budući da je A odozdo ograničen nulom, to na osnovu aksiome infimuma

ovaj skup ima infimum, i pritom je inf A ≥ 0. Neka je inf A > 0. Tada za svaki element
a ∈ A važi nejednakost a ≥ inf A > 0, i stoga je na osnovu Tvrd̄enja 1.63 (viii)
1 1
≤ ,
a inf A
1 1
što znači da je skup odozgo ograničen i da je njegova gornja granica.
A inf A
1 1
Neka je b′ proizvoljan broj takav da je b′ < . Ako je b′ < 0, tada je b′ < 0 <
inf A a
′ ′ 1 1
za svako a ∈ A. Ako je b > 0, onda iz 0 < b < dobijamo inf A < ′ , pa na osnovu
inf A b
′ 1 1 1
(i ) u sekciji 1.2 sledi da postoji a ∈ A tako da je a < ′ . Odavde imamo da ∈ i
b a A
1
b′ < .
a
1 1 1
Broj ispunjava uslove (s1 ) i (s′2 ) u sekciji 1.2 za skup , pa je supremum
inf A A inf A
1
skupa .
A
Pretpostavimo sada da je inf A = 0. Neka je M proizvoljan pozitivan broj. Tada je
1 1
> 0 = inf A, pa postoji a ∈ A tako da je > a. Kako je svaki element skupa A
M M
pozitivan, iz poslednje nejednakosti sledi da je a > M . Ovo znači da skup A nije odozgo
ograničen. Prema tome, ako je A odozgo ograničen, onda je inf A > 0.25
1
(ii) dobijamo kada u (i) skup A zamenimo skupom .
A
Ako za skup A ⊂ R važi da nije odozgo (odozdo) ograničen, onda on nema supremum
(infumum) u R. Med̄utim ako skup A posmatramo kao podskup skupa R, onda je on
odozgo (odozdo) ograničen sa +∞ (−∞), tj. +∞ (−∞) je gornja (donja) granica skupa
A i to jedina, pa i najmanja gornja (najveća donja) granica skupa A i zato uzimamo da
je sup A = +∞ (inf A = −∞). Ako je A ⊂ R odozgo (odozdo) ograničen u R, onda on
ima supremum (infimum) u R i to je supremum (infimum) i u R. Takod̄e ako je A ⊂ R
i +∞ ∈ A (−∞ ∈ A), onda uzimamo da je sup A = +∞ (inf A = −∞). Dakle svaki
neprazan podskup u R ima supremum (infimum).
Sada možemo dati preciznu definiciju intervala.

Definicija 1.82. Neprazan skup I ⊂ R je interval ako iz x1 , x2 ∈ I i x1 < x < x2 sledi
x ∈ I.
Interval je dakle skup koji sa svake svoje dve tačke sadrži i sve tačke izmed̄u njih.
Pokazaćemo da iz ove definicije sledi da interval sadrži sve tačke koje se nalaze izmed̄u
njegovog infimuma i supremuma.
Zaista, neka je a = inf I i b = sup I. Tada je −∞ ≤ a ≤ b ≤ +∞. Ako je a = b onda
je I = {a}. Neka je a < b, i neka je a < x < b. Iz definicije infimuma i supremuma sledi
25
Ovu implikaciju smo mogli lako da pokažemo i direktno, ne koristeći zakon kontrapozicije, što ovog
puta ostavljamo čitaocu za vežbu.
da postoje x1 , x2 ∈ I tako da je a ≤ x1 < x < x2 ≤ b. S obzirom na gornju definiciju

intervala sledi da x ∈ I. Time smo dokazali da je (a, b) ⊂ I.
Infimum intervala I može biti konačan ili −∞, supremum intervala I može biti
konačan ili +∞. Osim toga, infimum i supremum intervala I mogu da pripadaju intervalu
I ili ne. U zavisnosti od toga interval I može biti jedan od sledećih skupova:
(a, b), [a, b], (a, b], [a, b), (a, +∞), [a, +∞), (−∞, b), (−∞, b], R
gde je a ≤ b. Ako je a = b onda je I = {a}.

Svako od sledeća tri tvrd̄enja je poznato pod nazivom Arhimedovo26 svojstvo (prin-
cip).
Teorema 1.83. Za svaki realan broj a postoji prirodan broj n takav da je n > a, tj.
(∀a ∈ R)(∃n ∈ N) n > a. (1.39)
Dokaz. Pretpostavimo da važi suprotno, tj.
¬(∀a ∈ R)(∃n ∈ N) n > a, (1.40)
što je ekvivalentno sa:

(∃a ∈ R)(∀n ∈ N) n ≤ a.
To znači da je skup N odozgo ograničen, te na osnovu aksiome supremuma sledi da
postoji supremum skupa N. Neka je β = sup N. Kako je β − 1 < β, i budući da je β
(kao supremum) najmanja gornja granica skupa N, to β − 1 nije gornja granica skupa N.
Sledi da postoji n ∈ N tako da je n > β − 1. Odavde n + 1 ∈ N i n + 1 > β, što povlači
da β nije gornja granica skupa N. Dobijena kontradikcija dokazuje da ne važi (1.40), tj.
važi (1.39).
Teorema 1.84. Za svaki realan broj a postoji jedinstven ceo broj m, takav da je
m ≤ a < m + 1. (1.41)
Dokaz. Analogno dokazu prethodne teoreme dokazuje se da za svako a ∈ R postoji l ∈ Z

takav da je l > a, tj.
(∀a ∈ R)(∃l ∈ Z) a < l. (1.42)
Dokažimo sada da za svako a ∈ R postoji ceo broj k takav da je k < a. Pretpostavimo
suprotno, tj.
¬(∀a ∈ R)(∃k ∈ Z) k < a, (1.43)
što je ekvivalentno sa
(∃a ∈ R)(∀k ∈ Z) k ≥ a.
Odavde sledi da je skup Z odozdo ograničen, pa na osnovu aksiome infimuma postoji
inf Z, označimo ga sa α. Kako je α + 1 > α i kako je α (kao infimum) najveća donja
granica skupa Z, to α + 1 nije donja granica skupa Z. Zato postoji k0 ∈ Z tako da je
26
Arhimed (287?-212 p.n.e.), starogrčki matematičar
56 Glava 1. Uvod
k0 < α + 1. Odavde k0 − 1 ∈ Z i k0 − 1 < α, što je u suprotnosti sa činjenicom da je α

donja granica skupa Z. Dobijena kontradikcija pokazuje da (1.43) ne važi, tj. važi
(∀a ∈ R)(∃k ∈ Z) k < a. (1.44)
(Primetimo da smo (1.44) mogli da dokažemo tako što (1.42) primenimo na broj −a ∈ R.
Zaista, iz (1.42) sledi da postoji z ∈ Z tako da je z > −a. Odavde −z ∈ Z i −z < a.)
Prema tome, za svako a ∈ R pokazali smo da postoje celi brojevi k i l takvi da je
k < a < l. Uočimo intervale
[k, k + 1), [k + 1, k + 2), . . . , [l − 1, l).
Budući da je k < a < l, med̄u ovim intervalima mora postojati jedan interval, na primer,
[m, m + 1) takav da je a ∈ [m, m + 1), tj. m ≤ a < m + 1. Ako bi postojao celi broj
p ̸= m tako da je p ≤ a < p + 1, onda bi a ∈ [m, m + 1) ∩ [p, p + 1) = ∅, što je apsurd.
Time smo dokazali jedinstvenost celog broja m za koji važi nejednakost (1.41).
Broj m u nejednakosti (1.41) naziva se najveći ceo deo od a ili samo celi deo broja a i
obeležava sa [a]. Prema tome, [a] je najveći ceo broj koji je manji ili jednak od a. Tako
je [2, 4] = 2 i [−2, 4] = −3. Primetimo da iz (1.41) sledi da za svako a ∈ R važi
[a] ≤ a < [a] + 1. (1.45)
Za a ∈ R broj a − [a] naziva se razlomljeni deo broja a i obeležava sa {a}. Tako je
{2, 4} = 2, 4 − [2, 4] = 2, 4 − 2 = 0, 4 i {−2, 4} = −2, 4 − [−2, 4] = −2, 4 − (−3) = 0, 6.
Za svaki realan broj a važi jednakost
a = [a] + {a},
a iz (1.45) sledi da je 0 ≤ a − [a] < 1, tj. 0 ≤ {a} < 1.
Posledica 1.85. Za svako a ∈ R i svako b ∈ R, b > 0, postoji jedinstven broj m ∈ Z
takav da je
mb ≤ a < (m + 1)b. (1.46)
Dokaz. Iz Teoreme 1.84 sledi da postoji m ∈ Z tako da je
a
m ≤ < m + 1,
b
odakle sledi (1.46).
U sledećoj definiciji uvodimo pojam stepena sa celobrojnim izložiocem.

Definicija 1.86. Za x ∈ R je
x1 = x
i za n ∈ N, n > 1,
xn = xn−1 · x.
Ako je x ̸= 0, onda je
x0 = 1,
1
x−n = , za svako n ∈ N.
xn
Tvrd̄enje 1.87. Neka su l, m ∈ Z i a ∈ R, a > 1. Tada važi ekvivalencija:
l < m ⇐⇒ al < am .
Dokaz. Neka je l < m. Pokažimo da je al < am .

1. Ako su m i l pozitivni celi brojevi, onda su m, l ∈ N. Iz m > l sledi m − l ∈ N
(Tvrd̄enje 1.69 (iii)), pa je am−l > 1m−l = 1 na osnovu (1.54). Odavde, s obzirom da je
al > 0, sledi am > al .
2. Ako je m > 0 i l ≤ 0, onda je am > 1m = 1 ((1.54)). Iz l ≤ 0 sledi −l ≥ 0 i
1
a−l ≥ 1, pa je al = −l ≤ 1. Prema tome, am > 1 ≥ al .
a
3. Ako je m = 0 i l < 0, onda je am = 1 i −l > 0, pa je −l ∈ N. Odavde sledi
1
a−l > 1−l = 1, tj. l > 1. Prema tome, al < 1 = am .
a
4. Ako su m i n negativni celi brojevi i m > n, onda su −m i −n prirodni brojevi i
1 1
važi −m < −n, pa je prema (i), a−m < a−n , tj. m < n . Odavde sledi am > an .
a a
Sada možemo pokazati da iz al < am sledi l < m. Zaista, ako bi bilo l = m onda bi
važilo al = am , dok bi za l > m, na osnovu prethodno dokazanog, sledilo al > am .
Tvrd̄enje 1.88. (Multiplikativni Arhimedov princip) Ako su a, b ∈ R takvi da je a > 1
i b > 0, onda postoji i jednoznačno je odred̄en ceo broj p takav da je
ap ≤ b < ap+1 .
Dokaz. Dokažimo najpre da za svako b > 0 postoji ceo broj m ∈ Z tako da je am > b, tj.
(∀b > 0)(∃m ∈ Z) am > b. (1.47)
Pretpostavimo da važi suprotno, tj.
(∃b > 0)(∀m ∈ Z) am ≤ b. (1.48)
Neka je A = {am : m ∈ Z}. Skup A je neprazan i iz (1.48) sledi da je A odozgo ograničen,

te na osnovu aksiome supremuma sledi da ovaj skup ima supremum. Neka je α = sup A.
1
Jasno α > 0. Kako je a > 1, to na osnovu Tvrd̄enja 1.63 (xiii) sledi < 1 i prema tome,
a
α α
< α. Budući da je α najmanja gornja granica skupa A, nije gornja granica skupa
a a
α
A, pa postoji m0 ∈ Z tako da je am0 > . Odavde am0 +1 > α i kako je am0 +1 ∈ A jer
a
m0 + 1 ∈ Z, dobijamo da α nije gornja granica skupa A, što je u suprotnosti sa tim da
je α = sup A. Dobijena protivurečnost pokazuje da važi (1.47).
1
Kako je i > 0 (Tvrd̄enje 1.63 (xii)), iz (1.47) sledi da postoji k ∈ Z tako da je
b
1
ak > . Odavde na osnovu Tvrd̄enja 1.63 (xiii) zaključujemo a−k < b, tj. za l = −k ∈ Z,
b
al < b. Prema tome, pokazali smo da postoje m, l ∈ Z takvi da je al < b < am . Na
osnovu Tvrd̄enja 1.87 dobijamo da je l < m i uočimo sada intervale
[al , al+1 ), [al+1 , al+2 ), . . . [am−1 , am ).

58 Glava 1. Uvod
Med̄u ovim intervalima mora postojati jedan interval, na primer [ap , ap+1 ), p ∈ Z, l ≤
p < p + 1 ≤ m, takav da je b ∈ [ap , ap+1 ), te je ap ≤ b < ap+1 . Jedinstvenost celog broja
p za koji važi poslednja nejednakost pokazujemo metodom svod̄enja na protivurečnost.
Pretpostavimo da postoji celi broj q ̸= p takav da je aq ≤ b < aq+1 i neka je, na primer,
p < q. Tada je p + 1 ≤ q i zbog a > 1 na osnovu Tvrd̄enja 1.87 sledi ap < ap+1 ≤ aq <
aq+1 , i stoga [ap , ap+1 ) ∩ [aq , aq+1 ) = ∅, a istovremeno je b ∈ [ap , ap+1 ) ∩ [aq , aq+1 ). Dobili
smo kontradikciju.
Primetimo da se analogno dokazu za (1.47) dokazuje da važi
(∀a ∈ R)(a > 1 =⇒ (∀b ∈ R)(∃n ∈ N) an > b). (1.49)
Posledica 1.89. Neka je a > 0. Tada je

{a }
inf : n ∈ N = 0. (1.50)
n
{a }
Dokaz. Neka je A = : n ∈ N . Očigledno je 0 donja granica ovog skupa. Pokažimo
n
da je 0 najveća donja granica. Neka je ϵ > 0. Na osnovu Teoreme 1.83 sledi da postoji
a a a
prirodan broj n ∈ N takav da je n > . Odavde < ϵ. Kako ∈ A, sledi da ϵ nije
ϵ n n
donja granica skupa A. Prema tome skup A ne može imati donju granicu veću od 0, pa
je 0 najveća donja granica skupa A, tj. 0 = inf A. 27
Tvrd̄enje 1.90. Za svaka dva realna broja a i b takva da je a < b, postoji racionalan
broj r, takav da je a < r < b.
Dokaz. Na osnovu Tvrd̄enja 1.83 sledi da postoji prirodan broj n ∈ N takav da je

1
n> , tj.
b−a
1
< b − a. (1.51)
n
Iz Posledice 1.85 sledi da postoji ceo broj m takav da je
1 1
m ≤ a < (m + 1) . (1.52)
n n
Sada iz leve strane nejednakosti u (1.52), a potom koristeći nejednakost (1.51), za-
ključujemo da je
1 1 1 1
(m + 1) = m + ≤ a + < a + (b − a) = b. (1.53)
n n n n
27
Primetimo da su ispunjeni uslovi (i1 ) i (i′′2 ) u sekciji 1.2, te i na taj način možemo zaključiti da je
0 = inf A.
Odavde i iz desne strane nejednakosti u (1.52) sledi

1
a < (m + 1) < b.
n
m+1
Kako je racionalan broj, tvrd̄enje je dokazano.
n
Napomena 1.91. Iz Tvrd̄enja 1.90 sledi da se u svakom intervalu (a, b), a, b ∈ R, a < b,
nalazi barem jedna racionalna tačka r, i ako na dalje posmatramo interval (a, r) (ili (r, b))
u njemu se takod̄e nalazi racionalna tačka, itd. Dolazimo do zaključka da se u svakom
intervalu nalazi beskonačno mnogo racionalnih tačaka.
Osim toga, ovo znači da se u okolini svake tačke x ∈ R (x ∈ R) nalazi racionalna

tačka, i zbog toga kažemo da je skup Q gust u skupu R (R). •
Pre nego što damo sledeću posledicu aksiome neprekidnosti, primetimo da se, ko-
risteći Tvrd̄enje 1.63 (viii) i princip matematičke indukcije, mogu dokazati sledeće imp-
likacije:
0 < a 1 važi implikacija:
x > 1 =⇒ xn > x. (1.56)
Naime, zbog n > 1 je n − 1 ∈ N (Tvrd̄enje 1.69 (ii)), pa iz x > 1 sledi xn−1 > 1 na
osnovu (1.54), odakle množeći sa x dobijamo xn > x.
Osim toga, za x ∈ R i n ∈ N važi implikacija:
x ≥ 1 =⇒ xn ≥ x. (1.57)
Zaista, za n = 1 ili x = 1 važi jednakost xn = x. Ako je n > 1 i x > 1, onda iz (1.56)

sledi xn > x.
Teorema 1.92. (Egzistencija i jedinstvenost n-tog korena) Neka je n ∈ N i x ∈ R,
x > 0. Tada postoji jedinstven pozitivan realan broj y takav da je y n = x.
Dokaz. Tvrd̄enje očigledno važi kada je n = 1. Pretpostavimo da je n > 1. Neka je
A = {z > 0 : z n ≤ x}. Na osnovu Arhimedovog principa (Teorema 1.83) postoji k ∈ N
1 1
tako da je k > . Kako je k ≥ 1, to iz (1.57) sledi k n ≥ k, pa je k n > . Odavde,
( )xn x
1 1 1
< x, tj. < x. Prema tome, ∈ A i A je neprazan skup.
kn k k
Pokažimo da je skup A odozgo ograničen. Ako je x ≤ 1, onda je za svako z ∈ A,
z ≤ 1. Zaista, ako bi za neko z ∈ A važilo z > 1, onda bi na osnovu (1.54) dobili
60 Glava 1. Uvod
z n > 1 ≥ x što je u suprotnosti sa tim da z ∈ A. Dakle, u ovom slučaju je 1 gornja

granica skupa A.
Ako je x > 1, onda je za svako z ∈ A, z ≤ x, jer u protivnom, ako bi postojao z ∈ A
takav da je z > x, onda bi na osnovu (1.54) imali z n > xn . Iz n > 1 i x > 1 dobijamo
xn > x ((1.56)). Sada iz z n > xn i xn > x sledi z n > x, što je u suprotnosti sa tim da
z ∈ A. Prema tome, ako je x > 1, onda je x gornja granica skupa A.
Na osnovu aksiome supremuma skup A ima supremum. Neka je y = sup A. Jasno
je da je y > 0. Pokazaćemo da je y n = x.
Pretpostavimo da je y n < x. Neka je x − y n = ϵ > 0. Za svako h takvo da je
0 < h < 1, primenjujući binomnu formulu, dobijamo:
(y + h)n = y n + ny n−1 h + n(n−1)

2! y
n−2 h2 + n(n−1)(n−2) y n−3 h3 + · · · + hn
( 3!
)
n(n−1) n−2 n(n−1)(n−2) n−3 2
n
= y + h ny n−1 + 2! y h+ 3! y h + · · · + h n−1
( )
< y n + h ny n−1 + n(n−1)
2! y n−2 + n(n−1)(n−2) y n−3 + · · · + 1
3!
= y n + h ((1 + y)n − y n ) .
ϵ
Izaberimo 0 < h < 1 tako da bude h < . Onda je
(1 + y)n − y n
(y + h)n ≤ y n + h ((1 + y)n − y n ) < y n + ϵ = x,
odakle sledi da y + h ∈ A. Dakle y + h je element iz skupa A veći od y, što protivureči

tome da je y = sup A. Prema tome, ne može biti y n < x.
Neka je sada y n > x i ϵ = y n − x > 0. Za svako h takvo da je 0 < h < 1, primenjujući
opet binomnu formulu, dobijamo:
(y − h)n = y n − ny n−1 h + n(n−1)

2! y
n−2 h2 − n(n−1)(n−2) y n−3 h3 + · · · + (−1)n hn
( 3!
)
n(n−1) n−2 n(n−1)(n−2) n−3 2
= y − h ny
n n−1 − 2! y h+ 3! y h − · · · + (−1) n−1 hn−1
( )
> y n − h ny n−1 + n(n−1)
2! y n−2 h + n(n−1)(n−2) y n−3 h2 + · · · + hn−1
3!
( )
> y n − h ny n−1 + n(n−1)
2! y n−2 + n(n−1)(n−2) y n−3 + · · · + 1
3!
= y n − h ((1 + y)n − y n ) .
ϵ
Opet izaberimo 0 < h < 1 tako da bude h y n − h ((1 + y)n − y n ) > y n − ϵ = x. Neka je z ∈ A proizvoljno. Tada je
z n ≤ x, pa je z n < (y − h)n . Odavde sledi z < y − h (jer u protivnom, ako bi bilo
z ≥ y − h > 0, onda bi na osnovu (1.55) sledilo z n ≥ (y − h)n ), pa je y − h gornja granica
skupa A koja je manja od y = sup A. Ovo je kontradikcija, što dokazuje da ne može da
bude y n > x.
Kako ne može da bude ni y n < x ni y n > x, ostaje da je y n = x.
Dokažimo jedinstvenost. Neka su y1 > 0, y2 > 0 i y1n = x i y2n = x. Ako je y1 < y2 ,
onda je x = y1n < y2n = x, a ako je y1 > y2 , onda je x = y1n > y2n = x. Prema tome, mora
biti y1 = y2 .
Definicija 1.93. Neka je x ∈ R, x > 0 i n ∈ N. Jednoznačno odred̄eni pozitivan broj y

√
takav da je y n = x naziva se n-ti koren broja x i označava sa n x.
Posmatrajmo jednačinu
xn = a, (1.58)
gde je n ∈ N i a ∈ R, i pokažimo da u skupu R ova jednačina ima najviše dva rešenja:
ako je n paran broj, ova jednačina ima dva rešenja ako je a > 0, jedno ako je a = 0 i
nema rešenja ako je a < 0; ako je n neparan broj, onda ova jednačina ima tačno jedno
rešenje za svako a ∈ R.
Zaista, ako je n paran broj i a > 0, na osnovu prethodne teoreme, jednačina (1.58)
√
ima tačno jedno pozitivno rešenje, to je n a. Med̄utim, zbog parnosti broja n sledi da
√ √ n √ n
je − n a rešenje ove jednačine ((− n a) = ( n a) = a). Ovo je jedino negativno rešenje
√
jednačine, jer ukoliko bi postojalo još jedno negativno rešenje ove jednačine λ ̸= − n a,
√
onda bi −λ bilo pozitivno rešenje koje se razlikuje od n a, što je nemoguće. Kako je
0n = 0, 0 nije rešenje ove jednačine. Dakle, kad je n paran broj i a > 0 jednačina (1.58)
ima dva rešenja.
Ako je a = 0, onda je za svako n ∈ N, 0 jedino rešenje jednačine (1.58). Zaista, iz
x = 0 sledi xn = 0, dok iz Tvrd̄enja 1.60 (ix) sledi da xn = 0 povlači x = 0. Prema tome,
za svako n ∈ N važi ekvivalencije: xn = 0 ⇐⇒ x = 0, pa je 0 jedino rešenje jednačine
(1.58).
Ako je a < 0 i n paran broj, onda jednačina (1.58) nema rešenja, jer na osnovu
Tvrd̄enja 1.63 (x) sledi da je xn ≥ 0 za svako x ∈ R.
√
Ako je n neparan broj i a > 0, onda jednačina ima samo jedno pozitivno rešenje n a
na osnovu Teoreme 1.92. U ovom slučaju jednačina nema nepozitivnih rešenja, jer za
svako x ≤ 0 sledi xn ≤ 0, budući da je n neparan.
Ako je n neparan broj √ i a < 0, onda jednačina
√ xn = −a > 0 ima tačno jedno
pozitivno
√ to je n −a. No, onda je − n −a negativno rešenje jednačine (1.58)
rešenje, √
((− −a) = −(
n n
√
n
−a)n = −(−a) = a). Jednačina (1.58) nema drugih negativnih
rešenja
√ osim − −a. Zaista, ako bi λ bilo negativno rešenje ove jednačine
n
√ različito od
− −a, onda bi −λ bilo pozitivno rešenje jednačine x = −a različito od −a, što nije
n n n
moguće (Teorema 1.92). Jednačina (1.58) nema nenegativnih rešenja jer za svako x ≥ 0
važi xn ≥ 0. Prema tome, kad je a < 0 i n neparan broj, jednačina (1.58) ima tačno
jedno i to negativno rešenje. √ √
Tako, jednačina x2 = 3 ima dva rešenja: 3 i − 3.
Jednačina x2 = 0 ima samo jedno rešenje, to je 0.
Jednačina x2 = −3 nema nijedno rešenje.
Jednačina x3 = −8 ima samo jedno rešenje, to je −2.
√
Broj 2 je jedinstveni pozitivan realan broj za koji je √rešenje jednačine x2 = 2. U
Primeru 1.75 je dokazano da ovaj broj nije racionalan, tj. 2 je iracionalan broj.
Sledeći primer pokazuje da u skupu racionalnih brojeva ne važi Dedekindova aksioma.
62 Glava 1. Uvod
√ √
Primer
√ 1.94. Neka je A = {x ∈ Q : x < 2} i B =√{x ∈ Q : x > 2}.
√ S obzirom
√ da
2∈/ Q, to za svaki racionalan broj x važi da je x ̸= 2, i stoga je x < 2 ili x > 2, i
prema tome Q ⊂ A ∪ B, a očigledno je A ∪ B ⊂ Q, te važi jednakost A ∪ B = Q. Skupovi
A i B su neprazni, na primer 0 ∈ A i 2 ∈ B, i važi
(∀a ∈ A)(∀b ∈ B) a < b,
ali niti postoji maksimum skupa A, niti minimum skupa B.

√ ako bi postojao r ∈ Q tako da je r = max A, onda iz r ∈ A sledi da
Zaista,
je r < 2.√ Na osnovu Tvrd̄enja 1.90 sledi da postoji racionalan broj r′ takav da je
r < r′ < 2. Odavde sledi da r′ ∈ A i da r′ > max A, što je nemoguće. Slično se
pokazuje da ne postoji minimum skupa B. Prema tome, u skupu racionalnih brojeva ne
važi Dedekindova aksioma. •
Sledeće tvrd̄enje pokazuje da se izmed̄u svaka dva realna broja nalazi iracionalan
broj, te da je skup iracionalnih brojeva, poput skupa racionalnih brojeva, gust u skupu
R. Dokaz je sličan dokazu Tvrd̄enja 1.90.
Tvrd̄enje 1.95. Za svaka dva realna broja a i b takva da je a < b, postoji iracionalan
broj r, takav da je a < r < b.
√
2
Dokaz. Iz Tvrd̄enja 1.83 sledi da postoji prirodan broj n ∈ N takav da je n > , tj.
b−a
√
2
< b − a. (1.59)
n
Na osnovu Posledice 1.85 postoji ceo broj m takav da je
√ √
2 2
m ≤ a < (m + 1) . (1.60)
n n
Koristeći levu stranu nejednakosti u (1.60), a potom i nejednakost (1.59), dobijamo
√ √ √ √
2 2 2 2
(m + 1) =m + ≤a+ < a + (b − a) = b. (1.61)
n n n n
Sada iz (1.61) i desne strane nejednakosti u (1.60) zaključujemo
√
2
a < (m + 1) < b.
n
√
(m + 1) 2
Broj je iracionalan broj. Zaista, ako bi ovaj broj bio racionalan, postojali bi
n √
(m + 1) 2 p √ np
brojevi p, q ∈ N takvi da je = , odakle sledi 2 = ∈ Q, što nije
√ n q (m + 1)q
(m + 1) 2
tačno. Prema tome, je iracionalan broj koji se nalazi izmed̄u brojeva a i b, i
n
tvrd̄enje je dokazano.
Kao u Napomeni 1.91 zaključujemo da se u svakom intervalu (a, b), a, b ∈ R, nalazi

beskonačno mnogo iracionalnih brojeva. To znači da se u okolini bilo koje tačke x ∈ R
(x ∈ R) nalazi beskonačno mnogo iracionalnih brojeva. Stoga je skup I gust u skupu R
(R).
Kantorov princip umetnutih odsečaka
Najpre uvodimo pojam niza.
Definicija 1.96. Neka je A neprazan skup. Funkcija a : N → A zove se niz elemenata
skupa A. Specijalno, ako je A = R, onda se a naziva nizom realnih brojeva ili realnim
nizom. Vrednost a(n) funkcije a u tački n ∈ N označava se sa an i zove n-ti član ili
opšti član niza, dok se n zove indeks28 . Sam niz se obeležava sa (an ), (an )n∈N , (an )∞ n=1 ,
a = (a1 , a2 , . . . , an , . . . ), an (n = 1, 2, . . . ) ili sa an (n ∈ N).
( )
1 1 1 1
Na primer an = je opšti član niza a = 1, , , , . . . , a xn = (−1)n je
2n − 1 3 5 7
opšti član niza x = (−1, 1, −1, 1, . . . ).
Sledi definicija niza umetnutih odsečaka.
Definicija 1.97. Neka su
[a1 , b1 ] , [a2 , b2 ] , . . . [an , bn ] , . . . , an , bn ∈ R, n ∈ N,
odsečci realne prave. Ako je ispunjen uslov
a1 ≤ a2 ≤ · · · ≤ an ≤ · · · ≤ bn ≤ . . . b2 ≤ b1 , (1.62)
tj. [an , bn ] ⊃ [an+1 , bn+1 ], n ∈ N, onda kažemo da je ([an , bn ]) niz umetnutih odsečaka.
Drugim rečima, ([an , bn ]) je niz umetnutih odsečaka ako je svaki sledeći odsečak
[an+1 , bn+1 ] sadržan u prethodnom [an , bn ].
Teorema 1.98. (Kantorov29 princip umetnutih odsečaka) Svaki niz umetnutih odsečaka
ima neprazan presek.
Dokaz. Neka je A = {an : n ∈ N} i B = {bn : n ∈ N}. Skup A je odozgo ograničen sa
bilo kojim od brojeva bn , tj. važi da je an ≤ bm za sve n, m ∈ N (zaista, za proizvoljna
dva prirodna broja n i m, i k = max{n, m} važi an ≤ ak ≤ bk ≤ bm ), pa na osnovu
aksiome supremuma, postoji α = sup A ∈ R. Budući da je bn gornja granica skupa A za
svako n ∈ N, sledi
α ≤ bn za svako n ∈ N. (1.63)
28
Primetimo da se za različite vrednosti indeksa mogu dobiti isti realni brojevi, tj. za n, m ∈ N, n ̸= m
može se desiti da je an = am .
29
G. Cantor (1845-1918), nemački matematičar
64 Glava 1. Uvod
Prema tome, skup B je odozdo ograničen i na osnovu aksiome infimuma, postoji β =

inf B ∈ R. S obzirom da je β najveća donja granica skupa B, iz (1.63) sledi α ≤ β.
Prema tome, važe nejednakosti
an ≤ α ≤ β ≤ bn , n ∈ N. (1.64)
Pokažimo da je ∩
[α, β] ⊂ [an , bn ] . (1.65)
n∈N
Neka je x ∈ [α, β]. Iz (1.64) ∩ sledi an ≤ α ≤ x ≤ β ≤ bn , i prema tome x ∈ [an , bn ] za

svako n ∈ N. Stoga je x ∈ [an , bn ].
∩ n∈N
Prema tome, [an , bn ] je neprazan skup.
n∈N
Napomena 1.99. Za dokaz Teoreme 1.62 dovoljno je bilo dokazati da važi inkluzija
(1.65). Med̄utim može se pokazati da važi i obrnuto inkluzija:
∩
[an , bn ] ⊂ [α, β] . (1.66)
n∈N
∩
Zaista, neka je x ∈ [an , bn ]. Tada je an ≤ x ≤ bn za svako n ∈ N. To znači da
n∈N
je x gornja granica skupa A, a takod̄e i donja granica skupa B. Zato je α ≤ x jer je α
kao supremum skupa A njegova najmanja gornja granica, a takod̄e je i x ≤ β jer je β
kao infimum skupa B njegova najveća donja granica. Prema tome, x ∈ [α, β]. Iz (1.65)
i (1.66) sledi da važi: ∩
[an , bn ] = [α, β] . • (1.67)
n∈N
Definicija 1.100. Neka je ([an , bn ]) niz umetnutih odsečaka. Reći ćemo da dužina
odsečaka teži 0 ako za svako ϵ > 0 postoji n ∈ N tako da je bn − an < ϵ.
Primetimo da ako je bn − an < ϵ za neko n ∈ N, onda je i bm − am < ϵ za svako

m ∈ N, m ≥ n (zbog [am , bm ] ⊂ [an , bn ] je bm − am ≤ bn − an ).
Teorema 1.101. Neka je ([an , bn ]) niz umetnutih odsečaka čija dužina teži 0. Tada
postoji jedinstvena tačka ξ koja pripada svim odsečcima, i pritom je
ξ = sup{an : n ∈ N} = inf{bn : n ∈ N}. (1.68)
Dokaz. Neka je ϵ > 0 proizvoljno, α = sup{an : n ∈ N} i β = inf{bn : n ∈ N}. Budući da

dužina odsečaka teži 0, to postoji n ∈ N tako da je bn − an < ϵ. Iz nejednakosti (1.64)
sledi da je β − α ≤ bn − an , pa je 0 ≤ β − α < ϵ. Odavde sledi da je α = β. Zaista
ako bi β > α, tada bi, budući da je β − α < ϵ za svako ϵ > 0, uzimajući da je u ovoj
nejednakosti ϵ = β − α, dobili β − α < β − α, što je nemoguće. Neka je ξ = α = β. Iz
(1.67) sledi ∩
[an , bn ] = {ξ}. (1.69)
n∈N
[ ] [ ] [ ]
1 1 1
Primer 1.102. Uočimo odsečke −1, , n ∈ N. Kako je −1, ⊃ −1, za
n n { n+1 }
1
svako n ∈ N, ovo je niz umetnutnih odsečaka. Iz Posledice 1.89 sledi da je inf :n∈N =
n
0, te na osnovu (1.67) dobijamo
∩[ 1
]
−1, = [−1, 0] . •
n
n∈N
[ [ [ [ [ [ [
-1 0 1 1 1 1
n 4 3 2 1
Primer 1.103. Neka su a, b ∈ R, a < b. Uočimo odsečke
[ ]
1 1
a − ,b + , n ∈ N. (1.70)
n n
[ ] [ ]
1 1 1 1
S obzirom da je a − , b + ⊃ a− ,b + za svako n ∈ N, ovo je niz
n n { n+1 n+1
} { }
1 1
umetnutnih odsečaka. Kako je sup a − : n ∈ N = a + sup − : n ∈ N = a −
{ } { n } { n }
1 1 1
inf : n ∈ N = a − 0 = a, i inf b + : n ∈ N = b + inf :n∈N = b+0 = b
n n n
(Posledica 1.89), to na osnovu (1.67) dobijamo
∩[ 1 1
]
a − ,b + = [a, b] .
n n
n∈N
([ ])
1 1
Ako je u (1.70) stavimo a = b, onda je a− ,a + niz umetnutih odsečaka
n n
čija dužina teži 0. Zaista, za svako ϵ > 0 na osnovu Arhimedovog principa postoji n ∈ N
66 Glava 1. Uvod
2 2
tako da je n > , odakle < ϵ, tj. dužina n-tog odsečka je manja od ϵ. Kako je
{ ϵ } n
1
sup a − : n ∈ N = a, na osnovu (1.68) i (1.69) sledi
n
∩[ 1 1
]
a− ,a + = {a}. •
n n
n∈N
[ [ [ ... ... [ [ [
a-1 a- 12 a- n1 a a+n1 a+ 12 a+1
Primer 1.104. Neka su a, b ∈ R, a < b. U dokazima nekih narednih tvrd̄enja koristićemo

sledeću konstrukciju niza umetnutih odsečaka čija
[ dužina] teži
[ 0. Odsečak
] [a, b] podelimo
a+b a+b a+b
tačkom na dva jednaka po dužini odsečka a, i , b . Njihova dužina je
2 2 2
b−a
. Izaberimo jedan od ta dva odsečka (kriterijum za izbor biće odred̄en konkretnim
2
a1 + b1
zadatkom) i označimo ga sa [a1 , b1 ]. Sada ovoj odsečak srednjom tačkom delimo
2
na dva jednaka po dužini odsečka i jedan od njih obeležimo sa [a2 , b2 ]. Nastavljajući
postupak dobijamo niz umetnutih odsečaka:
[a1 , b1 ] ⊃ [a2 , b2 ] ⊃ · · · ⊃ [an , bn ] ⊃ . . . ,
b−a
gde je dužina n-tog odsečka .
2n
Pokažimo da dužina ovih odsečaka teži 0. Neka je ϵ > 0 proizvoljno. Na osnovu

b−a b−a
(1.49) sledi da postoji n ∈ N tako da je 2n > , odakle je < ϵ.
ϵ 2n
Primetimo da smo ovo mogli da pokažemo i na sledeći način: Iz
n(n − 1)
2n = (1 + 1)n = 1 + n + + ··· > n (1.71)
2
1 1
sledi < za svako n ∈ N. Za zadato ϵ > 0 na osnovu Teoreme 1.83 postoji n ∈ N
2n n
b−a b−a b−a
takav da je n > , pa je n
< < ϵ. •
ϵ 2 n
([ ])
1 1
Primer 1.105. Očigledno je 2 − n,3 + n niz umetnutih odsečaka. Pokažimo
10 10
da je { }
1
inf : n ∈ N = 0. (1.72)
10n
{ }
1
Očigledno je 0 donja granica skupa : n ∈ N . Za proizvoljno ϵ > 0, iz (1.49) sledi
10n
1 1
da postoji n ∈ N tako da je 10n > , tj. < ϵ. S obzirom da su ispunjeni uslovi (i1 )
′′
ϵ 10n
i (i2 ) u sekciji 1.2,
možemo zaključiti da važi (1.72).
Iz (1.72) sledi
{ } { }
1 1
sup 2 − n : n ∈ N = 2 + sup − n : n ∈ N
10 10
{ }
1
= 2 − inf :n∈N
10n
= 2−0=2
i { } { }
1 1
inf 3 + n : n ∈ N = 3 + inf : n ∈ N = 3 + 0 = 3.
10 10n
Sada na osnovu (1.67) sledi
∩[ 1 1
]
2 − n , 3 + n = [2, 3] . •
10 10
n∈N
Sledeći primeri pokazuju da tvrd̄enje Teoreme 1.98 neće važiti ako se odsečci zamene
intervalima drugog tipa.
Primer 1.106. Niz umetnutih intervala

1 1
(0, 1] ⊃ (0, ] ⊃ · · · ⊃ (0, ] ⊃ . . .
2 n
ima prazan presek. Zaista, ako je
∩ 1
x∈ (0, ],
n
n∈N
1 1
onda je x ∈ (0, ] za svako n ∈ N, tj. 0 < x ≤ . Prema tome, x je donja granica skupa
{ } n { } n
1 1
: n ∈ N , i zato je x ≤ inf : n ∈ N = 0 (Posledica 1.89). Ovo je u suprotnosti
n n
sa tim da je x > 0.
68 Glava 1. Uvod
( ] ] ]
1 1
0 n 1
2
Prema tome,
∩ 1
(0, ] = ∅. (1.73)
n
n∈N
Takod̄e niz
1 1
[−1, 0) ⊃ [− , 0) ⊃ · · · ⊃ [− , 0) ⊃ . . .
2 n
ima prazan presek, jer važi ekvivalencija
∩ 1 ∩ 1
x∈ [− , 0) ⇐⇒ −x ∈ (0, ],
n n
n∈N n∈N
pa iz (1.73) sledi
∩ 1
[− , 0) = ∅.
n
n∈N
Niz intervala
1 1
(0, 1) ⊃ (0, ) ⊃ · · · ⊃ (0, ) ⊃ . . .
2 n
ima prazan presek jer je očigledno
∩ 1 ∩ 1
(0, ) ⊂ (0, ] = ∅. •
n n
n∈N n∈N
Princip umetnutih odsečaka ne važi u skupu racionalnih brojeva. Zaista,√neka su

a1 = 1, a2 = 1, 4, a3 = 1, 41, a4 = 1, 414,... racionalni brojevi koji su manji od √ 2 i neka
su b1 = 2, b2 = 1, 5, b3 = 1, 42, b4 = 1, 415,... racionalni brojevi koji su veći od 2, gde
√ 1
an i bn aproksimiraju 2 s greškom manjom od n , n = 1, 2, . . . . Uočimo niz odsečaka
10
([an , bn ]):
[1; 2] ⊃ [1, 4; 1, 5] ⊃ [1, 41; 1, 42] ⊃ [1, 414; 1, 415] ⊃ . . . .
1
Dužina segmenta [an , bn ] je , te je ([an , bn ]) niz umetnutih odsečaka čija dužina teži
10n √
0.30 Stoga postoji jedinstvena tačka koja pripada svim odsečcima, i kako 2 ∈ [an , bn ] za
30 1
Neka je ϵ > 0 proizvoljan broj. Na osnovu Teoreme 1.83 postoji prirodan broj n takav da je n > ,
ϵ
1 1
a kako na osnovu (1.54) i (1.71) imamo da je 10n > 2n > n, to je 10n > , i stoga < ϵ. Takod̄e iz
ϵ 10n
1 1
(1.49) sledi da postoji n ∈ N tako da je 10n > , tj. < ϵ.
ϵ 10n
∩ √ √ ∩
svako n ∈ N, to je [an , bn ] = { 2}. S obzirom da 2 ∈
/ Q, sledi ([an , bn ] ∩ Q) = ∅,
n∈N n∈N
tj. ([an , bn ] ∩ Q) je niz umetnutih odsečaka skupa Q koji ima prazan presek.
[ [[ [ [ [
1 1,4 1,5 2
Polje racionalnih brojeva Q je stoga primer ured̄enog polja u kome važi Arhime-
dov princip, ali u kome ne važi princip umetnutih odsečaka. Takod̄e postoji ured̄eno
polje u kojem važi princip umetnutih odsečaka, ali ne važi Arhimedov princip [13, str.
36, zadatak 34.]. Sledeće tvrd̄enje pokazuje da je konjunkcija Arhimedovog principa i
Kantorovog principa umetnutih odsečaka potreban i dovoljan uslov za važenje aksiome
neprekidnosti, tj. ured̄eno polje sa Arhimedovim svojstvom u kome važi princip umet-
nutih odsečaka je polje realnih brojeva.
Tvrd̄enje 1.107. Konjunkcija Arhimedovog principa i Kantorovog principa umetnutih

odsečaka je ekvivalentna aksiomi neprekidnosti.
Dokaz. Dokazali smo da iz aksiome supremuma, koja je ekvivalent aksiome neprekidnosti,
sledi Arhimedov princip i Kantorov princip umetnutih odsečaka. Pokazaćemo sada da
iz Arhimedovog principa i Kantorov principa umetnutih odsečaka sledi Dedekindova
aksioma, koja je, kao što smo već videli, takod̄e ekvivalent aksiome neprekidnosti.
Zato pretpostavimo da skupovi realnih brojeva A i B ispunjavaju oslove (1.20), (1.21)
i (1.22). Konstruišimo sada jedan niz umetnutih segmenata. Kako su A i B neprazni
skupovi, postoji a1 ∈ A i b1 ∈ B, i uočimo segment [a1 , b1 ]. Budući da je A ∪ B = R i
a1 + b1
A ∩ B = ∅ (uslovi (1.21) i (1.22)), za središnju tačku ovog segmenta, , važi
2
a1 + b1 a1 + b1
∈A Y ∈ B.
2 2
[ ]
a1 + b1 a1 + b1
Osim toga, ova tačka deli segment na dva dela jednaka po dužini: a1 ,
[ ] 2 2
a1 + b1
i , b . Sa [a2 , b2 ] označićemo onaj od ta dva segmenta kome leva rubna tačka
2
a1 + b1
pripada skupu A, a desna rubna tačka skupu B, tj. ako ∈ A, za segment [a2 , b2 ]
[ ] 2
a1 + b1 a1 + b1
izabraćemo segment , b1 , a ako ∈ B, za [a2 , b2 ] izabraćemo segment
[ ] 2 2
a1 + b1
a1 , . Ako smo u n-tom koraku izabrali [an , bn ], onda ćemo za [an+1 , bn+1 ]
2[ ]
an + bn an + bn an + bn
izabrati an , ako ∈ B, a ako ∈ A, onda ćemo za [an+1 , bn+1 ]
[ 2 ] 2 2
an + bn
izabrati , bn . Tako dolazimo do niza umetnutih segmenata. Dužina n-tog
2
70 Glava 1. Uvod
b1 − a1
segmenta je bn − an = n−1 . Na osnovu Arhimedovog principa kao u Primeru 1.104
2
pokazuje se da dužina ovih segmenata teži 0. Sada na osnovu Kantorovog principa
umetnutih odsečaka (Teorema 1.101) sledi da postoji jedan jedini realan broj ξ koji
pripada svim segmentima. Zbog A ∪ B = R i A ∩ B = ∅ sledi
ξ ∈ A Y ξ ∈ B.
Pretpostavimo da ξ ∈ B. Dokažimo da je ξ = min B. Za to je dovoljno dokazati da je ξ

donja granica skupa B, budući da ξ već pripada skupu B.
Pretpostavimo suprotno da ξ nije donja granica skupa B. To znači da postoji b ∈ B
tako da je b < ξ. Neka je ϵ = ξ − b. Tada je ϵ > 0 i s obzirom da dužina niza segmenata
([an , bn ]) teži 0, postoji n0 ∈ N tako da je
bn0 − an0 < ϵ = ξ − b. (1.74)
Kako je ξ ≤ bn za svako n ∈ N, to je
ξ − an0 ≤ bn0 − an0 . (1.75)
Iz (1.74) i (1.75) sledi ξ − an0 < ξ − b, te je an0 > b. Ovo je u suprotnosti sa osobinom
(1.22) skupova A i B. Prema tome, ξ = min B. Kao na početku ove sekcije, pokazuje
se da onda skup A nema maksimum.
Slično se dokazuje da ako ξ ∈ A, onda je ξ = max A i skup B onda nema minimum.
Prema tome, ili u skupu A postoji maksimum ili u skupu B postoji minimum, što je
tvrd̄enje Dedekindove aksiome.
1.10 Tačka nagomilavanja skupa.

Bolcano-Vajerštrasova teorema za skupove
Definicija 1.108. Neka je A ⊂ R. Tačka a ∈ R je tačka nagomilavanja skupa A ako u
svakoj okolini tačke a postoji beskonačno mnogo tačaka skupa A.
Skup tačaka nagomilavanja skupa A se označava sa acc A.
Tvrd̄enje 1.109. (i) Tačka a ∈ R je tačka nagomilavanja skupa A ⊂ R ako i samo

ako u svakoj okolini U (a) tačke a postoji bar jedna tačka skupa A različita od a, tj.
A ∩ (U (a) \ {a}) ̸= ∅.
(ii) Tačka +∞ (−∞) je tačka nagomilavanja skupa A ⊂ R ako i samo ako u svakoj
okolini U (+∞) (U (−∞)) postoji bar jedna tačka skupa A.
Dokaz. (i) Ako je a ∈ R tačka nagomilavanja skupa A, onda u svakoj okolini tačke
a postoji beskonačno mnogo tačaka skupa A, pa će se med̄u njima naći barem jedna
različita od a. Obrnutu implikaciju dokazujemo kontrapozicijom. Pretpostavimo da
a nije tačka nagomilavanja skupa A. Tada postoji okolina U (a) tačke a u kojoj ima
samo konačno mnogo tačaka skupa A, tj. skup A ∩ U (a) je konačan. Onda je i skup
1.10. Tačka nagomilavanja skupa. Bolcano-Vajerštrasova teorema 71
A ∩ (U (a) \ {a}) konačan. Ako je A ∩ (U (a) \ {a}) prazan, to znači da u okolini U (a)
nema tačaka skupa A različitih od a. Ako je A ∩ (U (a) \ {a}) neprazan skup, onda je
A ∩ (U (a) \ {a}) = {a1 , a2 , . . . , an }. Neka je ϵ = min{|a1 − a|, |a2 − a|, . . . , |an − a|}. Tada
je (a − ϵ, a + ϵ) okolina tačke a u kojoj nema tačaka skupa A različitih od a.
(ii) (=⇒): Ovaj smer je očigledan.
Opet obrnutu implikaciju dokazujemo kontrapozicijom. Pretpostavimo da +∞ (−∞)
nije tačka nagomilavanja skupa A. Tada postoji okolina U (+∞) (U (−∞)) tačke +∞
(−∞) u kojoj ima samo konačno mnogo tačaka skupa A, tj. skup A ∩ U (+∞) (A ∩
U (−∞)) je konačan. Ako je ovaj skup prazan, to onda znači da u okolini U (+∞)
(U (−∞)) nema nijedne tačke skupa A. Ako je pak skup A ∩ U (+∞) (A ∩ U (−∞))
neprazan, sastavljen od tačaka a1 , a2 , . . . , an , uzimajući da je M = max{a1 , a2 , . . . , an }
(M = min{a1 , a2 , . . . , an }) dobijamo da u okolini (M, +∞) ((−∞, M )) tačke +∞ (−∞)
nema tačaka skupa A.
Primetimo da ako je a tačka nagomilavanja skupa A, onda za svaku okolinu U (a)
tačke a važi da je a tačka nagomilavanja skupa A∩U (a), a takod̄e i skupa A∩(U (a)\{a}).
31
Definicija 1.110. Neka je A ⊂ R i a ∈ A. Tačka a je izolovana tačka skupa A ako postoji

okolina tačke a u kojoj sem tačke a nema drugih tačaka skupa A. Drugim rečima, tačka
a ∈ A koja nije tačka nagomilavanja skupa A zove se izolovana tačka skupa A.
Skup izolovanih tačaka skupa A se označava sa iso A.
Izolovana tačka skupa A je po definiciji element skupa A, dok tačka nagomilavanja

može ali ne mora pripadati skupu. Med̄utim, ako je a ∈ A, tada je a ili izolovana tačka
skupa A ili njegova tačka nagomilavanja, tj.
A ⊂ acc A ∪ iso A.
Jasno, acc A ∩ iso A = ∅.

{ }
1
Primeri 1.111. (i) Neka je A = : n ∈ N . Tada je iso A = A i jedina tačka
n
nagomilavanja ovog skupa je 0, i ona ne pripada skupu A.
{ }
1
(ii) Za A = : n ∈ N ∪ {0}, jedina tačka nagomilavanja je 0 i ona pripada skupu A,
{ n }
1
a iso A = :n∈N .
n
(iii) Neka je A = (0, 3). Tada je iso A = ∅, a acc A = [0, 3].
(iv) Za A = [−1, 0) ∪ (1, 2] ∪ {3} imamo da je acc A = [−1, 0] ∪
1 1
[1, 2] i iso A = {3} jer postoji okolina U 1 (3) = (3 − , 3 + )
2 2 2
tačke 3 u kojoj izuzev 3 nema drugih tačaka skupa A.
Neka je a ∈ R tačka nagomilavanja skupa A i neka je U (a) okolina tačke a. Za proizvoljnu okolinu
31
V (a) tačke a važi da je U (a) ∩ V (a) opet okolina tačke a, i prema tome sadrži beskonačno mnogo
tačaka skupa A, tj. skup (A ∩ U (a)) ∩ V (a) = A ∩ (U (a) ∩ V (a)) je beskonačan. Odavde, s obzirom na
proizvoljnost okoline V (a) tačke a sledi da je a tačka nagomilavanja skupa A ∩ U (a).
72 Glava 1. Uvod
(v) Iz Tvrd̄enja 1.90 i Napomene 1.91 sledi da se u okolini svake tačke a ∈ R nalazi
beskonačno mnogo racionalnih tačaka. Prema tome, svaka tačka iz skupa R je tačka
nagomilavanja skupa racionalnih brojeva Q i skup Q nema izolovanih tačaka, te je
acc Q = R i iso Q = ∅. Slično, na osnovu Tvrd̄enja 1.95 (i komentara nakon ovog
tvrd̄enja) zaključujemo da je acc I = R i iso I = ∅.
(vi) Neka je A ⊂ R konačan skup. Tada je acc A = ∅ i iso A = A. •
Teorema 1.112. (Bolcano-Vajerštrasova32 teorema za skupove ) Svaki beskonačan ograničen

podskup skupa R ima bar jednu tačku nagomilavanja u R.
Svaki beskonačan podskup skupa R ima bar jednu tačku nagomilavanja u R.
Dokaz. Neka je A ⊂ R beskonačan i ograničen. Tada postoji segment [a, b] tako da

a+b
je A ⊂ [a, b]. Podelimo segment [a, b] tačkom na dva dela jednaka po dužini:
[ ] [ ] 2
a+b a+b
a, i , b . U bar jednom od ta dva segmenta se nalazi beskonačno mnogo
2 2
b−a
elemenata skupa A. Označimo taj segment sa [a1 , b1 ]. Njegova dužina je . Sada
2
a1 + b 1
ovoj segment srednjom tačkom delimo na dva jednaka po dužini segmenta i bar
2
u jednom od njih se nalazi beskonačno mnogo elemenata skupa A, označimo taj segment
b−a
sa [a2 , b2 ]. Njegova dužina je . Nastavljajući postupak dobijamo niz umetnutih
22
segmenata:
[a1 , b1 ] ⊃ [a2 , b2 ] ⊃ · · · ⊃ [an , bn ] ⊃ . . . ,
b−a
gde je dužina n-tog odsečka . Ovo je dakle niz umetnutih segmenata čija dužina teži
2n
0 (Primer 1.104) i na osnovu Teoreme 1.101 postoji tačno jedna tačka ξ koja pripada
svim segmentima. Pokazaćemo da je ξ tačka nagomilavanja skupa A. Neka je ϵ > 0
proizvoljno. Budući da dužina segmenata teži 0, postoji n ∈ N tako da je bn − an =
b−a
< ϵ. S obzirom da ξ ∈ [an , bn ], sledi [an , bn ] ⊂ (ξ − ϵ, ξ + ϵ) i kako [an , bn ] sadrži
2n
beskonačno mnogo elemenata skupa A, sledi da okolina (ξ − ϵ, ξ + ϵ) sadrži beskonačno
mnogo elemenata skupa A. Prema tome ξ je tačka nagomilavanja skupa A.
Neka je sada A beskonačan podskup skupa R. Ako je A ograničen, prema prethodno
dokazanom on ima tačku nagomilavanja. Pretpostavimo da A nije ograničen. To znači
da A nije ograničen odozgo ili nije ograničen odozdo. Recimo da A nije ograničen odozgo.
Tada za svako M ∈ R postoji a ∈ A tako da je a > M , tj. a ∈ (M, +∞). Na osnovu
Tvrd̄enja 1.109 (ii) sledi da je +∞ tačka nagomilavanja skupa A.
Budući da konačan skup nema tačaka nagomilavanja, na osnovu Teoreme 1.112 za-
ključujemo da važi ekvivalencija: skup A ⊂ R je beskonačan ako i samo ako ima bar
jednu tačku nagomilavanja u R. 33
32
B.Bolcano (1781-1848), češki matematičar i filozof, K. Weierstrass (1815-1897), nemački
matematičar.
33
Drugim rečima, skup A ⊂ R je konačan ako i samo ako je acc A = ∅.
Glava 2
Granične vrednosti nizova
Sa definicijom niza realnih brojeva već smo se upoznali u sekciji 1.9: svako preslika-
vanje a : N → R zove se niz realnih brojeva ili realni niz; slika a(n) broja n zove se
n-ti član niza, i označava se sa an , dok se sam niz označava sa (an ), (an )n∈N , (an )∞ n=1 ,
a = (a1 , a2 , . . . , an , . . . ), an (n = 1, 2, . . . ) ili sa an (n ∈ N). U ovoj glavi bavimo se
nizovima realnih brojeva i njihovim graničnim vrednostima. Pojam granične vrednosti
ili limesa realnog niza (limes je latinska reč i znači granica) zauzima centralno mesto u
matematičkoj analizi. Ovo je bazični pojam na kome se zasnivaju ostale vrste limesa:
limes funkcije (pa samim tim i izvod), Rimanov integral, Riman-Stiltjesov integral, in-
tegral funkcije duž puta, itd. Ovi pojmovi se definišu preko pojma granične vrednosti
niza i stoga se osobine graničnih vrednosti nizova prenose i na ove limese.
2.1 Pojam granične vrednosti niza i osobine

Definicija 2.1. Tačka x ∈ R je granična vrednost ili granica ili limes niza (xn ) ako za
svaku okolinu U tačke x postoji prirodan broj n0 tako da za svaki prirodan broj n ≥ n0
važi xn ∈ U , i pišemo
lim xn = x.
n→∞
Prema tome,
lim xn = x ⇐⇒ (∀U )(∃n0 ∈ N)(∀n ∈ N)(n ≥ n0 =⇒ xn ∈ U ). (2.1)

n→∞
U tom slučaju kažemo da niz (xn ) teži ka x kad n teži beskonačnosti, i pišemo još i
xn → x, n → ∞. Ako je x konačan broj, za niz (xn ) kažemo da je konvergentan ili da
konvergira ka x, a ako je x = −∞ ili x = +∞ ili ako granična vrednost ne postoji, onda
ćemo reći da taj niz divergira ili da je divergentan. Pri tome, za nizove koji teže ka +∞
ili −∞ kažemo da odred̄eno divergiraju ili da su odred̄eno divergentni.
Prema tome, niz (xn ) teži ka x ∈ R kad n teži beskonačnosti, ako se u svakoj okolini
tačke x nalaze svi članovi niza počev od nekog ili skoro svi članovi niza-svi sem njih
konačno mnogo. Tačka y ∈ R neće biti granična vrednost niza ako postoji okolina te
tačke van koje se nalazi beskonačno mnogo članova niza.
73
74 Glava 2. Granične vrednosti nizova
Neka je x ∈ R granična vrednost niza (xn ). S obzirom da x može biti konačan

broj, +∞ ili −∞, i s obzirom na definicije okolina ovih elemenata skupa R, za svaki od
ovih slučajeva ponaosob možemo napisati operativniju definiciju granične vrednosti niza
tumačeći uslov dat u (2.1) na sledeće načine.
Ako je x ∈ R, tada
lim xn = x ⇐⇒ (∀ϵ > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n ∈ N)(n ≥ n0 =⇒ |xn − x| < ϵ)

n→∞ (2.2)
⇐⇒ (∀ϵ > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n ∈ N)(n ≥ n0 =⇒ x − ϵ < xn < x + ϵ.)
Ako je x = +∞, onda
lim xn = +∞ ⇐⇒ (∀M ∈ R)(∃n0 ∈ N)(∀n ∈ N)(n ≥ n0 =⇒ xn > M ). (2.3)

n→∞
Dakle, za niz (xn ) kažemo da teži ka +∞, i pišemo lim xn = +∞, ako za svako M ∈ R
n→∞
postoji prirodan broj n0 tako da za svaki prirodan broj n takav da je n ≥ n0 važi xn > M .
Slično, ako je x = −∞, onda
lim xn = −∞ ⇐⇒ (∀M ∈ R)(∃n0 ∈ N)(∀n ∈ N)(n ≥ n0 =⇒ xn < M ), (2.4)

n→∞
tj. za niz (xn ) kažemo da teži ka −∞, i pišemo lim xn = −∞, ako za svako M ∈ R
n→∞
postoji prirodan broj n0 tako da za sve prirodne brojeve n koji su veći ili jednaki od n0
važi xn < M .
Napomena 2.2. Da bismo dokazali da je lim xn = +∞ dovoljno je dokazati da za

n→∞
svaki realan broj M > 0 postoji n0 ∈ N tako da za svako n ≥ n0 važi xn > M .
Zaista, neka za svako M > 0 postoji n0 ∈ N tako da za svako n ≥ n0 važi xn > M .
Pokažimo da onda za svako K ∈ R postoji n0 ∈ N tako da za svako n ≥ n0 važi xn > K.
Ovo je jasno za K > 0. Ako je K ≤ 0, onda iz pretpostake sledi da za M = 1 postoji
n0 ∈ N tako da za svako n ≥ n0 važi xn > M = 1 > 0 ≥ K.
Slično, da bismo dokazali da je lim xn = −∞ dovoljno je dokazati da za svaki realan
n→∞
broj M < 0 postoji n0 ∈ N tako da za svako n ≥ n0 važi xn < M .
Stoga možemo pisati
lim xn = +∞ ⇐⇒ (∀M > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n ∈ N)(n ≥ n0 =⇒ xn > M )

n→∞
lim xn = −∞ ⇐⇒ (∀M < 0)(∃n0 ∈ N)(∀n ∈ N)(n ≥ n0 =⇒ xn < M )

n→∞
⇐⇒ (∀M > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n ∈ N)(n ≥ n0 =⇒ xn < −M ). •
Primer 2.3. Za c ∈ R i niz čiji je opšti član xn = c kažemo da je konstantan niz. Ovaj
niz je konvergentan i važi lim xn = c.
n→∞
Zaista, za svako ϵ > 0 biće |xn − c| = |c − c| = 0 < ϵ za svako n ∈ N. •
2.1. Pojam granične vrednosti niza i osobine 75
1
Primer 2.4. Posmatrajmo sada niz čiji je opšti član xn = .
n
Kako je
1 1 1 1 1 1
0 < ··· < < < < ··· < < < ,
102 101 100 12 11 10
odnosno
1 1
0 < · · · < x102 < x101 < < · · · < x12 < x11 < ,
100 10
1
primetimo da za ϵ = važi da se svi članovi niza čiji je indeks veći ili jednak od 11
10
1 1 1
nalaze u ϵ-okolini broja 0: xn ∈ (0 − ,0 + ) za n ≥ 11, dok za ϵ = važi
10 10 1000
da se svi članovi niza čiji je indeks veći ili jednak od 1001 nalaze u ϵ-okolini broja 0:
1 1
xn ∈ (0 − ,0 + ) za n ≥ 1001.
1000 1000
Dokažimo da ovaj niz konvergira ka 0. U tom cilju dokažimo da za svako

ϵ > 0 postoji
1 1
prirodan broj n0 tako da za svaki prirodan broj n ≥ n0 važi − 0 < ϵ, tj. < ϵ.
n n
1
Na osnovu Arhimedovog principa postoji prirodan broj n0 takav da je n0 > . Sada za
ϵ
1 1
svako n ∈ N takvo da je n ≥ n0 važi n > , odakle < ϵ, tj. |xn − 0| < ϵ. Primetimo
ϵ[ ] n
1 1
da je za zadato ϵ > 0 dovoljno uzeti n0 = + 1. Zaista, n0 ∈ N, n0 > i za svako
ϵ ϵ
1 1
n ≥ n0 takod̄e će važiti n > , i prema tome < ϵ, tj. |xn − 0| < ϵ. •
ϵ n
Primer 2.5. Pokažimo da je
2n + 3
lim = 2.
n→∞ n + 5
Neka
je ϵ > 0 proizvoljno. Treba nači n0 ∈ N tako da za svaki prirodan broj n ≥ n0
2n + 3
važi − 2 < ϵ. Budući da važi ekvivalencija
n+5

2n + 3
− 2 = 2n + 3 − 2n − 10 = 7 < ϵ ⇐⇒ n + 5 > 1
n+5 n+5 n+5 7 ϵ
7 7
⇐⇒ n + 5 > ⇐⇒ n > − 5
ϵ ϵ
i s obzirom da na osnovu Arhimedovog principa postoji prirodan broj n0 takav da je

7 7
n0 > − 5, to za svaki prirodan broj n takav da je n ≥ n0 važi n > − 5, i stoga je
ϵ ϵ
2n + 3

|xn − 2| =
− 2 < ϵ. Primetimo da je najmanji prirodan broj n0 koji ispunjava
n+5 {[ ] }
7 7
uslov upravo n0 = max − 5 + 1, 1 . Zaista, tada je n0 ∈ N i n0 > − 5, pa i za
ϵ ϵ
7 2n + 3
svako n ≥ n0 važi n > − 5, i prema tome − 2 < ϵ. •
ϵ n+5
1
Primer 2.6. Pokažimo da niz čiji je opšti član xn = 1 + (−1)n konvergira ka 1.
2n
U tom cilju dokažimo da za proizvoljno

ϵ > 0 postoji prirodan broj n0 tako da za
1 1
svaki prirodan broj n ≥ n0 važi 1 + (−1)n n − 1 < ϵ, tj. n < ϵ. Zaista, na osnovu
2 2
1
(1.49) sledi da postoji n0 ∈ N tako da je 2 0 > . Onda za svaki prirodan broj n ≥ n0
n 1
ϵ
1 1 1
važi 2 ≥ 2 0 , pa je 2 > . Sledi n < ϵ i stoga, 1 + (−1)n n − 1 < ϵ, tj. |xn − 1| < ϵ.
n n n
ϵ 2 2
1 1 1
(Kako je: n < ϵ ⇐⇒ 2n > ⇐⇒ n > log2 , zaključujemo da je za n0 dovoljno uzeti
{[
2 ] }ϵ ϵ
1 1
n0 = max log2 + 1, 1 jer je n0 ∈ N, n0 > log2 , i zato i za svaki prirodan broj
ϵ ϵ
1 1 n 1

n ≥ n0 važi n > log2 , tj. n < ϵ, i prema tome 1 + (−1) n − 1 < ϵ.) •

ϵ 2 2
Primer 2.7. Neka je xn = n i yn = −n, n ∈ N. Pokažimo da niz (xn ) teži ka +∞, dok
niz (yn ) teži ka −∞ kad n → ∞.
Neka je M > 0 proizvoljno. Na osnovu Arhimedovog principa postoji prirodan broj

n0 takav da je n0 > M (za n0 možemo uzeti [M ] + 1). Tada za svaki prirodan broj
n ≥ n0 važi xn = n > M i yn = −n < −M . Ovo upravo znači da je lim xn = +∞ i
n→∞
lim yn = −∞. •
n→∞
1
1
Ovo možemo zaključiti i na osnovu Teoreme 1.83: postoji n0 ∈ N tako da je n0 > , i kako je
ϵ
1
2n0 > n0 (nejednakost (1.71)), dobijamo da je 2n0 > .
ϵ
Primer 2.8. Pokažimo da niz (3n ) teži ka +∞.

Neka je M ∈ R proizvoljno. Na osnovu (1.49) postoji prirodan broj n0 tako da je
3n0 > M .2 Tada za svaki prirodan broj n ≥ n0 važi 3n ≥ 3n0 , pa je 3n > M . Prema
tome, lim 3n = +∞.
n→∞
(Ako je M ≤ 0, onda je xn > M za svako n ∈ N. Ako je M > 0, onda, budući da je
3n > M ⇐⇒ n > log3 M, {[ ] }
zaključujemo da je za n0 dovoljno uzeti n0 = max log3 M + 1, 1 jer je n0 >
log3 M , i za svaki prirodan broj n ≥ n0 važi n > log3 M , tj. xn = 3n > M ). •
x1 x2 x3 x4 ...
| | | | |
03 9 27 81
nπ
Primer 2.9. Dokažimo da niz čiji je opšti član an = sin nije konvergentan.
2
(4k − 1)π ( π )
Primetimo da je a2k = sin kπ = 0, a4k−1 = sin = sin − + 2kπ = −1,
( ) 2 2
(4k − 3)π 3π 3π
a4k−3 = sin = sin − + 2kπ = − sin = −(−1) = 1, k ∈ N. Za svaki
2 2 2
broj a ∈ R van njegove ϵ-okoline, gde je 0 < ϵ < 1, nalazi se beskonačno mnogo članova
niza i zato a nije granična vrednost niza (an ). Dakle ovaj niz nema konačnu graničnu
vrednost, pa nije konvergentan.
Primetimo da ovaj niz nema graničnu vrednost. U okolini (2, +∞) tačke +∞ nema
nijednog člana niza, pa +∞ nije granica niza. Takod̄e, u okolini (−∞, −2) tačke −∞
nema članova niza (an ), pa ni −∞ nije granica niza.
Za nizove xn = (−1)n , yn = (−1)n+1 , zn = 2(−1)n , un = 3(−1)n i vn = (−1)n + 1

(n = 1, 2, . . . ) važi
{ { {
−1, n = 2k − 1, 1, n = 2k − 1, −2, n = 2k − 1,
xn = yn = zn =
1, n = 2k, −1, n = 2k, 2, n = 2k,
{ {
−3, n = 2k − 1, 0, n = 2k − 1,
un = vn =
3, n = 2k, 2, n = 2k, za k ∈ N,
i slično kao za niz (an ) može se pokazati da nemaju graničnu vrednost. •
Primer 2.10. Niz xn = (−1)n n (n = 1, 2, . . . ) nema graničnu vrednost. Zaista,
{
−n, za neparno n,
xn =
n, za parno n,
2
Takod̄e na osnovu Teoreme 1.83 postoji n0 ∈ N tako da je n0 > M , i kako je na osnovu (1.54) i
(1.71) 3n0 > 2n0 > n0 , dobijamo da je 3n0 > M .
i za svaki realan broj x van njegove okoline, recimo (x − 1, x + 1), nalazi se beskonačno
mnogo članova niza i zbog toga x nije granična vrednost niza (xn ). Takod̄e, van oko-
line (1, +∞) tačke +∞ nalazi se beskonačno mnogo članova niza jer −1, −3, −5, . . . , tj.
x1 , x3 , x5 , . . . ne pripadaju okolini (1, +∞). U okolini (−∞, −1) tačke −∞ ne nalaze
se članovi niza sa parnim indeksima: x2 = 2, x4 = 4, x6 = 6..., dakle njih beskonačno
mnogo, pa ni −∞ nije granična vrednost niza.
n n
Za nizove yn = n(−1) i zn = −n(−1) (n = 1, 2, . . . ) važi
 
 1 , za neparno n, − 1 , za neparno n,
yn = n zn = n
n, za parno n −n, za parno n,
i ovi nizovi takod̄e nemaju graničnu vrednost, jer se za svaku tačku y ∈ R, kako za niz
(yn ), tako i za niz (zn ), može naći okolina te tačke van koje se nalazi beskonačno mnogo
članova niza.
Tvrd̄enje 2.11. Ako postoji granična vrednost niza, onda je ona jedinstvena.
Dokaz. Pretpostavimo da niz (xn ) ima dve različite granične vrednosti x i y, i neka
|x − y|
su, na primer, obe konačne. Za ϵ = > 0 okoline (x − ϵ, x + ϵ) i (y − ϵ, y + ϵ)
2
su disjunktne. Kako je lim xn = x, sledi postoji n1 ∈ N tako da za svako n ≥ n1
n→∞
važi xn ∈ (x − ϵ, x + ϵ). Takod̄e, iz lim xn = y sledi da postoji n2 ∈ N tako da za
n→∞
svako n ≥ n2 važi xn ∈ (y − ϵ, y + ϵ). Neka je n0 = max{n1 , n2 }. Tada za svako
n ≥ n0 važi xn ∈ (x − ϵ, x + ϵ) ∩ (y − ϵ, y + ϵ), što protivureči činjenici da su okoline
(x − ϵ, x + ϵ) i (y − ϵ, y + ϵ) disjunktne. (Za slučaj da bar jedna od graničnih vrednosti
x i y nije konačan broj, takod̄e možemo naći njihove disjunktne okoline i analogno kao
u prethodnom rasud̄ivanju doći do protivurečnosti).
? xn 0
?
xn 1+1 xn 1 xn 2 xn 2+1
( | | | (( | | | (
x x+y y
2
Definicija 2.12. Za niz (xn ) kažemo da je odozgo (odozdo) ograničen ako je odozgo
(odozdo) ograničen skup {xn : n ∈ N}.
Niz (xn ) je ograničen ako je odozgo i odozdo ograničen.
Tvrd̄enje 2.13. Svaki konvergentan niz je ograničen.

Dokaz. Neka je (xn ) konvergentan niz i neka je x granična vrednost ovog niza. Tada
postoji n0 ∈ N tako da za n ≥ n0 važi |xn − x| < 1. Neka je M = max{1, |x1 − x|, |x2 −
x|, . . . , |xn0 −1 − x|}. Tada je |xn − x| ≤ M , tj. xn ∈ [x − M, x + M ] za svako n ∈ N.
Prema tome, niz (xn ) je ograničen.
Primetimo da obrat Tvrd̄enja 2.13 ne važi, tj. postoje nizovi koji su ograničeni ali
nisu konvergentni. Na primer, niz čiji je opšti član xn = (−1)n je ograničen, ali nije
konvergentan. Takod̄e i niz iz Primera 2.9 je ograničen i nije konvergentan.
Napomena 2.14. Iz (2.3) sledi da ako je +∞ granična vrednost niza (xn ), da onda
ovaj niz nije ograničen odozgo. Takod̄e, ako je lim xn = −∞, iz (2.4) sledi niz (xn )
n→∞
nije odozdo ograničen. Obrnuto u opštem slučaju ne važi, naime postoje nizovi koji nisu
ograničeni odozgo (odozdo) ali +∞ (−∞) nije njihova granica. Tako niz xn = (−1)n n
(n ∈ N) nije ograničen ni odozgo, ni odozdo, ali uopšte nema graničnu vrednost (Primer
n
2.10). Niz yn = n(−1) (n ∈ N) nije ograničen odozgo, ali takod̄e nema graničnu vrednost.
•
Tvrd̄enje 2.15. Neka su b, c ∈ R i
lim xn = x ∈ R. (2.5)
n→∞
Ako je x < b, tada postoji n1 ∈ N tako da je xn c, tada postoji n2 ∈ N tako da je xn > c za svaki prirodan broj n ≥ n2 . 3
Dokaz. Neka je x 0 i iz (2.5) i (2.2) sledi da postoji n1 ∈ N

tako da je za svaki prirodan broj n ≥ n1 važi xn ∈ (x − ϵ, x + ϵ) = (x − ϵ, b). Prema
tome, xn c i ϵ = x − c. Kako je ϵ > 0, iz (2.5) i (2.2) sledi da postoji n2 ∈ N tako
da je za svako n ≥ n2 , xn ∈ (x − ϵ, x + ϵ) = (c, x + ϵ). Prema tome, xn > c za n ≥ n2 .
Tvrd̄enje 2.16. Neka su b, c ∈ R i
lim xn = x ∈ R. (2.6)
n→∞
Ako je xn ≥ b za svako n ∈ N (ili počev od nekog n), tada je x ≥ b.

Ako je xn ≤ c za svako n ∈ N (ili počev od nekog n), tada je x ≤ c.
Dokaz. Neka je xn ≥ b za svako n ∈ N (ili počev od nekog n). Ako bi bilo x < b, tada
bi na osnovu Tvrd̄enja 2.15 sledilo da postoji n1 ∈ N tako da je xn < b za svako n ≥ n1 ,
što je suprotno pretpostavci.
Analogno, ako je xn ≤ c za svako n ∈ N, na osnovu Tvrd̄enja 2.15 zaključujemo da
je x ≤ c.
Tvrd̄enje 2.16, za konvergentan niz (xn ), primenjivaćemo koristeći implikacije:
(∀n ∈ N) xn ≥ b =⇒ lim xn ≥ b, (2.7)

n→∞
(∀n ∈ N) xn ≤ c =⇒ lim xn ≤ c (2.8)
n→∞
ili
(∃n0 ∈ N)(∀n ≥ n0 ) xn ≥ b =⇒ lim xn ≥ b,

n→∞
(∃n0 ∈ N)(∀n ≥ n0 ) xn ≤ c =⇒ lim xn ≤ c.
n→∞
Tvrd̄enje trivijalno važi i za slučaj kada je b = +∞ i c = −∞. Prvi (drugi) deo tvrd̄enja važi i za
3
slučaj kada je x = −∞ (x = +∞) (ovo sledi iz definicije granične vrednosti niza).

Primetimo da je moguća striktna nejednakost na levoj strani gornjih implikacija, a jed-

nakost na njihovoj desnoj strani, odnosno čak iako je xn > b (xn < c) za svako n ∈ N,
ne mora biti lim xn > b ( lim xn < c). Za slučaj implikacije (2.7) to pokazuje primer:
n→∞ n→∞
1
xn = , b = 0, xn > 0, za svako n ∈ N, i lim xn = 0,
n n→∞
a za slučaj implikacije (2.8) to pokazuje primer:

1
xn = − , c = 0, xn < 0, za svako n ∈ N, i lim xn = 0.
n n→∞
Ujedno ovi primeri pokazuju da obrat Tvrd̄enja 2.15 ne važi.

Sledeće tvrdjenje je uopštenje Tvrd̄enja 2.15.
Tvrd̄enje 2.17. Ako je lim xn = x, lim yn = y, x, y ∈ R, i x < y, tada postoji
n→∞ n→∞
n0 ∈ N tako da je xn < yn za svaki prirodan broj n ≥ n0 .
y−x
Dokaz. Neka su, na primer, x i y konačni brojevi. Za ϵ = > 0 važi (x − ϵ, x +
2
ϵ) ∩ (y − ϵ, y + ϵ) = ∅. Takod̄e za svako s ∈ (x − ϵ, x + ϵ) i svako t ∈ (y − ϵ, y + ϵ)
važi nejednakost s < t (Za slučaj da je bar jedna od granica x i y beskonačna, takod̄e
je moguće naći okolinu U (x) tačke x i okolinu V (y) tačke y tako da za svako s ∈ U (x)
i svako t ∈ V (y) važi nejednakost s < t). Iz lim xn = x i lim yn = y sledi da postoje
n→∞ n→∞
n1 , n2 ∈ N tako da je xn ∈ (x − ϵ, x + ϵ) za n ≥ n1 i yn ∈ (y − ϵ, y + ϵ) za n ≥ n2 . Neka
je n0 = max{n1 , n2 }. Za n ≥ n0 imamo da xn ∈ (x − ϵ, x + ϵ) i yn ∈ (y − ϵ, y + ϵ), te je
x n < yn .

Naredno tvrd̄enje je uopštenje Tvrd̄enja 2.16.
Tvrd̄enje 2.18. Neka je lim xn = x, lim yn = y, x, y ∈ R, i xn ≥ yn za svako n ∈ N
n→∞ n→∞
(ili počev od nekog n). Tada je x ≥ y.
Dokaz. Pretpostavimo da je x < y. Na osnovu Tvrd̄enja 2.17 sledi da postoji n0 ∈ N

tako da je xn < yn za svako n ≥ n0 . Ovo protivureči pretpostavci da je xn ≥ yn za svako
n ∈ N (ili počev od nekog n). Dobijena protivurečnost dokazuje da je x ≥ y.
Tvrd̄enje 2.18, za nizove (xn ) i (yn ) od kojih svaki ponaosob ima graničnu vrednost,
zapisivaćemo kraće pomoću implikacije
(∀n ∈ N) xn ≥ yn =⇒ lim xn ≥ lim yn ,

n→∞ n→∞
a takod̄e i sledeće implikacije:
(∃n0 ∈ N)(∀n ≥ n0 ) xn ≥ yn =⇒ lim xn ≥ lim yn .

n→∞ n→∞
Primetimo da je moguća striktna nejednakost na levoj strani ovih implikacija, a jednakost

na njihovoj desnoj strani, odnosno čak iako je xn > yn za svako n ∈ N, ne mora da bude
lim xn > lim yn i najviše što možemo da tvrdimo je da je lim xn ≥ lim yn . To
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
pokazuju sledeći primeri:
1
(i) xn = , yn = 0, xn > yn , za svako n ∈ N, i lim xn = 0 = lim yn ,
2n n→∞ n→∞
i
1 1
(ii) xn = n
, yn = − n , xn > yn , za svako n ∈ N, i lim xn = 0 = lim yn ,
2 2 n→∞ n→∞
Ovi primeri ujedno pokazuju da ne važi obrat Tvrd̄enja 2.17.
Tvrd̄enje 2.19. Ako nizovi (xn ) i (yn ) konvergiraju, tada konvergiraju i nizovi (xn +yn )
i (xn − yn ), i važi
lim (xn + yn ) = lim xn + lim yn ,

n→∞ n→∞ n→∞
lim (xn − yn ) = lim xn − lim yn .
n→∞ n→∞ n→∞
Dokaz. Neka je je lim xn = x i lim yn = y, i neka je ϵ > 0 poizvoljno. Tada postoje

n→∞ n→∞
ϵ ϵ
n1 , n2 ∈ N tako da je |xn − x| < za n ≥ n1 i |yn − y| < za n ≥ n2 . Neka je
2 2
n0 = max{n1 , n2 }. Za n ≥ n0 važi
ϵ ϵ
|(xn + yn ) − (x + y)| = |(xn − x) + (yn − y)| ≤ |xn − x| + |yn − y| < + =ϵ
2 2
i
ϵ ϵ
|(xn − yn ) − (x − y)| = |(xn − x) − (yn − y)| ≤ |xn − x| + |yn − y| < + = ϵ.
2 2
Prema tome,
lim (xn + yn ) = x + y = lim xn + lim yn
n→∞ n→∞ n→∞
i
lim (xn − yn ) = x − y = lim xn − lim yn .
n→∞ n→∞ n→∞
Ako nizovi (xn ) i (yn ) nisu konvergentni, njihov zbir odnosno razlika ne mora da
bude divergentan niz. Na primer nizovi xn = n + 5 i yn = −n + 3 (n = 1, 2, . . . )
nisu konvergentni, ali je njihov zbir xn + yn = 8 (n = 1, 2, . . . ) kao konstantan niz,
konvergentan. Nizovi an = n+5 i bn = n (n = 1, 2, . . . ) nisu konvergentni, lim an = +∞
n→∞
i lim bn = +∞, ali je njihova razlika an − bn = 5 (n = 1, 2, . . . ) konvergentan niz.
n→∞
Takod̄e, nizovi cn = (−1)n+1 , dn = (−1)n i un = (−1)n + 1 (n = 1, 2, . . . ) su divergentni,
ali su nizovi cn +dn = (−1)n+1 +(−1)n = (−1)n (−1+1) = 0 i dn −un = −1 (n = 1, 2, . . . )
konvergentni.
Ovi primeri pokazuju da obrat Tvrd̄enja 2.19 ne važi, tj. da iz konvergencije zbira
(razlike) dva niza, ne sledi konvergencija svakog od njih ponaosob.
Primetimo još da suma (razlika) dva divergentna niza može biti i divergentan niz.
Tako nizovi an = 2(−1)n i bn = (−1)n (n = 1, 2, . . . ) divergiraju, i takod̄e su i njihov
zbir an + bn = 3(−1)n (n = 1, 2, . . . ) i razlika an − bn = (−1)n (n = 1, 2, . . . ) divergentni
nizovi.
Sledeće tvrd̄enje govori o tome da će suma (razlika) dva niza, od kojih je jedan
konvergentan, a drugi divergentan niz, biti divergentan niz.
Tvrd̄enje 2.20. Neka je (xn ) konvergentan niz, a (yn ) divergentan. Tada su (xn + yn ),
(xn − yn ) i (yn − xn ) divergentni nizovi.
Dokaz. Neka je zn = xn + yn , n ∈ N. Ako bi (zn ) bio konvergentan niz, tada bi na
osnovu Tvrd̄enja 2.19, budući da je i (xn ) konvergentan niz, sledilo da je njihova razlika
yn = zn − xn (n = 1, 2, . . . ) konvergentan niz, što je suprotno pretpostavci. Prema tome,
(zn ) je divergentan niz.
Slično se pokazuje da su nizovi (xn − yn ) i (yn − xn ) divergentni.
Posledica 2.21. Ako niz (xn ) konvergira i c ∈ R, tada konvergira i niz (c + xn ) i važi
lim (c + xn ) = c + lim xn .
n→∞ n→∞
Dokaz. Sledi iz Tvrd̄enja 2.19 i Primera 2.3.
Tvrd̄enje 2.22. (i) Ako je lim xn = +∞ i lim yn = +∞, onda je lim (xn + yn ) =
n→∞ n→∞ n→∞
+∞.
(ii) Ako je lim xn = −∞ i lim yn = −∞, onda je lim (xn + yn ) = −∞.
n→∞ n→∞ n→∞
(iii) Ako je lim xn = +∞ i (yn ) odozdo ograničen niz, onda je lim (xn + yn ) = +∞.
n→∞ n→∞
(iv) Ako je lim xn = −∞ i (yn ) odozgo ograničen niz, onda je lim (xn + yn ) = −∞.
n→∞ n→∞
(v) Ako je lim xn = +∞ ( lim xn = −∞) i lim yn = y ∈ R, onda je lim (xn + yn ) =

n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
+∞ ( lim (xn + yn ) = −∞).
n→∞
Dokaz. (i): Neka je lim xn = +∞ i lim yn = +∞, i M ∈ R proizvoljno. Iz lim xn =

n→∞ n→∞ n→∞
M
+∞ sledi da postoji n1 ∈ N tako da za svako n ∈ N, n ≥ n1 povlači xn > . Iz
2
M
lim yn = +∞ sledi da postoji n2 ∈ N tako da za svako n ∈ N, iz n ≥ n2 sledi yn > .
n→∞ 2
M M
Neka je n0 = max{n1 , n2 }. Tada za n ∈ N, n ≥ n0 povlači xn + yn > + = M.
2 2
Prema tome, lim (xn + yn ) = +∞.
n→∞
(ii): Slično dokazu za (i).
(iii): Neka je lim xn = +∞ i (yn ) odozdo ograničen niz. Tada postoji m ∈ R tako da
n→∞
je yn ≥ m za svako n ∈ N. Neka je M ∈ R proizvoljno. Iz lim xn = +∞ sledi da postoji
n→∞
n0 ∈ N tako da za sve prirodne brojeve n takve da je n ≥ n0 važi xn > M − m. Onda
će za svako n ≥ n0 , na osnovu Tvrd̄enja 1.63 (v), važiti xn + yn > (M − m) + m = M , i
prema tome lim (xn + yn ) = +∞.
n→∞
(iv): Slično dokazu za (iii).
(v) sledi iz (iii), (iv) i činjenice da je svaki konvergentan niz ograničen (Tvrd̄enje
2.13).
( nπ )
Primer 2.23. Na osnovu Tvrd̄enja 2.22 (iii) sledi lim n2 + sin = +∞ jer lim n2 =
( nπ ) n→∞ 2 (n→∞ nπ )
+∞, a niz sin je ograničen, dok na osnovu Tvrd̄enja 2.22 (iv) imamo lim −n + sin =
2 n→∞ 2
−∞, jer je lim (−n) = −∞.
n→∞
Takod̄e, iz Tvrd̄enja 2.22 (iii) sledi
( n
)
lim n + n(−1) = +∞
n→∞
n
jer je lim n = +∞, a niz (n(−1) ) ograničen odozdo nulom. •
n→∞
Posledica 2.24. (i) Ako je lim xn = +∞ i c ∈ R, tada je lim (c + xn ) = +∞.

n→∞ n→∞
(ii) Ako je lim xn = −∞ i c ∈ R, tada je lim (c + xn ) = −∞.
n→∞ n→∞
Dokaz. Sledi iz Tvrd̄enja 2.22 (v) i Primera 2.3.

Primetimo da ako je lim xn = +∞ i lim yn = +∞, u opštem slučaju ne možemo
n→∞ n→∞
ništa zaključiti o konvergenciji niza (xn − yn )-ovaj niz može težiti konačnom realnom
broju, može težiti +∞ ili −∞, a može se desiti i da nema graničnu vrednost. Na primer,
ako je xn = n + 2 i yn = n, n ∈ N, onda oba ova niza (xn ) i (yn ) teže ka +∞, a njihova
razlika je konstanstantan niz (xn − yn = n + 2 − n = 2, n ∈ N) koji konvergira ka 2. Ako
je, na primer, xn = 2n i yn = n, n ∈ N, tada je
lim xn = lim yn = +∞, lim (xn − yn ) = +∞ i lim (yn − xn ) = −∞.

n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
nπ
Ako je xn = n + sin , yn = n (n ∈ N), onda je lim xn = +∞ (na osnovu Tvrd̄enja
2 n→∞
2.22 (iii)) i limn→∞ yn = +∞, ali niz (xn − yn ) nema graničnu vrednost.
Zato ako nizovi (xn ) i (yn ) teže ka +∞, onda za limes lim (xn − yn ) kažemo
n→∞
da predstavlja neodred̄enost oblika ∞ − ∞, a za ispitivanje ovog limesa kažemo da je
razjašnjavanje neodred̄enosti oblika ∞ − ∞. Kažemo još i da je xn − yn neodred̄eni izraz
oblika ∞ − ∞ kad n → ∞.
Tvrd̄enja 2.22 (i), (ii) i (v) simbolički zapisujemo (koristeći simbole +∞ i −∞),
respektivno, na sledeći način:
(+∞) + (+∞) = +∞,

(−∞) + (−∞) = −∞,
(+∞) + y = +∞, za svako y ∈ R,
(−∞) + y = −∞, za svako y ∈ R.
Naime, prva jednakost znači da ako imamo dva niza koja teže ka +∞, onda i njihov zbir
teži ka +∞, tj. ova jednakost upravo ilustruje Ttvrd̄enje 2.22 (i), itd.
Uzimajući ove jednakosti kao definiciju proširenja operacije sabiranja i na beskonačne
elemente, možemo pisati da i u slučaju zbira dva niza, od kojih oba odred̄eno divergiraju
ka +∞, ili oba odred̄eno divergiraju ka −∞, ili od kojih jedan konvergira, a drugi
odred̄eno divergira, važi jednakost
lim (xn + yn ) = lim xn + lim yn .

n→∞ n→∞ n→∞
Definicija 2.25. Za niz koji konvergira ka 0 kažemo da je nula-niz.
Tvrd̄enje 2.26. Zbir (razlika) dva nula-niza je nula-niz.
Dokaz. Sledi iz Tvrd̄enja 2.19.
Tvrd̄enje 2.27. Niz (xn ) konvergira ka x ∈ R ako i samo ako postoji nula-niz (an )
takav da je xn = x + an , n ∈ N.
Dokaz. Neka je lim xn = x ∈ R i an = xn − x, n ∈ N. Za proizvoljno ϵ > 0 postoji

n→∞
n0 ∈ N tako da za sve n ≥ n0 važi |xn − x| < ϵ, tj. |an | < ϵ. To znači da je (an ) nula-niz
i važi još xn = x + an , n ∈ N.
Obrnuto, neka je (an ) nula-niz i xn = x + an , n ∈ N. Tada je an = xn − x, n ∈ N, i
za proizvoljno ϵ > 0 postoji n0 ∈ N tako da za sve n ≥ n0 važi |an | < ϵ, tj. |xn − x| < ϵ.
To znači da je lim xn = x ∈ R.
n→∞
Primetimo da smo dokaz mogli izvesti koristeći Tvrd̄enje 2.19.
Tvrd̄enje 2.28. Proizvod nula-niza i ograničenog niza je nula-niz.

Dokaz. Neka je je lim xn = 0, i neka je (yn ) ograničen niz. Sledi postoji M > 0 tako da
n→∞
je |yn | ≤ M za svako n ∈ N. Neka je ϵ > 0 proizvoljno. Iz lim xn = 0 sledi da postoji
n→∞
ϵ
n0 ∈ N tako da je |xn | < za n ≥ n0 . Odatle za svako n ≥ n0 važi
M
ϵ
|xn yn | = |xn ||yn | < M = ϵ.
M
Prema tome, lim (xn yn ) = 0.
n→∞
1 nπ
Primer 2.29. Niz čiji je opšti član zn = sin je nula-niz na osnovu Tvrd̄enja 2.28,
( ) n (2
1 nπ )
jer je nula-niz (videti Primer 2.4), a niz sin je ograničen . •
n 2
Tvrd̄enje 2.30. Ako je c ∈ R i (xn ) nula-niz, onda je (cxn ) nula-niz.
Dokaz. Iz Tvrd̄enja 2.28 i činjenice da je konstantan niz yn = c (n = 1, 2, . . . ) ograničen
niz, sledi da je (xn yn ) = (cxn ) nula-niz.
Važi i opštije tvrd̄enje:
Tvrd̄enje 2.31. Proizvod nula-niza i konvergentnog niza je nula-niz.
Dokaz. Sledi iz Tvrd̄enja 2.28 i Tvrd̄enja 2.13.

Tvrd̄enje 2.32. Proizvod dva nula-niza je nula-niz.
Tvrd̄enje 2.33. Ako nizovi (xn ) i (yn ) konvergiraju, tada konvergira i niz (xn yn ) i važi
lim (xn yn ) = lim xn · lim yn .

n→∞ n→∞ n→∞
Dokaz. Neka je
lim xn = x i lim yn = y. (2.9)
n→∞ n→∞
Primetimo da je
|xn yn − xy| = |xn yn − xn y + xn y − xy| = |xn (yn − y) + y(xn − x)|

≤ |xn ||yn − y| + |y||xn − x|, za sve n ∈ N. (2.10)
Budući da je niz (xn ) konvergentan, on je ograničen i postoji M > 0 tako da je |xn | ≤ M

za svako n ∈ N, te iz (2.10) sledi
|xn yn − xy| ≤ M |yn − y| + |y||xn − x|, za sve n ∈ N. (2.11)

ϵ
Neka je ϵ > 0 i ϵ1 = > 0 (M + |y| > 0 jer je M > 0 i |y| ≥ 0). Tada postoje
M + |y|
n1 , n2 ∈ N tako da je |xn − x| < ϵ1 za n ≥ n1 i |yn − y| < ϵ1 za n ≥ n2 . Neka je
n0 = max{n1 , n2 }. Za n ≥ n0 , na osnovu (2.11) važi:
|xn yn − xy| ≤ M |yn − y| + |y||xn − x| = M ϵ1 + |y|ϵ1 = (M + |y|)ϵ1 = ϵ,

i prema tome limn→∞ (xn yn ) = xy.
Tvrd̄enje 2.33 je moguće dokazati i korišćenjem Tvrd̄enja 2.27. Naime, iz lim xn =

n→∞
x i lim yn = y, na osnovu Tvrd̄enja 2.27, sledi da postoje nula-nizovi (αn ) i (βn )
n→∞
tako da je xn = x + αn i yn = y + βn , n ∈ N, i prema tome,
xn yn = (x + αn )(y + βn ) = xy + xβn + yαn + αn βn .
Budući da su (xβn ), (yαn ) i (αn βn ) nula-nizovi (Tvrd̄enja 2.30, 2.32), na osnovu Tvrd̄enja
2.26 sledi da je (xβn + yαn + αn βn ) nula-niz. Sada, ponovo koristeći Tvrd̄enje 2.27,
zaključujemo da je lim (xn yn ) = xy.
n→∞
Primetimo da obrat Tvrd̄enja 2.33 ne važi, tj. ukoliko je proizvod dva niza konver-
gentan,(ne)mora svaki od njih ponaosob da bude konvergentan. Na primer, proizvod
1 ( nπ ) ( nπ )
nizova i sin (Primer 2.29) je konvergentan niz, ali sin nije konvergen-
n 2 2
tan niz. Takod̄e, nizovi xn = 2(−1)n i yn = (−1)n , n ∈ N, divergiraju, ali je njihov
proizvod xn yn = 2, n ∈ N, kao konstantan niz, konvergentan. Napomenimo da (proizvod
nπ )
dva divergentna niza može biti i divergentan niz. Na primer, nizovi ((−1)n ) i sin
( nπ )
2
divergiraju, kao i njihov proizvod (−1)n sin .
2
Osim toga, primetimo da proizvod konvergentnog i divergentnog niza u nekim sluča-
1
jevima može biti konvergentan, a u nekim divergentan niz. Tako je niz xn = , n ∈ N,
nn
(−1)
konvergentan, niz yn = (−1)n , n ∈ N, je divergentan, a proizvod xn yn = , n ∈ N,
n
je konvergentan. Niz zn = 2, n ∈ N, je konvergentan, ali u proizvodu sa divergentnim
nizom (yn ) daje takod̄e divergentan niz xn yn = 2(−1)n , n ∈ N.
Napomenimo još da ako niz (xn ) teži ka +∞ (−∞) i ako je (yn ) nula-niz, u opštem
slučaju ne možemo ništa zaključiti o konvergenciji niza (xn yn )-ovaj niz može da teži
konačnom realnom broju, ili da teži +∞ ili −∞ ili da uopšte nema graničnu vrednost.
5
Na primer, ako je xn = n i yn = , n ∈ N, tada je lim xn = +∞, lim yn = 0 i
n n→∞ n→∞
lim xn yn = 5.
n→∞
1
Ako je xn = −n i yn = 2 , n ∈ N, tada je lim xn = −∞, lim yn = 0 i lim xn yn =
( ) n n→∞ n→∞ n→∞
1
lim − = 0.
n→∞ n
1
Za xn = n2 i yn = − , n ∈ N, tada je lim xn = +∞, lim yn = 0 i lim xn yn =
n n→∞ n→∞ n→∞
lim (−n) = −∞.
n→∞
(−1)n
Ako je xn = n i yn = , n ∈ N, tada je lim xn = +∞, lim yn = 0, xn yn =
n
n n→∞ n→∞
(−1) , i niz (xn yn ) nema granicu.
Zato ako je niz (an ) nula-niz i niz (bn ) teži ka +∞ (−∞), onda za limes lim (an · bn )
n→∞
kažemo da predstavlja neodred̄enost oblika 0 · ∞, a za an · bn da je neodred̄eni izraz oblika
0 · ∞ kad n → ∞.
Posledica 2.34. Ako niz (xn ) konvergira i c ∈ R, tada konvergira i niz (cxn ) i važi
lim c xn = c lim xn .
n→∞ n→∞
Dokaz. Sledi iz Tvrd̄enja 2.33 i Primera 2.3.
Posledica 2.35. Ako je k ∈ N i niz (xn ) konvergira, tada konvergira i niz (xkn ) i važi
lim xkn = ( lim xn )k .

n→∞ n→∞
Dokaz. Sledi iz Tvrd̄enja 2.33 na osnovu principa matematičke indukcije.
Tvrd̄enje 2.36. (i) Ako je lim xn = +∞ i lim yn = +∞ ( lim yn = −∞), onda je

n→∞ n→∞ n→∞
lim xn yn = +∞ ( lim xn yn = −∞).
n→∞ n→∞
(ii) Ako je lim xn = +∞ i yn ≥ y > 0 (yn ≤ y < 0) počev od nekog n, onda je
n→∞
lim xn yn = +∞ ( lim xn yn = −∞).
n→∞ n→∞
(iii) Ako je lim xn = +∞ i lim yn = y ∈ R i y > 0 (y < 0), onda je lim xn yn = +∞
n→∞ n→∞ n→∞
( lim xn yn = −∞).
n→∞
(iv) Ako je lim xn = −∞ i lim yn = −∞, onda je lim xn yn = +∞.
n→∞ n→∞ n→∞
(v) Ako je lim xn = −∞ i yn ≥ y > 0 (yn ≤ y < 0) počev od nekog n, onda je
n→∞
lim xn yn = −∞ ( lim xn yn = +∞).
n→∞ n→∞
(vi) Ako je lim xn = −∞ i lim yn = y ∈ R i y > 0 (y < 0), onda je lim xn yn = −∞
n→∞ n→∞ n→∞
( lim xn yn = +∞).
n→∞
Dokaz. (i): Neka je lim xn = +∞, lim yn = −∞ i M > 0. Iz lim xn = +∞ sledi da

n→∞ n→∞ n→∞
postoji n1 ∈ N tako da je
√
(∀n ∈ N)(n ≥ n1 =⇒ xn > M ). (2.12)
Iz lim yn = −∞ sledi da postoji n2 ∈ N tako da je

n→∞
√
(∀n ∈ N)(n ≥ n2 =⇒ yn < − M ),
tj. √
(∀n ∈ N)(n ≥ n2 =⇒ −yn > M ). (2.13)
Neka je n0 = max{n1 , n2 }. Iz (2.12), (2.13) i Tvrd̄enja 1.63 (viii) sledi da za svako n ∈ N
takvo da je n ≥ n0 važi xn (−yn ) > M , tj. xn yn < −M . Prema tome, lim xn yn = −∞.
n→∞
(ii): Neka je lim xn = +∞. Pretpostavimo najpre da postoji y ∈ R, y > 0, tako da je
n→∞
yn ≥ y počev od nekog n, tj. postoji n1 ∈ N tako da je
(∀n ∈ N)(n ≥ n1 =⇒ yn ≥ y > 0). (2.14)

Neka je M ∈ R, M > 0, proizvoljan broj. Iz lim xn = +∞ sledi da postoji prirodan

n→∞
broj n2 takav da važi:
M
(∀n ∈ N)(n ≥ n2 =⇒ xn > > 0). (2.15)
y
Neka je n0 = max{n1 , n2 }. Iz (2.14), (2.15) i Tvrd̄enja 1.63 (viii) dobijamo da za svaki

prirodan broj n takav da je n ≥ n0 važi xn yn > M . Prema tome, lim xn yn = +∞.
n→∞
Pretpostavimo da je lim xn = +∞ i da postoje y ∈ R, y < 0 i n1 ∈ N tako da za
n→∞
svako n ∈ N, iz n ≥ n1 sledi yn ≤ y. Prema tome,
(∀n ∈ N)(n ≥ n1 =⇒ −yn ≥ −y > 0). (2.16)
Neka je M > 0 proizvoljno. Iz lim xn = +∞ sledi da postoji n2 ∈ N tako da je

n→∞
M
(∀n ∈ N)(n ≥ n2 =⇒ xn > > 0). (2.17)
−y
Neka je n0 = max{n1 , n2 }. Tada iz (2.16), (2.17) i Tvrd̄enja 1.63 (viii) za svako n ∈ N,

n ≥ n0 povlači −xn yn > M , tj. xn yn < −M . Prema tome, lim xn yn = −∞.
n→∞
(iii): Neka je lim xn = +∞ i lim yn = y ∈ R. Pretpostavimo najpre da je y > 0.
n→∞ n→∞
Izaberimo c > 0 tako da je c < y. Iz Tvrd̄enja 2.15 sledi da postoji n1 ∈ N tako da
za svako n ∈ N iz n ≥ n1 sledi yn > c > 0. Sada na osnovu (ii) zaključujemo da je
lim xn yn = +∞.
n→∞
Ako je y < 0, onda biramo c ∈ R tako da je y < c < 0. Na osnovu Tvrd̄enja 2.15
postoji n2 ∈ N tako da za svako n ≥ n2 važi yn < c. Iz (ii) sledi da je lim xn yn = −∞.
n→∞

Tvrd̄enja 2.36 (i), (iii), (iv) i (vi) simbolički zapisujemo (koristeći simbole +∞ i −∞),
respektivno, na sledeći način:
(+∞) · (+∞) = +∞,

(+∞) · (−∞) = −∞,
(+∞) · y = +∞, za svako y ∈ R, y > 0,
(+∞) · y = −∞, za svako y ∈ R, y < 0,
(−∞) · (−∞) = +∞,
(−∞) · y = −∞, za svako y ∈ R, y > 0,
(−∞) · y = +∞, za svako y ∈ R, y < 0.
Na primer, prva jednakost znači da ako imamo dva niza koja teže ka +∞, onda i njihov
proizvod teži ka +∞, tj. ova jednakost upravo ilustruje Tvrd̄enje 2.36 (i), itd.
Uzimajući ove jednakosti za definiciju, tj. ako na ovaj način proširimo operaciju
množenja i na beskonačne elemente, možemo pisati da i u slučaju proizvoda dva niza, od
kojih oba odred̄eno divergiraju (ka +∞ ili −∞), ili od kojih jedan konvergira ka broju
različitom od 0, a drugi odred̄eno divergira, važi jednakost
lim (xn yn ) = lim xn · lim yn .

n→∞ n→∞ n→∞
Posledica 2.37. (i) Ako je lim xn = +∞ i c ∈ R, c > 0 (c < 0), tada je lim cxn = +∞
n→∞ n→∞
( lim cxn = −∞).
n→∞
(ii) Ako je lim xn = −∞ i c ∈ R, c > 0 ( c < 0), tada je lim cxn = −∞ ( lim cxn =
n→∞ n→∞ n→∞
+∞).
Dokaz. (i): Sledi iz Tvrd̄enja 2.36 (ii).
(ii): Sledi iz Tvrd̄enja 2.36 (v).
Posledica 2.38. Neka je k ∈ N.
(i) Ako je lim xn = +∞, tada je lim xkn = +∞.
n→∞ n→∞
(ii) Ako je lim xn = −∞ i k paran (neparan) broj, tada je lim xkn = +∞ ( lim xkn =
n→∞ n→∞ n→∞
−∞).
Dokaz. (i): Sledi iz Tvrd̄enja 2.36 (i) na osnovu principa matematičke indukcije.
(ii): Sledi iz Tvrd̄enja 2.36 (iv), (i), na osnovu principa matematičke indukcije.
Tvrd̄enje 2.39. Neka je lim xn = x ∈ R, x ̸= 0. Tada postoji prirodan broj n0 ∈ N
n→∞
takav da je
|x|
|xn | > za n ≥ n0 . (2.18)
2
Pri tome, ako je x > 0, onda je
x
xn > > 0 za n ≥ n0 , (2.19)
2
a ako je x < 0, onda je
x
xn < < 0 za n ≥ n0 . (2.20)
2
Prema tome, svi članovi niza (xn ) počev od nekog imaju isti znak kao i granična vrednost
ovog niza.
|x|
Dokaz. Neka je ϵ = . Tada je ϵ > 0 i iz lim xn = x sledi da postoji n0 ∈ N tako da
2 n→∞
za svaki prirodan broj n ≥ n0 važi
|x|
|x| − |xn | ≤ ||x| − |xn || ≤ |xn − x| < ε = .
2
Odavde sledi da za n ≥ n0 važi nejednakost

|x|
|x| − < |xn |,
2
|x|
tj. < |xn |, čime je dokazan prvi deo tvrd̄enja.
2
|x|
Iz |xn − x| < sledi
2
|x| |x|
x− < xn < x + .
2 2
Za x > 0 dobijamo
|x| x x
xn > x − = x − = > 0, za n ≥ n0 ,
2 2 2
dok za x < 0 imamo da je
|x| x x
xn < x + = x − = < 0, za n ≥ n0 .
2 2 2
Primetimo da iz drugog dela prethodnog tvrd̄enja sledi prvi deo tvrd̄enja, tj. iz (2.19) i
(2.20) sledi (2.18). Zaista, ako je x > 0, onda iz (2.19) sledi da je
x |x|
|xn | = xn > = , za n ≥ n0 .
2 2
Ako je pak x < 0, onda iz (2.20) imamo da je
x |x|
|xn | = −xn > − = , za n ≥ n0 .
2 2
Tvrd̄enje 2.40. Ako je lim xn = x ∈ R, x ̸= 0 i xn ̸= 0 za svako n ∈ N, tada je niz
( ) n→∞
1
ograničen.
xn
|x|
Dokaz. Iz Tvrd̄enja 2.39 sledi da postoji n0 ∈ N tako da je |xn | > za svako n ≥ n0 ,
{ 2 }
1 2 2 1 1
pa je < za svako n ≥ n0 . Neka je M = max , ,..., . Tada je
|xn | |x| ( ) |x| |x1 | |xn0 −1 |
1
= 1 ≤ M za svako n ∈ N, pa je niz 1 ograničen.
xn |xn | xn
Važi i više od Tvrd̄enja 2.40.

Tvrd̄enje 2.41. Ako je lim xn = x ∈ R, x ̸= 0 i xn ̸= 0 za svako n ∈ N, tada niz
( ) n→∞
1
konvergira i važi
xn
1 1
lim = . (2.21)
n→∞ xn x
Dokaz. Neka je lim xn = x ̸= 0 i xn ̸= 0 za svako n ∈ N. Iz Tvrd̄enja 2.40 sledi da

n→∞
1
postoji M > 0 tako da je ≤ M za svako n ∈ N. Zato za svako n ∈ N važi:
|xn |

1 1 1 M

xn − x = |x||xn | |xn − x| ≤ |x| |xn − x|.
Neka je ϵ > 0 proizvoljno. Iz lim xn = x sledi da postoji n0 ∈ N tako da za svako

n→∞
|x|
n ≥ n0 važi |xn − x| < · ϵ. Stoga za n ≥ n0 imamo
M

1 1 M M |x|

xn − x ≤ |x| |xn − x| < |x| · M · ϵ = ϵ.
( )
1
Prema tome, niz konvergira i važi (2.21).
xn
Tvrd̄enje 2.42. Ako je lim xn = x ∈ R, lim yn = y ∈ R, y ̸= 0 i yn ̸= 0 za svako
( ) n→∞ n→∞
xn
n ∈ N, tada niz konvergira i važi
yn
xn x
lim = .
n→∞ yn y
( ) ( )
xn 1
Dokaz. Kako je = xn · , tvrd̄enje sledi iz Tvrd̄enja 2.41 i Tvrd̄enja 2.33.
yn yn
Dokaz ovog tvrd̄enja se može izvesti korišćenjem nula-nizova. Naime, iz lim xn =
n→∞
x i lim yn = y, na osnovu Tvrd̄enja 2.27, sledi da postoje nula-nizovi (αn ) i (βn )
n→∞
tako da je xn = x + αn i yn = y + βn , n ∈ N, i stoga je
xn x x + αn x (x + αn )y − (y + βn )x yαn − xβn
− = − = = . (2.22)
yn y y + βn y (y + βn )y y · yn
Budući da su (yαn ) i (xβn ) nula-nizovi, na osnovu Tvrd̄enja 2.26 zaključujemo da je

(yαn − xβn ) nula-niz. Kako je lim yn = y ̸= 0, iz Tvrd̄enja 2.40 sledi da je niz
( ) (n→∞ )
1 1
ograničen, i stoga i niz . Na osnovu Tvrd̄enja 2.28 dobijamo da je
( yn ) y · yn
1
(yαn − xβn ) · nula-niz. Sada, na osnovu (2.22) i Tvrd̄enja 2.27 (ili Tvrd̄enja
y · yn
xn x
2.19) zaključujemo da je lim = .
n→∞ yn y
Obrat Tvrd̄enja 2.42 ne važi, tj. ukoliko je količnik dva niza konvergentan niz, ne
nπ
mora svaki od njih da bude konvergentan niz. Na primer, za an = sin i bn = n,
( ) 2
an
n ∈ N, važi da je količnik konvergentan niz (Primer 2.29), ali oba niza (an ) i (bn )
bn
divergiraju. Takod̄e, nizovi xn = 2(−1)n i yn = (−1)n , n ∈ N, divergiraju, ali je njihov

xn
količnik = 2, n ∈ N, kao konstantan niz, konvergentan.
yn
Napomenimo da ako nizovi (xn ) i (yn ) teže ka +∞ (−∞) (tj. odred̄eno divergi-
raju), ili ako su oba
( niza
) nula-nizovi, u opštem slučaju ne možemo ništa zaključiti o
xn
konvergenciji niza -ovaj niz može konvergirati, ali može biti i divergentan.
yn
Na primer, ako je xn = n2 i yn = −3n, n ∈ N, onda je lim xn = +∞, lim yn = −∞
n→∞ n→∞
xn yn
i lim = −∞ i lim = 0.
n→∞ yn n→∞ xn
Neka je an = 2 + (−1)n , n ∈ N. Tada je
{
3, n = 2k,
an =
1, n = 2k − 1, k ∈ N,
i za xn = an · n = (2 + (−1)n )n, budući da je an ≥ 1 > 0 za svako n ∈ N i lim n = +∞,
n→∞
na osnovu Tvrd̄enja 2.36 (ii) zaključujemo da je lim xn = +∞. Ako je yn = n, tada je
n→∞
xn
i lim yn = +∞, ali lim = lim an ne postoji.
n→∞ n→∞ yn n→∞
( ) ( ) 4 1
4 1 2 1
Za nula-nizove i važi lim n = lim 4n = +∞ i lim n = lim =
n n 2 n→∞ 1 n→∞ n→∞ 4 n→∞ 4n
( n2 n ) ( ) n
n (−1) 1
0, dok niz ((−1) ), količnik nula-nizova i , nema graničnu vrednost.
n n
Zbog toga, ako niz (xn ) teži ka +∞ ili ka −∞, a takod̄e i niz (yn ) teži ka +∞ ili
xn ∞
ka −∞, za limes lim kažemo da predstavlja neodred̄enost oblika , a za količnik
n→∞ yn ∞
xn ∞
da je neodred̄eni izraz oblika kad n → ∞. Ako su (xn ) i (yn ) nula-nizovi, onda
yn ∞
xn 0 xn
za limes lim kažemo da je neodred̄enost oblika , a za količnik da je neodred̄eni
n→∞ yn 0 yn
0
izraz oblika kad n → ∞.
0
( )
1
Tvrd̄enje 2.43. Ako je lim yn = +∞ ( lim yn = −∞), onda je nula-niz.4
n→∞ n→∞ yn
Dokaz. Neka je lim yn = +∞ i ϵ > 0 proizvoljno. Tada postoji n0 ∈ N tako da za svako
n→∞
1
n ∈ N iz n ≥ n0 sledi yn > > 0, odakle, na osnovu Tvrd̄enja 1.63 (xiii), imamo da je
ϵ ( )
1 1 1 1
0<
< ϵ, i stoga je = < ϵ. Prema tome, je nula-niz.
yn yn yn yn
4
Tvrd̄enje 2.43 simboliči zapisujemo:
1
= 0,
+∞
1
= 0.
−∞
Neka je sada lim yn = −∞ i ϵ > 0 proizvoljno. Tada postoji n0 ∈ N tako da za

n→∞
1
svako n ∈ N iz n ≥ n0 sledi yn < − < 0, odakle, na osnovu Tvrd̄enja 1.63 (xiii), imamo
ϵ
1 1
da je 0 > > −ϵ, i stoga 0 < − < ϵ. Dakle, za n ≥ n0 važi nejednakost
yn yn

1
= − 1 < ϵ.
yn yn
( )
1
Stoga zaključujemo da je nula-niz.
yn
Posledica 2.44. (2.44.1) Ako je lim yn = +∞ ( lim yn = −∞) i (xn ) ograničen niz,
( ) n→∞ n→∞
xn
onda je nula-niz.
yn
( )
xn
(2.44.2) Ako je lim yn = +∞ ( lim yn = −∞) i (xn ) konvergentan niz, onda je
n→∞ n→∞ yn
nula-niz.5
Dokaz. (2.44.1): Sledi iz Tvrd̄enja 2.43 i Tvrd̄enja 2.28.
(2.44.2): Sledi iz Tvrd̄enja 2.43 i Tvrd̄enja 2.31, odnosno iz (2.44.1) i Tvrd̄enja 2.13.
( )
1
Napomenimo da ako je (yn ) nula-niz, onda niz ne mora da ima granicu. Na
yn
1 (−1)n (−1)n 1
primer, niz yn = = = (n = 1, 2, . . . ) je nula-niz, ali niz =
(−1)n n (−1)2n n n yn
n
(−1) n (n = 1, 2, . . . ) nema granicu (videti Primer 2.10).
Tvrd̄enje 2.45. Neka je (yn ) nula-niz i neka je yn > 0 (yn < 0) za svako n ∈ N (ili
1 1
počev od nekog n). Tada je lim = +∞ ( lim = −∞).6
n→∞ yn n→∞ yn
Dokaz. Neka je yn > 0 za svako n ∈ N, i neka je M > 0 proizvoljno. Kako je lim yn = 0

n→∞
1
sledi da postoji n0 ∈ N tako da za sve prirodne brojeve n ≥ n0 važi 0 < yn < .
M
1 1
Odavde, > M za n ≥ n0 . Prema tome, lim = +∞.
yn n→∞ yn
5
Ako je lim xn = x ∈ R, tvrd̄enje (2.44.2) simboliči zapisujemo:
n→∞
x
= 0,
+∞
x
= 0, x ∈ R.
−∞
6
Tvrd̄enje 2.45 simbolički zapisujemo:
1 1
= +∞, = −∞.
+0 −0
Napomena 2.46. Primetimo da s obzirom na definiciju granične vrednosti niza, konver-

gencija niza ne zavisi od konačno mnogo članova niza. To znači da u radu sa limesima
nije uvek potrebno da odgovarajuće osobine nizova koje koristimo budu ispunjene za
svako n ∈ N, već je dovoljno da one važe počev od nekog n1 ∈ N.
Tako u formulaciji Tvrd̄enja 2.41 nije bilo nephodno pretpostaviti da je xn ̸= 0 za
svako n ∈ N, jer iz činjenice da je lim xn = x ̸= 0, na osnovu Tvrd̄enja 2.15 (ili na
n→∞
osnovu Tvrd̄enja 2.39) sledi da je xn ̸= 0 počev od nekog n. To znači da može da se desi
1
da ne bude definisano za svako n, ali ipak, budući da je definisano počev od nekog
xn ( )
1
n, govorimo o limesu niza . Iz istih razloga je u Tvrd̄enju 2.42 moguće izostaviti
xn
uslov da je yn ̸= 0 za sve n ∈ N. Slično, u Tvrd̄enju 2.43 i Posledici 2.44 moguće je
izostaviti uslov da je yn ̸= 0 za svako n ∈ N.
Takod̄e, u Tvrd̄enju 2.45 je bilo dovoljno pretpostaviti da je yn > 0 (yn < 0) počev
od nekog n1 ∈ N.7 •
Sledeća tvrd̄enja nam često pojednostavljuju nalaženje limesa nizova.
Tvrd̄enje 2.47. Neka su dati nizovi (xn ) i (yn ), pri čemu je (xn ) konvergentan niz.
Tada niz (xn + yn ) ima graničnu vrednost ako i samo ako niz (yn ) ima graničnu vrednost
i važi jednakost:
lim (xn + yn ) = lim xn + lim yn . (2.23)

n→∞ n→∞ n→∞
Pri tome važe ekvivalencije:

(i) Niz (yn ) je konvergentan ako i samo ako je niz (xn + yn ) konvergentan;
(ii) Niz (yn ) teži ka +∞ (−∞) kad n → ∞ ako i samo ako niz (xn + yn ) teži ka +∞
(−∞) kad n → ∞.
Dokaz. (i): Neka je lim xn = x ∈ R i neka je (yn ) konvergentan niz. Budući da je

n→∞
niz (xn ) konvergentan, iz Tvrd̄enja 2.19 sledi da je niz (xn + yn ) konvergentan i da važi
jednakost (2.23).
Obrnuto, pretpostavimo da je niz (xn + yn ) konvergentan. Opet iz konvergencije
niza (xn ), na osnovu Tvrd̄enja 2.19, zaključujemo da je niz ((xn + yn ) − xn ) = (yn )
konvergentan.
(ii): Pretpostavimo sada da je lim yn = +∞. Budući da je niz (xn ) konvergentan, iz
n→∞
Tvrd̄enja 2.22 (v) sledi da je lim (xn + yn ) = +∞. Prema tome, lim (xn + yn ) = +∞ =
n→∞ n→∞
x + (+∞) = lim xn + lim yn .
n→∞ n→∞
7
Zaista, neka postoji n1 ∈ N tako da je yn > 0 za n ≥ n1 , i neka je (yn ) nula-niz. Tada za proizvoljno
M > 0, iz činjenice da je (yn ) nula-niz sledi da postoji n2 ∈ N tako da je |yn | < M 1
za n ≥ n2 , te za
n0 = max{n1 , n2 } i svako n ≥ n0 važi da je 0 < yn = |yn | < M 1
, odakle sledi da je y1n > M za svako
1
n ≥ n0 . Prema tome, lim = +∞.
n→∞ yn
Obrnuto, pretpostavimo da je lim (xn + yn ) = +∞. Kako je (xn ) konvergentan,

n→∞
to je i niz (−xn ) konvergentan (Posledica 2.34), pa iz Tvrd̄enja 2.22 (v) sledi da je
lim yn = lim ((xn + yn ) − xn ) = +∞.
n→∞ n→∞
Slično se dokazuje da je lim yn = −∞ ako i samo ako je lim (xn + yn ) = −∞.
n→∞ n→∞
Tvrd̄enje 2.48. Neka su dati nizovi (xn ) i (yn ) pri čemu je (xn ) konvergentan niz,
lim xn = x ∈ R, x ̸= 0. Tada niz (xn · yn ) ima graničnu vrednost ako i samo ako niz
n→∞
(yn ) ima graničnu vrednost i važi jednakost
lim (xn · yn ) = lim xn · lim yn . (2.24)

n→∞ n→∞ n→∞

(i) Niz (yn ) je konvergentan ako i samo ako je niz (xn · yn ) konvergentan;
(ii) Ako je x > 0, tada niz (yn ) teži ka +∞ (−∞) kad n → ∞ ako i samo ako niz (xn ·yn )
teži ka +∞ (−∞) kad n → ∞;
(iii) Ako je x < 0, tada niz (yn ) teži ka +∞ (−∞) kad n → ∞ ako i samo ako niz
(xn · yn ) teži ka −∞ (+∞) kad n → ∞.
Dokaz. (i): Pretpostavimo da je niz (yn ) konvergentan. Budući da je (xn ) konvergentan

niz, iz Tvrd̄enja 2.33 sledi da je niz (xn yn ) konvergentan i da važi jednakost (2.24).
Obrnuto, pretpostavimo da je niz (xn yn ) konvergentan. Kako je (xn ) konvergentan
niz i lim xn = x ̸= 0, na osnovu Tvrd̄enja 2.42 i Napomene 2.46 sledi da je niz (yn ) =
( )
n→∞
xn yn
konvergentan.
xn
(ii): Neka je lim xn = x > 0.
n→∞
Pretpostavimo da je lim yn = +∞. Iz Tvrd̄enja 2.36(iii) sledi da je lim (xn yn ) =
n→∞ n→∞
+∞. Prema tome, lim (xn yn ) = +∞ = x · (+∞) = lim xn · lim yn .
n→∞ n→∞ n→∞
Obrnuto, pretpostavimo da je lim (xn yn ) = +∞. Iz Tvrd̄enja 2.41 sledi da niz
( ) n→∞
1 1 1 1
konvergira i da je lim = > 0. Kako je yn = (xn yn ) · , opet iz Tvrd̄enja
xn n→∞ xn x xn
2.36 (iii) sledi da je lim yn = +∞.
n→∞
Slično, korišćenjem Tvrd̄enja 2.36 (vi), dokazuje se da je lim yn = −∞ ako i samo
n→∞
ako je lim (xn yn ) = −∞, te je stoga lim (xn yn ) = −∞ = x · (−∞) = lim xn · lim yn .
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
(iii): Sledi iz Tvrd̄enja 2.36 (iii) i (vi), slično dokazu za (ii).
Posledica 2.49. Proizvod konvergentnog niza sa graničnom vrednošću različitom od 0 i

divergentnog niza je divergentan niz.
Dokaz. Neka je (xn ) konvergentan niz, lim xn = x ̸= 0, i (yn ) divergentan niz. Iz

n→∞
Tvrd̄enja 2.48 (i) sledi da je zn = xn yn , n ∈ N, divergentan niz.
Tvrd̄enje 2.50. Neka su dati nizovi ( )(xn ) i (yn ) pri čemu je (yn ) konvergentan niz,
xn
lim yn = y ∈ R, y ̸= 0. Tada niz ima graničnu vrednost ako i samo ako niz (xn )
n→∞ yn
ima graničnu vrednost i važi jednakost
xn lim xn
lim = n→∞ . (2.25)
n→∞ yn lim yn
n→∞

( )
xn
(i) Niz (xn ) je konvergentan ako i samo ako je niz konvergentan;
yn
( )
xn
(ii) Ako je y > 0, tada (xn ) teži ka +∞ (−∞) kad n → ∞ ako i samo ako niz
yn
teži ka +∞ (−∞) kad n → ∞;
( )
xn
(iii) Ako je y < 0, tada (xn ) teži ka +∞ (−∞) kad n → ∞ ako i samo ako niz
yn
teži ka −∞ (+∞) kad n → ∞.
( )
1 1 1
Dokaz. Iz Tvrd̄enja 2.41 sledi da niz konvergira i da je lim = ̸= 0. Kako
( ) ( ) yn n→∞ yn y
xn 1
je = · xn , tvrd̄enje sledi iz Tvrd̄enja 2.48.
yn yn
Sledeće tvrd̄enje, koje ćemo često koristiti, poznato je kao ,,teorema o lopovu i dva
policajca“.
Tvrd̄enje 2.51. Neka su nizovi (xn ), (yn ) i (zn ) takvi da za svako n ∈ N (ili počev od
nekog n) važi
xn ≤ yn ≤ zn , (2.26)
i neka je
lim xn = lim zn = a ∈ R. (2.27)
n→∞ n→∞
Tada je lim yn = a.
n→∞
Dokaz. Neka nejednakost (2.26) važi za sve n ∈ N, i neka je ϵ > 0 proizvoljan broj. Iz
(2.27) sledi da postoje n1 , n2 ∈ N tako da je
a − ϵ < xn < a + ϵ, za svaki prirodan broj n ≥ n1 , (2.28)
i
a − ϵ < zn < a + ϵ, za svaki prirodan broj n ≥ n2 . (2.29)
Neka je n0 = max{n1 , n2 }. Sada na osnovu (2.26), (2.28) i (2.29) sledi da za svaki
prirodan broj n ≥ n0 važi
a − ϵ < xn ≤ yn ≤ zn < a + ϵ,
tj. yn ∈ (a − ϵ, a + ϵ). Prema tome, lim yn = a.

n→∞
Primetimo da je za dokaz prethodnog tvrd̄enja bilo dovoljno pretpostaviti da (2.26)

važi počev od nekog n0 ∈ N jer, ponovimo opet, konvergencija niza ne zavisi od konačno
mnogo članova niza.8
Primer 2.52. Dokažimo da je

√
n
lim a = 1, a > 0. (2.30)
n→∞
√ √
Pretostavimo najpre da je a > 1. Tada je9 n
a > 1, tj. n a − 1 > 0 i na osnovu
Bernulijeve nejednakosti dobijamo
( (√ ))n (√ ) (√ )
a= 1+ na−1 ≥ 1 + n n a − 1 > n n a − 1 , n ∈ N.
Sledi
√ a
0< n
a−1< , za svako n ∈ N. (2.31)
n
a
Kako je lim = 0, i za konstantan niz xn = 0 (n ∈ N) važi lim xn = 0 (Primer 2.3),
n→∞ n (√ ) n→∞ √
to iz (2.31), na osnovu Tvrd̄enja 2.51, sledi lim n a − 1 = 0, odnosno lim n a = 1.
n→∞ n→∞
Ako je a = 1, jednakost (2.30) očigledno važi.
1
Pretpostavimo sada da je 0 < a < 1. Tada je b = > 1 i prema već dokazanom delu
√
n
a
tvd̄enja imamo da je lim b = 1. Odavde, na osnovu Tvrd̄enja 2.41, sledi
n→∞
√
√ 1 1 1 1
= lim √ √ = = 1. •
n
lim n a = lim n
= n
n→∞ n→∞ b n→∞ b lim b 1
n→∞

√
n
lim n = 1. (2.32)
n→∞
8
Dokaz se inače lako može modifikovati za slučaj da nejednakost (2.26) važi počev od nekog n, tj. da
postoji m ∈ N tako da ova nejednakost važi za sve prirodne brojeve n ≥ m. Naime, za proizvoljan broj
ϵ > 0, iz (2.27) sledi da postoje n1 , n2 ∈ N tako da je
a − ϵ < xn < a + ϵ, za svako n ≥ n1 ,
i
a − ϵ < zn < a + ϵ za svako n ≥ n2 .
Neka je n0 = max{m, n1 , n2 }. Za svaki prirodan broj n ≥ n0 važi
a − ϵ < xn ≤ yn ≤ zn < a + ϵ,
tj. |yn − a| < ϵ. Prema tome, lim yn = a.

√
n→∞ √
9
U protivnom, ako bi bilo n a ≤ 1, onda bismo na osnovu (1.55) imali a = ( n a)n ≤ 1n = 1, što je
suprotno pretpostavci.
Primenom binomne formule dobijamo

( (√ ))n (√ ) n(n − 1) ( √ )2 √
n = 1+ n
n−1 =1+n nn−1 + n
n − 1 + . . . ( n n − 1)n
2
√
Kako je n
n − 1 > 0 za n = 2, 3, . . . , to je
n(n − 1) ( √ )2
n> n
n−1 ,
2
i prema tome, √
√ 2
0< n−1< √
n
, n ∈ N, n ̸= 1. (2.33)
n−1
√
2 (√ )
Kako je lim √ = 0, iz (2.33) na osnovu Tvrd̄enja 2.51 dobijamo lim n n − 1 =
n→∞ n−1 n→∞
0, odakle sledi (2.32). •
Tvrd̄enje 2.54. Neka su (xn ) i (yn ) nizovi realnih brojeva takvi da je
xn ≤ yn za svako n ∈ N. (2.34)
Ako je lim xn = +∞, onda je lim yn = +∞.

n→∞ n→∞
Ako je lim yn = −∞, onda je lim xn = −∞.
n→∞ n→∞
Dokaz. Neka je lim xn = +∞ i M ∈ R proizvoljno. Tada postoji n0 ∈ N tako da je

n→∞
xn > M za svako n ≥ n0 . Iz (2.34) sledi da je yn > M za svako n ≥ n0 . Prema tome,
lim yn = +∞.
n→∞
Drugi deo tvrd̄enja se dokazuje analogno.
Naravno, za dokaz Tvrd̄enja 2.54 je bilo dovoljno pretpostaviti da nejednakost (2.34)
važi počev od nekog n ∈ N.
Primer 2.55. Dokazaćemo da je
an
lim = +∞, a > 1, k ∈ R. (2.35)
n→∞ nk
Dokazujemo najpre jednakost (2.35) za slučaj k = 1. Koristeći binomnu formulu

dobijamo
n(n − 1)
an = (1 + (a − 1))n = 1 + n(a − 1) + (a − 1)2 + · · · + (a − 1)n .
2
Odavde, budući da je a − 1 > 0, sledi
n(n − 1)
an > (a − 1)2 ,
2
i prema tome,
an n−1
> (a − 1)2 . (2.36)
n 2
n−1
Kako je lim (a − 1)2 = +∞, na osnovu Tvrd̄enja 2.54 iz (2.36) sledi
n→∞ 2
an
lim = +∞. (2.37)
n→∞ n
Ako je k < 1, tada je nk < n, pa je

an an
> , za svako n ∈ N. (2.38)
nk n
an
Iz (2.37) i (2.38), na osnovu Tvrd̄enja 2.54, sledi lim = +∞.
n→∞ nk
Dokažimo sada jednakost (2.35) za slučaj k > 1. Postoji prirodan broj m ≥ k i važi
n ≤ nm , pa je
k
( m √ n )m ( n )m
an an ( a) b
k
≥ m = = , (2.39)
n n n n
√
m
bn
gde je b = a > 1. Kako je na osnovu već dokazanog lim = +∞, iz Posledice 2.38
n→∞ n
((2.38.1)) sledi ( n )m
b
lim = +∞. (2.40)
n→∞ n
an
Sada iz (2.39), (2.40) i Tvrd̄enja 2.54 sledi lim = +∞. •
n→∞ nk
Primer 2.56. Ako k, a ∈ R, |a| > 1, onda je
nk
lim = 0. (2.41)
n→∞ an
Zaista, iz (2.35) sledi

|a|n
lim = +∞,
n→∞ nk
pa iz Tvrd̄enja 2.43 sledi da je

nk
lim = 0. (2.42)
n→∞ |a|n
Budući da je (xn ) nula-niz ako i samo ako je (|xn |) nula-niz (videti Zadatak 1, u drugom
delu knjige), iz (2.42) sledi (2.41). •
Primer 2.57. Za k, a ∈ R, k > 0, a > 0, a ̸= 1, dokažimo da je

loga n
lim = 0. (2.43)
n→∞ nk
Razmotrimo prvo slučaj kada je a > 1. Neka je ϵ > 0 proizvoljan broj, i neka je
b = aϵ . Kako je a > 1, sledi b = aϵ > a0 = 1. Iz (2.41) sledi
n
lim = 0,
n→∞ bn
pa će postojati n0 ∈ N tako da za svako n ∈ N, n ≥ n0 važi
1 n
n
≤ n < 1.
b b
Množenjem sa bn dobijamo
1 ≤ n < bn ,
tj.
1 ≤ n < aϵ n .
Odavde, s obzirom da je funkcija x 7→ loga x strogo rastuća jer je a > 1, dobijamo
0 ≤ loga n < ϵ n, za n ≥ n0 ,
i stoga,
loga n
0≤ < ϵ, za n ≥ n0 . (2.44)
n
Prema tome,
loga n
lim = 0. (2.45)
n→∞ n
Time smo dokazali da (2.43) važi za slučaj kada je k = 1.
loga (n + 1) n+1
Iz (2.45) sledi lim = 0, i kako je lim = 1, to na osnovu Tvrd̄enja
n→∞ n+1 n→∞ n
2.31 dobijamo
( )
loga (n + 1) loga (n + 1) n + 1
lim = lim · = 0. (2.46)
n→∞ n n→∞ n+1 n
Odavde sledi da za svaki niz (mn ) prirodnih brojeva takav da je lim mn = +∞ važi:
n→∞
loga (mn + 1)
lim =0 (2.47)
n→∞ mn
Zaista, za proizvoljno ϵ > 0 iz (2.45) sledi da postoji n0 ∈ N tako da za n ∈ N važi

implikacija:
loga (n + 1) loga (n + 1)
n ≥ n0 =⇒ 0 ≤ = < ϵ. (2.48)
n n
Iz lim mn = +∞ sledi da postoji n1 ∈ N tako da za sve n ≥ n1 važi mn > n0 ,
n→∞
loga (mn + 1)
odakle zbog (2.48) dobijamo 0 ≤ < ϵ. Prema tome, važi (2.47).
mn
Neka je mn = [nk ], n ∈ N. Kako je zbog k > 0 funkcija x 7→ xk rastuća, to iz
n ≥ 1 sledi nk ≥ 1k = 1, pa je (mn ) niz prirodnih brojeva. Zbog (1.45) važi nejednakost
[nk ] ≤ nk < [nk ] + 1, tj.
mn ≤ nk < mn + 1, n ∈ N. (2.49)
Kako je10 lim nk = +∞, to je lim (nk − 1) = +∞ na osnovu Tvrd̄enja 2.22 (v). S
n→∞ n→∞
obzirom da je mn > nk − 1, n ∈ N, na osnovu Tvrd̄enja 2.54 sledi lim mn = +∞.
n→∞
Iz (2.49) sledi
1 1
k
≤
n mn
i
loga nk < loga (mn + 1),
pa je
loga nk loga (mn + 1)
0≤ k
< . (2.50)
n mn
Sada iz (2.50) i (2.47), na osnovu Tvrd̄enja 2.51, dobijamo
loga nk
lim = 0,
n→∞ nk
odakle sledi ( )
loga n 1 loga nk
lim = lim · = 0.
n→∞ nk n→∞ k nk
1
Neka je sada 0 < a < 1. Onda je > 1 i na osnovu već dokazanog imamo da je
a
loga−1 n
lim = 0.
n→∞ nk
Odavde sledi
( )
loga n loga−1 n loga−1 n
lim k
= lim − k
= − lim = 0. •
n→∞ n n→∞ n n→∞ nk
loga n
S obzirom da za 0 < a < 1 važi da je loga n < 0 za n ∈ N, n ≥ 2, to je i <0
nk
loga n
za n ≥ 2. Med̄utim, za a > 1 važi da je loga n > 0 za n ∈ N, n ≥ 2, te je i > 0 za
nk
n ≥ 2. Iz Primera 2.57 i Tvrd̄enja 2.45 sledi
nk
lim = −∞, k > 0, 0 < a < 1. (2.51)
n→∞ loga n
i
nk
lim = +∞, k > 0, a > 1. (2.52)
n→∞ loga n
10
Neka je M > 0 proizvoljno. Na osnovu Arhimedovog principa postoji n0 ∈ N tako da je n0 > M 1/k
(za n0 se može uzeti [M 1/k ] + 1). Tada za svaki prirodan broj n ≥ n0 važi n > M 1/k i kako je funkcija
x 7→ xk strogo rastuća (jer je k > 0), dobijamo da za svako n ≥ n0 važi nk > M . Prema tome,
lim nk = +∞.
n→∞
Ako za dva niza (an ) i (bn ), takva da je lim an = +∞ (−∞) i lim bn = +∞ (−∞),
n→∞ n→∞
an bn
važi lim = +∞ (−∞) (ili, što je u ovom slučaju ekvivalentno11 , lim = 0), onda
n→∞ bn n→∞ an
ćemo reći da je niz (an ) beskonačno veliki niz višeg reda u odnosu na niz (bn ), odnosno
da niz (an ) ,,brže teži“ beskonačnosti od niza (bn ) i pisati bn ≺ an . Nije teško videti da
je ova relacija tranzitivna.
Kako je lim nk = +∞ za k > 0, lim loga n = −∞ za 0 < a < 1 i lim loga n = +∞
n→∞ n→∞ n→∞
za a > 1, 12 iz (2.51) i (2.52) sledi da je
loga n ≺ nk , za a > 0, a ̸= 1, k > 0. (2.53)
Budući da je lim an = +∞ za a > 1 (dokaz analogan onom u Primeru 2.8), iz (2.35)

n→∞
sledi da je
nk ≺ an za a > 1, k > 0. (2.54)
Prema tome, na osnovu (2.53) i (2.54), za a > 1 i k > 0 važi
loga n ≺ nk ≺ an . (2.55)
Korišćenjem Tvrd̄enja 2.51 i 2.54, dokazujemo sledeće tvrd̄enje koje govori o tome
da tačku nagomilavanja nekog skupa možemo okarakterisati pomoću niza elemenata iz
tog skupa.
Tvrd̄enje 2.58. Tačka x0 ∈ R je tačka nagomilavanja skupa X ⊂ R ako i samo ako
postoji niz med̄usobno različitih elemenata skupa X koji teži ka x0 .
Dokaz. Neka je x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa X ⊂ R. Razmotrimo najpre slučaj
kada
( ) broj. Postoji tačka x1 ∈ X tako da je x1 ∈ (x0 −1, x0 +1). U intervalu
je x0 konačan
1 1
x 0 − , x0 + ima beskonačno mnogo tačaka skupa X, pa postoji tačka x2 ∈ X
2 2( )
1 1
takva da je x2 ∈ x0 − , x0 + i x1 ̸= x2 . Taj postupak nastavljamo. Ako smo našli
2 2
1 1
med̄usobno različite elemente x1 , x2 , . . . , xn skupa X takve da je xi ∈ (x0 − , x0 + ),
i i
11 an bn
Ako je lim = +∞ (−∞), onda na osnovu Tvrd̄enja 2.43 sledi da je lim = 0. Obrnuto, ako
n→∞ bn n→∞ an
bn
je lim = 0 i, recimo, lim an = +∞ i lim bn = −∞, onda je počev od nekog n, an > 0 i bn < 0,
n→∞ an n→∞ n→∞
bn an
pa je < 0 počev od nekog n. Sada iz Tvrd̄enja 2.45 sledi da je lim = −∞.
an n→∞ bn
12
Neka je a > 1 i neka je M > 0 proizvoljan broj. Tada na osnovu Arhimedovog principa postoji
prirodan broj n0 takav da je n0 > aM (za n0 se može uzeti [aM ] + 1). Tada za svaki prirodan broj
n ≥ n0 važi n > aM i budući da je funkcija x 7→ loga x strogo rastuća, dobijamo da za sve n ≥ n0 važi
loga n > loga aM = M . Prema tome, lim loga n = +∞ za a > 1.
n→∞
Neka je sada 0 < a < 1, i neka je M > 0 proizvoljan broj. Tada na osnovu Arhimedovog principa
postoji prirodan broj n0 takav da je n0 > a−M (za n0 možemo uzeti [a−M ] + 1). Tada za svaki prirodan
broj n ≥ n0 važi n > a−M i kako je funkcija t 7→ loga t strogo opadajuća, to je loga n < loga a−M = −M
za sve n ≥ n0 . Ovo znači da je lim loga n = −∞.
n→∞
( )
1 1
i = 1, . . . , n, budući da okolina x0 − , x0 + sadrži beskonačno mnogo
n+1 n+1 ( )
1 1
elemenata skupa X, moguće je naći element xn+1 iz X ∩ x0 − , x0 +
n+1 n+1
različit od svih x1 , x2 , . . . , xn . Time je indukcijom odred̄en niz med̄usobno različitih
elemenata xn skupa X takav da za svako n ∈ N važi:
1 1
x0 − < xn < x0 + . (2.56)
n n
( ) ( )
1 1
Kako je lim x0 − = lim x0 + = x0 , iz (2.56) i Tvrd̄enja 2.51 sledi lim xn =
n→∞ n n→∞ n n→∞
x0 .
Neka je x0 = +∞ (x0 = −∞). Na sličan način kao malopre možemo indukcijom
odrediti niz (xn ) med̄usobno različitih elemenata skupa X takvih da je xn ∈ (n, +∞)
(xn ∈ (−∞, −n)), n ∈ N. Kako je xn > n (xn < −n) i lim n = +∞ ( lim (−n) = −∞)
n→∞ n→∞
iz Tvrd̄enja 2.54 sledi lim xn = +∞ ( lim xn = −∞).
n→∞ n→∞
Obrnuto, neka je x0 granična vrednost niza (xn ) med̄usobno različitih elemenata
skupa X, i neka je U proizvoljna okolina tačke x0 . Tada na osnovu definicije granične
vrednosti sledi da se u okolini U nalaze skoro svi članovi niza (xn ). Kako su oni
med̄usobno različiti, sledi da U sadrži beskonačno mnogo elemenata skupa X. Prema
tome, x0 je tačka nagomilavanja skupa X.
Napomena 2.59. Slično Tvrd̄enju 2.58 može se dokazati da ako se u svakoj levoj
(desnoj) okolini realne tačke x0 nalazi beskonačno mnogo elemenata skupa X tada i
samo tada postoji niz med̄usobno različitih elemenata skupa X koji konvergira ,,sleva“
(,,zdesna“) ka tački x0 .
Zaista, ako je x0 ∈ R i ako se u svakoj levoj okolini tačke x0 nalazi beskonačno mnogo
elemenata skupa X, tada posmatrajući redom leve okoline
( ) ( )
1 1
(x0 − 1, x0 ), x0 − , x0 , ..., x0 − , x0 , ...,
2 n
analogno kao u dokazu prethodnog tvrd̄enja, dolazimo do niza različitih elemenata

x1 , x2 , ..., xn , ... skupa X za koje važi:
1
x0 − < xn < x0 . (2.57)
n
( )
1
Kako je lim x0 − = x0 , i kako za konstantan niz zn = x0 (n ∈ N) važi lim zn = x0 ,
n→∞ n n→∞
to iz (2.57) i Tvrd̄enja 2.51 sledi lim xn = x0 .
n→∞
Obrnuto, ako postoji niz (xn ) različitih elemenata skupa X takav da je xn < x0 za
sve n ∈ N i lim xn = x0 , tada se u proizvoljnoj levoj okolini tačke x0 nalaze skoro
n→∞
svi članovi ovog niza i budući da su oni med̄usobno različiti, ta okolina onda sadrži
beskonačno mnogo elemenata skupa X. •
2.1. Monotoni nizovi 105
Primer 2.60. Svaka tačka x ∈ R je tačka nagomilavanja kako skupa racionalnih brojeva
Q, tako i skupa iracionalnih brojeva I (Primeri 1.111 (v)). Stoga iz Tvrd̄enja 2.58 sledi
da postoji niz različitih racionalnih (iracionalnih) brojeva koji teži ka x.
Tako na primer, ako je x = +∞, tada √ za niz un = n (n ∈ N) važi un ∈ Q za sve
n ∈ N i lim un = +∞, dok za niz vn = 2 + n (n ∈ N) koji takod̄e teži ka +∞ važi da
n→∞ √
je vn ∈ I za sve n ∈ N, jer u protivnom iz vn ∈ Q sledi 2 = vn − n ∈ Q, što nije tačno.
Slično,
√ za x = −∞ niz u′n = −n (n ∈ N) teži ka −∞ i u′n ∈ Q za sve n ∈ N, dok za niz
vn′ = 2 − n (n ∈ N) koji takod̄e teži ka −∞ važi da je vn′ ∈ I za sve n ∈ N.
S obzirom da se u svakom otvorenom intervalu nalazi beskonačno mnogo racional-
nih (iracionalnih) brojeva (Napomena 1.91 i komentar nakon Tvrd̄enja 1.95), na osnovu
Napomene 2.59 sledi da za svaku realnu tačku x postoji niz različitih racionalnih (ira-
cionalnih) brojeva koji konvergira ka toj tački ,,sleva“, a takod̄e postoji i niz različitih
racionalnih (iracionalnih) brojeva koji konvergira ka toj tački ,,zdesna“.
√
p p 2
Ilustracije radi, ako je x ∈ Q, tada je x = , p ∈ Z, q ∈ N, i za nizove xn = −
√ q q n
p 2
i x′n = + , n ∈ N, važi da je xn , x′n ∈ I, 13 xn < x < x′n , i lim xn = lim x′n = x.
q n n→∞ n→∞
1 p 1 1 p 1
Za nizove rn = x − = − i rn′ = x + = + (n ∈ N) važi da je rn , rn′ ∈ Q,
n q n n q n
rn < x < rn′ za sve n ∈ N, i lim rn = lim rn′ = x.
n→∞ n→∞
1 1
Ako je x iracionalna tačka, tada za nizove zn = x − i zn′ = x + , n ∈ N, imamo
n n
da je lim zn = lim zn′ = x, zn < x < zn′ , zn , zn′ ∈ I za sve n ∈ N. 14
n→∞ n→∞
•
2.2 Monotoni nizovi

U ovoj sekciji pokazujemo da se monotoni nizovi ubrajaju med̄u nizove koji imaju
graničnu vrednost.
Definicija 2.61. Za niz (xn ) kažemo da je (monotono) rastući ako je xn ≤ xn+1 za

svako n ∈ N. Ako je xn < xn+1 za svako n ∈ N, onda kažemo da je niz (xn ) strogo
(monotono) rastući.
Za niz (xn ) kažemo da je (monotono) opadajući ako je xn ≥ xn+1 za svako n ∈ N. Ako
je xn > xn+1 za svako n ∈ N, onda kažemo da je niz (xn ) strogo (monotono) opadajući.
Za nizove koji su (strogo) rastući ili (strogo) opadajući kažemo da su monotoni nizovi.
√ ( )
p 2 √ p
13
Zaista, ako bi, na primer, xn ∈ Q, tj. − = r ∈ Q, onda bi 2 = − r n ∈ Q, što nije
q n q
tačno. ( )
1 1 1
14
Zaista, ako bi, na primer, zn = x− ∈ Q, tada bi x = x − + ∈ Q, što je suprotno
n n n
pretpostavci.
106 Glava 2. Nizovi
( )
1
Na primer, niz strogo opada, dok niz (n2 ) strogo raste. Konstantan niz je
n ( )
n n 1
istovremeno i rastući i opadajući. Niz ((−1) ) nije monoton, kao ni niz (−1) n .
2
Definicija 2.62. Za niz (xn ), supremum skupa {xn : n ∈ N} se zove supremum niza i
obeležava sa sup xn , dok se infimum skupa {xn : n ∈ N} zove infimum niza i obeležava
n
sa inf xn .
n
Na primer,
1 1
sup
= 1, inf = 0,
n n n n
sup(−1)n n = +∞, inf (−1)n n = −∞,
n n
3
sup(n + 1) = +∞, inf (n3 + 1) = 2.
n n
Primetimo da je svaki rastući niz (xn ) odozdo ograničen svojim prvim članom:
x1 ≤ x2 ≤ x3 ≤ · · · ≤ xn ≤ . . . .
Svaki opadajući niz (yn ) je odozgo ograničen svojim prvim članom:
y1 ≥ y2 ≥ y3 ≥ · · · ≥ yn ≥ . . . .
Stoga možemo reći da je rastući niz ograničen ako i samo ako je odozgo ograničen, a da
je opadajući niz ograničen ako i samo ako je odozdo ograničen.
Za rastuće nizove važi sledeća teorema.
Teorema 2.63. Svaki rastući niz (xn ) koji je odozgo ograničen je konvergentan i
lim xn = sup xn .
n→∞ n
Svaki rastući niz koji nije odozgo ograničen teži ka +∞.
Dokaz. Neka je niz (xn ) rastući i ograničen odozgo. Na osnovu aksiome supremuma sledi
da je supremum niza α = sup xn realan broj. Neka je ϵ > 0. Budući da je α − ϵ < α i
n
da je α najmanja gornja granica skupa {xn : n ∈ N}, sledi da α − ϵ nije gornja granica
skupa {xn : n ∈ N}. Zato postoji n0 ∈ N tako da je xn0 > α − ϵ. Kako je niz (xn )
rastući, to je za svako n ≥ n0
α − ϵ < xn0 ≤ xn ≤ α.
Prema tome, za svako n ≥ n0 je |xn − α| < ϵ, što znači da je niz (xn ) konvergentan i da
je lim xn = α = sup xn .
n→∞ n
Pretpostavimo da je (xn ) rastući i neograničen odozgo. Neka je M ∈ R proizvoljno.

Kako M nije gornja granica skupa {xn : n ∈ N}, postoji n0 ∈ N tako da je xn0 > M .
Budući da je niz (xn ) rastući, to je za svako n ≥ n0 , xn ≥ xn0 > M . Prema tome,
lim xn = +∞.
n→∞
Za opadajuće nizove važi sledeća teorema.
Teorema 2.64. Svaki opadajući niz (xn ) koji je odozdo ograničen je konvergentan i
lim xn = inf xn .
n→∞ n
Svaki opadajući niz koji nije odozdo ograničen teži ka −∞.
Dokaz. Slično dokazu Teoreme 2.63.
Napomena 2.65. Iz Teorema 2.63 i 2.64 sledi da svaki rastući (opadajući) niz (xn ),
bez obzira na to da li je ograničen odozgo (odozdo) ili ne, ima graničnu vrednost, i da
je lim xn = sup xn ( lim xn = inf xn ). •
n→∞ n n→∞ n
Posledica 2.66. Ako rastući (opadajući) niz nije konvergentan, onda je lim xn = +∞
n→∞
( lim xn = −∞).
n→∞
Dokaz. Iz prvog dela Teoreme 2.63 sledi da ako rastući niz nije konvergentan, onda on nije
ograničen odozgo, te je na osnovu drugog dela iste teoreme lim xn = +∞. Analogno,
n→∞
tvrd̄enje za opadajuće nizove sledi iz Teoreme 2.64.
Već smo naučili da je konvergentan niz ograničen, a da niz čija je granica +∞ (−∞)
nije ograničen odozgo (odozdo) i da obrnuta tvrd̄enja ne važe. Med̄utim kod monotonih
nizova važi obrat svakog od pomenutih tvrd̄enja.
Posledica 2.67. (i) Monoton niz je konvergentan ako i samo ako je ograničen.
Drugim rečima, rastući (opadajući) niz je konvergentan ako i samo ako je odozgo
(odozdo) ograničen.
(ii) Rastući (opadajući) niz odred̄eno divergira ka +∞ (−∞) ako i samo ako nije ograničen
odozgo (odozdo).
Dokaz. Tvrd̄enje (i) Sledi iz Teoreme 2.63 (Teoreme 2.64) i Tvrd̄enja 2.13.
Tvrd̄enje (ii) sledi iz Teoreme 2.63 (Teoreme 2.64) i Napomene 2.14.
108 Glava 2. Nizovi
Primer 2.68. Dokažimo da niz

√ √ √
√ √ √
x1 = 2, x2 = 2 + 2, x3 = 2 + 2 + 2, . . .
√ √ √ √ √
xn = 2 + 2 + 2 + · · · + 2 = 2 + xn−1
konvergira.
Najpre ćemo indukcijom pokazati da je niz (xn ) rastući. √

√
Kako
√ je f (x) = x, x ∈ R+ , strogo rastuća funkcija, to iz 2 < 2 + 2 sledi x1 =
√ √
2 < 2+ √ 2 = x2 .√Pretpostavimo da je xn < xn+1 . Tada je i 2 + xn < 2 + xn+1 , te
je xn+1 = 2 + xn < 2 + xn+1 = xn+2 .
Da bi dokazali da je niz (xn ) konvergentan dovoljno je sada dokazati da je ograničen
odozgo. Dokazaćemo indukcijom
√ da je 2 gornja granica ovog niza:
Imamo da je √ x1 = 2 < √ 2 i pretpostavimo da je xn < 2. Tada je 2 + xn < 2 + 2 = 4
i zato je xn+1 = 2 + xn < 4 = 2.
Budući da je niz (xn ) rastući i ograničen odozgo,
√ on je konvergentan i označimo sa x
njegovu graničnu vrednost. Iz jednakosti xn = 2 + xn−1 sledi jednakost x2n = 2+ xn−1 .
Odavde i iz činjenice da je lim xn = x sledi da je i lim xn−1 = x dobijamo x2 = 2 + x,
n→∞ √ n→∞ √
1 + 9 1− 9
tj. x − x − 2 = 0. Sledi x =
2 = 2 (odbacujemo drugo rešenje = −1
2 2
prethodne kvadratne jednačine) jer je x ≥ 0 zbog xn > 0 (Tvrd̄enje 2.15). Prema tome,
lim xn = 2. •
n→∞
an
lim = 0, a > 0. (2.58)
n→∞ n!
an
Neka je xn = . Sledi xn > 0 za svako n ∈ N i
n!
an+1
xn+1 (n + 1)! a
= = . (2.59)
xn an n+1
n!
a
Kako je < 1 za n + 1 > a, tj. n > a − 1, to je xn+1 < xn za n > a − 1. Neka
n+1
je n0 = max{[a − 1] + 1, 1} = max{[a], 1}. Niz (xn0 , xn0 +1 , xn0 +2 , . . . ) je opadajući i
ograničen odozdo nulom, te je na osnovu Teoreme 2.64 konvergentan. Kako konvergencija
niza ne zavisi od konačno mnogo članova niza, sledi da je niz (xn ) konvergentan. Stoga
postoji x ∈ R tako da je x = lim xn . Tada je i lim xn+1 = x. Na osnovu (2.59) imamo
n→∞ n→∞
a a
xn+1 = xn , te je lim xn+1 = lim xn · lim , tj. x = x · 0 = 0, što dokazuje
n+1 n→∞ n→∞ n→∞ n+1
jednakost (2.58).
an
Primetimo da je lim = 0 za svako a ∈ R. Zaista, za a = 0 to je očigledno, a
n→∞ n! n
a |a|n
ako je a < 0, onda je |a| > 0, pa je na osnovu već dokazanog lim = lim = 0,
n→∞ n! n→∞ n!
an
odakle sledi lim = 0 (videti Zadatak 1). •
n→∞ n!
Iz (2.58), na osnovu Tvrd̄enja 2.45, sledi
n!
lim = +∞, a > 0. (2.60)
n→∞ an
Kako je lim n! = +∞ i lim an = +∞ za a > 1, to iz (2.55) i (2.60) sledi da za a > 1 i
n→∞ n→∞
k > 0 važi
loga n ≺ nk ≺ an ≺ n!. (2.61)
Definicija 2.70. Neka je a : N → A niz elemenata skupa A i neka je n : N → N strogo
rastući niz prirodnih brojeva, tj. neka je
n1 < n2 < n3 < · · · < nk < nk+1 < . . . .
Tada se niz a ◦ n : N → A, tj.
(an1 , an2 , . . . , ank , ank+1 , . . . ),
naziva podniz niza (an ) ili delimični niz niza (an ).

Prema tome, podniz nekog niza je takod̄e niz. Niz (bk ) je podniz niza (an ) ako
je bk = ank , k ∈ N, gde je (nk ) strogo rastući niz prirodnih brojeva. Na primer, niz
(2, 4, 6, . . . , 2n, . . . ) je podniz niza prirodnih brojeva (1, 2, 3, . . . , n, . . . ). Med̄utim
niz (6, 2, 4, 8, . . . , 2n, . . . ) nije podniz niza prirodnih brojeva. Niz (a1 , a3 , a5 , . . . ) je
podniz niza (an ), ali niz (a3 , a1 , a5 , . . . , ) nije podniz niza (an ) (a1 ̸= a3 ). Trivijalno, i
sam niz (an ) je podniz niza (an ).
Primetimo da ako je (ank ) podniz niza (an ), onda je15
nk ≥ k za svako k ∈ N
i na osnovu Tvrd̄enja 2.54 sledi

lim nk = +∞. (2.62)
k→∞
15
Uzmemo li, na primer, da je nk = 3k + 1, k ∈ N, onda je niz (nk )k = (4, 7, 10, 13, . . . ) strogo rastući
niz prirodnih brojeva, i niz (bk )k gde je bk = ank = a3k+1 , k ∈ N, tj.
(b1 , b2 , b3 , b4 , . . . ) = (a4 , a7 , a10 , a13 , . . . ),
je podniz niza (an ). Primetimo da je nk = 3k + 1 ≥ k za sve k ∈ N.
Slobodnije govoreći, mi podniz pravimo tako što iz niza uzimamo pojedine članove poštujući pritom
poredak u kome se oni pojavljuju u nizu. To znači da ne smemo da uzmemo deveti član u nizu, pa
onda peti član, itd. Gledajući podniz (bk )k = (ank )k , k je pozicija člana bk = ank u podnizu (bk )k , dok
je njegova pozicija u nizu (an ) upravo nk . U gornjem primeru a4 je na prvoj poziciji u podnizu, a na
četvrtoj poziciji u nizu (k = 1 i nk = 4), a7 je na drugoj poziciji u podnizu, a na sedmoj poziciji u nizu
(k = 2 i nk = 7), itd. Primećujemo da je pozicija člana u podnizu, što je k, uvek manja ili jednaka od
njegove pozicije u nizu, tj. nk .
110 Glava 2. Nizovi
Tvrd̄enje 2.71. Ako niz (xn ) ima graničnu vrednost x ∈ R, tada svaki njegov podniz
ima graničnu vrednost x.
Dokaz. Neka je lim xn = x, x ∈ R, (xnk ) podniz niza (xn ) i U proizvoljna okolina tačke
n→∞
x. Iz lim xn = x sledi da postoji n0 ∈ N tako da je za sve n ≥ n0 , xn ∈ U . Iz (2.62)
n→∞
sledi da postoji k0 ∈ N, tako da za svako k ≥ k0 važi nk ≥ n0 . Sledi xnk ∈ U za svako
k ≥ k0 . Prema tome, lim xnk = x.
k→∞
Med̄utim ako jedan podniz niza (xn ) ima graničnu vrednost, sam niz (xn ) ne mora
imati graničnu vrednost. Na primer, niz xn = (−1)n (n = 1, 2, . . . ) ima konvergentne
podnizove: x2k = 1 i x2k−1 = −1 (k = 1, 2, . . . ), ali sam nema graničnu vrednost.
Na osnovu Tvrd̄enja 2.71 sledi da ako niz ima bar dva podniza koji imaju različite
granične vrednosti, onda taj niz nema graničnu vrednost.
Iz konvergencije podniza, kao što već primetismo u prethodnom primeru, u opštem
slučaju ne sledi konvergencija niza. Med̄utim u slučaju monotonog niza, konvergencija
bilo kog podniza povlači konvergenciju samog niza.
Tvrd̄enje 2.72. Za monotoni niz sledeći uslovi su ekvivalentni:

(1) Niz (xn ) je konvergentan;
(2) Svaki podniz niza (xn ) je konvergentan;
(3) Postoji konvergentan podniz niza (xn ).
Dokaz. (1) =⇒ (2): Ako je niz (xn ) konvergentan onda je svaki njegov podniz konver-
gentan i konvergira ka istoj graničnoj vrednosti na osnovu Tvrd̄enja 2.71 (primećujemo
da ova implikacija važi i bez pretpostavke o monotonosti niza (xn )).
Implikacija (2) =⇒ (3) je očigledna.
(3) =⇒ (1): Neka postoji konvergentan podniz (xnk ) monotonog niza (xn ) i neka je
x ∈ R njegova granična vrednost. Iz monotonosti niza (xn ) sledi da on ima konačnu
ili beskonačnu graničnu vrednost (Napomena 2.65) ka kojoj onda teži ma koji podniz
niza (xn ) (Tvrd̄enje 2.71). Prema tome, x je granična vrednost niza (xn ) i niz (xn ) je
konvergentan.
Sledeće tvrd̄enje nam govori da je rastući (opadajući) niz konvergentan ako i samo
ako ima podniz koji je odozgo (odozdo) ograničen.
Tvrd̄enje 2.73. Za monotono rastući (opadajući) niz sledeći uslovi su ekvivalentni:

(1) Niz (xn ) je konvergentan;
(2) Svaki podniz niza (xn ) je odozgo (odozdo) ograničen;
(3) Postoji odozgo (odozdo) ograničen podniz niza (xn ).
Dokaz. Sledi na osnovu Tvrd̄enja 2.72, jer je svaki podniz monotono rastućeg (opadajućeg)
niza i sam monotono rastući (opadajući), te je, na osnovu Posledice 2.67 (i), podniz
monotono rastućeg (opadajućeg) niza konvergentan ako i samo ako je ograničen odozgo
(odozdo).
Tvrd̄enje 2.74. Rastući (opadajući) niz je divergentan ako i samo ako ima podniz koji
nije odozgo (odozdo) ograničen.
Dokaz. Sledi iz ekvivalencije (1) ⇐⇒ (2) u Tvrd̄enju 2.73.
1 1 1
Primer 2.75. Pokažimo da niz xn = 1 + α + α + · · · + α konvergira za slučaj da je
2 3 n
α > 1.
Za k = 2, 3, . . . važi:
( ) ( ) ( )
1 1 1 1 1 1 1 1 1
x2k −1 = 1 + + + + + + + + + ··· + α +
2α 3α 4α 5α 6α 7α 8α 9α 15
( )
1 1 1
... + + + ··· + k
(2k−1 )α (2k−1 + 1)α (2 − 1)α
( ) ( ) ( )
1 1 1 1 1 1 1 1 1
< 1+ + + + + + + + + ··· + α +
2α 2α 4α 4α 4α 4α 8α 8α 8
( )
1 1 1
... + k−1 α
+ k−1 α + · · · + k−1 α =
(2 ) (2 ) (2 )
2 4 8 2 k−1
= 1 + α + α + α + · · · + k−1 α
2 4 8 (2 )
1 1 1 1
= 1 + α−1 + α−1 + α−1 + · · · + k−1 α−1
2 4 8 (2 )
1 1 1 1
= 1 + α−1 + α−1 2 + α−1 3 + · · · + α−1 k−1
2 (2 ) (2 ) (2 )
1
1 − α−1 k
(2 )
= .
1
1 − α−1
2
1
Kako je α > 1, to je α − 1 > 0 i stoga 2α−1 > 20 = 1. Prema tome, α−1 < 1, odakle
2
sledi da je
1
(2α−1 )k
> 0.
1
1 − α−1
2
Odavde dobijamo da je
1 1
1−
(2α−1 )k 1 (2α−1 )k 1 2α−1
x2k −1 < = − < = , k ∈ N,
1 1 1 1 2α−1−1
1− 1− 1− 1−
2α−1 2α−1 2α−1 2α−1
112 Glava 2. Nizovi
i podniz (x2k −1 )k rastućeg niza (xn )n je ograničen, te na osnovu Tvrd̄enja 2.73 sledi da
ovaj niz konvergira.
1 1 1
Pokažimo sada da niz xn = 1 + α + α + · · · + α divergira u slučaju kad je α ≤ 1.
2 3 n
1 1
Iz α ≤ 1 sledi da je nα ≤ n, te je α ≥ . Za k = 2, 3, . . . važi:
n n
( ) ( ) ( )
1 1 1 1 1 1 1 1 1
x2k −1 = 1 + + + + + + + + + ··· + α +
2α 3α 4α 5α 6α 7α 8α 9α 15
( )
1 1 1
... + + + ··· + k ≥
(2k−1 )α (2k−1 + 1)α (2 − 1)α
( ) ( ) ( )
1 1 1 1 1 1 1 1 1
≥ 1+ + + + + + + + + ··· + +
2 3 4 5 6 7 8 9 15
( )
1 1 1
... + + + · · · + >
2k−1 2k−1 + 1 2k − 1
( ) ( ) ( )
1 1 1 1 1 1 1 1
> 1+ + + + + + + + ··· + +
4 4 8 8 8 8 16 16
( )
1 1 2 4 8 2k−1
... + + · · · + = 1 + + + + · · · +
2k 2k 4 8 16 2k
k−1 k+1
= 1+ = .
2 2
k+1 k+1
Prema tome, za k ∈ N važi x2k −1 ≥ , i kako niz sa opštim članom nije
2 2
ograničen odozgo, to i niz (x2k −1 ) nije ograničen odozgo. Budući da je niz (xn ) rastući
i da ima podniz koji nije odozgo ograničen, iz Tvrd̄enja 2.74 sledi da ovaj niz divergira,
dok na osnovu Posledice 2.66 zaključujemo da je njegova granična vrednost +∞. •
2.3 Broj e
Jedna od važnih posledica teoreme o monotono
( rastućim
)n nizovima (Teoreme 2.63) je
1
činjenica da je niz sa opštim članom xn = 1 + konvergentan. Granična vrednost
n
ovog niza se obeležava sa e. Broj e je jedna od najvažnijih konstanti u matematičkoj
analizi. Za osnovu u eksponencijalnim i logaritamskim funkcijama je često pogodnije
koristiti broj e i zbog toga se logaritam sa osnovom e zove prirodni logaritam. Broj e
nalazi primenu kako u raznim matematičkom oblastima, tako i u fizici, hemiji, biologiji
i ekonomiji.
Teorema 2.76. Niz (xn ) sa opštim članom

( )
1 n
xn = 1 +
n
je konvergentan.
2.3. Broj e 113
Dokaz. Primenom binomne formule dobijamo:

( )
1 n
xn = 1+ =
n
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
n 1 n 1 n 1 n 1 n 1
= 1+ + 2
+ 3
+ ··· + + ··· + =
1 n 2 n 3 n k n k n nn
1 n(n − 1) 1 n(n − 1)(n − 2) 1
= 1+n· + 2
+ + ...
n 2! n 3! n3
n(n − 1) . . . (n − (k − 1)) 1 n(n − 1) . . . 2 · 1 1
··· + + ... + =
k! nk n! nn
1 n(n − 1) 1 n(n − 1)(n − 2)
= 1+1+ 2
+ + ...
2! n 3! n3
1 n(n − 1) . . . (n − (k − 1)) 1 n(n − 1) . . . (n − (n − 1))
... + k
+ ··· + =
k! ( n ) ( ) ( n! ) nn
1 1 1 1 2
= 1+1+ 1− + 1− 1− + ...
2! n 3! n n
( )( ) ( )
1 1 2 k−1
··· + 1− 1− ... 1 − + ...
k! n n n
( )( ) ( )
1 1 2 n−1
...··· + 1− 1− ... 1 − ,
n! n n n
i takod̄e
( ) ( )( )
1 1 1 1 2
xn+1 = 1+1+ 1− + 1− 1− + ...
2! n+1 3! n+1 n+1
( )( ) ( )
1 1 2 k−1
··· + 1− 1− ... 1 − + ...
k! n+1 n+1 n+1
( )( ) ( )
1 1 2 n−1
... + 1− 1− ... 1 − +
n! n+1 n+1 n+1
( )( ) ( )
1 1 2 n
+ 1− 1− ... 1 − .
(n + 1)! n+1 n+1 n+1
Kako je
i i
1− <1− , za i = 1, 2, . . . , n − 1,
n n+1
to je za k = 2, . . . , n,
( )( ) ( ) ( )( ) ( )
1 1 2 k−1 1 1 2 k−1
1− 1− . . . 1− < 1− 1− . . . 1− .
k! n n n k! n+1 n+1 n+1
Prema tome, svaki sabirak u zbiru za xn manji ili jednak od odgovarajućeg sabirka u
zbiru za16 xn+1 i pritom xn+1 ima jedan (pozitivan) sabirak više, te je
xn < xn+1 , za svako n ∈ N,

Pri tome, ako je n ≥ 2 onda je, počev od trećeg, svaki sabirak u zbiru za xn strogo manji od
16
odgovarajućeg sabirka u zbiru za xn+1 .

114 Glava 2. Nizovi
i niz (xn ) je strogo rastući.

Ovo smo mogli da pokažemo i primenom Bernulijeve nejednakosti: za n ≥ 2 važi
(n+1)n
xn (1 + n1 )n nn (n + 1)n (n − 1)n−1
= 1 n−1 = n−1 =
xn−1 (1 + n−1 ) n n2n−1
(n−1)n−1
( 2 ( )n )
(n2 − 1)n (n − 1)−1 n −1 1 n n
n
= = = 1 −
(n2 )n n−1 n2 n−1 n2 n−1
( ) ( )
n n 1 n n−1 n
> 1− 2 = 1− = = 1,
n n−1 n n−1 n n−1
i zato je xn > xn−1 .
Sada dokazujemo da je niz (xn ) odozgo ograničen. Primetimo da za svako n ≥ 2 važe
nejednakosti:
( )( )
1 1 2
1 − < 1, 1 − 1− < 1, . . .
n n n
( )( ) ( )
1 2 k−1
1− 1− ... 1 − < 1, . . .
n n n
( )( ) ( )
1 2 n−1
1− 1− ... 1 − < 1,
n n n
i stoga je,
( ) ( )( )
1 1 1 1 1 2 1
1− < , 1− 1− < , ...
2! n 2! 3! n n 3!
( )( ) ( )
1 1 2 n−1 1
1− 1− ... 1 − < .
n! n n n n!
Odavde zaključujemo da je
1 1 1 1
xn < 1 + + + + ... , n ≥ 2.
1! 2! 3! n!
Kako je k! = 1 · 2 · 3 · · · · · k ≥ 2k−1 za k ≥ 2, to je
1 1
≤ k−1 , k = 2, . . . n.
k! 2
Zato je
1 1 1 1
xn < 1 + + + + ...
1! 2! 3! n!
1 1 1
≤ 1 + 1 + + 2 + . . . n−1
2 2 2
1 − 21n
= 1+
1 − 12
( )
1
= 1+2 1− n
2
< 1 + 2 = 3, n ≥ 2.
2.3. Broj e 115
Kako je niz (xn ) rastući i odozgo ograničen, na osnovu Teoreme 2.63 on ima konačnu
graničnu vrednost: lim xn = sup xn ∈ R.
n→∞ n ( )
1 n
Graničnu vrednost niza sa opštim članom xn = 1 + obeležavamo sa e. Dakle
n
( )
1 n
e = lim 1 + ,
n→∞ n
i stoga, ( )
1 n
e = sup 1 + . (2.63)
n n
Oznaku e je uveo Ojler17 . Dokazuje se da je broj e iracionalan (videti zadatak 30, u
drugom delu knjige).
Primetimo još da je
2 = x1 < xn < 3, za svako n ≥ 2. (2.64)
Iz (2.63) i (2.64) sledi da je 2 < e ≤ 3. Preciznijim procenama nalazi se da je e =
2, 7182818284 . . . .
( )
1 n+1
Primer 2.77. Niz (yn ) sa opštim članom yn = 1 + je monotono opadajući i
n
odozdo ograničen.
Zaista, za svako n ∈ N je yn > 0 i primenom Bernulijeve nejednakosti dobijamo
(n+1)n+2
yn (1 + n1 )n+1 (1 + n1 )n+2 1 −1 nn+2 n
= 1 n+2 = 1 n+2 (1 + n ) = (n+2)n+2
yn+1 (1 + n+1 ) (1 + n+1 ) n+1
(n+1)n+2
((n + 1)2 )n+2 n (n2 + 2n + 1)n+2 n
= =
(n(n + 2))n+2 n + 1 (n(n + 2))n+2 n + 1
( )n+2 ( )n+2
n(n + 2) + 1 n 1 n
= = 1+
n(n + 2) n+1 n(n + 2) n+1
( ) ( )
n+2 n 1 n
> 1+ = 1+ = 1,
n(n + 2) n + 1 n n+1
pa je yn > yn+1 . Na osnovu Teoreme 2.64 sledi da je niz (yn ) konvergentan i da je
( ) ( )
1 n+1 1
lim yn = inf yn ∈ R. Kako je yn = 1 + = xn 1 + , to je lim yn =
n→∞ n n n n→∞
lim xn = e. Prema tome,
n→∞
( ) ( )
1 n+1 1 n+1
e = lim 1+ = inf 1 + . (2.65)
n→∞ n n n
17
L. Euler (1707-1783), švajcarski matematičar
116 Glava 2. Nizovi
S obzirom da je niz (xn ) strogo rastući, a niz (yn ) strogo opadajući, iz (2.63) i (2.65)
sledi ( ) ( )
1 n 1 n+1
1+ <e< 1+ , n ∈ N. • (2.66)
n n
Primer 2.78. Pokazaćemo da je
n!
lim = 0. (2.67)
n→∞ nn
n!
Neka je an = . Za svako n ∈ N važi da je an > 0 i
nn
(n + 1)!
( )n
an+1 (n + 1)n+1 n
= = . (2.68)
an n! n+1
nn
( )n
n n
Kako je 0 < < 1, to je < 1n = 1, n ∈ N, na osnovu (1.54). Odavde sledi
n+1 n+1
an+1
da je < 1, i stoga an > an+1 , n ∈ N. Prema tome, niz (an ) je opadajući i ograničen
an
odozdo nulom, te je na osnovu Teoreme 2.64 konvergentan i postoji a(∈ R tako ) da je
n+1 n
a = lim an . Tada je i lim an+1 = a. Na osnovu (2.68) imamo an+1 · = an .
n→∞ n→∞
( )n n
1
Zato je lim an+1 · lim 1 + = lim an , i prema tome, a · e = a. Odavde sledi
n→∞ n→∞ n n→∞
a(e − 1) = 0. Kako je e − 1 ̸= 0, to je a = 0, što dokazuje jednakost (2.67).
Ovo smo mogli dokazati i na drugačiji način. Naime korišćenjem nejednakosti na
levoj strani u (2.66) dokazuju se nejednakosti (videti zadatak 36, u drugom delu knjige):
( n )n ( n )n
< n! < e , n ∈ N.
e 2
Odavde dobijamo
1 n! 1
n
< n < e n , n ∈ N.
e n 2
1 1 n!
Budući da je lim n = lim n = 0, na osnovu Tvrd̄enja 2.51 sledi lim n = 0.
n→∞ e n→∞ 2 n→∞ n
Sada na osnovu Tvrd̄enja 2.45, sledi
nn
lim = +∞. • (2.69)
n→∞ n!
Kako je18 lim n! = +∞ i lim nn = +∞, na osnovu (2.61) i (2.69), za a > 1 i k > 0
n→∞ n→∞
važi
loga n ≺ nk ≺ an ≺ n! ≺ nn .
18
Budući da je n! ≥ n i nn ≥ n za svako n ∈ N, i lim n = +∞, to na osnovu Tvrd̄enja 2.54 sledi
n→∞
lim n! = +∞ i lim nn = +∞.
n→∞ n→∞
2.4. BOLCANO-VAJERŠTRASOVA TEOREMA ZA NIZOVE 117
2.4 Bolcano-Vajerštrasova teorema za nizove

U sekciji 2.1 smo pokazali da je svaki konvergentan niz ograničen (Tvrd̄enje 2.13) i da
obrat ne važi, tj. postoje ograničeni nizovi koji nisu konvergentni. Sledeća teorema,
jedna u nizu važnih teorema sa značajnom primenom, govori o tome da ograničen niz
ipak ima svojstvo da se iz njega može izdvojiti barem jedan konvergentan podniz.
Teorema 2.79. (Bolcano-Vajerštrasova teorema za nizove)
Svaki ograničen niz ima konvergentan podniz.
Svaki niz koji nije odozgo ograničen ima podniz koji teži ka +∞. Svaki niz koji nije
odozdo ograničen ima podniz koji teži ka −∞.
Dokaz. Neka je niz (xn ) ograničen. Tada postoji segment [a, b], a, b ∈ R, takav da je
xn ∈ [a, b] za svako n ∈ N. Podelimo ovaj segment na dva jednaka po dužini segmenta.
U bar jednom od tako dobijenih segmenata se nalazi beskonačno mnogo članova niza
(xn ). Označimo sa [a1 , b1 ] onaj u kome se nalazi beskonačno mnogo članova niza (xn ) i
izaberimo jedan član xn1 koji pripada ovom segmentu.
Podelimo opet segment [a1 , b1 ] na dva jednaka po dužini segmenta i sa [a2 , b2 ] označimo
onaj u kome se nalazi beskonačno mnogo članova niza (xn ). Izaberimo sada xn2 ∈ [a2 , b2 ]
ali tako da je n1 < n2 .
Nastavljajući tako postupak, dobijamo niz umetnutih segmenata ([ak , bk ]) čija dužina
b−a
bk − ak = k teži 0. Takod̄e dobijamo i niz (xnk ) takav da je xnk ∈ [ak , bk ] i nk1 < nk2
2
za k1 < k2 . Prema tome, niz (xnk ) je podniz niza (xn ). Na osnovu Kantorovog principa
o umetnutim segmentima (Teorema 1.68) postoji jedinstven broj ξ takav da je {ξ} =
118 Glava 2. Nizovi
∞
∩
[ak , bk ]. Pritom je ξ = sup ak = inf bk . Kako je niz (ak ) rastući, a niz (bk ) opadajući,
k k
k=1
iz Teorema 2.63 i 2.64 sledi
ξ = lim ak = lim bk . (2.70)
k→∞ k→∞
Kako je ak ≤ xnk ≤ bk za svako k ∈ N, iz (2.70), a na osnovu Tvrd̄enja 2.51, sledi
lim xnk = ξ. Ovim smo dokazali da niz (xn ) ima konvergentan podniz.
k→∞
Pretpostavimo da niz (xn ) nije ograničen odozgo. Tada postoji n1 ∈ N takav da
je xn1 > 1. Niz (xn1 +1 , xn1 +2 , xn1 +3 , . . . ) takod̄e nije ograničen odozgo jer je dobijen
od niza (xn ) odbacivanjem konačno mnogo članova. Zato postoji n2 ∈ N takav da je
n2 > n1 i xn2 > 2. Nastavljajući postupak dobijamo niz (nk ) takav da je
n1 < n 2 < · · · < n k < . . .
i
xn1 > 1, xn2 > 2, . . . , xnk > k, . . . .
Iz Tvrd̄enja 2.54 sledi lim xnk = +∞.
k→∞
Ako niz (xn ) nije ograničen odozdo, analogno se dokazuje da postoji podniz (xnk )
niza (xn ) koji teži ka −∞.
Na primer, niz xn = (−1)n (n ∈ N) je ograničen i ima dva konvergentna podniza:

x2k−1 = −1 i x2k = 1 (k ∈ N), lim x2k−1 = −1 i lim x2k = 1.
k→∞ k→∞
2.4. Košijev kriterijum konvergencije nizova 119
n
Niz yn = n(−1) nije odozgo ograničen i ima podniz y2k = 2k (k ∈ N) koji teži ka
+∞ kad k → ∞, dok niz zn = (−1)n n (n ∈ N) nije ni odozgo, ni odozdo ograničen i
njegov podniz z2k−1 = −(2k − 1) (k ∈ N) teži ka −∞, a podniz z2k = 2k (k ∈ N) teži ka
+∞ kad k → ∞.
2.5 Košijev kriterijum konvergencije nizova

U ovoj sekciji govorimo o načinu da utvrdimo da li je neki niz konvergentan, koristeći
se samo poznavanjem članova niza, a ne znajući unapred ka kojoj bi graničnoj vrednosti
on konvergirao.
Definicija 2.80. Za niz (xn ) kažemo da je Košijev19 , ili da ispunjava Košijev uslov ako
za svako ϵ > 0 postoji n0 ∈ N tako da je |xm − xn | < ϵ za sve indekse m i n veće ili
jednake od n0 , tj.
(∀ϵ > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n, m ∈ N)(n, m ≥ n0 =⇒ |xm − xn | < ϵ). (2.71)
Uslov (2.71) se može formulisati i na sledeći način:

Za svako ϵ > 0 postoji prirodan broj n0 tako da za svaki prirodan broj n ≥ n0 i svaki
nenegativan ceo broj p važi |xn+p − xn | < ϵ.
Primetimo da konvergentan niz ima svojstvo da se njegovi članovi sa sve većim in-
deksima sve manje razlikuju od granične vrednosti, pa prema tome i jedan od drugog, tj.
takav niz ispunjava Košijev uslov. Interesantno je da važi i obrat, i to ćemo preciznije
iskazati sledećom teoremom.
Teorema 2.81. (Košijev kriterijum konvergencije) Niz (xn ) je konvergentan ako i samo
ako je Košijev.
Dokaz. (=⇒): Neka je (xn ) konvergentan niz, i neka je lim xn = x. Neka je ϵ > 0
n→∞
proizvoljno. Tada postoji n0 ∈ N, tako da je za sve prirodne brojeve n ≥ n0 važi
ϵ
|xn − x| < . Tada za sve prirodne brojeve m, n ≥ n0 važi
2
ϵ ϵ
|xm − xn | = |(xm − x) − (xn − x)| ≤ |xm − x| + |xn − x| < + = ϵ.
2 2
Prema tome, niz (xn ) je Košijev.

(⇐=): Neka je (xn ) Košijev niz. Pokažimo da je (xn ) ograničen niz. Za ϵ = 1
postojaće n0 ∈ N tako da za sve prirodne brojeve m, n ≥ n0 važi |xm − xn | < 1.
Prema tome, za sve prirodne brojeve m ≥ n0 važi |xm − xn0 | < 1. Neka je M =
max{|x1 − xn0 |, |x2 − xn0 |, . . . , |xn0 −1 − xn0 |, 1}. Tada je |xn − xn0 | ≤ M za sve n ∈ N,
tj. xn ∈ [xn0 − M, xn0 + M ]. Prema tome, (xn ) je ograničen niz.
19
A. L. Cauchy (1789-1857), francuski matematičar
120 Glava 2. Nizovi
Sada na osnovu Teoreme 2.79 sledi da niz (xn ) ima konvergentan podniz (xnk ). Neka
je lim xnk = x. Pokazaćemo da je lim xn = x.
k→∞ n→∞
Neka je ϵ > 0 proizvoljno. Budući da je niz (xn ) Košijev, postojaće n0 ∈ N tako da za
ϵ
sve prirodne brojeve m, n ≥ n0 važi nejednakost |xm − xn | < . Kako je lim xnk = x,
2 k→∞
ϵ
sledi da postoji k1 ∈ N tako da za sve prirodne brojeve k ≥ k1 važi |xnk − x| < .
2
Iz (2.62) sledi da postoji k2 ∈ N tako da je nk > n0 za sve prirodne brojeve k ≥ k2 .
Izaberimo sada jedno k ∈ N takvo da je k ≥ max{k1 , k2 }. Važiće da je
ϵ
|xnk − x| n 0 .
2
Sada za svako n ≥ n0 važi
ϵ ϵ
|xn − x| = |(xn − xnk ) + (xnk − x)| ≤ |xn − xnk | + |xnk − x| < + = ϵ.
2 2
Prema tome, lim xn = x.
n→∞

cos 1 cos(n − 1)
Primer 2.82. Neka je xn = 1 + 2 + · · · + . Pokazaćemo da je niz (xn )
2 n2
konvergentan.
Neka je ϵ > 0 proizvoljno. Tada za m, n ∈ N, m > n, važi

cos n cos(n + 1) cos(m − 1)
|xm − xn | = + + ··· +
(n + 1)2 (n + 2)2 m2
1 1 1
≤ 2
+ 2
+ ··· + 2
(n + 1) (n + 2) m
1 1 1
< + + ··· +
n(n + 1) (n + 1)(n + 2) (m − 1)m
( ) ( ) ( )
1 1 1 1 1 1
= − + − + ··· + −
n n+1 n+1 n+2 m−1 m
1 1 1
= − < .
n m n
2.5. Košijev kriterijum konvergencije nizova 121
[ ]
1 1
Kako postoji n0 ∈ N tako da je n0 > (možemo uzeti n0 = + 1), to za sve m, n ∈ N,
ϵ ϵ
1 1
takve da je m > n ≥ n0 , važi |xm − xn | < ≤ < ϵ, pa je niz (xn ) Košijev. Na osnovu
n n0
Teoreme 2.81 sledi da je (xn ) konvergentan. •
Primer 2.83. U sekciji 2.2 Monotoni nizovi pokazali smo da niz sa opštim članom
1 1
xn = 1 + α + · · · + α za α ≤ 1 divergira. Sada ćemo to pokazati na drugi način,
2 n
koristeći Košijev kriterijum. Naime, pokazujemo da ovaj niz nije Košijev, tj. da važi
negacija uslova (2.71), odnosno uslov:
(∃ϵ > 0)(∀n0 ∈ N)(∃m, n ∈ N)(m, n ≥ n0 ∧ |xm − xn | ≥ ϵ),
tj.
(∃ϵ > 0)(∀k ∈ N)(∃m, n ∈ N)(m, n ≥ k ∧ |xm − xn | ≥ ϵ),
1
Zaista, neka je ϵ = i za proizvoljno k ∈ N uzmimo da je n = k i m = 2k. Tada važi:
2
1 1 1 1 1 1
|xm − xn | = + ··· + ≥ + ··· + >k = = ϵ,
(k + 1)α (k + k)α k+1 k+k k+k 2
pa niz (xn ) nije Košijev. •
Napomena 2.84. Primetimo da je aksioma neprekidnosti ekvivalentna konjunkciji Ar-

himedovog principa i svojstva da je svaki Košijev niz konvergentan. Kao što smo već
videli aksioma neprekidnosti je ekvivalentna aksiomi supremuma i aksiomi infimuma, iz
kojih sledi Arhimedov princip i Kantorov princip umetnutih odsečaka. Kao posledica ova
dva principa dobija se Bolcano-Vaještrasova teorema, na osnovu koje se dokazaje svo-
jstvo da je svaki Košijev niz konvergentan. Da bismo pokazali obrnuto, da konjunkcija
Arhimedovog principa i svojstva da je svaki Košijev niz konvergentan povlači Dedekin-
dovu aksioma, koja je ekvivalenta aksiomi neprekidnosti, na osnovu dokaza Tvrd̄enja
1.107 dovoljno je dokazati da za svaki niz umetnutih segmenata čija dužina teži 0 postoji
jedinstvena tačka koja pripada svim segmentima.
Neka je ([an , bn ])n niz umetnutih segmenata čija dužina teži 0, i neka je ϵ > 0 proizvo
ljan broj. Tada postoji n0 ∈ N tako da za svaki prirodan broj n ≥ n0 važi bn − an < ϵ.
Za sve m, n ∈ N, takve da je m > n ≥ n0 , budući da je am ≤ bn i an ≤ bm , važe
nejednakosti
|am − an | = am − an ≤ bn − an < ϵ,
|bm − bn | = bn − bm ≤ bn − an < ϵ,
te su nizovi (an ) i (bn ) Košijevi, i stoga konvergentni, tj. postoje ξ1 , ξ2 ∈ R takvi da je

ξ1 = lim an i ξ2 = lim bn . Odavde sledi da je lim (an − bn ) = ξ1 − ξ2 , a s obzirom da je
n→∞ n→∞ n→∞
lim (an − bn ) = 0, zaključujemo da je ξ1 − ξ2 = 0, i stoga je ξ1 = ξ2 = ξ. S obzirom da je
n→∞
niz (an ) rastući, to je an ≤ ξ za sve n ∈ N. Zaista, ako bi postojao prirodan broj n1 ∈ N
122 Glava 2. Nizovi
takav da je ξ < an1 , onda bi iz činjenice da je niz (an ) rastući sledilo da je ξ < an1 ≤ an
za sve prirodne brojeve n ≥ n1 . Ovo bi značilo da se van okoline U = (−∞, an1 ) tačke ξ
nalazi beskonačno mnogo članova niza (an ), što je u suprotnosti s tim da je ξ granična
vrednost ovog niza. Slično, iz činjenice da je niz (bn ) opadajući
∩ sledi da je ξ ≤ bn za sve
n ∈ N. Prema tome, an ≤ ξ ≤ bn za sve n ∈ N, te je ξ ∈ [an , bn ]. Da je ξ jedina tačka
∩ n∈N
preseka [an , bn ] dokazuje se kao u dokazu Teoreme 1.101. •
n∈N
2.6 Delimične granice niza.

Limes superior i limes inferior niza
U prethodnim sekcijama smo se bavili nizovima koji imaju graničnu vrednost. U ovoj
sekciji ćemo izučavati i nizove koji nemaju graničnu vrednost.
Definicija 2.85. Tačka x ∈ R je delimična granica (tačka nagomilavanja) niza (xn ),

ako postoji podniz (xnk ) niza (xn ) koji teži ka x kad k → ∞.
Iz Tvrd̄enja 2.71 sledi da ako niz (xn ) ima graničnu vrednost x, onda je x njegova
jedina delimična granica. Drugim rečima, važi tvrd̄enje:
Tvrd̄enje 2.86. Ako niz ima bar dve različite delimične granice, onda on nema graničnu
vrednost.
Primeri 2.87. (i) Za niz xn = (−1)n (n = 1, 2, . . . ), podniz x2k = (−1)2k = 1 (k =

1, 2, . . . ) konvergira ka 1, dok podniz x2k−1 = (−1)2k−1 = −1 (k = 1, 2, . . . ) konvergira
ka −1, pa su 1 i −1 su delimične granice ovog niza i on nema granicu.
(ii) +∞ i −∞ su delimične granice niza yn = (−1)n n (n = 1, 2, . . . ) jer podniz y2k−1 =
(−1)2k−1 (2k − 1) = −(2k − 1) (k ∈ N) teži ka −∞, a podniz y2k = (−1)2k (2k) = 2k
(k ∈ N) teži ka +∞ i niz (yn ) nema graničnu vrednost.
n 1
(iii) Za niz bn = n(−1) (n = 1, 2, . . . ), podniz b2k−1 = (k = 1, 2, . . . ) konvergira
2k − 1
ka 0, dok podniz b2k = 2k (k = 1, 2, . . . ) teži ka +∞ kad k → ∞. Dakle, 0 i +∞ su
delimične granice ovog niza i ovaj niz nema graničnu vrednost.
nπ
(iv) Niz an = sin (n = 1, 2, . . . ) ima tri delimične granice:-1,1,0, i zato nema graničnu
2
vrednost (Primer 2.9). •
Iz Bolcano-Vajerštrasove teoreme (Teorema 2.79) sledi sledeće tvrd̄enje:
Tvrd̄enje 2.88. Svaki niz ima delimičnu granicu, konačnu ako je ograničen i beskonačnu
ako je neograničen.
Sledeće tvrd̄enje daje potrebne i dovoljne ulove da je tačka iz R delimična granica

niza.
2.6. Delimične granice niza. Limes superior i limes inferior niza 123
Tvrd̄enje 2.89. Neka je (xn ) niz realnih brojeva i x ∈ R. Sledeći uslovi su ekvivalentni:
(1) x je delimična granica niza (xn ).
(2) U svakoj okolini tačke x nalazi se beskonačno mnogo članova niza.
(3) Za svaku okolinu U tačke x i svaki prirodan broj n postoji prirodan broj m > n takav
da xm ∈ U .
Dokaz. (1)=⇒(2) Neka je x je delimična granica niza (xn ). Tada postoji podniz (xnk ) niza
(xn ), takav da je lim xnk = x. Neka je U proizvoljna okolina tačke x. Iz lim xnk = x
k→∞ k→∞
sledi da postoji k0 ∈ N tako da je za svako k ≥ k0 , xnk ∈ U . Prema tome, u okolini U se
nalazi beskonačno mnogo članova niza (xn ).
(2)=⇒(3) Neka se u svakoj okolini tačke x nalazi beskonačno mnogo članova niza
(xn ) i pretpostavimo da ne važi (3). Tada postoji okolina U tačke x i postoji prirodan
broj n takav da za svaki prirodan broj m > n važi xm ∈ / U . To znači da okolina U osim
eventualno članova x1 , . . . , xn , ne može sadržati više nijedan član niza (xn ). Dakle, našli
smo okolinu tačke x u kojoj nema beskonačno mnogo članova niza (xn ), što je suprotno
pretpostavci.
(3)=⇒(1) Neka za svaku okolinu U tačke x i svako n ∈ N postoji m > n takvo da
je xm ∈ U . Pretpostavimo da je x konačan broj (za beskonačne tačke ( dokaz je sličan).
)
1 1 1
Postoji član niza xn1 koji pripada -okolini tačke x, tj. xn1 ∈ x − , x + . Za
2 ( 2 2 )
1 1 1
-okolinu tačke x postoji prirodan broj n 2 > n 1 takav da je xn2 ∈ x − , x + .
22 22 22
Neka su prirodni)brojevi n1 , n2 , . . . , nk izabrani tako da je n1 < n2 < · · · < nk i xnk ∈
(
1 1
x − k , x + k . Tada postoji prirodan broj nk+1 takav da je nk+1 > nk i xnk+1 ∈
( 2 2 )
1 1
x − k+1 , x + k+1 . Time je indukcijom odred̄en strogo rastući niz prirodnih brojeva
2 2
(nk ) takav da za svako k ∈ N važi:
1 1
x− < x nk < x + k . (2.72)
2k 2
( ) ( )
1 1
Niz (xnk ) je podniz niza (xn ) i kako je lim x − k = lim x + k = x, iz (2.72)
k→∞ 2 k→∞ 2
i Tvrd̄enja 2.51 sledi lim xnk = x. Prema tome, x je delimična granica niza (xn ). (Za
k→∞
slučaj da je x = +∞, za okoline tačke x birali bismo intervale (2k , +∞) ili (k, +∞), a
za slučaj kad je x = −∞ intervale (−∞, −2k ) ili (−∞, −k), k = 1, . . . .)
Na osnovu Tvrd̄enja 2.89 uočavamo razliku izmed̄u pojma granice niza i pojma
delimične granice niza. Dakle, granica niza ima osobinu da se u njenoj proizvoljnoj
okolini nalaze skoro svi članovi niza (svi sem eventualno konačno mnogo njih), dok se u
proizvoljnoj okolini delimične granice niza nalazi samo beskonačno mnogo članova niza
(pa ih i van nje može biti beskonačno mnogo).
Ako je (xn ) realan niz, za skup X = {xn : n ∈ N} kažemo da je skup vrednosti niza
(setimo se da je niz po definiciji funkcija). Postoji razlika izmed̄u pojma delimične granice
niza (xn ) i pojma tačke nagomilavanja skupa vrednosti niza. Svaka tačka nagomilavanja
124 Glava 2. Nizovi
skupa vrednosti niza je njegova delimična granica. Zaista, ako je x tačka nagomilavanja
skupa vrednosti niza, onda u proizvoljnoj okolini tačke x ima beskonačno mnogo eleme-
nata skupa X (vidi Definiciju 1.108), što znači i beskonačno mnogo članova niza (xn ), pa
na osnovu Tvrd̄enja 2.89 sledi da je x delimična granica niza. Med̄utim, obrnuto ne važi,
delimična granica niza ne mora biti tačka nagomilavanja skupa vrednosti niza. Primer
je niz xn = (−1)n (n ∈ N). Delimične granice niza su 1 i −1, ali skup njegovih vrednosti
X = {−1, 1} je konačan i nema nijednu tačku nagomilavanja. Još jednostavniji primer
je konstantan niz an = 1 (n ∈ N). On ima granicu 1 i to je njegova jedina delimična
granica, ali skup vrednosti niza je jednoelementan i nema tačku nagomilavanja.
Med̄utim, ako delimična granica niza ne pripada skupu vrednosti niza, onda je ona
tačka nagomilavanja skupa vrednosti niza. Preciznije, važi tvrd̄enje:
Tvrd̄enje 2.90. Neka je (xn ) realan niz i X = {xn : n ∈ N} skup njegovih vrednosti.
Ako je x = +∞, ili x = −∞, ili ako je x konačan broj koji ne pripada skupu X, tada su
sledeći uslovi ekvivalentni
(1) x je delimična granica niza.
(2) U svakoj okolini tačke x postoji barem jedan član niza.
(3) x je tačka nagomilavanja skupa vrednosti niza.
Dokaz. (1)=⇒(2): Neka je x delimična granica niza (xn ) i neka je U proizvoljna okolina
tačke x. Iz Tvrd̄enja 2.89 sledi da U sadrži beskonačno mnogo članova niza (xn ), pa će,
prema tome, sadržati barem jedan član niza.
(2)=⇒(3): Pretpostavimo da se u svakoj okolini tačke x nalazi barem jedan član niza
(xn ), što znači bar jedan element skupa X. Ako je x = +∞ ili x = −∞, tada na osnovu
Tvrd̄enja 1.109 (ii) sledi da je x tačka nagomilavanja skupa X. Ako je x konačan broj
koji ne pripada skupu X, onda je x ̸= xn za svako n ∈ N, te u proizvoljnoj okolini tačke
x postoji barem jedan element skupa X različit od x. Na osnovu Tvrd̄enja 1.109 (i)
zaključujemo da je x tačka nagomilavanja skupa X.
Implikaciju (3)=⇒(1) smo već dokazali u komentaru pre ovog tvrd̄enja.
Iz Tvrd̄enja 2.90 i Tvrd̄enja 2.89 neposredno sledi sledeće tvrd̄enje:
Tvrd̄enje 2.91. Neka je (xn ) realan niz. Sledeći uslovi su ekvivalentni:
(1) +∞ je delimična granica niza.
(2) U svakoj okolini tačke +∞ se nalazi beskonačno mnogo članova niza.
(3) Za svaku okolinu U tačke +∞ i svaki prirodan broj n postoji prirodan broj m > n
takav da je xm ∈ U .
(4) U svakoj okolini tačke +∞ se nalazi barem jedan član niza.
(5) +∞ je tačka nagomilavanja skupa vrednosti niza.
Analogno tvrd̄enje se može formulisati za −∞.
Tvrd̄enje 2.92. Neka je (xn ) niz med̄usobno različitih realnih brojeva. Za x ∈ R sledeći
uslovi su ekvivalentni:
(1) x je delimična granica niza.
(2) x je tačka nagomilavanja skupa vrednosti niza.
Dokaz. (1)=⇒(2): Neka je x delimična granica niza (xn ) i neka je U proizvoljna okolina
tačke x. Iz Tvrd̄enja 2.89 sledi da U sadrži beskonačno mnogo članova niza (xn ), pa
će, s obzirom da su svi članovi niza med̄usobno različiti, sadržati beskonačno mnogo
elemenata skupa vrednosti niza. Prema tome, x je tačka nagomilavanja skupa vrednosti
niza.
Primetimo da važi i opštije tvrd̄enje: ako u nizu (xn ) ne postoji član sa kojim se
poklapa beskonačno mnogo drugih članova niza, onda je tačka x ∈ R delimična granica
niza ako i samo ako je ona tačka nagomilavanja skupa vrednosti niza.
Napomena 2.93. Bolcano-Vaještrasova teoreme za nizove (Teorema 2.79) se može do-

biti kao posledica Bolcano-Vaještrasova teoreme za skupove (Teorema 1.112):
Neka je (xn ) ograničen niz. Ako je skup vrednosti ovog niza {xn : n ∈ N} konačan,
onda postoji broj x ∈ {xn : n ∈ N} tako da je beskonačno mnogo članova niza jednako
tom broju x. Od njih se može formirati konstantan podniz niza (xn ) koji konvergira ka x.
Pretpostavimo sada da je {xn : n ∈ N} bekonačan skup. Kako je on ograničen, na osnovu
Bolcano-Vaještrasova teoreme za skupove sledi da ovaj skup ima tačku nagomilavanja u
skupu R, koja je prema prethodnom izlaganju delimična granica niza (xn ).
Neka (xn ) nije ograničen niz. To znači da skup {xn : n ∈ N} nije ogrančen odozgo
ili odozdo. Ako nije ograničen odozgo (odozdo), onda na osnovu dokaza Bolcano-
Vaještrasova teoreme za skupove sledi da je +∞ (−∞) tačka nagomilavanja ovog skupa,
pa stoga i delimična granica niza. •
Svaki niz ima bar jednu delimičnu granicu i dosad smo navodili primere nizova koji
imaju tačno jednu delimičnu granicu (svaki niz koji ima(granicu), dve delimične granice
n (−1)n nπ )
(niz ((−1) )n i (n )n ) ili tri delimične granice (niz sin ). Med̄utim, niz može
2 n
imati i beskonačno mnogo delimičnih granica.
Primer 2.94. Neka je (an ) niz med̄usobno različitih realnih brojeva, i neka je xnk =
1
an − , n, k ∈ N. Za svako n ∈ N, niz (xnk )∞
k=1 konvergira ka an , tj. lim xnk = an .
k k→∞
Radi preglednosti dajemo sledeću tabelu:
x11 → x12 x13 → x14 . . . → a1

↙ ↗ ↙
x21 x22 x23 x24 . . . → a2
↓ ↗ ↙
x31 x32 x33 x34 . . . → a3
↙
x41 x42 x43 x44 . . . → a4
.............................................
.............................................
Formirajmo niz (yn ) standardnim postupkom: y1 = x11 , y2 = x12 , y3 = x21 , y4 = x31 ,
y5 = x22 , y6 = x13 , itd. Za svako n ∈ N, niz (xnk )∞ k=1 je podniz niza (yn ), pa je an
delimična granica niza (yn ). Dakle, niz (yn ) ima beskonačno mnogo delimičnih granica.
126 Glava 2. Nizovi
Med̄utim, brojevi an , n ∈ N, nisu jedine delimične granice niza (yn ). Svaka delimična
granica niza (an ) (ili što je u ovom slučaju isto, tačka nagomilavanja skupa vrednosti niza
(an )-videti Tvrd̄enje 2.92) je ujedno i delimična granica niza (yn ). Ovo sledi iz narednog
tvrd̄enja, koje govori o tome da je svaka tačka nagomilavanja skupa delimičnih granica
niza, opet delimična granica niza.
Tvrd̄enje 2.95. Neka je (xn ) niz realnih brojeva i D(xn ) skup njegovih delimičnih
granica. Ako je x0 tačka nagomilavanja skupa D(xn ), onda x0 ∈ D(xn ).
Dokaz. Neka je x0 tačka nagomilavanja skupa D(xn ) i U proizvoljna okolina tačke x0 .

Tada postoji a ∈ D(xn ) tako da je a ∈ U . Kako je U okolina i tačke a, i budući
da je a delimična granica niza (xn ), iz Tvrd̄enja 2.89 sledi da se u okolini U nalazi
beskonačno mnogo članova niza (xn ). Prema tome, u proizvoljnoj okolini tačke x0 se
nalazi beskonačno mnogo članova niza (xn ), što opet na osnovu Tvrd̄enja 2.89 znači da
je x0 delimična granica niza (xn ).
Za skup X kažemo da je prebrojiv ako postoji bijektivno preslikavanje skupa prirodnih
brojeva na skup X. Drugim rečima, skup je prebrojiv ako njegove elemente možemo da
pored̄amo u niz. Skup racionalnih brojeva iz ma kog intervala je prebrojiv. Skup svih
racionalnih brojeva je takod̄e prebrojiv20 .
Primer 2.96. Skup racionalnih brojeva iz intervala (0, 1) je prebrojiv. Pored̄ajmo nje-
gove elemente u niz (rn ). Iz Tvrd̄enja 1.90 sledi da u okolini svakog realnog broja a
iz segmenta [0, 1] ima beskonačno mnogo racionalnih tačaka iz intervala (0, 1), a samim
tim i beskonačno mnogo članova niza (rn ), pa je, na osnovu Tvrd̄enja 2.89, a delimična
granica niza (rn ). Neka je b realan broj koji ne pripada segmentu [0, 1]. Budući da
postoji njegova okolina koja je disjunktna sa intervalom (0, 1), pa samim tim i skupom
Q ∩ (0, 1), sledi da b nije delimična granica niza (rn ). Prema tome, skup svih delimičnih
granica niza (rn ) je segment [0, 1]. •
Primer 2.97. Skup racionalnih brojeva Q je prebrojiv, pa se njegovi elementi mogu

pored̄ati u niz (qn ). Iz Tvrd̄enja 1.90 sledi da se u okolini svake tačke a ∈ R nalazi
beskonačno mnogo racionalnih tačaka, pa je, na osnovu Tvrd̄enja 2.89, a delimična
granica niza (qn ). Prema tome, skup svih delimičnih granica niza (qn ) je skup R. •
Dosad smo utvrdili da je za niz realnih brojeva (xn ) skup njegovih delimičnih granica,
D(xn ), neprazan podskup skupa R, koji čak može biti i beskonačan. Bilo koji beskonačan
podskup skupa R ima supremum i infimum, ali ne mora da ima minimum i maksimum.
Zato je netrivijalno pitanje da li skup delimičnih granica niza (xn ) ima maksimum i
minimum. Odgovor je potvrdan, i o tome govori naredno tvrd̄enje.
Tvrd̄enje 2.98. Za svaki niz realnih brojeva postoji kako najveća, tako i najmanja
delimična granica niza.
Dokaz. Neka je (xn ) niz realnih brojeva. Skup D(xn ) je neprazan podskup skupa R.
Ako je D(xn ) konačan, onda on ima maksimum, tj. postoji najveća delimična granica
20
Videti udžbenik: S. Aljančić, Uvod u realnu i funkcionalnu analizu, Grad̄evinska knjiga Beograd,
1979., str. 17. Primer 3, i str. 19. Primer 6.
niza. Tvrd̄enje dokazujemo sada za slučaj kada je D(xn ) beskonačan skup. Ovaj skup
ima supremum u skupu R. Neka je α = sup D(xn ) ∈ R i neka je U proizvoljna okolina
tačke α. Iz definicije supremuma sledi da u okolini U postoji tačka a ∈ D(xn ).21 Ali U
je onda okolina i tačke a, pa na osnovu Tvrd̄enja 2.89, budući da je a delimična granica
niza (xn ), sledi da se u okolini U nalazi beskonačno mnogo članova niza (xn ). Opet na
osnovu Tvrd̄enja 2.89, sledi da je α delimična granica niza (xn ), tj. α ∈ D(xn ). Kako je
α supremum skupa koji pripada skupu, sledi da je α = max D(xn ), tj. postoji najveća
delimična granica niza (xn ).
Slično se dokazuje da postoji najmanja delimična granica niza (xn ).
Definicija 2.99. Najveća delimična granica niza (xn ) zove se limes superior ili gornji
limes niza (xn ) i označava se sa lim sup xn ili lim xn .
n→∞ n→∞
Najmanja delimična granica niza (xn ) zove se limes inferior ili donji limes niza (xn )
i označava se sa lim inf xn ili lim xn .
n→∞ n→∞
Naravno, treba praviti razliku izmed̄u pojma supremuma (infimuma) niza (uvedenog
u sekciji 2.2 Monotoni nizovi) i pojma limesa superiora (inferiora) niza.
Primetimo da niz (xn ) nije ograničen odozgo ako i samo ako je sup xn = +∞. Takod̄e
n
potreban i dovoljan uslov da niz nije ograničen odozgo je da je lim xn = +∞. Zaista,
n→∞
ako niz nije ograničen odozgo, onda je, na osnovu Bolcano-Vajerštrasove teoreme, +∞
njegova delimična granica, i očigledno i najveća, pa je lim xn = +∞. Obrnuto, ako je
n→∞
lim xn = +∞, tada je +∞ delimična granica niza, pa postoji podniz (xnk ) niza (xn )
n→∞
takav da je lim xnk = +∞. Stoga podniz (xnk ) nije ograničen odozgo, pa ni niz (xn )
k→∞
nije ograničen odozgo.
Slično, potreban i dovoljan uslov da niz (xn ) nije ograničen odozdo je da je inf xn =
n
−∞, a takod̄e je potreban i dovoljan uslov za to i da je lim xn = −∞.
n→∞
Med̄utim, ako je niz odozgo (odozdo) ograničen, tada i samo tada su limes superior
(inferior) niza i supremum (infimum) niza konačni brojevi, i naravno, može se desiti da
se razlikuju.
21
Ako je α ∈ R, onda postoji ϵ > 0 tako da je (α − ϵ, α + ϵ) ⊂ U . Iz definicije supremuma sledi da
postoji a ∈ D(xn ) tako da je α − ϵ < a ≤ α, i prema tome a ∈ U i U je okolina tačke a.
Ako je α = +∞, onda postoji M ∈ R tako da je (M, +∞) ⊂ U . Postoji a ∈ D(xn ) tako da je
M < a, jer u protivnom, ako bi važilo da je a ≤ M za svako a ∈ D(xn ), onda bismo imali da je
α = sup D(xn ) ≤ M < +∞, što je suprotno pretpostavci. Iz M < a sledi da je (M, +∞), a samim tim i
U , okolina tačke a.
128 Glava 2. Nizovi
Inače, za svaki niz (xn ) važe nejednakosti22 :
inf xn ≤ lim xn ≤ lim xn ≤ sup xn .

n n→∞ n→∞ n
Ako je (xnk ) podniz niza (xn ), onda je D(xnk ) ⊂ D(xn ). Odavde lim xnk = sup D(xnk ) ≤
k→∞
sup D(xn ) = lim xn i lim xnk = inf D(xnk ) ≥ inf D(xn ) = lim xn , i prema tome:
n→∞ k→∞ n→∞
lim xn ≤ lim xnk ≤ lim xnk ≤ lim xn . (2.73)

n→∞ k→∞ k→∞ n→∞
Za niz (xn ) realnih brojeva kažemo da je razložen ili razbijen na podnizove
(xpn ), (xqn ), . . . , (xsn ), (2.74)
ako su (pn ), (qn ),..., (sn ) strogo rastući nizovi prirodnih brojeva čiji su skupovi vrednosti
dva po dva disjunktni, dok je unija svih ovih skupova vrednosti upravo skup prirodnih
brojeva.
Za dokaz narednog tvrd̄enja biće nam potrebne sledeće jednakosti, koje se lako
dokazuju:
sup(A1 ∪ A2 ∪ · · · ∪ An ) = max{sup A1 , sup A2 , . . . , sup An }, (2.75)

inf(A1 ∪ A2 ∪ · · · ∪ An ) = min{inf A1 , inf A2 , . . . , inf An }, (2.76)
gde su A1 , A2 , . . . An poskupovi skupa R.

Zaista, neka je a ∈ A1 ∪ A2 ∪ · · · ∪ An . Tada postoji i ∈ {1, 2, . . . , n} tako da a ∈ Ai .
Sledi a ≤ sup Ai ≤ max{sup A1 , sup A2 , . . . , sup An }, te je max{sup A1 , sup A2 , . . . , sup An }
gornja granica skupa A1 ∪ A2 ∪ · · · ∪ An . Neka je b proizvoljna gornja granica ovog skupa.
Onda je b gornja granica svakog od skupova Ai , i = 1, 2, . . . , n, pa je sup Ai ≤ b za
svako i = 1, 2, . . . , n. Odavde sledi max{sup A1 , sup A2 , . . . , sup An } ≤ b. Prema tome,
max{sup A1 , sup A2 , . . . , sup An } je najmanja gornja granica skupa A1 ∪ A2 ∪ · · · ∪ An ,
tj. važi (2.75). Slično se dokazuje jednakost (2.76).
Tvrd̄enje 2.100. Ako je niz (xn ) razbijen na podnizove (2.74), onda je
D(xn ) = D(xpn ) ∪ D(xqn ) ∪ · · · ∪ D(xsn ), (2.77)
gde su D(xn ), D(xpn ), D(xqn ), . . . , D(xsn ) redom skupovi delimičnih granica niza (xn ) i
nizova (2.74). Dalje,
22
Pretpostavimo da važi nejednakost lim xn < inf xn . Tada postoji realan broj M takav da je
n→∞ n
lim xn < M < inf xn i interval (−∞, M ) je okolina tačke x = lim xn . Kako je tačka x = lim xn
n→∞ n n→∞ n→∞
delimična granica niza (xn ), u ovoj okolini nalazi se beskonačno mnogo članova niza koji su onda manji
od M , i stoga i od inf xn , što je apsurd. Prema tome, inf xn ≤ lim xn . Slično se pokazuje nejednakost
n n n→∞
lim xn ≤ sup xn .
n→∞ n
(i) Infimum niza je jednak najmanjem od infimuma podnizova (2.74), tj.

inf xn = min{inf xpn , inf xqn , . . . , inf xsn };
n n n n
(ii) Supremum niza je jednak najvećem od supremuma podnizova (2.74), tj.

sup xn = max{sup xpn , sup xqn , . . . , sup xsn };
n n n n
(iii) lim xn je jednak najmanjem od limesa inferiora podnizova (2.74), tj.

n→∞
lim xn = min{ lim xpn , lim xqn , . . . , lim xsn }; (2.78)

n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
(iv) lim xn je jednak najvećem od limesa superiora podnizova (2.74), tj.

n→∞
lim xn = max{ lim xpn , lim xqn , . . . , lim xsn }. (2.79)

n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
Dokaz. Očigledno važi inkluzija D(xpn ) ∪ D(xqn ) ∪ · · · ∪ D(xsn ) ⊂ D(xn ). Ostaje da

dokažemo obrnutu inkluziju.
Neka x ∈ / D(xpn )∪D(xqn )∪· · ·∪D(xsn ). Iz Tvrd̄enja 2.89 sledi da postoje okoline Up ,
Uq , . . . , Us tačke x, tako da Up sadrži samo konačno mnogo članova niza (xpn ), Uq sadrži
samo konačno mnogo članova niza (xqn ), ... , i Us sadrži samo konačno mnogo članova
niza (xsn ). Tada je U = Up ∩ Uq ∩ · · · ∩ Us okolina tačke x koja sadrži samo konačno
mnogo članova niza (xn ).23 Na osnovu Tvrd̄enja 2.89 zaključujemo da x ∈ / D(xn ). Time
smo dokazali da važi i inkluzija D(xn ) ⊂ D(xpn ) ∪ D(xqn ) ∪ · · · ∪ D(xsn ). Dakle, važi
jednakost (2.77).
(i) sledi iz (2.76), dok (ii) sledi iz (2.75).
(iii): Iz (2.77) i (2.75) sledi
lim xn = min D(xn ) = inf D(xn ) = inf(D(xpn ) ∪ D(xqn ) ∪ · · · ∪ D(xsn ))
n→∞ n n
= min{inf D(xpn ), inf D(xqn ), . . . , inf D(xsn )}
= min{min D(xpn ), min D(xqn ), . . . , min D(xsn )}
= min{ lim xpn , lim xqn , . . . , lim xsn }.
n→∞ n→∞ n→∞
Analogno se dokazuje (iv).

( )
1
Primeri 2.101. (i) Za niz (xn ) čiji je opšti član xn = (−1)n 1+ , imamo da je
( ) ( ) n+1
1 1
x2k = 1 + i x2k−1 = − 1 + , k ∈ N. Kako je x2k−1 < 0 < x2k , k ∈ N,
2k + 1 2k
niz (x2k−1 ) rastući, a niz (x2k ) opadajući, to je na osnovu (2.100.1) i (2.100.2)
3
inf xn = inf x2k−1 = x1 = −
n k 2
23
Zaista, s obzirom da okolina Up sadrži samo konačno mnogo članova niza (xpn ), to postoji prirodan
broj np , tako da za svako n ∈ N, n ≥ np povlači xpn ∈ / Up . Slično zaključujemo da postoje prirodni
brojevi nq , . . . , ns tako da za svako n ∈ N, n ≥ nq povlači xqn ∈
/ Uq , . . . , n ≥ ns povlači xsn ∈
/ Us . Neka
je n0 = max{pnp , qnq , . . . , sns }. Tada za sve n ∈ N takve da je n ≥ n0 važi xn ∈ / U.
130 Glava 2. Nizovi
i
4
sup xn = sup x2k = x2 = .
n k 3
Kako je lim x2k−1 = −1 i lim x2k = 1, na osnovu (2.100.3) i (2.100.4) zaključujemo da
k→∞ k→∞
je
lim xn = −1, lim xn = 1,
n→∞ n→∞
te je
inf xn < lim xn < lim xn 0 > a2n−1 , niz (a2n ) je opadajući, a niz a2n−1 rastući. Zato je
na osnovu Tvrd̄enja 2.100
3
inf an = inf a2n−1 = a1 = −1, sup an = sup a2n = a2 = ,
n n n n 2
lim an = lim a2n−1 = 0, lim an = lim a2n = 1,
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
te je inf an < lim an < lim an < sup an .

n n→∞ n→∞ n
n 1
(iii) Za niz bn = n(−1) imamo da je b2k−1 = , b2k = 2k, b2k−1 ≤ 1 < b2r , za svako
2k − 1
k, r ∈ N, niz (b2k−1 ) je opadajući, a niz (b2k ) je rastući. Iz Tvrd̄enja 2.100 sledi
inf bn = inf b2k−1 = lim b2k−1 = 0, sup bn = sup b2k = +∞,

n k k→∞ n k
lim bn = lim b2n−1 = lim b2n−1 = 0, lim bn = lim b2n = lim b2n = +∞,
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
te je inf bn = lim bn < lim bn = sup bn .

n n→∞ n→∞ n
(iv) Za niz (rn ) iz Primera 2.96 imamo da je D(rn ) = [0, 1], pa je lim rn = min[0, 1] = 0
n→∞
i lim rn = max[0, 1] = 1. Kako je 0 < rn < 0 za svako n ∈ N i kako za svako
n→∞
ϵ ∈ (0, 1) na osnovu Tvrd̄enja 1.90 postoji racionalni brojevi r i q takvi da je 0 < r < ϵ
i 0 < 1 − ϵ < q < 1 i s obzirom da postoje m, n ∈ N tako da je rm = r i rn = q, to je
0 < rm < ϵ i 0 < 1 − ϵ < rn < 1. Ovo znači da je inf rn = 0 i sup rn = 1. Prema tome,
n n
inf rn = lim rn = 0 i sup rn = lim rn = 1.24
n n→∞ n n→∞
Ovo smo mogli da pokažemo i na sledeći način: Kako je za svako n ∈ N, 0 < rn < 1 to je 0 ≤ inf rn ≤
24
n
1
sup rn ≤ 1. Za skup S = { : n = 2, 3, . . . } važi da je inf S = 0 i da je S ⊂ {rn : n ∈ N}. Takod̄e skup
n n
(v) Za niz (qn ) iz Primera 2.97 važi da je
inf qn = lim qn = −∞, sup qn = lim qn = +∞. •

n n→∞ n n→∞
Sledeće tvrd̄enje daje karakterizaciju limesa superiora kada je on konačan broj.
Tvrd̄enje 2.102. Neka je (xn ) niz realnih brojeva. Realan broj x0 je limes superior niza
(xn ) ako i samo ako važe sledeća dva uslova:
(1) za svako ϵ > 0 postoji n0 ∈ N tako da za sve n ∈ N, takve da je n ≥ n0 važi
xn < x0 + ϵ;
(2) za svako ϵ > 0 i svako n ∈ N postoji postoji član niza xm sa indeksom m > n tako
da je xm > x0 − ϵ.
Uslov (1) znači da su za proizvoljno ϵ > 0 skoro svi članovi niza manji od x0 + ϵ, tj.
samo konačno mnogo članova niza se nalazi u intervalu [x0 + ϵ, +∞).
Uslov (2) znači da za proizvoljno ϵ > 0 postoji beskonačno mnogo članova niza koji
su veći od x0 − ϵ.
Dokaz. Neka je x0 = lim xn . Ako uslov (1) ne bi važio, onda bi postojalo ϵ > 0 tako
n→∞
da se u intervalu [x0 + ϵ, +∞) nalazi beskonačno mnogo članova niza. Onda bi postojao
podniz (xnk ) niza (xn ) čiji članovi xnk , k ∈ N, pripadaju intervalu [x0 + ϵ, +∞). Ovaj
niz (xnk ) ima bar jednu delimičnu granicu b koja je istovremeno i delimična granica niza
(xn ). Kako je xnk ≥ x0 + ϵ za sve k ∈ N, to je onda i b ≥ x0 + ϵ, i zato je b > x0 . Ovo
je nemoguće jer je x0 najveća delimična granica niza (xn ).
Dokažimo da važi uslov (2). Neka je ϵ > 0 proizvoljno. Budući da je x0 , kao limes
superior, delimična granica niza, i kako je interval (x0 − ϵ, +∞) okolina tačke x0 , to na
osnovu Tvrd̄enja 2.89 sledi da za svako n ∈ N postoji m ∈ N, takvo da je m > n i
xm ∈ (x0 − ϵ, +∞), tj. xm > x0 − ϵ.
Obrnuto, pretpostavimo da važe uslovi (1) i (2). Neka je U proizvoljna okolina tačke
x0 . Postoji ϵ > 0 tako da je (x0 − ϵ, x0 + ϵ) ⊂ U . Iz (1) sledi da postoji n0 ∈ N tako
da za svako n ∈ N takvo da je n ≥ n0 važi xn < x0 + ϵ. Iz (2) sledi da za svako n ∈ N
postoji m ∈ N takvo da je m > max{n, n0 } i da je xm > x0 − ϵ. Stoga će za svako
n ∈ N postojati m ∈ N takvo da je m > n i xm ∈ (x0 − ϵ, x0 + ϵ), i prema tome xm ∈ U .
Iz Tvrd̄enja 2.89 sledi da je x0 delimična granica niza (xn ). Pokažimo da je x0 najveća
delimična granica niza (xn ). Pretpostavimo suprotno, da postoji delimična granica a
niza (xn ), takva da je a > x0 . Izaberimo ϵ > 0 tako da je ϵ < a − x0 . Tada je x0 + ϵ < a
i interval (x0 + ϵ, +∞) je okolina tačke a. Kako je a delimična granica niza, to će se u
okolini (x0 + ϵ, +∞) nalaziti beskonačno mnogo članova niza (xn ) (Tvrd̄enje 2.89), što
je u suprotnosti sa uslovom (1).
Analogno se dokazuje sledeće tvrd̄enje za lim xn ∈ R.
n→∞
1
1 − S = {1 − : n = 2, 3, . . . } je podskup skupa {rn : n ∈ N} i važi da je sup(1 − S) = 1 − inf S = 1
n
na osnovu Tvrd̄enja 1.79 (iii). Iz Tvrd̄enja 1.78 sledi da je 0 ≤ inf rn ≤ inf S = 0 i 1 = sup(1 − S) ≤
n
sup rn ≤ 1, pa je inf rn = 0 i sup rn = 1.
n n n
132 Glava 2. Nizovi
Tvrd̄enje 2.103. Neka je (xn ) niz realnih brojeva. Realan broj x0 je limes inferior niza
(xn ) ako i samo ako važe sledeća dva uslova:
(1) za svako ϵ > 0 postoji n0 ∈ N tako da za sve n ∈ N, takve da je n ≥ n0 važi
xn > x0 − ϵ;
(2) za svako ϵ > 0 i svako n ∈ N postoji postoji član niza xm sa indeksom m > n tako
da je xm < x0 + ϵ.
Za dati niz (xn ), označimo sa sup xk supremum skupa {xn , xn+1 , . . . }, a sa inf xk
k≥n k≥n
infimum skupa {xn , xn+1 , . . . }. Sledeće tvrd̄enje daje još jednu karakterizaciju limesa
superiora i limesa inferiora niza.
Tvrd̄enje 2.104. Neka je (xn ) niz realnih brojeva. Tada je
lim xn = inf sup xk . (2.80)
n→∞ n k≥n
Takod̄e je
lim xn = lim sup xk , (2.81)
n→∞ n→∞ k≥n
pri čemu u slučaju niza neograničenog odozgo, kada za svako n ∈ N važi sup xk = +∞,
k≥n
smatramo da je lim sup xk = +∞.
n→∞ k≥n
Dokaz. Ako niz (xn ) nije odozgo ograničen, tada je, na osnovu Bolcano-Vajerštrasove
teoreme, +∞ njegova delimična granica, i očevidno i najveća delimična granica, pa je
lim xn = +∞. U ovom slučaju za svako n ∈ N važi sup xk = +∞, pa je inf sup xk =
n→∞ k≥n n k≥n
+∞ i važi jednakost lim xn = inf sup xk . Kako u ovom slučaju podrazumevamo da je

n→∞ n k≥n
lim sup xk = +∞, važi i jednakost lim xn = lim sup xk .

n→∞ k≥n n→∞ n→∞ k≥n
Neka je (xn ) ograničen odozgo. Obeležimo sa αn = sup xk , n ∈ N. Jasno, αn je
k≥n
realan broj za svako n ∈ N. Kako je {xn , xn+1 , xn+2 , . . . } ⊃ {xn+1 , xn+2 , . . . }, to je
sup xk ≥ sup xk , tj. αn ≥ αn+1 za sve n ∈ N. Niz (αn ) je opadajući i zato ima
k≥n k≥n+1
graničnu vrednost,
lim αn = inf αn ,
n→∞ n
konačnu ili −∞, prema tome da li je niz odozdo ograničen ili nije (Teorema 2.64).
Razmotrimo prvo slučaj kada (αn ) nije odozdo ograničen. Tada je lim αn = −∞,
n→∞
pa za svako M ∈ R postoji n0 ∈ N tako da za svaki prirodan broj n ≥ n0 važi αn < M .
Kako je αn = sup xk , sledi da je xk < M za svaki prirodan broj k ≥ n0 . Ovo znači da
k≥n
je lim xn = −∞, pa je −∞ jedina delimična granica niza (xn ). Sledi lim xn = −∞.
n→∞ n→∞
Prema tome, lim xn = lim αn = inf αn , tj. važe jednakosti (2.80) i (2.81).
n→∞ n→∞ n
Razmotrimo sada slučaj kada je (αn ) odozdo ograničen niz. Tada je lim αn =
n→∞
inf αn = α ∈ R. Pokažimo da α ispunjava uslove (1) i (2) Tvrd̄enja 2.102.
n
Neka je ϵ > 0 proizvoljan broj. Iz lim αn = α sledi da postoji n0 ∈ N tako da za sve

n→∞
prirodne brojeve n ≥ n0 važi αn < α + ϵ. Kako je αn = sup xk , sledi da je xk < α + ϵ za
k≥n
svaki prirodan broj k ≥ n0 , tj. α ispunjava uslov (1) Tvrd̄enja 2.102.
Na drugoj strani, budući da je α infimum niza (αn ), imaćemo da za svako n ∈ N važi
α − ϵ < α ≤ αn = sup xk .
k≥n
Iz α − ϵ < sup xk , n ∈ N, sledi da za svako n ∈ N postoji prirodan broj k ≥ n tako da je

k≥n
α − ϵ < xk , i prema tome α ispunjava i uslov (2) Tvrd̄enja 2.102.
Sada na osnovu Tvrd̄enja 2.102 sledi da je lim xn = α, tj. lim xn = lim αn =
n→∞ n→∞ n→∞
inf αn , i prema tome, važe jednakosti (2.80) i (2.81).
n
Analogno se dokazuje sledeće tvrd̄enje za limes inferior niza.
Tvrd̄enje 2.105. Neka je (xn ) niz realnih brojeva. Tada je
lim xn = sup inf xk .

n→∞ n k≥n
Takod̄e je
lim xn = lim inf xk ,
n→∞ n→∞ k≥n
pri čemu u slučaju niza neograničenog odozdo, kada za svako n ∈ N važi inf xk = −∞,
k≥n
smatramo da je lim inf xk = −∞.
n→∞ k≥n
Tvrd̄enje 2.106. Niz (xn ) ima graničnu vrednost ako i samo ako je lim xn = lim xn ,
n→∞ n→∞
tj. ako i samo ako ima tačno jednu delimičnu granicu i tada je
lim xn = lim xn = lim xn . (2.82)

n→∞ n→∞ n→∞
Dokaz. Ako niz ima graničnu vrednost, onda i svi njegovi podnizovi teže toj graničnoj
vrednosti (Tvrd̄enje 2.71), i prema tome niz ima samo jednu delimičnu granicu. Zato je
lim xn = lim xn = lim xn .
n→∞ n→∞ n→∞
Obrnuto, ako je lim xn = lim xn moguća su tri slučaja:
n→∞ n→∞
1) lim xn = lim xn = +∞;
n→∞ n→∞
2) lim xn = lim xn = −∞;
n→∞ n→∞
3) lim xn = lim xn = x0 ∈ R.
n→∞ n→∞
Neka je lim xn = lim xn = +∞ i neka je M ∈ R proizvoljno. U intervalu (−∞, M ]
n→∞ n→∞
se nalazi samo konačno mnogo članova niza (xn ), jer u protivnom ako bi se u ovom
intervalu nalazilo beskonačno mnogo članova niza, onda bismo od njih mogli konstruisati
podniz (xnk ) koji onda ima bar jednu delimičnu granicu b (Teorema 2.79). Ali onda bi
134 Glava 2. Nizovi
zbog xnk ≤ M , sledilo b ≤ M , odakle lim xn ≤ M , što je nemoguće. Prema tome,

n→∞
postoji n0 ∈ N tako da za sve n ≥ n0 važi xn ∈ (M, +∞), što znači da je lim xn = +∞.
n→∞
Dakle, niz (xn ) ima graničnu vrednost i važe jednakosti (2.82).
Slično, ako je lim xn = lim xn = −∞ dokazujemo da se za proizvoljno M ∈ R,
n→∞ n→∞
u intervalu [M, +∞) nalazi samo konačno mnogo članova niza (xn ), tj. postoji n0 ∈ N
tako da za svako n ≥ n0 važi xn ∈ (−∞, M ). To znači da je lim xn = −∞, i prema
n→∞
tome niz (xn ) ima graničnu vrednost i važi (2.82).
Neka je lim xn = lim xn = x0 ∈ R. Tada iz Tvrd̄enja 2.102 i 2.103 (preciznije, iz
n→∞ n→∞
uslova (1) u Tvrd̄enju 2.102 i takod̄e uslova (1) u Tvrd̄enju 2.103) sledi da za proizvoljno
ϵ > 0 postoje prirodni brojevi n1 i n2 tako da je xn < x0 +ϵ za svako n ≥ n1 i xn > x0 −ϵ
za svako n ≥ n2 . Neka je n0 = max{n1 , n2 }. Tada je xn ∈ (x0 − ϵ, x0 + ϵ) za svako
n ≥ n0 . Ovo znači da je lim xn = x0 , tj. niz (xn ) ima granicu i važe jednakosti (2.82).
n→∞
Tvrd̄enje 2.107. Niz (xn ) konvergira (tj. ima konačnu graničnu vrednost) ako i samo
ako je lim xn = lim xn konačan broj, tj. ako i samo ako ima tačno jednu delimičnu
n→∞ n→∞
granicu i ona je konačna, i tada je
lim xn = lim xn = lim xn .

n→∞ n→∞ n→∞
Dokaz. Sledi iz dokaza Tvrd̄enja 2.106.
Tvrd̄enje 2.108. Neka je niz (xn ) razbijen na podnizove (xpn ), (xqn ), . . . , (xsn ). Ako
svaki od podnizova (xpn ), (xqn ), . . . , (xsn ) ima graničnu vrednost a ∈ R, tada i niz (xn )
ima graničnu vrednost a.
Dokaz. Iz Tvrd̄enja 2.106 sledi da je lim xpn = lim xpn = a, lim xqn = lim xqn =
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
a,..., lim xsn = lim xsn = a. Sada iz (2.100.3) i (2.100.4) sledi lim xn = a i lim xn =
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
a. Opet na osnovu Tvrd̄enja 2.106 zaključujemo da niz (xn ) ima graničnu vrednost a.
Primer 2.109. Neka svaki od podnizova (x2n ), (x2n−1 ), (x3n ) niza (xn ) ima graničnu
vrednost. Pokazaćemo da niz (xn ) ima graničnu vrednost.
Neka je lim x2n = a1 , lim x2n−1 = a2 i lim x3n = a3 .
n→∞ n→∞ n→∞
Kako je (x6n ) podniz niza (x2n ), to je, na osnovu Tvrd̄enja 2.71, lim x6n = a1 .
n→∞
Takod̄e, (x6n ) je podniz niza (x3n ), pa je lim x6n = a3 . Opet na osnovu Tvrd̄enja 2.11
n→∞
a1 = a3 . (2.83)
Budući da je (x6n+3 ) podniz niza (x2n−1 ), a takod̄e i niza (x3n ), sledi lim x6n+3 = a2 i
n→∞
lim x6n+3 = a3 , i prema tome,
n→∞
a2 = a3 . (2.84)
Iz (2.83) i (2.84) sledi a1 = a2 . S obzirom da je niz (xn ) razbijen na podnizove (x2n ),

(x2n−1 ), i da je lim x2n = lim x2n−1 = a1 , iz Tvrd̄enja 2.108 sledi da niz (xn ) ima
n→∞ n→∞
graničnu vrednost a1 . •
Tvrd̄enje 2.110. Neka su (xn ) i (yn ) nizovi realnih brojeva. Ako je
xn ≤ yn , (2.85)
počev od nekog n ∈ N, onda je
lim xn ≤ lim yn , (2.86)

n→∞ n→∞
i
lim xn ≤ lim yn . (2.87)
n→∞ n→∞
Dokaz. Neka je xn ≤ yn počev od nekog n ∈ N. Pretpostavimo da je lim xn > lim yn .

n→∞ n→∞
Izaberimo z ∈ R tako da je lim xn > z > lim yn . Pokazaćemo da postoji n1 ∈ N
n→∞ n→∞
takav da
(∀n ∈ N)(n ≥ n1 =⇒ xn > z). (2.88)
Pretpostavimo da uslov (2.88) ne važi. Tada se u intervalu (−∞, z] nalazi beskonačno
mnogo članova niza i zato postoji podniz (xnk ) niza (xn ) čiji članovi xnk , k ∈ N, pripadaju
intervalu (−∞, z]. Ovaj niz (xnk ) ima bar jednu delimičnu granicu b koja je istovremeno
i delimična granica niza (xn ). Kako je xnk ≤ z za sve k ∈ N, to je onda i b ≤ z, i zato
je b < lim xn . Ovo je u suprotnosti sa činjenicom da je lim xn najmanja delimična
n→∞ n→∞
granica niza (xn ).
Iz lim yn < z, sledi da je (−∞, z) okolina tačke lim yn , i kako je lim yn delimična
n→∞ n→∞ n→∞
granica niza (yn ), to iz Tvrd̄enja 2.89 sledi da se u okolini (−∞, z) nalazi beskonačno
mnogo članova niza (yn ), tj. uslov yn < z ispunjava beskonačno mnogo članova niza
(yn ). Kako uslov (2.88) znači da je z < xn za skoro sve članove niza (xn ), zaključujemo
da je yn < xn za beskonačno mnogo vrednosti n ∈ N, što je suprotno pretpostavci da je
yn ≥ xn počev od nekog n ∈ N.
Slično se dokazuje da je lim xn ≤ lim yn .
n→∞ n→∞
Primetimo da smo Tvrd̄enje 2.110 mogli da dokažemo korišćenjem Tvrd̄enja 2.104 i

2.105, i sledeće leme koju je jednostavno dokazati.
Lema 2.111. Neka su (xn ) i (yn ) nizovi realnih brojeva takvi da je xn ≤ yn za svako
n ∈ N. Tada je sup xn ≤ sup yn i inf xn ≤ inf yn .
n n n n
Dokaz. Neka je lx = inf xn , ly = inf yn , Lx = sup xn i Ly = sup yn . Za svako n ∈ N

n n n n
važi xn ≤ yn ≤ Ly , što znači da je Ly gornja granica skupa {xn : n ∈ N}, pa je
Lx = sup{xn : n ∈ N} ≤ Ly . Slično, budući da je lx ≤ xn ≤ yn za svako n ∈ N, sledi da
je lx donja granica skupa {yn : n ∈ N}, pa je lx ≤ inf{yn : n ∈ N} = ly .
136 Glava 2. Nizovi
Dokaz Tvrd̄enja 2.110. Ne umanjujući opštost možemo pretpostaviti da je xn ≤ yn za

svako n ∈ N (jer limes suprior i limes inferior ne zavise od konačno mnogo članova niza).
Ako niz (yn ) nije ograničen odozgo, onda je lim yn = +∞ i važi nejednakost (2.87).
n→∞
Pretpostavimo sada da je (yn ) ograničen odozgo. Tada je sup yn ∈ R za svako n ∈ N.
k≥n
Iz Leme 2.111 sledi da je sup xk ≤ sup yk za svako n ∈ N. Primenimo opet Lemu 2.111,
k≥n k≥n
ovog puta na nizove realnih brojeva (sup xk )n i (sup yk )n , a takod̄e i Tvrd̄enje 2.104 i
k≥n k≥n
dobićemo:
lim xn = inf sup xn ≤ inf sup yn = lim yn ,
n→∞ n k≥n n k≥n n→∞
tj. važi nejednakost (2.87).

Slično, ako niz (xn ) nije ograničen odozdo, onda je lim xn = −∞ i važi nejednakost
n→∞
(2.86). Ako pretpostavimo da je niz (xn ) odozdo ograničen, onda je inf xk konačan broj
k≥n
za svako n ∈ N. Na osnovu Leme 2.111 važi inf xk ≤ inf yk za svako n ∈ N, i opet
k≥n k≥n
primenom Leme 2.111 na nizove realnih brojeva ( inf xk )n i ( inf yk )n dobijamo:
k≥n k≥n
sup inf xk ≤ sup inf yk ,

n k≥n n k≥n
što na osnovu Tvrd̄enja 2.105, znači da je lim xn ≤ lim yn .

n→∞ n→∞
Tvrd̄enje 2.112. Neka je (xn ) niz realnih brojeva i M, m ∈ R. Tada:

(i) Ako je xn ≤ M počev od nekog n ∈ N, onda je lim xn ≤ M .
n→∞
(ii) Ako je xn ≥ m za beskonačno mnogo vrednosti n ∈ N, onda je lim xn ≥ m.
n→∞
Dokaz. (i): Neka je xn ≤ M počev od nekog n ∈ N. Tada iz Tvrd̄enja 2.110 sledi

lim xn ≤ lim M = M .
n→∞ n→∞
(ii): Neka je xn ≥ m za beskonačno mnogo vrednosti n ∈ N. To znači da se u intervalu
[m, +∞) nalazi beskonačno mnogo članova niza xn , pa se od njih može formirati podniz
(xnk ). Kako je xnk ≥ m za svako k ∈ N, na osnovu Tvrd̄enja 2.110 sledi lim xnk ≥
n→∞
lim m = m. Iz (2.73) sledi lim xn ≥ lim xnk , pa je lim xn ≥ m.
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
Slično se dokazuje sledeće tvrd̄enje.
Tvrd̄enje 2.113. Neka je (xn ) niz realnih brojeva i M, m ∈ R. Tada:
(i) Ako je xn ≥ m počev od nekog n ∈ N, onda je lim xn ≥ m.
n→∞
(ii) Ako je xn ≤ M za beskonačno mnogo vrednosti n ∈ N, onda je lim xn ≤ M .
n→∞
Tvrd̄enje 2.114. Za svaki niz (xn ) važe jednakosti:

lim (−xn ) = − lim xn , (2.89)
n→∞ n→∞
lim (−xn ) = − lim xn , (2.90)

n→∞ n→∞
gde se uzima da je −(+∞) = −∞ i −(−∞) = +∞.

Dokaz. Neka je najpre niz (xn ) ograničen odozgo. Tada su skupovi {xn , xn+1 , xn+2 , . . . },
n ∈ N, ograničeni odozgo i na osnovu Tvrd̄enja 1.77 važi da je inf{−xn , −xn+1 , −xn+2 , . . . } =
− sup{xn , xn+1 , xn+2 , . . . }, tj. inf (−xk ) = − sup xk za svako n ∈ N. Sada na osnovu
k≥n k≥n
Tvrd̄enja 2.105 i 2.104 dobijamo
lim (−xn ) = lim inf (−xk ) = − lim sup xk = − lim xn .

n→∞ n→∞ k≥n n→∞ k≥n n→∞
Ako niz (xn ) nije odozgo ograničen, onda je, na osnovu Bolcano-Vajerštrasove teoreme,
+∞ njegova delimična granica i očigledno i najveća delimična granica, pa je lim xn =
n→∞
+∞. Osim toga, tada niz (−xn ) nije ograničen odozdo, pa opet na osnovu Bolcano-
Vajerštrasove teoreme, −∞ je njegova delimična granica i ujedno i najmanja delimična
granica, pa je lim (−xn ) = −∞ i jednakost (2.89) važi i u ovom slučaju.
n→∞
Jednakost (2.90) se slično dokazuje.
Tvrd̄enje 2.115. Neka su (xn ) i (yn ) ograničeni nizovi. Tada važi nejednakost
lim xn+ lim yn ≤ lim (xn+yn ) ≤ lim xn+ lim yn ≤ lim (xn+yn ) ≤ lim xn+ lim yn .
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞ n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
Dokaz. Dokažimo najpre nejednakost
lim xn + lim yn ≤ lim (xn +yn ). (2.91)

n→∞ n→∞ n→∞
Budući da su nizovi (xn ) i (yn ) ograničeni, sledi da je i niz (xn + yn ) ograničen, pa je

limes inferior svakog od ova tri niza konačan. Na osnovu Tvrd̄enja 2.105 imamo da je
lim inf xn = lim xn ∈ R, lim inf yn = lim xn ∈ R i lim inf (xn + yn ) = lim (xn +
n→∞ k≥n n→∞ n→∞ k≥n n→∞ n→∞ k≥n n→∞
yn ) ∈ R, što znači da su nizovi ( inf xk )n , ( inf yk )n i ( inf (xk + yk ))n konvergentni. Za
k≥n k≥n k≥n
proizvoljno n ∈ N važe nejednakosti:
inf{xn , xn+1 , . . . } ≤ xk , za svako k ∈ N takvo da je k ≥ n,
i
inf{yn , yn+1 , . . . } ≤ yk , za svako k ∈ N takvo da je k ≥ n,
pa je
inf{xn , xn+1 , . . . } + inf{yn , yn+1 , . . . } ≤ xk + yk , za svako k ∈ N takvo da je k ≥ n,
odakle dobijamo
inf{xn , xn+1 , . . . } + inf{yn , yn+1 , . . . } ≤ inf{xn + yn , xn+1 + yn+1 , . . . }.
Prema tome, za svako n ∈ N važi nejednakost
inf xk + inf yk ≤ inf (xk + yk ),

k≥n k≥n k≥n
138 Glava 2. Nizovi
odakle na osnovu Tvrd̄enja 2.18 sledi da je

lim ( inf xk + inf yk ) ≤ lim inf (xk + yk ). (2.92)
n→∞ k≥n k≥n n→∞ k≥n
Kako su nizovi ( inf xk )n i ( inf yk )n konvergentni, to je na osnovu Tvrd̄enja 2.19

k≥n k≥n
lim ( inf xk + inf yk ) = lim inf xk + lim inf yk . (2.93)

n→∞ k≥n k≥n n→∞ k≥n n→∞ k≥n
Iz (2.93) i (2.92) dobijamo

lim xn + lim yn = lim inf xk + lim inf yk ≤ lim inf (xk + yk ) = lim (xn + yn ),
n→∞ n→∞ n→∞ k≥n n→∞ k≥n n→∞ k≥n n→∞
čime smo dokazali nejednakost (2.91).

Dalje, iz (2.91) i jednakosti (2.89) u Tvrd̄enju 2.114 sledi
lim xn = lim ((xn +yn )+(−yn )) ≤ lim (xn +yn )+ lim (−yn ) = lim (xn +yn )− lim yn ,
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
odakle dobijamo nejednakost:

lim (xn +yn ) ≤ lim xn + lim yn . (2.94)
n→∞ n→∞ n→∞
Nejednakost
lim (xn +yn ) ≤ lim xn + lim yn (2.95)
n→∞ n→∞ n→∞
se dokazuje slično nejednakosti (2.91), dok se nejednakost
lim xn + lim yn ≤ lim (xn +yn ) (2.96)
n→∞ n→∞ n→∞
dokazuje korišćenjem nejednakosti (2.95) i jednakosti (2.90) u Tvrd̄enju 2.114, slično kao
u dokazu nejednakosti (2.94).
Primetimo da u (2.91), (2.94), (2.95) i (2.96) u opštem slučaju ne važi jednakost.
Na primer, za nizove xn = (−1)n , yn = (−1)n+1 (n = 1, 2, . . . ) važi da je lim xn =
n→∞
lim yn = −1, lim xn = lim yn = 1, xn +yn = 0 (n = 1, 2, . . . ) i stoga lim (xn +yn ) =
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
lim (xn + yn ) = 0, te je
n→∞
lim xn + lim yn = −2 < 0 = lim (xn + yn )

n→∞ n→∞ n→∞
i
lim (xn + yn ) = 0 < 2 = lim xn + lim yn .
n→∞ n→∞ n→∞
Ako je pak yn = xn , n ∈ N, tada je lim (xn +yn ) = −2, lim xn + lim yn = −1 + 1 = 0

n→∞ n→∞ n→∞
i lim (xn + yn ) = 2 i stoga je
n→∞
lim (xn +yn ) < lim xn + lim yn < lim (xn +yn ).
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
Tvrd̄enje 2.116. Ako je xn > 0 za svako n ∈ N, tada je

1 1
lim = , (2.97)
n→∞ xn lim xn
n→∞
1 1
lim = , (2.98)
n→∞ xn lim xn
n→∞
1 1
gde se uzima da je = 0 i = +∞.
+∞ 0
Dokaz. Ako niz (xn ) nije ograničen odozgo, onda je lim xn = +∞ i za svako n ∈ N
n→∞
skup {xn , xn+1 , xn+2 , . . . } nije ograničen odozgo. Na osnovu Tvrd̄enja 1.81 (ii) sledi da
1 1 1 1
je inf = inf{ , , , . . . } = 0 za svako n ∈ N, pa na osnovu Tvrd̄enja 2.105
k≥n xk xn xn+1 xn+2
1 1 1
dobijamo lim = lim inf = 0. S obzirom na dogovor da je = 0, u ovom
n→∞ n x n→∞ k≥n x k +∞
slučaju jednakost (2.97) važi.
Pretpostavimo da je niz (xn ) ograničen odozgo. Tada je lim xn konačan. Moguća
n→∞
su dva slučaja: lim xn = 0 i lim xn > 0. Ako je lim xn = 0, tada zbog 0 < xn na
n→∞ n→∞ n→∞
osnovu Tvrd̄enja 2.113 (i) sledi 0 ≤ lim xn ≤ lim xn = 0, pa je lim xn = lim xn = 0
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
i na osnovu Tvrd̄enja 2.106 dobijamo da je lim xn = 0. Sada na osnovu Tvrd̄enja 2.45
n→∞
1 1 1
imamo da je lim = +∞. Kako je na osnovu Tvrd̄enja 2.106 lim = lim , to
n→∞ xn n→∞ xn n→∞ xn
1 1
je lim = +∞. S obzirom na dogovor da je = +∞, i u ovom slučaju jednakost
n→∞ nx 0
(2.97) važi.
Neka je lim xn > 0. Kako je niz (xn ) ograničen odozgo, to je skup {xn , xn+1 , xn+2 , . . . }
n→∞
ograničen odozgo za svako n ∈ N i na osnovu Tvrd̄enja 1.81 (ii) sledi da je
1 1 1 1
inf{ , , ,...} = ,
xn xn+1 xn+2 sup{xn , xn+1 , xn+2 , . . . }
1 1
tj. inf = , n ∈ N. Iz Tvrd̄enja 2.105, Tvrd̄enja 2.104 i Tvrd̄enja 2.42 sledi
k≥n xk sup xk
k≥n
1 1 1 1 1
lim = lim inf = lim = = .
n→∞ xn n→∞ k≥n xk n→∞ sup xk lim sup xk lim xn
k≥n n→∞ k≥n n→∞
1
Jednakost (2.98) se dobija iz jednakosti (2.97) kada se umesto niza (xn ) stavi niz ( ).
xn

Tvrd̄enje 2.117. Neka su (xn ) i (yn ) ograničeni nizovi takvi da je xn > 0, yn > 0 za
svako n ∈ N. Tada je
lim xn · lim yn ≤ lim (xn yn ) ≤ lim xn · lim yn ≤ lim (xnyn ) ≤ lim xn · lim yn .
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞ n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
140 Glava 2. Nizovi
Dokaz. Kako su (xn ) i (yn ) ograničeni nizovi, to postoje realni brojevi M, L > 0, takvi
da je
0 < xn < M i 0 < yn < L, za svako n ∈ N.
Tada je na osnovu Tvrd̄enja 1.63 (viii) 0 < xn yn < LM za svako n ∈ N, pa je niz (xn yn )
ograničen. Prema tome, svaki od nizova (xn ), (yn ) i (xn yn ) ima konačan limes superior
i konačan limes inferior. Označimo sa an = sup xk , bn = sup yk i cn = sup(xk yk ), n ∈ N.
k≥n k≥n k≥n
Primetimo da su an , bn i cn realni brojevi, n ∈ N, zbog ograničenosti nizova (xn ), (yn ) i
(xn yn ). Nizovi (an ), (bn ) i (cn ) su konvergentni jer na osnovu Tvrd̄enja 2.104 sledi
lim an = lim xn ∈ R, lim bn = lim yn ∈ R i lim cn = lim (xn yn ) ∈ R. (2.99)

n→∞ n→∞ n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
Neka je n ∈ N proizvoljno. Tada je
0 < xl ≤ sup xk , za svako l ≥ n

k≥n
i
0 < yl ≤ sup yk , za svako l ≥ n,
k≥n
pa na osnovu Tvrd̄enja 1.63 (viii) dobijamo
xl yl ≤ sup xk · sup yk , za svako l ≥ n.

k≥n k≥n
Odavde zaključujemo da je
sup(xl yl ) ≤ sup xk · sup yk .

l≥n k≥n k≥n
Prema tome, za svako n ∈ N važi

cn ≤ an bn ,
te na osnovu Tvrd̄enja 2.18 i 2.19 sledi da je
lim cn ≤ lim (an bn ) = lim an · lim bn ,

n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
odakle zbog (2.99) dobijamo
lim (xn yn ) ≤ lim xn · lim yn . (2.100)

n→∞ n→∞ n→∞
Slično se dokazuje nejednakost
lim xn · lim yn ≤ lim (xn yn ). (2.101)

n→∞ n→∞ n→∞
Dokažimo sada nejednakost
lim xn · lim yn ≤ lim (xnyn ). (2.102)

n→∞ n→∞ n→∞
S obzirom da je xn > 0 za svako n ∈ N, to je lim xn ≥ 0. Ako je lim xn = 0, onda

n→∞ n→∞
1
nejednakost (2.102) očigledno važi. Neka je lim xn > 0. Tada je niz ( ) ograničen
n→∞ xn
1
odozgo25 i za svako n ∈ N je > 0, pa možemo primeniti nejednakost (2.100) na nizove
xn
1
(xn yn ) i ( ). Tako dobijamo
xn
1 1
lim yn = lim ((xn yn ) ) ≤ lim (xn yn ) · lim ,
n→∞ n→∞ xn n→∞ n→∞ xn
a budući da je na osnovu Tvrd̄enja 2.116 (2.98)
1 1
lim = ,
n→∞ xn lim xn
n→∞
to je
1
lim yn ≤ lim (xn yn ) · ,
n→∞ n→∞ lim xn
n→∞
odakle sledi (2.102).
Dokažimo sada nejednakost
lim (xn yn ) ≤ lim xn · lim yn . (2.103)

n→∞ n→∞ n→∞
Kako je yn > 0 za svako n ∈ N, to je lim yn ≥ 0. Ako je lim yn = 0, onda, budući da

n→∞ n→∞
je 0 < yn za svako n ∈ N imamo 0 ≤ lim yn ≤ lim yn = 0, pa je lim yn = 0. Kako
n→∞ n→∞ n→∞
je (xn ) ograničen niz, to na osnovu Tvrd̄enja 2.28 sledi lim (xn yn ) = 0 i nejednakost
n→∞
(2.103) očigledno važi. Neka je lim yn > 0. Iz (2.101) i Tvrd̄enja 2.116 (2.97) sledi
n→∞
1 1 1
lim xn = lim ((xn yn ) ) ≥ lim (xn yn ) · lim = lim (xn yn ) · ,
n→∞ n→∞ yn n→∞ n→∞ yn n→∞ lim yn
n→∞
odakle dobijamo (2.103).

Primetimo da u (2.100), (2.101), (2.102) i (2.103) u opštem slučaju ne važi jednakost.
Na primer, za nizove
{
n 1, za n neparno,
xn = (−1) + 2 =
3, za n parno,
25
Neka je b realan broj takav da je 0 0 i na
n→∞ n→∞
osnovu Tvrd̄enja 2.103 (2.103.1) sledi da postoji n0 ∈ N tako da je za svaki prirodan broj n ≥ n0 važi
nejednakost
b = lim xn − ϵ < xn .
n→∞
( )
1 1 1
Stoga je < za n ≥ n0 i niz je ograničen odozgo.
xn b xn
142 Glava 2. Nizovi
{
n+1 3, za n neparno,
yn = (−1) +2=
1, za n parno,
i {
n 2, za n neparno,
zn = (−1) + 3 =
4, za n parno,
je xn yn = 3, (n = 1, 2, . . . ) i
{
2, za n neparno,
xn zn =
12, za n parno.
Kako je lim xn = 3, lim xn = 1, lim yn = 3, lim yn = 1, lim zn = 4, lim zn = 2,

n→∞ n→∞ n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
lim (xn yn ) = lim (xn yn ) = 3, lim (xn zn ) = 12 i lim (xn zn ) = 2, to je
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
lim xn · lim yn = 1 < 3 = lim (xn yn ) i lim (xn yn ) = 3 < 9 = lim xn · lim yn
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
i
lim (xn zn ) = 2 < 1 · 4 = lim xn · lim zn < 12 = lim (xn zn ).
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
Teorema 2.118. (Štolcova26 teorema) Neka su (xn ) i (yn ) nizovi realnih brojeva, (yn )
strogo rastući niz i lim yn = +∞. Ako postoji granična vrednost (konačna ili beskonačna)
n→∞
xn − xn−1 xn
lim , tada postoji i granična vrednost lim i važi
n→∞ yn − yn−1 n→∞ yn
xn xn − xn−1
lim = lim .
n→∞ yn n→∞ yn − yn−1
xn − xn−1
Dokaz. Neka je l = lim konačan broj, i neka je ϵ > 0 proizvoljan broj. Kako
yn − yn−1
n→∞
je lim yn = +∞, postoji n0 ∈ N tako da za svaki prirodan broj k, iz k > n0 sledi yk > 0
n→∞
i
xk − xk−1
l−ϵ< < l + ϵ. (2.104)
yk − yk−1
S obzirom da je niz (yn ) strogo rastući, sledi yk − yk−1 > 0, pa iz (2.104) dobijamo
(l − ϵ)(yk − yk−1 ) < xk − xk−1 < (l + ϵ)(yk − yk−1 ). (2.105)
Stavljajuću u (2.105) redom k = n0 + 1, . . . , n, gde je n > n0 , i sabirajući sve te nejed-

nakosti, dobijamo
(l − ϵ)(yn − yn0 ) < xn − xn0 < (l + ϵ)(yn − yn0 ). (2.106)
Kako je yn > 0 za n > n0 , to iz (2.106) deljenjem sa yn dobijamo

( ) ( )
yn xn xn0 yn
(l − ϵ) 1 − 0 < − < (l + ϵ) 1 − 0 ,
yn yn yn yn
26
O. Stolz (1842-1905), austrijski matematičar
tj.
( ) ( )
x n0 yn 0 xn xn0 yn 0
+ (l − ϵ) 1 − < < + (l + ϵ) 1 − . (2.107)
yn yn yn yn yn
Iz (2.107) i Tvrd̄enja 2.110 sledi
( ( ))
x n0 yn 0 xn
lim + (l − ϵ) 1 − ≤ lim ≤
n→∞ yn yn n→∞ yn
( ( )) (2.108)
xn xn0 yn0
≤ lim ≤ lim + (l + ϵ) 1 − .
n→∞ yn n→∞ yn yn
xn0
Med̄utim, iz lim yn = +∞, na osnovu Tvrd̄enja 2.43 i Posledice 2.34, sledi lim =
n→∞ n→∞ yn
yn 0
0 i lim = 0, pa na osnovu Tvrd̄enja 2.19 i Posledice 2.34 zaključujemo da je
n→∞ yn
( ( ))
xn0 yn0
lim + (l − ϵ) 1 − =l−ϵ
n→∞ yn yn
i ( ( ))
x n0 yn 0
lim + (l + ϵ) 1 − = l + ϵ.
n→∞ yn yn
Na osnovu Tvrd̄enja 2.106 sledi
( ( )) ( ( ))
x n0 yn0 xn0 yn0
lim +(l − ϵ) 1− = lim + (l−ϵ) 1− = l−ϵ (2.109)
n→∞ yn yn n→∞ yn yn
i
( ( )) ( ( ))
x n0 yn 0 x n0 yn 0
lim +(l+ϵ) 1− = lim +(l+ϵ) 1− = l+ϵ. (2.110)
Iz (2.108), (2.109) i (2.110) sledi
xn xn
l − ϵ ≤ lim ≤ lim ≤ l + ϵ, (2.111)
te je
xn xn
−ϵ ≤ lim − l ≤ lim − l ≤ ϵ, (2.112)
i prema tome,
xn xn

0 ≤ lim
− l ≤ ϵ i 0 ≤ lim − l ≤ ϵ. (2.113)
xn xn
Kako (2.113) važi za svako ϵ > 0, dobijamo da je27 lim − l = 0 i lim − l = 0,
pa je
xn xn
lim = lim = l. (2.114)
Ako za realan broj r važe nejednakosti 0 ≤ r ≤ ϵ za svako ϵ > 0, tada je r = 0. Zaista, ako bi bilo
27
1
r > 0, tada bi, budući da je r ≤ ϵ za svako ϵ > 0, uzimajući da je u ovoj nejednakosti ϵ = r, dobili
2
1 1
r ≤ r, tj. 1 ≤ , što je apsurd.
2 2
144 Glava 2. Nizovi
xn
Sada na osnovu Tvrd̄enja 2.106 sledi lim = l.28
n→∞ yn
xn − xn−1
Neka je lim = +∞, i neka je M ∈ R proizvoljan broj. Tada postoji
n→∞ yn − yn−1
n0 ∈ N tako da za svaki prirodan broj k, iz k > n0 sledi yk > 0 i
xk − xk−1
M< . (2.116)
yk − yk−1
S obzirom da je niz (yn ) strogo rastući, iz (2.116) dobijamo
M (yk − yk−1 ) < xk − xk−1 . (2.117)

nakosti, dobijamo
M (yn − yn0 ) < xn − xn0 . (2.118)
( )
yn 0 xn xn0
M 1− < − ,
yn yn yn
tj.
( )
xn0 yn0 xn
+M 1− < . (2.119)
yn yn yn
28
Primetimo da smo (2.114) mogli dobiti i na sledeći način:
Kako (2.113) važi za svako ϵ > 0, dobijamo da je
xn xn
sup{−ϵ : ϵ > 0} ≤ lim − l ≤ lim − l ≤ inf{ϵ : ϵ > 0}. (2.115)
S obzirom na to da je inf{ϵ : ϵ > 0} = 0 i sup{−ϵ : ϵ > 0} = − inf{ϵ : ϵ > 0} = 0, iz (2.115) sledi

xn xn
0 ≤ lim − l ≤ lim − l ≤ 0, te važi (2.114).
n→∞ y n n→∞ yn
Jednakost (2.114) se takod̄e može dobiti i korišćenjem graničnih vrednosti nizova:
1
Budući da (2.111) važi za svako ϵ > 0, uzimajući da je ϵ = , k ∈ N, dobijamo
k
1 xn xn 1
l− ≤ lim ≤ lim ≤l+ .
k n→∞ yn n→∞ yn k
Odavde, prelaskom na limes, na osnovu Tvrd̄enja 2.16 zaključujemo

( ) ( )
1 xn xn 1
lim l − ≤ lim ≤ lim ≤ lim l + ,
k→∞ k n→∞ yn n→∞ yn k→∞ k
tj.
1 xn xn 1
l − lim ≤ lim ≤ lim ≤ l + lim ,
k→∞ k n→∞ yn n→∞ yn k→∞ k
i prema tome,
xn xn
l ≤ lim ≤ lim ≤ l.

( ( ))
x n0 yn 0 xn
lim +M 1− ≤ lim . (2.120)
xn0 yn0
Iz lim yn = +∞ sledi lim = 0 i lim = 0, pa je
n→∞ n→∞ yn n→∞ yn
( ( ))
xn0 yn 0
lim +M 1− = M.
n→∞ yn yn
( ( )) ( ( ))
xn0 yn 0 xn0 yn 0
lim +M 1− = lim +M 1− =M (2.121)
Iz (2.120) i (2.121) sledi
xn
M ≤ lim . (2.122)
n→∞ yn
xn
Kako (2.122) važi za svaki realan broj M , zaključujemo da je lim = +∞. Iz
n→∞ yn
xn xn
+∞ = lim ≤ lim ≤ +∞,
xn xn xn
sledi lim = lim = +∞. Sada na osnovu Tvrd̄enja 2.106 sledi lim = +∞.
n→∞ yn n→∞ yn n→∞ yn
xn − xn−1
Slično se pokazuje da tvrd̄enje važi i u slučaju kada je lim = −∞.
n→∞ yn − yn−1
xn − xn−1
Na osnovu Štolcove teoreme egzistencija granične vrednosti lim je dovo-
n→∞ yn − yn−1
xn
ljan uslov za egzistenciju granične vrednosti lim . Med̄utim, sledeći primer pokazuje
n→∞ yn
xn − xn−1
da egzistencija granične vrednosti lim nije i potreban uslov za egzistenciju
n→∞ yn − yn−1
xn
granične vrednosti lim .
n→∞ yn
Primer 2.119. Neka je xn = (−1)n i yn = n, n ∈ N.

Kako je za n ∈ N, n ≥ 2,
{
2, n = 2k,
xn − xn−1 = (−1) − (−1)
n n−1
=
−2, n = 2k + 1, k ∈ N,
a yn − yn−1 = n − (n − 1) = 1, to je
{
xn − xn−1 2, n = 2k,
=
yn − yn−1 −2, n = 2k + 1, k ∈ N.
( )
xn − xn−1
Budući da niz ima dve različite delimične granice, on nema graničnu vred-
yn − yn−1 ( )
xn xn (−1)n
nost (Tvrd̄enje 2.86), dok niz ima graničnu vrednost: lim = lim = 0.
yn n→∞ yn n→∞ n
•
146 Glava 2. Nizovi
Korišćenjem istog metoda kao u dokazu Štolcove teoreme, može se dokazati sledeće
opštije tvrd̄enje.
Teorema 2.120. Neka su (xn ) i (yn ) nizovi realnih brojeva, (yn ) strogo rastući niz i
lim yn = +∞. Tada je
n→∞
xn − xn−1 xn xn xn − xn−1
lim ≤ lim ≤ lim ≤ lim . (2.123)
n→∞ yn − yn−1 n→∞ yn n→∞ yn n→∞ yn − yn−1
Dokaz. Dokažimo da važi nejednakost

xn − xn−1 xn
lim ≤ lim . (2.124)
xn − xn−1
Neka je lim = −∞, onda nejednakost (2.124) očigledno važi. Ako je
n→∞ yn − yn−1
xn − xn−1 xn − xn−1 xn − xn−1
lim = +∞, onda iz +∞ = lim ≤ lim ≤ +∞,
n→∞ yn − yn−1 n→∞ yn − yn−1 n→∞ yn − yn−1
sledi lim = lim = +∞, pa je lim = +∞. Na
n→∞ yn − yn−1 n→∞ yn − yn−1 n→∞ yn − yn−1
xn xn
osnovu Tvrd̄enja 2.118 sledi da postoji i lim i da je lim = +∞. Prema tome,
xn xn
lim = lim = +∞ i važi (2.124).
n→∞ n y n→∞ yn
xn − xn−1
Pretpostavimo da je lim = l konačan broj, i neka je ϵ > 0 proizvoljan
n→∞ yn − yn−1
broj. Iz lim yn = +∞ i Tvrd̄enja 2.103 sledi postoji n0 ∈ N tako da za svaki prirodan
n→∞
broj k, iz k > n0 sledi yk > 0 i
xk − xk−1
l−ϵ< . (2.125)
yk − yk−1
(l − ϵ)(yk − yk−1 ) < xk − xk−1 . (2.126)

nakosti, dobijamo
(l − ϵ)(yn − yn0 ) < xn − xn0 . (2.127)
( )
yn 0 xn xn0
(l − ϵ) 1 − < − ,
yn yn yn
tj.
( )
xn0 yn 0 xn
+ (l − ϵ) 1 − < . (2.128)
yn yn yn

( ( ))
xn0 yn 0 xn
lim + (l − ϵ) 1 − ≤ lim . (2.129)
xn0 yn 0
Med̄utim, iz lim yn = +∞, sledi lim = 0 i lim = 0, pa je
( ( ))
x n0 yn
lim + (l − ϵ) 1 − 0 = l − ϵ.
n→∞ yn yn
( ( )) ( ( ))
x n0 yn 0 x n0 yn 0
lim +(l−ϵ) 1− = lim +(l−ϵ) 1− = l−ϵ. (2.130)
Iz (2.129)i (2.130) sledi

xn
l − ϵ ≤ lim (2.131)
n→∞ yn
xn
Kako (2.131) važi za svako ϵ > 0, dobijamo da je l ≤ lim , tj. važi nejednakost
n→∞ yn
(2.124).
Pokažimo da važi nejednakost
xn xn − xn−1
lim ≤ lim . (2.132)
n→∞ yn n→∞ yn − yn−1
xn − xn−1 xn
Slično, ako je lim = +∞, onda očigledno važi nejednakost lim ≤
xn − xn−1 xn − xn−1
lim . Ako je lim = −∞, onda iz
n→∞ yn − yn−1 n→∞ yn − yn−1
xn − xn−1 xn − xn−1
−∞ ≤ lim ≤ lim = −∞
n→∞ yn − yn−1 n→∞ yn − yn−1

sledi lim = lim = −∞, pa je lim = −∞. Na
n→∞ n y − y n−1 n→∞ y n − y n−1 n→∞ yn − yn−1
xn xn
osnovu Tvrd̄enja 2.118 sledi da postoji i lim i da je lim = −∞. Prema tome,
xn xn
lim = lim = −∞ i važi (2.132).
xn − xn−1
Neka je L = lim konačan broj, i neka je ϵ > 0 proizvoljan broj. Iz
n→∞ yn − yn−1
lim yn = +∞ i Tvrd̄enja 2.102 sledi da postoji n0 ∈ N tako da za svaki prirodan broj
n→∞
k, iz k > n0 sledi yk > 0 i
xk − xk−1
< L + ϵ. (2.133)
yk − yk−1
xk − xk−1 < (L + ϵ)(yk − yk−1 ). (2.134)

148 Glava 2. Nizovi

nakosti, dobijamo
xn − xn0 < (L + ϵ)(yn − yn0 ). (2.135)
( )
xn xn0 yn 0
− < (L + ϵ) 1 − ,
yn yn yn
tj.
( )
xn xn0 yn0
< + (l + ϵ) 1 − . (2.136)
yn yn yn
( ( ))
xn x n0 yn0
lim ≤ lim + (L + ϵ) 1 − . (2.137)
n→∞ yn n→∞ yn yn
xn0 yn0
Med̄utim, iz lim yn = +∞ sledi lim = 0 i lim = 0, pa je
( ( ))
xn0 yn 0
lim + (L + ϵ) 1 − = L + ϵ.
n→∞ yn yn
( ( )) ( ( ))
xn0 yn x n0 yn
lim +(L+ϵ) 1− 0 = lim +(L+ϵ) 1− 0 = L+ϵ. (2.138)
Iz (2.137) i (2.138) sledi
xn
lim ≤ L + ϵ. (2.139)
n→∞ yn
xn
Kako (2.139) važi za svako ϵ > 0, dobijamo da je lim ≤ L, tj. važi nejednakost
n→∞ yn
(2.132).
Tvrd̄enje 2.121. Neka je (an ) niz realnih brojeva. Tada je
a1 + a2 + · · · + an a1 + a2 + · · · + an
lim an ≤ lim ≤ lim ≤ lim an .
n→∞ n→∞ n n→∞ n n→∞
Dokaz. Primenom Teoreme 2.120 na nizove xn = a1 +a2 +· · ·+an i yn = n (xn −xn−1 = an

i yn − yn−1 = 1, n ≥ 2).
Tvrd̄enje 2.122. Neka je (an ) niz realnih brojeva. Ako postoji granična vrednost
(konačna ili beskonačna) lim an , onda postoji i granična vrednost
n→∞
a1 + a2 + · · · + an
lim
n→∞ n
i važi
a1 + a2 + · · · + an
lim = lim an .
n→∞ n n→∞

Sledeći primer pokazuje da obrat Tvrd̄enja 2.122 ne važi.
Primer 2.123. Niz čiji je opšti član an = (−1)n nema graničnu vrednost, ali niz njegovih
aritmetičkih sredina
{
a1 + a2 + · · · + an 0, n = 2k,
xn = = 1
n − , n = 2k + 1, k = 1, 2, . . . ,
n
konvergira ka 0. •
Tvrd̄enje 2.124. Ako je an > 0 za svako n ∈ N, tada je
n
lim an ≤ lim 1 (2.140)
n→∞ a + a + · · · + a
1 1
n→∞
1 2 n
n
≤ lim 1 1 ≤ n→∞
lim an .
a1 + a2 + · · · + an
n→∞ 1
( )
1
Dokaz. Primenom Tvrd̄enja 2.121 na niz dobijamo
an
1
1
a1 + 1
a2 + ··· + 1
an
1
a1 + 1
a2 + ··· + 1
an 1
lim ≤ lim ≤ lim ≤ lim .
n→∞ an n→∞ n n→∞ n n→∞ an
Odavde, primenom Tvrd̄enja 2.116 dobijamo (2.140).
Tvrd̄enje 2.125. Neka je (an ) niz realnih brojeva i an > 0 za svako n ∈ N. Ako postoji
granična vrednost (konačna ili beskonačna) lim an , onda postoji i granična vrednost
n→∞
n
lim , i važi
n→∞ 1 + 1 + · · · + 1
a1 a2 an
n
lim = lim an .
n→∞ 1
a1 + 1
a2 + ··· + 1
an
n→∞

Sledeći primer pokazuje da ne važi obrnuta implikacija, tj. da egzistencija granične
n
vrednosti lim 1 1 ne povlači egzistenciju granične vrednosti n→∞
lim an .
a1 + a2 + · · · + an
n→∞ 1
Primer 2.126. Neka je (an ) sledeći niz:

1 1
1, , 1, , 1, . . . .
2 2
Na osnovu Tvrd̄enja 2.86 sledi da ovaj niz nema graničnu vrednost jer ima dve različite
1 n
delimične granice: 1 i . Med̄utim, za niz sa opštim članom bn = 1
a1 + a2 + · · · + an
2 1 1
važi:
1
2k − 1 2k − 1 2− 2
b2k−1 = = = k → , k → ∞,
k + 2(k − 1) 3k − 2 2 3
3−
k
150 Glava 2. Nizovi
i
2k 2 2
b2k = = → , k → ∞,
k + 2k 3 3
2
te na osnovu Tvrd̄enja 2.108 sledi da je lim bn = . •
n→∞ 3
Tvrd̄enje 2.127. Ako je an > 0 za svako n ∈ N, tada je
√ √
lim an ≤ lim n a1 a2 . . . an ≤ lim n a1 a2 . . . an ≤ lim an . (2.141)
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
Dokaz. Sledi iz nejednakosti

n √ a1 + a2 + · · · + an
≤ n
a1 a2 . . . an ≤ ,
1
a1 + 1
a2 + ··· + 1
an
n
Tvrd̄enja 2.110, Tvrd̄enja 2.121 i Tvrd̄enja 2.124.

Tvrd̄enje 2.128. Neka je (an ) niz realnih brojeva i an > 0 za svako n ∈ N. Ako postoji
granična vrednost (konačna ili beskonačna) lim an , onda postoji i granična vrednost
√ n→∞
lim n a1 a2 . . . an , i važi
n→∞ √
lim n a1 a2 . . . an = lim an .
n→∞ n→∞

Sledeći primer pokazuje da obrat Tvrd̄enja 2.128 ne važi.
Primer 2.129. Niz
1 1 1
, 2, , 2, , 2, . . .
2 2 2
n 1
(opšti član niza je an = 2(−1) ) nema graničnu vrednost. Zaista, a2k−1 = , a a2k = 2,
2
1
k ∈ N, pa niz ima dve delimične granice i 2, i na osnovu Tvrd̄enja 2.86 sledi da ovaj
2
niz nema granicu.
√
Med̄utim, niz sa opštim članom bn = n a √1 a2 . . . an konvergira ka 1. Zaista, b2k = 1,
2k−1 1
pa je lim b2k = 1, a kako je b2k−1 = , to je na osnovu Tvrd̄enja 2.71, zbog
√ k→∞ 2
n 1
lim = 1 (videti Primer 2.52) i lim b2k−1 = 1. Sada iz Tvrd̄enja 2.108 sledi daje
n→∞ 2 k→∞
lim bn = 1. •
n→∞
Tvrd̄enje 2.130. Ako je xn > 0 za svako n ∈ N, tada je

xn √ √ xn
lim ≤ lim n xn ≤ lim n xn ≤ lim . (2.142)
n→∞ xn−1 n→∞ n→∞ n→∞ xn−1
Dokaz. Kako je √
√ x2 xn
n
xn = n x1 · · ··· · ,
x1 xn−1
xn
to stavljajući u (2.141) an = dobijamo (2.142).
xn−1
Tvrd̄enje 2.131. Neka je (xn ) niz realnih brojeva i xn > 0 za svako n ∈ N. Ako postoji
xn
granična vrednost (konačna ili beskonačna) lim , onda postoji i granična vrednost
n→∞ xn−1
√
lim n xn , i važi
n→∞
xn √
lim = lim n xn .
n→∞ xn−1 n→∞

Da obrat Tvrd̄enja 2.131 ne važi pokazuje niz iz Primera 2.129. Zaista, ako je xn =
n xn
n ∈ N, onda je niz sa opštim članom
2(−1) , sledeći niz:
xn−1
1 1
4, , 4, , 4, . . . ,
4 4
koji, s obzirom da ima dve različite delimične granice, nema graničnu vrednost (Tvrd̄enje
√
2.86). Niz ( n xn ) je sledeći niz:
√ √
1 √2 3 1
√
4 5 1
, 2, , 2, ,...
2 2 2
√
√
2k 2k−1 1
Kako je lim 2 = 1 i lim = 1 (sledi iz Primera 2.52 i Tvrd̄enja 2.71), to je,
k→∞ k→∞ √ 2
na osnovu Tvrd̄enja 2.108, lim n xn = 1.
n→∞
152 Glava 2. Nizovi
Glava 3
Granične vrednosti funkcija
3.1 Pojam granične vrednosti funkcije

Pojam granične vrednosti funkcije je jedan od osnovnih pojmova matematičke analize
i na njemu se zasnivaju pojmovi neprekidnosti i diferencijabilnosti funkcije. Ovaj pojam
opisuje situaciju u kojoj se vrednosti funkcije grupišu oko tačke b ∈ R kada se vrednosti za
argument grupišu oko neke tačke x0 koja je inače tačka nagomilavanja domena funkcije,
tj. situaciju u kojoj su vrednosti funkcije proizvoljno blizu tačke b kada su vrednosti
za argument dovoljno blizu tačke x0 . S obzirom da se blizina nekoj tački može opisati
pomoću pripadnosti odgovarajućim okolinama, imamo sledeću definiciju granične vred-
nosti funkcije u tački, koja je poznata kao Košijeva definicija granične vrednosti funkcije
u tački (inače, X i Y u ovoj sekciji označavaju neprazne podskupove skupa R):
Definicija 3.1. (Cauchy) Neka je f : X → R i neka je x0 ∈ R tačka nagomilavanja
skupa X. Za b ∈ R kažemo da je granična vrednost funkcije f u tački x0 (ili kad x teži
ka x0 ) ako za svaku okolinu V (b) tačke b postoji okolina U (x0 ) tačke x0 tako da za svako
x ∈ X ∩ U (x0 ), x ̸= x0 , važi da je f (x) ∈ V (b):
(∀V (b))(∃U (x0 ))(∀x ∈ X)(x ∈ U (x0 ), x ̸= x0 =⇒ f (x) ∈ V (b)),
i pišemo
lim f (x) = b.
x→x0
Primetimo da se u prethodnoj definiciji ne zahteva da funkcija bude definisana u

tački x0 . Funkcija f može, ali ne mora biti definisana u tački x0 . Čak iako je funkcija
f definisana u tački x0 , onda vrednost f (x0 ) ne utiče na graničnu vrednost funkcije f u
tački x0 . Da bismo ovo naglasili, dogovorimo se da ako je U (x0 ) okolina tačke x0 ∈ R,
◦
onda sa U (x0 ) označavamo skup
◦
U (x0 ) = U (x0 )\{x0 },
i zovemo ga probodena okolina tačke x0 . Tako, ako je x0 ∈ R, pod probodenom δ okolinom

◦
tačke x0 podrazumevamo skup U δ (x0 ) = (x0 − δ, x0 + δ)\{x0 }. Ako je x0 beskonačna
153
154 Glava 3. Granične vrednosti funkcija
tačka, onda se pojam okoline tačke x0 i probodene okoline tačke x0 poklapaju, tj. pod
probodenom okolinom +∞ (−∞) podrazumevamo interval (M, +∞) ((−∞, M )), M ∈
R.
Prema tome, sada možemo pisati:
◦
lim f (x) = b ⇐⇒ (∀V (b))(∃U (x0 ))(∀x)(x ∈ U (x0 ) ∩ X =⇒ f (x) ∈ V (b)),
x→x0
tj.
◦
lim f (x) = b ⇐⇒ (∀V (b))(∃U (x0 ))f (U (x0 ) ∩ X) ⊂ V (b).
x→x0
Primetimo da u definiciji granične vrednosti funkcije f , tačke x0 i b mogu biti konačni

brojevi, +∞ ili −∞. Za svaki od ovih slučajeva ponaosob napisaćemo operativniju
definiciju granične vrednosti funkcije, i to najpre za slučaj kada su x0 i b konačni brojevi.
◦
Jasno je da za x0 ∈ R, x ∈ U δ (x0 ) ako i samo ako je 0 < |x − x0 | < δ. Sada možemo
reći:
Definicija 3.2. Neka je f : X → R i neka je x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa X.
Broj b ∈ R je granična vrednost funkcije f u tački x0 ako za svako ϵ > 0 postoji1 δ > 0
tako da za svako x ∈ X iz probodene δ okoline tačke x0 važi f (x) ∈ (b − ϵ, b + ϵ), tj.
|f (x) − b| < ϵ:
lim f (x) = b ⇐⇒ (∀ϵ > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(0 < |x − x0 | < δ =⇒ |f (x) − b| < ϵ).
x→x0
Iz definicije sledi da se vrednosti funkcije f sve više približavaju broju b ukoliko se

promenljiva x približava broju x0 .
Pomenimo da je Košijeva definicija granične vrednosti funkcije u tački (Definicija
3.1) poznata još i kao (ϵ − δ)-definicija granične vrednosti funkcije u tački (zbog njenog
zapisa u slučaju kada su x0 i b konačne tačke).
Istaknimo, da ukoliko nije drugačije rečeno, za oblast definisanosti realne funkcije f
realne promenljive zadate analitičkim izrazom f (x) uzimamo najveći podskup (u smislu
inkluzije) skupa R koji taj izraz dopušta, tj. skup svih realnih brojeva x za koje je f (x)
definisano.
Primer 3.3. Neka je f (x) = x2 . Pokazaćemo da je lim f (x) = 4.
x→2
Domen funkcije f je skup R i jasno, 2 je tačka nagomilavanja domena funkcije f .
Kako je
|f (x) − 4| = |x2 − 4| = |(x − 2)(x + 2)| = |(x − 2)((x − 2) + 4)| ≤ |x − 2|(|x − 2| + 4)
za |x − 2| < δ imamo
|f (x) − 4| < δ(δ + 4).
Ako je ϵ > 0 proizvoljan broj i δ > 0 takav broj da je
δ(δ + 4) = ϵ, (3.1)
1
δ zavisi od ϵ pa to nekad ističemo tako što pišemo δ = δ(ϵ)
3.1. Pojam granične vrednosti funkcije 155
√
onda je δ = −2 + √4 + ϵ (jer ono drugo rešenje koje se dobija iz jednačine (3.1) je
negativno, δ = −2− 4 + ϵ, i ne dolazi u obzir) i ako je |x−2| < δ, onda je |f (x)−4| < ϵ.
•
Definicija 3.4. Neka je f : X → R i neka je x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa
X. Kažemo da je +∞ (−∞) granična vrednost funkcije f kad x teži ka x0 , i pišemo
lim f (x) = +∞ ( lim f (x) = −∞), ako za svako M ∈ R postoji δ > 0 tako da za svako
x→x0 x→x0
x ∈ X takvo da x ∈ (x0 − δ, x0 + δ)\{x0 } važi f (x) > M (f (x) < M ):
lim f (x) = +∞ ⇐⇒ (∀M ∈ R)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(0 < |x − x0 | < δ =⇒ f (x) > M )
x→x0
i
lim f (x) = −∞ ⇐⇒ (∀M ∈ R)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(0 < |x − x0 | < δ =⇒ f (x) < M ).
x→x0
Da bismo dokazali da je lim f (x) = +∞ ( lim f (x) = −∞) dovoljno je dokazati

x→x0 x→x0
da za svako M > 0 (M < 0) postoji δ > 0 tako da za svako x ∈ X takvo da x ∈
(x0 − δ, x0 + δ)\{x0 } važi f (x) > M (f (x) < M ).2 Prema tome,
lim f (x) = +∞ ⇐⇒ (∀M > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(0 < |x − x0 | < δ =⇒ f (x) > M ),
x→x0
lim f (x) = −∞ ⇐⇒ (∀M < 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(0 < |x − x0 | < δ =⇒ f (x) < M )
x→x0
⇐⇒ (∀M > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(0 < |x − x0 | < δ =⇒ f (x) < −M ).
1
Primer 3.5. Neka je funkcija f (x) = , x ∈ X = R\{1}. Očigledno je 1 tačka
(x − 1)2
1
nagomilavanja skupa X. Neka je M ∈ R, M > 0, proizvoljan broj. Tada za δ = √
M
1
važi da za svako x ∈ R takvo da je 0 < |x − 1| < δ imamo 0 < (x − 1) < δ =
2 2 , pa je
M
1
f (x) = > M . Prema tome, lim f (x) = +∞. •
(x − 1)2 x→1
Definicija 3.6. Neka je f : X → R i +∞ (−∞) tačka nagomilavanja skupa X. Kažemo

da je b ∈ R granična vrednost funkcije f kad x teži ka +∞ (−∞), i pišemo lim f (x) = b
x→+∞
( lim f (x) = b), ako za svako ϵ > 0 postoji M ∈ R tako da za svako x ∈ X takvo da
x→−∞
x ∈ (M, +∞) (x ∈ (−∞, M )) važi f (x) ∈ (b − ϵ, b + ϵ):
lim f (x) = b ⇐⇒ (∀ϵ > 0)(∃M ∈ R)(∀x ∈ X)(x > M =⇒ |f (x) − b| < ϵ)
x→+∞
i
lim f (x) = b ⇐⇒ (∀ϵ > 0)(∃M ∈ R)(∀x ∈ X)(x < M =⇒ |f (x) − b| < ϵ).
x→−∞
Zaista, neka za svako M > 0 postoji δ > 0 tako da za svako x ∈ (x0 − δ, x0 + δ)\{x0 } važi f (x) > M .
2
Pokažimo da onda za svako K ∈ R postoji δ > 0 tako da za svako x ∈ X takvo da x ∈ (x0 −δ, x0 +δ)\{x0 }
važi f (x) > K. Ako je K ≤ 0, onda iz pretpostake sledi da za M = 1 postoji δ > 0 tako da za svako
x ∈ X takvo da x ∈ (x0 − δ, x0 + δ)\{x0 } važi f (x) > M = 1 > 0 ≥ K.
Slično, da bismo dokazali da je lim f (x) = −∞ dovoljno je dokazati da za svako M < 0 postoji δ > 0
x→x0
tako da za svako x ∈ X takvo da x ∈ (x0 − δ, x0 + δ)\{x0 } važi f (x) < M .
1 1
Primer 3.7. Pokažimo da je lim = 0 i lim = 0.
x→+∞ x x→−∞ x
1
Oblast definisanosti funkcije f (x) = je X = R\{0} i +∞ i −∞ su tačke nagomila-
x
1
vanja skupa X. Neka je ϵ > 0 proizvoljan broj i neka je M = . Tada za svako x > M
ϵ
1 1 1 1 1
važi 0 < < = ϵ, pa je − 0 = < ϵ. Odavde sledi da je lim = 0. Neka je
x M x x x→+∞ x
1 1 1
M1 = − . Tada za svaki realan broj x takav da je x < M1 < 0 važi 0 > > , pa je
ϵ x M1
1
= − 1 < − 1 = ϵ. Prema tome, lim 1 = 0. •
x x M1 x→−∞ x
Primer 3.8. Neka je c ∈ R i funkcija f : X → R definisana sa f (x) = c za svako x ∈ X,

i neka je x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa X. Tada za proizvoljno ϵ > 0 i svako x ∈ X
važi |f (x) − c| = |c − c| = 0 < ϵ. To znači da za bilo koju okolinu tačke x0 , U (x0 ), i
◦
svako x ∈ U (x0 ) ∩ X važi nejednakost |f (x) − c| < ϵ. Stoga je lim f (x) = c. •
x→x0
Ostaje još da iskažemo operativniju varijantu Definicije 3.1 za slučaj kada su x0 i b

beskonačne tačke.

da je +∞ granična vrednost funkcije f kad x teži ka +∞ (−∞), i pišemo lim f (x) =
x→+∞
+∞ ( lim f (x) = +∞), ako za svako M ∈ R postoji K ∈ R tako da za svako x ∈ X
x→−∞
takvo da x ∈ (K, +∞) (x ∈ (−∞, K)) važi f (x) ∈ (M, +∞):
lim f (x) = +∞ ⇐⇒ (∀M ∈ R)(∃K ∈ R)(∀x ∈ X)(x > K =⇒ f (x) > M )

x→+∞
⇐⇒ (∀M > 0)(∃K ∈ R)(∀x ∈ X)(x > K =⇒ f (x) > M )
lim f (x) = +∞ ⇐⇒ (∀M ∈ R)(∃K ∈ R)(∀x ∈ X)(x < K =⇒ f (x) > M )

x→−∞
⇐⇒ (∀M > 0)(∃K ∈ R)(∀x ∈ X)(x < K =⇒ f (x) > M ).

da je −∞ granična vrednost funkcije f kad x teži ka +∞ (−∞), i pišemo lim f (x) =
x→+∞
−∞ ( lim f (x) = −∞), ako za svako M ∈ R postoji K ∈ R tako da za svako x ∈ X
x→−∞
takvo da x ∈ (K, +∞) (x ∈ (−∞, K)) važi f (x) ∈ (−∞, M ):
lim f (x) = −∞ ⇐⇒ (∀M ∈ R)(∃K ∈ R)(∀x ∈ X)(x > K =⇒ f (x) < M )

x→+∞
⇐⇒ (∀M < 0)(∃K ∈ R)(∀x ∈ X)(x > K =⇒ f (x) < M )
⇐⇒ (∀M > 0)(∃K ∈ R)(∀x ∈ X)(x > K =⇒ f (x) < −M )
lim f (x) = −∞ ⇐⇒ (∀M ∈ R)(∃K ∈ R)(∀x ∈ X)(x < K =⇒ f (x) < M )

x→−∞
⇐⇒ (∀M < 0)(∃K ∈ R)(∀x ∈ X)(x < K =⇒ f (x) < M )
⇐⇒ (∀M > 0)(∃K ∈ R)(∀x ∈ X)(x < K =⇒ f (x) < −M ).
Primer 3.11. Pokažimo da je lim x2 = +∞ i lim x2 = +∞.

x→+∞ x→−∞
Oblast definisanosti funkcije f (x) = x2 je R i +∞√i −∞ su tačke nagomilavanja
skupa R. Neka je M > 0 proizvoljan broj i neka je K = M . Tada za svako x > K > 0,
na osnovu Tvrd̄enja 1.63 (ix) sledi x2 > K 2 = M , pa je lim x2 = +∞. Neka je
√ x→+∞
K1 = − M . Tada za svaki realan broj x < K1 < 0 važi da je x2 > K12 = M , opet na
osnovu Tvrd̄enja 1.63 (ix). Prema tome, lim x2 = +∞. •
x→−∞
Sledeća definicija granične vrednosti funkcije u tački je poznata kao Hajneova3 defini-
cija granične vrednosti funkcije u tački, i ona je ekvivalentna Košijevoj definiciji (Defini-
cija 3.1).
Definicija 3.12. (Heine) Neka f : X → R i neka je x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa

X. Za b ∈ R kažemo da je granična vrednost funkcije f u tački x0 (ili kad x teži ka
x0 ), ako za svaki niz (xn ) takav da xn ∈ X\{x0 }, n ∈ N, i lim xn = x0 , važi da je
n→∞
lim f (xn ) = b, i tada pišemo lim f (x) = b.
n→∞ x→x0
Teorema 3.13. Definicije 3.1 i 3.12 granične vrednosti funkcije u datoj tački su ekvi-
valentne.
Dokaz. Pretpostavimo da f : X → R i da je x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa X.

Neka je lim f (x) = b, b ∈ R, u smislu Definicije 3.1, i neka je (xn ) niz realnih brojeva
x→x0
takav da xn ∈ X\{x0 }, n ∈ N, i lim xn = x0 . Neka je V (b) proizvoljna okolina tačke
n→∞
b. Tada postoji okolina U (x0 ) tačke x0 , tako da je
◦
f (U (x0 ) ∩ X) ⊂ V (b). (3.2)
Kako je lim xn = x0 i xn ̸= x0 za svako n ∈ N, postojaće n0 ∈ N tako da za svaki

n→∞
◦
prirodan broj n ≥ n0 važi xn ∈ U (x0 ) ∩ X. Sada iz (3.2) sledi da f (xn ) ∈ V (b) za svako
n ≥ n0 . Prema tome, lim f (xn ) = b. Dakle, b je granična vrednost funkcije f u tački
n→∞
x0 u smislu Definicije 3.12.
Obrnutu implikaciju, tj. tvrd̄enje da iz činjenice da je b ∈ R granična vrednost
funkcije f u tački x0 u smislu Definicije 3.12 sledi da je b granična vrednost funkcije f u
tački x0 u smislu Definicije 3.1, dokazaćemo kontrapozicijom.
3
H. E. Heine (1821-1881), nemački matematičar
Pretpostavimo sada da b ∈ R nije granična vrednost funkcije f u tački x0 u smislu

Definicije 3.1. To znači da važi uslov:
◦
¬(∀V (b))(∃U (x0 ))f (U (x0 ) ∩ X) ⊂ V (b),
tj.
◦
(∃V (b))(∀U (x0 ))f (U (x0 ) ∩ X) * V (b). (3.3)
◦
Dakle, postoji okolina V (b) tačke b tako da za svaku okolinu U (x0 ) tačke x0 važi f (U (x0 )∩
1 1
X) * V (b). Ako je x0 konačan broj, sa Un obeležimo okolinu (x0 − , x0 + ) tačke x0 ,
n n
a ako je x0 = +∞ (x0 = −∞), uzećemo da je Un = (n, +∞) (Un = (−∞, −n)), n ∈ N.
◦
Iz uslova (3.3) sledi da za svako n ∈ N postoji xn ∈ Un ∩ X tako da f (xn ) ∈ / V (b). Za
niz realnih brojeva (xn ) očigledno važi xn ∈ X, xn ̸= x0 , n ∈ N, i pokažimo još da je
1 1
lim xn = x0 . Ako je x0 konačan broj, onda xn ∈ Un = (x0 − , x0 + ), pa je
n→∞ n n
1 1
x0 − < xn < x0 + , za sve n ∈ N. (3.4)
n n
1 1
Kako je lim (x0 − ) = lim (x0 + ) = x0 , to iz (3.4), na osnovu Tvrd̄enja 2.51, sledi
n→∞ n n→∞ n
lim Ako je pak x0 = +∞, onda xn ∈ Un = (n, +∞), pa je xn > n za sve
xn = x0 .
n→∞
n ∈ N, odakle, s obzirom da je lim n = +∞, na osnovu Tvrd̄enja 2.54 sledi da je
n→∞
lim xn = +∞ = x0 . Slično se dokazuje za slučaj kada je x0 = −∞ da je lim xn = x0 .
n→∞ n→∞
Osim toga, kako nijedan član niza (f (xn ))n ne pripada okolini V (b) tačke b, to onda
b nije granična vrednost niza (f (xn ))n . S obzirom da smo našli niz (xn ) takav da je
xn ∈ X \ {x0 }, n ∈ N, lim xn = x0 i lim f (xn ) ̸= b, to onda b nije granična vrednost
n→∞ n→∞
funkcije f u tački x0 ni u smislu Definicije 3.12.4
4
Zbog važnosti ove teoreme, a radi lakšeg razumevanja njenog dokaza, dajemo takod̄e dokaz ove
teoreme u specijalnom slučaju kada je funkcija definisana u nekoj probodenoj okolini konačne tačke x0
i kada je pritom još i granična vrednost u toj tački konačna.
Naime, neka postoji δ0 > 0 tako da je funkcija f definisana u probodenoj okolini (x0 −δ0 , x0 +δ0 )\{x0 }
tačke x0 ∈ R (prema tome, domen X funkcije f sadrži probodenu okolinu (x0 − δ0 , x0 + δ0 ) \ {x0 } tačke
x0 ). Pokazujemo da je b ∈ R granična vrednost funkcije f u tački x0 u smislu Definicije 3.1, odnosno
Definicije 3.2, ako i samo ako je b granična vrednost funkcije f u tački x0 u smislu Definicije 3.12.
Neka je najpre lim f (x) = b, b ∈ R, u smislu Definicije 3.2, i neka je (xn ) niz realnih brojeva takav
x→x0
da xn ∈ X, xn ̸= x0 , n ∈ N, i lim xn = x0 . Neka je ϵ > 0 proizvoljan broj. Tada postoji δ > 0 tako za
n→∞
svako x ∈ X važi implikacija:
x ̸= x0 ∧ |x − x0 | < δ =⇒ |f (x) − b| < ϵ. (3.5)
Iz lim xn = x0 sledi da postoji n0 ∈ N tako da za svako n ≥ n0 važi |xn − x0 | < δ. Kako je i xn ̸= x0 za

n→∞
sve n ∈ N, to iz (3.5) sledi da je |f (xn ) − b| < ϵ za svako n ≥ n0 , što upravo znači da je lim f (xn ) = b.
n→∞
Dakle, b je granična vrednost funkcije f u tački x0 u smislu Definicije 3.12.
Pretpostavimo sada da b ∈ R nije granična vrednost funkcije f u tački x0 u smislu Definicije 3.2. To
−x2 + 5x − 6
Primer 3.14. Pokazaćemo da funkcija f (x) = ima graničnu vrednost u
x−2
tački −1, tako što ćemo pokazati da su ispunjeni uslovi Definicije 3.12 za x0 = −1 i
b = 4.
Tačka x0 = −1 je tačka nagomilavanja domena funkcije f , Df = R \ {2}. Neka je
(xn )n proizvoljan niz takav da xn ∈ R \ {2}, lim xn = −1 i xn ̸= −1 za svako n ∈ N.
n→∞
Tada
−x2n + 5xn − 6 −( lim xn )2 + 5 lim xn − 6 −12
n→∞ n→∞
lim = = = 4.
n→∞ xn − 2 lim xn − 2 −3
n→∞
Dakle, postoji lim f (xn ) = 4, i kako ne zavisi od izbora niza (xn ) koji konvergira ka
n→∞
−1, to postoji lim f (x) = 4. •
x→−1
Primer 3.15. Da li postoji lim cos x?

x→+∞
π
Neka je xn = 2nπ i xn = ′ + 2nπ, n ∈ N. Tada je lim xn = lim x′n = +∞,
3 n→∞ n→∞
′ 1
lim cos xn = 1 i lim cos xn = . Prema tome, ne postoji b ∈ R kome bi težio niz
n→∞ n→∞ 2
(cos an ) za svaki niz (an ) koji teži ka +∞, i zato lim cos x ne postoji. •
x→+∞
Primer 3.16. Neka je f (x) = x − [x], x ∈ R. Pokazaćemo da ne postoji lim f (x) i

x→+∞
lim f (x).
x→−∞
1
Neka je xn = n i x′n = n + , n ∈ N. Tada lim xn = lim x′n = +∞, f (xn ) =
2 n→∞ n→∞
1 1 1 1
n − [n] = n − n = 0 i f (x′n ) = n + − [n + ] = n + − n = , te je lim f (xn ) = 0 i
2 2 2 2 n→∞
′ 1
lim f (xn ) = .
n→∞ 2
znači da važi uslov:
¬(∀ϵ > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(0 < |x − x0 | < δ =⇒ |f (x) − b| < ϵ).
Prema tome, važi uslov
(∃ϵ0 > 0)(∀δ > 0)(∃xδ ∈ X)(0 < |xδ − x0 | < δ ∧ |f (xδ ) − b| ≥ ϵ0 ) (3.6)
(indeks δ u xδ označava da x zavisi od δ).

δ0
Neka je δ = , n = 1, 2, . . . , a odgovarajuće xδ označimo sa xn . Iz uslova (3.6) sledi
n
δ0
xn ∈ X, xn ̸= x0 , |xn − x0 | < , n ∈ N, (3.7)
n
i
|f (xn ) − b| ≥ ϵ0 , n ∈ N. (3.8)
Iz (3.7) sledi da je − δn0
< xn − x 0 < δ0
n
tj. x0 −
, δ0
n
< xn < x0 + n ∈ N, i s obzirom da je
δ0
n
,
lim (x0 − δn0 ) = lim (x0 + δn0 ) = x0 , to na osnovu Tvrd̄enja 2.51 dobijamo da je lim xn = x0 . Med̄utim
n→∞ n→∞ n→∞
na osnovu (3.8) zaključujemo da nije lim f (xn ) = b, i prema tome b nije granična vrednost funkcije f
n→∞
u tački x0 ni u smislu Definicije 3.12.
Budući da ne postoji b ∈ R kome bi težio niz (f (an )) za proizvoljan niz (an ) koji teži
ka +∞, lim f (x) ne postoji.
x→+∞
1
Neka je zn = −n i zn′ = −n + , n ∈ N. Tada lim zn = lim zn′ = −∞, f (zn ) =
2 n→∞ n→∞
′ 1 1 1 1
−n − [−n] = −n − (−n) = 0 i f (zn ) = −n + − [−n + ] = −n + − (−n) = , te je
2 2 2 2
1
lim f (zn ) = 0 i lim f (zn′ ) = . Prema tome, ne postoji lim f (x). •
n→∞ n→∞ 2 x→−∞

( ) ( )
1 x 1 x
lim 1+ =e i lim 1+ = e. (3.9)
x→+∞ x x→−∞ x
Pokažimo najpre da za svaki niz prirodnih brojeva (nk )k takav da
lim nk = +∞ (3.10)
k→∞
važi ( )
1 nk
lim 1 + = e. (3.11)
k→∞ nk
Neka je ϵ > 0. Kako je ( )
1 n
lim 1 + = e,
n→∞ n
postoji n0 ∈ N tako da za svako n ∈ N,
( )
1 n

n ≥ n0 =⇒ 1 + − e < ϵ. (3.12)
n
Iz )nk da postoji k0 ∈ N tako da za k ≥ k0 važi nk > n0 , te zbog (3.12) dobijamo

((3.10) sledi

1+ 1 − e < ϵ. Ovim smo dokazali jednakost (3.11).
nk
Neka je sada (xk )k proizvoljan niz pozitivnih realnih brojeva koji teži ka +∞. Da
bismo dokazali prvu jednakost u (3.9), na osnovu Heineove definicije granične vrednosti
funkcije, dovoljno je dokazati da je
( )
1 xk
lim 1 + = e. (3.13)
k→∞ xk
S obzirom da je lim xk = +∞, ne umanjujući opštost dokaza možemo pretpostaviti da

k→∞
je xk > 1 za svako k ∈ N. Neka je nk = [xk ], k ∈ N. Tada je nk ∈ N i na osnovu
nejednakosti (1.45) važi
nk ≤ xk < nk + 1, k ∈ N. (3.14)
Kako je lim xk = +∞, to je lim (xk − 1) = +∞ na osnovu Tvrd̄enja 2.22 (v). Sada iz
k→∞ k→∞
nejednakosti nk > xk − 1, k ∈ N, na osnovu Tvrd̄enja 2.54 zaključujemo da je lim nk =
k→∞
+∞.
1 1 1
Iz (3.14) sledi < ≤ i stoga
nk + 1 xk nk
1 1 1
1+ <1+ ≤1+ . (3.15)
nk + 1 xk nk
Iz (3.14) i (3.15) sledi5
( )nk ( ) ( )
1 1 xk 1 nk +1
1+ < 1+ < 1+ . (3.19)
nk + 1 xk nk
Kako je na osnovu Tvrd̄enja (2.42)
( )nk +1
( )nk 1+ 1
1 nk +1 e
lim 1 + = lim = =e
k→∞ nk + 1 k→∞ 1 + nk1+1 1
i na osnovu Tvrd̄enja (2.33)

( ) ( ) ( )
1 nk +1 1 nk 1
lim 1 + = lim 1 + 1+ = e · 1 = e,
k→∞ nk k→∞ nk nk
iz nejednakosti (3.19) i Teoreme 2.51 dobijamo (3.13).
Neka je sada (xk )k niz negativnih realnih brojeva takav da je xk < −1, k ∈ N, i
lim xk = −∞. Da bismo dokazali drugu jednakost u (3.9) dovoljno je dokazati da važi
k→∞
(3.13).
Neka je yk = −xk , k ∈ N. Tada je yk > 1, lim yk = +∞ i važi jednakost:
k→+∞
( ) ( ) ( ) ( )yk ( )yk
1 xk 1 −yk yk − 1 −yk yk 1
1+ = 1− = = = 1+ =
xk yk yk yk − 1 yk − 1
( )yk −1 ( )
1 1
= 1+ 1+ . (3.20)
yk − 1 yk − 1
5 1
Na osnovu (1.54) iz 1 + < 1 + x1k sledi
nk +1
( )nk ( )nk
1 1
1+ < 1+ . (3.16)
nk + 1 xk
( )t
Kako je eksponencijalna funkcija t 7→ 1 + x1k strogo rastuća (jer je 1 + x1k > 1), iz nk ≤ xk < nk + 1
sledi ( )nk ( )xk ( )nk +1
1 1 1
1+ ≤ 1+ < 1+ . (3.17)
xk xk xk
Sada iz 1 + 1
xk
≤1+ 1
nk
, na osnovu (1.55), dobijamo
( )nk +1 ( )nk +1
1 1
1+ ≤ 1+ . (3.18)
xk nk
Iz (3.16), (3.17) i (3.18) sledi
( )nk ( )xk ( )nk +1
1 1 1
1+ < 1+ < 1+ .
nk + 1 xk nk
Iz lim yk = +∞ sledi lim (yk − 1) = +∞ (Tvrd̄enje 2.22 (v)), odakle na osnovu već
k→+∞ k→+∞
dokazanog sledi
( )yk −1
1
lim 1 + = e, (3.21)
k→+∞ yk − 1
1
a na osnovu Tvrd̄enja 2.43 imamo da je lim = 0, pa je
k→∞ yk −1
( )
1
lim 1 + = 1. (3.22)
k→∞ yk − 1
Iz (3.20), (3.21) i (3.22) sledi
( ) ( )yk −1 ( )
1 xk 1 1
lim 1 + = lim 1 + 1+ = e.
k→∞ xk k→+∞ yk − 1 yk − 1
Kako je (xk ) proizvoljan niz realnih brojeva koji teži ka −∞,
( na 1osnovu
)x Hajneove defini-
cije granične vrednosti funkcije, zaključujemo da je lim 1 + x = e. •
x→−∞
Definicija 3.18. Neka je f : X → R i x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa X ∩ (−∞, x0 ).

Za b ∈ R kažemo da je leva granična vrednost funkcije f u tački x0 ako za svaku okolinu
V (b) tačke b postoji δ > 0 tako da za svako x ∈ X koje ispunjava uslov x ∈ (x0 − δ, x0 )
važi f (x) ∈ V (b):
(∀V (b))(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(x0 − δ < x < x0 =⇒ f (x) ∈ V (b)),
i pišemo
lim f (x) = b ili b = f (x0 − 0).
x→x0 −0
Analogno se definiše desna granična vrednost funkcije u tački.

Definicija 3.19. Neka je f : X → R i x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa X ∩ (x0 , +∞).
Za b ∈ R kažemo da je desna granična vrednost funkcije f u tački x0 ako za svaku okolinu
V (b) tačke b postoji δ > 0 tako da za svako x ∈ X koje ispunjava uslov x ∈ (x0 , x0 + δ)
važi f (x) ∈ V (b):
(∀V (b))(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(x0 < x < x0 + δ =⇒ f (x) ∈ V (b)),
i pišemo
lim f (x) = b ili b = f (x0 + 0).
x→x0 +0
U slučaju x0 = 0 umesto x → 0 + 0 (x → 0 − 0) pišemo jednostavno x → +0 (x → −0).

Ako je b u Definicijama 3.18 i 3.19 konačan broj, onda se one mogu iskazati na sledeći
način:
Za b ∈ R kažemo da je leva granična vrednost funkcije f u tački x0 ako za svako ϵ > 0
postoji okolina δ = δ(ϵ) > 0 tako da za svako x ∈ X koje ispunjava uslov x ∈ (x0 − δ, x0 )
važi f (x) ∈ (b − ϵ, b + ϵ):
(∀ϵ > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(x0 − δ < x < x0 =⇒ |f (x) − b| < ϵ).

Za b ∈ R kažemo da je desna granična vrednost funkcije f u tački x0 ako za svako ϵ > 0
postoji δ = δ(ϵ) > 0 tako da za svako x ∈ X koje ispunjava uslov x ∈ (x0 , x0 + δ) važi
f (x) ∈ (b − ϵ, b + ϵ):
(∀ϵ > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(x0 < x < x0 + δ =⇒ |f (x) − b| < ϵ).
Ako je u Definicijama 3.18 i 3.19 b = +∞ ili b = −∞, onda se one mogu iskazati na
sledeći način:

Reći ćemo da je +∞ leva granična vrednost funkcije f u tački x0 ako za svako M ∈ R
postoji okolina δ = δ(M ) > 0 tako da za svako x ∈ X koje ispunjava uslov x ∈ (x0 −δ, x0 )
važi f (x) > M :
(∀M ∈ R)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(x0 − δ < x < x0 =⇒ f (x) > M ).
Ovaj uslov je ekvivalentan uslovu:
(∀M > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(x0 − δ < x < x0 =⇒ f (x) > M ).

Reći ćemo da je +∞ desna granična vrednost funkcije f u tački x0 ako za svako M ∈ R
postoji δ = δ(M ) > 0 tako da za svako x ∈ X koje ispunjava uslov x ∈ (x0 , x0 + δ) važi
f (x) > M :
(∀M ∈ R)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(x0 < x < x0 + δ =⇒ f (x) > M ).6

Reći ćemo da je −∞ leva granična vrednost funkcije f u tački x0 ako za svako M ∈ R
postoji okolina δ = δ(M ) > 0 tako da za svako x ∈ X koje ispunjava uslov x ∈ (x0 −δ, x0 )
važi f (x) < M :
(∀M ∈ R)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(x0 − δ < x < x0 =⇒ f (x) < M ).
(∀M < 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(x0 − δ < x < x0 =⇒ f (x) < M ),
odnosno uslovu:
(∀M > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(x0 − δ < x < x0 =⇒ f (x) < −M ).
6
Ovaj uslov je ekvivalentan uslovu
(∀M > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(x0 < x < x0 + δ =⇒ f (x) > M ).

Reći ćemo da je −∞ desna granična vrednost funkcije f u tački x0 ako za svako M ∈ R
postoji δ = δ(M ) > 0 tako da za svako x ∈ X koje ispunjava uslov x ∈ (x0 , x0 + δ) važi
f (x) < M :
(∀M ∈ R)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(x0 < x < x0 + δ =⇒ f (x) < M ).7
1
Primer 3.26. Neka je f (x) = . Domen funkcije f je Df = R \ {0} i 0 je tačka
x
nagomilavanja skupova Df ∩ (−∞, 0) = (−∞, 0) i Df ∩ (0, +∞) = (0, +∞). Pokažimo
da je
1 1
lim = +∞ i lim = −∞.
x→+0 x x→−0 x
1
Neka je M > 0 proizvoljan broj i neka je δ = . Tada za x ∈ (0, δ) važi 0 < x < δ, te
M
1 1
je f (x) = > = M . Prema tome, lim f (x) = +∞. Za x ∈ (−δ, 0) važi −δ < x < 0,
x δ x→+0
1 1
pa je f (x) = < − = −M , što znači da je lim f (x) = −∞. •
x δ x→−0
Analogno dokazu Teoreme 3.13, pokazuje se da je Definicija 3.18 (Definicija 3.19)

ekvivalentna sledećoj:
Definicija 3.27. Neka je f : X → R i x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa X ∩ (−∞, x0 )

(X ∩ (x0 , +∞)). Za b ∈ R kažemo da je leva (desna) granična vrednost funkcije f u tački
x0 ako za svaki niz (xn ) takav da xn ∈ X ∩ (−∞, x0 ) (xn ∈ X ∩ (x0 , +∞)), n ∈ N, i
lim xn = x0 , važi da je lim f (xn ) = b.
n→∞ n→∞
1
Primer 3.28. Neka je f (x) = sin . Pokazaćemo da ova funkcija nema ni desnu ni levu
x
graničnu vrednost u 0.
1 1
Neka je xn = , x′ = π , zn = −xn i zn′ = −x′n , n = 1, 2, . . . . Jasno,
nπ n + 2nπ
6
1
xn > 0, x′n > 0, lim xn = lim x′n = 0, f (xn ) = 0, f (x′n ) = . Zato lim f (xn ) = 0 i
n→∞ n→∞ 2 n→∞
′ 1
lim f (xn ) = i stoga, na osnovu Definicije 3.27, lim f (x) ne postoji.
n→∞ 2 x→+0
Slično, zn < 0, zn′ < 0, lim zn = lim zn′ = 0, f (zn ) = 0, f (zn′ ) = − 12 . Sledi
n→∞ n→∞
′ 1
lim f (zn ) = 0 i lim f (zn ) = − , i stoga lim f (x) ne postoji.
n→∞ n→∞ 2 x→−0
7
(∀M < 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(x0 < x < x0 + δ =⇒ f (x) < M ),
odnosno uslovu:
(∀M > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(x0 < x < x0 + δ =⇒ f (x) < −M ).
Na osnovu Definicije 3.12 zaključujemo da ne postoji ni lim f (x).

x→0
1 1
Slično se dokazuje da ne postoje ni lim cos (razmatrati nizove, recimo, xn = ,
x→+0 x 2nπ
1 1 1
x′n = π ), ni lim cos , i prema tome ne postoji ni lim cos . •
+ 2nπ x→−0 x x→0 x
6
1
Grafik funkcije f (x) = sin :
x
1.0
0.5
-0.04 -0.02 0.02 0.04
-0.5
-1.0
Primer 3.29. Neka je f (x) = sgn x. Pokazaćemo da ova funkcija ima levu i desnu
graničnu vrednost u 0, ali da se one razlikuju.
Neka je xn > 0, x′n < 0, n ∈ N i lim xn = lim x′n = 0. Tada je
n→∞ n→∞
lim sgn xn = lim 1 = 1, lim sgn x′n = lim (−1) = −1,

n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
i stoga je
lim sgn x = 1 i lim sgn x = −1.
x→+0 x→−0
Takod̄e sledi da lim sgn x ne postoji. •

x→0
Tvrd̄enje 3.30. Neka je f : X → R i neka je x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa

X ∩ (−∞, x0 ), a takod̄e i skupa X ∩ (x0 , +∞). Funkcija f ima graničnu vrednost u tački
x0 ako i samo ako ima levu i desnu graničnu vrednost u tački x0 i ako su one jednake.
Dokaz. Neka je lim f (x) = b ∈ R i neka je V (b) proizvoljna okolina tačke b. Tada
x→x0
postoji δ > 0 tako da za svako x ∈ X koje zadovoljava uslove |x − x0 | < δ i x ̸= x0 važi
f (x) ∈ V (b). To znači da za x ∈ (x0 − δ, x0 ) ∩ X, kao i za x ∈ (x0 , x0 + δ) ∩ X važi
f (x) ∈ V (b). Na osnovu Definicija 3.18 i 3.19 zaključujemo da funkcija f ima i levu i
desnu graničnu vrednost u tački x0 i da su one jednake b.
Obrnuto, pretpostavimo da važi
lim f (x) = lim f (x) = b. (3.23)

x→x0 +0 x→x0 −0
Neka je V (b) proizvoljna okolina tačke b. Na osnovu (3.23) postoji δ1 > 0 tako da za
svako x ∈ X takvo da je x ∈ (x0 −δ1 , x0 ) važi f (x) ∈ V (b). Takod̄e postoji δ2 > 0 tako da
za svako x ∈ X takvo da je x ∈ (x0 , x0 + δ2 ) važi f (x) ∈ V (b). Neka je δ = min{δ1 , δ2 }.
Tada za x ∈ X takvo da je x ∈ (x0 − δ, x0 + δ) \ {x0 } važi f (x) ∈ V (b). Prema tome,
lim f (x) = b.
x→x0
1
Iz Primera 3.26 sledi da funkcija f (x) = nema graničnu vrednost u 0, jer postoje
x
leva i desna granična vrednost ove funkcije u 0, ali se one razlikuju.
Primer 3.31. Neka je 
 x − 3, x<1
1
f (x) = , x=1
 22
x , x > 1.
Nije teško videti da je
lim f (x) = lim (x − 3) = −2,
x→1−0 x→1−0
i
lim f (x) = lim x2 = 1.
x→1+0 x→1+0
Na osnovu Tvrd̄enja 3.30 zaključujemo da lim f (x) ne postoji. •

x→1
Neka je f : X → R, X1 ⊂ X i x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa X1 . Graničnu

vrednost restrikcije f1 = f|X1 u tački x0 obeležavamo sa lim f (x).
x→x0 , x∈X1
Primetimo, da ako je x0 ∈ R i X1 = X ∩ (x0 , +∞), onda je lim f (x) =
x→x0 , x∈X1
lim f (x), a ako je X1 = X ∩ (−∞, x0 ), onda je lim f (x) = lim f (x).
x→x0 +0 x→x0 , x∈X1 x→x0 −0
Jasno je da ako postoji lim f (x), onda za svaki podskup X1 skupa X, takav da
x→x0
je x0 ∈ acc X1 , postoji i lim f (x), i važi jednakost lim f (x) = lim f (x).
x→x0 , x∈X1 x→x0 , x∈X1 x→x0
Obrnuto ne mora da važi, što pokazuju sledeći primeri.
Primer 3.32. Za funkciju f (x) = x − [x] oblast definisanosti je skup R, i za restrikciju
f1 = f|Z važi da je f1 (x) = 0 za svako x ∈ Z. Zato je lim f1 (x) = 0, tj. lim (x −
x→+∞ x→+∞, x∈Z
[x]) = 0. Med̄utim, kao što smo videli lim (x − [x]) ne postoji (Primer 3.16). •
x→+∞
Primer 3.33. Dirihleova8 funkcija je definisana sa

{
1, x∈Q
χ(x) =
0, x∈/ Q.
8
P. G. L. Dirichlet (1805-1859), nemački matematičar
Proizvoljna tačka x0 ∈ R je tačka nagomilavanja i skupa racionalnih brojeva Q i

skupa iracionalnih brojeva I (Primer 1.111 (v)), i kako je χ|Q (x) = 1 za svako x ∈ Q, i
χ|I (x) = 0 za svako x ∈ I, to je lim χ(x) = 1 i lim χ(x) = 0.
x→x0 , x∈Q x→x0 , x∈I
Med̄utim, ni za jedno x0 ∈ R ne postoji lim χ(x). Zaista, ako je x0 = +∞, tada
x→x0
za niz qn = n, n ∈ N, važi lim qn = +∞, qn ∈ Q i χ(qn ) = 1 za sve n ∈ N, i
√
n→∞
lim χ(qn ) = 1, dok za niz un = 2 + n, n ∈ N, koji takod̄e teži ka +∞ važi da je un ∈ I
n→∞
i χ(un ) = 0 za sve n ∈ N, te je lim χ(un ) = 0. Stoga na osnovu Hajneove definicije
n→∞
granične vrednosti funkcije zaključujemo da ne postoji lim χ(x). Slično se dokazuje
x→+∞
da ne postoji lim χ(x).
x→−∞
Osim toga, za svako x0 ∈ R ne postoje ni jednostrane granične vrednosti lim χ(x)
x→x0 −0
i lim χ(x). Zaista, u Primeru 2.60 je pokazano da za svaku realnu tačku x0 pos-
x→x0 +0
toji niz racionalnih brojeva (xn ), a takod̄e i niz iracionalnih brojeva (x′n ) koji kon-
vergiraju ka toj tački ,,sleva“, pa je χ(xn ) = 1 i χ(x′n ) = 0 za sve n ∈ N, i stoga
lim χ(xn ) = 1 i lim χ(x′n ) = 0, te na osnovu Hajneove definicije granične vrednosti
n→∞ n→∞
funkcije zaključujemo da ne postoji lim χ(x). Slično, budući da postoji niz racional-
x→x0 −0
nih i niz iracionalnih brojeva koji ,,zdesna“ konvergiraju ka x0 , dokazuje se da ne postoji
ni lim χ(x). •
x→x0 +0
Tvrd̄enje 3.34. Neka je f : X → R i x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa X. Funkcija f

ima graničnu vrednost u tački x0 ako i samo ako za svaki niz realnih brojeva (xn ) takav
da xn ∈ X \ {x0 }, n ∈ N, i lim xn = x0 , niz (f (xn )) ima graničnu vrednost (konačnu
n→∞
ili beskonačnu).
Dokaz. (=⇒) : Sledi iz same definicije granične vrednosti funkcije (Definicija 3.12).
(⇐=): Neka za svaki niz realnih brojeva (xn ) takav da xn ∈ X \ {x0 }, n ∈ N, i
lim xn = x0 , niz (f (xn )) ima graničnu vrednost. Neka su (x′n ) i (x′′n ) nizovi realnih
n→∞
brojeva takvi da je x′n , x′′n ∈ X \ {x0 }, n ∈ N, i lim x′n = lim x′′n = x0 . Formirajmo niz
n→∞ n→∞
{ ′
xk , n = 2k − 1,
xn =
x′′k , n = 2k, k ∈ N.
Tada xn ∈ X \ {x0 }, n ∈ N, i na osnovu Tvrd̄enja 2.108 sledi lim xn = x0 . Na osnovu
n→∞
pretpostavke niz (f (xn )) ima graničnu vrednost, i kako su (f (x′n )) i (f (x′′n )) podnizovi
niza (f (xn )), sledi
lim f (x′n ) = lim f (xn ), lim f (x′′n ) = lim f (xn ),
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
odakle dobijamo
lim f (x′n ) = lim f (x′′n ).
n→∞ n→∞
Prema tome, granična vrednost niza (f (xn )), gde je xn ∈ X \{x0 }, n ∈ N, i lim xn = x0 ,
n→∞
ne zavisi od izbora niza (xn ). Ako označimo tu graničnu vrednost sa b, na osnovu
Definicije 3.12, imamo da je lim f (x) = b.
x→x0
Tvrd̄enje 3.34 se može formulisati i za slučaj jednostranih graničnih vrednosti.
3.2 Osobine graničnih vrednosti funkcija

Naredna tvrd̄enja su iskazana za slučaj dvostrane granične vrednosti, ali ona važe i u
slučaju jednostranih graničnih vrednosti, s tim što bi u tom slučaju termin probodena
okolina bio zamenjen terminom leva odnosno desna okolina.
S obzirom da se pojam granične vrednosti funkcija svodi na graničnu vrednost niza,
osobine graničnih vrednosti nizova se prenose i na granične vrednosti funkcija. Neka
od narednih tvrd̄enja ćemo dokazati korišćenjem odgovarajućih tvrd̄enja za nizove (i
Hajneove definicije granične vrednosti funkcije), a neka korišćenjem Košijeve definicije
granične vrednosti funkcije, tj. ,,na jeziku okolina“.
Tvrd̄enje 3.35. Ako postoji granična vrednost funkcije f u tački x0 , onda je ona jedin-
stvena.
Dokaz. Neka je f : X → R, x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa X, i neka funkcija f

ima dve različite granične vrednosti b i b1 u tački x0 (b, b1 ∈ R). Tada postoje okoline
V (b) i W (b1 ) tačaka b i b1 , respektivno, koje su disjunktne. Kako je lim f (x) = b,
x→x0
◦
sledi da postoji okolina U1 (x0 ) tačke x0 tako da je f (U 1 (x0 ) ∩ X) ⊂ V (b). Takod̄e, iz
◦
lim f (x) = b1 sledi da postoji okolina U2 (x0 ) tačke x0 tako da je f (U 2 (x0 )∩X) ⊂ W (b1 ).
x→x0
◦
Za okolinu U (x0 ) = U1 (x0 ) ∩ U2 (x0 ) tačke x0 važi da je f (U (x0 ) ∩ X) ⊂ V (b) ∩ W (b1 ),
što protivureči činjenici da su okoline V (b) i W (b1 ) disjunktne.
Definicija 3.36. Za funkciju f : X → R kažemo da je ograničena odozgo (odozdo) ako

je ograničen odozgo (odozdo) skup njenih vrednosti {f (x) : x ∈ X}, tj. ako postoji
M ∈ R tako da je f (x) ≤ M (f (x) ≥ M ) za svako x ∈ X. Funkcija je ograničena ako je
ograničena odozgo i odozdo.
Tvrd̄enje 3.37. Ako funkcija f : X → R ima konačnu graničnu vrednost u tački x0 ∈ R,

◦
onda postoji probodena okolina U (x0 ) tačke x0 tako da je funkcija f ograničena na skupu
◦
U (x0 ) ∩ X.
Dokaz. Neka je f : X → R, x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa X i neka je lim f (x) =

x→x0
b ∈ R. Na osnovu definicije granične vrednosti funkcije, za ϵ = 1 postoji probodena
◦ ◦
okolina U (x0 ) tačke x0 tako da za svako x ∈ U (x0 ) ∩ X važi |f (x) − b| < 1, tj. b − 1 <
◦
f (x) < b + 1. Ovo znači da je funkcija f ograničena na skupu U (x0 ) ∩ X.
Tvrd̄enje 3.38. Neka je f : X → R, g : X → R i x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa

X. Ako je lim f (x) = b, lim g(x) = c i b < c, b, c ∈ R, tada postoji okolina U (x0 )
x→x0 x→x0
◦
tačke x0 , takva da je f (x) < g(x) za svako x ∈ U (x0 ) ∩ X.
3.2. Osobine graničnih vrednosti funkcija 169
c−b
Dokaz. Ako su b i c konačni brojevi, neka je ϵ = , i neka je V (b) ϵ-okolina tačke
2
b i W (c) ϵ-okolina tačke c. Jasno je da je za svako s ∈ V (b) i svako t ∈ W (c) važi
nejednakost s < t. Slično ako je jedna od tačaka b ili c beskonačna, mogu se naći okolina
V (b) tačke b i okolina W (c) tačke c, tako da za bilo koje s ∈ V (b) i bilo koje t ∈ W (c)
važi s < t.
◦
Iz lim f (x) = b sledi da postoji okolina U1 (x0 ) tako da je f (U 1 (x0 ) ∩ X) ⊂ V (b).
x→x0
◦
Takod̄e, iz lim g(x) = c sledi da postoji U2 (x0 ) tako da je g(U 2 (x0 ) ∩ X) ⊂ W (c).
x→x0
◦
Neka je U (x0 ) = U1 (x0 ) ∩ U2 (x0 ). Tada za svako x ∈ U (x0 ) ∩ X važi f (x) ∈ V (b) i
g(x) ∈ W (c), pa je f (x) < g(x).
Posledica 3.39. Neka je f : X → R i x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa X. Ako je
lim f (x) = b < c, onda postoji okolina U (x0 ) tačke x0 , takva da je f (x) < c za svako
x→x0
◦
x ∈ U (x0 ) ∩ X.
Analogno tvrd̄enje važi ako se relacijski znak < zameni znakom >.
Dokaz. Ako uzmemo da je g(x) = c, x ∈ X, onda je lim g(x) = c (Primer 3.8), pa je
x→x0
lim f (x) < lim g(x). Na osnovu Tvrd̄enja 3.38 sledi da postoji okolina U (x0 ) tačke
x→x0 x→x0
◦
x0 , takva da je f (x) < g(x) = c za svako x ∈ U (x0 ) ∩ X.
Posledica 3.40. Ako funkcija f u tački x0 ima graničnu vrednost različitu od 0, onda
funkcija ima isti znak kao i ta granična vrednost u nekoj probodenoj okolini tačke x0 .
Dokaz. Sledi iz Posledice 3.39 (za slučaj kada je c = 0).

Tvrd̄enje 3.41. Neka je f : X → R, g : X → R i x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa
◦
X. Neka je za neku probodenu okolinu U (x0 ) tačke x0 ispunjeno g(x) ≤ f (x) za svako
◦
x ∈ U (x0 ) ∩ X i neka postoje (konačne ili beskonačne) granične vrednosti lim g(x) i
x→x0
lim f (x). Tada je
x→x0
lim g(x) ≤ lim f (x).
x→x0 x→x0
Dokaz. Pretpostavimo da je lim f (x) < lim g(x). Iz Tvrd̄enja 3.38 sledi postoji
x→x0 x→x0
◦
okolina U1 (x0 ) tačke x0 , takva da je f (x) < g(x) za svako x ∈ U 1 (x0 ) ∩ X. Za okolinu
◦
U2 (x0 ) = U (x0 ) ∩ U1 (x0 ) tačke x0 ispunjeno je da za sve x ∈ U 2 (x0 ) ∩ X istovremeno
važe nejednakosti f (x) < g(x) i f (x) ≥ g(x), što je apsurd. Dobijena protivurečnost
dokazuje da je lim g(x) ≤ lim f (x).
x→x0 x→x0
Tvrd̄enje 3.42. Neka je f : X → R i x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa X. Neka je za

◦ ◦
neku probodenu okolinu U (x0 ) tačke x0 ispunjeno c ≤ f (x) za svako x ∈ U (x0 )∩X i neka
postoji (konačna ili beskonačna) granična vrednost lim f (x). Tada je c ≤ lim f (x).
x→x0 x→x0
Analogno tvrd̄enje važi ako se znak ≤ zameni znakom ≥.
Dokaz. Ako uzmemo da je g(x) = c, x ∈ X, onda funkcije f i g ispunjavaju uslove

Tvrd̄enja 3.41, odakle sledi da je lim g(x) ≤ lim f (x), tj. c ≤ lim f (x).
x→x0 x→x0 x→x0
Tvrd̄enje 3.43. Neka su date tri funkcije φ, f, ψ : X → R, neka je x0 tačka nagomila-
◦
vanja skupa X i neka je za neku probodenu okolinu U (x0 ) tačke x0 ispunjeno
◦
φ(x) ≤ f (x) ≤ ψ(x) za svako x ∈ U(x0 ) ∩ X. (3.24)
Ako postoje konačne granične vrednosti lim φ(x) i lim ψ(x) koje su med̄usobno jednake,
x→x0 x→x0
tada postoji i granična vrednost lim f (x) i važi
x→x0
lim φ(x) = lim f (x) = lim ψ(x).

Dokaz. Neka je lim φ(x) = lim ψ(x) = b ∈ R i neka je (xn ) proizvoljan niz sa
x→x0 x→x0
osobinom da je xn ∈ X \ {x0 }, n = 1, 2, . . . i lim xn = x0 . Tada u skladu sa Hajneovom
n→∞
definicijom granične vrednosti funkcije važe jednakosti lim φ(xn ) = lim ψ(xn ) = b.
n→∞ n→∞
Kako je lim xn = x0 , to postoji n0 ∈ N tako da za svaki prirodan broj n ≥ n0 važi
n→∞
◦
xn ∈ U (x0 ). Prema tome, xn ∈ U (x0 ) ∩ X za svaki prirodan broj n ≥ n0 , pa iz (3.24)
sledi
φ(xn ) ≤ f (xn ) ≤ ψ(xn ) za svaki prirodan broj n ≥ n0 .
Na osnovu Teoreme ,,o zatvoreniku izmed̄u dva policajca“ za nizove, sledi da je lim f (xn ) =
n→∞
b. S obzirom da smo za proizvoljan niz (xn ), sa osobinom da je xn ∈ X \ {x0 },
n = 1, 2, . . . i lim xn = x0 , pokazali da je lim f (xn ) = b, to na osnovu Hajneove
n→∞ n→∞
definicije granične vrednosti funkcije znači da postoji granična vrednost funkcije f u
tački x0 i da je lim f (x) = b.
x→x0
Dokažimo ovo tvrd̄enje koristeći Košijevu definiciju granične vrednosti funkcije. Neka
je ϵ > 0 proizvoljan broj. S obzirom da je lim φ(x) = b sledi da postoji okolina U1 (x0 )
x→x0
tačke x0 takva da je
◦
b − ϵ < φ(x) < b + ϵ za sve x ∈ U 1 (x0 ) ∩ X. (3.25)
Iz limx→x0 ψ(x) = b sledi da postoji okolina U2 (x0 ) tačke x0 takva da je
◦
b − ϵ < ψ(x) < b + ϵ za sve x ∈ U 1 (x0 ) ∩ X. (3.26)
Neka je U0 (x0 ) = U (x0 ) ∩ U1 (x0 ) ∩ U2 (x0 ). Tada iz (3.24), (3.25) i (3.26) sledi da za sve
◦
x ∈ U 0 (x0 ) ∩ X važi
b − ϵ < φ(x) ≤ f (x) ≤ ψ(x) 0 pokazali da postoji okolina U0 (x0 ) tačke
◦
x0 , takva da za sve x ∈ U 0 (x0 ) ∩ X važi nejednakost |f (x) − b| < ϵ, to na osnovu Košijeve
definicije granične vrednosti funkcije znači da postoji granična vrednost funkcije f u tački
x0 i da je lim f (x) = b.
x→x0
1 1
Primer 3.44. Da li postoje lim x sin i lim x cos ?
x→0 x x→0 x
Iz
1 1
|x sin | = |x|| sin | ≤ |x|, x ̸= 0,
x x
sledi
1
−|x| ≤ x sin ≤ |x|, x ̸= 0.
x
Kako je lim (−|x|) = lim |x| = 0, na osnovu Tvrd̄enja 3.43, zaključujemo da je
x→0 x→0
1
lim x sin = 0.
x→0 x
1
Slično, lim x cos = 0. •
x→0 x
1
Grafik funkcije f (x) = x sin :
x
0.4
0.2
-0.4 -0.2 0.2 0.4
-0.2
-0.4
Tvrd̄enje 3.45. Neka su date funkcije φ, f : X → R, neka je x0 tačka nagomilavanja

◦
skupa X i neka je za neku probodenu okolinu U (x0 ) tačke x0 ispunjeno
◦
φ(x) ≤ f (x) za svako x ∈ U (x0 ) ∩ X. (3.27)
Ako je lim φ(x) = +∞, tada je lim f (x) = +∞.

x→x0 x→x0
Dokaz. Neka je lim φ(x) = +∞, i neka je (xn ) proizvoljan niz sa osobinom da je
x→x0
xn ∈ X \ {x0 }, n = 1, 2, . . . , i lim xn = x0 . Tada je na osnovu Hajneove definicije
n→∞
granične vrednosti funkcije lim φ(xn ) = +∞. Iz lim xn = x0 sledi da postoji n0 ∈ N
n→∞ n→∞
◦
tako da xn ∈ U (x0 ) za svaki prirodan broj n ≥ n0 . Stoga xn ∈ U (x0 ) ∩ X za n ≥ n0 , pa
iz (3.27) sledi
φ(xn ) ≤ f (xn ) za svaki prirodan broj n ≥ n0 .
Sada na osnovu Tvrd̄enja 2.54 sledi da je lim f (xn ) = +∞. Za proizvoljan niz (xn )
n→∞
sa osobinom da je xn ∈ X \ {x0 }, n = 1, 2, . . . , i lim xn = x0 , pokazali smo da je
n→∞
lim f (xn ) = +∞, što u skladu sa Hajneovom definicijom granične vrednosti funkcije
n→∞
znači da postoji granična vrednost funkcije f u tački x0 , i da je lim f (x) = +∞.
x→x0
Slično se dokazuje naredno tvrd̄enje.
Tvrd̄enje 3.46. Neka su date funkcije f, ψ : X → R i neka je x0 tačka nagomilavanja

◦
skupa X. Ako je za neku probodenu okolinu U (x0 ) tačke x0 ispunjeno f (x) ≤ ψ(x) za
◦
svako x ∈ U (x0 ) ∩ X i ako je lim ψ(x) = −∞, tada je lim f (x) = −∞.
x→x0 x→x0
Tvrd̄enje 3.47. Neka su date funkcije f, g : X → R i neka je x0 ∈ R tačka nagomila-

vanja skupa X. Ako postoje konačne granične vrednosti lim f (x) i lim g(x), onda pos-
x→x0 x→x0
toje i konačne granične vrednosti lim (f (x) + g(x)), lim (f (x) − g(x)), lim (f (x)g(x)),
f (x)
a ako je lim g(x) ̸= 0, postoji i konačna granična vrednost lim i važi
x→x0 x→x0 g(x)
lim (f (x) + g(x)) = lim f (x) + lim g(x), (3.28)

lim (f (x) − g(x)) = lim f (x) − lim g(x), (3.29)
lim (f (x)g(x)) = lim f (x) lim g(x), (3.30)
lim f (x)
f (x) x→x0
lim = (3.31)
x→x0 g(x) lim g(x)
x→x0
Dokaz. Neka je lim f (x) = b ∈ R i lim g(x) = c ∈ R, pri čemu je c ̸= 0. Iz Posledice

x→x0 x→x0
◦
3.40 sledi da postoji okolina U (x0 ) tačke x0 takva da je g(x) ̸= 0 za sve x ∈ U (x0 ) ∩ X.
◦ f (x)
Prema tome, za x ∈ U (x0 ) ∩ X definisan je količnik . Neka je (xn ) proizvoljan
g(x)
◦
niz realnih brojeva sa osobinom da je xn ∈ U (x0 ) ∩ X, n ∈ N, i lim xn = x0 . Tada je
n→∞
g(xn ) ̸= 0 za sve n ∈ N, i na osnovu Hajneove definicije granične vrednosti funkcije imamo
f (xn )
da je lim f (xn ) = b i lim g(xn ) = c. Iz Tvrd̄enja 2.42 sledi da postoji lim i da je
n→∞ n→∞ n→∞ g(xn )
f (xn ) b ◦
lim = . S obzirom da je (xn ) proizvoljan niz sa osobinom da je xn ∈ U (x0 ) ∩ X,
n→∞ g(xn ) c
n = 1, 2, . . . , i lim xn = x0 , u skladu sa Hajneovom definicijom granične vrednosti
n→∞
f (x)
funkcije ovo znači da postoji granična vrednost funkcije x 7→ u tački x0 i da je
g(x)
lim f (x)
f (x) b x→x0
lim = = .
x→x0 g(x) c lim g(x)
x→x0

Posledica 3.48. Ako postoji konačna granična vrednost lim g(x) = b, tada za svako
x→x0
c ∈ R postoje konačne granične vrednosti lim (c + g(x)), lim (c − g(x)) i lim cg(x), a
c
ako je lim g(x) = b ̸= 0, postoji i konačna granična vrednost lim i važi
x→x0 x→x0 g(x)
lim (c + g(x)) = c + lim g(x), (3.32)

x→x0 x→x0
lim (c − g(x) = c − lim g(x), (3.33)
x→x0 x→x0
lim c g(x) = c lim g(x), (3.34)
x→x0 x→x0
c c
lim = . (3.35)
x→x0
Dokaz. Neka je f (x) = c, za x ∈ R. Tada je lim f (x) = c (Primer 3.8), i iz Tvrd̄enja

x→x0
3.47 sledi da funkcije f + g, f − g i gf imaju konačnu graničnu vrednost u tački x0 , a
f
ako je još i lim g(x) = b ̸= 0, onda i funkcija ima konačnu graničnu vrednost u tački
x→x0 g
x0 . Pritom na osnovu (3.30) sledi
lim f (x)g(x) = lim f (x) lim g(x) = c lim g(x),

x→x0 x→x0 x→x0 x→x0
tj. važi (3.34). Jednakosti (3.32), (3.33) i (3.35) se slično dokazuju.

Posledica 3.49. Ako postoji konačna granična vrednost lim f (x), tada za svako k ∈ N
x→x0
postoji konačna granična vrednost lim (f (x))k i važi
x→x0
lim (f (x))k = ( lim f (x))k .

x→x0 x→x0
Dokaz. Sledi iz Tvrd̄enja 3.47, (3.30), na osnovu principa matematičke indukcije.
Tvrd̄enje 3.50. Neka su date funkcije f, g : X → R, i x0 ∈ R tačka nagomilavanja

skupa X.
(i) Ako je lim f (x) = +∞ i lim g(x) = +∞, onda je lim (f (x) + g(x)) = +∞.
(ii) Ako je lim f (x) = −∞ i lim g(x) = −∞, onda je lim (f (x) + g(x)) = −∞.
(iii) Ako je lim f (x) = +∞ i funkcija g odozdo ograničena u nekoj probodenoj okolini
x→x0
tačke x0 , onda je lim (f (x) + g(x)) = +∞.
x→x0
(iv) Ako je lim f (x) = −∞ i funkcija g odozgo ograničena u nekoj probodenoj okolini
x→x0
tačke x0 , onda je lim (f (x) + g(x)) = −∞.
x→x0
(v) Ako je lim f (x) = +∞ ( lim f (x) = −∞) i postoji konačna granična vrednost
x→x0 x→x0
lim g(x) = y ∈ R, onda je lim (f (x) + g(x)) = +∞ ( lim (f (x) + g(x)) = −∞).
Dokaz. (iii): Neka je lim f (x) = +∞ i funkcija g odozdo ograničena u nekoj probodenoj
x→x0
okolini tačke x0 , tj. postoji okolina U (x0 ) tačke x0 i c ∈ R tako da je g(x) > c za sve x ∈
◦ ◦
U (x0 ) ∩ X. Neka je (xn ) proizvoljan niz realnih brojeva sa osobinom da xn ∈ U (x0 ) ∩ X,
n ∈ N, i lim xn = x0 . Tada je lim f (xn ) = +∞ i g(xn ) > c za svako n ∈ N. Sada iz
n→∞ n→∞
Tvrd̄enja 2.22 (iii) sledi lim (f (xn ) + g(xn )) = +∞. U skladu sa Hajneovom definicijom
n→∞
granične vrednosti funkcije zaključujemo da je lim (f (x) + g(x)) = +∞.
x→x0
Ostala tvrd̄enja se dokazuju slično, korišćenjem odgovarajućih delova Tvrd̄enja 2.22
i Hajneove definicije granične vrednosti funkcije.
Posledica 3.51. Neka je data funkcija f : X → R, i x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa

X.
(i) Ako je lim f (x) = +∞ i c ∈ R, tada je lim (c + f (x)) = +∞.
x→x0 x→x0
(ii) Ako je lim f (x) = −∞ i c ∈ R, tada je lim (c + f (x)) = −∞.
x→x0 x→x0
Dokaz. (i): Neka je lim f (x) = +∞, c ∈ R i g(x) = c, za x ∈ X. Tada je lim g(x) = c
x→x0 x→x0
(Primer 3.8), pa iz Tvrd̄enja 3.50 (v) sledi lim (g(x) + f (x)) = +∞, tj. lim (c + f (x)) =
x→x0 x→x0
+∞.
(ii) sledi takod̄e iz Tvrd̄enja 3.50 (v) i Primera 3.8.

vanja skupa X. Neka funkcija f ima konačnu graničnu vrednost u tački x0 . Tada postoji
lim (f (x) + g(x)) ako i samo ako postoji lim g(x), i pri tome važi jednakost
x→x0 x→x0
lim (f (x) + g(x)) = lim f (x) + lim g(x). (3.36)

Pritom važe sledeće ekvivalencije:

(i) Postoji konačna granična vrednost lim g(x) ako i samo postoji konačna granična
x→x0
vrednost lim (f (x) + g(x));
x→x0
(ii) lim g(x) = +∞ ako i samo ako je lim (f (x) + g(x)) = +∞.
x→x0 x→x0
(iii) lim g(x) = −∞ ako i samo ako je lim (f (x) + g(x)) = −∞.
x→x0 x→x0
Dokaz. Sledi iz Tvrd̄enja 2.47 i Hajneove definicije granične vrednosti funkcije (dokaz se
može izvesti i korišćenjem Tvrd̄enja 3.47 i Tvrd̄enja 3.50 (v), slično dokazu odgovarajućeg
tvrd̄enja za nizove (Tvrd̄enja 2.47)).

vanja skupa X.
(i) Ako je lim f (x) = +∞ i lim g(x) = +∞ ( lim g(x) = −∞), onda je lim f (x)g(x) =
x→x0 x→x0 x→x0 x→x0
+∞ ( lim f (x)g(x) = −∞).
x→x0
(ii) Ako je lim f (x) = +∞ i g(x) ≥ y > 0 (g(x) ≤ y < 0) u nekoj probodenoj okolini
x→x0
tačke x0 , onda je lim f (x)g(x) = +∞ ( lim f (x)g(x) = −∞).
x→x0 x→x0
(iii) Ako je lim f (x) = +∞ i lim g(x) = y ∈ R i y > 0 (y < 0), onda je lim f (x)g(x) =
+∞ ( lim f (x)g(x) = −∞).
x→x0
(iv) Ako je lim f (x) = −∞ i lim g(x) = −∞, onda je lim f (x)g(x) = +∞.
(v) Ako je lim f (x) = −∞ i g(x) ≥ y > 0 (g(x) ≤ y < 0) u nekoj probodenoj okolini
x→x0
tačke x0 , onda je lim f (x)g(x) = −∞ ( lim f (x)g(x) = +∞).
x→x0 x→x0
(vi) Ako je lim f (x) = −∞ i lim g(x) = y ∈ R i y > 0 (y < 0), onda je lim f (x)g(x) =
−∞ ( lim f (x)g(x) = +∞).
x→x0
Dokaz. Sledi iz Tvrd̄enja 2.36 i Hajneove definicije granične vrednosti funkcije.
Posledica 3.54. Neka je data funkcija f : X → R i x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa

X.
(i) Ako je lim f (x) = +∞ i c ∈ R, c > 0 (c < 0), tada je lim (cf (x)) = +∞
x→x0 x→x0
( lim (cf (x)) = −∞).
x→x0
(ii) Ako je lim f (x) = −∞ i c ∈ R, c > 0 (c < 0), tada je lim (cf (x)) = −∞
x→x0 x→x0
( lim (cf (x)) = +∞).
x→x0
Dokaz. (i): Sledi iz Tvrd̄enja 3.53 (iii) i Primera 3.8.

(ii): Sledi iz Tvrd̄enja 3.53 (v) i Primera 3.8.
Posledica 3.55. Neka je data funkcija f : X → R i x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa

X. Neka je k ∈ N.
(i) Ako je lim f (x) = +∞, tada je lim (f (x))k = +∞.
x→x0 n→∞
(ii) Ako je lim f (x) = −∞ i k paran (neparan) broj, tada je lim (f (x))k = +∞
x→x0 n→∞
( lim (f (x))k = −∞).
n→∞
Dokaz. (i): Sledi iz Tvrd̄enja 3.53 (i) na osnovu principa matematičke indukcije.
(ii): Sledi iz Tvrd̄enja 3.53 (iv), (i), na osnovu principa matematičke indukcije.
(Dokaz tvrd̄enja (i) i (ii) se može izvesti i korišćenjem Posledice 2.38 i Hajneove
definicije granične vrednosti funkcije.)

vanja skupa X. Neka funkcija f ima konačnu graničnu vrednost u tački x0 , lim f (x) =
x→x0
b ̸= 0.
Tada postoji lim (f (x)g(x)) ako i samo ako postoji lim g(x), i pri tome važi jed-
x→x0 x→x0
nakost
lim (f (x)g(x)) = lim f (x) · lim g(x); (3.37)
Pritom važi:
(i) Postoji konačna granična vrednost lim g(x) ako i samo postoji konačna granična
x→x0
vrednost lim (f (x)g(x));
x→x0
(ii) Ako je lim f (x) = b > 0, onda je lim g(x) = +∞ (−∞) ako i samo ako je
x→x0 x→x0
lim (f (x)g(x)) = +∞ (−∞);
x→x0
(iii) Ako je lim f (x) = b < 0, onda je lim g(x) = +∞ (−∞) ako i samo ako je
x→x0 x→x0
lim (f (x)g(x)) = −∞ (+∞).
x→x0
Dokaz. Sledi iz Tvrd̄enja 2.48 i Hajneove definicije granične vrednosti funkcije (dokaz
se može izvesti i korišćenjem Tvrd̄enja 3.47 i Tvrd̄enja 3.53 (iii), (vi), slično dokazu
odgovarajućeg tvrd̄enja za nizove (Tvrd̄enja 2.48)).

vanja skupa X. Neka funkcija g ima konačnu graničnu vrednost u tački x0 , lim g(x) =
x→x0
b ̸= 0.
f (x)
Tada postoji lim ako i samo ako postoji lim f (x) i važi jednakost
x→x0 g(x) x→x0
lim f (x)
f (x) x→x0
lim = ; (3.38)
x→x0
Pritom važi:
(i) Postoji konačna granična vrednost lim f (x) ako i samo postoji konačna granična
x→x0
f (x)
vrednost lim ;
x→x0 g(x)
(ii) Ako je lim g(x) = b > 0, tada je lim f (x) = +∞ (−∞) ako i samo ako je
x→x0 x→x0
f (x)
lim = +∞ (−∞);
x→x0 g(x)
(iii) Ako je lim g(x) = b < 0, tada je lim f (x) = +∞ (−∞) ako i samo ako je
x→x0 x→x0
f (x)
lim = −∞ (+∞).
x→x0 g(x)
1
Dokaz. Iz Posledice 3.48 sledi da funkcija ima konačnu graničnu vrednost različitu od
g
f 1
0 u tački x0 . S obzirom da je = · f , tvrd̄enje sledi iz Tvrd̄enja 3.56.
g g
Definicija 3.58. Za funkciju α kažemo da je beskonačno mala funkcija (ili samo beskonačno
mala) kad x teži ka x0 , x0 ∈ R, ako je
lim α(x) = 0.
x→x0
Beskonačno mala α često se naziva i infinitezimala.
1
Na primer, funkcija f (x) = je beskonačno mala kad x → +∞, a takod̄e i kad
x
x → −∞ (Primer 3.7).
Sledeće tvrd̄enje se može dokazati korišćenjem odgovarajućih osobina nula-nizova, ali

takod̄e sledi i iz Tvrd̄enja 3.47.
Tvrd̄enje 3.59. Zbir, razlika i proizvod dve beskonačno male funkcije kad x → x0 je
beskonačno mala funkcija kad x → x0 . 9
Tvrd̄enje 3.60. Ako je α beskonačno mala kad x → x0 , a g funkcija ograničena u nekoj

probodenoj okolini tačke x0 , onda je gα beskonačno mala kad x → x0 .
Dokaz. Neka su α, g : X → R, x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa X, lim α(x) = 0, i

x→x0
neka postoji okolina U (x0 ) tačke x0 tako da je |g(x)| < c za neko c ∈ R, c > 0, i sve x ∈
◦ ◦
U (x0 ) ∩ X. Neka je (xn ) proizvoljan niz realnih brojeva takav da xn ∈ U (x0 ) ∩ X, n ∈ N,
i lim xn = x0 . Tada je lim α(xn ) = 0 i |g(xn )| < c za sve n ∈ N. Kako je proizvod
n→∞ n→∞
nula-niza i ograničenog niza opet nula-niz (Tvrd̄enje 2.28), sledi lim g(xn )α(xn ) = 0.
n→∞
◦
S obzirom da za proizvoljan niz realnih brojeva (xn ), sa osobinom da xn ∈ U (x0 ) ∩ X,
n ∈ N, i lim xn = x0 , važi da je lim g(xn )α(xn ) = 0, u skladu sa Hajneovom definicijom
n→∞ n→∞
granične vrednosti funkcije zaključujemo da je lim g(x)α(x) = 0.
x→x0
Naravno, prethodno tvrd̄enje smo mogli da dokažemo i ,,na jeziku okolina“, korišćenjem
Košijeve definicije granične vrednosti funkcije.
Podrazumeva se da su zbir, razlika i proizvod beskonačno malih funkcija kad x → x0 , α i β, definisani
9
na preseku oblasti definisanosti funkcija α i β.

1 1
Primer 3.61. Budući da su funkcije g1 (x) = cos i g2 (x) = sin , x ∈ R \ {0},
x x
ograničene, a α(x) = x beskonačno mala kad x → 0, iz Tvrd̄enja 3.60 sledi da su
1 1
funkcije f1 (x) = x cos i f2 (x) = x sin beskonačno male kad x → 0. •
x x
sin x
Primer 3.62. Funkcija x 7→ je beskonačno mala kad x → +∞, a takod̄e i kad
x
1
x → −∞, kao prozvod beskonačno male x 7→ kad x → +∞ (x → −∞) i ograničene
x
cos x
funkcije x 7→ sin x. Slično, funkcija x 7→ je beskonačno mala kad x → +∞
x
(x → −∞). •
Sledeća teorema pokazuje da se pojam granične vrednosti funkcije može svesti na

pojam beskonačno male.
Tvrd̄enje 3.63. Funkcija f : X → R u tački x0 ∈ R, x0 ∈ acc X, ima konačnu graničnu

vrednost jednaku A, lim f (x) = A ∈ R, ako i samo ako postoji okolina U (x0 ) tačke x0
x→x0
i beskonačno mala α kad x → x0 tako da je
◦
f (x) = A + α(x) za x ∈ U (x0 ) ∩ X.
Dokaz. Neka je lim f (x) = A. Definišimo α(x) = f (x) − A za x ∈ X. Tada na osnovu

x→x0
(3.33) sledi
lim α(x) = lim (f (x) − A) = lim f (x) − A = A − A = 0,

i očigledno je f (x) = A + α(x).

Obrnuto, ako je f (x) = A + α(x), za x ∈ X iz neke probodene okoline tačke x0 , i
lim α(x) = 0, tada je na osnovu (3.32)
x→x0
lim f (x) = lim (A + α(x)) = A + lim α(x) = A + 0 = A.

Tvrd̄enje 3.64. Neka je data funkcija f : X → R i neka je x0 ∈ R tačka nagomilavanja

1
skupa X. Ako je lim f (x) = +∞ ( lim f (x) = −∞), onda je beskonačno mala kad
x→x0 n→∞ f
x → x0 . 10

10
1 1
= 0, = 0.
+∞ −∞

vanja skupa X.
(i) Ako je lim g(x) = +∞ ( lim g(x) = −∞) i funkcija f ograničena u nekoj probodenoj
x→x0 x→x0
f
okolini tačke x0 , onda je beskonačno mala kad x → x0 .
g
(ii) Ako je lim g(x) = +∞ ( lim g(x) = −∞) i postoji konačna granična vrednost
x→x0 x→x0
f (x)
lim f (x), onda je beskonačno mala kad x → x0 .11
x→x0 g(x)
Dokaz. (i): Sledi iz Tvrd̄enja 3.60 i Tvrd̄enja 3.64.
(ii): Sledi iz (i) i Tvrd̄enja 3.37.
1
Napomena 3.66. Ako je α beskonačno mala kad x → x0 , onda funkcija ne mora da
α
ima graničnu vrednost u tački x0 . Na primer, funkcija α(x) = x, x ∈ R, je beskonačno
1 1 1 1
mala kad x → 0, ali lim = lim = +∞ i lim = lim = −∞ (Primer
x→+0 α(x) x→+0 x x→−0 α(x) x→−0 x
1
3.26), te na osnovu Tvrd̄enje 3.30 ne postoji lim . •
x→0 α(x)
Med̄utim, ako je funkcija α beskonačno mala kad x → x0 , i postoji probodena okolina

tačke x0 u kojoj je funkcija α različita od 0 i konstantnog znaka (pozitivna je ili nega-
1
tivna), onda funkcija ima graničnu vrednost u tački x0 .
α
Tvrd̄enje 3.67. Neka je α : X → R beskonačno mala kad x → x0 , i neka je x0 ∈ R
tačka nagomilavanja skupa X. Ako postoji okolina U (x0 ) tačke x0 takva da je α(x) > 0
◦ 1 1
(α(x) < 0) za x ∈ U (x0 ) ∩ X, tada je lim = +∞ ( lim = −∞).12
x→x0 α(x) x→x0 α(x)
Posledica 3.68. Neka su date funkcije f, g, h : X → R, i x0 ∈ R tačka nagomilavanja

skupa X. Neka je g : X → R beskonačno mala kad x → x0 , i neka postoji okolina U (x0 )
◦
tačke x0 takva da je g(x) > 0 (g(x) < 0) za x ∈ U (x0 ) ∩ X.
f (x) f (x)
(i) Ako je lim f (x) = +∞, onda je lim = +∞ ( lim = −∞).
x→x0 x→x0 g(x) x→x0 g(x)
11
Ako je lim f (x) = b ∈ R, Tvrd̄enje 3.65 (ii) simbolički zapisujemo:
x→x0
b b
= 0, =0 za svako b ∈ R.
+∞ −∞
12
1 1
= +∞, = −∞.
+0 −0
f (x) f (x)
(ii) Ako je lim f (x) = −∞, onda je lim = −∞ ( lim = +∞).
x→x0 x→x0 g(x) x→x 0 g(x)
f (x)
(iii) Ako je f (x) ≥ y > 0 u nekoj probodenoj okolini tačke x0 , onda je lim = +∞
x→x0 g(x)
f (x)
( lim = −∞).
x→x0 g(x)
f (x)
(iv) Ako je f (x) ≤ y < 0 u nekoj probodenoj okolini tačke x0 , onda je lim = −∞
x→x0 g(x)
f (x)
( lim = +∞).
x→x0 g(x)
f (x) f (x)
(v) Ako je lim f (x) = y ∈ R i y > 0, onda je lim = +∞ ( lim = −∞).
f (x) f (x)
(vi) Ako je lim f (x) = y ∈ R i y < 0, onda je lim = −∞ ( lim = +∞).13

Primera radi dokažimo (iii): Neka je je f (x) ≥ y > 0 u nekoj probodenoj okolini
f (x) 1 1
tačke x0 . Kako je = f (x) · , i kako je na osnovu Tvrd̄enja 3.67 lim =
g(x) g(x) x→x0 g(x)
f (x) f (x)
+∞ (−∞), to na osnovu Tvrd̄enja 3.53 (ii), (v) sledi lim = +∞ ( lim =
x→x0 g(x) x→x0 g(x)
−∞).
Primeri 3.69. (i) Nad̄imo lim tgx, lim tgx, lim ctgx i lim ctgx.
x→− π2 +0 x→ π2 −0 x→+0 x→π−0
S obzirom da su funkcije x 7→ sin x i x 7→ cos x neprekidne na R, to je
( π) ( π)
limπ sin x = sin − = −1, limπ cos x = cos − = 0,
x→− 2 +0 2 x→− 2 +0 2
(π ) (π )
lim sin x = sin = 1, lim cos x = cos = 0,
x→ π2 +0 2 x→ π2 +0 2
( )
i s obzirom da je cos x > 0 za x ∈ − π2 , π2 , to na osnovu Posledice 3.68 (vi), (v) sledi da
je
( )
sin x −1
limπ tg x = limπ = = −∞,
x→− 2 +0 x→− 2 +0 cos x +0
( )
sin x 1
lim tg x = lim = = +∞.
x→ 2 −0
π
x→ 2 −0 cos x
π
+0
13
Tvrd̄enja (i),(ii), (v) i (vi) u Posledici 3.68 simbolički zapisujemo:
+∞ +∞
= +∞, = −∞,
+0 −0
−∞ −∞
= −∞, = +∞,
+0 −0
y y
= +∞, = −∞, y ∈ R, y > 0,
+0 −0
y y
= −∞, = +∞, y ∈ R, y < 0.
+0 −0
Analogno se dokazuje da je
( )
cos x 1
lim ctgx = lim = = +∞,
x→+0 x→+0 sin x +0
( )
cos x −1
lim ctgx = lim = = −∞.
x→π−0 x→π−0 sin x +0
(ii) Iako ne postoji ni leva ni desna granična vrednost funkcije x 7→ sin x1 + 2 u tački
sin x1 + 2 sin x1 + 2
x = 0 14 moguće je naći lim i lim . Kako je sin x1 ≥ −1, to je
x→−0 x x→+0 x
sin x1 + 2 ≥ 1 za sve x ∈ R \ {0}, i na osnovu Posledice 3.68 (iii) sledi da je
sin x1 + 2 sin x1 + 2
lim = −∞, lim = +∞. •
x→−0 x x→+0 x
Tvrd̄enje 3.70. Neka je data funkcija f : X → R i neka je x0 ∈ R tačka nagomilavanja

skupa X.
(i) Ako je a ∈ R, a > 1 i lim f (x) = +∞ ( lim f (x) = −∞), onda je lim af (x) = +∞
( lim af (x) = 0).
x→x0
(ii) Ako je a = 1 i lim f (x) = +∞ ( lim f (x) = −∞), onda je lim af (x) = 1
f (x)
( lim a = 1).
x→x0
(iii) Ako je a ∈ R, 0 < a < 1 i lim f (x) = +∞ ( lim f (x) = −∞), onda je lim af (x) =
f (x)
0 ( lim a = +∞).
x→x0
Dokaz. (i): Neka je a ∈ R, a > 1, lim f (x) = +∞ ( lim f (x) = −∞) i ϵ > 0. Tada
x→x0 x→x0
◦
postoji okolina tačke x0 , U (x0 ), tako da je za svako x ∈ U (x0 ) ∩ X važi f (x) > loga ϵ
◦
(f (x) < loga ϵ). Budući da je funkcija t 7→ at strogo rastuća, za x ∈ U (x0 ) ∩ X sledi
af (x) > aloga ϵ = ϵ (0 < af (x) < aloga ϵ = ϵ). Prema tome, lim af (x) = +∞, ( lim af (x) =
x→x0 x→x0
0).
(ii): Ako je a = 1 i lim f (x) = +∞ ( lim f (x) = −∞), onda je af (x) = 1 za svako
x→x0 x→x0
x ∈ X, pa je očigledno, lim af (x) = 1 ( lim af (x) = 1).
x→x0 x→x0
(iii): Neka je a ∈ R, 0 < a < 1, lim f (x) = +∞ ( lim f (x) = −∞) i ϵ > 0. Postoji
x→x0 x→x0
◦
okolina tačke x0 , U (x0 ), tako da je za svako x ∈ U (x0 ) ∩ X važi f (x) > loga ϵ (f (x) <
◦
loga ϵ). Kako je funkcija t 7→ at strogo opadajuća, za x ∈ U (x0 ) ∩ X važi 0 < af (x) <
14
Ovo sledi iz Tvrd̄enja 3.52, Primera 3.28 i Primera 3.8, ili se može dokazati korišćenjem Hajneove
definicije granične vrednosti funkcije, slično Primeru 3.28.
aloga ϵ = ϵ (af (x) > aloga ϵ = ϵ). Time je dokazano da je lim af (x) = 0, ( lim af (x) =
x→x0 x→x0
+∞).
Primetimo da Tvrd̄enje 3.70 (iii) sledi takod̄e iz Tvrd̄enja 3.70 (i), Tvrd̄enja 3.64 i
1
Tvrd̄enja 3.67. Naime iz 0 < a < 1 sledi > 1, pa za lim f (x) = +∞ ( lim f (x) =
a x→x x→x0
( )f0(x)
1 1 1
−∞), iz Tvrd̄enja 3.70 (i) sledi lim f (x) = lim = +∞ ( lim f (x) =
x→x0 a x→x0 a x→x0 a
( )f (x)
1
lim = 0). Odavde, na osnovu Tvrd̄enja 3.64 (Tvrd̄enja 3.67), zaključujemo da
x→x0 a
je lim af (x) = 0, ( lim af (x) = +∞).
x→x0 x→x0
Napominjemo da smo dokaz Tvrd̄enja 3.70 mogli izvesti korišćenjem zadatka 4 i
Hajneove definicije granične vrednosti funkcije.
Tvrd̄enje 3.71. Za funkciju f : X → R neka je x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa X.

(i) Ako je a ∈ R, a > 1 i lim f (x) = +∞ ( lim f (x) = 0 i postoji probodena okolina
x→x0 x→x0
◦ ◦
tačke x0 , V (x0 ), takva da je f (x) > 0 za svako x ∈ X ∩ V (x0 )), onda je lim loga f (x) =
x→x0
+∞ ( lim loga f (x) = −∞).
x→x0
(ii) Ako je a ∈ R, 0 < a < 1 i lim f (x) = +∞ ( lim f (x) = 0 i postoji probodena okolina
x→x0 x→x0
◦ ◦
tačke x0 , V (x0 ), takva da je f (x) > 0 za svako x ∈ X ∩ V (x0 )), onda je lim loga f (x) =
x→x0
−∞ ( lim loga f (x) = +∞).
x→x0
Dokaz. (i): Neka je a ∈ R, a > 1, lim f (x) = +∞ ( lim f (x) = 0 i neka postoji
x→x0 x→x0
◦ ◦
probodena okolina tačke x0 , V (x0 ), takva da je f (x) > 0 za svako x ∈ X ∩ V (x0 )) i
◦
M ∈ R. Tada postoji okolina tačke x0 , U (x0 ), tako da je za svako x ∈ U (x0 ) ∩ X
važi f (x) > aM (0 < f (x) < aM ). Budući da je funkcija t 7→ loga t strogo rastuća, za
◦
x ∈ U (x0 ) ∩ X sledi loga f (x) > loga aM = M (loga f (x) < loga aM = M ). Prema tome,
lim loga f (x) = +∞, ( lim loga f (x) = −∞).
x→x0 x→x0
(ii): Neka je a ∈ R, 0 < a < 1, lim f (x) = +∞ ( lim f (x) = 0 i neka postoji probodena
x→x0 x→x0
◦ ◦
okolina tačke x0 , V (x0 ), takva da je f (x) > 0 za svako x ∈ X ∩ V (x0 )) i M ∈ R.
◦
Postoji okolina tačke x0 , U (x0 ), tako da je za svako x ∈ U (x0 ) ∩ X važi f (x) > aM
◦
(0 < f (x) < aM ). Kako je funkcija t 7→ loga t strogo opadajuća, za x ∈ U (x0 ) ∩ X
važi loga f (x) < loga aM = M (loga f (x) > loga aM = M ). Time je dokazano da je
lim loga f (x) = −∞, ( lim loga f (x) = +∞).
x→x0 x→x0
1
> 1.
Primetimo da (ii) u Tvrd̄enju 3.71 sledi takod̄e iz (i). Zaista, iz 0 < a < 1 sledi
a
Iz lim f (x) = +∞ ( lim f (x) = 0) i (i) sledi lim log 1 f (x) = +∞ ( lim log 1 f (x) =
x→x0 x→x0 x→x0 a x→x0 a
−∞). Odavde, s obzirom da je lim loga f (x) = − lim log 1 f (x), sledi lim loga f (x) =
x→x0 x→x0 a x→x0
−∞, ( lim loga f (x) = +∞).
x→x0
Primećujemo da smo dokaz Tvrd̄enja 3.71 mogli izvesti korišćenjem zadatka 31 i
Hajneove definicije granične vrednosti funkcije.
Tvrd̄enje 3.72. Neka su date funkcije f, g : X → R, neka je x0 ∈ R tačka nagomila-
vanja skupa X.
(i) Ako je lim f (x) = +∞ i lim g(x) = +∞, onda je lim f (x)g(x) = +∞.
(ii) Ako je lim f (x) = +∞ i lim g(x) = −∞, onda je lim f (x)g(x) = 0.
◦
(iii) Neka postoji okolina tačke x0 , U (x0 ), tako da je f (x) > 0 za svako x ∈ U (x0 ) ∩ X.
Ako je lim f (x) = 0 i lim g(x) = b ∈ R, b > 0, onda je lim f (x)g(x) = 0.
◦
(iv) Neka postoji okolina tačke x0 , U (x0 ), tako da je f (x) > 0 za svako x ∈ U (x0 ) ∩ X.
Ako je lim f (x) = 0 i lim g(x) = b ∈ R, b < 0, onda je lim f (x)g(x) = +∞.
◦
(v) Neka postoji okolina tačke x0 , U (x0 ), tako da je f (x) > 0 za svako x ∈ U (x0 ) ∩ X.
Ako je lim f (x) = 0 i lim g(x) = +∞, onda je lim f (x)g(x) = 0.
◦
(vi) Neka postoji okolina tačke x0 , U (x0 ), tako da je f (x) > 0 za svako x ∈ U (x0 ) ∩ X.
Ako je lim f (x) = 0 i lim g(x) = −∞, onda je lim f (x)g(x) = +∞. 15
Dokaz. (i), (ii): Neka je lim f (x) = +∞ i lim g(x) = +∞ ( lim g(x) = −∞). Iz
◦
lim f (x) = +∞ sledi da postoji okolina tačke x0 , U (x0 ), tako da za svako x ∈ U (x0 )∩X
x→x0
◦
važi f (x) > 0. Za x ∈ U (x0 ) ∩ X je
g(x)
f (x)g(x) = eln f (x) = eg(x) ln f (x) . (3.39)
Iz Tvrd̄enja 3.71 (i) sledi da je lim ln f (x) = +∞, pa iz Tvrd̄enja 3.53 (i) sledi
x→x0
lim g(x) ln f (x) = +∞ ( lim g(x) ln f (x) = −∞). Odavde, na osnovu Tvrd̄enja 3.70
x→x0 x→x0
(i), zaključujemo da je
lim eg(x) ln f (x) = +∞ ( lim eg(x) ln f (x) = 0). (3.40)
x→x0 x→x0
15
Tvrd̄enja (i), (ii), (iii), (iv), (v) i (vi) u Tvrd̄enju 3.72 simbolički zapisujemo na sledeći način:
(+∞)+∞ = +∞,
(+∞)−∞ = 0,
(+0)b
= 0, za b ∈ R, b > 0,
(+0)b = +∞, za b ∈ R, b < 0,
(+0)+∞ = 0,
(+0)−∞ = +∞.
Iz (3.39) i (3.40) sledi lim f (x)g(x) = +∞ ( lim f (x)g(x) = 0).

x→x0 x→x0
(iii), (iv), (v), (vi): Neka postoji okolina tačke x0 , U (x0 ), tako da je f (x) > 0 za svako
◦ ◦
x ∈ U (x0 ) ∩ X. Tada za x ∈ U (x0 ) ∩ X važi (3.39). Pretpostavimo da je lim f (x) = 0.
x→x0
Na osnovu Tvrd̄enja 3.71 (i) sledi lim ln f (x) = −∞.
x→x0
Ako je lim g(x) = b ∈ R, b > 0 (b < 0), na osnovu Tvrd̄enja 3.53 (vi) zaključujemo
x→x0
da je lim g(x) ln f (x) = −∞ ( lim g(x) ln f (x) = +∞), pa na osnovu Tvrd̄enja 3.70 (i)
x→x0 x→x0
dobijamo lim e g(x) ln f (x)
= 0 ( lim eg(x) ln f (x) = +∞), i prema tome lim f (x)g(x) = 0
g(x)
( lim f (x) = +∞).
x→x0
Ako je pak lim g(x) = +∞ ( lim g(x) = −∞), onda na osnovu Tvrd̄enja 3.53 (i)
x→x0 x→x0
zaključujemo da je lim g(x) ln f (x) = −∞ ( lim g(x) ln f (x) = +∞) i opet iz Tvrd̄enja
x→x0 x→x0
3.70 (i) sledi lim eg(x) ln f (x) = 0 ( lim eg(x) ln f (x) = +∞), tj. lim f (x)g(x) = 0
( lim f (x)g(x) = +∞).
x→x0
Primetimo da smo (iii) i (iv) u prethodnom tvrd̄enju mogli dokazati koristeći (i).
◦
Naime, ako postoji okolina tačke x0 , U (x0 ), tako da je f (x) > 0 za svako x ∈ U (x0 ) ∩ X
1
i ako je lim f (x) = 0 i lim g(x) = +∞, tada je lim = +∞ (Tvrd̄enje 3.67) i
x→x0 x→x0 x→a f (x)
( )g(x)
g(x) 1 1
f (x) = 1 =( )g(x) .
f (x) 1
f (x)
( )g(x)
1
Kako je i lim g(x) = +∞, to iz Tvrd̄enja 3.72 (i) sledi lim = +∞, i stoga
x→x0 x→x0 f (x)
na osnovu Tvrd̄enja 3.64 imamo da je
1
lim f (x)g(x) = lim ( )g(x) = 0.
16
x→x0 x→x 0 1
f (x)
Ako je lim g(x) = −∞, lim f (x) = 0 i postoji okolina U (x0 ) tačke x0 tako da je
x→x0 x→x0
◦
f (x) > 0 za x ∈ U (x0 ) ∩ X, onda je
( )−g(x)
g(x) 1
f (x) = ,
f (x)
16
Ovaj način zaključivanja simbolički zapisujemo:
 +∞
 1  1 1 1
(+0)+∞ = 
1 
= ( )+∞ = = = 0.
1 (+∞)+∞ +∞
+0 +0
1
lim = +∞ (Tvrd̄enje 3.67) i lim (−g(x)) = +∞, pa je na osnovu Tvrd̄enja 3.72
x→x0 f (x) x→x0
(i):
( )−g(x)
g(x) 1
lim f (x) = lim = +∞.
x→x0 x→x0 f (x)
Napominjemo da je Tvrd̄enje 3.72 bilo moguće dokazati i korišćenjem zadatka 31 i Haj-
neove definicije granične vrednosti funkcije.
Primer 3.73. Dokazati da je
lim sin x = sin x0 , (3.41)

x→x0
lim cos x = cos x0 , za svako x0 ∈ R, (3.42)
x→x0
i da je
sin x
lim = 1. (3.43)
x→0 x
Dokaz. Uočimo kružnicu poluprečnika R sa centrom u tački O. Neka poluprečnik OB
π
sa poluprečnikom OA gradi ugao od x radijana, 0 < x < . U tački A konstruišimo
2
normalu na poluprečnik OA i neka ona seče poluprečnik OB u tački C.
1 2 1
Površina trougla OAB je R sin x, površina kružnog isečka OAB je R2 x, dok
2 2
1
je površina trougla OAC jednaka R2 tgx. Kako je trougao OAB sadržan u kružnom
2
isečku OAB, a ovaj pak sadržan u trouglu OAC, to dobijamo nejednakost:
1 2 1 1
R sin x < R2 x < R2 tgx.
2 2 2
Dakle, važe nejednakosti
π
sin x < x < tgx za 0 < x < . (3.44)
2
Dokažimo sada da važi nejednakost:
| sin x| ≤ |x| za svako x ∈ R. (3.45)

π
Iz prve nejednakosti u (3.44) sledi da je za 0 < x < , | sin x| = sin x < x = |x|. Ako
2
π π
je − < x < 0, onda je 0 < −x < , i opet na osnovu prve nejednakosti u (3.44) sledi
2 2
sin(−x) < −x. Kako je u ovom slučaju | sin x| = − sin x = sin(−x) i |x| = −x, dokazali
smo da je | sin x| < |x|.
π π
Ako je |x| ≥ , tada je | sin x| ≤ 1 < ≤ |x|. Prema tome, važi nejednakost
2 2
| sin x| < |x| za svako x ∈ R \ {0}.
S obzirom da je sin 0 = 0, zaključujemo da je | sin x| ≤ |x| za svako x ∈ R (znak jednakosti

u ovoj nejednakosti važi samo za slučaj kada je x = 0).
Neka je x0 proizvoljan realan broj. Tada je za x ∈ R
x − x0 x + x0
sin x − sin x0 = 2 sin cos ,
2 2
x − x0 x + x0 (3.46)
cos x − cos x0 = −2 sin sin .
2 2

x − x0
Kako je | sin α| ≤ 1 i | cos α| ≤ 1 za svako α ∈ R, i na osnovu (3.45) sin ≤
2
|x − x0 |
, to iz (3.46) sledi
2

x − x0 x + x0 |x − x0 |
|sin x − sin x0 | = 2 sin cos ≤2 = |x − x0 |,
2 2 2
(3.47)
x − x0 x + x0 |x − x0 |
|cos x − cos x0 | = 2 sin sin ≤ 2 = |x − x |.
2 2
0
2
Odavde sledi
−|x − x0 | ≤ sin x − sin x0 ≤ |x − x0 |,

(3.48)
−|x − x0 | ≤ cos x − cos x0 ≤ |x − x0 |.
Budući da je lim |x − x0 | = 0, na osnovu Tvrd̄enja 3.43, iz (3.48) sledi da je

x→x0
lim (sin x − sin x0 ) = 0 i lim (cos x − cos x0 ) = 0.

x→x0 x→x0
Odavde, kako je sin x = (sin x − sin x0 ) + sin x0 i cos x = (cos x − cos x0 ) + cos x0 , na
osnovu Tvrd̄enja 3.63 (ili na osnovu (3.32)) sledi lim sin x = sin x0 i lim cos x = cos x0 .
x→x0 x→x0
Dokažimo sada da važi (3.43). Iz nejednakosti (3.44), deljenjem sa sin x > 0 (jer
π
0 < x < ), dobijamo:
2
x 1
1< < ,
sin x cos x
3.2. Košijev kriterijum egzistencije granične vrednosti funkcije 187
tj.
sin x
cos x < < 1. (3.49)
x
( π ) π
Ako x ∈ − , 0 , tada 0 < −x < i prema već dokazanom imamo da je cos(−x) <
2 2
sin(−x) sin x
< 1, tj. cos x < < 1. Prema tome, nejednakost (3.49) važi za svako
−x
( π π) x
x∈ − , \ {0}. Kako je na osnovu (3.42) lim cos x = cos 0 = 1, iz (3.49), na osnovu
2 2 x→0
Tvrd̄enja 3.43, dobijamo (3.43). •
Primer 3.74. Iz Tvrd̄enja 3.47, (3.43) i (3.42) sledi
tg x sin x 1 sin x 1 1 1
lim = lim · = lim · lim =1· = = 1. •
x→0 x x→0 x cos x x→0 x x→0 cos x lim cos x 1
x→0
3.3 Košijev kriterijum egzistencije granične vrednosti funkcije

Kao u slučaju Košijevog kriterijuma konvergencije nizova, Košijev kriterijum egzistencije
granične vrednosti funkcije daje potreban i dovoljan uslov da funkcija ima konačnu
graničnu vrednost u nekoj tački x0 , ne utvrd̄ujući pritom samu graničnu vrednost, već
koristeći se samo poznavanjem vrednosti funkcije u probodenoj okolini tačke x0 .
Teorema 3.75. Neka je f : X → R i x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa X. Funkcija f

ima konačnu graničnu vrednost u tački x0 ako i samo ako za svako ϵ > 0 postoji okolina
◦
U (x0 ) tačke x0 takva da za sve x′ , x′′ ∈ U (x0 ) ∩ X važi |f (x′ ) − f (x′′ )| < ϵ, tj.
◦
(∀ϵ > 0)(∃U (x0 ))(∀x′ , x′′ ∈ X)(x′ , x′′ ∈ U (x0 ) =⇒ |f (x′ ) − f (x′′ )| < ϵ). (3.50)
Dokaz. (=⇒): Neka je lim f (x) = b ∈ R i ϵ > 0 proizvoljno. Tada postoji okolina U (x0 )
x→x0
◦ ϵ ◦
tačke x0 takva da za sve x ∈ U (x0 ) ∩ X važi |f (x) − b| < . Neka su x′ , x′′ ∈ U (x0 ) ∩ X
2
dva proizvoljna broja. Tada je
ϵ ϵ
|f (x′ ) − f (x′′ )| = |(f (x′ ) − b) − (f (x′′ ) − b)| ≤ |f (x′ ) − b| + |f (x′′ ) − b| < + = ϵ.
2 2
(⇐=) : Pretpostavimo da za svako ϵ > 0 postoji okolina U (x0 ) tačke x0 takva da za sve
◦
x′ , x′′ ∈ U (x0 ) ∩ X važi |f (x′ ) − f (x′′ )| < ϵ.
Neka je (xn ) niz realnih brojeva takav da xn ∈ X \ {x0 }, n ∈ N, i lim xn = x0 .
n→∞
Neka je ϵ > 0 proizvoljno. Tada postoji okolina U (x0 ) tačke x0 takva da za sve x′ , x′′ ∈
◦
U (x0 ) ∩ X važi
|f (x′ ) − f (x′′ )| < ϵ.
Kako je lim xn = x0 , xn ̸= x0 , xn ∈ X, n ∈ N, sledi da postoji n0 ∈ N tako da za sve

n→∞
◦
prirodne brojeve n ≥ n0 važi xn ∈ U (x0 ) ∩ X. Prema tome, za sve prirodne brojeve
◦
m, n ≥ n0 važi xm , xn ∈ U (x0 ) ∩ X, pa je
|f (xm ) − f (xn )| < ϵ.
Prema tome, niz (f (xn )) Košijev, pa na osnovu Košijevog kriterijuma konvergencije

nizova ovaj niz ima konačnu graničnu vrednost. Na osnovu Tvrd̄enja 3.34 sledi da
funkcija f ima konačnu graničnu vrednost u tački x0 .
Ako je x0 konačan broj, onda se Košijev uslov može formulisati na sledeći način:
Za svako ϵ > 0 postoji δ > 0 tako da za sve x′ , x′′ ∈ X koji ispunjavaju uslov
0 < |x′ − x0 | < δ, 0 < |x′′ − x0 | < δ, važi nejednakost |f (x′ ) − f (x′′ )| < ϵ.
Ako je x0 = +∞ (x0 = −∞), onda se Košijev uslov može formulisati na sledeći način:
Za svako ϵ > 0 postoji M ∈ R tako da za sve x′ , x′′ ∈ X koji ispunjavaju uslov
x > M , x′′ > M , (x′ < M , x′′ < M ) važi nejednakost |f (x′ ) − f (x′′ )| < ϵ.
′
Napomenimo da se analogno može formulisati i dokazati Košijev kriterijum za egzis-

tenciju jednostranih graničnih vrednosti funkcije:
Neka je f : X → R i x0 ∈ R tačka nagomilavanja skupa X ∩(−∞, x0 ) (X ∩(x0 , +∞)).
Funkcija f u tački x0 ima konačnu levu (desnu) graničnu vrednost ako i samo ako za
svako ϵ > 0 postoji δ > 0 tako da za sve elemente x′ i x′′ skupa X koji ispunjavaju uslov
x0 −δ < x′ < x0 , x0 − δ < x′′ < x0 , (x0 < x′ < x0 +δ, x0 < x′′ < x0 +δ) važi nejednakost
|f (x′ ) − f (x′′ )| < ϵ.
1
Primer 3.76. Pokažimo najpre da funkcija f : R \ {0} → R data sa f (x) = cos nema
x
konačnu graničnu vrednost kad x → 0 time što ćemo pokazati da važi negacija uslova
(3.50), tj. uslov:
◦
(∃ϵ > 0)(∀U (0))(∃x′ , x′′ ∈ R)(x′ , x′′ ∈ U (0) ∧ |f (x′ ) − f (x′′ )| ≥ ϵ). (3.51)
1 1
Neka je ϵ = 2 i uočimo dva niza x′n = i x′′n = . Kako je lim x′n = lim x′′n =
2nπ π + 2nπ n→∞ n→∞
0, to za svaku okolinu tačke 0, U (0), mogu se naći x′n i x′′n koji pripadaju toj okolini.
Za njih važi |f (x′n ) − f (x′′n )| = | cos(2nπ) − cos(π + 2nπ)| = |1 − (−1)| = 2. Prema
tome, ispunjen je uslov (3.51) i funkcija f nema konačnu graničnu vrednost u tački 0.
Med̄utim, ova funkcija je ograničena (|f (x)| ≤ 1 za svako x ∈ R \ {0}), pa granična
vrednost funkcije f u tački 0 ne može biti ni +∞, ni −∞. Dakle, funkcija f nema
graničnu vrednost kad x → 0.
Primetimo, s obzirom na izbor nizova (x′n ) i (x′′n ) (x′n , x′′n > 0 za sve n ∈ N), da smo
ujedno pokazali da funkcija f nema desnu graničnu vrednost u 0. Slično se pokazuje da
f nema ni levu graničnu vrednost u 0. •
3.4. GRANIČNA VREDNOST SLOŽENE FUNKCIJE 189
3.4 Granična vrednost složene funkcije

Sledeća teorema daje dovoljne uslove za egzistenciju granične vrednosti složene funkcije.
Preciznije, ova teorema govori o tome da ako je lim f (x) = b i lim g(y) = c, i ako postoji
x→a y→b
probodena okolina tačke a koja se funkcijom f preslikava u probodenu okolinu tačke b,
onda se lim g(f (x)) nalazi uvod̄enjem smene y = f (x), tj. lim g(f (x)) = lim g(y) = c.
x→a x→a y→b
Teorema 3.77. Neka su X, Y ⊂ R, f : X → R, g : Y → R, a ∈ R tačka nagomilavanja

skupa X, b ∈ R tačka nagomilavanja skupa Y , i neka su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) lim g(y) = c ∈ R,
y→b
(2) za svaku okolinu V (b) tačke b postoji okolina U (a) tačke a takva da je
◦ ◦
f (U (a) ∩ X) ⊂ V (b) ∩ Y.
Tada postoji granična vrednost složene funkcije g ◦ f u tački a i važi
lim g(f (x)) = lim g(y) = c.

x→a y→b
◦
Dokaz. Iz uslova (2) sledi da postoji okolina U0 (a) tačke a takva da je f (U 0 (a)∩X) ⊂ Y ,
◦
pa je skup U 0 (a) ∩ X podskup domena složene funkcije g ◦ f . Budući da je a tačka
◦
nagomilavanja skupa X, to je a tačka nagomilavanja skupa U 0 (a) ∩ X (videti primedbu
nakon Definicije 1.108), pa samim tim i domena funkcije g ◦ f .
Neka je W (c) proizvoljna okolina tačke c. Iz uslova (1) sledi da postoji V (b) okolina
tačke b takva da je
◦
g(V (b) ∩ Y ) ⊂ W (c). (3.52)
Iz uslova (2) sledi da postoji U (a) okolina tačke a takva da je
◦ ◦
f (U (a) ∩ X) ⊂ V (b) ∩ Y. (3.53)
Sada iz (3.53) i (3.52) sledi da je

◦ ◦ ◦
(g ◦ f )(U (a) ∩ X) = g(f (U (a) ∩ X)) ⊂ g(V (b) ∩ Y ) ⊂ W (c),
što po Definiciji 3.1 znači da je lim g(f (x)) = c.

x→a

sin 3x
lim = 1. (3.54)
x→0 3x
sin y
Neka je f (x) = 3x, x ∈ R, g : R \ {0} → R, g(y) = . Domen funkcije g je
y
sin y
Y = R \ {0}, b = 0 je tačka nagomilavanja domena funkcije g i lim g(y) = lim =1
y→0 y→0 y
((3.43)). Dalje, a = 0 je tačka nagomilavanja domena funkcije f , lim f (x) = lim 3x = 0

x→0 x→0
sin 3x
i g(f (x)) = , x ∈ R \ {0}. Pokazaćemo da je zadovoljen i uslov (2) Teoreme
3x
3.77. Neka je V (0) proizvoljna okolina tačke b = 0. Tada postoji ϵ > 0 tako da je
ϵ ϵ ◦ ◦
(−ϵ, ϵ) ⊂ V (0). Tada za U (0) = (− , ), okolinu tačke a = 0, važi f (U (0)) ⊂ V (0).
3 3
Prema tome, uslovi Teoreme 3.77 su ispunjeni, pa je
sin 3x
lim = lim g(f (x)) = lim g(y) = 1. •
x→0 3x x→0 y→0
Sledeća teorema o smeni promenljive pri izračunavanju limesa ima uslove koji su
ekvivalentni uslovima Teoreme 3.77.
Teorema 3.79. Neka su X, Y ⊂ R, f : X → R, g : Y → R, a ∈ R tačka nagomilavanja

skupa X, b ∈ R tačka nagomilavanja skupa Y , i neka su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) lim g(y) = c ∈ R,
y→b
(2) lim f (x) = b;
x→a
◦
(3) Postoji okolina U (a) tačke a takva da je f (U (a) ∩ X) ⊂ Y \ {b}.

x→a y→b
Dokaz. Pokažimo da uslovi (2) i (3) povlače uslov (1) u Teoremi 3.77. Neka je V (b)
proizvoljna okolina tačke b. Iz lim f (x) = b sledi da postoji okolina U1 (a) takva da je
x→a
◦
f (U 1 (a) ∩ X) ⊂ V (b). (3.55)
◦
Neka je U2 (a) = U (a) ∩ U1 (a). Budući da je f (x) ∈ Y \ {b} za svako x ∈ U (a) ∩ X, to
iz (3.55) sledi
◦ ◦
f (U 2 (a) ∩ X) ⊂ V (b) ∩ Y.
Prema tome, važi uslov (1) u Teoremi 3.77. Sada na osnovu Teoreme 3.77 zaključujemo
da postoji granična vrednost složene funkcije g ◦ f u tački a i važi lim g(f (x)) =
x→a
lim g(y) = c.
y→b
Primetimo da je uslov (2) u Teoremi 3.77 u stvari ekvivalentan konjunkciji uslova (2)
i (3) u Teoremi 3.79.
Sledeću teoremu o smeni promenljive pri izračunavanju limesa primenjivaćemo češće.
Teorema 3.80. Neka je funkcija f definisana u nekoj probodenoj okolini tačke a ∈ R,

a funkcija g u nekoj probodenoj okolini tačke b ∈ R, i neka su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) lim g(y) = c ∈ R,
y→b
3.4. Granična vrednost složene funkcije 191
(2) lim f (x) = b;

x→a
◦
(3) Postoji okolina U (a) tačke a takva da za svako x ∈ U (a) važi f (x) ̸= b.
lim g(f (x)) = lim g(y) = c. (3.56)

x→a y→b
◦
Dokaz. Neka je V (b) probodena okolina tačke b u kojoj je funkcija g definisana. Iz egzis-
tencije limesa lim f (x) = b i činjenice da je funkcija f definisana u nekoj probodenoj
x→a
◦
okolini tačke a ∈ R sledi da postoji okolina U1 (a) tačke a tako da je f (U 1 (a)) ⊂ V (b).
Tada za okolinu U2 (a) = U (a) ∩ U1 (a) tačke a važi da je funkcija f definisana u probo-
◦
denoj okolini U 2 (a) i da je
◦ ◦
f (U 2 (a)) ⊂ V (b). (3.57)
◦
Prema tome, složena funkcija g ◦ f je definisana u probodenoj okolini U 2 (a). Očigledno
◦
je a tačka nagomilavanja skupa U 2 (a), tj. domena funkcije g ◦ f .
◦
Neka je (xn ) niz takav da xn ∈ U 2 (a), n ∈ N, i lim xn = a. Tada, budući da je
n→∞
◦
lim f (x) = b, sledi da je lim f (xn ) = b, a iz (3.57) sledi da f (xn ) ∈ V (b), n ∈ N.
x→a n→∞
Sada na osnovu egzistencije limesa lim g(y) = c zaključujemo da je lim (g ◦ f )(xn ) =
y→b n→∞
lim g(f (xn )) = c. Konačno, na osnovu Hajneove definicije granične vrednosti funkcije
n→∞
sledi da je lim (g ◦ f )(x) = c.
x→a
Napomenimo da smo prethodnu teoremu mogli dokazati koristeći Teoremu 3.79.
Naime, iz (3.57) sledi da je ispunjen uslov (3) Teoreme 3.79. S obzirom na uslove (1) i
(2) u Teoremi 3.80 sledi da su ispunjeni svi uslovi Teoreme 3.79, odakle onda sledi da
postoji granična vrednost složene funkcije g ◦ f i da važi (3.56).
Iz postojanja graničnih vrednosti lim f (x) = b i lim g(y) u opštem slučaju ne sledi
x→a y→b
postojanje granične vrednosti lim g(f (x)). To pokazuje sledeći primer.
x→a
1
Primer 3.81. Neka je f : R \ {0} → R, f (x) = x sin i g : R → R,
x
{
1, za y ̸= 0
g(y) = |sgn y| =
0, za y = 0
Tada je lim g(y) = 1 i lim f (x) = 0. Pokazaćemo da lim g(f (x)) ne postoji. Neka
y→0 x→0 x→0
1 1
je xn = i x′n = π , n ∈ N. Tada je lim xn = lim x′n = 0, f (xn ) = 0,
nπ + 2nπ n→∞ n→∞
2
1
f (x′n ) = π , g(f (xn )) = |sgn f (xn )| = |sgn 0| = 0 i g(f (x′n )) = |sgn f (x′n )| =
+ 2nπ
2
1
|sgn π | = 1. Sledi lim g(f (xn )) = 0 i lim g(f (x′n )) = 1. Prema tome, ne
n→∞ n→∞
+ 2nπ
2
postoji vrednost ka kojoj bi težio niz (g(f (zn ))) za svaki niz (zn ) koji teži ka 0, i zato,
na osnovu Hajneove definicije granične vrednosti funkcije, ne postoji lim g(f (x)).
x→0
Primetimo da funkcija f ne ispunjava uslov (3) Teoreme 3.80 (uslov (2) Teoreme
1
3.77), jer u svakoj okolini tačke a = 0 funkcija x 7→ sin ima nule, pa samim tim i
x
funkcija f . •
Sledeći primer pokazuje da mogu da postoje sve tri granične vrednosti lim f (x) = b,
x→a
lim g(y) i lim g(f (x)), ali da ne mora važiti jednakost lim g(f (x)) = lim g(y). Drugim
y→b x→a x→a y→b
rečima, uslovi lim f (x) = b i lim g(y) = c nisu dovoljni da bi važilo lim g(f (x)) = c.
x→a y→b x→a
Primer 3.82. Neka je f : R → R, f (x) = 0 i g : R → R,

{
1, za y ̸= 0
g(y) = |sgn y| =
0, za y = 0
Tada je lim g(y) = 1 i lim f (x) = 0. Kako je g(f (x)) = 0 za svako x ∈ R, to je
y→0 x→0
lim g(f (x)) = 0 ̸= 1 = lim g(y).
x→0 y→0
Primetimo da funkcija f ne ispunjava uslov (3) Teoreme 3.80 (uslov (2) Teoreme
3.77). •
Primetimo da se (3.54) može jednostavnije dokazati korišćenjem Teoreme 3.80:

sin y
Neka je f : R → R, f (x) = 3x, g : R \ {0} → R, g(y) = . Tada je lim f (x) =
y x→0
sin y sin 3x
lim 3x = 0, lim g(y) = lim = 1 ((3.43)) i g(f (x)) = . Kako je f (x) = 3x ̸= 0
x→0 y→0 y→0 y 3x
za x ̸= 0, to je onda ispunjen i uslov (3.80.3) Teoreme 3.80, odakle onda sledi
sin 3x
lim = lim g(f (x)) = lim g(y) = 1.
x→0 3x x→0 y→0

1 − cos x 1
lim 2
= .
x→0 x 2
x
sin
Kao u prethodnom primeru zaključujemo da je lim x 2 = 1, pa je
x→0
2
x x x
1 − cos x 2 sin2 1 sin sin
lim = lim 2 = lim 2 · 2
x→0 x2 x→0 x2 x→0 2 x x
2 2
x x
1 sin sin 1 1
= · lim x 2 · lim x 2 = · 1 · 1 = . •
2 x→0 x→0 2 2
2 2
Primetimo da obrat Teoreme 3.80 (Teoreme 3.77) ne važi, tj. da egzistencija granične
vrednosti složene funkcije lim g(f (x)) ne povlači egzistenciju granične vrednosti lim g(y),
x→a y→b
na šta ukazuje sledeći primer.
Primer 3.84. Neka je f : R → R, f (x) = 0 i g : R → R,

{ 1
sin , za x ̸= 0
g(y) = x
0, za x = 0 .
Tada je g(f (x)) = 0 za svako x ∈ R, pa je lim g(f (x)) = 0, dok lim g(y) ne postoji
x→0 y→0
(Primer 3.28).
Primetimo da ako je u Teoremi 3.80 b = +∞ ili b = −∞, onda je uslov (3.80.3)

ispunjen za svaku funkciju f koja je definisana u nekoj probodenoj okolini tačke a, jer
je kodomen funkcije f skup R, pa je f (x) ̸= +∞ i f (x) ̸= −∞ za svako x iz domena
funkcije f . U tom slučaju teorema o limesu složene funkcije glasi:

a funkcija g u nekoj okolini tačke +∞ (tačke −∞), i neka su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) lim g(y) = c ∈ R ( lim g(y) = c ∈ R),
y→+∞ y→−∞
(2) lim f (x) = +∞ ( lim f (x) = −∞).

x→a x→a
lim g(f (x)) = lim g(y) = c

x→a y→+∞
( lim g(f (x)) = lim g(y) = c).
x→a y→−∞
Mada se dokaz može izvesti slično dokazu prethodne teoreme (sa malom modi-
fikacijom, i to čak jednostavnije), mi ćemo, promene i uvežbavanja radi, dokazati ovo
tvrd̄enje koristeći Košijevu definiciju granične vrednosti funkcije, i to za slučaj kada je
funkcija g definisana u nekoj okolini tačke +∞, lim g(y) = c i lim f (x) = +∞.
y→+∞ x→a
Dokaz. Neka je (M0 , +∞) (M0 ∈ R) okolina tačke +∞ u kojoj je funkcija g definisana.
Kako je lim f (x) = +∞, i kako je funkcija f definisana u nekoj probodenoj okolini tačke
x→a
◦
a ∈ R, sledi da postoji okolina U0 (a) tačke a tako da je f (U 0 (a)) ⊂ (M0 , +∞). Tada
◦
je složena funkcija g ◦ f definisana na skupu U 0 (a), i a je tačka nagomilavanja domena
funkcije g ◦ f .
Neka je W (c) proizvoljna okolina tačke c. Budući da je lim g(y) = c, postoji
y→+∞
M ∈ R, M ≥ M0 , tako da važi implikacija:
y > M =⇒ g(y) ∈ W (c). (3.58)

Kako je lim f (x) = +∞, to postoji okolina U (a) tačke a (U (a) ⊂ U0 (a)) takva da važi
x→a
implikacija:
◦
x ∈ U (a) =⇒ f (x) > M. (3.59)
Na osnovu (3.58) i (3.59) zaključujemo da važi implikacija:
◦
x ∈ U (a) =⇒ g(f (x)) ∈ W (c). (3.60)
Prema tome, za proizvoljnu okolinu W (c) tačke c, postoji okolina U (a) tačke a, tako
da važi implikacija (3.60), što na osnovu Košijeve definicije granične vrednosti funkcije
znači da je lim g(f (x)) = c.
x→a
Napomena 3.86. Neka je funkcija f definisana u probodenoj okolini tačke a ∈ R,

◦ ◦
U (a), neka je lim f (x) = b ∈ R, i neka je za svako x ∈ U (a), f (x) ̸= b. Neka je
x→a
◦
definisana inverzna funkcija funkcije f , f −1 , u probodenoj okolini tačke b, V (b), neka je
◦
lim f −1 (y) = a, i neka je za svako y ∈ V (b), f −1 (y) ̸= a. Osim toga, neka je funkcija
y→b
g definisana u nekoj probodenoj okolini tačke b. Kao u dokazu Teorema 3.80 i 3.85
pokazuje se da je složena funkcija g ◦ f definisana u nekoj probodenoj okolini tačke a.
Tada granična vrednost lim (g ◦ f )(x) postoji ako i samo ako postoji granična vrednost
x→a
lim g(y), i pritom su one jednake.
y→b
◦
Zaista, budući da je lim f (x) = b ∈ R i da za svako x ∈ U (a) važi f (x) ̸= b, iz
x→a
Teorema 3.80 i 3.85 sledi da iz egzistencije granične vrednosti lim g(y) sledi egzistencija
y→b
granične vrednosti lim (g ◦ f )(x), i da važi jednakost lim (g ◦ f )(x) = lim g(y).
x→a x→a y→b
Obrnuto, pretpostavimo da postoji lim (g ◦ f )(x). Budući da je lim f −1 (y) = a i
x→a y→b
◦
da je za svako y ∈ V (b), f −1 (y) ̸= a, opet na osnovu Teorema 3.80 i 3.85 sledi da iz
egzistencije granične vrednosti lim (g ◦ f )(x) sledi egzistencija granične vrednosti složene
x→a
funkcije (g ◦ f ) ◦ f −1 u tački b, lim ((g ◦ f ) ◦ f −1 )(y), i da važi jednakost
y→b
lim ((g ◦ f ) ◦ f −1 )(y) = lim (g ◦ f )(x).

y→b x→a
Kako je (g ◦ f ) ◦ f −1 = g, dobijamo da postoji lim g(y) i da važi jednakost lim g(y) =

y→b y→b
lim (g ◦ f )(x). •
x→a
Tvrd̄enje Teoreme 3.80 i Teoreme 3.85 će važiti i kad se dvostrana granična vrednost
lim f (x) zameni jednostranom graničnom vrednošću lim f (x) (ili lim f (x)), a u
x→a x→a+0 x→a−0
uslovu (3) Teoreme 3.80, okolina U (a) zameni desnom okolinom tačke a (levom okolinom
tačke a), a ∈ R. Razlikovaćemo slučaj kada je b konačan broj i kada je b ∈ {+∞, −∞}.
Teorema 3.87. Neka je funkcija f definisana u nekoj desnoj okolini tačke a, a ∈ R.

Neka je funkcija g definisana u nekoj probodenoj okolini tačke b ∈ R, i neka su ispunjeni
sledeći uslovi:
(1) lim g(y) = c ∈ R,
y→b
(2) lim f (x) = b;
x→a+0
(3) Postoji δ > 0 tako da za svako x ∈ (a, a + δ) važi f (x) ̸= b.
Tada postoji desna granična vrednost složene funkcije g ◦ f u tački a i važi

x→a+0 y→b
Teorema 3.88. Neka je funkcija f definisana u nekoj desnoj okolini tačke a, a ∈ R.

Neka je funkcija g definisana u nekoj okolini tačke +∞ (−∞), i neka su ispunjeni sledeći
uslovi:
(1) lim g(y) = c ∈ R ( lim g(y) = c ∈ R),
y→+∞ y→−∞
(2) lim f (x) = +∞ ( lim f (x) = −∞).
x→a+0 x→a+0
lim g(f (x)) = lim g(y) = c

x→a+0 y→+∞
( lim g(f (x)) = lim g(y) = c).
x→a+0 y→−∞
Analogno se formuliše tvrd̄enje o egzistenciji leve granične vrednosti lim g(f (x)).
x→a−0
1
x
lim (1 + x) = e. (3.61)
x→0
( )
1 1 y
Neka je f (x) = , x ∈ R \ {0}, i g(y) = 1 + , y ∈ R \ {0}. Tada je (g ◦
x y
1
f )(x) = g(f (x)) = (1 + x) za x ∈ R \ {0}. Na osnovu Primera 3.17 je lim g(y) =
x
( ) ( ) y→+∞
1 y 1 y
lim 1 + = e i lim g(y) = lim 1 + = e. Kako je lim f (x) =
y→+∞ y y→−∞ y→−∞ y x→+0
1 1
lim = +∞ i lim f (x) = lim = −∞ (Primer 3.26), na osnovu Teoreme 3.88
x→+0 x x→−0 x→−0 x
(i komentara nakon ove teoreme) sledi
1 ( )
1 y
lim (1 + x) x = lim g(f (x)) = lim g(y) = lim 1 + = e, (3.62)
x→+0 x→+0 y→+∞ y→+∞ y
i
1 ( )
1 y
x
lim (1 + x) = lim g(f (x)) = lim g(y) = lim 1 + = e. (3.63)
x→−0 x→−0 y→−∞ y→−∞ y
Na osnovu Tvrd̄enja 2.13, iz (3.62) i (3.63) sledi (3.61). •
Za razliku od Teoreme 3.87, u narednoj teoremi se pretpostavlja egzistencija samo

jednostrane granične vrednosti funkcije g u tački b.
Teorema 3.90. Neka je funkcija f definisana u nekoj desnoj okolini tačke a ∈ R, a

funkcija g u nekoj desnoj okolini tačke b ∈ R, i neka su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) lim g(y) = c ∈ R,
y→b+0
(2) lim f (x) = b;
x→a+0
(3) Postoji δ > 0 takvo da za svako x ∈ (a, a + δ) važi f (x) > b.

x→a+0 y→b+0
Slično se mogu formulisati ostale teoreme ovog tipa o smeni promenljive gde se pret-
postavlja egzistencija leve ili desne jednostrane granične vrednosti funkcije f u tački a,
i leve ili desne jednostrane granične vrednosti funkcije g u tački b (sa odgovarajućim
trećim uslovom).
Takod̄e je moguće dokazati teoremu o smeni promenljive gde se pretpostavlja egzis-
tencija granične vrednosti funkcije f u tački a i jednostrane (leve ili desne) granične
vrednosti funkcije g u tački b:
Teorema 3.91. Neka je funkcija f definisana u probodenoj okolini tačke a ∈ R, a

funkcija g u nekoj desnoj okolini tačke b ∈ R, i neka su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) lim g(y) = c ∈ R,
y→b+0
(2) lim f (x) = b;
x→a
◦
(3) Postoji okolina U (a) tačke a takva da za svako x ∈ U (a) važi f (x) > b.

x→a y→b+0
Postavlja se pitanje šta se može dobiti ako su ispunjeni uslovi (3.80.1) i (3.80.2), a nije
zadovoljen uslov (3.80.3) Teoreme 3.80. Sledeća teorema daje odgovor na ovo pitanje.

a funkcija g u nekoj probodenoj okolini tačke b ∈ R, i neka su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) lim g(y) = c ∈ R,
y→b
3.4. Granična vrednost monotone funkcije 197
(2) lim f (x) = b.

x→a
◦ ◦
Tada postoji probodena okolina tačke a, U (a), tako da funkcija h : U (a) → R defin-
isana sa

 ◦
g(f (x)), za x ∈ U (a) ako je f (x) ̸= b,
h(x) = ◦
 c, za x ∈ U (a) ako je f (x) = b.
ima graničnu vrednost u tački a, i važi
lim h(x) = lim g(y) = c.

x→a y→b
Dokaz. Postoji okolina V (b) tačke b tako da je funkcija g definisana u probodenoj okolini
◦ ◦
V (b). Iz uslova (2) sledi da postoji probodena okolina tačke a, U (a), tako da je
◦
f (U (a)) ⊂ V (b).
◦
Definišimo funkciju h na skupu U (a) na sledeći način:

 ◦
g(f (x)), za x ∈ U (a) ako je f (x) ̸= b,
h(x) = ◦
 c, za x ∈ U (a) ako je f (x) = b.
Neka je W (c) proizvoljna okolina tačke c. Iz uslova (1) sledi da postoji okolina tačke
b, V1 (b) (V1 (b) ⊂ V (b)), takva da je
◦
g(V 1 (b)) ⊂ W (c). (3.64)
Iz uslova (2) sledi da postoji okolina tačke a, U1 (a) (U1 (a) ⊂ U (a)), takva da je
◦
f (U 1 (a)) ⊂ V1 (b). (3.65)
Pokažimo da je
◦
h(U 1 (a)) ⊂ W (c). (3.66)
◦ ◦
Zaista, ako je x ∈ U 1 (a) i f (x) ̸= b, na osnovu (3.65) sledi f (x) ∈ V 1 (b) i stoga na osnovu
(3.64) zaključujemo da h(x) = g(f (x)) ∈ W (c), a ako je f (x) = b, onda je h(x) = c, pa
je opet h(x) ∈ W (c).
Prema tome, za proizvoljnu okolinu W (c) tačke c postoji okolina U1 (a) tačke a tako
da važi (3.66), i ovo upravo znači da je lim h(x) = c.
x→a
3.5 Granična vrednost monotone funkcije

y
f(x2)=f(x3)
f(x1)
x1 x2 x3 x
f(x1)< f(x2)=f(x3)
Već smo se upoznali sa činjenicom da svaki monotoni niz ima graničnu vrednost.
U ovoj sekciji ćemo videti da za monotonu funkciju f : (a, b) → R (a, b ∈ R, a < b)
postoje odgovarajuće (jednostrane) granične vrednosti u tačkama a i b, 17 a u bilo kojoj
unutrašnoj tački intervala (a, b) postoje konačne jednostrane granične vrednosti.
Definicija 3.93. Neka je f : X → R i A ⊂ X. Za funkciju f kažemo da je

(i) rastuća na skupu A ako za sve x1 , x2 ∈ A takve da je x1 < x2 važi nejednakost
f (x1 ) ≤ f (x2 );
(ii) strogo rastuća na skupu A ako za sve x1 , x2 ∈ A takve da je x1 < x2 važi nejednakost
f (x1 ) < f (x2 );
(iii) opadajuća na skupu A ako za sve x1 , x2 ∈ A takve da je x1 < x2 važi nejednakost
f (x1 ) ≥ f (x2 );
(iv) strogo opadajuća na skupu A ako za sve x1 , x2 ∈ A takve da je x1 < x2 važi
nejednakost f (x1 ) > f (x2 ).
Za funkciju f koja zadovoljava bilo koji od uslova (i)-(iv) kažemo da je monotona
na skupu A, a za funkciju koja zadovoljava uslov (ii) ili uslov (iv) kažemo da je strogo
monotona na skupu A.
y y y y
f(x1)
f(x2) f(x1)
f(x2)=f(x3)
f(x2)=f(x3)
f(x1)
f(x1) f(x2)
x1 x2 x3 x x1 x2 x x1 x2 x3 x x1 x2 x
f(x1)< f(x2)=f(x3) f(x1)< f(x2) f(x1)> f(x2)=f(x3) f(x1)> f(x2)
17
Ako je a = −∞, postoji lim f (x); ako je a ∈ R, postoji lim f (x). Ako je b = +∞, postoji
x→−∞ x→a+0
lim f (x); ako je b ∈ R, postoji lim f (x).
x→+∞ x→b−0
Primeri 3.94. (i) Funkcija f (x) = x2 je strogo rastuća na [0, +∞) i strogo opadajuća
na (−∞, 0] na osnovu Tvrd̄enja 1.63 (ix), ali nije monotona na R.
(ii) Funkcija f (x) = x3 je strogo rastuća na R (videti Tvrd̄enje 3.145). Funkcija g(x) =
−x3 je strogo opadajuća na R.
1
(iii) Funkcija f (x) = je opadajuća na intervalu (−∞, 0), jer iz x1 < x2 < 0 sledi
x
1 1
f (x1 ) = > = f (x2 ) na osnovu Tvrd̄enja 1.63 (xiii). Takod̄e iz Tvrd̄enja 1.63
x1 x2
(xiii) sledi da je ova funkcija opadajuća i na intervalu (0, +∞), jer iz 0 < x1 < x2 sledi
1 1
f (x1 ) = > = f (x2 ). Med̄utim, ova funkcija nije monotona na uniji ova dva
x1 x2
intervala (−∞, 0) ∪ (0, +∞), jer na primer, −2 < 3 i f (−2) = − 21 < 13 = f (3), dok je
2 < 3 i f (2) = 21 > 13 = f (3).
(iv) Funkcija f (x) = x − [x] je strogo rastuća na intervalu [0, 1) (f (x) = x za x ∈ [0, 1)),
a takod̄e i na intervalu [1, 2) (f (x) = x − 1 za x ∈ [1, 2)). Ova funkcija
( 1 ) nije1 monotona( 4na
)
1 4 1
uniji ova dva intervala,
(1) 1 tj. intervalu [0,
(3) 2), jer na primer, 2 < 3 i f 2 = 2 > 3 = f 3 ,
dok je 3 < 2 i f 3 = 3 < 2 = f 2 . •
1 3 1
Primetimo da ako je f (strogo) rastuća funkcija na skupu A, onda je funkcija −f ,

definisana sa (−f )(x) = −f (x), x ∈ A, (strogo) opadajuća.
Ako je A podskup domena funkcije f , onda ćemo sa sup f (x) označavati sup{f (x) :
A
x ∈ A}. Takod̄e, umesto inf{f (x) : x ∈ A} pišemo kraće inf f (x) .
A
Teorema 3.95. Neka je f : X → R, (a, b) ⊂ X, i neka je f rastuća funkcija na intervalu

(a, b).
Ako je b = +∞, onda je
lim f (x) = sup f (x),

x→+∞ (a,b)
a ako je b ∈ R, onda je
lim f (x) = sup f (x).
x→b−0 (a,b)
Ako je a = −∞, onda je

lim f (x) = inf f (x),
x→−∞ (a,b)
a ako je a ∈ R, onda je
lim f (x) = inf f (x).
x→a+0 (a,b)
y y
sup f(x)=f(a+0) sup f(x)=f(b – 0)

(a,b) (a,b)
inf f(x)=f(b – 0) inf f(x)=f(a+0)

(a,b) (a,b)
a b x a bx
Dokaz. Neka je β = sup f (x). Moguća su dva slučaja.

(a,b)
Ako je funkcija f ograničena odozgo na intervalu (a, b), onda je β konačan broj.
Neka je ϵ > 0 proizvoljno. Tada postoji x0 ∈ (a, b) tako da je f (x0 ) > β − ϵ, te za svako
x ∈ (x0 , b), budući da je f rastuća funkcija na intervalu (a, b), važi f (x0 ) ≤ f (x) ≤ β.
Prema tome,
β − ϵ < f (x) ≤ β, za svako x ∈ (x0 , b).
Odavde, za slučaj da je b = +∞, sledi lim f (x) = β, a za slučaj da je b ∈ R sledi
x→+∞
lim f (x) = β.
x→b−0
Ako f nije ograničena odozgo na intervalu (a, b), onda je β = +∞. Neka je M ∈ R
proizvoljan broj. Tada postoji x0 ∈ (a, b) tako da je f (x0 ) > M . Kako je f rastuća
funkcija na intervalu (a, b), to za svako x ∈ (x0 , b) važi nejednakost f (x0 ) ≤ f (x).
Prema tome,
M < f (x) za svako x ∈ (x0 , b).
Odavde, za slučaj da je b = +∞, zaključujemo da je lim f (x) = +∞, a za slučaj

x→+∞
da je b ∈ R dobijamo da je lim f (x) = +∞.
x→b−0
Ostatak tvrd̄enja se slično dokazuje.
Sledeća teorema govori o graničnim vrednostima opadajuće funkcije.
Teorema 3.96. Neka je f : X → R, (a, b) ⊂ X, i neka je f opadajuća funkcija na

intervalu (a, b).
Ako je b = +∞, onda je
lim f (x) = inf f (x),

x→+∞ (a,b)
a ako je b ∈ R, onda je
x→b−0 (a,b)
Ako je a = −∞, onda je

lim f (x) = sup f (x),
x→−∞ (a,b)
a ako je a ∈ R, onda je
lim f (x) = sup f (x).
x→a+0 (a,b)
Dokaz. Funkcija −f je rastuća na intervalu (a, b), pa primenom Teoreme 3.95 sledi: ako
je b = +∞, onda je
lim (−f (x)) = sup(−f (x)).
x→+∞ (a,b)
Kako je lim (−f (x)) = − lim f (x) i sup (−f (x)) = − inf f (x), sledi
x→+∞ x→+∞ (a,b) (a,b)

x→+∞ (a,b)

Posledica 3.97. Neka je funkcija f monotona na intervalu (a, b), i neka x0 ∈ (a, b).
Tada u tački x0 ∈ (a, b) postoje konačne jednostrane granične vrednosti lim f (x) i
x→x0 −0
lim f (x). Pri tome, ako je f rastuća funkcija, onda važe nejednakosti
x→x0 +0
lim f (x) ≤ f (x0 ) ≤ lim f (x), (3.67)

x→x0 −0 x→x0 +0
a ako je f opadajuća funkcija, onda važe nejednakosti
lim f (x) ≥ f (x0 ) ≥ lim f (x). (3.68)

x→x0 −0 x→x0 +0
y y
f(x0+0) f(x0– 0)
f(x0) f(x0)
f(x0– 0) f(x0+0)
x0 x x0 x
Dokaz. Neka je funkcija f rastuća na intervalu (a, b). Tada za svako x′ ∈ (a, x0 ) i svako
x′′ ∈ (x0 , b) važi
f (x′ ) ≤ f (x0 ) ≤ f (x′′ ),
pa je
sup f (x) ≤ f (x0 ) ≤ inf f (x). (3.69)
(a,x0 ) (x0 ,b)
Iz (3.69) sledi da su sup f (x) i inf f (x) konačni brojevi. Na osnovu Teoreme 3.95
(a,x0 ) (x0 ,b)
imamo da je lim f (x) = sup f (x) i lim f (x) = inf f (x). Prema tome, postoje
x→x0 −0 (a,x0 ) x→x0 +0 (x0 ,b)
konačne granične vrednosti lim f (x) i lim f (x), i važi nejednakost (3.67).
x→x0 −0 x→x0 +0
Za slučaj opadajuće funkcije f dokaz je analogan, ili se prethodno dokazano tvrd̄enje
može primeniti na funkciju −f budući da je onda −f rastuća funkcija.
3.6 Neprekidnost i tačke prekida

U ovoj i u sledećih nekoliko sekcija bavimo se izučavanjem pojma neprekidnosti funkcije.
Prilikom izučavanja pojma granične vrednosti funkcije f u tački x0 , ako je lim f (x) = b,
x→x0
imali smo da je x0 tačka nagomilavanja domena funkcija f (ne obavezno i tačka domena)
i da se vrednosti funkcije grupišu oko broja b kada se vrednosti argumenta grupišu oko
tačke x0 , pri čemu b ne mora biti vrednost funkcije u tački x0 . Sa stanovišta matematičke
analize posebno je važna situacija kada x0 pripada domenu funkcije i kada je b baš jednako
f (x0 ), tj. situacija u kojoj se vrednosti funkcije grupišu oko vrednosti f (x0 ) kada se
vrednosti argumenta grupišu oko tačke x0 . Za funkciju koja ima tu osobinu, da dovoljno
male promene argumenta u nekoj tači x0 iz domena funkcije dovode do proizvoljno malih
promena vrednosti funkcije, kažemo da je neprekidna u tački x0 . Preciznije:
Definicija 3.98. Neka je f : X → R i x0 ∈ X. Kažemo da je funkcija f neprekidna u
tački x0 ako za svaku okolinu V (f (x0 )) tačke f (x0 ) postoji okolina U (x0 ) tačke x0 takva
da je
f (U (x0 ) ∩ X) ⊂ V (f (x0 )).
Drugim rečima, f je neprekidna u tački x0 ako
(∀ϵ > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(|x − x0 | < δ =⇒ |f (x) − f (x0 )| < ϵ).
Primećujemo da je definicija neprekidnosti funkcije u tački slična definiciji granične

vrednosti funkcije u tački. Med̄utim, za razliku od definicije granične vrednosti funkcije
u tački x0 , u definiciji neprekidnosti tačka x0 je uvek iz domena funkcije f (dakle, x0
je uvek konačan broj), i ne mora biti tačka nagomilavanja domena X, tj. x0 može biti
izolovana tačka domena X. U tom slučaju postoji okolina U (x0 ) tačke x0 tako da u njoj
sem tačke x0 nema drugih tačaka iz X, tj. U (x0 ) ∩ X = {x0 }. Tada ne možemo govoriti
o graničnoj vrednosti lim f (x), ali je funkcija neprekidna u tački x0 jer za svaku okolinu
x→x0
V (f (x0 )) tačke f (x0 ) važi
f (U (x0 ) ∩ X) = f ({x0 }) = {f (x0 )} ⊂ V (f (x0 )).
Ako je pak funkcija f definisana u tački x0 , koja je pritom tačka nagomilavanja njenog
domena, onda iz definicije granične vrednosti i definicije neprekidnosti fukcije u tački sledi
3.6. Neprekidnost i tačke prekida 203
da je funkcija f neprekidna u tački x0 ako i samo ako je lim f (x) = f (x0 ). (Primetimo
x→x0
je da u definiciji granične vrednosti funkcije ne pretpostavljamo da je funkcija definisana
u samoj tački x0 , a čak i da je definisana u x0 , vrednost f (x0 ) ne utiče na vrednost
lim f (x). Ovo je još jedna razlika izmed̄u definicije granične vrednosti funkcije u tački
x→x0
x0 i definicije neprekidnosti funkcije u tački.)
Prema tome, važi tvrd̄enje:
Tvrd̄enje 3.99. Neka je f : X → R i x0 ∈ X.

(i) Ako je x0 izolovana tačka domena X, onda je funkcija f neprekidna u tački x0 .
(ii) Ako je x0 tačka nagomilavanja domena X, onda je funkcija f neprekidna u tački x0
ako i samo ako je lim f (x) = f (x0 ).
x→x0
Iz Tvrd̄enja 3.99 (ii) i ekvivalentnosti Hajneove i Košijeve definicije granične vrednosti

funkcije zaključujemo da ako je za funkciju f : X → R tačka x0 ∈ X tačka nagomilavanja
domena X, onda je funkcija f neprekidna u tački x0 ako i samo ako za svaki niz (xn )
elemenata domena X takav da je lim xn = x0 važi lim f (xn ) = f (x0 ). Primetimo da
n→∞ n→∞
se za razliku od Hajneove definicije granične vrednosti funkcije, ovde članovi niza (xn )
koji konvergira ka x0 mogu poklopiti sa x0 .
Takod̄e, primetimo da ako je x0 izolovana tačka domena X funkcije f i ako je niz (xn )
takav da xn ∈ X, n ∈ N, i lim xn = x0 , onda je lim f (xn ) = f (x0 ). Zaista, ako je x0
n→∞ n→∞
izolovana tačka domena X funkcije f , tada postoji δ > 0 tako da je (x0 − δ, x0 + δ) ∩ X =
{x0 }, pa ako za niz (xn ) elemenata skupa X važi lim xn = x0 , onda postoji n0 ∈ N tako
n→∞
da je xn ∈ (x0 − δ, x0 + δ) ∩ X = {x0 }, i prema tome xn = x0 za svako n ≥ n0 . Odavde
sledi da je f (xn ) = f (x0 ) za svako n ≥ n0 , pa je lim f (xn ) = f (x0 ).
n→∞
Prema tome, važi tvrd̄enje:
Tvrd̄enje 3.100. Neka je f : X → R i x0 ∈ X. Funkcija f je neprekidna u tački

x0 ako i samo ako za svaki niz (xn ) takav da je xn ∈ X, n ∈ N, i lim xn = x0 važi
n→∞
lim f (xn ) = f (x0 ).
n→∞
Neka je f : X → R, x0 ∈ X tačka nagomilavanja skupa X i neka je funkcija f

neprekidna u tački x0 . Tada je
lim f (x) = f (x0 ), (3.70)

x→x0
ili što je ekvivalentno

lim (f (x) − f (x0 )) = 0.
x−x0 →0
Razlika x − x0 se zove priraštaj argumenta i označava sa ∆x, a razlika f (x) − f (x0 )

priraštaj funkcije koji odgovara priraštaju argumenta ∆x, i označava se sa ∆y ili ∆f .
Prema tome
∆x = x − x0 , x = x0 + ∆x, ∆y = f (x0 + ∆x) − f (x0 )

i uslov (3.70) je ekvivalentan uslovu

lim ∆y = 0.
∆x→0
Opisno govoreći, funkcija je neprekidna u tački x0 iz domena koja je još i tačka nagomila-
vanja domena ako i samo ako dovoljno male promene argumenta u tački x0 dovode do
proizvoljno malih promena vrednosti funkcije, tj. vrednost funkcije je proizvoljno blizu
vrednosti f (x0 ) kada je argument dovoljno blizu tački x0 .
Definicija 3.101. Neka je f : X → R i A ⊂ X. Ako je funkcija f neprekidna u svakoj
tački skupa A, onda kažemo da je f neprekidna na skupu A.
Primeri 3.102. (i) Funkcija f (x) = c, c ∈ R, je neprekidna na R.
Zaista, za svako x0 ∈ R, lim f (x) = c = f (x0 ).
x→x0
(ii) Pokažimo da je funkcija f (x) = xn , n ∈ N, neprekidna na R.
Neka je x0 ∈ R. Iz
∆y = f (x0 + ∆x) − f (x0 ) = (x0 + ∆x)n − xn0 =
n(n − 1) n−2
= nxn−1
0 ∆x + x0 (∆x)2 + · · · + (∆x)n
2
sledi
lim ∆y = 0.
∆x→0
Prema tome, funkcija f je neprekidna u svakoj tački x0 ∈ R.
(iii) Iz (3.42) i (3.41) sledi da su funkcije x 7→ sin x i x 7→ cos x neprekidne na skupu R.
(iv) Da li je funkcija f (x) = |sgn x| y
neprekidna u 0?
Rešenje: Kako je
lim f (x) = lim |sgn x| = 1

x→0 x→0
i f (0) = |sgn 0| = 0, sledi

lim f (x) ̸= f (0) i funkcija f nije
x→0
neprekidna u 0. 0 x
y
(v) Neka je za c ∈ R i c
{ 1
sin , x ̸= 0
f (x) = x
c, x=0 x
Funkcija f nije neprekidna u 0 jer
1
ne postoji lim sin (Primer 3.28).
x→0 x
y
(vi) Funkcija
{ 1
x sin , x ̸= 0
f (x) = x
0, x=0
x
je neprekidna u 0, jer je lim f (x) =
x→x0
1
lim x sin = 0 = f (0) (Primer
x→0 x
3.61).
(vii) Neka je x0 ∈ Z proizvoljan

x0=f(x0+0)
broj. Funkcija f (x) = [x] nije
neprekidna tački x0 jer lim f (x) ne x0–1=f(x0–0)
x→x0
postoji. Zaista, lim [x] = x0 − 1,
x→x0 −0
dok lim [x] = x0 , pa je f (x0 −
x→x0 +0
0) ̸= f (x0 +0), i na osnovu Tvrd̄enja x
–1 0 1 2 3=x0
3.30 lim f (x) ne postoji.
x→x0
Inače, ova funkcija je neprekidna u
svakoj tački skupa R \ Z.
(viii) Svaki niz realnih brojeva f : N → R je neprekidna funkcija na svom domenu N jer
je svaka tačka skupa N njegova izolovana tačka. •
Definicija 3.103. Neka f : X → R i x0 ∈ X tačka nagomilavanja skupa X ∩ (−∞, x0 ).

Ako je
lim f (x) = f (x0 ),
x→x0 −0
onda kažemo da je funkcija f neprekidna sleva u tački x0 .

Ako je x0 ∈ X tačka nagomilavanja skupa X ∩ (x0 , +∞) i ako je
lim f (x) = f (x0 ),

x→x0 +0
onda kažemo da je funkcija f neprekidna zdesna u tački x0 .

Tvrd̄enje 3.104. Neka f : X → R i neka je x0 ∈ X tačka nagomilavanja skupa

X ∩ (−∞, x0 ), a takod̄e i skupa X ∩ (x0 , +∞). Funkcija f je neprekidna u tački x0 ako
i samo ako je neprekidna sleva i zdesna u toj tački.
Dokaz. Sledi iz Tvrd̄enja 3.30 i Tvrd̄enja 3.99 (ii).
Primer 3.105. Neka je f (x) = [x], x ∈ R. Neka

y
je x0 ceo broj. Tada je
f(x0)=f(x0+0)
lim f (x) = lim [x] = x0 = [x0 ] = f (x0 ),
x→x0 +0 x→x0 +0
f(x0–0)
što znači da je f neprekidna zdesna u x0 .
Med̄utim f nije neprekidna sleva u tački x0 jer:
x0 x
lim f (x) = lim [x] = x0 − 1 ̸=
x→x0 −0 x→x0 −0
̸= x0 = [x0 ] = f (x0 ). •
Svaka funkcija je neprekidna u svakoj izolovanoj tački svog domena. Sve ostale tačke
iz domena funkcije su tačke nagomilavanja tog domena i one obrazuju dva disjunktna
podskupa: skup tačaka u kojima je funkcija neprekidna i skup tačaka u kojima funkcija
nije neprekidna.
Definicija 3.106. Neka je f : X → R i x0 ∈ X. Tačka x0 je tačka prekida funkcije f

ako f nije neprekidna u toj tački. Kažemo još da je funkcija f prekidna u tački x0 , ili
da funkcija f ima prekid u tački x0 .
Dakle, tačka prekida funkcije f je tačka iz domena funkcije, koja je ujedno i tačka
nagomilavanja tog domena, u kojoj funkcija nije neprekidna.
Napomenimo da u skladu sa ovom definicijom, tačke koje ne pripadaju domenu
funkcije, čak iako su tačke nagomilavanja domena funkcije, nisu tačke prekida funkcije.
1
Na primer, za funkciju f (x) = tačka x = 0 nije tačka prekida funkcije jer nije u
x
domenu funkcije Df = (−∞, 0) ∪ (0, +∞) (a inače je ona tačka nagomilavanja domena).
Tačke prekida delimo u dve grupe.
Definicija 3.107. Neka je f : X → R i x0 ∈ X tačka prekida funkcije f .

Tačka x0 se naziva tačka prekida prve vrste ako postoje konačne granične vrednosti
f (x0 − 0) = lim f (x) i f (x0 + 0) = lim f (x).

x→x0 −0 x→x0 −0
Broj f (x0 +0)−f (x0 −0) naziva se skok funkcije u tački x0 . Ako je f (x0 +0) = f (x0 −0),
tj. ako postoji lim f (x), onda kažemo da je prekid otklonjiv.
x→x0
y y
f(x0+0)
f(x0+0)– f(x0– 0)
f(x0– 0) f(x0+0)=f(x0– 0)
f(x0) f(x0)
x0 x x0 x
Ako je x0 tačka nagomilavanja samo jednog od skupova X ∩(−∞, x0 ) ili X ∩(x0 , +∞),
onda je x0 tačka prekida prve vrste ako postoji konačan odgovarajući limes, lim f (x)
x→x0 −0
ili lim f (x), različit od f (x0 ).
x→x0 −0
Tačka prekida funkcije f koja nije tačka prekida prve vrste naziva se tačka prekida
druge vrste.
Primetimo da u slučaju prekida druge vrste jedna od jednostranih graničnih vrednosti

ili ne postoji ili je beskonačna.
Ako je x0 otklonjiv prekid, tada je funkcija f1 definisana sa
{
f (x), x ∈ X \ {x0 }
f1 (x) = lim f (x), x = x0
x→x0
neprekidna u tački x0 , a sa funkcijom f se poklapa u svim ostalim tačkama njenog

domena. Slobodnije govoreći, u slučaju da funkcija f ima otklonjiv prekid u tački x0 ,
ona se može ,,predefinisati“ u toj tački, stavljajući da je njena nova vrednost u toj tački
upravo lim f (x), i tako se dobija funkcija koja je neprekidna u tački x0 . Zbog toga se
x→x0
ovakav prekid i zove otklonjiv prekid.
Primeri 3.108. (i) Funkcija f (x) = sgn x ima neotklonjiv prekid prve vrste u tački
x0 = 0, jer je f (0 − 0) = −1 i f (0 + 0) = 1 (Primer 3.29).
(ii) Funkcija f (x) = |sgn x| iz Primera 3.102 (iv) ima otklonjiv prekid u tački x0 = 0.
y
y
f(x)=sgn(x) f(x)=|sgn(x)|
1
1
0 x
–1
0 x
(iii) Dirihleova funkcija χ ima prekid druge vrste u svakoj tački x0 ∈ R jer ne postoji ni
lim χ(x) ni lim χ(x) (Primer 3.33).
x→x0 −0 x→x0 +0
(iv) Funkcija iz Primera 3.102 (v) ima prekid druge vrste u tački x0 = 0 jer ne postoje
obe jednostrane granične vrednostu u toj tački.
y
(v) Funkcija
{ 1
, x ̸= 0 c
f1 (x) = x
c, x=0
gde je c ∈ R, ima prekid druge vrste 0 x

u tački x0 = 0 jer je lim f (x) =
x→+0
+∞ i lim f (x) = −∞.
x→−0
(vi) Funkcija f (x) = [x] ima prekid prve vrste u svakoj tački x0 ∈ Z.
(vii) Funkcija definisana sa


 1 p
, p ∈ Z, q ∈ N, p i q uzajamno prosti,
 , x=
q q
f (x) =

 1, x = 0,
 0, x ∈ I,
se zove Rimanova18 funkcija. Neka je x0 proizvoljan realan broj. Pokažimo da je

lim f (x) = 0. Neka je ϵ > 0 proizvoljan broj. Tada postoji samo konačno mnogo
x→x0
1
prirodnih brojeva q takvih da je q ≤ , pa u intervalu (x0 − 1, x0 + 1) postoji samo
ϵ
18
B. Riemann (1826-1866), nemački matematičar
3.6. Neke osobine funkcija neprekidnih u tački 209
( )
p p 1
konačno mnogo racionalnih brojeva takvih da je f = ≥ ϵ. Stoga postoji δ > 0
q q q
tako da u okolini (x0 − δ, x0 + δ) nema takvih racionalnih tačaka, izuzev eventualno same
tačke x0 . Prema tome, za svako
(∀ϵ > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ R)(x ∈ (x0 − δ, x0 + δ) \ {x0 } =⇒ |f (x) − 0| = f (x) < ϵ),
te je lim f (x) = 0.
x→x0
Ovo znači da je funkcija f neprekidna u svakoj iracionalnoj tači, a da u svakoj
racionalnoj tački ima (otklonjiv) prekid prve vrste. •
3.7 Neke osobine funkcija neprekidnih u tački

Naredna tvrd̄enja su iskazana za slučaj dvostrane granične vrednosti i dvostrane neprekid-
nosti, ali ona važe i u slučaju jednostranih graničnih vrednosti i jednostrane neprekid-
nosti.
Tvrd̄enje 3.109. Neka je funkcija f : X → R neprekidna u tački x0 ∈ X. Tada

(i) Postoji okolina tačke x0 , U (x0 ), takva da je funkcija f ograničena na skupu U (x0 )∩X;
(ii) Ako je f (x0 ) ̸= 0, tada postoji okolina tačke x0 , U (x0 ), takva da je za svako x ∈
U (x0 ) ∩ X, f (x) istog znaka kao i f (x0 ).
Dokaz. Ako je x0 izolovana tačka domena X, onda postoji okolina U (x0 ) tačke x0 tako
da u njoj sem tačke x0 nema drugih tačaka iz X, tj. U (x0 ) ∩ X = {x0 }. Jasno, funkcija
f je ograničena na skupu U (x0 ) ∩ X i za x ∈ U (x0 ) ∩ X, f (x) je istog znaka kao i f (x0 ).
Ako je x0 tačka nagomilavanja domena X, onda (i) sledi iz Tvrd̄enja 3.37, dok (ii)
sledi iz Posledice 3.40.
Tvrd̄enje 3.110. Neka su funkcije f i g definisane u okolini tačke x0 . Ako su funkcije

f i g neprekidne u tački x0 ∈ R, tada su i funkcije f + g, f − g, f g neprekidne u tački
f
x0 , a ako je g(x0 ) ̸= 0, onda je i funkcija neprekidna u tački x0 .
g
Dokaz. Tvrd̄enje sledi iz Tvrd̄enja 3.99 (ii) i Tvrd̄enja 3.47. Pokazaćemo recimo da je
f
funkcija neprekidna u x0 .
g
Kako je lim f (x) = f (x0 ) i lim g(x) = g(x0 ) ̸= 0, na osnovu Teoreme 3.47 sledi
x→x0 x→x0
lim f (x)
f (x) x→x0 f (x0 )
lim = = ,
x→x0 g(x) lim g(x) g(x0 )
x→x0
f
te je funkcija neprekidna u x0 .
g
Posledica 3.111. Neka je funkcija g definisana u okolini tačke x0 i neprekidna u tački

x0 ∈ R, i neka je c ∈ R. Tada su funkcije c + g, c − g, cg neprekidne u tački x0 , a ako
c
je g(x0 ) ̸= 0, onda je i funkcija neprekidna u tački x0 .
g
Dokaz. S obzirom da je funkcija f (x) = c, x ∈ R, neprekidna na skupu R (Primer 3.102
(i)), to iz Tvrd̄enja 3.110 dobijamo da su funkcije f + g = c + g, f − g = c − g, f g = cg
f c
neprekidne u tački x0 , a ako je g(x0 ) ̸= 0, onda je i funkcija = neprekidna u tački
g g
x0 .
Primeri 3.112. Sa R[x] označavamo skup svih polinoma nad poljem realnih brojeva.
(i) Svaki polinom P ∈ R[x] je neprekidna funkcija na skupu R. To sledi iz Primera
3.102 (i) i (ii) i Tvrd̄enja 3.110.
P (x)
(ii) Racionalna funkcija R(x) = , gde su P i Q polinomi, P, Q ∈ R[x], Q nenula
Q(x)
polinom, je neprekidna u svakoj tački svog domena, tj. u svakoj tački x0 ∈ R za koju je
Q(x0 ) ̸= 0. To sledi iz prethodnog primera i Tvrd̄enja 3.110.
(iii) Funkcije y = tgx i y = ctgx su neprekidne u svakoj tački svog domena. Zaista, na
sin x
osnovu Tvrd̄enja 3.110, funkcija y = tgx = je neprekidna u svakoj tački x ∈ R za
cos x
cos x
koju je cos x ̸= 0. Analogno i y = ctgx = je neprekidna funkcija u svakoj tački
sin x
x ∈ R za koju je sin x ̸= 0. •
Sledeće tvrd̄enje govori o tome da limes i neprekidna funkcija mogu da zamene mesta.
Tvrd̄enje 3.113. Neka je funkcija f definisana u nekoj probodenoj okolini tačke x0 i

neka je lim f (x) = b. Neka je funkcija g definisana u nekoj okolini tačke b i neka je
x→x0
neprekidna u tački b. Tada je složena funkcija x 7→ g(f (x)) definisana u nekoj probodenoj
okolini tačke x0 , ima graničnu vrednost u tački x0 i važi
lim g(f (x)) = g(b) = g( lim f (x)). (3.71)

x→x0 x→x0
◦
Dokaz. Neka je V (b) okolina tačke b u kojoj je funkcija g definisana, i neka je U (x0 ) probo-
dena okolina tačke x0 u kojoj je funkcija f definisana. Tada, budući da je lim f (x) = b,
x→x0
sledi da postoji okolina U1 (x0 ) tačke x0 takva da je U1 (x0 ) ⊂ U (x0 ) i
◦
f (U 1 (x0 )) ⊂ V (b). (3.72)
◦
Prema tome, složena funkcija g ◦ f je definisana u probodenoj okolini U 1 (a).
◦
Neka je (xn ) niz takav da je xn ∈ U 1 (x0 ) i lim xn = x0 . Iz (3.72) sledi f (xn ) ∈ V (b),
n→∞
n ∈ N, a iz lim f (x) = b sledi da je lim f (xn ) = b (Hajneova definicija granične
x→x0 n→∞
vrednosti funkcije). Budući da je funkcija g definisana u okolini V (b) tačke b i neprekidna
3.7. Neke osobine funkcija neprekidnih na segmentu 211
u tački b, iz f (xn ) ∈ V (b), n ∈ N, i lim f (xn ) = b, na osnovu Tvrd̄enja 3.100, sledi

n→∞
◦
lim g(f (xn )) = g(b). Kako je (xn ) bio proizvoljan niz iz okoline U 1 (x0 ) za koji važi
n→∞
lim xn = x0 i lim (g ◦ f )(xn ) = g(b), opet na osnovu Hajneove definicije granične
n→∞ n→∞
vrednosti funkcije zaključujemo da je lim (g ◦ f )(x) = g(b).
x→x0
Iz (3.71) vidimo da limes i neprekidna funkcija mogu da menjaju mesta.
Sledeće tvrd̄enje govori o tome da je kompozicija neprekidnih funkcija opet neprekidna

funkcija.
Tvrd̄enje 3.114. Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini tačke x0 i neka je

neprekidna u tački x0 . Neka je funkcija g definisana u nekoj okolini tačke f (x0 ) i neka
je neprekidna u tački f (x0 ). Tada je složena funkcija g ◦ f definisana u nekoj okolini
tačke x0 i neprekidna je u tački x0 .
Dokaz. Iz činjenice da je funkcija f definisana u nekoj okolini tačke x0 i da je neprekidna

u tački x0 sledi da je lim f (x) = f (x0 ) (Tvrd̄enje 3.99 (ii)). Sada na osnovu Tvrd̄enja
x→x0
3.113 19 sledi da je funkcija g ◦ f definisana u okolini20 tačke x0 i da je lim g(f (x)) =
x→x0
g(f (x0 )), tj. lim (g◦f )(x) = (g◦f )(x0 ). Opet na osnovu Tvrd̄enja 3.99 (ii) zaključujemo
x→x0
da je funkcija g ◦ f neprekidna u tački x0 .
3.8 Neke osobine funkcija neprekidnih na segmentu

Reći ćemo da je funkcija f : [a, b] → R neprekidna na segmentu [a, b] ako je neprekidna
u svakoj tački intervala (a, b), u tački a neprekidna zdesna, a u tački b neprekidna sleva.
U ovoj sekciji upoznaćemo se sa tim da funkcije definisane i neprekidne na segmentima
imaju posebna svojstva. Ona proizilaze kako iz neprekidnosti funkcije, tako i iz odred̄enih
svojstava koje imaju segmenti kao podskupovi skupa R.
Neka je f : X → R i A ⊂ X. Za funkciju f kažemo da dostiže svoj supremum
(infimum) na skupu A ako postoji x0 ∈ A takav da je f (x0 ) = sup f (x) = sup{f (x) :
A
x ∈ A} (f (x0 ) = inf f (x) = inf{f (x) : x ∈ A}). Drugim rečima, ako skup vrednosti
A
funkcije {f (x) : x ∈ A} ima maksimum (minimum), onda kažemo da funkcija dostiže
svoj supremum (infimum) na skupu A.
Funkcija definisana na nekom segmentu ne mora da bude ograničena na tom seg-
mentu.
19
Tačka b je u ovom slučaju f (x0 ).
20
Na osnovu Tvrd̄enja 3.113 sledi da je kompozicija g ◦ f definisana u probodenoj okolini tačke x0 ,
a kako je funkcija f definisana u tački x0 i funkcija g definisana u tački f (x0 ), to je kompozicija g ◦ f
definisana i u x0 , pa je definisana u okolini tačke x0 .
Na primer funkcija
 1

 , x ∈ (0, 1]
f (x) = x


1, x=0
nije ograničena na segmentu [0, 1]. Primetimo da

je ova funkcija neprekidna na intervalu (0, 1], ali u
0 ima prekid (Primeri 3.108 (v)), pa funkcija nije
neprekidna na segmentu [0, 1].
Kao što smo već videli u sekciji 1.1, beskonačan podskup skupa R, čak iako je
ograničen odozgo (odozdo), ne mora da ima maksimum (minimum). Tako ako je funkcija
definisana i ograničena na segmentu, skup vrednosti funkcije ne mora da ima maksimum
(minimum), tj. funkcija ne mora da dostiže svoj supremum (infimum) na segmentu.
Na primer funkcija g(x) = x − [x], x ∈ [0, 2] je

ograničena na segmentu [0, 2], sup g(x) = 1, ali
0≤x≤2
ne postoji tačka iz segmenta [0, 2] u kojoj funkcija
ima vrednost 1, tj. funkcija g ne dostiže svoj supre-
mum na segmentu [0, 2]. Primetimo da je ova funkcija
prekidna u tačkama 1 i 2, dok je u ostalim tačkama
segmenta [0, 2] neprekidna.
 1


 2, x = 0,
Funkcija h(x) = x, x ∈ (0, 1) je ograničena


 1, x=1
2
na segmentu [0, 1], sup h(x) = 1 i inf h(x) = 0,
0≤x≤1 0≤x≤1
ali funkcija ne dostiže ni svoj supremum, ni svoj in-
fimum na tom segmentu. Ova funkcija je neprekidna
na intervalu (0, 1), ali je prekidna u tačkama 0 i 1.
U svim prethodnim primerima funkcije nisu bile neprekidna na segmentu na kome

su bile definisane. Sledeća teorema govori o tome da je svaka neprekidna funkcija na
segmentu ograničena i da na njemu dostiže svoj supremum i infimum.
Teorema 3.115. (Weierstrass) Neka je funkcija f : [a, b] → R neprekidna na segmentu
[a, b]. Tada je ona ograničena i postoje tačke x0 , x′0 ∈ [a, b] takve da je
f (x0 ) = sup f (x) i f (x′0 ) = inf f (x).
a≤x≤b a≤x≤b
Dokaz. Pretpostavimo da funkcija f nije odozgo ograničena. Tada za svako n ∈ N

postoji zn ∈ [a, b] tako da je
f (zn ) > n, n = 1, 2, . . . .
Odavde na osnovu Tvrd̄enja 2.54, a s obzirom da je lim n = +∞, sledi
n→∞
lim f (zn ) = +∞. (3.73)

n→∞
Kako je a ≤ zn ≤ b, n = 1, 2, . . . , to je niz (zn )n ograničen i na osnovu Bolcano-

Vajerštrasove teoreme ima konvergentan podniz (znk )k . Neka je
lim znk = z0 . (3.74)
k→∞
Zbog a ≤ znk ≤ b, na osnovu Tvrd̄enja 2.16, dobijamo a ≤ z0 ≤ b. Kako je funkcija f

neprekidna na segmentu [a, b] i z0 ∈ [a, b], to je f neprekidna u tački z0 . Stoga iz (3.74),
na osnovu Tvrd̄enja 3.100, sledi
lim f (znk ) = f (z0 ) ∈ R. (3.75)
k→∞
Med̄utim (f (znk ))k je podniz niza (f (zn ))n , pa iz (3.73) na osnovu Tvrd̄enja 2.71 sledi
lim f (znk ) = +∞, što je u suprotnosti sa (3.75).
k→∞
Dobijena protivurečnost dokazuje da je funkcija f odozgo ograničena na segmentu
[a, b]. Stoga je
M = sup f (x) (3.76)
a≤x≤b
konačan broj. Iz definicije supremuma sledi da za svako n ∈ N postoji xn ∈ [a, b] tako

da je
1
M − < f (xn ) ≤ M.
n
Odavde na osnovu Tvrd̄enja 2.51 sledi
lim f (xn ) = M. (3.77)
n→∞
S obzirom da je (xn ) ograničen niz, postoji konvergentan podniz (xnk )k koji konvergira
ka tački x0 , i kao u prethodnom delu dokaza zaključujemo da x0 ∈ [a, b], te je funkcija f
neprekidna u tački x0 . Stoga iz lim xnk = x0 , na osnovu Tvrd̄enja 3.100, sledi
k→∞
lim f (xnk ) = f (x0 ), (3.78)

k→∞
dok iz (3.77) na osnovu Tvrd̄enja 2.71 sledi

lim f (xnk ) = M. (3.79)
k→∞
Iz (3.78) i (3.79) dobijamo da je f (x0 ) = M . Prema tome, funkcija f dostiže svoj

supremum u tački x0 .
Analogno se dokazuje da je funkcija

odozdo ograničena na segmentu [a, b] i da y
postoji barem jedna tačka x′0 ∈ [a, b] takva
da je f (x′0 ) = inf f (x). M
a≤x≤b
Napomena 3.116. Napomenimo da se

drugi deo Vaještrasove teoreme, tj. činjenica
da postoji x0 ∈ [a, b] tako da je f (x0 ) = M =
sup f (x) može dokazati na sledeći način:
a≤x≤b
Pretpostavimo da takva tačka x0 ne pos-
toji, tj. da je f (x) < M za sve x ∈ a x0 b x
1
[a, b]. Tada je funkcija ϕ(x) =
M − f (x)
neprekidna na segmentu [a, b] na osnovu
Tvrd̄enja 3.110 (M − f (x) ̸= 0 za sve
x ∈ [a, b]). Prema već dokazanom delu
Vajerštrasove teoreme zaključujemo da je
funkcija ϕ ograničena na segmentu [a, b], tj.
postoji K ∈ R, K > 0, tako da je ϕ(x) ≤ K za sve x ∈ [a, b], tj.
1
≤ K, za sve x ∈ [a, b],
M − f (x)
odakle sledi
1
f (x) ≤ M − , za sve x ∈ [a, b].
K
1
Prema tome, broj M − je gornja granica skupa {f (x) : x ∈ [a, b]} manja od M , što
K
je u suprotnosti sa činjenicom da je M supremum ovog skupa.
Dobijena protivurečnost dokazuje da postoji x0 ∈ [a, b] tako da je f (x0 ) = M =
sup f (x). •
a≤x≤b
Primetimo da je pretpostavka da je funkcija definisana i neprekidna na ograničenom

i zatvorenom intervalu bitna. Na primer, funkcija f (x) = x je neprekidna na skupu
1
R = (−∞, +∞), ali nije ograničena na njemu. Funkcija f (x) = je neprekidna na in-
x
tervalu (0, 1], ali nije ograničena na njemu. Funkcija f (x) = x je neprekidna i ograničena
na intervalu (0, 1), ali ne dostiže ni svoj supremum, ni svoj infimum na ovom intervalu
( sup f (x) = 1, inf f (x) = 0).
x∈(0,1) x∈(0,1)
Za skup A ⊂ R se kaže da je kompaktan ako svaki niz tačaka skupa A ima konvergen-
tan podniz čija granična vrednost pripada skupu A. Na osnovu Bolcano-Vajerštrasove
teoreme za nizove i Tvrd̄enja 2.16, budući da je segment [a, b] ograničen i zatvoren in-
terval, sledi da je on kompaktan skup. Kako smo videlu u dokazu, osobine neprekidne
funkcije na segmentu date Vajerštrasovom teoremom proizilaze, osim iz neprekidnosti
funkcije, upravo iz kompaktnosti segmenta, tj. iz činjenice da je ovo ograničen i zatvoren
interval.
Lako je naći primer koji ilustruje da obrat Vajerštrasove teoreme ne važi. Na primer,
funkcija f (x) = sgn x na bilo kom segmentu koji sadrži 0 je ograničena i dostiže svoj
supremum i infimum, ali nije neprekidna na tom segmentu (prekidna je u 0 i sleva i
zdesna).
Posledica 3.117. Neka je funkcija f : [a, b] → R neprekidna na segmentu [a, b], i neka
je f (x) > 0 za sve x ∈ [a, b]. Tada postoji c > 0 tako da je f (x) > c za sve x ∈ [a, b].
Dokaz. Na osnovu Vaještrasove teoreme funkcija f dostiže svoj infimum na segmentu

[a, b], tj. postoji x0 ∈ [a, b] tako da je f (x0 ) = inf f (x). Kako je f (x) > 0 za sve
a≤x≤b
f (x0 )
x ∈ [a, b], to je f (x0 ) > 0. Neka je c = . Tada je c > 0 i važi
2
c < f (x0 ) = inf f (x) ≤ f (x), za sve x ∈ [a, b].
a≤x≤b
Sledeća teorema govori o tome da neprekidna funkcija na segmentu ,,uzimajući“ bilo

koje dve vrednosti u krajevima segmenta, ,,uzima“ i svaku drugu vrednost izmed̄u njih.
Ovo svojstvo neprekidne funkcije na segmentu ima za posledicu osobinu da neprekidna
funkcija slika segment na segment. Funkcija koja je definisana na nekom segmentu, ali
nije neprekidna na njemu, ne mora da ima gore navedeno svojstvo, i ne mora taj segment
da slika na segment. Na primer, funkcija f (x) = sgn x segment [−2, 3] preslikava na skup
1
{−1, 0, 1} (koji očigledno nije segment) i f (−2) = −1 < < 1 = f (3), ali ne postoji
2
1
tačka iz segmenta [−2, 3] u kojoj funkcija ,,uzima“ vrednost , tj. ne postoji ξ ∈ [−2, 3]
2
1
tako da je f (ξ) = .
2
Teorema 3.118. (Bolzano-Cauchy) Neka je funkcija f neprekidna na segmentu [a, b] i

neka je f (a) < f (b) (f (a) > f (b)). Tada za svaki broj C takav da je f (a) < C < f (b)
(f (a) > C > f (b)) postoji bar jedna tačka ξ ∈ (a, b) takva da je f (ξ) = C.
a+b
Dokaz. Neka je f (a) < C < f (b). Podelimo segment [a, b] tačkom na dva
( ) 2
a+b
segmenta jednake dužine. Može se desiti da je f = C, pa je tražena tačka
( ) 2
a+b a+b
ξ = . U suprotnom, f ̸= C, i tada na levom kraju jednog od segme-
[ 2 ] [ ] 2
a+b a+b
nata a, , , b funkcija ima manju vrednost od C, a na desnom veću od C.
2 2 ( )
a+b
Označimo taj segment sa [a1 , b1 ] (ako je f > C, onda za [a1 , b1 ] uzimamo seg-
[ ] ( ) 2 [ ]
a+b a+b a+b
ment a, , a ako je f < C, onda za [a1 , b1 ] uzimamo segment , b ).
2 2 2
Prema tome, važiće nejednakost
f (a1 ) < C < f (b1 ).

a1 + b1
Podelimo dalje segment [a1 , b1 ] na dva segmenta jednaka po dužini tačkom . Tada
( ) ( ) 2
a1 + b1 a1 + b1 a1 + b1
je ili f = C, pa je tražena tačka ξ = , ili je f ̸= C, pa na
2 2 2
levom kraju jednog od ta dva segmenta funkcija ima vrednost manju od C, a na desnom
veću od C. Označimo taj segment sa [a2 , b2 ], i prema tome važiće nejednakost
f (a2 ) < C < f (b2 ).
Nastavimo postupak sa segmentom [a2 , b2 ] (podelimo ga na pola itd.). Tim postupkom

ćemo ili nakon konačno mnogo koraka doći do tačke ξ takve da je f (ξ) = C ili ćemo
dobiti niz umetnutih segmenata [an , bn ], čija dužina21 teži 0, i takav da je
f (an ) < C < f (bn ), n ∈ N. (3.80)
Na osnovu Kantorovog principa o umetnutim segmentima postoji jedinstvena tačka ξ

koja pripada svim segmentima [an , bn ], n = 1, 2, . . . . Kako je
ξ = lim an = lim bn ,
n→∞ n→∞
zbog neprekidnosti funkcije f imamo
f (ξ) = lim f (an ) = lim f (bn ).

n→∞ n→∞
Iz (3.80), na osnovu Tvrd̄enja 2.16, dobijamo
f (ξ) = lim f (an ) ≤ C ≤ lim f (bn ) = f (ξ).

n→∞ n→∞
21 b−a
Dužina segmenta [an , bn ] je .
2n
Prema tome, f (ξ) = C. 22

Bolcano-Košijeva teorema tvrdi postojanje barem jedne tačke ξ ∈ [a, b] u kojoj je
f (ξ) = C, ali očigledno ih može biti i više od jedne.
Sledeća posledica govori o tome da ako neprekidna funkcija na segmentu u krajevima
tog segmenta ,,uzima“ vrednosti različitog znaka, onda se u unutrašnjosti segmenta nalazi
barem jedna nula funkcije.
Posledica 3.119. Neka je funkcija f neprekidna na segmentu [a, b] i neka je f (a)f (b) <
0. Tada u intervalu (a, b) postoji bar jedna tačka ξ takva da je f (ξ) = 0.
Dokaz. Kako je f (a)f (b) < 0, to je f (a) < 0 < f (b) ili f (b) < 0 < f (a), tj. broj C = 0
se nalazi izmed̄u brojeva f (a) i f (b), te na osnovu Teoreme 3.118 sledi da postoji barem
jedna tačka ξ ∈ (a, b) takva da je f (ξ) = 0.
Iz dokaza Bolcano-Košijeve teoreme vidimo da osobina neprekidne funkcije data ovom
teoremom proizilazi, kako iz neprekidnosti funkcije, tako i činjenice da je ona definisana
i neprekidna na skupu koji je interval, tj. skupu koji sa svake svoje dve tačke sadrži i
sve tačke izmed̄u njih (videti Definiciju 1.82). Da je pretpostavka, o tome da je skup na
kome je funkcija neprekidna baš interval, bitna, ilustruje sledeći primer.
Primer 3.120. Neka je funkcija f : [0, 1] ∪ [2, 3] → R data sa


 −1, x ∈ [−1, 0],
f (x) =

1, x ∈ [1, 2],
Funkcija je neprekidna na skupu [−1, 0] ∪ [1, 2], f (−1) = −1 < 0 < 1 = f (2), ali ne
postoji tačka ξ ∈ [−1, 0] ∪ [1, 2] takva da je f (ξ) = 0 (domen funkcije f nije povezan
skup, tj. nije interval). •
Primetimo da su tvrd̄enja Teoreme 3.118 i Posledice 3.119 ekvivalentna. Mogli smo

najpre da dokažemo tvrd̄enje Posledice 3.119 na isti način kao i tvrd̄enje Teoreme 3.118,
uzimajući da je C = 0, a onda da iz tvrd̄enja Posledice 3.119 izvedemo tvrd̄enje Teoreme
3.118 na sledeći način:
Neka je funkcija f neprekidna na segmentu [a, b] i neka je C broj takav da je f (a) <
C < f (b) za slučaj da je f (a) < f (b), ili f (a) > C > f (b) za slučaj da je f (a) > f (b).
Definišimo funkciju g : [a, b] → R sa g(x) = f (x) − C, x ∈ [a, b]. Tada je funkcija g
neprekidna na segmentu [a, b] i važi da je g(a)g(b) = (f (a) − C)(f (b) − C) < 0, pa na
osnovu tvrd̄enja Posledice 3.119 sledi da postoji barem jedna tačka ξ ∈ (a, b) takva da
je g(ξ) = 0, i stoga f (ξ) = C.
Evo nekih primera primene Bolcano-Košijeve teoreme, odnosno Posledice 3.119.
22
Primetimo da se ovo može zaključiti iz (3.80) i na osnovu Teoreme 2.51 (teorema o lopovu i dva
policajca) i činjenice da konstantan niz xn = C (n = 1, 2, . . . ) konvergira ka C.
Primeri 3.121. (i) Pokazaćemo da jednačina cos x = x2 ima rešenja u intervalu (0, π).
Neka je f (x) = cos x − x2 . Ova funkcija je neprekidna na R kao razlika neprekidnih
funkcija x 7→ cos x i x 7→ x2 , pa je neprekidna i na segmentu [0, π]. Kako je f (0) =
cos 0 − 0 = 1 > 0 i f (π) = cos π − π 2 = −1 − π 2 < 0, to na osnovu Posledice 3.119 sledi
da postoji realan broj ξ ∈ (0, π) takav da je f (ξ) = 0, što znači da jednačina cos x = x2
ima rešenja u intervalu (0, π).
(ii) U prvoj glavi smo videli da postoji jedinstven pozitivan realan broj čiji je kvadrat
jednak broju 2 (Teorema 1.92). Sada ćemo √ to dokazati na osnovu Posledice 3.119, a
takod̄e i približno izračunati taj broj, tj. 2.
Neka je funkcija f : [1, 2] → R definisana sa f (x) = x2 − 2. Kako je f neprekidna na
segmentu [1, 2], i f (1) < 0 i f (2) > 0, iz Posledice 3.119 sledi da postoji broj ξ ∈ (1, 2)
takav da je f (ξ) = 0, tj. ξ 2 = 2. Budući da je funkcija f strogo rastuća na intervalu
[0, +∞), to je ξ jedini pozitivan broj za koji važi jednakost ξ 2 = 2.
Podelimo sada segment [1, 2] na 10 podsegmenata jednake dužine tačkama 1, 1; 1, 2;
1, 3;. . . i izračunajmo vrednost funkcije u tim tačkama:
f (1, 1) = −0, 79, f (1, 2) = −0, 56, f (1, 3) = −0, 31, f (1, 4) = −0, 04, f (1, 5) = 0, 25.
Iz f (1,
√ 4) < 0 i f (1, 5) > 0 na osnovu Posledice 3.119 sledi da se nula funkcije f , tj.
broj 2 nalazi u intervalu (1, 4; 1, 5). Dalje delimo segment [1, 4; 1, 5] na 10 jednakih po
dužini delova tačkama 1, 41; 1, 42; . . . , i računamo:
f (1, 41) = −0, 0119 < 0, f (1, 42) = 0, 0164 > 0,
√ √
odakle sledi da 2 ∈ (1, 41; 1, 42). Stoga kao približnu vrednost za 2 možemo uzeti
1,41 ili 1,42, i pri tome pravimo grešku koja je manja od 1/100. •
Sledeća posledica govori o tome da je slika segmenta neprekidnom funkcijom opet

segment.
Posledica 3.122. Neka je f neprekidna funkcija na segmentu [a, b], i neka je m =
inf f (x) i M = sup f (x). Tada za svako y, takvo da je m ≤ y ≤ M , postoji x ∈ [a, b]
a≤x≤b a≤x≤b
tako da je f (x) = y i važi jednakost
f ([a, b]) = [m, M ].
Dokaz. Na osnovu Vajerštrasove teoreme postoje tačke α, β ∈ [a, b], takve da je

f (α) = m i f (β) = M . Neka je, recimo, α < β i posmatrajmo segment [α, β] (ako je
β < α posmatraćemo segment [β, α]). Budući da je [α, β] ⊂ [a, b], sledi da je funkcija
f neprekidna na segmentu [α, β]. Neka je y ∈ (m, M ) proizvoljno. To znači da je y
izmed̄u f (α) i f (β), pa iz Bolcano-Košijeve teoreme primenjene na segmet [α, β] sledi
da postoji x ∈ (α, β) takav da je f (x) = y, i stoga y ∈ f ((α, β)). Prema tome, za
svako y takvo da je m ≤ y ≤ M , postoji x ∈ [α, β] ⊂ [a, b] tako da je f (x) = y, tj.
[m, M ] ⊂ f ([α, β]) ⊂ f ([a, b]).
Obrnuta inkluzija je očigledna, jer za svako x ∈ [a, b] važi m = inf f (x) ≤ f (x) ≤
a≤x≤b
sup f (x) = M , tj. f (x) ∈ [m, M ], i prema tome f ([a, b]) ⊂ [m, M ].
a≤x≤b
Posledica 3.123. Neka je funkcija f monotona i neprekidna na segmentu [a, b]. Tada
je f ([a, b]) segment sa krajevima u tačkama f (a) i f (b). Pritom, ako je f rastuća, onda
je f ([a, b]) = [f (a), f (b)]. Ako je f opadajuća funkcija, onda je f ([a, b]) = [f (b), f (a)].
Dokaz. Neka je f rastuća funkcija. Tada za sve x ∈ [a, b] važi nejednakost f (a) ≤
f (x) ≤ f (b), pa je m = inf f (x) = f (a) i M = sup f (x) = f (b), i na osnovu
a≤x≤b a≤x≤b
Posledice 3.122 sledi f ([a, b]) = [m, M ] = [f (a), f (b)]. Za slučaj da je f opadajuća
funkcija, za sve x ∈ [a, b] važi f (a) ≥ f (x) ≥ f (b), odakle sledi m = inf f (x) = f (b) i
a≤x≤b
M = sup f (x) = f (a), te je f ([a, b]) = [m, M ] = [f (b), f (a)].
a≤x≤b
Ako neprekidna funkcija f na segmentu [a, b] nije monotona, onda f ([a, b]) ne mora
biti segment sa krajevima u[tačkama
] f (a) i f (b). Tako, na primer, funkcija f (x) = sin x
π 7π
je neprekidna na segmentu , , ali nije monotona i
6 3
([ ]) [ ( ) ( )] [ √ ]
π 7π π 7π 1 3
f , = [−1, 1] ̸= f ,f = , .
6 3 6 3 2 2
U opštem slučaju obrat Bolcano-Košijeve teoreme, a takod̄e i Posledice 3.122, ne

važi. Na primer, funkcija

 0, x = −1,
f (x) =
 2
x , −1 < x ≤ 1,
ima osobinu da za svaki broj C takav da je f (0) = 0 < C < 1 = f (1) postoji bar jedna
tačka ξ ∈ (−1, 1) takva da je f (ξ) = C, i funkcija f segment [−1, 1] slika na segment
[0, 1], ali ova funkcija nije neprekidna na segmentu [−1, 1] (prekidna je u tački x = −1).
Takod̄e, funkcija 
 1
 sin , x ̸= 0,
g(x) = x


0, x = 0,
bilo koji segment koji sadrži 0 preslikava na segment [−1, 1],23 ali nije neprekidna na tom
23
Posmatrajmo ovu funkciju na segmentu [a, b] koji sadrži 0, tj. važi a ≤ 0 < b ili a < 0 ≤ b. Pokažimo
1
da je g([a, b]) = [−1, 1]. Kako je |g(x)| = | sin | ≤ 1 za sve x ̸= 0 i g(0) = 0, to je g([a, b]) ⊂ [−1, 1].
x
Preostaje da pokažemo da za proizvoljan broj C iz segmenta [−1, 1] postoji ξ ∈ [a, b] tako da je g(ξ) = C.
1 1
Ako je a ≤ 0 < b, za niz xn = (n = 1, 2, . . . ) važi da je g(xn ) = sin = sin(arcsin C +
arcsin C + 2nπ xn
2nπ) = C, i s obzirom da je xn > 0 za sve n ∈ N i lim xn = 0, za dovoljno veliko n ∈ N imamo da je
n→∞
xn ∈ (a, b). Prema tome, za ξ = xn ∈ [a, b] važi g(ξ) = C.
1
Ako je pak a < 0 ≤ b, onda za niz zn = (n = 1, 2, . . . ) važi da je g(zn ) = sin(arcsin C −
arcsin C − 2nπ
2nπ) = C i zn < 0 za sve n ∈ N, i kako je lim zn = 0, to za dovoljno veliko n ∈ N imamo da je zn ∈ (a, b).
n→∞
1 1
Stoga za ξ = zn ∈ [a, b] važi g(ξ) = C. (Za xn = i zn =
π − arcsin C + 2nπ π − arcsin C − 2nπ
(n = 1, 2, . . . ) takod̄e važi lim xn = lim zn = 0, i zn < 0 < xn i g(xn ) = g(zn ) = C za sve n ∈ N.)
n→∞ n→∞
segmentu jer je prekidna u 0. U narednoj sekciji ćemo videti da za monotone funkcije

definisane na segmentu važi obrat Bolcano-Košijeve teoreme i Posledice 3.122.
Sledeća posledica pokazuje da neprekidna funkcija interval ma kog tipa preslikava na
interval (koji može biti ograničen ili neograničen, otvoren, zatvoren ili poluotvoren).
Posledica 3.124. Neka je I interval i funkcija f : I → R neprekidna na I. Tada je
f (I) interval.
Dokaz. Neka y1 , y2 ∈ f (I) i y1 < y < y2 . Onda postoje x1 , x2 ∈ I tako da je f (x1 ) = y1
i f (x2 ) = y2 . Tada je x1 < x2 ili x2 < x1 . Odred̄enosti radi neka je x1 < x2 . Kako je
I interval i x1 , x2 ∈ I, to [x1 , x2 ] ⊂ I, i kako je funkcija f neprekidna na intervalu I, to
je ona neprekidna na segmentu [x1 , x2 ]. S obzirom da je f (x1 ) = y1 < y < y2 = f (x2 ),
na osnovu Bolcano-Košijeve teoreme zaključujemo da postoji x ∈ (x1 , x2 ), i stoga x ∈ I,
tako da je f (x) = y. Odavde sledi da y ∈ f (I). Na osnovu Definicije 1.82 zaključujemo
da je f (I) interval.
1
Na primer, funkcija f (x) = je neprekidna na intervalu (0, 1] i preslikava ga
x
na neograničen interval [1, +∞), a takod̄e je neprekidna i na neograničenom intervalu
[1, +∞) i preslikava ga na ograničeni interval (0, 1]. Funkcija

 1, x ≤ −1,
g(x) = x2 , −1 ≤ x ≤ 1,

1, x ≥ 1,
je neprekidna na skupu R i bilo koji interval, ograničen ili neograničen, otvoren, zatvoren
ili poluotvoren, sa krajevima u tačkama a i b, −∞ ≤ a < −1 < 1 < b ≤ +∞, preslikava
na segmet [0, 1]. Konstantna funkcija h(x) = c, x ∈ R, bilo koji interval slika na segment
[c, c] = {c}. U narednoj sekciji ćemo videti da neprekidna i strogo monotona finkcija
otvoreni interval preslikava na otvoreni interval.
‘
3.9 Neprekidnost i monotonost. Neprekidnost inverzne

funkcije
U ovoj sekciji najpre se razmatra veza izmed̄u osobina monotonosti i neprekidnosti
funkcije definisane na segmentu, tj. raspravlja se o monotonosti neprekidne funkcije
i neprekidnosti monotone funkcije. Pri tome je dat potreban i dovoljan uslov da je
neprekidna funkcija na segmentu strogo monotona, a takod̄e i potreban i dovoljan uslov
da je monotona funkcija na segmentu neprekidna.
Počinjemo jednom osobinom strogo monotonih funkcija. Sledeće tvrd̄enje nam govori
da je strogo monotona funkcija f : X → R injektivna, te postoji inverzna funkcija restrik-
cije funkcije f sa X na f (X), f −1 : f (X) → X, koja je pritom istog tipa monotonosti.
Tvrd̄enje 3.125. Neka je f : X → Y strogo monotona funkcija na skupu X i neka je
f (X) = Y . Tada postoji inverzna funkcija f −1 : Y → X i ona je takod̄e strogo monotona,
i to strogo rastuća (strogo opadajuća) ako je f strogo rastuća (strogo opadajuća).
3.9. Neprekidnost i monotonost. Neprekidnost inverzne funkcije 221
Dokaz. Neka je f : X → Y strogo rastuća funkcija. Pokažimo da je f injekcija. Neka

su x1 , x2 ∈ X i x1 ̸= x2 . Tada je ili x1 < x2 ili x2 < x1 . Odavde, budući da je f
strogo rastuća funkcija, sledi ili je f (x1 ) < f (x2 ) ili f (x2 ) < f (x1 ). Dakle, f (x1 ) ̸=
f (x2 ). Prema tome, f je injekcija, a kako je po pretpostavci f surjekcija (f (X) = Y ),
zaključujemo da je f bijekcija. Sledi f ima inverznu funkciju f −1 : Y → X.
Pokažimo da je f −1 strogo rastuća funkcija. Neka su y1 , y2 ∈ Y takvi da je
y1 < y 2 , (3.81)
i neka je x1 = f −1 (y1 ) i x2 = f −1 (y2 ). Moguća su tri slučaja: ili je x1 = x2 , ili x1 > x2 ili
x1 < x2 . Ako je x1 = x2 , onda bismo zbog jednoznačnosti funkcije f imali f (x1 ) = f (x2 ),
tj. y1 = y2 , što je u suprotnosti sa (3.81). Ako bi bilo x1 > x2 , onda bi, s obzirom da je
f strogo rastuća, važilo f (x1 ) > f (x2 ), tj. y1 > y2 , što je takod̄e u suprotnosti sa (3.81).
Prema tome, x1 < x2 , tj. f −1 (y1 ) < f −1 (y2 ), te je f −1 strogo rastuća funkcija.
Za slučaj strogo opadajuće funkcije f dokaz je analogan, ili se može prethodno
dokazano tvrd̄enje primeniti na funkciju −f , jer kada je f strogo opadajuća funkcija,
onda je −f strogo rastuća funkcija.
Sledeće tvrd̄enje govori o tome da za neprekidne funkcije na segmentu važi obrat
Tvrd̄enja 3.125, tj. neprekidna i injektivna funkcija na segmentu je strogo monotona.
Drugim rečima, kod neprekidnih funkcija na segmentu stroga monotonost je potreban i
dovoljan uslov za injektivnost i egzistenciju inverzne funkcije.
Tvrd̄enje 3.126. Neka je f neprekidna funkcija na segmentu [a, b]. Tada je f strogo
monotona na segmentu [a, b] ako i samo ako je injektivna na tom segmentu.
Dokaz. Implikacija (=⇒) je već dokazana u prethodnom tvrd̄enju. Obrnutu implikaciju

dokazujemo metodom svod̄enja na apsurd. Prepostavimo da je funkcija f injektivna na
[a, b] i da nije strogo monotona na ovom segmentu. Tada postoje tri tačke x1 , x2 , x3 ∈
[a, b] takve da je x1 < x2 < x3 ali ne važe nejednakosti f (x1 ) < f (x2 ) < f (x3 ), niti
nejednakosti f (x1 ) > f (x2 ) > f (x3 ), tj. f (x2 ) se ne nalazi izmed̄u tačaka f (x1 ) i f (x3 ).
To znači da je moguć jedan od sledeća četiri slučaja:
1. f (x2 ) < f (x1 ) < f (x3 ),
2. f (x1 ) < f (x3 ) < f (x2 ),
3. f (x2 ) < f (x3 ) < f (x1 ),
4. f (x3 ) < f (x1 ) < f (x2 ).
U prvom slučaju posmatrajmo funkciju f na segmentu [x2 , x3 ]. Ona je neprekidna
na ovom segmentu i s obzirom da je f (x2 ) < f (x1 ) < f (x3 ), na osnovu Bolcano-Košijeve
teoreme sledi da postoji ξ ∈ (x2 , x3 ) tako da je f (ξ) = f (x1 ). Kako je x1 < x2 < x3 ,
sledi da je ξ ̸= x1 . Ovo je u suprotnosti sa tim da je f injekcija. Slično se u ostalim
slučajevima dolazi do protivurečnosti.
Iz Tvrd̄enja 3.125 i 3.126 sledi naredna posledica.
Posledica 3.127. Neka je f neprekidna funkcija na segmentu [a, b]. Tada je f strogo
monotona na segmentu [a, b] ako i samo ako postoji inverzna funkcija f −1 : f ([a, b]) →
[a, b].24 Pritom, f −1 je strogo monotona, i to strogo rastuća (strogo opadajuća) ako je f
strogo rastuća (opadajuća).
Sada ćemo razmatrati pitanje neprekidnosti monotone funkcije. Počinjemo sledećim

tvrd̄enjem.
Tvrd̄enje 3.128. Neka je funkcija f : (a, b) → R monotona na intervalu (a, b). Tada
ona može imati samo prekide prve vrste.
Dokaz. Neka je x0 ∈ (a, b) tačka prekida. Na osnovu Posledice 3.97 postoje konačne
granične vrednosti lim f (x) i lim f (x), pa zaključujemo da je x0 tačka prekida
x→x0 −0 x→x0 +0
prve vrste.
Lema 3.129. Neka je x0 ∈ (a, b) tačka prekida monotone funkcije f : (a, b) → R. Ako
je funkcija f rastuća, onda važe nejednakosti
lim f (x) ≤ f (x0 ) ≤ lim f (x), (3.82)

x→x0 −0 x→x0 +0
i barem u jednoj od nejednakosti u (3.82) važi stroga nejednakost.

Ako je f opadajuća funkcija, onda važe nejednakosti
lim f (x) ≥ f (x0 ) ≥ lim f (x), (3.83)

x→x0 −0 x→x0 +0
i barem u jednoj od nejednakosti u (3.83) važi stroga nejednakost.
Dokaz. Neka je f rastuća funkcija. Na osnovu Posledice 3.97 sledi da važe nejednakosti
(3.82). Ako bi važilo lim f (x) = f (x0 ) = lim f (x), onda bismo imali da postoji
x→x0 −0 x→x0 +0
granična vrednost funkcije f u tački x0 (Tvrd̄enje 3.30) i da je jednaka f (x0 ). To bi
značilo da je funkcija neprekidna u tački x0 , što je u suprotnosti sa pretpostavkom da
je x0 tačka prekida. Prema tome, u bar jednoj od nejednakosti lim f (x) ≤ f (x0 ) ≤
x→x0 −0
lim f (x) važi stroga nejednakost.
x→x0 +0
Tvrd̄enje se analogno dokazuje za slučaj kada je f opadajuća funkcija. Takod̄e je
moguće slučaj opadajuće funkcije svesti na prethodni jer je onda −f rastuća funkcija.
Sledeće tvrd̄enje govori o tome da za monotone funkcije važi obrat Bolcano-Košijeve

teoreme.
Tvrd̄enje 3.130. Neka je f : [a, b] → R monotona funkcija, i neka za svaki broj C

koji se nalazi izmad̄u brojeva f (a) i f (b) postoji bar jedna tačka c ∈ (a, b) takva da je
f (c) = C. Tada je funkcija f neprekidna na [a, b].
24
Ako je f rastuća funkcija, onda je f ([a, b]) = [f (a), f (b)], dok u slučaju opadajuće funkcije imamo
da je f ([a, b]) = [f (b), f (a)] (Posledica 3.123).
Drugim rečima, ako je f monotona funkcija na segmentu [a, b] i ako je f ([a, b]) takod̄e
segment, onda je f neprekidna funkcija na [a, b].25
Dokaz. Pretpostavimo da funkcija f nije neprekidna na [a, b], tj. postoji tačka x0 ∈ [a, b]
takva da je funkcija f prekidna u x0 , i neka je, na primer, a < x0 < b (slučajeve kada je
x0 = a ili x0 = b razmatramo slično). Neka je f rastuća funkcija. Tada na osnovu Leme
3.129 važi: f (x0 − 0) < f (x0 ) ili f (x0 ) < f (x0 + 0). Neka je f (x0 ) < f (x0 + 0) (slično
se razmatra slučaj kada je f (x0 − 0) < f (x0 )). Na osnovu Teoreme 3.95 imamo da je
f (x0 +0) = inf f (x). Neka je C ∈ (f (x0 ), f (x0 +0)). Kako je f (a) ≤ f (x0 ) < f (x0 +0) =
(x0 ,b]
inf f (x) ≤ f (b), sledi (f (x0 ), f (x0 +0)) ⊂ (f (a), f (b)), pa je C ∈ (f (a), f (b)). Pokažimo
(x0 ,b]
sada da C ne može biti slika nijednog broja c ∈ [a, b]. Zaista, za x ∈ [a, x0 ) važi
f (x) ≤ f (x0 ) < C, dok za x ∈ (x0 , b] važi f (x) ≥ inf f (x) = f (x0 + 0) > C, i prema
(x0 ,b]
tome, f (x) ̸= C za svako x ∈ [a, b]. Dakle, bilo koji broj C iz intervala (f (x0 ), f (x0 + 0))
nalazi se izmed̄u brojeva f (a) i f (b), i nije slika nijednog broja c ∈ [a, b]. Dobijena
kontradikcija dokazuje tvrd̄enje.
Tvrd̄enje se analogno dokazuje za slučaj opadajuće funkcije f , ili se ovaj slučaj svodi
na prethodni budući da je onda −f rastuća funkcija.
Objedinjujući Tvrd̄enje 3.130 i Posledicu 3.123 dobijamo sledeću teoremu.
Teorema 3.131. Neka je f : [a, b] → R monotona funkcija. Tada je f neprekidna

funkcija na [a, b] ako i samo ako je slika tog segmenta segment sa krajevima f (a) i f (b).
Dokaz. Neka je f neprekidna i monotona na [a, b]. Tada je na osnovu Posledice 3.123 slika
segmenta [a, b] opet segment sa krajevima u tačkama f (a) i f (b) (f ([a, b]) = [f (a), f (b)]
za rastuću funkciju i f ([a, b]) = [f (b), f (a)] za opadajuću funkciju).
Ako je slika segmenta [a, b] segment sa krajevima f (a) i f (b), onda, budući da je f
monotona, na osnovu Tvrd̄enja 3.130 sledi da je f neprekidna.
Teorema 3.132. Neka je funkcija f : [a, b] → R strogo rastuća (strogo opadajuća) i

neprekidna. Tada je inverzna funkcija f −1 definisana, strogo rastuća (strogo opadajuća)
i neprekidna na segmentu [f (a), f (b)] ([f (b), f (a)]).
Dokaz. Neka je f ([a, b]) = Y . Ako je f strogo rastuća funkcija, onda je Y = [f (a), f (b)],
a ako je f strogo opadajuća funkcija, onda je Y = [f (b), f (a)] (Posledica 3.123). Iz
Tvrd̄enja 3.125 sledi da je inverzna funkcija f −1 definisana i strogo monotona na skupu
Y , tj. na segmentu sa krajevima f (a) i f (b). Kako je f −1 monotona funkcija na segmentu
25
Uslov da za svaki broj C koji se nalazi izmad̄u brojeva f (a) i f (b) postoji bar jedna tačka c ∈ (a, b)
takva da je f (c) = C znači za slučaj rastuće (opadajuće) funkcije da je segment [f (a), f (b)] ([f (b), f (a)])
sadržan u skupu f ([a, b]). Kako inače za rastuću (opadajuću) funkciju važi da za svako x ∈ [a, b] imamo
f (x) ∈ [f (a), f (b)] (f (x) ∈ [f (b), f (a)]), tj. f ([a, b]) ⊂ [f (a), f (b)] (f ([a, b]) ⊂ [f (b), f (a)]), to se prethodni
uslov može zameniti uslovom da je f ([a, b]) = [f (a), f (b)] (f ([a, b]) = [f (b), f (a)]), i onda tvrd̄enje glasi:
Ako je f : [a, b] → R monotono rastuća funkcija i ako je f ([a, b]) = [f (a), f (b)], onda je f neprekidna
funkcija na [a, b].
Ako je f : [a, b] → R monotono opadajuća funkcija i ako je f ([a, b]) = [f (b), f (a)], onda je f neprekidna
funkcija na [a, b].
Y , i kako je slika tog segmenta funkcijom f −1 opet segment (f −1 (Y ) = [a, b]), na osnovu
Teoreme 3.131 (odnosno Tvrd̄enja 3.130) sledi da je f −1 neprekidna funkcija na segmentu
Y.
Teorema 3.132 se može dokazati i korišćenjem sledeća tri tvrd̄enja.

Tvrd̄enje 3.133. Neka je funkcija f : (a, b) → R strogo monotona na intervalu (a, b),
i neka je neprekidna u tački x0 ∈ (a, b). Tada je inverzna funkcija definisana, strogo
monotona na skupu f ((a, b)) i neprekidna u tački f (x0 ).
Dokaz. Neka je funkcija f strogo rastuća na intervalu (a, b). Na osnovu Tvrd̄enja 3.125
inverzna funkcija f −1 je definisana i strogo rastuća na skupu f ((a, b)). Neka je y0 =
f (x0 ). Fiksirajmo ϵ > 0. Ne umanjujući opštost dokaza pretpostavimo da je ϵ takvo da
je a < x0 − ϵ < x0 < x0 + ϵ < b. Budući da je funkcija f strogo rastuća, sledi da je
f (x0 − ϵ) < f (x0 ) = y0 < f (x0 + ϵ). Izaberimo δ > 0 tako da je
f (x0 − ϵ) < y0 − δ < y0 < y0 + δ < f (x0 + ϵ). (3.84)
Tada za svako y ∈ f ((a, b)) takvo da je y ∈ (y0 − δ, y0 + δ), iz (3.84) sledi
f (x0 − ϵ) < y < f (x0 + ϵ),
a kako je f −1 strogo rastuća funkcija, dobijamo
f −1 (f (x0 − ϵ)) < f −1 (y) < f −1 (f (x0 + ϵ),
tj. (x0 = f −1 (y0 ))
f −1 (y0 ) − ϵ = x0 − ϵ < f −1 (y) < x0 + ϵ = f −1 (y0 ) + ϵ.
Prema tome, za zadato ϵ > 0 našli smo δ > 0 tako da za svako y ∈ f ((a, b)) takvo da je
|y −y0 | < δ važi |f −1 (y)−f −1 (y0 )| < ϵ, pa je funkcija f −1 neprekidna u tački y0 = f (x0 ).
Analogno se dokazuje slučaj kada je f strogo opadajuća funkcija.
Slično se dokazuju sledeća dva tvrd̄enja.
Tvrd̄enje 3.134. Neka je funkcija f : [a, b) → R strogo rastuća (strogo opadajuća) na
intervalu [a, b), a ∈ R, b ∈ R. Tada je inverzna funkcija definisana na skupu f ([a, b)) i
ako je funkcija f neprekidna zdesna u tački a, tada je inverzna funkcija f −1 neprekidna
zdesna (sleva) u tački f (a).
Tvrd̄enje 3.135. Neka je funkcija f : (a, b] → R strogo rastuća (strogo opadajuća) na
intervalu (a, b], a ∈ R, b ∈ R. Tada je inverzna funkcija definisana na skupu f ((a, b]) i
ako je funkcija f neprekidna sleva u tački b, tada je inverzna funkcija f −1 neprekidna
sleva (zdesna) u tački f (b).
Sledeća lema pokazuje da neprekidna, strogo monotona funkcija otvoreni interval

(ograničen ili neograničen) preslikava na otvoreni interval (ograničen ili neograničen).
1
Na primer, funkcija f (x) = je neprekidna i strogo opadajuća na ograničenom intervalu
x
(0, 1) i preslikava ga na neograničen interval (1, +∞), a takod̄e je neprekidna i strogo
opadajuća i na neograničenom intervalu (1, +∞), i preslikava ga na ograničeni interval
(0, 1).
Lema 3.136. Neka je funkcija f strogo rastuća (strogo opadajuća) i neprekidna na

ograničenom ili neograničenom intervalu (a, b).
Ako je a konačan broj, neka je
c = lim f (x),
x→a+0
a ako je a = −∞, neka je c = lim f (x).

x→−∞
Ako je b konačan broj, neka je
d = lim f (x),
x→b−0
a ako je b = +∞, neka je d = lim f (x).

x→+∞
Tada je f ((a, b)) = (c, d) (f ((a, b)) = (d, c)).
Dokaz. Neka je funkcija f strogo rastuća na intervalu (a, b). Na osnovu Teoreme 3.95 sledi
da je c = inf f (x) i d = sup f (x), i zato za svako x ∈ (a, b) važi c ≤ f (x) ≤ d. Dokažimo
(a,b) (a,b)
da u obe prethodne nejednakosti važi stroga nejednakost, tj. da za svako x ∈ (a, b)
važi c < f (x) < d. Zaista, ako bi postojao x0 ∈ (a, b) takav da je f (x0 ) = c, tada za
svako x ∈ (a, x0 ), zato što je funkcija f strogo rastuća, važi f (x) < f (x0 ) = c, što je u
suprotnosti sa tim da je c = inf f (x). Slično se dokazuje da ne postoji x0 ∈ (a, b) takav
(a,b)
da je f (x0 ) = d. Prema tome, za svako x ∈ (a, b) važi f (x) ∈ (c, d), tj. f ((a, b)) ⊂ (c, d).
Ostaje da dokažemo da je (c, d) ⊂ f ((a, b)). Zato uzmimo proizvoljno y0 ∈ (c, d) i
pokažimo da postoji x0 ∈ (a, b) tako da je f (x0 ) = y0 . Iz c < y0 < d, budući da je
c = inf f (x) a d = sup f (x), postoje x1 , x2 ∈ (a, b) takvi da je f (x1 ) < y0 < f (x2 ).
(a,b) (a,b)
Sledi x1 < x2 (jer u protivnom, ako bi bilo x1 ≥ x2 , onda bi, budući da je f rastuća
funkcija, imali f (x1 ) ≥ f (x2 )). Kako je funkcija f neprekidna na segmentu [x1 , x2 ] i
f (x1 ) < y0 < f (x2 ), na osnovu Bolcano-Košijeve teoreme sledi da postoji x0 ∈ (x1 , x2 )
tako da je f (x0 ) = y0 . Prema tome, f ((a, b)) = (c, d).
U slučaju strogo opadajuće funkcije f analogno dokazujemo da je f ((a, b)) = (d, c).

( π π)
Primer 3.137. Funkcija x 7→ tg x je strogo rastuća i neprekidna na intervalu − ,
2 2
(Primeri 3.112 (iii)), i kako je limπ tgx = −∞ i lim tgx = +∞ (Primeri 3.69 (i)),
x→− +0 x→ 2 −0
π
(( π π )) 2
iz Leme 3.136 sledi tg − , = R.
2 2
Slično, funkcija x 7→ ctg x je strogo rastuća i neprekidna na intervalu (0, π)), i s
obzirom da je lim ctgx = +∞ i lim ctgx = −∞, na osnovu Leme 3.136 zaključujemo
x→+0 x→π−0
da je ctg ((0, π)) = R. •
Napomena 3.138. Koristeći Lemu 3.136 možemo dokazati na još jedan način Teoremu
1.92 o egzistenciji i jedinstvenosti n-tog korena.
Naime, za n ∈ N funkcija f (x) = xn je strogo rastuća na intervalu (0, +∞) jer iz
0 < x1 < x2 sledi 0 < xn1 < xn2 ((1.55)). Na osnovu Primera 3.102 (ii) funkcija f
je neprekidna na skupu R, pa stoga i na intervalu (0, +∞), i lim f (x) = lim f (x) =
x→+0 x→0
f (0) = 0. Kako je na osnovu Posledice 3.55 lim xn = +∞, to iz Leme 3.136 sledi da je
x→+∞
f ((0, +∞)) = (0, +∞), i s obzirom da je f zbog stroge monotonosti injekcija (Tvrd̄enje
3.125), funkcija f : (0, +∞) → (0, +∞) je bijekcija. Stoga za svako a ∈ R, a > 0, postoji
jedinstven pozitivan realan broj x takav da je xn = a, što je upravo tvrd̄enje Teoreme
1.92. •
Sledeća teorema govori o tome da neprekidna i strogo monotona funkcija na otvorenom,

ograničenom ili neograničenom intervalu ima inverznu funkciju, koja je takod̄e neprekidna.
Teorema 3.139. Neka je funkcija f strogo rastuća (strogo opadajuća) i neprekidna na

ograničenom ili neograničenom intervalu (a, b).
Ako je a konačan broj, neka je
c = lim f (x),
x→a+0

x→−∞
Ako je b konačan broj, neka je
d = lim f (x),
x→b−0

x→+∞
Tada je inverzna funkcija f −1 definisana, strogo rastuća (strogo opadajuća) i nepre-
kidna na ograničenom ili neograničenom intervalu (c, d) ((d, c)).
Dokaz. Neka je funkcija f strogo rastuća na intervalu (a, b). Na osnovu Leme 3.136
sledi f ((a, b)) = (c, d). Dalje na osnovu Tvrd̄enja 3.125 zaključujemo da postoji inverzna
funkcija f −1 : (c, d) → (a, b) i da je ona takod̄e strogo rastuća. Dokažimo još da je f −1
neprekidna na (c, d).
Neka je y0 ∈ (c, d) proizvoljan broj. Tada postoji x0 ∈ (a, b) takav da je f (x0 ) = y0 .
Postoji δ > 0 takav da je [x0 − δ, x0 + δ] ⊂ (a, b). Tada funkcija f slika segment
[x0 − δ, x0 + δ] na segment [f (x0 − δ), f (x0 + δ)], f je neprekidna i strogo rastuća, pa
je na osnovu Teoreme 3.132 i inverzna funkcija f −1 neprekidna na segmentu [f (x0 −
δ), f (x0 + δ)], pa dakle i u tački y0 jer y0 ∈ [f (x0 − δ), f (x0 + δ)] (iz x0 − δ < x0 < x0 + δ
sledi f (x0 − δ) < f (x0 ) = y0 < f (x0 + δ)). Kako je f −1 neprekidna u proizvoljnoj tački
y0 ∈ (c, d), sledi da je f −1 neprekidna na intervalu (c, d). (Neprekidnost inverzne funkcije
f −1 u proizvoljnoj tački y0 ∈ (c, d) sledi takod̄e iz Tvrd̄enja 3.133.)
Tvrd̄enje se analogno dokazuje za slučaj strogo opadajuće funkcije.
Iz Teoreme 3.139, Tvrd̄enja 3.125, Tvrd̄enja 3.134 i Tvrd̄enja 3.135 slede naredne
dve teoreme.

ograničenom ili neograničenom intervalu [a, b) , a ∈ R, b ∈ R.
Neka je c = f (a). Ako je b konačan broj, neka je
d = lim f (x),
x→b−0

x→+∞
Tada je inverzna funkcija f −1 definisana, strogo rastuća (strogo opadajuća) i neprekidna
na ograničenom ili neograničenom intervalu [c, d) ((d, c]).

ograničenom ili neograničenom intervalu (a, b], a ∈ R, b ∈ R.
Neka je d = f (b). Ako je a konačan broj, neka je
c = lim f (x),
x→a+0

x→−∞
Tada je inverzna funkcija f −1 definisana, strogo rastuća (strogo opadajuća) i neprekidna
na ograničenom ili neograničenom intervalu (c, d] ([d, c)).
Već smo videli da postoji više varijanti teoreme o graničoj vrednosti složene funkcije.
Sledeća teorema je jedna od njih.
Teorema 3.142. Neka je funkcija f neprekidna i strogo monotona u okolini tačke a ∈ R,

i neka je funkcija g definisana u nekoj probodenoj okolini tačke b = f (a). Tada postoji
lim g(f (x)) ako i samo ako postoji lim g(y), i važi jednakost
x→a y→b
lim g(f (x)) = lim g(y). (3.85)

x→a y→b
Dokaz. Neka je funkcija f neprekidna i strogo rastuća u okolini Uδ0 (a) tačke a, i neka je
◦
funkcija g definisana u probodenoj okolini tačke b, U ϵ (b), ϵ > 0. Iz neprekidnosti funkcije
f u tački a sledi da postoji 0 < δ ≤ δ0 tako da je f (Uδ (a)) ⊂ Uϵ (b). Jasno, funkcija f je
neprekidna i strogo rastuća u okolini Uδ (a). Kako je zbog stroge monotonosti f injekcija,
◦ ◦ ◦
to je za svako x ∈ U δ (a), f (x) ̸= f (a) = b. Prema tome, f (U δ (a)) ⊂ U ϵ (b), pa je složena
◦
funkcija g ◦ f definisana u probodenoj okolini tačke a, U δ (a).
Neka je c = lim f (x) i d = lim f (x). Na osnovu Teoreme 3.139 imamo
x→a−δ+0 x→a+δ−0
f ((a − δ, a + δ)) = (c, d), b = f (a) ∈ (c, d), inverzna funkcija f −1 je definisana, strogo
rastuća i neprekidna na intervalu (ograničenom ili neograničenom) sa krajevima u tačkama
c i d, pa je za svako y ∈ (c, d) \ {b}, f −1 (y) ̸= f −1 (b) = a i lim f −1 (y) = f −1 (b) = a.
y→b
Neka postoji lim g(y). Iz Teoreme 3.80, s obzirom da je lim f (x) = f (a) = b i
y→b x→a
◦
f (x) ̸= b za svako x ∈ U δ (a), sledi da postoji lim g(f (x)) i da važi jednakost 3.85.
x→a
Obnuto, neka postoji lim g(f (x)). Opet iz Teoreme 3.80, budući da je lim f −1 (y) = a
x→a y→b
if −1 (y) ̸= a za svako y ∈ (c, d) \ {b}, sledi da postoji granična vrednost složene funkcije
(g ◦ f ) ◦ f −1 = g ◦ (f ◦ f −1 ) = g u tački b i da važi jednakost
lim ((g ◦ f ) ◦ f −1 )(y) = lim (g ◦ f )(x),
y→b x→a
tj. lim g(y) = lim (g ◦ f )(x).

y→b x→a
Tvrd̄enje se analogno dokazuje za slučaj strogo opadajuće funkcije f .
3.10 Neprekidnost elementarnih funkcija

Definišimo najpre osnovne elementarne funkcije.
Definicija 3.143. Konstantne, stepene, eksponencijalne, logaritamske, trigonometrijske
i inverzne trigonometrijske funkcije su osnovne elementarne funkcije.
Definišimo sada pojam elementarne funkcije.
Definicija 3.144. 1. Osnovne elementarne funkcije su elementarne funkcije.
f
2. Ako su f i g elementarne funkcije, onda su i f +g, f −g, f g, i g ◦f elementarne
g
funkcije (pod uslovom da su definisane).
3. Sve elementarne funkcije se dobijaju primenom pravila 1. i 2. konačno mnogo
puta.
√
Na primer funkcija |x| = x2 je elementarna i takod̄e funkcija
√
ln(arccos( x2 + x + 1))
y= √3
.
earctg(x2 +1)
√
Tvrd̄enje 3.145. Funkcija y = n
x, n ∈ N, neprekidna je u svakoj tački svog domena.
Dokaz. Neka je n neparan broj. Funkcija f (x) = xn je strogo rastuća na skupu
(−∞, +∞). Zaista, ako je 0 < x1 < x2 , onda je 0 < xn1 < xn2 ((1.55)), tj. f (0) <
f (x1 ) < f (x2 ). Ako je x1 < x2 < 0, onda je 0 < −x2 < −x1 , pa je na osnovu (1.55)
0 < (−x2 )n < (−x1 )n . Kako je n neparan broj, to je (−x1 )n = −xn1 i (−x2 )n = −xn2 ,
i prema tome 0 < −xn2 < −xn1 . Odavde sledi xn1 < xn2 < 0, tj. f (x1 ) < f (x2 ) < f (0).
Za slučaj da je x1 < 0 < x2 , važi −x1 > 0, pa je (−x1 )n > 0, tj. −xn1 > 0.
Stoga je f (x1 ) = xn1 < 0 < xn2 = f (x2 ). Na osnovu Primera 3.102 (ii) funkcija f je
neprekidna na na skupu (−∞, +∞). Kako je na osnovu Posledice 3.55 lim xn = −∞ i
√
x→−∞
lim xn = +∞, iz Teoreme 3.139 sledi da je inverzna funkcija f −1 (x) = n x definisana,
x→+∞
strogo rastuća i neprekidna na skupu (−∞, +∞).
Pretpostavimo sada da je n paran broj. Funkcija f (x) = xn strogo rastuća i
neprekidna na intervalu [0, +∞), i budući da je f (0) = 0 i lim f (x) = +∞, iz Teoreme
√ x→+∞
3.140 sledi da je inverzna funkcija f −1 (x) = n x definisana, strogo rastuća i neprekidna
na intervalu [0, +∞).
3.10. Neprekidnost elementarnih funkcija 229
Tvrd̄enje 3.146. Neka su q ∈ N, p ∈ Z, p ̸= 0, i p i q uzajamno prosti. Funkcija

p √
f (x) = x q = q xp je neprekidna u svakoj tački svog domena.
√
Dokaz. Neka je h(x) = xp i g(x) = q x. Sa Df (respektivno, Dg , Dh ) označavamo domen
funkcije f (respektivno, g, h).
Neka je q neparan broj i p > 0. Tada je Dg = R i važi f = g ◦ h i Df = Dh = R.
Ako je q neparan broj i p < 0, onda je Dh = R \ {0}, a s obzirom da je Dg = R sledi
Df = Dh = R \ {0}.
Ako je q paran broj i p > 0 neparan broj, tada je Dg = [0, +∞) i h([0, +∞)) ⊂
[0, +∞), dok je h((−∞, 0)) ⊂ (−∞, 0) (p je neparan broj), pa je za funkciju f = g ◦ h
domen Df = [0, +∞).
Neka je q paran broj i p < 0 neparan broj. Tada je Dg = [0, +∞) i Dh = (−∞, 0) ∪
(0, +∞). Kako je h((0, +∞)) ⊂ (0, +∞) i h((−∞, 0)) ⊂ (−∞, 0) (p je neparan broj),
sledi da je domen funkcije f = g ◦ h interval (0, +∞).
U sva četiri slučaja funkcija f je neprekidna u svakoj tački svog domena na osnovu
Tvrd̄enja 3.145, Primera 3.102 (ii), Posledice 3.111 i Tvrd̄enja 3.114.
Teorema 3.147. Eksponencijalna funkcija y = ax , a > 0, je neprekidna na skupu R.
Dokaz. Ako je a = 1, onda je y = 1x = 1 za svako x ∈ R, i ovo je neprekidna funkcija

na R.
Neka je sada a ̸= 1. Dokažimo da je
lim a∆x = 1. (3.86)

∆x→0
√
√ n 1
Neka je najpre a > 1, i neka je ϵ > 0. Kako je lim n a = 1 i lim = 1, tj.
n→∞ n→∞ a
lim a n = lim a− n = 1, to postoji n0 ∈ N tako da je
1 1
n→∞ n→∞
− n1 1
1−ϵ<a 0 < 1 + ϵ i 1 − ϵ < a n0 < 1 + ϵ. (3.87)
1 1 1
Neka je δ = . Tada, ako je |∆x| < δ, onda je − < ∆x < , i iz činjenice da je
n0 n0 n0
y = ax strogo rastuća funkcija (jer a > 1) dobijamo
− n1 1
a 0 < a∆x < a n0 . (3.88)
Iz (3.87) i (3.88) sledi

1 − ϵ < a∆x < 1 + ϵ.
Prema tome, pokazali smo da za a > 1 i proizvoljno ϵ > 0 postoji δ > 0 tako da za svako
∆x za koje je |∆x| < δ važi nejednakost
|a∆x − 1| < ϵ,
što upravo znači da (3.86) važi za a > 1.

1
Neka je sada 0 < a < 1. Tada je b = > 1 i važi lim b∆x = 1, te je na osnovu
a ∆x→0
Tvrd̄enja 3.47 ((3.31))
1 1 1
lim a∆x = lim = ∆x
= = 1.
∆x→0 ∆x→0 b∆x lim b 1
∆x→0
Prema tome, (3.86) važi i za 0 < a < 1.

Iz (3.86) sledi
( ) ( )
lim ∆y = lim ax+∆x − ax = lim ax a∆x − 1 = 0,
∆x→0 ∆x→0 ∆x→0
što znači da je funkcija y = ax neprekidna u svakoj tački x ∈ R.
Posledica 3.148. Funkcija y = loga x, a > 0, a ̸= 1, je neprekidna funkcija na skupu

(0, +∞).
Dokaz. Za a > 1 (0 < a < 1) funkcija y = ax je strogo rastuća (opadajuća) na intervalu

(−∞, +∞). Kako je za a > 1,
lim ax = 0 i lim ax = +∞,

x→−∞ x→+∞
dok za 0 < a < 1 važi

lim ax = +∞ i lim ax = 0,
x→−∞ x→+∞
na osnovu Teoreme 3.139 i Teoreme 3.147 sledi da je inverzna funkcija y = loga x

neprekidna na intervalu (0, +∞).
Posledica 3.149. Funkcija y = xα , α ∈ R, je neprekidna funkcija na skupu (0, +∞).
Dokaz. Iz Posledice 3.148 i Posledice 3.111 sledi da je funkcija x 7→ α ln x neprekidna na

skupu (0, +∞), dok na osnovu Teoreme 3.147 imamo da je funkcija x 7→ ex neprekidna
na R. Sada na osnovu Tvrd̄enja 3.114 zaključujemo da je funkcija y = xα = eα ln x
neprekidna na skupu (0, +∞).
[ π π]
Funkcija f1 (x) = sin x je strogo rastuća i neprekidna na segmentu − , , i s
( π) (π ) ([ π π ]) 2 2
obzirom da je f1 − = −1 i f1 = 1, to je f1 − , = [−1, 1] (Posledica
2 2 2 2
3.123),
[ π π] i na osnovu Teoreme 3.132 sledi da postoji inverzna funkcija f1−1 : [−1, 1] →
− , koja je takod̄e strogo rastuća i neprekidna na segmentu [−1, 1]. Ovu funkciju
2 2
označavamo sa arcsin: f1−1 (x) = arcsin x.
Funkcija f2 (x) = cos x je strogo opadajuća i neprekidna na segmentu [0, π], f2 (0) = 1,
f2 (π) = −1 (i prema tome, f2 ([0, π]) = [−1, 1]), pa na osnovu Teoreme 3.132 sledi da
postoji inverzna funkcija f2−1 : [−1, 1] → [0, π], nju označavamo sa arccos, f2−1 (x) =
arccos x, i ova funkcija je strogo opadajuća i neprekidna na segmentu [−1, 1].
( π π)
Funkcija f3 : − , → R definisana sa f3 (x) = tg x (f3 je restrikcija funkcije tg
( π π )2 2
na interval − , ) je strogo rastuća i neprekidna, i budući da je limπ tgx = −∞
2 2 x→− 2 +0
(( π π ))
i lim tgx = +∞, sledi da je f3 − , = R (Primer 3.137), a iz Teoreme 3.139
x→ π2 −0 2 2
sledi da je inverzna funkcija f3−1 definisana, strogo rastuća i neprekidna na( R. Ovu
π π)
funkciju označavamo sa arctg. Prema tome, f3−1 (x) = arctg x i f3−1 : R → − , ,
( π π) 2 2
f3−1 (R) = − , .
2 2
Funkcija f4 : (0, π) → R definisana sa f4 (x) = ctg x (f4 je restrikcija funkcije ctg
na interval (0, π)) je strogo opadajuća i neprekidna, i s obzirom da je lim ctgx = +∞
x→+0
i lim ctgx = −∞, to je f4 ((0, π)) = R (Primer 3.137), i na osnovu Teoreme 3.139
x→π−0
zaključujemo da je inverzna funkcija f4−1 je definisana, strogo opadajuća i neprekidna
na R. Ovu funkciju označavamo sa arcctg. Prema tome, f4−1 (x) = arcctg x i f4−1 : R →
(0, π), f4−1 (R) = (0, π).
Tako smo dokazali sledeću posledicu:
Posledica 3.150. Inverzne trigonometrijske funkcije y = arcsin x, y = arccos x, y =
arctgx i y = arcctgx su neprekidne u svakoj tački svog domena.
Napomena 3.151. U prethodnom smo za funkciju ( πf (x) = arctg x dokazali da je ona
π)
definisana i strogo rastuća na R, i da je f (R) = − , . Za funkciju g(x) = arcctg x
2 2
smo dokazali da je definisana i strogo opadajuća na R, i da je g(R) = (0, π). Na osnovu
Teoreme 3.95 sledi da je
( π π) π
lim arctg x = inf f (x) = inf f (R) = inf − , =− ,
x→−∞ R 2 2 2
( π π) π
lim arctg x = sup f (x) = sup f (R) = sup − , = ,
x→+∞ R 2 2 2
dok na osnovu Teoreme 3.96 sledi
lim arcctg x = sup g(x) = sup g(R) = sup (0, π) = π,
x→−∞ R
lim arcctg x = inf g(x) = inf g(R) = inf (0, π) = 0. •
x→+∞ R
Teorema 3.152. Svaka elementarna funkcija je neprekidna u svakoj tački svog domena.
Dokaz. Dokazali smo da je svaka osnovna elementarna funkcija neprekidna u svakoj tački
svog domena. Sada iz Definicije 3.144 i Tvrd̄enja 3.110 i 3.114 sledi tvrd̄enje teoreme.
Primetimo da funkcija y = sgnx nije elementarna, bez obzira na njen relativno jed-
nostavan analitički izraz, jer nije neprekidna u 0.
Definicija 3.153. Za skup X ⊂ R kažemo da je simetričan u odnosu na 0 ili samo
simetričan ako iz x ∈ X sledi −x ∈ X. Za funkciju f : X → R, gde je X ⊂ R simetričan
skup, kažemo da je parna ako je
f (−x) = f (x) za sve x ∈ X,
a neparna ako je
f (−x) = −f (x) za sve x ∈ X.
Napomena 3.154. Ako je neparna funkcija f : X → Y bijekcija (X je simetričan

skup), onda ona ima inverznu funkciju f −1 : Y → X koja je takod̄e neparna. Zaista, za
proizvoljno y ∈ Y postoji x ∈ X tako da je f (x) = y. Stoga je −y = −f (x) = f (−x) ∈ Y ,
pa je Y takod̄e simetričan skup i
f −1 (−y) = f −1 (−f (x)) = f −1 (f (−x)) = −x = −f −1 (y),
što znači da je f −1 neparna. [ π π]

Funkcija arcsin je inverzna funkcija restrikcije funkcije sin na segment − , (ovo
2 2
je simetričan skup), i kako je ova restrikcija funkcije sin neparna funkcija, to je arcsin
neparna, i zato je arcsin(−x) = − arcsin x za svako x (∈ [−1, 1]. Takod̄e funkcija arctg
π π)
je inverzna funkcija restrikcije funkcije tg na interval − , (koji je simetričan), i s
2 2
obzirom da je ova restrikcija funkcije tg neparna funkcija, to je i arctg neparna funkcija,
pa je arctg(−x) = − arctg x za sve x ∈ R. •
Primer 3.155. Neka je a > 0 i a ̸= 1. Dokažimo da je
loga (1 + x) 1
lim = loga e = . (3.89)
x→0 x ln a
Zbog neprekidnosti funkcije y = loga x, iz (3.61) sledi
loga (1 + x) 1
( 1
)
lim = lim loga (1 + x) x = loga lim (1 + x) x = loga e.
x→0 x x→0 x→0
Iz (3.89) sledi
ln(1 + x)
lim = loge e = 1. • (3.90)
x→0 x
Primer 3.156. Ako je lim u(x) = a ∈ R, a > 0, i lim v(x) = b ∈ R, onda je
x→x0 x→x0
lim u(x)v(x) = ab .
x→x0
Zaista, iz neprekidnosti logaritamske funkcije sledi lim ln u(x) = ln a. Sada zbog

x→x0
neprekidnosti ekponencijalne funkcije zaključujemo
v(x) lim v(x) ln u(x)
lim u(x)v(x) = lim eln u(x) = lim ev(x) ln u(x) = ex→x0
lim v(x) lim ln u(x) b
= ex→x0 x→x0
= eb ln a = eln a = ab .
Slično, ako je lim an = a ∈ R, a > 0, i lim bn = b ∈ R, onda je

n→∞ n→∞
lim an bn = ab .
n→∞
n 1
Tako, budući da je lim = 1 i lim = 0, sledi da je
n→∞ n+1 n→∞ n+1
√ ( ) 1
n n n+1
lim n+1
= = 10 = 1.
n→∞ n+1 n+1
n+1 1
Iz lim n = 1 i lim = 0 sledi
n→∞ n→∞ n
√ ( )1/n
n+1 n+1
= 10 = 1. •
n
lim = lim
n→∞ n n→∞ n
Primer 3.157. Koristeći činjenicu da je

√
n
lim n = 1, (3.91)
n→∞
pokazaćemo da je
lim x1/x = 1.
x→+∞
√ √ √
Nad̄imo najpre lim n+1 n i lim n n + 1. Kako je lim n+1 n + 1 = 1 na osnovu
√ n→∞ √
n→∞ n→∞
n
(3.91) i lim n+1 n+1 = 1 i lim n n+1
n = 1 (Primer 3.156), to je
n→∞ n→∞
( √ ) √
√ √ n √ n
lim n+1
n = lim n+1· n+1
n+1
= lim n+1
n + 1 · lim n+1
= 1,
n→∞ n→∞ n+1 n→∞ n→∞ n+1
( √ ) √
√ √ n n + 1 √ n n + 1
n
lim n + 1 = lim n
n· = lim n · lim
n
= 1. (3.92)
n→∞ n→∞ n n→∞ n→∞ n
Neka je ϵ > 0 proizvoljan broj. Iz (3.92) sledi da postoji n0 ∈ N tako da za svako n ∈ N

važi 1 1
1
n ≥ n0 =⇒ 1 − ϵ < n n+1 < n n < (n + 1) n < 1 + ϵ (3.93)
Neka je M = n0 i neka je x > M . S obzirom da je tada [x] ≥ n0 , na osnovu (3.93)
zaključujemo da važi implikacija:
1 1
x > M =⇒ 1 − ϵ < [x] [x]+1 < ([x] + 1) [x] < 1 + ϵ. (3.94)
Na osnovu nejednakosti [x] ≤ x < [x] + 1 za x > M , s obzirom da je onda x > 1, važi
1 1 1
x [x]+1 < x x ≤ x [x] , pa je
1 1 1 1 1
[x] [x]+1 ≤ x [x]+1 < x x ≤ x [x] < ([x] + 1) [x] . (3.95)
Sada iz (3.94) i (3.95) dobijamo

1 1 1
x > M =⇒ 1 − ϵ < [x] [x]+1 < x x < ([x] + 1) [x] < 1 + ϵ.
Prema tome, za proizvoljno ϵ > 0 postoji M ∈ R tako da za sve x > M važi nejednakost
1 1
1 − ϵ < x x < 1 + ϵ, što upravo znači da je lim x x = 1. •
x→+∞
nk
Primer 3.158. Pokažimo da je niz sa opštim članom xn = n , n ∈ N, a, k ∈ R, a > 1,
a
nula-niz. Kako je
(n + 1)k ( )
xn+1 n+1 1 (n + 1)k 1 1 k
= a k = · = · 1 + , (3.96)
xn n a nk a n
an
( )
1 k
iz neprekidnosti stepene funkcije y = xk (Posledica 3.149) sledi lim 1 + = 1, te je
n→∞ n
( )
xn+1 1 1 k 1
zbog a > 1, lim = lim · 1 + = < 1, i iz Tvrd̄enja 2.15 sledi da postoji
n→∞ xn n→∞ a n a
xn+1
n0 ∈ N tako da je < 1 za sve n ≥ n0 . Prema tome, niz (xn0 , xn0 +1 , xn0 +2 , . . . ) je
xn
opadajući i ograničen odozdo nulom, te je na osnovu Teoreme 2.64 konvergentan. Kako
konvergencija niza ne zavisi od konačno mnogo članova niza, to je i niz (xn ) konvergentan,
te postoji x ∈ R tako da je x = lim xn . Tada je i lim xn+1 = x. Iz (3.96) sledi
n→∞ n→∞
( )
1 1 k
xn+1 = · 1+ xn , n ∈ N,
a n
odakle prelaskom na limes kad n → ∞ dobijamo
1
x= x.
a
Iz poslednje jednakosti sledi da je x = 0, i prema tome
nk
lim = 0. (3.97)
n→∞ an
Primetimo da (3.97) sledi takod̄e iz Primera 2.55 i Tvrd̄enja 2.43. •
Primer 3.159. Dokažimo da je za a, k ∈ R, a > 1,

ax
lim = +∞. (3.98)
x→+∞ xk
Primetimo najpre da je
( )k
an an n
k
= k· ,
(n + 1) n n+1
( )k
n n
osim toga, iz lim = 1, zbog neprekidnosti funkcije x 7→ xk imamo lim =
n→∞ n + 1 n→∞ n+1
a n
1k = 1, i kako je lim k = +∞, to na osnovu Tvrd̄enja 2.36 (iii) sledi
n→∞ n
an
lim = +∞. (3.99)
n→∞ (n + 1)k
Kao u Primeru 3.17 zaključujemo da za svaki niz prirodnih brojeva (mn ) takav da je
lim mn = +∞ važi
k→∞
amn
lim = +∞. (3.100)
n→∞ (mn + 1)k
Neka je (xn ) proizvoljan niz realnih brojeva za koji je lim xn = +∞. Ne umanjujući
n→∞
opštost dokaza možemo pretpostaviti da je xn ≥ 1 za svako n ∈ N. Da bismo dokazali
(3.98), dovoljno je, na osnovu Hajneove definicije granične vrednosti funkcije, dokazati
da je
axn
lim k = +∞. (3.101)
n→∞ xn
Neka je mn = [xn ], n ∈ N. Tada je mn ∈ N i
mn ≤ xn < mn + 1, n ∈ N. (3.102)
S obzirom da je lim xn = +∞, to je lim (xn − 1) = +∞, pa iz mn > xn − 1, n ∈ N

n→∞ n→∞
sledi lim mn = +∞.
n→∞
Kako je k > 0, to je funkcija x 7→ xk strogo rastuća, pa iz (3.102) sledi xkn < (mn +1)k
i stoga,
1 1
k
> , n ∈ N. (3.103)
xn (mn + 1)k
S obzirom da je a > 1, funkcija x 7→ ax je rastuća, pa iz (3.102) sledi
axn ≥ amn , n ∈ N. (3.104)
Sada iz (3.103) i (3.104) sledi
axn amn
> , n ∈ N, (3.105)
xkn (mn + 1)k
što zajedno sa (3.100) na osnovu Tvrd̄enja 2.54 povlači (3.101).

ax
Dokaz da je lim k = +∞ smo mogli izvesti i ,,na jeziku okolina“.
x→+∞ x
Neka je M > 0 proizvoljan broj. Iz (3.99) sledi da postoji n0 ∈ N tako da za svako
n ∈ N važi
an
n ≥ n0 =⇒ > M. (3.106)
(n + 1)k
Neka je K = n0 . Tada za svako x > K važi [x] > x − 1 > K − 1 = n0 − 1, te je [x] ≥ n0
i [x] je prirodan broj, pa iz (3.106) sledi
ax a[x]
> > M,
xk ([x] + 1)k
ax
što upravo znači da je lim = +∞. •
x→+∞ xk
Primer 3.160. Dokažimo da je za k, a ∈ R, k > 0, a > 0, a ̸= 1,
loga x
lim = 0.
x→+∞ xk
Neka je najpre a > 1. U Primeru 2.57 smo pokazali da je
loga n
lim = 0,
n→∞ nk
pa je i
( ) )(
loga (n + 1) n+1 k
loga (n + 1)
lim = lim ·
n→∞ nk n→∞ (n + 1)k n
( )
loga (n + 1) n+1 k
= lim · lim
n→∞ (n + 1)k n→∞ n
= 0·1=0 (3.107)
Neka je ϵ > 0 proizvoljan broj. Iz (3.107) sledi da postoji n0 ∈ N tako da za svako n ∈ N

važi
loga (n + 1)
n ≥ n0 =⇒ 0 < < ϵ. (3.108)
nk
Neka je M = n0 i neka je x > M . Tada je [x] ≥ n0 , pa iz (3.108) sledi
loga ([x] + 1)
< ϵ. (3.109)
[x]k
Iz nejednakosti
[x] ≤ x < [x] + 1,
s obzirom da je funkcija x 7→ ax strogo rastuća (zbog a > 1) i funkcija x 7→ xk takod̄e

1 1
rastuća (jer je k > 0), sledi loga x < loga ([x] + 1) i [x]k ≤ xk , pa je k ≤ i na osnovu
x [x]k
(3.109) zaklučujemo da važi implikacija:
loga x loga ([x] + 1)

x > M =⇒ 0 < < < ϵ.
xk [x]k
loga x
Prema tome, za a > 1 imamo da je lim = 0. Ako je 0 < a < 1, onda je, na
x→+∞ xk
osnovu već dokazanog,
( )
loga x loga−1 x loga−1 x
lim k
= lim − k
= − lim = 0. •
x→+∞ x x→+∞ x x→+∞ xk
arcsin x
lim = 1.
x→0 x
y
Neka je f (x) = arcsin x, x ∈ [−1, 1], g : R \ {0} → R, g(y) = . Funkcija f
sin y
je definisana u okolini tačke a = 0, i neprekidna je u toj tački (Posledica 3.150), tj.
lim f (x) = f (0) = 0. Dalje, za svako x ∈ [−1, 1] \ {0}, budući da je f injekcija, važi
x→0
̸ f (0) = 0. Funkcija g je definisana u probodenoj okolini tačke 0,
f (x) = arcsin x =
y 1 1 arcsin x
lim g(y) = lim = = = 1 ((3.43)) i g(f (x)) = , x ∈ [−1, 1] \ {0}.
y→0 y→0 sin y sin y 1 x
lim
y→0 y
Prema tome, uslovi Teoreme 3.80 su ispunjeni, pa je
arcsin x
lim = lim g(f (x)) = lim g(y) = 1. (3.110)
x→0 x x→0 y→0
Primetimo da smo do zaključka mogli doći i korišćenjem Teoreme 3.142. Naime,

funkcija f (x) = arcsin x je strogo monotona i neprekidna u okolini tačke a = 0, a funkcija
y
g(y) = je definisana u probodenoj okolini tačke f (0) = 0, pa na osnovu Teoreme
sin y
arcsin x
3.142 sledi da lim = lim g(f (x)) postoji ako i samo ako postoji lim g(y) i važi
x→0 x x→0 y→0
jednakost (3.110). •

arctg x
lim = 1.
x→0 x
( π π) y
Neka je f (x) = arctg x, x ∈ R, i g : − , \ {0} → R, g(y) = . Funkcija
2 2 tg y
f je definisana u okolini tačke a = 0 i neprekidna je u toj tački (Posledica 3.150), tj.
lim f (x) = lim arctg x = arctg 0 = 0. Za x ∈ R \ {0}, s obzirom da je f injektivna
x→0 x→0
funkcija, važi f (x) = arctg x ̸= f (0) = 0. Funkcija g je definisana u probodenoj okolini
y 1 1 arctg x
tačke 0, lim g(y) = lim = = = 1 (Primer 3.74) i g(f (x)) = ,
y→0 y→0 tg y tg y 1 x
lim
y→0 y
x ∈ R \ {0}. Uslovi Teoreme 3.80 su ispunjeni, pa je
arctg x
lim = lim g(f (x)) = lim g(y) = 1.
x→0 x x→0 y→0
Slično kao u Primeru 3.161 do zaključka smo mogli doći i korišćenjem Teoreme 3.142. •
Primer 3.163. Neka je a > 0. Pokazaćemo da je

ax − 1
lim = ln a. (3.111)
x→0 x
Za funkciju f (x) = ax − 1 važi da je lim f (x) = 0 i za x ̸= 0 važi f (x) ̸= f (0) = 0
x→0
ax − 1 y
jer je f injekcija. Iz ax − 1 = y sledi x = loga (1 + y) i = . 26 Neka je
x loga (1 + y)
y ax −1
g(y) = . Tada je g(f (x)) = . Iz (3.89) sledi
loga (1 + y) x
y 1 1 1
lim g(y) = lim = lim = = = ln a.
y→0 y→0 loga (1 + y) y→0 loga (1 + y) loga (1 + y) 1
lim
y y→0 y ln a
ax − 1
Na osnovu Teoreme 3.80 sledi da je lim = lim g(f (x)) = lim g(y) = ln a.
x→0 x x→0 y→0
Zaključak takod̄e sledi iz Teoreme 3.142.
Prema tome,
ex − 1
lim = ln e = 1. • (3.112)
x→0 x
Primer 3.164. Pokažimo da za α ∈ R važi:
(1 + x)α − 1
lim = α. (3.113)
x→0 x
Ako je α = 0, onda (3.113) očigledno važi.
Pretpostavimo da je α ̸= 0. Primetimo da je
(1 + x)α − 1 eα ln(1+x) − 1
=
x x
e α ln(1+x) − 1 α ln(1 + x)
= · = (3.114)
x α ln(1 + x)
eα ln(1+x) − 1 ln(1 + x)
= α· · .
α ln(1 + x) x
eα ln(1+x) − 1
Pokažimo da je lim = 1.
x→0 α ln(1 + x)
ey − 1
Neka je f (x) = α ln(1 + x), x ∈ (−1, 1), g : R \ {0} → R, g(y) = . Funkcija
y
f je definisana u okolini tačke a = 0 i neprekidna je u toj tački (Teorema 3.152), tj.
ax − 1
26
Kako je x = f −1 (y) = loga (1 + y), a (g ◦ f )(x) = , funkciju g dobijamo na sledeći način:
x
ax − 1 y
g(y) = ((g ◦ f ) ◦ f −1 )(y) = (g ◦ f )(f −1 (y)) = x=loga (1+y)
= .
x loga (1 + y)
3.10. Upored̄ivanje funkcija 239
lim f (x) = f (0) = 0. Dalje, za svako x ∈ (−1, 1) \ {0}, budući da je f injekcija (kao
x→0
kompozicija injekcija x 7→ 1 + x i x 7→ α ln x), važi f (x) = α ln(1 + x) ̸= f (0) = 0.
ey − 1
Funkcija g je definisana u probodenoj okolini tačke 0, lim g(y) = lim = 1 ((3.112))
y→0 y→0 y
eα ln(1+x) − 1
i g(f (x)) = , x ∈ (−1, 1) \ {0}. Prema tome, uslovi Teoreme 3.80 su
α ln(1 + x)
ispunjeni, pa je
eα ln(1+x) − 1
lim = lim g(f (x)) = lim g(y) = 1. (3.115)
x→0 α ln(1 + x) x→0 y→0
Iz (3.114), (3.115) i (3.90), na osnovu Tvrd̄enja 3.47 (3.30), sledi (3.113). •
3.11 Upored̄ivanje funkcija

Ako ispitujemo ponašanje neke funkcije u okolini +∞ ili −∞, ili u okolini neke konačne
tačke u kojoj funkcija nije definisana, i upored̄ujemo ga sa ponašanjem neke druge,
jednostavnije ili već proučene funkcije, onda kažemo da ispitujemo asimptotsko ponašanje
date funkcije u okolini te tačke. U ovoj sekciji upoznaćemo se sa asimptotskim oznakama
O, o i ∼.
Definicija 3.165. Ako postoji okolina tačke x0 ∈ R, U (x0 ), i konstanta c > 0, tako da
je
◦
|f (x)| ≤ c|g(x)| za x ∈ U (x0 ), (3.116)
onda pišemo f = O(g) kad x → x0 , i čitamo ,,f je veliko O od g kad x → x0 “.
Ako je istovremeno f = O(g) i g = O(f ) kad x → x0 , onda kažemo da su funkcije f
i g istog reda kad x → x0 .
Prema tome, funkcije f i g su istog reda kad x → x0 ako i samo ako postoje konstante
◦
c1 , c2 > 0 i okolina U tačke x0 tako da za sve x ∈ U važi
c1 |g(x)| ≤ |f (x)| ≤ c2 |g(x)|.
Primetimo da zapis x → x0 ovde ima drugačiji smisao nego inače. Naime, ovde se ne
radi o graničnoj vrednosti, već se ukazuje na to da funkcije imaju odred̄eno svojstvo
samo u nekoj probodenoj okolini tačke x0 .
Primeri 3.166. Budući da je |x sin x| = |x|| sin x| ≤ |x| za svako x ∈ R, to je x sin x =
O(x) kad(x → x0 , gde) je x0 ∈ R proizvoljan.
1 1
Važi 2
+ cos x x = O(x) kad x → +∞ (x → −∞), jer je 2 ≤ 1 za |x| ≥ 1, i
x x
1
stoga 2 + cos x ≤ 2 za x ∈ [1, +∞) ili x ∈ (−∞, −1].
x ( ) ( )
1 1 1 1 1 1
Imamo da je = O
kad x → 0, jer ≤ 2 za |x| ≤ 1, ali 2 = O kad
x x 2
x x x x
1 1
x → +∞, a takod̄e i kad x → −∞, jer 2 < za |x| ≥ 1.
x x
Zapis f = O(1) kad x → x0 znači da je funkcija f ograničena u nekoj probodenoj

◦ sin 3x 3
okolini U (x0 ) tačke x0 . Na primer, za funkciju f (x) = , budući da je lim f (x) = ,
2x x→0 2
iz Tvrd̄enja 3.37 sledi da je f ogranična funkcija u nekoj probodenoj okolini tačke x0 = 0,
pa je f = O(1) kad x → 0.
Neka je x0 ∈ R proizvoljan. Pokažimo da su funkcije f (x) = x(2 + cos x) i g(x) = x
istog reda kad x → x0 . Kako je |f (x)| = |x(2 + cos x)| = |x||2 + cos x| ≤ |x|(2 + | cos x|) ≤
3|x| = 3|g(x)| za svako x ∈ R, to je f = O(g) kad x → x0 . Iz cos x ≥ −1, x ∈ R, sledi
1 1
2 + cos x ≥ 1, pa je ≤ 1 za svako x ∈ R. Sledi |g(x)| = f (x) ≤ |f (x)|
2 + cos x 2 + cos x
za svako x ∈ R, pa je g = O(f ) kad x → x0 . Prema tome, funkcije f i g su istog reda
kad x → x0 .
Za f (x) = x(1 + sin x) i g(x) = x pokazuje se da je |f (x)| ≤ 2|g(x)| za svako x ∈ R,
pa je f = O(g) kad x → +∞ (x → −∞). Med̄utim, ako je U proizvoljna okolina tačke
g(x) 1 3π
+∞ (−∞), funkcija = , x ̸= + 2kπ, k ∈ Z, je neograničena na skupu
{ f (x)
} 1 + sin x 2
3π 3π
U\ + 2kπ : k ∈ Z , pa za svako c > 0 postoji x ∈ U , x ̸= + 2kπ, k ∈ Z, tako
2 2
da je |g(x)| > c|f (x)|. Stoga nije g = O(f ) kad x → +∞ (x → −∞). •
Tvrd̄enje 3.167. Za funkcije f i g važi da je f = O(g) kad x → x0 ako i samo ako

◦
postoji okolina U tačke x0 i funkcija α koja je ograničena na U takva da je f (x) =
◦
α(x)g(x) za x ∈ U .
Dokaz. Neka je f = O(g) kad x → x0 . Tada postoji okolina U tačke x0 i konstanta c > 0
◦
tako da važi (3.116). Za x ∈ U stavimo

 f (x)
, g(x) ̸= 0
α(x) = g(x)

c, g(x) = 0
◦
Budući da je f (x) = 0 kad je g(x) = 0, x ∈ U (ovo sledi iz nejednakosti (3.116)),
◦
zaključujemo da je f (x) = α(x)g(x) i |α(x)| ≤ c za x ∈ U .
◦
Obrnuto, neka postoji okolina U tačke x0 i funkcija α koja je ograničena na U , takva
◦
da je f (x) = α(x)g(x) za x ∈ U . Tada postoji konstanta c > 0 takva da je |α(x)| ≤ c za
◦ ◦
x ∈ U , i prema tome |f (x)| = |α(x)||g(x)| ≤ c|g(x)| za x ∈ U .
Tvrd̄enje 3.168. Neka postoji okolina U tačke x0 i funkcija α, tako da je f (x) =

◦
α(x)g(x) za x ∈ U . Ako postoji konačna granična vrednost lim α(x) = b ∈ R, onda je
x→x0
f = O(g) kad x → x0 .

Tvrd̄enje 3.169. Neka su funkcije f i g definisane u nekoj probodenoj okolini tačke

◦ ◦
x0 , U (x0 ), i neka je g(x) ̸= 0 za x ∈ U (x0 ). Ako postoji konačna granična vrednost
f (x)
lim = b ∈ R, onda je f = O(g) kad x → x0 .
x→x0 g(x)
f (x) ◦
Dokaz. Neka je α(x) = za x ∈ U (x0 ). Tada je f (x) = α(x)g(x) i lim α(x) = b. Iz
g(x) x→x0
Tvrd̄enja 3.168 sledi da je f = O(g) kad x → x0 .
Tvrd̄enje 3.170. Neka su funkcije f i g definisane u nekoj probodenoj okolini tačke

◦ ◦
x0 , U (x0 ), i neka je g(x) ̸= 0 za x ∈ U (x0 ). Ako postoji konačna granična vrednost
f (x)
lim = b ̸= 0, tada su funkcije f i g istog reda kad x → x0 .
x→x0 g(x)
f (x)
Dokaz. Iz Tvrd̄enja 3.169 sledi da je f = O(g) kad x → x0 . Kako je lim = b ̸= 0,
x→x0 g(x)
iz Posledice 3.40 sledi da je f (x) ̸= 0 u nekoj probodenoj okolini tačke x0 , a iz Tvrd̄enja
3.47 ((3.31)) sledi da postoji
g(x) 1 1 1
lim = lim = = .
x→x0 f (x) x→x0 f (x) f (x) b
lim
g(x) x→x 0 g(x)
Opet na osnovu Tvrd̄enja 3.169 zaključujemo da je g = O(f ) kad x → x0 .

sin 3x
Primer 3.171. Kako je lim = 3, to su na osnovu Tvrd̄enja 3.170 funkcije f (x) =
x→0 x
sin 3x i g(x) = x istog reda kad x → 0. •
Definicija 3.172. Ako postoji okolina tačke x0 ∈ R, U (x0 ), tako da je

◦
f (x) = ϵ(x)g(x) za svako x ∈ U (x0 ),
gde je ϵ beskonačno mala funkcija kad x → x0 , tada kažemo da je funkcija f beskonačno

mala u odnosu na g kad x → x0 , i pišemo
f = o(g) kad x → x0 (3.117)

(čitamo: ,,f je malo o od g kad x teži ka x0 “).
Osim toga, ako su funkcije f i g još i beskonačno male funkcije kad x → x0 , onda
kažemo da je f beskonačno mala višeg reda u odnosu na g kad x → x0 , ili ,,da f brže
teži nuli nego funkcija g kad x → x0 “.
Primetimo da sada uslov da je f beskonačno mala funkcija kad x → x0 možemo

zapisati na sledeći način:
f = o(1) kad x → x0 .
◦
Ako je g(x) ̸= 0 za x ∈ U (x0 ), onda je uslov (3.117) ekvivalentan uslovu
f (x)
lim = 0. (3.118)
x→x0 g(x)
◦
Prema tome, ako je g(x) ̸= 0 za x ∈ U (x0 ), onda je
o(g)
lim = 0.
x→x0 g
Primer 3.173. Primetimo da je x2 = o(x) kad x → 0, jer x2 = x · x i lim x = 0, tj.

x→0
x2
lim = 0. Takod̄e je i x3 = o(x) kad x → 0, jer x3 = x2 · x i lim x2 = 0, odnosno
x→0 x x→0
x3
lim = 0. Zaključujemo da je i xn = o(x) kad x → 0 za n ≥ 2.
x→0 x
Primetimo da o(x), kad x → 0, ne označava samo jednu funkciju, već sve funkcije
koje su beskonačno male višeg reda u odnosu na x kad x → 0, i zbog toga bi možda bilo
pravilnije pisati x2 ∈ o(x) kad x → 0; x3 ∈ o(x) kad x → 0; . . . . Med̄utim, usvojeno je
da se umesto znaka ∈ piše znak jednakosti i navedena nekorektnost u pisanju omogućuje
jednostavnu primenu, a ne dovodi do zabune ako naglasimo da se jednakosti u kojima se
javlja malo o čitaju samo sleva u desno. Na primer, x3 = o(x), x → 0, dok o(x) = x3 ,
x → 0, nema smisla.
Primetimo još da nije x3 = o(x) kad x → 1, jer x3 = x2 · x ali x2 ne teži nuli kad
x → 1. Ovaj primer ukazuje na to da je navod̄enje tačke ka kojoj teži promenljiva x
nerazdvojni deo ove oznake.
1 1
Dalje je x = o(x2 ) kad x → +∞, a takod̄e i kad x → −∞, jer x = x2 i lim = 0.
( ) x x→±∞ x
1 1 1 1 1 1
Kako je 4 = 2 · 2 i lim 2 = 0, to je 4 = o kad x → ±∞.
x x x x→±∞ x x x2
Primetimo da ako je f = o(g) kad x → x0 , to znači da (naravno pod uslovom da je
g(x) ̸= 0 za svako x iz neke probodene okoline tačke x0 ) količnik funkcija f i g teži nuli
kad x → x0 , dok nemamo nikakvu informaciju o ponašanju funkcija f i g pojedinačno
kad x → x0 . Može da se desi da funkcije f ili g i nemaju graničnu vrednost kad x → x0 .
1 1
Recimo, ako je f (x) = x sin i g(x) = sin , x ̸= 0, tada je f (x) = xg(x) i lim x = 0, te
x x x→0
je f = o(g) kad x → 0, lim f (x) = 0, dok lim g(x) ne postoji. Ako je f (x) = x sin x, a
x→0 x→0
g(x) = x2 sin x, nije teško proveriti da ne postoji lim f (x), a takod̄e ni lim g(x), 27
x→+∞ x→+∞
1 1
dok iz f (x) = · g(x) i lim = 0 sledi f = o(g) kad x → +∞.
x x→+∞ x
π
27
Neka je xn = nπ i x′n = + 2nπ, n ∈ N. Tada lim xn = lim x′n = +∞, f (xn ) = 0, g(xn ) = 0,
π ( π2 )2 n→∞ n→∞
f (x′n ) = + 2nπ i g(x′n ) = + 2nπ , te je lim f (xn ) = lim g(xn ) = 0 i lim f (x′n ) = lim g(x′n ) =
2 2 n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
+∞.
Budući da ne postoji b ∈ R kome bi težio niz (f (an )) ((g(an ))) za svaki niz (an ) koji teži ka +∞,
lim f (x) ( lim g(x)) ne postoji.
x→+∞ x→+∞
( )
ln(1 + x) ln(1 + x)
Budući da je lim = 1, sledi lim −1 = 0, tj.
x→0 x x→0 x
ln(1 + x) − x
lim = 0, te je ln(1 + x) − x = o(x), x → 0, odnosno
x→0 x
ln(1 + x) = x + o(x), x → 0. (3.119)
ax − 1 ax − 1 − x ln a
Takod̄e, iz lim = ln a imamo lim = 0, i zato je ax −1−x ln a =
x→0 x x→0 x
o(x), x → 0, tj.
ax = 1 + x ln a + o(x), x → 0. (3.120)
( )
sin x sin x sin x − x
Analogno, iz lim = 1 sledi lim − 1 = 0, tj. lim = 0. Sledi
x→0 x x→0 x x→0 x
sin x − x = o(x), x → 0, tj.
sin x = x + o(x), x → 0. • (3.121)
U sledećoj teoremi izlažemo neke osobine ove oznake.

Tvrd̄enje 3.174. Neka su funkcije f i g definisane u nekoj probodenoj okolini tačke x0 .
Tada:
(i) o(cg) = o(g), x → x0 , gde je c ∈ R konstanta.
(ii) Ako je c ∈ R, c ̸= 0, onda je o(g) = o(cg), x → x0 .
(iii) f · o(g) = o(f g), x → x0 .
(iv) co(g) = o(g), x → x0 , gde je c ∈ R konstanta.
o(g)
(v) Ako je f (x) ̸= 0 za svako x iz neke probodene okoline tačke x0 , onda je =
( ) f
g
o , x → x0 .
f
(vi) o(g) + o(g) = o(g), x → x0 .
(vii) o(o(g)) = o(g), x → x0 .
(viii) o(cg + o(g)) = o(g), x → x0 , gde je c ∈ R konstanta.
Specijalno, o(g + o(g)) = o(g), x → x0 .
(ix) Za n ∈ N, (o(g))n = o(g n ), x → x0 .
(x) Za n ∈ N, (g + o(g))n = g n + o(g n ), x → x0 .
◦
(xi) Ako je f = g + o(g), x → x0 , onda postoji probodena okolina U (x0 ) tako da je za
◦
svako x ∈ U (x0 ), sgn(f (x)) = sgn(g(x)).
(xii) Ako je α beskonačno mala funkcija kad x → x0 , onda je o(α + α2 ) = o(α) kad
x → x0 .
Važi i opštije tvrd̄enje: Ako je α beskonačno mala funkcija kad x → x0 i n1 , n2 , . . . , nk ∈
N takvi da je n1 < n2 < · · · < nk , onda je o(αn1 + αn2 + . . . αnk ) = o(αn1 ) kad x → x0 .
(xiii) Ako je f = o(g) kad x → x0 , onda je f = O(g) kad x → x0 .
(xiv) O(f ) + O(f ) = O(f ), x → x0 .
(xv) o(f ) + O(f ) = O(f ), x → x0 .

(xvi) g · O(f ) = O(gf ), x → x0 .
(xvii) O(O(f )) = O(f ), x → x0 .
Dokaz. (i) Budući da jednakosti u kojima učestvuje malo o treba čitati sleva u desno,
da bi dokazali da je o(cg) = o(g), x → x0 , treba da dokažemo da ako je neka funkcija h
beskonačno mala u odnosu na cg kad x → x0 , da je onda h beskonačno mala u odnosu
na g kad x → x0 . Iz h = o(cg), x → x0 , sledi da postoji probodena okolina tačke x0 u
kojoj važi jednakost
h(x) = ϵ(x)(cg(x)) = (cϵ(x))g(x),
gde je ϵ beskonačno mala kad x → x0 . Kako je onda i cϵ beskonačno mala kad x → x0 ,
zaključujemo da je h = o(g), x → x0 .
(ii) Treba dokazati da ako je neka funkcija h beskonačno mala u odnosu na g kad x → x0 ,
da je onda h beskonačno mala u odnosu na cg kad x → x0 , gde je c ∈ R, c ̸= 0.
◦
Iz h = o(g), x → x0 , sledi da postoji probodena okolina U (x0 ) tačke x0 u kojoj važi
jednakost
h(x) = ϵ(x)g(x),
gde je ϵ beskonačno mala kad x → x0 .
◦
Tada za x ∈ U (x0 ) važi ( )
1
h(x) = ϵ(x) cg(x),
c
1
i kako je onda i ϵ beskonačno mala kad x → x0 , zaključujemo da je h = o(cg), x → x0 .
c
(iii) Treba dokazati da iz uslova da je funkcija h beskonačno mala u odnosu na g kad
x → x0 , sledi da je proizvod f h beskonačno mala u odnosu na f g kad x → x0 . Iz
◦
h = o(g), x → x0 sledi da postoji probodena okolina tačke x0 , U (x0 ), tako da za svako
◦
x ∈ U (x0 ) važi h(x) = ϵ(x)g(x), gde je ϵ beskonačno mala kad x → x0 . Tada je
◦
f (x)h(x) = ϵ(x)(f (x)g(x)) za x ∈ U (x0 ), i zato je f h = o(f g) kad x → x0 .
(iv) Sledi iz (i) i (iii).
(v) Na osnovu (iii) imamo
( ) ( )
o(g) 1 1 g
= · o(g) = o ·g =o , x → x0 .
f f f f
(vi) Ako su h1 i h2 dve beskonačno male u odnosu na g kad x → x0 , dokažimo da je takav

i njihov zbir. Iz h1 = o(g) i h2 = o(g) kad x → x0 sledi da postoji probodena okolina
◦ ◦
U (x0 ) tako da za svako x ∈ U (x0 ) važi h1 (x) = ϵ1 (x)g(x) i h2 (x) = ϵ2 (x)g(x), gde su ϵ1
i ϵ2 beskonačno male kad x → x0 . Kako je zbir dve beskonačno male kad x → x0 opet
beskonačno mala kad x → x0 (Tvrd̄enje 3.59), i kako je
◦
h1 (x) + h2 (x) = (ϵ1 (x) + ϵ2 (x))g(x), x ∈ U (x0 ),
zaključujemo da je h1 + h2 = o(g), x → x0 .
(vii) Pretpostavimo da je h = o(o(g)) kad x → x0 . To znači da je h = o(h1 ), x → x0 , za
neku funkciju h1 takvu da je h1 = o(g), x → x0 . Dakle postoji probodena okolina tačke
◦ ◦
x0 , U (x0 ), tako da je za x ∈ U (x0 ), h(x) = α(x)h1 (x) i h1 (x) = β(x)g(x), gde su α i
β dve beskonačno male funkcije kad x → x0 . Na osnovu Tvrd̄enja 3.59 sledi da je αβ
beskonačno mala kad x → x0 , i zato iz
◦
h(x) = (α(x)β(x))g(x), x ∈ U (x0 ),
zaključujemo da je h = o(g) kad x → x0 .

(viii) Neka je h = o(cg + o(g)), x → x0 . To znači da postoji funkcija h1 takva da je
◦
h1 = o(g), x → x0 , i h = o(cg +h1 ), x → x0 . Sledi postoji okolina U (x0 ) tako da za svako
◦
x ∈ U (x0 ) važi h(x) = ϵ1 (x)(cg(x) + ϵ2 (x)g(x)) = ϵ1 (x)(c + ϵ2 (x))g(x), gde su ϵ1 i ϵ2
beskonačno male kad x → x0 . Kako je lim ϵ1 (x)(c+ϵ2 (x)) = lim ϵ1 (x)(c+ lim ϵ2 (x)) =
0(c + 0) = 0, sledi da je h = o(g) kad x → x0 .
(ix) Neka je n ∈ N, i neka je h = o(g) kad x → x0 . Dokažimo da je hn = o(g n ), x → x0 .
◦ ◦
Iz h = o(g) kad x → x0 sledi da postoji okolina U (x0 ) tako da za svako x ∈ U (x0 ) važi
jednakost h(x) = ϵ(x)g(x), gde je ϵ beskonačno mala kad x → x0 . Tada je (h(x))n =
◦
(ϵ(x))n (g(x))n , x ∈ U (x0 ), i ϵn je beskonačno mala kad x → x0 (Tvrd̄enje 3.59), odakle
zaključujemo da je hn beskonačno mala u odnosu na g n kad x → x0 .
(x) Neka je n ∈ N. Na osnovu binomne formule, (ix), (iii), (iv) i (vi) imamo
(n) ( )
n n−2
( )
(g + o(g))n = g n + n−1
1( g ) o(g) + 2 g (o(g))2 + n3 g n−3 (o(g))3 + . . .
n
... + n−1 g(o(g))n−1 + (o(g))n = g n + o(g n ), x → x0 .
(xi) Neka je f = g + o(g), x → x0 , i neka je x0 ∈ R. Tada postoji probodena okolina

◦
U δ0 (x0 ) tačke x0 takva da je
◦
f (x) = g(x) + ϵ(x)g(x) = (1 + ϵ(x))g(x), za x ∈ U δ0 (x0 ), (3.122)
gde je ϵ beskonačno mala kad x → x0 . Iz lim ϵ(x) = 0 sledi da postoji δ < δ0 tako da
x→x0
◦ 1 1 1 1
je za svako x ∈ U δ (x0 ), |ϵ(x)| < , tj. − < ϵ(x) < . Prema tome, < 1 + ϵ(x) za
2 2 2 2
◦ ◦
x ∈ U δ (x0 ), i na osnovu (3.122) zaključujemo da su f (x) i g(x) istog znaka za x ∈ U δ (x0 ).
Slično se razmatra slučaj kada je x0 = +∞ ili x0 = −∞.
(xii) Neka je α beskonačno mala funkcija kad x → x0 , i neka je h = o(α+α2 ) kad x → x0 .
◦
Tada postoji probodena okolina U (x0 ) tačke x0 tako da je
◦
h(x) = ϵ(x)(α(x) + α2 (x)), za x ∈ U (x0 ),
gde je lim ϵ(x) = 0. Odavde sledi

x→x0
◦
h(x) = ϵ(x)(1 + α(x))α(x), za x ∈ U (x0 ),
i lim ϵ(x)(1 + α(x)) = lim ϵ(x) (1 + lim α(x)) = 0(1 + 0) = 0, pa je h = o(α) kad
x → x0 .
Primetimo da se ovo tvrd̄enje može dokazati na osnovu tvrd̄enja (viii). Naime, ako je
α beskonačno mala kad x → x0 , tada je α2 = o(α) kad x → x0 (jer je α2 = α · α proizvod
beskonačno male α kad x → x0 i funkcije α), pa je o(α + α2 ) = o(α + o(α)) = o(α),
x → x0 , na osnovu (viii).
◦
(xiii) Neka je f = o(g) kad x → x0 . Tada postoji probodena okolina U (x0 ) tačke x0 tako
◦
da je f (x) = ϵ(x)g(x) za x ∈ U (x0 ), i lim ϵ(x) = 0. Sada na osnovu Tvrd̄enja 3.168
x→x0
zaključujemo da je f = O(g) kad x → x0 .
(xiv) Neka je g = O(f ) i h = O(f ) kad x → x0 . Pokažimo da je g + h = O(f ) kad
x → x0 . Iz g = O(f ) i h = O(f ) kad x → x0 sledi da postoje okoline U1 (x0 ) i U2 (x0 )
◦
tačke x0 i konsante c1 , c2 , takve da je c1 > 0, c2 > 0, |g(x)| ≤ c1 |f (x)| za x ∈ U1 (x0 ) i
◦ ◦
|h(x)| ≤ c2 |f (x)| za x ∈ U2 (x0 ). Neka je U (x0 ) = U1 (x0 ) ∩ U2 (x0 ). Tada je za x ∈ U (x0 ),
|g(x)+h(x)| ≤ |g(x)|+|h(x)| ≤ c1 |f (x)|+c2 |f (x)| = (c1 +c2 )|f (x)|. Zato je g +h = O(f )
kad x → x0 .
Primer 3.175. Kako je za svako n ∈ N, n ≥ 2, xn = o(x) i o(xn ) = o(x) kad x → 0, to

iz Tvrd̄enja 3.174 (vi) sledi xn + o(x) = o(x) + o(x) = o(x) kad x → 0, i o(xn ) + o(x) =
o(x) + o(x) = o(x) kad x → 0.
Analogno, za m, n ∈ N, m > n, važi xm + o(xn ) = o(xn ) + o(xn ) = o(xn ), x → 0, i
o(x ) + o(xn ) = o(xn )(+ o(x) ) =(o(x )), x → 0.
m n n
( ) ( )
1 1 1 1 1
Takod̄e je m + o n
=o n
kad x → +∞ (x → −∞) i o m
+o =
( ) x x x x xn
1
o kad x → +∞ (x → −∞), za m, n ∈ N, m > n. •
xn
Definicija 3.176. Za funkciju f kažemo da se asimptotski ponaša kao funkcija g kad x →
x0 , (ili da je asimptotski jednaka funkciji g kad x → x0 ) ili da je funkcija f ekvivalentna
sa funkcijom g kad x → x0 ako postoji okolina U (x0 ) tačke x0 i funkcija α takve da je
◦
f (x) = α(x)g(x) za svako x ∈ U (x0 ) i lim α(x) = 1. U tom slučaju pišemo
x→x0
f ∼ g kad x → x0 .
Primetimo da ako postoji okolina U (x0 ) tačke x0 takva da je g(x) ̸= 0 za x ∈
◦ f (x)
U (x0 ), onda je f ∼ g kad x → x0 ako i samo ako je lim = 1. Ovo je pak
x→x0 g(x)
g(x)
ekvivalentno s tim da je lim = 1. Odavde sledi, f ∼ g kad x → x0 ako i samo ako
x→x0 f (x)
f (x) − g(x) f (x) − g(x)
je lim = 0 i lim = 0, tj. važi sledeće tvrd̄enje:
x→x0 g(x) x→x0 f (x)
Tvrd̄enje 3.177. Ako postoji okolina U (x0 ) tačke x0 takva da je g(x) ̸= 0 za svako
◦ f −g
x ∈ U (x0 ), funkcija f je ekvivalentna funkciji g kad x → x0 ako i samo ako je (ili
f
f −g
) beskonačno mala funkcija kad x → x0 .
g
Drugim rečima, ako postoji okolina U (x0 ) tačke x0 takva da je g(x) ̸= 0 za svako
◦
x ∈ U (x0 ), tada je funkcija f ekvivalentna funkciji g kad x → x0 ako i samo ako je
f (x) − g(x)
relativna greška aproksimacije funkcije f funkcijom g beskonačno mala

g(x)
funkcija kad x → x0 . 28
sin x
Primeri 3.178. (i) Iz lim = 1 ((3.43)) sledi sin x ∼ x kad x → 0.
x→0 x
tg x
(ii) Iz lim = 1 (Primer 3.74) sledi tg x ∼ x kad x → 0.
x→0 x
arcsin x
(iii) Iz lim = 1 (Primer 3.161) sledi arcsin x ∼ x kad x → 0.
x→0 x
arctg x
(iv) Iz lim = 1 (Primer 3.162) sledi arctg x ∼ x kad x → 0.
x→0 x
ln(1 + x)
(v) Iz lim = 1 ((3.90)) sledi ln(1 + x) ∼ x kad x → 0.
x→0 x
e −1
x
(vi) Iz lim = 1 ((3.112)) sledi ex − 1 ∼ x kad x → 0.
x→0 x
ax − 1
(vii) Iz lim = ln a (Primer 3.163) sledi ax − 1 ∼ x ln a kad x → 0, odnosno
x→0 x
ax − 1
∼ x kad x → 0 .
ln a
(1 + x)α − 1
(viii) Iz lim = α, α ∈ R, (Primer 3.164) sledi (1 + x)α − 1 ∼ αx kad x → 0,
x→0 x
(1 + x)α − 1
i prema tome ∼ x kad x → 0.
α
1 − cos x 1 1 − cos x 1
(ix) Iz lim = (Primer 3.83) sledi lim = 1, te je 1 − cos x ∼ x2
x→0 x 2 2 x→0 1 2
x2
2
kad x → 0, i prema tome
1
cos x − 1 ∼ − x2 kad x → 0. •
2
Tvrd̄enje 3.179. Relacija ∼ (x → x0 ) je relacija ekvivalencije u skupu funkcija defin-
isanih u nekoj probodenoj okolini tačke x0 .
Dokaz. Očigledno je f ∼ f kad x → x0 .
Neka je f ∼ g kad x → x0 . Tada postoji okolina U0 (x0 ) tačke x0 i funkcija α takve
◦
da je f (x) = α(x)g(x) za svako x ∈ U0 (x0 ) i lim α(x) = 1. Iz Posledice 3.40 sledi da
x→x0
28
Primetimo da je α beskonačno mala funkcija kad x → x0 ako i samo ako je |α| beskonačno mala
funkcija kad x → x0 .
◦
postoji okolina U (x0 ) ⊂ U0 (x0 ) tačke x0 tako da je α(x) ̸= 0 za svako x ∈ U (x0 ). Tada
1 ◦
za funkciju β definisanu sa β(x) = , x ∈ U (x0 ), važi g(x) = β(x)f (x) za x ∈ U (x0 )
α(x)
1
i lim β(x) = = 1. Prema tome, g ∼ f kad x → x0 i relacija ∼ (x → x0 ) je
x→x0 lim α(x)
x→x0
simetrična.
Neka je f ∼ g i g ∼ h kad x → x0 . Tada postoje okoline U1 (x0 ) i U2 (x0 ) tačke x0
◦
i funkcije α1 i α2 takve da je f (x) = α1 (x)g(x) za svako x ∈ U 1 (x0 ), g(x) = α2 (x)h(x)
◦
za svako x ∈ U 2 (x0 ) i lim α1 (x) = lim α2 (x) = 1. Tada je f (x) = α1 (x)α2 (x)h(x) za
x→x0 x→x0
◦ ◦ ◦
svako x ∈ U (x0 ) = U 1 (x0 )∩U 2 (x0 ) i lim α1 (x)α2 (x) = lim α1 (x) lim α2 (x) = 1·1 = 1.
Sledi f ∼ h kad x → x0 . Prema tome, relacija ∼ (x → x0 ) je tranzitivna.
Na osnovu Primera 3.178 i Tvrd̄enja 3.179 možemo pisati:
ax − 1
x ∼ sin x ∼ tg x ∼ arcsin x ∼ arctg x ∼ ln(1 + x) ∼ ex − 1 ∼ ∼
ln a
(1 + x)α − 1
∼ , x → 0.
α
Tvrd̄enje 3.180. Funkcija f je ekvivalentna funkciji g kad x → x0 ako i samo ako je

f = g + o(g) kad x → x0 .
Dokaz. Neka je f ∼ g kad x → x0 . Tada postoji okolina U (x0 ) tačke x0 i funkcija α,

◦
takve da je f (x) = α(x)g(x) za svako x ∈ U (x0 ) i lim α(x) = 1. Odavde, za svako
x→x0
◦
x ∈ U (x0 ) važi
f (x) − g(x) = α(x)g(x) − g(x) = (α(x) − 1)g(x).
◦
Neka je ϵ(x) = α(x) − 1, x ∈ U (x0 ). Tada je lim ϵ(x) = lim α(x) − 1 = 1 − 1 = 0 i
x→x0 x→x0
◦
f (x) = g(x) + ϵ(x)g(x) za x ∈ U (x0 ). Prema tome, f = g + o(g) kad x → x0 .
Obrnuto, pretpostavimo da je f = g + o(g) kad x → x0 . Tada postoji okolina U
◦
tačke x0 i funkcija ϵ takve da je f (x) = g(x) + ϵ(x)g(x) za x ∈ U i lim ϵ(x) = 0. Sledi
x→x0
◦
f (x) = (1 + ϵ(x))g(x), x ∈ U . Neka je α(x) = 1 + ϵ(x). Tada je f (x) = α(x)g(x) za
◦
x ∈ U i lim α(x) = 1 + lim ϵ(x) = 1 + 0 = 1. Sledi f ∼ g kad x → x0 .
x→x0 x→x0
Primeri 3.181. Iz Primera 3.178 (ii), (iii), (iv), (vi), (viii), (ix) i Tvrd̄enja 3.180 sledi
tg x = x + o(x), x → 0,
arcsin x = x + o(x), x → 0,
arctg x = x + o(x), x → 0,
ex − 1 = x + o(x), tj. ex = 1 + x + o(x), x → 0, (3.123)
ax − 1 = x ln a + o(x ln a), tj. ax = 1 + x ln a + o(x), x → 0,
(1 + x)α − 1 = αx + o(αx), tj. (1 + x)α = 1 + αx + o(x), x → 0,
1 1 1
cos x − 1 = − x2 + o(− x2 ) = − x2 + o(x2 ), tj.
2 2 2
1 2
cos x = 1 − x + o(x ), x → 0. •
2
2
◦
Tvrd̄enje 3.182. Neka je funkcija v definisana u nekoj probodenoj okolini U (x0 ) tačke
x0 , i neka je
lim v(x) = 0.
x→x0
Tada je
v(x) ∼ sin v(x) ∼ tg v(x) ∼ arcsin v(x) ∼ arctg v(x) ∼ ln(1 + v(x)) ∼ ev(x) − 1 ∼
av(x) − 1 (1 + v(x))α − 1
∼ ∼ , x → x0 ,
ln a α
i
1
cos v(x) − 1 ∼ − (v(x))2 , x → x0 .
2
Dokaz. Dokažimo da je ev(x) − 1 ∼ v(x) kad x → x0 .
◦
Neka je funkcija h : U (x0 ) → R definisana sa


 ev(x) − 1 ◦

 v(x) , za x ∈ U (x0 ) ako je v(x) ̸= 0
h(x) =



 ◦
1, za x ∈ U (a) ako je v(x) = 0.
ey − 1
Kako je lim = 1 i lim v(x) = 0, kao u dokazu Teoreme 3.92 pokazuje se da je
y→0 y x→x0
◦
lim h(x) = 1. Sada iz ev(x) −1 = h(x)v(x), x ∈ U (x0 ), sledi ev(x) −1 ∼ v(x) kad x → x0 .
x→x0
Analogno se dokazuju ostale asimptotske formule.
Posledica 3.183. Neka je funkcija v definisana u nekoj probodenoj okolini tačke tačke
x0 , i neka je
lim v(x) = 0.
x→x0
Tada je
sin v(x) = v(x) + o(v(x)), x → x0 , (3.124)

tg v(x) = v(x) + o(v(x)), x → x0 , (3.125)
arcsin v(x) = v(x) + o(v(x)), x → x0 , (3.126)
arctg v(x) = v(x) + o(v(x)), x → x0 , (3.127)
ln(1 + v(x)) = v(x) + o(v(x)), x → x0 , (3.128)
e v(x)
= 1 + v(x) + o(v(x)), x → x0 , (3.129)
a v(x)
= 1 + v(x) ln a + o(v(x)), x → x0 , a > 0, a ̸= 1, (3.130)
(1 + v(x)) = 1 + αv(x) + o(v(x)), x → x0 , α ∈ R,
α
(3.131)
1
cos v(x) = 1 − (v(x))2 + o((v(x))2 ), x → x0 . (3.132)
2
Tvrd̄enje 3.184. Neka su funkcije f, g, f1 , g1 definisane u nekoj probodenoj okolini

f1 (x)
tačke x0 . Neka je f ∼ f1 i g ∼ g1 kad x → x0 . Ako postoji lim (konačan
x→x0 g1 (x)
f (x)
ili beskonačan), onda postoji lim , i važi
x→x0 g(x)
f (x) f1 (x)
lim = lim .
x→x0 g(x) x→x 0 g1 (x)
Dokaz. Iz f ∼ f1 i g ∼ g1 , x → x0 , sledi postoje okolina U (x0 ) tačke x0 i funkcije

◦
α1 i α2 takve da je f (x) = α1 (x)f1 (x) i g(x) = α2 (x)g1 (x) za svako x ∈ U (x0 ), i
lim α1 (x) = lim α2 (x) = 1. Tada iz Tvrd̄enja 3.47 sledi da je
x→x0 x→x0
lim α1 (x)
α1 (x) x→x0 1
lim = = = 1. (3.133)
x→x0 α2 (x) lim α2 (x) 1
x→x0
Kako je
f (x) α1 (x) f1 (x)
= · ,
g(x) α2 (x) g1 (x)
f (x)
iz (3.133) na osnovu Tvrd̄enja 3.56 sledi da postoji lim i da važi jednakost
x→x0 g(x)
( )
f (x) α1 (x) f1 (x) α1 (x) f1 (x) f1 (x)
lim = lim · = lim · lim = lim .
x→x0 g(x) x→x0 α2 (x) g1 (x) x→x0 α2 (x) x→x0 g1 (x) x→x0 g1 (x)
Prethodno tvrd̄enje se može iskazati i za slučaj jednostranih graničnih vrednosti.

f1 (x)
Primetimo da je u prethodnom tvrd̄enju egzistencija granične vrednosti lim
x→x0 g1 (x)
f (x)
ekvivalentna egzistenciji granične vrednosti lim . Zaista, iz f ∼ f1 i g ∼ g1 , kad
x→x0 g(x)
f (x)
x → x0 , sledi f1 ∼ f i g1 ∼ g kad x → x0 , i ako postoji lim , na osnovu Tvrd̄enja
g(x)
x→x0
f1 (x) f1 (x) f (x)
3.184 sledi da postoji lim i da važi jednakost lim = lim .
x→x0 g1 (x) x→x0 g1 (x) x→x0 g(x)
Slično se dokazuje sledeće tvrd̄enje:

Tvrd̄enje 3.185. Neka su funkcije f, g i f1 definisane u nekoj probodenoj okolini tačke
x0 , i neka je f ∼ f1 kad x → x0 . Tada postoji lim f (x)g(x) ako i samo ako postoji
x→x0
lim f1 (x)g(x), i važi
x→x0
lim f (x)g(x) = lim f1 (x)g(x).
x→x0 x→x0
Posledica 3.186. Neka su funkcije f i f1 definisane u nekoj probodenoj okolini tačke x0 ,

i neka je f ∼ f1 kad x → x0 . Tada postoji lim f (x) ako i samo ako postoji lim f1 (x),
x→x0 x→x0
i važi
lim f (x) = lim f1 (x).
x→x0 x→x0
Dokaz. Sledi iz Tvrd̄enja 3.185 za slučaj kada je g(x) = 1 za svako x.

Za funkciju g kažemo da je glavni deo funkcije f kad x → x0 ako je f ∼ g kad
x → x0 , tj. ako je f = g + o(g), x → x0 (Tvrd̄enje 3.180). S obzirom da je sin x =
x + o(x), x → 0, to je funkcija g(x) = x glavni deo funkcije x 7→ sin x kad x → 0. Iz
1 − cos x = 21 x2 + o(x2 ) = 12 x2 + o( 12 x2 ), x → 0, sledi da je funkcija x 7→ 21 x2 glavni
deo funkcije x 7→ 1 − cos x kad x → 0. Svaka funkcija koja je ekvivalentna funkciji
f kad x → x0 je glavni deo funkcije f kad x → x0 , te stoga funkcija f može imati
x + x2
više glavnih delova kad x → x0 . Na primer, s obzirom da je lim = 1, odnosno
x→0 sin x
sin x = x + x2 + o(x + x2 ), x → 0, to je x 7→ x + x2 takod̄e glavni deo funkcije x 7→ sin x
kad x → 0.
Lema 3.187. Ako funkcija f ima za glavni deo kad x → x0 funkciju x 7→ c(x − x0 )k ,
c, k ∈ R, c ̸= 0, onda je ona med̄u svim glavnim delovima tog oblika jedinstveno odred̄ena.
Dokaz. Neka su funkcije x 7→ c(x − x0 )k i x 7→ c1 (x − x0 )k1 , c, k, c1 , k1 ∈ R, c, c1 ̸= 0,
glavni delovi funkcije f kad x → x0 . To znači da je f (x) ∼ c(x−x0 )k i f (x) ∼ c1 (x−x0 )k1
kad x → x0 , pa je c(x − x0 )k ∼ c1 (x − x0 )k1 kad x → x0 . Prema tome,
c(x − x0 )k
lim = 1,
x→x0 c1 (x − x0 )k1
što je moguće jedino u slučaju kada je c = c1 i k = k1 .
Inače, kažemo da je beskonačno mala funkcija f kad x → x0 (x0 ∈ R) reda k (k ∈ R,
k > 0) (u odnosu na beskonačno malu x 7→ x − x0 ) ako je za neku konstantu c ̸= 0
ispunjeno
f (x) = c(x − x0 )k + o((x − a)k ), x → x0 .
Drugim rečima, beskonačno mala funkcija f je reda k kad x → x0 ako postoji konstanta
c ̸= 0 tako da je funkcija x 7→ c(x − x0 )k glavni deo funkcije f kad x → x0 .
Slično, red beskonačno male f kad x → +∞ (x → −∞) je takav pozitivan broj k

(ako postoji) da je za neku konstantu c ̸= 0 ispunjeno
c 1
f (x) = k
+ o( k ), x → +∞ (x → −∞).
x x
Prilikom upored̄ivanja dve beskonačno male ili dve beskonačno velike funkcije, tj.
prilikom izračunavanja granične vrednosti njihovog količnika, moguće je svaku od njih
zameniti njoj ekvivalentnom funkcijom, tj. njenim glavnim delom, a da to ne utiče niti
na egzistenciju niti na veličinu granične vrednosti (Tvrd̄enje 3.184). Tako ako su α i β
beskonačno male kad x → x0 reda n i m, gde su n i m prirodni brojevi, tj. ako postoje
realni brojevi c1 , c2 ̸= 0 tako da važe formule
α(x) = c1 (x − x0 )n + o((x − x0 )n ), x → x0 ,
β(x) = c2 (x − x0 )m + o((x − x0 )m ), x → x0 ,
onda je α(x) ∼ c1 (x − x0 )n , β(x) ∼ c2 (x − x0 )n , x → x0 , i
α(x) c1 (x − x0 )n + o((x − x0 )n ) c1 (x − x0 )n
lim = lim = lim
x→x0 β(x) x→x0 c2 (x − x0 )m + o((x − x0 )m ) x→x0 c2 (x − x0 )m
c1 (x − x0 )n
= lim .
c2 x→x0 (x − x0 )m
α(x) c1
Ako je n > m, onda je lim = lim (x − x0 )n−m = 0. Za n = m imamo
x→x0 β(x) c2 x→x0
α(x) c1
lim = . Ako je n < m, onda razlikujemo slučajeve:
x→x0 β(x) c2
1. Ako je m − n paran broj, onda je
( )
α(x) c1 1 c1 1 c1
lim = lim · = · = sgn · (+∞).
x→x0 β(x) x→x0 c2 (x − x0 )m−n c2 +0 c2
2. Ako je m − n neparan broj, onda je

( )
α(x) c1 1 c1 1 c1
lim = lim · = · = sgn · (+∞)
x→x0 +0 β(x) x→x0 +0 c2 (x − x0 )m−n c2 +0 c2
i ( )
α(x) c1 1 c1 1 c1
lim = lim · = · = sgn · (−∞),
x→x0 −0 β(x) x→x0 −0 c2 (x − x0 )m−n c2 −0 c2
α(x)
i prema tome ne postoji lim .
x→x0 β(x)
arcsin2 2x − ln(1 + x + x2 ) + sin3 4x

Primer 3.188. Nad̄imo lim .
x→0 (ex − 1)2 + tg 5x
Kako je lim 2x = lim 4x = lim 5x = 0 i lim (x + x2 ) = 0, iz Posledice 3.183 (tj. iz

x→0 x→0 x→0 x→0
(3.126), (3.128), (3.124), (3.125)) i Tvrd̄enja 3.174 (i) sledi
arcsin 2x = 2x + o(2x), x → 0, (3.134)

ln(1 + x + x ) = x + x + o(x + x ), x → 0,
2 2 2
sin 4x = 4x + o(4x), x → 0, (3.135)

tg 5x = 5x + o(5x) = 5x + o(x), x → 0.
Iz (3.134), (3.135) i Tvrd̄enja 3.174 (x) i (i) sledi
arcsin2 2x = (2x + o(2x))2 = (2x)2 + o((2x)2 ) = 4x2 + o(x2 ), x → 0,

sin3 4x = = (4x + o(4x))3 = (4x)3 + o((4x)3 ) = 64x3 + o(x3 ), x → 0.
Kako je o(x+x2 ) = o(x) (Tvrd̄enje 3.174 (xii)) i x2 = o(x) kad x → 0, to je ln(1+x+x2 ) =

x + x2 + o(x) = x + o(x) + o(x) = x + o(x), x → 0, na osnovu Tvrd̄enja 3.174 (vi).
Kako je ex − 1 = x + o(x) ((3.123)) kad x → 0, to je, na osnovu Tvrd̄enja 3.174 (x),
(e − 1)2 = (x + o(x))2 = x2 + o(x2 ) kad x → 0.
x
Prema tome,
arcsin2 2x − ln(1 + x + x2 ) + sin3 4x = 4x2 + o(x2 ) − x + o(x) + 64x3 + o(x3 )

= −x + o(x), x → 0,
jer 4x2 + o(x2 ) + 64x3 + o(x3 ) + o(x) = o(x), x → 0 (videti Primer 3.175).
Osim toga,
(ex − 1)2 + tg 5x = x2 + o(x2 ) + 5x + o(x) = 5x + o(x), x → 0.
Kako je −x + o(x) ∼ −x i 5x + o(x) = 5x + o(5x) ∼ 5x kad x → 0, to na osnovu Tvrd̄enja

3.184 sledi
arcsin2 2x − ln(1 + x + x2 ) + sin3 4x −x + o(x) −x 1
lim = lim = lim =− .•
x→0 (ex − 1)2 + tg 5x x→0 5x + o(x) x→0 5x 5
ln(1 + x) + sin x
Primer 3.189. Nad̄imo lim . Važi formula
x→0 1 − 2x3
ln(1 + x) + sin x = x + o(x) + x + o(x) = 2x + o(x), x → 0,
a na osnovu Posledice 3.183, (3.130) sledi

3
1 − 2x = 1 − (1 + x3 ln 2 + o(x3 )) = −x3 ln 2 + o(x3 ), x → 0.
Stoga je
ln(1 + x) + sin x 2x + o(x) 2x 2 1

lim = lim = lim =− lim 2 = −∞.
x→0 1−2 x3
x→0 −x 3 ln 2 + o(x 3 ) x→0 −x 3 ln 2 ln 2 x→0 x
√ 2
1 − x − ex
Primer 3.190. Ispitajmo lim . Kako je na osnovu Posledice 3.183, (3.131)
x→0 1 + x2 − cos x
i (3.129),
√ 1
1 − x = 1 − x + o(x),
2
x2
e = 1 + x2 + o(x2 ), x → 0,
to je
√ 2 1 1
1 − x − ex = 1 − x + o(x) − (1 + x2 + o(x2 )) = 1 − x + o(x) − 1 − x2 + o(x2 )
2 2
1
= − x + o(x), x → 0.
2
Osim toga važi da je 1 + x2 − cos x = 1 + x2 − (1 − 12 x2 + o(x2 )) = 23 x2 + o(x2 ), x → 0.

Stoga je na osnovu Tvrd̄enja 3.184 (preciznije, na osnovu varijante ovog tvrd̄enja za
slučaj jednostranih graničnih vrednosti)
√
− 12 x + o(x) − 12 x
2
1 − x − ex 1 1
lim = lim = lim = − lim = −∞
x→+0 1 + x − cos x
2 3 2
x→+0 x + o(x ) 2 3
x→+0 x 2 3 x→+0 x
2 2
i √
− 12 x + o(x) − 12 x
2
1 − x − ex 1 1
lim = lim = lim = − lim = +∞,
x→−0 1 + x2 − cos x x→−0 3 x2 + o(x2 ) x→−0 3 x2 3 x→−0 x
2 2
√ 2
1 − x − ex
i stoga ne postoji lim .
x→0 1 + x2 − cos x
Primer 3.191. Za polinom P (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 , ai ∈ R, i =

0, 1, . . . , n, an ̸= 0, važi da je an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 = o(xn ) kad x → +∞, pa
je P (x) = an xn + o(xn ) = an xn + o(an xn ) kad x → +∞ (Tvrd̄enje 3.174 (ii)), tj.
P (x) ∼ an xn kad x → +∞. Analogno, P (x) ∼ an xn kad x → −∞. Prema tome,
funkcija x 7→ an xn je glavni deo polinoma P kad x → +∞ (x → −∞).
Za polinom Q(x) = bm xm + bm−1 xm−1 + . . . b1 x + b0 , bi ∈ R, i = 0, 1, . . . , m, bm ̸= 0,
važi Q(x) ∼ bm xm kad x → +∞ (x → −∞). Sada na osnovu Tvrd̄enja 3.184 važi da je
P (x) an xn
lim = lim =
x→+∞ Q(x) x→+∞ bm xm
 an

 sgn · (+∞), za n > m,
 bm
= a n
 , za n = m,

 bn
0, za n < m,
i
 an

 sgn · (−∞)n−m , za n > m,
P (x) an xn  bm
lim = lim = an
x→−∞ Q(x) x→−∞ bm xm  , za n = m,

 bn
0, za n < m,
gde je (−∞)n−m = +∞ ako je n − m paran broj, a (−∞)n−m = −∞ ako je n − m
neparan broj. •
ln(1 + arctg x)
lim = 1.
x→0 arctg(ln(1 + x))
Budući da je lim arctg x = 0 i lim ln(1 + x) = 0, iz Tvrd̄enja 3.182 sledi

x→0 x→0
ln(1 + arctg x) ∼ arctg x ∼ x, x → 0,
i
arctg(ln(1 + x)) ∼ ln(1 + x) ∼ x, x → 0.
Sada na osnovu Tvrd̄enja 3.184 dobijamo
ln(1 + arctg x) x
lim = lim = lim 1 = 1.
x→0 arctg(ln(1 + x)) x→0 x x→0
Dokaz smo mogli izvesti i korišćenjem asimptotske oznake o, odnosno korišćenjem Posledice
3.183. Naime, iz (3.128) i (3.127) sledi
ln(1 + arctg x) = arctg x + o(arctg x) = x + o(x) + o(x + o(x)), x → 0,
i kako je o(x + o(x)) = o(x) na osnovu Tvrd̄enja 3.174 (viii), to je ln(1 + arctg x) =
x + o(x) + o(x) = x + o(x), x → 0, na osnovu Tvrd̄enja 3.174 (vi).
Slično
arctg(ln(1 + x)) = ln(1 + x) + o(ln(1 + x)) = x + o(x) + o(x + o(x))

= x + o(x) + o(x) = x + o(x), x → 0.
Mogli smo zaključivati i na sledeći način (takod̄e koristeći formule arctg x = x + o(x),
ln(1 + x) = x + o(x), x → 0 i Posledicu 3.183 (3.127), (3.128)):
ln(1 + arctg x) = ln(1 + x + o(x)) = x + o(x) + o(x + o(x))

= x + o(x) + o(x) = x + o(x), x → 0,
arctg(ln(1 + x)) = arctg(x + o(x)) = x + o(x) + o(x + o(x)) = x + o(x), x → 0.

Prema tome, na osnovu Tvrd̄enja 3.174 (v) sledi
x + o(x)
ln(1 + arctg x) x + o(x) x 1 + o(1)
lim = lim = lim = lim
x→0 arctg(ln(1 + x)) x→0 x + o(x) x→0 x + o(x) x→0 1 + o(1)
x
lim (1 + o(1)) 1
= x→0 = = 1.
lim (1 + o(1)) 1
x→0
Slično se može dobiti da je
ln(1 + sin x) ln(1 + arcsin x) ln(1 + tg x)

lim = 1, lim = 1 i lim = 1. •
x→0 sin(ln(1 + x)) x→0 arcsin(ln(1 + x)) x→0 tg(ln(1 + x))
Napomenimo da prilikom računanja limesa treba imati u vidu da u slučajevima koji

nisu razmatrani u Tvrd̄enjima 3.184 i 3.185 funkcije se, opšte govoreći, ne mogu zameniti
njima ekvivalentnim funkcijama. Tako, na primer, ako bismo prilikom računanja limesa
ln(1 + x) − x
lim (3.136)
x→0 x2
funkciju x 7→ ln(1 + x) zamenili njoj ekvivalentnom funkcijom x 7→ x, dobili bismo
ln(1 + x) − x x−x 0
lim 2
= lim 2
= lim 2 = 0,
x→0 x x→0 x x→0 x
što je netačno. Inače, korišćenjem formule ln(1 + x) = x + o(x), x → 0, dobijamo
ln(1 + x) − x x + o(x) − x o(x)

2
= 2
= 2 ,
x x x
0
što je neodred̄eni izraz oblika , tako da nas ovaj način razmišljanja ne može dovesti
0
do rešenja. Primetimo da smo dobili da je ln(1 + x) − x = o(x), x → 0, što znači da
je funkcija x 7→ ln(1 + x) − x beskonačno mala višeg reda u odnosu na funkciju x 7→ x
kad x → 0, ali nismo dobili i tačno kog je reda. Precizniju informaciju o ponašanju
ove funkcije u okolini 0, tj. informaciju o tome kog je reda ova funkcija (u odnosu na
funkciju x 7→ x) dobićemo korišćenjem Maklorenove formule sa ostatkom u Peanovoj
formi u sekciji 4.8, što će nam i omogućiti da nadjemo graničnu vrednost (3.136).
3.12 Asimptote
Definicija 3.193. Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini U tačke +∞. Prava
y = kx + n je asimptota grafika funkcije kad x → +∞ ako je
lim (f (x) − (kx + n)) = 0, (3.137)

x→+∞
3.12. Asimptote 257
tj. ako je, za x ∈ U ,

f (x) = kx + n + ϵ(x) i lim ϵ(x) = 0. (3.138)
x→+∞
Prema tome, možemo reći da je prava y = kx+n asimptota grafika funkcija kad x → +∞
ako je
f (x) = kx + n + o(1), x → +∞. (3.139)
Analogno se definiše asimptota grafika funkcije kad x → −∞.
Ako je k ̸= 0, onda asimptotu nazivamo kosom, a ako je k = 0, onda za nju kažemo
da je horizontalna asimptota.
Prema tome, postojanje asimptote grafika funkcije kad x → +∞ (x → −∞) je

ekvivalentno činjenici da se funkcija kad x → +∞ (x → −∞) razlikuje od linearne
funkcije za beskonačno malu funkciju.
U narednom tekstu ćemo govoriti o asimptoti grafika funkcije kad x → +∞, i napom-
injemo da se analogna priča može ispričati i u slučaju asimptote grafika funkcije kad
x → −∞.
Ako postoji konačna granična vrednost lim f (x) = b, onda je prava y = b hor-
x→+∞
izontalna asimptota grafika funkcije kad x → +∞. Zaista, iz lim f (x) = b sledi
x→+∞
lim (f (x) − b) = 0, pa je jednakost (3.137) ispunjena za k = 0 i n = b, i prema tome
x→+∞
prava y = kx + n = b je horizontalna asimptota grafika funkcije kad x → +∞.
Geometrijski gledano, prava y = kx + n je asimptota grafika funkcije kad x → +∞
ako i samo ako rastojanje tačke M grafika funkcije od te prave teži 0 kad se tačka M udal-
java u beskonačnost (pod ovim podrazumevamo da rastojanje tačke M od koordinatnog
početka teži ka +∞).
Zaista, ako, na primer, imamo slučaj ilustrovan na narednoj slici i sa d(x) označimo
odstojanje tačke M (x, f (x)) grafika funkcije od prave y = kx + n, a sa α ugao koji ta
prava zaklapa sa pozitivnim smerom x-ose (s obzirom na (3.138), ϵ(x) je razlika ordinate
tačke M i ordinate tačke N prave y = kx + n), onda sledi da je d(x)
ϵ(x) = cos α, tj.
d(x) = ϵ(x) cos α (3.140)

i
d(x)
ϵ(x) = . (3.141)
cos α
y=f(x)
y=kx+n
M
f (x )
x
Iz (3.140) sledi da d(x) → 0 kad ϵ(x) → 0, a iz (3.141) sledi da ϵ(x) → 0 ako d(x) → 0.
Prema tome, ϵ(x) → 0 ako i samo ako d(x) → 0, tj. prava y = kx + n je asimptota
grafika funkcije kad x → +∞ ako i samo ako d(x) → 0 kad x → +∞.
Sledeće tvrd̄enje daje potreban i dovoljan uslov za egzistenciju asimptote grafika
funkcije, i ujedno i efektivni postupak za njeno nalaženje.
Tvrd̄enje 3.194. Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini tačke +∞. Prava y =
kx + n je asimptota grafika funkcije f kad x → +∞ ako i samo ako postoje konačne
granične vrednosti
f (x)
lim =k i lim (f (x) − kx) = n.
x→+∞ x x→+∞
Dokaz. Neka je prava y = kx + n asimptota grafika funkcije f kad x → +∞. To znači

da postoji M ∈ R, M > 0, tako da je
f (x) = kx + n + ϵ(x), za x ∈ (M, +∞), (3.142)
pri čemu je lim ϵ(x) = 0. Odavde sledi da je

x→+∞
f (x) n 1
= k + + · ϵ(x), za x ∈ (M, +∞),
x x x
( )
n 1
i s obzirom da je lim + · ϵ(x) = 0, zaključujemo da je
x→+∞ x x
f (x)
lim = k.
x→+∞ x
Iz (3.142) sledi da je
lim (f (x) − kx) = lim (n + ϵ(x)) = n.

x→+∞ x→+∞
f (x)
Obrnuto, pretpostavimo da postoje konačne granične vrednosti lim = k i lim (f (x)−
x→+∞ x x→+∞
kx) = n. Iz ove poslednje jednakosti zaključujemo da je
lim (f (x) − (kx + n)) = lim (f (x) − kx − n) = 0,

x→+∞ x→+∞
pa je prava y = kx + n asimptota grafika funkcije kad x → +∞.

Ako grafik funcije ima asimptotu kad x → +∞, onda na osnovu Tvrd̄enja 3.194 sledi
da je ona jedinstvena29 . To znači da grafik može da ima najviše jednu asimptotu (koja
29
Ako su y = kx + n i y = k1 x + n1 asimptote grafika funkcije kad x → +∞, onda je na osnovu
f (x) f (x)
Tvrd̄enja 3.194 lim = k i lim = k1 , pa na osnovu jedinstvenosti granične vrednosti
x→+∞ x x→+∞ x
funkcije (Tvrd̄enje 3.35) sledi k = k1 . Opet iz Tvrd̄enja 3.194 sledi da je n = lim (f (x) − kx) i
x→+∞
n1 = lim (f (x) − k1 x) = lim (f (x) − kx), pa je n = n1 .
x→+∞ x→+∞
3.12. Asimptote 259
je ili horizontalna ili kosa) kad x → +∞. Stoga, ako grafik ima horizontalnu asimptotu
kad x → +∞, onda nema kosu asimptotu kad x → +∞, i obrnuto, ako grafik ima
kosu aasimptotu, onda nema horizontalnu. Prema tome, za funkcije koje su definisane u
okolinama tačaka +∞ i −∞ važi da njihovi grafici mogu da imaju najviše dve asimtote,
jednu kad x → +∞ i jednu kad x → −∞, tj. ukupan broj horizontalnih i kosih asimptota
grafika funkcije je najviše dva. Pritom jedna prava može biti asimptota i kad x → +∞
i kad x → −∞ (kao, na primer, kod racionalnih funkcija), a može se desiti da je jedna
prava asimtota grafika kad x → +∞, a da je druga prava asimtota grafika kad x → −∞,
ili da grafik ima asimptotu kad x → +∞, a nema kad x → −∞ i obrnuto.
Postupak nalaženja asimptote je sledeći: ako je lim f (x) = b ∈ R, onda je prava y =
x→+∞
b horizontalna asimptota grafika funkcije kad x → +∞. Ako ova granična vrednost nije
konačna, onda zaključujemo da grafik nema horizontalnu asimptotu i potom ispitujemo
f (x)
da li ima kosu asimptotu. Ako je lim = k konačan i ako je joši i lim (f (x) −
x→+∞ x x→+∞
kx) = n konačan, onda je prava y = kx+n kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞.
Ako jedan od ova dva limesa nije konačan, onda grafik nema ni kosu asimptotu kad
x → +∞.30
Primer 3.195. Funkcije f (x) = e1/x je definisana za sve x ∈ (−∞, 0) ∪ (0, +∞), pa ima
smisla ispitivati da li grafik ima asimptotu kad x → +∞ i kad x → −∞.
Kako je lim e1/x = 1, to je prava y = 1 horizontalna asimptota grafika funkcije kad
x→±∞
x → +∞, a takod̄e i kad x → −∞. •
Primer 3.196. Domen funkcije f (x) = 3x + 2 arctg x je skup R, pa ima smisla ispitivati
da li grafik ima asimptotu kad x → +∞ i kad x → −∞. Kako je
( )
f (x) 3x + 2 arctg x 2 arctg x
k = lim = lim = lim 3+ =3
x→+∞ x x→+∞ x x→+∞ x
i
π
n = lim (f (x) − kx) = lim (3x + 2 arctg x − 3x) = lim 2 arctg x = 2 · =π
x→+∞ x→+∞ x→+∞ 2
to je na osnovu Tvrd̄enja 3.194 prava y = 3x + π kosa asimptota grafika funkcije kad
x → +∞.
Iz
( )
f (x) 3x + 2 arctg x 2 arctg x
k = lim = lim = lim 3+ =3
x→−∞ x x→−∞ x x→−∞ x
i
( π)
n = lim (f (x) − kx) = lim (3x + 2 arctg x − 3x) = lim 2 arctg x = 2 · − = −π
x→−∞ x→−∞ x→+∞ 2
sledi da je prava y = 3x − π kosa asimptota grafika funkcije kad x → −∞. •
30 f (x)
Naravno, moguće je ne tražiti prvo lim f (x) već odmah preći na izračunavanje k = lim i
x→+∞ x→+∞ x
n = lim (f (x) − kx).
x→+∞
Sledeći primer pokazuje kao poznavanje osobina asimptotske oznake o može olakšati
izračunavanje asimptota.
√
x2 (4x − 1)
Primer 3.197. Domen funkcije f (x) = je skup (−∞, 1/4) ∪ (1, +∞).
x−1
Prema tome, funkcija je definisana u okolini tačke +∞, a takod̄e i u okolini tačke −∞,
pa ćemo ispitivati egzistenciju asimptota kad x → +∞, i kad x → −∞. Na osnovu
Posledice 3.183 dobijamo
1 1/2 1 1 1 1 1 1
(1 − ) = 1− · + o( ) = 1 − · + o( ), x → ±∞,
4x 2 4x 4x 8 x x
1 1 1 1
(1 − )−1/2 = 1 + · + o( ), x → ±∞,
x 2 x x
te je
√ √ √
x2 (4x − 1) x2 · 4x(1 − 4x 1
) √ 2 1 − 4x1
f (x) = = = 4x ·
x−1 x(1 − x1 ) 1 − x1
1 1/2 1
= 2|x|(1 − ) (1 − )−1/2
4x x
1 1 1 1 1 1
= 2|x|(1 − · + o( ))(1 + · + o( ))
8 x x 2 x x
1 1 1 1 1 1 1 1
= 2|x|(1 − · + o( ) + · − · 2 + o(( 2 ))
8 x x 2 x 16 x x
3 1 1
= 2|x|(1 + · + o(( )), kad x → ±∞.
8 x x
Odavde sledi
3 1 1 3
f (x) = 2x(1 + · + o(( )) = 2x + + o(1), kad x → +∞, (3.143)
8 x x 4
i
3 1 1 3
f (x) = −2x(1 + · + o( )) = −2x − + o(1), kad x → −∞. (3.144)
8 x x 4
Na osnovu (3.143) zaključujemo da je prava y = 2x + 34 kosa asimptota grafika funkcije
kad x → +∞, dok iz (3.144) dobijamo da je prava y = −2x − 34 kosa asimptota grafika
funkcije kad x → −∞. •
P (x)
Primer 3.198. Posmatrajmo racionalnu funkciju f (x) = , gde su P i Q polinomi,
Q(x)
P (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 , ai ∈ R, i = 0, 1, . . . , n, an ̸= 0, Q(x) =
bm xm + bm−1 xm−1 + . . . b1 x + b0 , bi ∈ R, i = 0, 1, . . . , m, bm ̸= 0. Funkcija f nije
definisana za one vrednosti promenljive x za koje je Q(x) = 0. Kako takvih vrednosti
ima konačno mnogo, to je funkcija f definisana u okolini tačke +∞, a takod̄e i u okolini
tačke −∞, pa ima smisla ispitivati egzistenciju asimptote kad x → +∞, i kad x → −∞.
Označimo sa st(P ) i st(Q) stepene polinoma P i Q redom.
3.12. Asimptote 261
Ako je st(P ) < st(Q), onda je na osnovu Primera 3.191 31
P (x)
lim f (x) = lim = 0,
x→±∞ x→±∞ Q(x)
pa je prava y = 0 horizontalna asimptota grafika racionalne funkcija f kad x → +∞, i

3x + 1
kad x → −∞. Tako, na primer, za funkciju f (x) = 2 važi
x +2
3x + 1 3x 3
f (x) = lim 2
= lim 2 = lim = 0,
x→±∞ x + 2 x→±∞ x x→±∞ x
pa je prava y = 0 horizontalna asimptota grafika funkcija kad x → +∞, i kad x → −∞.

32
Ako je st(P ) = st(Q), P (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 i Q(x) = bn xn +

bn−1 xn−1 + . . . b1 x + b0 , an ̸= 0, bn ̸= 0, onda je (videti Primer 3.191)
P (x) an
lim f (x) = lim = ,
x→±∞ x→±∞ Q(x) bn
an
te je prava y = horizontalna asimptota grafika funkcija kad x → +∞, i kad x → −∞.
bn
2x2 − 1
Na primer, funkcija f (x) = 2 ima horizontalnu asimptotu y = 2 kad x → +∞,
x +3
i kad x → −∞ jer je
2x2 − 1 2x2
lim f (x) = lim = lim = 2.
x→±∞ x→±∞ x2 + 3 x→±∞ x2
Ako je st(P ) = st(Q) + 1, P (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 i Q(x) = bn−1 xn−1 +

bn−2 xn−2 + . . . b1 x + b0 , an ̸= 0, bn−1 ̸= 0, onda grafik funkcije ima kosu asimptotu
y = kx + n kad x → +∞, i kad x → −∞, gde je
f (x) P (x) an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0

k= = lim = lim = lim
x→±∞ x x→±∞ xQ(x) x→±∞ x(bn−1 xn−1 + bn−2 xn−2 + . . . b1 x + b0 )
an x n an
= lim n
=
x→±∞ bn−1 x bn−1
31
Kad funkcija ima istu graničnu vrednost kad x → +∞ i kad x → −∞, lim f (x) = lim f (x) =
x→+∞ x→−∞
b ∈ R, onda ćemo pisati lim f (x) = b.
x→±∞
32
Informaciju o tome da li je grafik iznad ili ispod asimptote u nekoj okolini tačke +∞ (−∞) dobijamo
1 1
utvrd̄ivanjem znaka funkcije. Naime za x > − je f (x) > 0, dok je f (x) < 0 za x < − , pa je grafik
3 3
1 1
iznad asimptote u okolini (− , +∞) i ispod asimptote u okolini (−∞, − ).
3 3
i
( )
an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 an
n = lim (f (x) − kx) = lim − x
x→±∞ x→±∞ bn−1 xn−1 + bn−2 xn−2 + . . . b1 x + b0 bn−1
an bn−1 xn + an−1 bn−1 xn−1 + · · · + a1 bn−1 x + a0 bn−1
= lim ( −
x→±∞ bn−1 (bn−1 xn−1 + bn−2 xn−2 + . . . b1 x + b0 )
an bn−1 xn + an bn−2 xn−1 + . . . an b1 x2 + an b0 x
− )
bn−1 (bn−1 xn−1 + bn−2 xn−2 + . . . b1 x + b0
(an−1 bn−1 − an bn−2 )xn−1 an−1 bn−1 − an bn−2
= lim 2 = .
x→±∞ bn−1 x n−1 b2n−1
3x2 + 2
Tako, na primer, za funkciju f (x) = važi
x+1
f (x) 3x2 + 2 3x2

k = lim = lim = lim =3
x→±∞ x x→±∞ x(x + 1) x→±∞ x2
i
( )
3x2 + 2 3x2 + 2 − 3x(x + 1)
n = lim (f (x) − kx) = lim − 3x = lim
x→±∞ x→±∞ x+1 x→±∞ x+1
−3x + 2
= lim = −3,
x→±∞ x + 1
pa je prava y = 3x − 3 kosa asimptota grafika funkcija kad x → +∞, i kad x → −∞.

Ako je st(P ) > st(Q) + 1, onda na osnovu Tvrd̄enja 3.194 sledi da grafik funkcije
f nema kosu asimptotu kad x → +∞ (x → −∞) jer je, s obzirom na to da je stepen
polinoma x 7→ P (x) veći od stepena polinoma x 7→ xQ(x),
f (x) P (x)
k = lim = lim = ∞ (+∞ ili − ∞).
x→±∞ x x→±∞ xQ(x)
1 − x3
Na primer funkcija f (x) = nema kosu asimptotu x → +∞, a takod̄e ni kad
2 + 3x
x → −∞, jer je
f (x) 1 − x3 −x3 −x
k = lim = lim = lim = lim = −∞,
x→+∞ x x→+∞ x(2 + 3x) x→+∞ 3x2 x→+∞ 3
a takod̄e ni kad x → −∞, jer je
f (x) 1 − x3 −x3 −x
k = lim = lim = lim = lim = +∞.
x→−∞ x x→−∞ x(2 + 3x) x→−∞ 3x2 x→−∞ 3
Primetimo da je u slučajevima kada je st(P ) = st(Q) ili st(P ) = st(Q) + 1, za nalaženje

asimptote, najcelishodnije izvršiti deljenje polinoma P polinomom Q, jer tako dobijamo
i informaciju da li je grafik iznad ili ispod u nekoj okolini tačke +∞ (−∞).
3.12. Asimptote 263
2x2 − 1
Naime, za funkciju f (x) = važi jednakost
x2 + 3
2x2 − 1 7
f (x) = 2
=2− 2 , x ∈ R,
x +3 x +3
7
i kako je lim = 0, to je prava y = 2 horizontalna asimptota grafika funkcija
x→±∞ x2+3
7
kad x → +∞, i kad x → −∞. Kako je 2 > 0 za svako x ∈ R, to je f (x) − 2 =
x +3
7
− 2 < 0 za svako x ∈ R, pa je grafik funkcije ispod asimptote na skupu R.
x +3
3x2 + 2
Za funkciju f (x) = važi
x+1
3x2 + 2 5
f (x) = = 3x − 3 + , x ∈ R \ −1,
x+1 x+1
5
i kako je lim = 0, to je prava y = 3x − 3 kosa asimptota grafika funkcija kad
x+1
x→±∞
x → +∞, i kad x → −∞. Kako je
5
f (x) − (3x − 3) = , x ∈ R \ −1,
x+1
5 5
i kako je > 0 za x ∈ (−1, +∞) i < 0 za x ∈ (−∞, −1), to je grafik
x+1 x+1
funkcije ispod asimptote u okolini (−∞, −1) tačke −∞, dok je iznad asimptote u okolini
(−1, +∞) tačke +∞. •
P(x)
f(x)=
Q(x)
st (P)<st(Q) st (P)=st(Q) st (P)=st(Q)+1 st (P)>st(Q)+1
prava y=0 je prava y=an /bn je prava y=kx+n je ne postoji

horizontalna horizontalna kosa asimptota asimptota
asimptota asimptota
Primer 3.199. Domen funkcije f (x) = e1/x − x je skup R \ {0}. Na osnovu Posledice
3.183 dobijamo
1 1 1 1
f (x) = e1/x − x = 1 + + o( ) − x = −x + 1 + + o( ), x → ±∞,
x x x x
odakle sledi da je prava y = −x + 1 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞, a

takod̄e i kad x → −∞.
Na osnovu Tvrd̄enja 3.174 (xi) sledi da postoji realan broj M > 0 tako da je
( ) ( )
1 1 1
sgn (f (x) − (−x + 1)) = sgn + o( ) = sgn
x x x
za x ∈ (M, +∞), a takod̄e i za x ∈ (−∞, −M ). Kako je x1 > 0 za x > 0, to je

f (x) − (−x + 1) > 0 za x ∈ (M, +∞), pa je grafik funkcije iznad asimptote u okolini
(M, +∞) tačke +∞. Za x < 0 je x1 < 0, pa je f (x) − (−x + 1) < 0 za x ∈ (−∞, −M ), i
grafik funkcije je ispod asimptote u okolini (−∞, −M ) tačke −∞. •
Prava y = kx + n je asimptota grafika funkcije kad razlika ordinate tačke sa grafika

funkcije i ordinate asimptote teži 0 kad x → +∞ (x → −∞). Može se desiti da je ova
razlika i jednaka 0 za beskonačno mnogo vrednosti argumenta x, kao što pokazuje sledeći
primer.
sin x
Primer 3.200. Za funkciju f (x) = 3x + 2 + domen je skup R \ {0} i s obzirom
x
sin x
da je lim = 0 (Primer 3.62), prava y = 3x + 2 je kosa asimptota grafika kad
x→±∞ x
x → +∞ i kad x → −∞. Budući da je
sin x
f (x) − (3x + 2) = = 0 ⇐⇒ sin x = 0 ∧ x ̸= 0 ⇐⇒ x = kπ, k ∈ Z \ {0},
x
to grafik beskonačno mnogo puta seče asimptotu. Za x ∈ (2kπ, (2k+1)π), k = 0, 1, 2, . . . ,
grafik je iznad asimptote, dok je za x ∈ ((2k − 1)π, 2kπ), k = 1, 2, 3, . . . , grafik ispod
asimptote; za x ∈ (2kπ, (2k + 1)π), k = −1, −2, . . . , grafik je ispod asimptote, a za
x ∈ ((2k − 1)π, 2kπ), k = 0, −1, −2, . . . , grafik iznad asimptote •
Grafik funkcije može u beskonačno mnogo tačaka dodirivati asimptotu.

3.12. Asimptote 265
sin x + 1
Primer 3.201. Neka je f (x) = 3x + 2 + . Domen funkcije je skup R \ {0}.
x2
Budući da je x 7→ sin x + 1 ograničena funkcija (0 ≤ sin x + 1 ≤ 2 za svako x ∈ R) i
1 sin x + 2
lim 2 = 0 to na osnovu Tvrd̄enja 3.60 imamo da je lim = 0, pa je prava
x→±∞ x x→±∞ x
y = 3x + 2 je kosa asimptota grafika kad x → +∞, i kad x → −∞. Budući da je
sin x + 1 3π
f (x) − (3x + 2) = 2
= 0 ⇐⇒ sin x = −1 ⇐⇒ x = + 2kπ, k ∈ Z,
x 2
sin x + 1
i f (x) − (3x + 2) = > 0 za x ̸= 0 i x ̸= 3π
2 + 2kπ, k ∈ Z, to grafik beskonačno
x2
mnogo puta dodiruje asimptotu (za x = 3π 2 + 2kπ, k ∈ Z) i za x ∈ R \ ({0} ∪ { 2 + 2kπ :
3π
k ∈ Z}) grafik je iznad asimptote. •
x − [x]
Primer 3.202. Za funkciju f (x) = 2x − 1 + domen je skup R \ {0}. Kako
x
1
je 0 ≤ x − [x] < 1 za sve x ∈ R i lim = 0, to na osnovu Tvrd̄enja 3.60 sledi
x→±∞ x
x − [x]
lim = 0, pa je prava y = 2x − 1 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞,
x→±∞ x
i kad x → −∞. S obzirom da je x − [x] > 0 za x ∈ R \ Z i x − [x] = 0 za x ∈ Z, to je
x − [x]
f (x) − (2x − 1) = > 0, tj. f (x) > 2x − 1 za x ∈ (0, +∞) \ N, f (x) − (2x − 1) =
x
x − [x]
< 0, tj. f (x) < 2x−1 za x ∈ (−∞, 0)\Z i f (x)−(2x−1) = 0, tj. f (x) = 2x−1 za
x
x ∈ Z\{0}. Prema tome, na intervalu (0, +∞) tačke grafika su iznad tačaka asimptote sa
izuzetkom tačaka (k, 2k − 1), k = 1, 2, . . . , u kojima grafik dodiruje asimptotu, dok su na
intervalu (−∞, 0) tačke grafika ispod tačaka asimptote sa izuzetkom tačaka (k, 2k − 1),
k = −1, −2, . . . , u kojima grafik dodiruje asimptotu. •
Definicija 3.203. Neka je funkcija definisana u nekoj probodenoj (ili samo levoj ili
samo desnoj) okolini tačke a. Prava x = a je vertikalna asimptota grafika funkcije ako
barem jedna od graničnih vrednosti lim f (x) i lim f (x) postoji i jednaka je +∞ ili
x→a−0 x→a+0
−∞.
Primetimo da i u slučaju vertikalne asimptote x = a rastojanje M P = |x − a| tačke

M (x, f (x)) sa grafika od prave x = a teži 0 ako tačka M ide duž grafika u beskonačnost,
tj. kada x → a − 0 ili x → a + 0.
M P
f(x)
f(x) P M
x a
a x
Postavlja se pitanje u kojim tačkama treba tražiti vertikalne asimptote. Kandidati su
one tačke u kojima funkcija nije definisana, ali je definisana bar u nekoj levoj ili desnoj
okolini tih tačaka. Tačka, za koju važi da je funkcija definisana u njoj i osim toga da je
funkcija definisana u nekoj levoj ili desnoj okolini te tačke ali da nije neprekidna u toj
tački, bi takod̄e bila kanditat.
Primer 3.204. Za funkciju f (x) = ln x čiji je domen interval (0, +∞) ima smisla tražiti
samo desnu graničnu vrednost u 0. Kako je
lim f (x) = lim ln x = −∞,

x→+0 x→+0
to je prava x = 0 (y-osa) vertikalna asimptota grafika funkcije. •

3.12. Asimptote 267
Primer 3.205. Domen funkcije


 1
, x ̸= 1
f1 (x) = x−1
 0, x=1
je skup R. Ova funkcija je definisana u 1 i u okolini ove tačke, ali nije neprekidna u njoj.
Kako je ( )
1 1
lim f (x) = lim = = +∞
x→1+0 x→1+0 x − 1 +0
i ( )
1 1
lim f (x) = lim = = −∞,
x→1−0 x→1−0 x − 1 −0
to je prava x = 1 vertikalna asimptota grafika funkcije. •
Primer 3.206. Za funkciju f (x) = e1/x − x domen je skup R \ {0}, pa ćemo ispitivati
lim f (x) i lim f (x).
x→−0 x→+0
1 1
Kako je lim = −∞ i lim = +∞, to je na osnovu Tvrd̄enja 3.70 (i) dobijamo
x→−0 x x→+0 x
lim e1/x = 0 i lim e1/x = +∞,

x→−0 x→+0
i stoga,
lim f (x) = lim (e1/x − x) = 0,
x→−0 x→−0
lim f (x) = lim (e1/x − x) = +∞.

x→+0 x→−0
Prema tome, prava x = 0 je vertikalna asimptota grafika funkcije. •

P (x)
Primer 3.207. Za racionalnu funkciju f (x) = , gde su P, Q polinomi, ako je
Q(x)
Q(a) = 0 i P (a) ̸= 0, onda je prava x = a vertikalna asimptota grafika funkcije. Na
3x2 + 2
primer, za funkciju f (x) = domen je skup R \ {−1} i važi
x+1
( )
3x2 + 2 5
lim f (x) = lim = = −∞,
x→−1−0 x→−1−0 x + 1 −0
( )
3x2 + 2 5
lim f (x) = lim = = +∞,
x→−1+0 x→−1+0 x + 1 +0
pa je prava x = −1 vertikalna asimptota grafika funkcije.
(x + 1)3
Za funkciju g(x) = važi
(x − 2)2 (x − 1)
( )
(x + 1)3 27
lim g(x) = lim = = +∞,
x→2−0 x→2−0 (x − 2)2 (x − 1) (+0) · 1
( )
(x + 1)3 27
lim g(x) = lim = = +∞,
x→2+0 x→2+0 (x − 2)2 (x − 1) (+0) · 1
pa je prava x = 2 vertikalna asimptota grafika funkcije. Ova funkcija ima još jednu
vertikalnu asimptotu, to je prava x = 1 jer je
( )
(x + 1)3 8
lim g(x) = lim = = −∞,
x→1−0 x→1−0 (x − 2)2 (x − 1) 1 · (−0)
( )
(x + 1)3 8
lim g(x) = lim = = +∞. •
x→1+0 x→1+0 (x − 2)2 (x − 1) 1 · (+0)
x − [x]
Primer 3.208. Neka je f (x) = 2x − 1 + . Kako je
x
x − [x] x
lim = lim = 1,
x→+0 x x→+0 x
( )
x − [x] x − (−1) x+1 1
lim = lim = lim = = −∞,
x→−0 x x→−0 x x→−0 x −0
to je
x − [x]
lim f (x) = lim (2x − 1 + ) = −1 + 1 = 0
x→+0 x→+0 x
x − [x]
lim f (x) = lim (2x − 1 + ) = −∞.
x→−0 x→−0 x
Prema tome, prava x = 0 je vertikalna asimptota grafika funkcije. •
Funkcija može imati beskonačno mnogo vertikalnih asimptota.

π
Primer 3.209. Prave x = + kπ, k ∈ Z, su vertikalne asimptote funkcije f (x) = tg x,
2
jer za svako k ∈ Z važi:
( )
sin x 1
lim tg x = lim = = +∞,
π
x→ 2 +2kπ−0 x→ 2 +2kπ−0 cos x
π
+0
( )
sin x 1
lim tg x = lim = = −∞
π
x→ 2 +2kπ+0 x→ 2 +2kπ+0 cos x
π
−0
i
( )
sin x −1
lim tg x = lim = = +∞,
x→ π2 +(2k+1)π−0 x→ π2 +(2k+1)π−0 cos x −0
( )
sin x −1
lim tg x = lim = = −∞. •
x→ π2 +(2k+1)π+0 x→ π2 +(2k+1)π+0 cos x +0
Glava 4
Diferenciranje funkcija
4.1 Izvod
Pojam izvoda je jedan od osnovnih pojmova matematičke analize i zasniva se na pojmu
granične vrednosti funkcije u tački.
Definicija 4.1. Neka je funkcija y = f (x) definisana na intervalu (a, b), f : (a, b) → R,
i neka su x, x0 ∈ (a, b), x ̸= x0 . Količnik
f (x) − f (x0 )
x − x0
se zove srednja brzina promene funkcije na skupu [x, x0 ] ako je x < x0 , ili skupu [x0 , x]
ako je x0 < x.
Ako postoji granična vrednost srednje brzine promene funkcije f na skupu [x, x0 ] ili
[x0 , x] kad x → x0 , onda se ta granična vrednost naziva izvod funkcije f u tački x0 , i
označava sa f ′ (x0 ). Dakle,
f (x) − f (x0 )
f ′ (x0 ) = lim .
x→x0 x − x0
Kao što smo već rekli u sekciji 3.6, razliku x − x0 zovemo priraštaj argumenta i
obeležavamo ∆x = x − x0 . Dakle, x = x0 + ∆x. Razliku ∆y = f (x) − f (x0 ) =
f (x0 + ∆x) − f (x0 ) zovemo priraštaj funkcije f u tački x0 koji odgovara priraštaju
argumenta ∆x. Definiciju izvoda funkcije f u tački x0 je sada moguće zapisati i na
sledeći način:
f (x0 + ∆x) − f (x0 ) ∆y
f ′ (x0 ) = lim = lim .
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x
Ako je
∆y ∆y
lim = +∞ ( lim = −∞),
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x
onda kažemo da funkcija f ima beskonačan izvod u tački x0 jednak +∞ (−∞).
269
270 Glava 4. Diferenciranje funkcija
Definicija 4.2. Neka je x0 ∈ R.

Ako je f : (a, x0 ] → R i ako postoji konačna ili beskonačna granična vrednost
f (x) − f (x0 ) f (x0 + ∆x) − f (x0 )
lim (tj. lim ), onda se ta granična vrednost zove
x→x0 −0 x − x0 ∆x→−0 ∆x
konačni ili beskonačni levi izvod funkcije f u tački x0 , i obeležava sa f−′ (x0 ).
Ako je f : [x0 , b) → R i ako postoji konačna ili beskonačna granična vrednost
f (x) − f (x0 ) f (x0 + ∆x) − f (x0 )
lim (tj. lim ), onda se ta granična vrednost zove
x→x0 +0 x − x0 ∆x→+0 ∆x
konačni ili beskonačni desni izvod funkcije f u tački x0 , i obeležava sa f+′ (x0 ).
Teorema 4.3. Neka je funkcija f definisana u okolini tačke x0 . Funkcija f ima (konačan
ili beskonačan) izvod u tački x0 ako i samo ako ima (konačan ili beskonačan) levi i desni
izvod u tački x0 i ako su oni jednaki.
Dokaz. Sledi iz definicije izvoda i Tvrd̄enja 3.30.
U daljem tekstu kada kažemo da funkcija ima izvod u tački x0 , podrazumevamo

da funkcija ima konačan izvod, ukoliko nije rečeno suprotno. Inače, ako funkcija ima
konačan ili beskonačan izvod u tački x0 , onda ćemo reći da funkcija ima izvod u širem
smislu u tački x0 .
Postupak nalaženja izvoda funkcije zove se diferenciranje.

√
Primer 4.4. Ako je f (x) = x, nad̄imo f ′ (4).
Kako je
√ √ √
f (4 + ∆x) − f (4) 4 + ∆x − 2 ( 4 + ∆x − 2)( 4 + ∆x + 2)
lim = lim = lim √
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x( 4 + ∆x + 2)
4 + ∆x − 4 ∆x
= lim √ = lim √
∆x→0 ∆x( 4 + ∆x + 2) ∆x→0 ∆x( 4 + ∆x + 2)
1 1
= lim √ = ,
∆x→0 4 + ∆x + 2 4
1
to je f ′ (4) = .
4
Za proizvoljno x > 0 važi:
√ √ √ √ √ √
f (x + ∆x) − f (x) x + ∆x − x x + ∆x − x x + ∆x + x
= = ·√ √
∆x ∆x ∆x x + ∆x + x
x + ∆x − x 1
= √ √ =√ √ ,
∆x( x + ∆x + x) x + ∆x + x
f (x + ∆x) − f (x) 1
pa je f ′ (x) = lim = √ .
∆x→0 ∆x 2 x
4.1. Izvod i diferencijal 271
Budući da je funkcija definisana u tački x = 0, i u desnoj okolini ove tačke, ima

smisla ispitati da li ova funkcija ima desni izvod u ovoj tački. Kako je
√
f (x) − f (0) x 1
lim = lim = lim √
x→+0 x−0 x→+0 x x→+0 x
( )
1
= = +∞,
+0
to je f+′ (0) = +∞. •
Primer 4.5. Ispitajmo u kojim tačkama funkcija f (x) = |x| ima izvod.
Pokazaćemo najpre da funkcija f nema izvod u tački x0 = 0. Nad̄imo najpre desni

izvod funkcije u ovoj tački:
f (0 + ∆x) − f (0) |0 + ∆x| − |0|

f+′ (0) = lim = lim
∆x→+0 ∆x ∆x→+0 ∆x
|∆x| ∆x
= lim = lim = lim 1 = 1.
∆x→+0 ∆x ∆x→+0 ∆x ∆x→+0
Slično
f (0 + ∆x) − f (0) |0 + ∆x| − |0|
f−′ (0) = lim = lim
∆x→−0 ∆x ∆x→−0 ∆x
|∆x| −∆x
= lim = lim = lim (−1) = −1.
∆x→−0 ∆x ∆x→−0 ∆x ∆x→−0
Budući da se levi i desni izvod funkcije u tački x0 = 0 razlikuju, funkcija nema izvod u
toj tački.
Pokažimo sada da je za x > 0, f ′ (x) = 1, dok je za x < 0, f ′ (x) = −1. Zaista, ako je
x > 0,
f (x + ∆x) − f (x) |x + ∆x| − |x|

f ′ (x) = lim = lim
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x
x + ∆x − x ∆x
= lim = lim = lim 1 = 1.
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x ∆x→0
Ako je x < 0, onda je
f (x + ∆x) − f (x) |x + ∆x| − |x|

f ′ (x) = lim = lim
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x
−x − ∆x − (−x) −∆x
= lim = lim = lim (−1) = −1.
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x ∆x→0
Prema tome,
|x|
(|x|)′ = sgn x = , za x ̸= 0. • (4.1)
x
Primer 4.6. Nad̄imo izvod konstantne funkcije.
Neka je f (x) = c za svako x ∈ R, gde je c ∈ R konstanta. Tada je f (x + ∆x) − f (x) =

c − c = 0 za svako x ∈ R, i zato
f (x + ∆x) − f (x)
f ′ (x) = lim = lim 0 = 0. •
∆x→0 ∆x ∆x→0
Primer 4.7. Za funkciju y = xn , gde je n ∈ N, pokažimo da je y ′ = nxn−1 za svako

x ∈ R.
Primenom binomne formule dobijamo:
∆y = (x + ∆x)n − xn =
n(n − 1) n−2 2
= xn + nxn−1 ∆x + x ∆x + . . . + ∆xn − xn
2
n(n − 1) n−2 2
= nxn−1 ∆x + x ∆x + . . . + ∆xn .
2
Prema tome,
∆y n(n − 1) n−2
lim = lim (nxn−1 + x ∆x + . . . + ∆xn−1 )
∆x→0 ∆x ∆x→0 2
n−1
= nx ,
te je (xn )′ = nxn−1 , za svako x ∈ R. •
√
Primer 4.8. Za funkciju y = 3 x i x ∈ R važi
√ √
∆y 3
x + ∆x − 3 x
=
∆x √ ∆x √ √
√ √ √
3
x + ∆x − 3 x ( 3 x + ∆x)2 + 3 x + ∆x · 3 x + ( 3 x)2
= · √ √ √ √
∆x ( 3 x + ∆x)2 + 3 x + ∆x · 3 x + ( 3 x)2
√ √
( 3 x + ∆x)3 − ( 3 x)3
= √ √ √ √
∆x · (( 3 x + ∆x)2 + 3 x + ∆x · 3 x + ( 3 x)2 )
∆x
= √ √ √ √
∆x · (( x + ∆x) + 3 x + ∆x · 3 x + ( 3 x)2 )
3 2
1
= √ √ √ √ ,
( x + ∆x)2 + x + ∆x · 3 x + ( 3 x)2
3 3
pa je za x ∈ R \ {0},
∆y 1 1
lim = √
lim √ √ √ = √ .
∆x→0 ∆x 3
∆x→0 ( x + ∆x) +2 3
x + ∆x · x + ( x) )
3 3 2 3
3 x2
1
Prema tome, y ′ (x) = √ 3
za svako x ∈ R \ {0}.
3 x2
Nad̄imo sada izvod ove funkcije u tački x = 0. Kako je
√ ( )
y(0 + ∆x) − y(0) 3
∆x 1 1
lim = lim = lim 3√ =
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x ∆x→0 (∆x)2 +0
= +∞,
to je y ′ (0) = +∞. •
4.1. Izvod i diferencijal 273
Rezultati dobijeni u Primerima 4.4, 4.7 i 4.8 su specijalni slučajevi rezultata datog u
sledećem primeru.
Primer 4.9. Nad̄imo izvod funkcije y = xα , gde je α realan broj1 . Neka je x iz domena
funkcije i neka je x ̸= 0. Tada je
( )
∆x α
1 + −1
y(x + ∆x) − y(x) (x + ∆x)α − xα x
= =x ·
α
∆x ∆x
( )α ∆x
∆x
1+ −1
x
= xα−1
· ,
∆x
x
pa je na osnovu Primera 3.164
( )
∆x α
1+ −1
y(x + ∆x) − y(x) x
lim = lim xα−1
· = αxα−1
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x
x
Prema tome, (xα )′ = αxα−1 . •
Primer 4.10. Nad̄imo izvod funkcije y = ax , gde je a > 0 i a ̸= 1.
Kako je
a∆x − 1
lim = ln a,
∆x→0 ∆x
to je za svako x ∈ R
ax+∆x − ax ax (a∆x − 1)
lim = lim
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x
a∆x − 1
= ax · lim = ax ln a.
∆x→0 ∆x
Stoga je (ax )′ = ax ln a, i posebno (ex )′ = ex , za svako x ∈ R. •
Primer 4.11. Posmatrajmo funkciju y = loga x, gde je a > 0 i a ̸= 1.
S obzirom da na osnovu Primera 3.155 imamo da je
( )
∆x
loga 1 +
x 1
lim = loga e = ,
∆x→0 ∆x ln a
x
m √
1
Ako je α = gde je m ∈ Z, a n ∈ N, m i n uzajamno prosti, onda je funkcija y = xα = n xm
n
definisana na [0, +∞) za slučaj da je n parno i m > 0, dok je za slučaj da je n parno i m < 0 definisana
na intervalu (0, +∞). Ako je n neparno, onda je ova funkcija definisana na skupu R za m > 0, a ako je
m < 0, onda je njen domen skup R \ {0}. Ako je α iracionalan broj, onda je domen ove funkcije skup
[0, +∞) za α > 0, i (0, +∞) ako je α < 0.
to za svako x ∈ R, x > 0, važi

x + ∆x
loga (x + ∆x) − loga x loga
lim = lim x
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x ( )
∆x
loga 1 +
1 x
= lim ·
∆x→0 x ∆x
( x )
∆x
loga 1+
1 x 1
= · lim = ,
x ∆x→0 ∆x x ln a
x
1
te je (loga x)′ = .
x ln a
1
Posebno, (ln x)′ = , za svako x ∈ R, x > 0. •
x
Primer 4.12. Nad̄imo izvod funkcija y1 = sin x i y2 = cos x.
Kako je funkcija y2 = cos x neprekidna na R, i kako je
∆x
sin
lim 2 = 1,
∆x→0 ∆x
2
to je za svako x ∈ R
∆x 2x + ∆x
sin(x + ∆x) − sin x 2 sin
cos
lim = lim 2 2
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x
∆x
sin
= lim 2 · lim cos(x + ∆x ) = cos x,
∆x→0 ∆x ∆x→0 2
2
i stoga je (sin x)′ = cos x, za svako x ∈ R.
Analogno, zbog neprekidnosti funkcije y1 = sin x zaključujemo
∆x 2x + ∆x
cos(x + ∆x) − cos x −2 sin
sin
lim = lim 2 2
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x
∆x
sin
= − lim 2 · lim sin(x + ∆x ) = − sin x,
∆x→0 ∆x ∆x→0 2
2
te je (cos x)′ = − sin x, za svako x ∈ R. •
4.1. Diferencijal 275
Ako funkcija f : (a, b) → R ima izvod u svakoj tački intervala (a, b), onda je njen
izvod takod̄e funkcija nezavisno promenljive x i zove se prva izvodna funkcija, prvi izvod,
izvod prvog reda ili samo izvodna funkcija ili izvod funkcije f , i označava sa f ′ , pa možemo
pisati f ′ : (a, b) → R.
Primetimo da je funkcija f1 (x) = sin x neparna, a da je njena izvodna funkcija
′
f1 (x) = cos x parna. Takod̄e funkcija f2 (x) = cos x je parna, dok je njena izvodna
funkcija f2′ (x) = − sin x neparna. Sledeće tvrd̄enje govori o tome da je to pravilo, tj.
izvod (ukoliko postoji) svake parne funkcije je neparna funkcija, dok je izvod neparne
funkcije parna funkcija.
Tvrd̄enje 4.13. Neka funkcija f : (−δ, δ) → R ima izvod u svakoj tački intervala (−δ, δ)
i neka je funkcija f parna (neparna). Tada je izvodna funkcija f ′ : (−δ, δ) → R neparna
(parna).
Dokaz. Interval (−δ, δ) je simetričan skup. Pretpostavimo da je f parna funkcija. Neka

je x0 proizvoljna tačka iz intervala (−δ, δ). Tada je
f (−x0 + ∆x) − f (−x0 ) f (−(x0 − ∆x)) − f (x0 )

f ′ (−x0 ) = lim = lim
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x
f (x0 − ∆x) − f (x0 ) f (x0 − ∆x) − f (x0 ) (4.2)
= lim = − lim .
∆x→0 ∆x ∆x→0 −∆x
Smenom t = −∆x (možemo primeniti teoremu o smeni promenljive pri izračunavanju
limesa (Teorema 3.80) budući da: ∆x → 0 =⇒ t → 0, ∆x ̸= 0 =⇒ t ̸= 0 i postoji
f (x0 + t) − f (x0 )
lim = f ′ (x0 )) dobijamo
t→0 t
f (x0 − ∆x) − f (x0 ) f (x0 + t) − f (x0 )

lim = lim = f ′ (x0 ). (4.3)
∆x→0 −∆x t→0 t
Iz (4.2) i (4.3) sledi f ′ (−x0 ) = −f ′ (x0 ). Prema tome, izvodna funkcija f ′ je neparna
funkcija.
Slično se dokazuje da ako je f neparna funkcija, da je onda f ′ parna funkcija.
4.2 Diferencijal
Definicija 4.14. Neka je funkcija y = f (x) definisana u nekoj okolini tačke x0 . Reći
ćemo da je funkcija f diferencijabilna u tački x0 ako se priraštaj funkcije u toj tački
može napisati u obliku
∆y = f (x0 + ∆x) − f (x0 ) = A∆x + o(∆x), ∆x → 0, (4.4)
gde je A realan broj, tj.

∆y = A∆x + ϵ(∆x)∆x, (4.5)
gde je ϵ(∆x) beskonačno mala funkcija kad ∆x → 0.
276 Glava 4. Diferenciranje realnih funkcija jedne realne promenljive
Diferencijal funkcije f u tački x0 , u oznaci df (x0 ) ili kraće dy, je linearna funkcija
priraštaja ∆x definisana sa:
(df (x0 ))(∆x) = A∆x.
Dakle, diferencijal je linearna funkcija čiji je argument priraštaj ∆x i pisaćemo jed-

nostavno df (x0 ) = A∆x, tj. dy = A∆x.
Napominjemo da je diferencijal, kao i svaka druga linearna funkcija, definisan za bilo
koju vrednost svog argumenta ∆x. Sa druge strane, priraštaj funkcije ∆y = f (x0 +
∆x) − f (x0 ) je definisan samo za one vrednosti ∆x za koje x0 + ∆x pripada domenu
funkcije f .
Primetimo da ako je funkcija diferencijabilna u tački x0 , onda je konstanta A u
formuli (4.4), odnosno formuli (4.5), jedinstveno odred̄ena2 (videti takod̄e Lemu 4.90).
Ako je funkcija f diferencijabilna u svakoj tački intervala (a, b), onda je diferencijal
funkcija dveju promenljivih, tačke x̃ ∈ (a, b) i priraštaja ∆x: (df (x̃))(∆x) = A(x̃)∆x, ili
kraće: dy = A(x̃)∆x.
Zbog veće simetrije formule, ∆x se označava dx i zove diferencijal nezavisno promenljive.
Prema tome,
dy = Adx.
Iz (4.5) sledi
∆y = dy + o(∆x), ∆x → 0,
odakle zaključujemo da se priraštaj funkcije u nekoj tački može aproksimirati diferenci-
jalom funkcije u toj tački (učinjena greška je beskonačno mala višeg reda u odnosu na
∆x kad ∆x → 0):
∆y ≈ dy.
Primer 4.15. Nad̄imo diferencijal funkcije f (x) = x3 u tački 2.
∆y = f (2 + ∆x) − f (2) = (2 + ∆x)3 − 23

= 23 + 3 · 22 ∆x + 3 · 2(∆x)2 + (∆x)3 − 23
= 12∆x + 6(∆x)2 + (∆x)3 = 12∆x + (6∆x + (∆x)2 )∆x. (4.7)
Budući da je 6∆x + (∆x)2 beskonačno mala kad ∆x → 0, to iz (4.7) sledi da je funkcija

f diferencijabilna u tački 2 i da je njen diferencijal u toj tački df (2) = 12∆x, odnosno
df (2) = 12dx. Osim toga, ∆y ≈ dy = 12∆x. •
2
Zaista, ako je ∆y = A∆x + o(∆x) kad ∆x → 0 i ∆y = B∆x + o(∆x) kad ∆x → 0, onda je
A∆x + o(∆x) = B∆x + o(∆x), ∆x → 0,
odakle deljenjem sa ∆x ̸= 0 dobijamo
o(∆x) o(∆x)
A+ =B+ , ∆x → 0. (4.6)
∆x ∆x
o(∆x)
Budući da je lim = 0, prelaskom na graničnu vrednost kad ∆x → 0 u jednakosti (4.6), dobijamo
∆x→0 ∆x
A=B .
4.2. Diferencijal 277
Sledeća teorema pokazuje vezu izmed̄u postojanja izvoda funkcije u nekoj tački i
diferencijabilnosti funkcije u toj tački.
Teorema 4.16. Funkcija f je diferencijabilna u tački x0 ako i samo ako ima izvod u toj
tački.
Dokaz. (=⇒): Neka je funkcija f je diferencijabilna u tački x0 . Tada je ∆y = A∆x +

o(∆x), ∆x → 0, za neki realan broj A, i stoga
∆y o(∆x)
=A+ , ∆x → 0.
∆x ∆x
Odavde je
∆y o(∆x)
lim = A + lim = A.
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x
Prema tome, funkcija f ima izvod u tački x0 i f ′ (x0 ) = A.

∆y
(⇐=) Pretpostavimo da funkcija f ima izvod u tački x0 , tj. da postoji lim =
∆x→0 ∆x
f ′ (x0 ). Iz Teoreme 3.63 sledi da postoji δ > 0 tako da je
∆y
= f ′ (x0 ) + ϵ(∆x), 0 < |∆x| < δ,
∆x
gde je lim ϵ(∆x) = 0, i prema tome
∆x→0
∆y = f ′ (x0 )∆x + ϵ(∆x)∆x,
što znači da je funkcija f diferencijabilna u tački x0 .

Iz dokaza Teoreme 4.16 opet vidimo da je broj A iz definicije diferencijabilnosti
funkcije f u tački x0 jednoznačno odred̄en jer A = f ′ (x0 ), i stoga je i diferencijal funkcije
f u toj tački jednoznačno odred̄en: df (x0 ) = f ′ (x0 )dx, tj.
dy = f ′ (x0 )dx. (4.8)
Iz (4.8) sledi
dy
f ′ (x0 ) = ,
dx
dy
tj. y ′ = . Napomenimo da je ovakvu oznaku za izvod uveo Lajbnic3 .
dx
Ako je funkcija f diferencijabilna u tački x0 , formula (4.4) se može sada zapisati u
obliku:
∆y = f (x) − f (x0 ) = f ′ (x0 )(x − x0 ) + o(x − x0 ), x → x0 ,
odakle
f (x) = f (x0 ) + f ′ (x0 )(x − x0 ) + o(x − x0 ), x → x0 , (4.9)
3
Gottfried Wilhelm von Leibniz (1646-1716), nemački matematičar i filozof
Na osnovu (4.9) vidimo da se diferencijabilna funkcija f u tački x0 može aproksimirati

linearnom funkcijom:
f (x) ≈ f (x0 ) + f ′ (x0 )(x − x0 ),
pri čemu se čini greška koja je beskonačno mala višeg reda u odnosu na x − x0 kad
x → x0 .
Sledeća teorema pokazuje vezu izmed̄u diferencijabilnosti i neprekidnosti funkcije u
nekoj tački.
Teorema 4.17. Ako je funkcija f diferencijabilna u tački x0 , onda je ona neprekidna u

toj tački.
Dokaz. Neka je funkcija f diferencijabilna u tački x0 . Tada iz (4.9) sledi
lim f (x) = lim (f (x0 ) + f ′ (x0 )(x − x0 ) + o(x − x0 ))

x→x0 x→x0
= f (x0 ) + f ′ (x0 ) lim (x − x0 ) + lim o(x − x0 )
x→x0 x→x0
= f (x0 ),
i funkcija f je neprekidna u x0 .
Obrat ovog tvrd̄enja ne važi, tj. ako je funkcija neprekidna u nekoj tački ne mora
biti diferencijabilna u toj tački. Primer za to je funkcija f (x) = |x| koja je nerekidna u
tački x = 0, ali nije diferencijabilna u toj tački jer nema izvod u toj tački (Primer 4.5).
Još jedan primer je funkcija
{ 1
x sin , x ̸= 0
f (x) = x
0, x=0
koja je neprekidna u tački x = 0 (Primeri 3.102 (vi)). Med̄utim ova funkcija nema ni
levi ni desni izvod u tački x = 0, jer funkcija
1
f (x) − f (0) x sin
= x = sin 1 ,
x−0 x x
nema ni levu, ni desnu graničnu vrednost u toj tački (Primer 3.28).
Napomena 4.18. Iz Teoreme 4.17 i Teoreme 4.16 sledi da ako funkcija ima konačan
izvod u nekoj tački, onda je ona neprekidna u toj tački. Med̄utim, ako funkcija ima
beskonačan izvod u nekoj tački, onda ona ne mora da bude neprekidna u toj tački. Na
primer, funkcija f (x) = sgn x, x ∈ R, je prekidna u tački x = 0 i ima beskonačan izvod
u ovoj tački:
f (x) − f (0) −1
f−′ (0) = lim = lim = +∞,
x→−0 x−0 x→−0 x
i
f (x) − f (0) 1
f+′ (0) = lim = lim = +∞,
x→+0 x−0 x→+0 x
4.2. Geometrijska interpretacija izvoda i diferencijala 279
pa je f ′ (0) = +∞.
Analogno, ako funkcija ima konačan levi (desni) izvod u tački x0 , onda se može
dokazati da je funkcija neprekidna sleva (zdesna) u tački x0 . Ako funkcija ima beskonačan
levi (desni) izvod u tački x0 , onda ona ne mora biti neprekidna sleva (zdesna) u toj tački,
što opet pokazuje prethodni primer. •
4.3 Geometrijska interpretacija izvoda i diferencijala
Neka je funkcija f neprekidna na intervalu (a, b) i neka ima izvod u tački x0 ∈ (a, b).
Uočimo tačke grafika funkcije f : A(x0 , f (x0 )) i M (x0 + ∆x, f (x0 + ∆x)) gde je ∆x ̸= 0
i takvo da x0 + ∆x ∈ (a, b). Prava AM se zove sečica grafika i njen koeficijent pravca je
f (x0 + ∆x) − f (x0 )

= tg φ,
∆x
gde je φ ugao koji sečica AM zaklapa sa pozitivnim delom x−ose, dok je njena jednačina
f (x0 + ∆x) − f (x0 )

y − f (x0 ) = (x − x0 ). (4.10)
∆x
Kada ∆x → 0 tada se tačka M kreće po grafiku ka tački A, a sečica AM teži tangenti
grafika funkcije u tački A, tA .
f(x0+∆x) M
tA
f(x0)
A }
df(x0)
x0 x0+∆x
Ako je α ugao koji tangenta tA zaklapa sa pozitivnim delom x−ose, onda je tg α njen
koeficijent pravca. Kako je
α = lim φ,
∆x→0
to je
tg α = lim tg φ,
∆x→0
tj.
f (x0 + ∆x) − f (x0 )
tg α = lim = f ′ (x0 ).
∆x→0 ∆x
Prema tome, izvod f ′ (x0 ) je jednak koeficijentu pravca tangente grafika funkcije f u
tački A(x0 , f (x0 )) i njena jednačina je
y − f (x0 ) = f ′ (x0 )(x − x0 ). (4.11)
Kako je diferencijal funkcije f u tački x0
df (x0 ) = f ′ (x0 )∆x = f ′ (x0 )(x − x0 ),
iz (4.11) vidimo da je jednak priraštaju ordinate tangente tA .

Primećujemo da se jednačina tangente grafika funkcije f u tački A(x0 , f (x0 )) (jednačina
(4.11)) dobija iz jednačine sečice (4.10) prelaskom na limes kad ∆x → 0.
Pretpostavimo da je f ′ (x0 ) = +∞ ili f ′ (x0 ) = −∞. Ako jednačinu sečice (4.10)
zapišemo u obliku
y f (x0 )
f (x0 +∆x)−f (x0 )
− f (x0 +∆x)−f (x0 )
= x − x0 ,
∆x ∆x
onda prelaskom na limes kad ∆x → 0 dobijamo jednačinu
x = x0 . (4.12)
Prava čija je jednačina (4.12) zove se vertikalna tangenta grafika funkcije f u tački
π π
(x0 , f (x0 )) (ova tangenta obrazuje sa pozitivnim delom x-ose ugao ili − ).
2 2
4.3. Geometrijska interpretacija izvoda i diferencijala 281
Primer 4.19. Tangenta grafika funkcije f (x) = ex u tački (0, 1) je
y − 1 = f ′ (0)(x − 0),
tj. (f ′ (x) = ex za svako x ∈ R, pa je f ′ (0) = e0 = 1)
y = x + 1. •
y
f HxL = ãx
y = x+1
x
0 1
√
Primer 4.20. Funkcija f (x) = 3 x u tački x0 = 0 ima beskonačan izvod, f ′ (0) = +∞
(Primer 4.8.
Stoga prava x = 0, tj. y-osa, je vertikalna tangenta grafika funkcije f u tački (0, 0).
y
3
f HxL = x
√
Funkcija g(x) = − 5 x u tački x0 = 0 takodje ima beskonačan izvod:
√ ( )
′ g(x) − g(0) −5x −1 −1
g (0) = lim = lim = lim √ = = −∞,
x→0 x−0 x→0 x x→0 5
( x) 4 +0
pa je prava x = 0, tj. y-osa, vertikalna tangenta grafika funkcije g u tački (0, 0). •
Sada je lako uočiti geometrijsku interpretaciju pojma levog i desnog izvoda. Neka
funkcija f : (a, b) → R ima levi i desni izvod u tački x0 ∈ (a, b). Levi izvod f−′ (x0 ) je
koeficijent pravca leve tangente (u upotrebi je i termin polutangenta) grafika funkcije
u tački (x0 , f (x0 )), dok je desni izvod f+′ (x0 ) koeficijent pravca desne tangente grafika
funkcije u toj tački. Njihove jednačine su respektivno:
y − f (x0 ) = f−′ (x0 )(x − x0 ), i y − f (x0 ) = f+′ (x0 )(x − x0 ).

Ako je f−′ (x0 ) ̸= f+′ (x0 ), onda se ove tangente razlikuju, tj. ugao izmed̄u njih je različit
od nule, i tačka (x0 , f (x0 )) se naziva ugaonom tačkom grafika funkcije f .
Ako je f−′ (x0 ) = −∞ i f+′ (x0 ) = +∞ ili, f−′ (x0 ) = +∞ i f+′ (x0 ) = −∞ , onda je
prava x = x0 vertikalna tangenta grafika funkcije u tački (x0 , f (x0 )).
Primer ugaone tačke i vertikalne tangente.
Primer 4.21. Neka je

 1

 x arctg , za x ̸= 0
f (x) = x


0, za x = 0.
Iz
1
f (0 + ∆x) − f (0) ∆x arctg
lim = lim ∆x = lim arctg 1 = − π ,
∆x→−0 ∆x ∆x→−0 ∆x ∆x→−0 ∆x 2
π
sledi f−′ (0) = − . Budući da takod̄e postoji limes:
2
1
f (0 + ∆x) − f (0) ∆x arctg 1 π
lim = lim ∆x = lim arctg = ,
∆x→+0 ∆x ∆x→+0 ∆x ∆x→+0 ∆x 2
π
zaključujemo da funkcija f ima desni izvod u 0 i da je f+′ (0) = .
2
y
Π Π
y=- x Π
y= x
2
2
2 1
f HxL = x arctg
x
x
-1 1
4.3. Pravila diferenciranja 283
Prema tome, tačka (0, 0) je ugaona tačka grafika funkcije f . Jednačina leve tangente
π
grafika funkcije u toj tački je y = − x, dok je jednačina desne tangente u toj tački
2
π
y = x. •
2
√3
Primer 4.22. Neka je f (x) = x2 . Kako je
√
f (0 + ∆x) − f (0) 3
(∆x)2 1
lim = lim = lim √ = −∞,
∆x→−0 ∆x ∆x→−0 ∆x ∆x→−0 3 ∆x
to je f−′ (x0 ) = −∞, a kako je

√
f (0 + ∆x) − f (0) 3
(∆x)2 1
lim = lim = lim √3
= +∞,
∆x→+0 ∆x ∆x→+0 ∆x ∆x→+0 ∆x
to je f+′ (x0 ) = +∞, pa je prava x = 0, tj. y-osa, vertikalna tangenta grafika funkcije f
u tački (0, 0). •
3
f HxL = x2
4.4 Pravila diferenciranja

U ovoj sekciji izlažemo pravila za nalaženje izvoda zbira, razlike, proizvoda i količnika
dve diferencijabilne funkcije, kao i pravila za izvod inverzne i složene funkcije.
Teorema 4.23. Neka funkcije f i g imaju izvod u tački x0 . Tada i funkcije f + g, f − g

i f g imaju izvod u tački x0 i važi
(f + g)′ (x0 ) = f ′ (x0 ) + g ′ (x0 ), (4.13)

(f − g)′ (x0 ) = f ′ (x0 ) − g ′ (x0 ), (4.14)
(f g)′ (x0 ) = f ′ (x0 )g(x0 ) + f (x0 )g ′ (x0 ). (4.15)
f
Ako je još i g(x0 ) ̸= 0, tada i funkcija ima izvod u tački x0 i važi
g
( )′
f f ′ (x0 )g(x0 ) − f (x0 )g ′ (x0 )
(x0 ) = . (4.16)
g g 2 (x0 )
Dokaz.
(f + g)(x) − (f + g)(x0 ) f (x) + g(x) − (f (x0 ) + g(x0 ))

lim = lim
x→x0 x − x0 x→x0 x − x0
( )
f (x) − f (x0 ) g(x) − g(x0 )
= lim + .
x→x0 x − x0 x − x0
Budući da funkcije f i g imaju izvod u tački x0 , to konačni limesi oba sabirka u zagradi
postoje, pa je na osnovu Teoreme 3.47
( )
f (x) − f (x0 ) g(x) − g(x0 ) f (x) − f (x0 ) g(x) − g(x0 )
lim + = lim + lim
x→x0 x − x0 x − x0 x→x0 x − x0 x→x0 x − x0
′ ′
= f (x0 ) + g (x0 ).
Prema tome, funkcija f + g ima izvod u tački x0 i važi (4.13).

Analogno se dokazuje da važi (4.14).
(4.15): Budući da funkcija g ima izvod u x0 , ona je neprekidna u x0 (Napomena
4.18), tj. lim g(x) = g(x0 ). Kako i funkcija f ima izvod u x0 , iz
x→x0
f (x)g(x) − f (x0 )g(x0 )

lim =
x→x0 x − x0
f (x)g(x) − f (x0 )g(x) + f (x0 )g(x) − f (x0 )g(x0 )
= lim
x→x0 x − x0
( )
f (x) − f (x0 ) g(x) − g(x0 )
= lim g(x) + f (x0 ) ,
x→x0 x − x0 x − x0
na osnovu Teoreme 3.47 sledi
f (x)g(x) − f (x0 )g(x0 )

lim =
x→x0 x − x0
f (x) − f (x0 ) g(x) − g(x0 )
= lim g(x) lim + f (x0 ) lim
x→x0 x→x0 x − x0 x→x 0 x − x0
= f ′ (x0 )g(x0 ) + f (x0 )g ′ (x0 ).
Prema tome, funkcija f g ima izvod u tački x0 i važi (4.15).

(4.16): Neka funkcije f i g imaju izvod u tački x0 , i neka je g(x0 ) ̸= 0. Sledi da je
funkcija g neprekidna u tački x0 , i iz lim g(x) = g(x0 ) ̸= 0, na osnovu Teoreme 3.40
x→x0
sledi da postoji okolina U (x0 ) tačke x0 takva da je g(x) ̸= 0 za svako x ∈ U (x0 ). U toj
f
okolini U (x0 ) je definisan količnik i važi
g
f (x) f (x0 ) f (x)g(x0 ) − f (x0 )g(x)

−
g(x) g(x0 ) g(x)g(x0 ) f (x)g(x0 ) − f (x0 )g(x)
lim = lim = lim
x→x0 x − x0 x→x0 x − x0 x→x 0 g(x)g(x0 )(x − x0 )
f (x)g(x0 ) − f (x0 )g(x0 ) + f (x0 )g(x0 ) − f (x0 )g(x)
= lim
x→x0 g(x)g(x0 )(x − x0 )
(f (x) − f (x0 ))g(x0 ) − f (x0 )(g(x) − g(x0 ))
= lim
x→x0 g(x)g(x0 )(x − x0 )
f (x) − f (x0 ) g(x) − g(x0 )
g(x0 ) − f (x0 )
x − x0 x − x0
= lim .
x→x0 g(x)g(x0 )
Na osnovu Teoreme 3.47 sledi

f (x) f (x0 ) f (x) − f (x0 ) g(x) − g(x0 )
− lim g(x0 ) − f (x0 ) lim
g(x) g(x0 ) x→x0 x − x0 x→x0 x − x0
lim =
x→x0 x − x0 g(x0 ) lim g(x)
x→x0
f ′ (x 0 )g(x0 ) −
′
f (x0 )g (x0 )
= .
g 2 (x 0)
f
Prema tome, funkcija ima izvod u tački x0 i važi (4.16).
g
Posledica 4.24. Ako funkcija f ima izvod u tački x0 , onda i funkcija cf , gde je c
konstanta, ima izvod u tački x0 i važi
(cf )′ (x0 ) = cf ′ (x0 ).
Dokaz. Na osnovu Teoreme 4.23 (4.15) i Primera 4.6 sledi
(cf )′ (x0 ) = c′ f (x0 ) + cf ′ (x0 ) = 0 + cf ′ (x0 ) = cf ′ (x0 ).
Sledeća posledica govori o tzv. linearnosti izvoda, tj. izvod linearne kombinacije dve
funkcije jednak je linearnoj kombinacije izvoda te dve funkcije.
Posledica 4.25. Ako funkcije f i g imaju izvod u tački x0 , onda i funkcija c1 f + c2 g,

gde su c1 i c2 konstante, ima izvod u tački x0 i važi
(c1 f + c2 g)′ (x0 ) = c1 f ′ (x0 ) + c2 g ′ (x0 ).
Dokaz. Sledi iz Teoreme 4.23 (4.13) i Posledice 4.24.
Primer 4.26. Nad̄imo izvod funkcije y1 = tgx i funkcije y2 = ctgx.

Na osnovu Teoreme 4.23 (4.16) imamo

( )
′ sin x ′ (sin x)′ cos x − sin x(cos x)′
(tgx) = =
cos x cos2 x
cos x cos x − sin x(− sin x) 1 π
= 2
= 2
, za x ̸= + kπ,
cos x cos x 2
i
( cos x )′ (cos x)′ sin x − cos x(sin x)′

(ctgx)′ = =
sin x sin2 x
− sin x sin x − cos x cos x 1
= 2 = − 2 , za x ̸= kπ. •
sin x sin x
Izvod inverzne funkcije
Teorema 4.27. Neka je funkcija y = f (x) strogo monotona i neprekidna u nekoj okolini
tačke x0 . Ako funkcija f ima izvod u tački x0 i ako je f ′ (x0 ) ̸= 0, tada inverzna funkcija
f −1 ima izvod u tački y0 = f (x0 ) i važi
1
(f −1 )′ (y0 ) = . (4.17)
f ′ (x 0)
Dokaz. Kako je funkcija f strogo monotona i neprekidna u nekoj okolini tačke x0 , to

je inverzna funkcija definisana i neprekidna u nekoj okolini U (y0 ) tačke y0 = f (x0 )
(Teorema 3.139). Primetimo da kad y → y0 , tada f −1 (y) → f −1 (y0 ) = x0 , i ako je
y ̸= y0 , onda je f −1 (y) ̸= f −1 (y0 ) = x0 . Prema tome,
f −1 (y) − f −1 (y0 ) 1
lim = lim y − y0
y→y0 y − y0 y→y0
f −1 (y) − f −1 (y0 )
1 (4.18)
= lim .
y→y0 f (f −1 (y)) − f (x0 )
f −1 (y) − x0
Na osnovu Teoreme 3.80 (smena x = f −1 (y), lim f −1 (y) = f −1 (y0 ) = x0 , za svako

y→y0
f (x) − f (x0 )
y ∈ U (y0 ), y ̸= y0 , važi f −1 (y) ̸= x0 , i postoji lim = f ′ (x0 )) sledi
x→x0 x − x0
f (f −1 (y)) − f (x0 ) f (x) − f (x0 )
lim −1
= lim = f ′ (x0 ). (4.19)
y→y0 f (y) − x0 x→x0 x − x0
Iz (4.19), budući da je f ′ (x0 ) ̸= 0, na osnovu Teoreme 3.47 (3.31) sledi
1 1 1
lim = = . (4.20)
y→y0 f (f −1 (y))
− f (x0 ) f (f −1 (y))− f (x0 ) f ′ (x0 )
−1
lim −1
f (y) − x0 y→y0 f (y) − x0
Iz (4.18) i (4.20) sledi

f (f −1 (y)) − f (x0 ) 1
lim −1
= ′ ,
y→y0 f (y) − x0 f (x0 )
1
te funkcija f −1 ima izvod u tački y0 , i (f −1 )′ (y0 ) = .
f ′ (x0 )
Jednakost (4.17) se može zapisati u obliku
1
(f −1 )′ (y0 ) = . (4.21)
f ′ (f −1 (y 0 ))
Formulu (4.17) takod̄e zapisujemo kraće:
1
x′y = ,
yx′
odnosno,
dx 1
= .
dy dy
dx
[ π π]
Primer 4.28. Neka je funkcija f : − , → [−1, 1] restrikcija funkcije sin. Tada
2 2 (
π π) (( π π ))
je f strogo rastuća i neprekidna na intervalu − , , f − , = (−1, 1) 4 i
( π π) 2 2 2 2
f ′ (x) = cos x ̸= 0 za svako x ∈ − , , pa funkcija f ispunjava uslove Teoreme 4.27 u
( π π) 2 2
svakoj tački intervala − , . Stoga inverzna funkcija f −1 (y) = arcsin y ima izvod u
2 2
svakoj tački y ∈ (−1, 1), i važi
1 1
(f −1 )′ (y) = = .
f ′ (f −1 (y)) cos(arcsin y)
π π
Za y ∈ (−1, 1), arcsin y ∈ (− , ), pa je cos(arcsin y) > 0 i stoga5 , cos(arcsin y) =
√ √ 2 2
1 − sin2 (arcsin y) = 1 − y 2 . Prema tome,
1
(arcsin y)′ = √ , za y ∈ (−1, 1). •
1 − y2
Primer 4.29. Neka je funkcija f : [0, π] → [−1, 1] restrikcija funkcije cos. Tada je
f strogo opadajuća i neprekidna na intervalu (0, π), f ((0, π)) = (−1, 1) 6 i f ′ (x) =
([ π π ]) ( π) (π)
4
Već smo pokazali da je f − , = [−1, 1], i s obzirom da je f − = −1 i f = 1, zbog
2 2 ((2 π π )) 2
stroge monotonosti i stoga injektivnosti funkcije f , zaključujemo da je f − , = (−1, 1).
2 22
5
Iz osnovnog trigonometrijskog
√ identiteta sin α + cos α = 1, α ∈ R, sledi cos α = 1 − sin2 α, pa je
2 2
cos α = sgn (cos α) 1 − sin√α. 2
Slično sin α = sgn (sin α) 1 − cos2 α, α ∈ R.

6
Pokazali smo da je f ([0, π]) = [−1, 1], i s obzirom da je f (0) = 1 i f (π) = −1, zbog stroge monotonosti
i stoga injektivnosti funkcije f , zaključujemo da je f ((0, π)) = (−1, 1).
− sin x ̸= 0 za svako x ∈ (0, π), pa funkcija f ispunjava uslove Teoreme 4.27 za svako
x ∈ (0, π). Zato inverzna funkcija f −1 (y) = arccos y ima izvod u svakoj tački y ∈ (−1, 1)
i
1 1
(f −1 )′ (y) = ′ −1 = .
f (f (y)) − sin(arccos y)
Za y ∈ (−1, 1), arccos y ∈ (0, π) i sin(arccos y) > 0. Sledi 7
√ √
sin(arccos y) = 1 − cos2 (arccos y) = 1 − y2.
Prema tome,
1
(arccos y)′ = − √ , za y ∈ (−1, 1). •
1 − y2
( π π)
Primer 4.30. Funkcija f : − , → (−∞, ∞), koja je restrikcija funkcije tg na
( π π) 2 2 (( π π ))
interval − , , je strogo rastuća i neprekidna na ovom intervalu, i f − , =
2 2 ( ) 2 2
1 π π
(−∞, ∞). Osim toga, f ′ (x) = ̸= 0 za x ∈ − , , pa funkcija f ispunjava
cos( x
π π)
2 2 2
uslove Teoreme 4.27 za svako x ∈ − , . Stoga inverzna funkcija f −1 (y) = arctg y
2 2
ima izvod u svakoj tački y ∈ (−∞, ∞) i važi
1 1
(f −1 )′ (y) = = = cos2 (arctg y).
f ′ (f −1 (y)) 1
cos2 (arctg y)
1 π
Budući da je cos2 u = , u ̸= + kπ, k ∈ Z, 8 to je
1 + tg2 u 2
1 1
cos2 (arctg y) = = .
1+ tg2 (arctg y) 1 + y2
Prema tome,
1
(arctg y)′ = , za y ∈ (−∞, +∞). •
1 + y2
√
7
Koristimo jednakost sin α = sgn (sin α) 1 − cos2 α, α ∈ R.
8
Iz osnovnog trigonometrijskog identita
sin2 u + cos2 u = 1
π
deobom sa cos2 u za u ̸= + kπ, k ∈ Z, dobijamo
2
1
tg2 u + 1 = ,
cos2 u
te je
1
cos2 u = .
1 + tg2 u
Primer 4.31. Ako je f : (0, π) → (−∞, ∞) restrikcija funkcije ctg, onda je f ′ (x) =
1
− 2 ̸= 0 za x ∈ (0, π), f je strogo opadajuća i neprekidna na intervalu (0, π), i
sin x
f ((0, π)) = (−∞, ∞). Prema tome, funkcija f ispunjava uslove Teoreme 4.27 za svaku
tačku x ∈ (0, π), pa inverzna funkcija f −1 (y) = arcctg y ima izvod u svakoj tački y ∈
(−∞, ∞) i važi
1 1
(f −1 )′ (y) = = = − sin2 (arcctg y).
f ′ (f −1 (y)) 1
− 2
sin (arcctg y)
1
Kako je sin2 u = , u ̸= kπ, k ∈ Z, 9 to je
1 + ctg2 u
1 1
sin2 (arcctg y) = = .
1+ ctg2 (arcctg y) 1 + y2
Sledi
1
(arcctg y)′ = − , za y ∈ (−∞, +∞). •
1 + y2
Izvod složene funkcije
Teorema 4.32. Neka funkcija y = f (x) ima izvod u tački x0 i neka funkcija z = F (y)
ima izvod u tački y0 = f (x0 ). Tada složena funkcija Φ(x) = (F ◦ f )(x) = F (f (x)) ima
izvod u tački x0 i važi
Φ′ (x0 ) = (F ◦ f )′ (x0 ) = F ′ (f (x0 ))f ′ (x0 ). (4.22)
Dokaz. Budući da funkcija f ima izvod u tački x0 ona je definisana u nekoj okolini
U0 (x0 ) tačke x0 i neprekidna je u tački x0 . Funkcija F je definisana u nekoj okolini
V (f (x0 )) tačke f (x0 ) jer ima izvod u toj tački. Kako je lim f (x) = f (x0 ), to postoji
x→x0
okolina U (x0 ) ⊂ U0 (x0 ) takva da je f (U (x0 )) ⊂ V (f (x0 )). Prema tome, složena funkcija
Φ = F ◦ f je definisana u okolini U (x0 ) tačke x0 . Neka je


 F (f (x)) − F (f (x0 )) ◦

 , za x ∈ U (x0 ) ako je f (x) ̸= f (x0 )
f (x) − f (x0 )
h(x) =


 ′
 ◦
F (f (x0 )), za x ∈ U (x0 ) ako je f (x) = f (x0 ).
9
Iz
sin2 u + cos2 u = 1
deobom sa sin u za u ̸= kπ, k ∈ Z, dobijamo
2
1
1 + ctg2 u = ,
sin2 u
odakle sledi
1
sin2 u = .
1 + ctg2 u
F (y) − F (y0 )
Kako je lim f (x) = f (x0 ) = y0 i lim = F ′ (y0 ) = F ′ (f (x0 )), na osnovu
x→x0 y→y0 y − y0
Teoreme 3.92, sledi da je
lim h(x) = F ′ (f (x0 )). (4.23)
x→x0
◦
Primetimo da za x ∈ U (x0 ) važi jednakost
F (f (x)) − F (f (x0 )) f (x) − f (x0 )
= h(x) .
x − x0 x − x0
Odavde i iz (4.23), na osnovu Tvrd̄enja 3.47 (3.30), sledi
Φ(x) − Φ(x0 ) F (f (x)) − F (f (x0 ))
lim = lim
x→x0 x − x0 x→x0 x − x0
f (x) − f (x0 )
= lim h(x) lim = F ′ (f (x0 ))f ′ (x0 ).
x→x0 x→x0 x − x0
Prema tome, funkcija Φ ima izvod u tački x0 i važi Φ′ (x0 ) = F ′ (f (x0 ))f ′ (x0 ).
Prethodnu teoremu smo mogli dokazati i na sledeći način: Funkcija z = F (y) je
diferencijabilna u tački y0 = f (x0 ), tj.
∆z = F ′ (y0 )∆y + ϵ(∆y)∆y, (4.24)
gde je lim ϵ(∆y) = 0. Funkcija ϵ nije definisana za ∆y = 0. Biće nam zgodno da je

∆y→0
dodefinišimo tako da bude neprekidna za ∆y = 0 stavljajući ϵ(0) = 0. Jednakost (4.24)
će i dalje važiti. Deleći je sa ∆x ̸= 0 dobijamo
∆z ∆y ∆y
= F ′ (y0 ) + ϵ(∆y) . (4.25)
∆x ∆x ∆x
Funkcija y = f (x) ima izvod u tački x0 , tj. postoji konačna granična vrednost
∆y
lim = f ′ (x0 ). (4.26)
∆x→0 ∆x
Osim toga, funkcija y = f (x) je neprekidna u tački x0 (jer ima izvod u toj tački), pa je
lim ∆y = 0. Kako je ∆y = 0 za ∆x = 0, zaključujemo da je priraštaj ∆y, posmatran
∆x→0
kao funkcija čiji je argument ∆x, neprekidna funkcija u tački ∆x = 0. Sada na osnovu
Tvrd̄enja 3.114 sledi da je
lim ϵ(∆y) = 0. (4.27)
∆x→0
Prelaskom na limes kad ∆x → 0 u jednakosti (4.25), na osnovu (4.26) i (4.27) dobijamo
∆z ∆y ∆y
lim = F ′ (y0 ) lim + lim ϵ(∆y) lim = F ′ (y0 )f ′ (x0 ).
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x→0 ∆x
Formulu (4.22) zapisujemo kraće:
zx′ = zy′ yx′ ,

odnosno,
dz dz dy
= .
dx dy dx
Primer 4.33. Nad̄imo izvod funkcije y = xα , x > 0, α ∈ R.
Kako je
α
xα = eln x = eα ln x ,
to na osnovu Teoreme 4.32 sledi
1
(xα )′ = (eα ln x )′ = eα ln x (α ln x)′ = xα α = αxα−1 . •
x
Sada možemo formirati tablicu izvoda osnovnih elementarnih funkcija.
(c)′ = 0, c = const, x ∈ R,
(xα )′ = αxα−1 , α ∈ R, x > 0,
(ax )′ = ax ln a, a > 0, a ̸= 1, x ∈ R,
(ex )′ = ex , x ∈ R,
1
(loga x)′ = , a > 0, a ̸= 1, x > 0,
x ln a
1
(ln x)′ = , x > 0,
x
′
(sin x) = cos x, x ∈ R,
(cos x)′ = − sin x, x ∈ R,
1 π
(tg x)′ = 2
, x ̸= + kπ, k ∈ Z,
cos x 2
1
(ctg x)′ = − 2 , x ̸= kπ, k ∈ Z,
sin x
1
(arcsin x)′ = √ , x ∈ (−1, 1),
1 − x2
1
(arccos x)′ = − √ , x ∈ (−1, 1),
1 − x2
1
(arctg x)′ = , x ∈ R,
1 + x2
1
(arcctg x)′ = − , x ∈ R.
1 + x2
Prema tome, izvodi osnovnih elementarnih funkcija su elementarne funkcije.
S obzirom da se svaka elementarna funkcija dobija primenom konačno mnogo puta ar-
itmetičkih operacija i operacije kompozicije funkcija nad osnovnim elementarnim funkci-
jama, to se korišćenjem ove tablice, Teoreme 4.23 i Teoreme 4.32 može naći izvod bilo
koje elementarne funkcije, naravno u tačkama gde taj izvod postoji.
Ako je u = u(x) diferencijabilna funkcija, onda korišćenjem Teoreme 4.32 dobijamo:

(uα )′ = αuα−1 u′ , α ∈ R, u > 0, (4.28)
(au )′ = au u′ ln a, a > 0, a ̸= 1, (4.29)
(eu )′ = eu u′ ,
u′
(loga u)′ = , a > 0, a ̸= 1, u > 0,
u ln a
u′
(ln u)′ = , u > 0,
u
(sin u)′ = u′ cos u,
(cos u)′ = −u′ sin u,
u′ π
(tg u)′ = 2
, u ̸= + kπ, k ∈ Z,
cos x 2
u ′
(ctg u)′ = − 2 , u ̸= kπ, k ∈ Z,
sin u
u′
(arcsin u)′ = √ , u ∈ (−1, 1),
1 − u2
u′
(arccos u)′ = − √ , u ∈ (−1, 1),
1 − u2
u′
(arctg u)′ = ,
1 + u2
u′
(arcctg u)′ = − .
1 + u2
Tako, na primer, za funkciju y = sin(x2 + 1), stavljajući u(x) = x2 + 1 (funkcije x 7→
sin x i u imaju izvod za svako x ∈ R, pa su ispunjeni uslovi Teoreme 4.32), zaključujemo:
(sin(x2 + 1))′ = (sin u)′ = u′ cos u = 2x cos(x2 + 1).
Primetimo još da, za razliku od činjenice da je svaka elementarna funcija neprekidna
u svakoj tački svog domena, neće svaka elementarna funkcija imati izvod u svakoj tački
√
svog domena. Tako, na primer, funkcija y = |x| = x nema izvod u tački x = 0.
Primer 4.34. Funkcija hiperblički sinus je definisana sa
ex − e−x
sh x = , x ∈ R,
2
a funkcija hiperblički kosinus sa
ex + e−x
ch x = , x ∈ R.
2
Funkcije hiperblički tangens i hiperblički kotangens su definisane respektivno sa
sh x ex − e−x ch x ex + e−x
th x = = x , cth x = = , x ∈ R.
ch x e + e−x sh x ex − e−x
Primetimo da važe sledeće jednakosti

sh (x ± y) = sh x ch y ± ch x sh y, (4.30)
ch (x ± y) = ch x ch y ± sh x sh y (4.31)
ch 2 x − sh 2 x = 1, (4.32)
sh 2x = 2 sh x ch x. (4.33)
Zaista,
ex − e−x ey + e−y ex + e−x ey − e−y

sh xch y + ch xsh y = · + ·
2 2 2 2
(
1 x+y )
−(x+y) −(x+y)
= e +e x−y
−e y−x
−e +e x+y
−e x−y
+e y−x
−e
4
ex+y − e−(x+y)
= = sh (x + y),
2
i
ex + e−x ey + e−y ex − e−x ey − e−y
ch xch y + sh xsh y = · + ·
2 2 2 2
(
1 x+y )
−(x+y) −(x+y)
= e +e x−y
+e y−x
+e +e x+y
−e x−y
−e y−x
+e
4
ex+y + e−(x+y)
= = ch (x + y),
2
Jednakost (4.32) sledi iz (4.31): ch 2 x − sh 2 x = ch (x − x) = ch 0 = 1.
Jednakost (4.33) sledi iz (4.30).
Primetimo još da je formulama
x = a cos t, y = b sin t,
( x )2 ( y )2
parametarski zadana elipsa: + = 1,
a b
dok je formulama
x = a ch t, y = b sh t, a, b > 0, t ∈ R,
( x )2 ( y )2
parametarski zadana hiperbola: − = 1.
a b
Sve ove formule ukazuju na izvesnu sličnost ovih funkcija sa trigonometrijskim funkci-
jama, odakle i potiče njihov naziv.
Nad̄imo izvode hiperboličkih funkcija. Na osnovu Teoreme 4.32 sledi (e−x )′ = −e−x
i prema tome, ( x )′
′ e + e−x ex − e−x
(ch x) = = = sh x,
2 2
( x )′
′ e − e−x ex + e−x
(sh x) = = = ch x,
2 2
( )
′ sh x ′ ch 2 x − sh 2 x 1
(th x) = = 2
= ,
ch x ch x ch 2 x
( )
ch x ′ sh 2 x − ch 2 x 1
(cth x)′ = = = − 2 , x ∈ R. •
sh x sh 2 x sh x
Logaritamski izvod
Neka je funkcija y = f (x) pozitivna i diferencijabilna na intervalu (a, b). Tada je

funkcija z = ln f (x) definisana i diferencijabilna na intervalu (a, b). Njen izvod se zove
logaritamski izvod funkcije f i na osnovu Teoreme 4.32 važi
f ′ (x)
z ′ (x) = .
f (x)
U sledećem primeru pokazuje se kako je logaritamski izvod podesan za nalaženje izvoda

nekih funkcija.
Primer 4.35. Neka su funkcije φ i ψ diferencijabilne na intervalu (a, b). Izvod funkcije
y1 = (φ(x))2 nalazimo na osnovu (4.28):
y1′ = 2φ(x)φ′ (x), x ∈ (a, b),
dok izvod funkcije y2 = 2ψ(x) nalazimo na osnovu (4.29):
y2′ = 2ψ(x) ψ ′ (x) ln 2, x ∈ (a, b).
Neka je još i φ(x) > 0 za x ∈ (a, b). Za razliku od izvoda funkcija y1 i y2 , izvod
funkcije y = φ(x)ψ(x) na intervalu (a, b) ne možemo naći jednostavnom primenom izvoda
osnovnih elementarnih funkcija i Teoreme 4.32. U tu svrhu koristimo logaritamski izvod
ove funkcije. Kako je
ln y = ln φ(x)ψ(x) = ψ(x) ln φ(x),
4.4. Izvodi višeg reda 295
to je
y′ φ′ (x)
= ψ ′ (x) ln φ(x) + ψ(x) ,
y φ(x)
i prema tome, ( )
′ ψ(x) ′ φ′ (x)
y = φ(x) ψ (x) ln φ(x) + ψ(x) .
φ(x)
Ako je y = xx , onda je prema prethodnom
y ′ = xx (ln x + 1). •
4.5 Izvodi višeg reda

Neka je funkcija f : (a, b) → R diferencijabilna u svakoj tački intervala (a, b). Kao što
smo već rekli u sekciji 4.1, njen izvod je funkcija nezavisno promenljive x (x ∈ (a, b)) i
zove se prva izvodna funkcija, prvi izvod ili izvod prvog reda funkcije f i označava sa f ′
ili f (1) .
Ako ta funkcija f ′ : (a, b) → R ima izvod u nekoj tački x0 ∈ (a, b), onda se taj
izvod (f ′ )′ (x0 ) zove drugi izvod (ili izvod drugog reda) funkcije f u tački x0 i obeležava
sa f ′′ (x0 ) ili f (2) (x0 ).
Ako funkcija f ′ : (a, b) → R ima izvod u svakoj tački intervala (a, b), onda to znači
da je na intervalu (a, b) definisana funkcija f ′′ sa:
(∀x ∈ (a, b)) f ′′ (x) = (f ′ )′ (x).
Funkcija f ′′ se naziva drugom izvodnom funkcijom, drugim izvodom ili izvodom drugog
reda funkcije f na intervalu (a, b). Označava se još i sa f (2) .
Slično se definiše treći izvod funkcije f u tački x0 ∈ (a, b) ili na intervalu (a, b):
f ′′′ (x0 ) = (f ′′ )′ (x0 ); (∀x ∈ (a, b)) f ′′′ (x) = (f ′′ )′ (x).
Zove se osim toga i izvod trećeg reda i označava još i sa f (3) .

Pretpostavimo da je definisan n-ti izvod funkcije f na intervalu (a, b) za neko n ∈ N,
u oznaci f (n) . Tada se (n + 1)-vi izvod funkcije f definiše kao izvod funkcije f (n) :
f (n+1) (x) = (f (n) )′ (x), x ∈ (a, b),
tj.
f (n) (x + ∆x) − f (n) (x)
f (n+1) (x) = lim .
∆x→0 ∆x
Za n-ti izvod se kaže da je izvod n-tog reda. Pod izvodom nultog reda, u oznaci f (0)
podrazumevamo samu funkciju, f (0) = f .
Ako funkcija ima n-ti izvod u tački x0 , onda kažemo da je n-puta diferencijabilna u
tački x0 , n = 0, 1, 2, . . . .
Primer 4.36. Funkcija

{ 1
x sin , x ̸= 0
f (x) = x
0, x=0
ima izvod u svakoj tački sem u 0 (videti primer pre Napomene 4.18):
1 1 1
f ′ (x) = sin − cos , x ̸= 0.
x x x
1
Grafik funkcije f (x) = x sin :
x
0.4
0.2
-0.4 -0.2 0.2 0.4
-0.2
-0.4
( )
1 ′
Grafik izvodne funkcije x 7→ x sin , x ̸= 0:
x
10
-0.4 -0.2 0.2 0.4
-5
-10
•
Napomena 4.37. Iz pretpostavke da je funkcija n-puta diferencijabilna u tački x0 , tj.
da ima n-ti izvod u tački x0 , sledi da postoji okolina U (x0 ) tačke x0 u kojoj funkcija
f ima izvod n − 1-og reda. Zaista, f (n) (x0 ) je prvi izvod funkcije f (n−1) u tački x0 , pa
postoji okolina U (x0 ) tačke x0 u kojoj je funkcija f (n−1) definisana. Odavde sledi da ako
je n > 1, funkcija ima i sve izvode reda k < n − 1 u okolini U (x0 ), i da su svi ti izvodi
neprekidne funkcije u okolini U (x0 ) (s obzirom da iz postojanja izvoda neke funkcije u
datoj tački sledi neprekidnost funkcije u toj tački), a samim tim je i funkcija f definisana
i neprekidna u okolini U (x0 ). •
Ako je funkcija n-puta diferencijabilna u svakoj tački intervala (a, b), onda kažemo
da je n-puta diferencijabilna na intervalu (a, b).
Napomena 4.38. Ako je funkcija n-puta diferencijabilna na intervalu (a, b), onda ima
sve izvode do n − 1-og reda zaključno neprekidne na intervalu (a, b). •
Za funkciju f kažemo da je n-puta neprekidno diferencijabilna na intervalu (a, b) ako
u svakoj tački ovog intervala ima neprekidan izvod n-tog reda.
Napomena 4.39. Ako je funkcija n-puta neprekidno diferencijabilna na intervalu (a, b),
onda ima sve izvode do n-tog reda zaključno neprekidne na intervalu (a, b). •
Primer 4.40. Neka je { 1
x2 sin , x ̸= 0,
f (x) = x
0, x = 0.
1 1
Za x ̸= 0 imamo da je f ′ (x) = 2x sin − cos . Izvod u 0 nalazimo po definiciji:
x x
1
f (x) − f (0) x2 sin
f ′ (0) = lim = lim x
x→0
( x − 0 )
x→0 x
1
= lim x sin = 0.
x→0 x
Prema tome, prva izvodna funkcija funkcije f je:
{ 1 1
2x sin − cos , x ̸= 0,
f ′ (x) = x x
0, x=0
i funkcija f je diferencijabilna u skupu R. Med̄utim ona nije i neprekidno diferencijabilna

u ovom skupu, tj. izvodna funkcija f ′ nije neprekidna
( skupu R. Naime, za x ̸= 0 je
na )
′ 1 1 1
f (x) = 2x sin − cos i budući da postoji lim 2x sin = 0 (Primer 3.61 ili Primer
x x x→0 x
1
3.44), dok lim cos ne postoji (Primer 3.28), zaključujemo da ne postoji ni lim f ′ (x)
x→0 x x→0
(Tvrd̄enje 3.52), tj. 0 je tačka prekida druge vrste izvodne funkcije f ′ . Med̄utim, kako je
izvodna funkcija f ′ neprekidna na intervalima (−∞, 0) i (0, +∞), to je u ovim intervalima
funkcija f neprekidno diferencijabilna.
Preme tome, od funkcije f koja je neprekidna u svakoj tački svog domena, dife-
renciranjem smo dobili funkciju f ′ koja nije neprekidna u svakoj tački svog domena.
Primećujemo da diferenciranjem dolazi do ,,slabljenja“ svojstava funkcija.
Grafik funkcije f :
0.002
0.001
-0.04 -0.02 0.02 0.04
-0.001
-0.002
Grafik prve izvodne funkcije f ′ :

1.0
0.5
-0.4 -0.2 0.2 0.4
-0.5
•
-1.0
Primeri 4.41. (i) Za f (x) = ax , a > 0, a ̸= 1, važi f ′ (x) = ax ln a, f ′′ (x) = ax ln2 a,

x ∈ R. Indukcijom se dokazuje da za svako n ∈ N važi f (n) (x) = ax lnn a, x ∈ R.
Specijalno, (ex )(n) = ex , x ∈ R, n ∈ N.
(ii) Neka je f (x) = xα , α ∈ R, x > 0. Tada je
f ′ (x) = αxα−1 , f ′′ (x) = α(α − 1)xα−2 , f ′′′ (x) = α(α − 1)(α − 2)xα−3 , . . . .
Indukcijom se dokazuje da za svako n ∈ N važi
(xα )(n) = α(α − 1) · · · · · (α − n + 1)xα−n , x > 0.
(iii) Za f (x) = sin x važi
( π)
f ′ (x) = cos x = sin x + ,
2(
π)
f ′′ (x) = − sin x = sin(x + π) = sin x + 2 ,
( ) 2
π
f (3) (x) = − cos x = sin x + 3 ,
( 2)
π
f (4) (x) = sin x = sin x + 4 .
2
Indukcijom se dokazuje da je za svako n ∈ N
( π)
(sin x)(n) = sin x + n . (4.34)
2
Primetimo da (4.34) važi i za slučaj kada je n = 0.
Kako je (cos x)′ = − sin x, to je, na osnovu (4.34),
(cos x)(n) = ((cos x)′ )(n−1) = (− sin x)(n−1) = −(sin x)(n−1)
( ) ( )
(n − 1)π π (n − 1)π
= − sin x + = cos +x+
2 2 2
( π )
= cos x + n .•
2
Primer 4.42. Neka je polinom Pn ∈ R[x] stepena n razvijen po stepenima binoma

(x − a):
Pn (x) = c0 + c1 (x − a) + c2 (x − a)2 + c3 (x − a)3 + · · · + cn (x − a)n .
Izrazićemo koeficijente ck , k = 0, 1, . . . , n, preko vrednosti polinoma i njegovih izvoda u

tački a.
Jasno, Pn (a) = c0 . Nad̄imo prvi izvod ovog polinoma:
Pn′ (x) = c1 + 2c2 (x − a) + 3c3 (x − a)2 + · · · + ncn (x − a)n−1 .
Odavde sledi da je Pn′ (a) = c1 . Druga izvodna funkcija polinoma Pn je:
Pn′′ (x) = 2 · 1 · c2 + 3 · 2 · c3 (x − a) + · · · + n · (n − 1) · cn (x − a)n−2 ,
odakle dobijamo
Pn′′ (a) = 2 · 1 · c2 ,
pa je
Pn′′ (a)
c2 = .
2!
Treća izvodna funkcija polinoma Pn je:
Pn′′′ (x) = 3 · 2 · 1 · c3 + · · · + n · (n − 1) · (n − 2) · cn (x − a)n−3 ,
te je
Pn′′′ (a) = 3 · 2 · 1 · c3 ,
i stoga
Pn′′′ (a)
c3 = .
3!
Nastavljajući postupak, nalazimo konačno n-ti izvod polinoma Pn :
Pn(n) (x) = n · (n − 1) · (n − 2) · · · · · 2 · 1 · cn = n! · cn ,
pa je
Pn(n) (a) = n! · cn ,
odakle dobijamo
(n)
Pn (a)
cn = .
n!
Prema tome,
Pn′′ (a) P ′′′ (a)

(n)
Pn (a)
Pn (x) = Pn (a) + Pn′ (a)(x − a) + (x − a)2 + n (x − a)3 + · · · + (x − a)n . •
2! 3! n!
Teorema 4.43. Neka su funkcije f i g n-puta diferencijabilne na intervalu (a, b). Tada
su i funkcije f + g i f · g n-puta diferencijabilne na intervalu (a, b) i važe sledeće formule:
(f + g)(n) (x) = f (n) (x) + g (n) (x) (4.35)
i
n ( )
∑ n (n−k)
(f g)(n)
(x) = f (x)g (k) (x), x ∈ (a, b). (4.36)
k
k=0
Formula (4.36) je poznata pod nazivom Lajbnicova formula.

Dokaz. Dokaz formula (4.35) i (4.36) izvodimo indukcijom.
Za n = 1 je (f + g)′ (x) = f ′ (x) + g ′ (x) i (f g)′ (x) = f ′ (x)g(x) + f (x)g ′ (x).
Pretpostavimo da formule (4.35) i (4.36) važe za neko n ∈ N. Dokažimo da one važe
i za izvode (n + 1)-vog reda.
Važi:
(f + g)(n+1) = ((f + g)(n) )′ = (f (n) + g (n) )′ = (f (n) )′ + (g (n) )′ = f (n+1) + g (n+1) ,
i
[ n ( ) ]′
∑ n
(f g)(n+1) = ((f g)(n) )′ = f (n−k) g (k)
k
k=0
∑ n
n ( ) ( )
= f (n−k+1) g (k) + f (n−k) g (k+1)
k
k=0
∑n ( ) n ( )
n (n−k+1) (k) ∑ n (n−k) (k+1)
= f g + f g
k k
k=0 k=0
∑n ( ) n−1 ( )
(n+1) (0) n (n−k+1) (k) ∑ n (n−k) (k+1)
= f g + f g + f g + f (0) g (n+1) .
k k
k=1 k=0
Zamenimo
∑n−1 (n) sada indeks sumiranja
∑n ( undrugoj sumi: stavimo da je p = k + 1, pa je k = p − 1
) (n−p+1)
i k=0 k f (n−k) g (k+1) = p=1 p−1 f g (p) . Ako u prvoj sumi umesto indeksa k
stavimo indeks p, pri čemu je p = k, dobijamo
∑n ( )
(n+1) (n+1) (0) n (n−p+1) (p)
(f g) = f g + f g +
p
p=1
∑n ( )
n
+ f (n−p+1) g (p) + f (0) g (n+1)
p−1
p=1
∑n (( ) ( ))
(n+1) (0) n n
= f g + + f (n−p+1) g (p) + f (0) g (n+1) .
p p−1
p=1
(n ) ( n
) (n+1) (n+1) (n+1)
Kako je p + p−1 = p i 0 = n+1 = 1, to je
n (
∑ )
(n+1) (n+1) (0) n + 1 (n+1−p) (p)
(f g) = f g + f g + f (0) g (n+1)
p
p=1
∑(
n+1 )
n + 1 (n+1−p) (p)
= f g .
p
p=0
Primer 4.44. Neka je f (x) = x3 2x . Pomoću Lajbnicove formule nad̄imo f (10) . Kako je
(x3 )(1) = 3x2 , (x3 )(2) = 3 · 2 x, (x3 )(3) = 3 · 2 = 6, (x3 )(4) = 0, (x3 )(5) = 0, . . . , (x3 )(10) =
0, to je
( ) ( )
3 x (10) x (10) 3 10 x (9) 3 (1) 10
(x 2 ) = (2 ) x + (2 ) (x ) + (2x )(8) (x3 )(2)
1 2
( ) ( ) ( )
10 10 10 x 3 (10)
+ x (7) 3 (3)
(2 ) (x ) + (2 ) (x ) + · · · +
x (6) 3 (4)
2 (x )
3 4 10
10 · 9
= x3 · 2x ln10 2 + 10 · 3 x2 · 2x ln9 2 + · 6x · 2x ln8 2 +
2
10 · 9 · 8
+ · 6 · 2x ln7 2 =
2·3
= x3 2x ln10 2 + 30 x2 2x ln9 2 + 270 x 2x ln8 2 + 720 2x ln7 2. •
Primer 4.45. Za broj a ∈ R kažemo da je nula polinoma P ∈ R[x] reda l ili višestrukosti
l, gde je l prirodan broj, ako postoji polinom Q ∈ R[x] takav da je
P (x) = (x − a)l Q(x), x ∈ R, i Q(a) ̸= 0. (4.37)
Pokazaćemo da je realan broj a nula polinoma P reda l ako i samo ako je
P (a) = P ′ (a) = · · · = P (l−1) (a) = 0 i P (l) (a) ̸= 0. (4.38)
Pretpostavimo da je a nula reda l polinoma P , tj. da postoji polinom Q ∈ R[x] tako da

je ispunjen uslov (4.37). Budući da svaki polinom ima izvode ma kog reda na skupu R,
primenom Lajbnicove formule za n ∈ {1, . . . , l} dobijamo
∑n ( )
n
(n)
P (x) = ((x − a)l )(k) Q(n−k) (x), x ∈ R. (4.39)
k
k=0
Kako je
((x − a)l )(k) = l(l − 1) · . . . · (l − k + 1)(x − a)l−k , za k ∈ {0, . . . , n}, n ∈ {1, . . . , l},
iz (4.39) sledi
n ( )
∑ n
P (n)
(x) = l(l − 1) · . . . · (l − k + 1)(x − a)l−k Q(n−k) (x), x ∈ R. (4.40)
k
k=0
Iz (4.40) za n ∈ {1, . . . , l − 1} i x = a dobijamo

∑ n ( )
n
(n)
P (a) = l(l − 1) · . . . · (l − k + 1) · 0 · Q(n−k) (a) = 0,
k
k=0
a za n = l dobijamo
l ( )
∑ l
P (l)
(x) = l(l − 1) · . . . · (l − k + 1)(x − a)l−k Q(l−k) (x),
k
k=0
pa je ()
l
P (l)
(a) = l(l − 1) · . . . · 2 · 1 · Q(l−l) (a) = l! · Q(a) ̸= 0.
l
Prema tome, ispunjeni su islovi (4.38).
Obrnuto, pretpostavimo da su ispunjeni uslovi (4.38). Onda je a nula polinoma P .
Pretpostavimo da je red ove nule m ∈ N. Na osnovu dokazanog dela tvrd̄enja sledi
P (a) = · · · = P (m−1) (a) = 0 i P (m) (a) ̸= 0. (4.41)
Dokažimo da je m = l. Ako bi bilo m > l, onda bi iz l ≤ m−1 i (4.41) sledilo P (l) (a) = 0,
što je suprotno poslednjem uslovu u (4.38).
Ako bi bilo m < l, onda bi zbog m ≤ l − 1 iz (4.38) sledilo P (m) (a) = 0, što je u
suprotnosti sa poslednjim uslovom u (4.41).
Prema tome, a je nula reda l polinoma P . •
Prvi i drugi izvod funkcije date u parametarskom obliku
Neka su funkcije
x = φ(t), y = ψ(t) (4.42)
definisane u nekoj okolini tačke t0 , i neka je jedna od njih, recimo, φ strogo monotona
i neprekidna u toj okolini. Tada postoji okolina tačke φ(t0 ) = x0 , u kojoj je definisana
inverzna funkcija t = φ−1 (x), a takod̄e i složena funkcija y = ψ(φ−1 (x)). Za funkciju
y = ψ(φ−1 (x)) kažemo da je parametarski data formulama (4.42).
Ako funkcije φ i ψ imaju izvod u tački t0 i ako je pritom φ′ (t0 ) ̸= 0, tada složena
funkcija y = ψ(φ−1 (x)), ima izvod u tački x0 i važi
ψ ′ (t0 )
y ′ (x0 ) = . (4.43)
φ′ (t0 )
Zaista, na osnovu Teoreme 4.32 i Teoreme 4.27 sledi
1 ψ ′ (t0 )
y ′ (x0 ) = ψ ′ (φ−1 (x0 ))(φ−1 )′ (x0 ) = ψ ′ (t0 ) = .
φ′ (t0 ) φ′ (t0 )
Formulu (4.43) kraće zapisujemo:
yt′
yx′ = . (4.44)
x′t
Ako su još funkcije φ i ψ dva puta diferencijabilne u tački t0 , tj. ako postoje φ′′ (t0 ) i
ψ ′′ (t0 ), tada postoji i yxx
′′ (x ) i opet na osnovu Teoreme 4.32 i Teoreme 4.27 i (4.44) važi
0
( ) ( ′ )′ ( ′ )′
′′ yt′ ′ yt yt 1
yxx (x0 ) = (yx′ )′x (x0 ) = ′ (x0 ) = ′
′
(t0 ) tx (x0 ) = ′ (t0 ) ′
xt x xt t xt t xt (t0 )
′′ ′ ′ ′′
y (t0 )x (t0 ) − y (t0 )x (t0 ) 1
=
(x′ (t0 ))2 x′t (t0 )
′′ ′ ′ ′′
y (t0 )x (t0 ) − y (t0 )x (t0 )
=
(x′ (t0 ))3
ψ ′′ (t0 )φ′ (t0 ) − ψ ′ (t0 )φ′′ (t0 )
=
(φ′ (t0 ))3
Primer 4.46. Neka je funkcija zadana formulama
x = a(t − sin t), y = a(1 − cos t), a > 0, t ∈ R.
Može se pokazati da funkcija x = a(t − sin t) strogo raste. Na osnovu (4.44) imamo:
a sin t 2 sin 2t cos 2t t

yx′ (x(t)) = = = ctg , t ̸= 2kπ, k ∈ Z,
a(1 − cos t) 2 t
2 sin 2 2
i prema tome,
( )
′′ t ′ 1 1 1 1
yxx (x(t)) = ctg · ′ =− t · t =− .•
2 t xt 2 sin2 2 2a sin2 2 4a sin4 2t
ILI
Prvi i drugi izvod funkcije date u parametarskom obliku
Neka su funkcije
x = x(t), y = y(t) (4.45)
definisane u nekoj okolini tačke t0 , i neka je jedna od njih, recimo, x strogo monotona
i neprekidna u toj okolini. Tada postoji okolina tačke x(t0 ) = x0 , u kojoj je definisana
inverzna funkcija t = t(x), a takod̄e i složena funkcija y = y(t(x)). Za funkciju y =
y(t(x)) kažemo da je parametarski data formulama (4.45).
Ako funkcije x i y imaju izvod u tački t0 i ako je pri tom x′ (t0 ) ̸= 0, tada složena
funkcija y = y(t(x)), ima izvod u tački x0 i važi
y ′ (t0 )
y ′ (x0 ) = . (4.46)
x′ (t0 )
Zaista, na osnovu Teoreme 4.32 i Teoreme 4.27 sledi
1 yt′ (t0 )
yx′ (x0 ) = yt′ (t(x0 ))t′x (x0 ) = yt′ (t0 ) = ,
x′t (t0 ) x′t (t0 )
4.5. Osnovne teoreme diferencijalnog računa 305
kraće
1 yt′
yx′ = yt′ t′x = yt′ = . (4.47)
x′t x′t
Ako su još funkcije x i y dva puta diferencijabilne u tački t0 , tj. ako postoje x′′ (t0 ) i
y ′′ (t0 ), tada postoji i yxx ′′ (x ) i opet na osnovu Teoreme 4.32 i Teoreme 4.27 i (4.44) važi
0
( ′ )′ ( ′ )′ ( ′ )′
′′ ′ ′ yt yt ′ yt 1
yxx (x0 ) = (yx )x (x0 ) = ′ (x0 ) = ′ (t(x0 )) tx (x0 ) = ′ (t0 ) ′
xt x xt t xt t xt (t0 )
′′ ′ ′ ′′
y (t0 )x (t0 ) − y (t0 )x (t0 ) 1
=
(x′ (t0 ))2 x′t (t0 )
y ′′ (t0 )x′ (t0 ) − y ′ (t0 )x′′ (t0 )
= ,
(x′ (t0 ))3
kraće
( ) ( )
′′ yt′ yt′ ′′ x′ − y ′ x′′
ytt 1 ′′ x′ − y ′ x′′
ytt
yxx = (yx′ )′x = = · t′x = t t tt
· = t t tt
.
x′t x x′t t
′
xt 2 x′
t
′
xt 3
Primer 4.47. Neka je funkcija zadana formulama
x = a(t − sin t), y = a(1 − cos t), a > 0, t ∈ R.
Može se pokazati da funkcija x = a(t − sin t) strogo raste. Na osnovu (4.47) imamo
(umesto (y(t(x)))′x pišemo kraće yx′ ):
a sin t 2 sin 2t cos 2t t

yx′ = = = ctg , t ̸= 2kπ, k ∈ Z,
a(1 − cos t) 2 t
2 sin 2 2
i prema tome (umesto (y(t(x)))′′xx pišemo kraće yxx

′′ ),
( ) ( )
′′ t ′ ′ t ′ 1 1 1 1
yxx = ctg · tx = ctg · =− · =− .•
2 t 2 t x′t 2 sin2 2t 2a sin2 t
2 4a sin4 2t
4.6 Osnovne teoreme diferencijalnog računa

Značajne su primene izvoda funkcije. Naime, utvrd̄ujući osobine izvodne funkcije f ′
možemo izvesti zaključke o osobinama funkcije f , odnosno, izvodna funkcija f ′ se koristi
za ispitivanje funkcije f . Sve te primene, a takod̄e i uspostavljanje veze izmed̄u difer-
encijalnog i integralnog računa, zasnivaju se na četiri osnovne teoreme: Fermaovoj10 ,
Rolovoj11 , Lagranžovoj12 i Košijevoj. Rolova, Lagranžova i Košijeva teorema su poznate
pod zajedničkim nazivom teoreme o srednjoj vrednosti.
Lokalni ekstremum funkcije. Fermaova teorema
10
Pierre de Fermat (1601-1665), francuski matematičar
11
Michel Rolle (1652-1719), francuski matematičar
12
Joseph Louis Lagrange (1736-1813), francuski matematičar
Definicija 4.48. Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini tačke x0 . Za x0 kažemo

da je tačka lokalnog maksimuma (minimuma) ako postoji δ > 0 tako da je
f (x) ≤ f (x0 ) (f (x) ≥ f (x0 )) za sve x ∈ (x0 − δ, x0 + δ). (4.48)
Broj f (x0 ) se onda zove lokalni maksimum (minimum) funkcije f .

Ako postoji δ > 0 tako da je
f (x) < f (x0 ) (f (x) > f (x0 )) za sve x ∈ (x0 − δ, x0 ) ∪ (x0 , x0 + δ),
onda kažemo da je x0 tačka strogog lokalnog maksimuma (minimuma), a broj f (x0 ) strogi
lokalni maksimum (minimum) funkcije f .
Tačke (strogih) lokalnih minimuma i (strogih) lokalnih maksimuma se nazivaju tačkama
(strogih) lokalnih ekstremuma, a odgovarajuće vrednosti funkcije u tim tačkama se zovu
(strogi) lokalni ekstremumi funkcije.
Ako je x0 tačka lokalnog ekstremuma funkcije f , govorićemo još i da funkcija f ima

lokalni ekstremum u tački x0 .
Primer 4.49. Neka je  −x

 2 , x≤0
f (x) = 2x , 0≤x≤1

2 , x ≥ 1.
Tada je 0 tačka strogog lokalnog minimuma, 1 je tačka lokalnog maksimuma, a svaka
tačka x ∈ (1, +∞) je istovremeno i tačka lokalnog maksimuma i tačka lokalnog mini-
muma. •
Primer 4.50. Za funkciju f (x) = cos x, svaka tačka x2k = 2kπ, k ∈ Z, je tačka strogog
lokalnog maksimuma i taj lokalni maksimum je jednak 1, dok je svaka tačka x2k+1 =
(2k + 1)π, k ∈ Z, tačka strogog lokalnog minimuma koji je jednak −1. •
Primer 4.51. Funkcija f (x) = |sgn x|, x ∈ R, ima strogi lokalni minimum u tački 0, a
u svakoj tački x ̸= 0 ima istovremeno i lokalni maksimum i lokalni minimum. •
√
Za funkciju f (x) = x, vrednost funkcije u tački 0 je manja od vrednosti funkcije u
ma kojoj drugoj tački domena Df = {x ∈ R : x ≥ 0}. Med̄utim funkcija je definisana
samo u desnoj okolini tačke x = 0, pa, u skladu sa našom definicijom, ova tačka nije
tačka lokalnog minimuma.
Napomena 4.52. Tačka x0 je tačka lokalnog ekstemuma funkcije f ako i samo ako
priraštaj funkcije u tački x0 , ∆f = f (x0 + ∆x) − f (x0 ), ne menja znak pri prolasku
argumenta kroz tačku x0 , odnosno pri promeni znaka priraštaja ∆x. Naime, x0 je
tačka lokalnog maksimuma (minimuma) ako i samo ako je ∆f ≤ 0 (∆f ≥ 0) nezavisno
od znaka dovoljno malog ∆x (∆x treba da bude dovoljno malo da bi tačka x0 + ∆x
pripadala δ-okolini tačke x0 u kojoj važi nejednakost (4.48)). Pri tome, x0 je tačka
strogog lokalnog maksimuma (minimuma) ako i samo ako je ∆f < 0 (∆f > 0) nezavisno
od znaka dovoljno malog ∆x ̸= 0. •
U tački lokalnog ekstremuma funkcija ne mora da ima izvod. Primer za to je funkcija

f (x) = |x|, koja ima strogi lokalni minimum u tački x = 0, ali u ovoj tački funkcija nema
izvod (videti Primer 4.5). Sledeća teorema pokazuje da ukoliko funkcija u tački lokalnog
ekstremuma ima izvod, on mora biti jednak 0.
Teorema 4.53. (Fermaova teorema) Neka funkcija f u tački x0 ima lokalni ekstremum.
Ako funkcija f ima izvod u tački x0 , onda je f ′ (x0 ) = 0.
Dokaz. Pretpostavimo da je x0 tačka lokalnog maksimuma i da funkcija ima izvod u

toj tački. Tada postoji δ > 0 tako da za sve x ∈ (x0 − δ, x0 + δ) važi nejednakost
f (x) ≤ f (x0 ), tj. f (x) − f (x0 ) ≤ 0. Stoga, ako x ∈ (x0 − δ, x0 ), sledi x − x0 < 0, pa je
f (x) − f (x0 )
≥ 0, (4.49)
x − x0
a ako x ∈ (x0 , x0 + δ), onda je x − x0 > 0, te je
f (x) − f (x0 )
≤ 0. (4.50)
x − x0
S obzirom da funkcija f ima izvod u tački x0 , to, na osnovu Teoreme 4.3, ona ima i levi
i desni izvod u ovoj tački i važi jednakost
f ′ (x0 ) = f+′ (x0 ) = f−′ (x0 ). (4.51)
Iz (4.49), na osnovu Tvrd̄enja 3.42, sledi
f (x) − f (x0 )
f−′ (x0 ) = lim ≥ 0, (4.52)
x→x0 −0 x − x0
dok iz (4.50) dobijamo
f (x) − f (x0 )
f+′ (x0 ) = lim ≤ 0. (4.53)
x→x0 +0 x − x0
Iz (4.51), (4.52) i (4.53) sledi f ′ (x0 ) = f−′ (x0 ) ≥ 0 i f ′ (x0 ) = f+′ (x0 ) ≤ 0, pa je f ′ (x0 ) = 0.

II način:
Dokaz. Pretpostavimo da je x0 tačka lokalnog maksimuma i da funkcija ima izvod u
toj tački. Tada postoji δ > 0 tako da za sve x ∈ (x0 − δ, x0 + δ) važi nejednakost
f (x) ≤ f (x0 ), tj. f (x) − f (x0 ) ≤ 0. Stoga, ako x ∈ (x0 − δ, x0 ), sledi x − x0 < 0, pa je
f (x) − f (x0 )
≥ 0, (4.54)
x − x0
a ako x ∈ (x0 , x0 + δ), onda je x − x0 > 0, te je
f (x) − f (x0 )
≤ 0. (4.55)
x − x0
S obzirom da funkcija f ima izvod u tački x0 , postoji granična vrednost
f (x) − f (x0 )
lim
x→x0 x − x0
i na osnovu Tvrd̄enja 3.30 sledi da postoje i leva i desna granična vrednost, i da su
jednake, tj. važi jednakost
f (x) − f (x0 ) f (x) − f (x0 ) f (x) − f (x0 )

lim = lim = lim . (4.56)
x→x0 x − x0 x→x0 −0 x − x0 x→x0 +0 x − x0
Iz Tvrd̄enja 3.42, prelaskom na graničnu vrednost u (4.54) kad x → x0 − 0, sledi
f (x) − f (x0 )
lim ≥ 0, (4.57)
x→x0 −0 x − x0
dok prelaskom na graničnu vrednost u (4.55) kad x → x0 + 0 dobijamo
f (x) − f (x0 )
lim ≤ 0. (4.58)
x→x0 +0 x − x0
Sada iz (4.56), (4.57) i (4.58) sledi
f (x) − f (x0 ) f (x) − f (x0 )

lim ≥ 0 i lim ≤ 0,
x→x0 x − x0 x→x0 x − x0
f (x) − f (x0 )
pa je f ′ (x0 ) = lim = 0.
x→x0 x − x0
Napomena 4.54. Kao što vidimo iz dokaza Fermaove teoreme, bilo je dovoljno pret-
f (x) − f (x0 )
postaviti da postoji granična vrednost lim , odnosno da postoji izvod u
x→x0 x − x0
tački x0 u širem smislu. Dakle, ako postoji izvod u širem smislu u tački lokalnog ek-
stremuma, onda on mora biti jednak 0. •
Geometrijska interpretacija Fermaove teoreme je sledeća: ako u tački lokalnog ek-

stremuma x0 funkcija ima izvod, onda postoji tangenta grafika funkcije u tački (x0 , f (x0 )),
i pri tome ona mora biti paralelna x-osi. Kao što smo već rekli, funkcija u tački lokalnog
ekstremuma ne mora imati izvod. Tako, na primer, za funkciju f (x) = |sgn x|, x ∈ R,
tačka x = 0 je tačka lokalnog minimuma, med̄utim funkcija nema izvod u ovoj tački jer
nije neprekidna u ovoj tački.
Fermaova teorema govori o tome da je potreban uslov za to da diferencijabilna
funkcija u tački x0 ima lokalni ekstremum u toj tački, je upravo to da izvod u toj
tački bude jednak 0. Med̄utim ovo nije i dovoljan uslov, tj. ako je izvod funkcije u nekoj
tački jednak 0, ta tačka ne mora biti tačka lokalnog ekstremuma. Na primer, funkcija
f (x) = x3 ima u tački x = 0 izvod jednak 0, ali ova tačka nije tačka lokalnog ekstremuma.
Prema tome, nule prvog izvoda su samo kanditati za tačke lokalnih ekstremuma diferen-
cijabilne funkcije.
Primetimo da ako je funkcija definisana u jednostranoj okolini tačke, u kojoj inače

dostiže najveću ili najmanju vrednost u toj okolini, i ako još u toj tački postoji jednostrani
izvod, onda taj izvod ne mora da bude jednak 0. Primer za to je funkcija f (x) = x,
x ∈ [0, 1], koja u tački x = 0 dostiže najmanju, a u tački x = 1 najveću vrednost na
segmentu [0, 1], med̄utim f+′ (0) = f−′ (1) = 1.
Rolova teorema
Rolova teorema je prva od tri teoreme o srednjoj vrednosti. Dokazuje se pomoću

Fermaove teoreme, a na osnovu nje se dokazuju druge dve teoreme o srednjoj vrednosti.
Teorema 4.55. (Rolova teorema) Neka su za funkciju f : [a, b] → R ispunjeni sledeći

uslovi:
(1) f je neprekidna na segmentu [a, b],
(2) f je diferencijabilna u intervalu (a, b),
(3) f (a) = f (b).
Tada postoji tačka ξ ∈ (a, b) tako da je f ′ (ξ) = 0.
Dokaz. Ako je funkcija f konstantna, onda je f ′ (x) = 0 za svako x ∈ (a, b), pa za ξ

možemo uzeti bilo koju tačku iz intervala (a, b).
Pretpostavimo da funkcija f nije konstantna. Kako je f neprekidna na segmentu,
to na osnovu Vajerštrasove teoreme ona dostiže svoj supremum i infimum, tj. postoje
tačke xm , xM ∈ [a, b] takve da je f (xm ) = m = min f (x) i f (xM ) = M = max f (x).
a≤x≤b a≤x≤b
Tada je M ̸= f (a) = f (b) ili m ̸= f (a) = f (b), jer u protivnom iz M = f (a) i m = f (a)
bi sledilo M = m, pa bi funkcija bila konstantna, što je suprotno pretpostavci. Neka je,
recimo M ̸= f (a) = f (b). Kako je M = f (xM ), odavde sledi da je xM ̸= a i xM ̸= b, pa
xM ∈ (a, b). Prema tome, funkcija je definisana u dvostranoj okolini tačke xM i u njoj
dostiže najveću vrednost, pa je xM tačka lokalnog ekstremuma. Budući da je funkcija f
diferencijabilna u intervalu (a, b), a xM ∈ (a, b), funkcija je diferencijabilna u tački xM ,
te na osnovu Fermaove teoreme zaključujemo da je f ′ (xM ) = 0. Prema tome, za tačku
ξ možemo uzeti xM .
Napomena 4.56. S obzirom na Napomenu 4.54, umesto uslova (ii) u Rolovoj teoremi
bilo je dovoljno pretpostaviti da funkcija f ima u svakoj tački intervala (a, b) izvod u
širem smislu. •
Geometrijska interpretacija Rolove teoreme je sledeća: Ako neprekidna kriva y =

f (x) ima tangentu u svakoj tački, i ako su ordinate krajnjih tačaka krive jednake, onda
na krivoj postoji tačka u kojoj je tangenta paralelna x-osi.
( ,f( ))
f(a)= f(b)
a b
Primetimo da Rolova teorema tvrdi egzistenciju broja ξ takvog da je f ′ (ξ) = 0, ali

ne utvrd̄uje i sam taj broj, tj. ne daje efektivni postupak za njegovo nalaženje. Dalje,
ova teorema utvrd̄uje egzistenciju barem jedne tačke u kojoj je izvod funkcije jednak 0,
ali ima slučajeva kad takvih tačaka može biti i više.
Napominjemo da je svaki od uslova u Rolovoj teoremi bitan za važenje tvrd̄enja
teoreme. Tako, funkcija f1 : [0, 1] → R definisana sa
{
x, za x ∈ [0, 1),
f1 (x) =
0, za x = 1,
ima izvod u svakoj tački intervala (0, 1), takod̄e, ima jednake vrednosti na krajevima
segmenta, f1 (0) = f1 (1) = 0, tj. ispunjava uslove (ii) i (iii) Rolove teoreme, ali ne
ispunjava uslov (i), jer nije neprekidna sleva u tački x = 1. Primetimo da je f1′ (x) = 1
za svako x ∈ (0, 1), dakle ne postoji tačka iz intervala (0, 1) u kojoj bi izvod bio jednak
0.
Funkcija f2 = |x|, x ∈ [−1, 1], ispunjava usove (i) i (iii), ali ne ispunjava uslov (ii),
jer u tački x = 0 funkcija nema izvod. Takod̄e, i ovde ne postoji tačka ξ ∈ (−1, 1) takava
da je f2′ (ξ) = 0, jer je f2′ (x) = −1 za x ∈ (−1, 0) i f2′ (x) = 1 za x ∈ (0, 1).
Dalje, funkcija f3 (x) = x, x ∈ [0, 1], ispunjava uslove (i) i (ii), ali ne i uslov (iii), jer
je f3 (0) = 0 ̸= 1 = f3 (1). Ovde je f3′ (x) = 1 ̸= 0 za svako x ∈ (0, 1).
Iz Rolove teoreme sledi da se izmed̄u dve nule diferencijabilne funkcije nalazi nula
prvog izvoda te funkcije.
Posledica 4.57. Ako je funkcija f : [a, b] → R neprekidna na [a, b], diferencijabilna u

intervalu (a, b) i f (a) = f (b) = 0, tada postoji ξ ∈ (a, b) tako da je f ′ (ξ) = 0.
Lagranžova teorema i neke posledice
Jedna od najćešće primenjivanih teorema diferencijalnog računa je sledeća Lagranžova

teorema o srednjoj vrednosti.
Teorema 4.58. (Lagranžova teorema) Neka su za funkciju f : [a, b] → R ispunjeni

sledeći uslovi:
(1) f je neprekidna na segmentu [a, b],

(2) f je diferencijabilna u intervalu (a, b),
Tada postoji tačka ξ ∈ (a, b) tako da važi jednakost
f (b) − f (a) = f ′ (ξ)(b − a). (4.59)
Dokaz. Jednačina sečice odred̄ene tačkama A(a, f (a)) i B(b, f (b)) je
f (b) − f (a)
y = f (a) + (x − a). (4.60)
b−a
Desnu stranu u formuli (4.60) označimo sa l(x), odnosno posmatrajmo linearnu funkciju
f (b) − f (a)
l(x) = f (a) + (x − a).
b−a
Za nju važi da je l(a) = f (a) i l(b) = f (b), tj. vrednosti funkcije l u krajnjim tačkama
segmenta [a, b] jednake su odgovarajućim vrednostima funkcije f . Linearna funkcija l je
neprekidna na [a, b] i ima izvod u svakoj tački intervala (a, b):
f (b) − f (a)
l′ (x) = . (4.61)
b−a
Posmatrajmo sada funkciju
f (b) − f (a)
F (x) = f (x) − l(x) = f (x) − f (a) − (x − a).
b−a
Ova funkcija ispunjava uslove Rolove teoreme, tj. neprekidna je na segmentu [a.b] (kao
razlika dve neprekidne funkcije), diferencijabilna u intervalu (a, b) (kao razlika dve difer-
encijabilne funkcije), i pritom je, na osnovu (4.61),
f (b) − f (a)
F ′ (x) = f ′ (x) − l′ (x) = f ′ (x) − , (4.62)
b−a
a s obzirom da je F (a) = f (a) − l(a) = 0 i F (b) = f (b) − l(b) = 0, važi F (a) = F (b). Na
osnovu Rolove teoreme zaključujemo da postoji ξ ∈ (a, b) tako da je
F ′ (ξ) = 0, (4.63)
pa je na osnovu (4.62)
f (b) − f (a)
f ′ (ξ) − = 0,
b−a
f (b) − f (a)
odakle sledi f ′ (ξ) = .
b−a
Napomena 4.59. Na osnovu dokaza Lagranžove teoreme i Napomene 4.56 zaključujemo

da se uslov (ii) u Lagranževoj teoremi može zameniti slabijim uslovom, da funkcija f u
svakoj tački intervala (a, b) ima izvod u širem smislu. Naime, budući da funkcija l ima
konačan izvod u svakoj tački intervala (a, b) ((4.61)), ako funkcija f ima izvod u širem
smislu u svakoj tački intervala (a, b), onda funkcija F takod̄e ima izvod u širem smislu u
svakoj tački ovog intervala, te se na nju (s obzirom na Napomenu 4.56) može primeniti
Rolova teorema, odakle dobijamo da postoji tačka ξ ∈ (a, b) tako da važi jednakost
(4.59). •
Geometrijska interpretacija Lagranžove teoreme objašnjava motivaciju za konstukciju

funkcije F u dokazu teoreme. Naime, ako neprekidna kriva y = f (x) ima tangentu u
svakoj tački, onda na delu krive izmed̄u tačaka A(a, f (a)) i B(b, f (b)) postoji tačka
(ξ, f (ξ)) tako da je tangenta krive u toj tački paralelna sečici odred̄enoj tačkama A i B.
B
f (b )
A ( ,f( ))
f (a )
a b
Primetimo da je Rolova teorema specijalan slučaj Lagranžove teoreme, jer za slučaj

da je f (a) = f (b), iz (4.59) sledi f ′ (ξ) = 0. Lagranžova teorema utvrd̄uje egzistenciju
barem jednog broja ξ takvog da važi (4.59), i kao što je već i kod Rolove teoreme, takvih
brojeva može biti više. Kao i Rolova, i Lagranžova teorema ne utvrd̄uje postupak kako
se dolazi do takvog broja ξ.
Primer 4.60. Nekad je moguće precizno odrediti srednju tačku ξ u jednakosti (4.59).
Na primer, za funkciju f (x) = ln x na intervalu [a, b], 0 < a < b < +∞, jednakost (4.59)
glasi:
1
ln b − ln a = (b − a),
ξ
b−a
odakle zaključujemo da je ξ = . •
ln b − ln a
Primetimo da se Lagranžova formula (4.59) može zapisati i u obliku:
f (a) − f (b) = f ′ (ξ)(a − b), gde je a < b.
To znači da formula (4.59) ne važi samo za a < b, već i za a > b.

U sledećem tvrd̄enju I je jedan od intervala oblika [a, b], [a, b), (a, b], (a, b), (a, +∞),
[a, +∞), (−∞, b), (−∞, b], (−∞, +∞), gde su a, b ∈ R. Kažemo da je funkcija f : I → R
neprekidna na I, ukoliko je neprekidna u svakoj unutrašnjoj tački intervala I, za slučaj
da a ∈ I, neprekidna zdesna u a, a za slučaj da b ∈ I, neprekidna sleva u b.
Teorema 4.61. Ako je funkcija f : I → R neprekidna na intervalu I i u svim un-
utrašnjim tačkama tog intervala ima izvod jednak 0 tada i samo tada je funkcija f kon-
stantna na intervalu I.
Budući da postojanje konačnog izvoda u tački povlači neprekidnost u toj tački
(Napomena 4.18) tvrd̄enje ove teoreme smo mogli iskazati i na sledeći način:
Funkcija f : I → R je konstantna na intervalu I ako i samo u svim unutrašnjim
tačkama intervala I ima izvod jednak 0 i ako je uz to još i neprekidna u rubnim tačkama
ovog intervala koje mu pripadaju.
Dokaz. Neka je funkcija f : I → R konstantna. Tada je ona neprekidna na intervalu I
(Primeri 3.102 (i)) i u svakoj unutrašnjoj tački intervala I ima izvod jednak 0 (Primer
4.6).
Obrnuto, pretpostavimo da je funkcija f : I → R neprekidna na intervalu I i da
ima izvod jednak 0 u svim unutrašnjim tačkama tog intervala. Odred̄enosti radi neka je
I = [a, b), a, b ∈ R. Neka su x1 i x2 proizvoljne tačke iz intervala I i neka je x1 < x2 .
Tada je a ≤ x1 < x2 < b, pa je funkcija neprekidna na segmentu [x1 , x2 ] i diferencijabilna
u intervalu (x1 , x2 ). Prema tome, funkcija f ispunjava uslove Lagranžove teoreme na
segmentu [x1 , x2 ], odakle sledi da postoji tačka ξ ∈ (x1 , x2 ) tako da je
f (x2 ) − f (x1 ) = f ′ (ξ)(x2 − x1 ). (4.64)
Budući da je ξ unutrašnja tačka intervala I, sledi f ′ (ξ) = 0. Sada iz (4.64)dobijamo

f (x1 ) = f (x2 ). S obzirom na proizvoljnost tačaka x1 i x2 , zaključujumo da je funkcija f
konstantna na intervalu I.
Za ostale tipove intervala analogno se dokazuje da je f konstantna funkcija.
Primetimo da se pretpostavka o neprekidnosti funkcije, u onim rubnim tačkama
intervala koje pripadaju intervalu, ne može izostaviti. Naime, ako je funkcija konstantna
na intervalu I, onda ima izvod jednak 0 u svim unutrašnjim tačkama intervala I, ali
obrnuto u opštem slučaju ne važi (važi jedino za slučaj kada je I = (a, b), −∞ ≤ a <
b ≤ +∞). Na primer, ako posmatramo funkciju f (x) = sgn x na intervalu I = [0, +∞),
ona u unutrašnim tačkama ovog intervala ima izvod jednak 0, ali nije neprekidna zdesna
u 0 i nije konstantna na ovom intervalu (f (0) = 0 ̸= 1 = f (2)).
Takod̄e je bitna pretpostavka da je skup I iz prethodne teoreme baš interval, tj. skup
koji sa svake svoje dve tačke sadrži i sve tačke izmed̄u njih. U cilju ilustracije ovoga,
posmatrajmo funkciju f (x) = sgn x na skupu (−∞, 0) ∪ (0, +∞). Ona u svim tačkama
ovog skupa ima izvod jednak 0, ali nije konstantna na ovom skupu (f (−2) = −1 ̸= 1 =
f (2)).
Primeri 4.62. (i) Pokažimo da je
π
arctg x + arcctg x = , za svako x ∈ R. (4.65)
2
Neka je F (x) = arctg x + arcctg x, x ∈ R = (−∞, +∞). Ova funkcija je neprekidna na

skupu R, diferencijabilna u svakoj tački x ∈ R i
1 1
F ′ (x) = (arctg x)′ + (arcctg x)′ = 2
− = 0, za svako x ∈ R.
1+x 1 + x2
Na osnovu Tvrd̄enja 4.61 sledi da je funkcija F konstantna na skupu R, tj. postoji C ∈ R
tako da je F (x) = C za svako x ∈ R. Odavde
π π π
C = F (1) = arctg 1 + arcctg 1 = + = ,
4 4 2
π
pa je F (x) = za svako x ∈ R, tj. važi (4.65).
2
(ii) Pokažimo da je
π
arcsin x + arccos x = , za svako x ∈ [−1, 1]. (4.66)
2
Neka je G(x) = arcsin x+arccos x, x ∈ [−1, 1]. Funkcija G je neprekidna na segmentu
[−1, 1] kao zbir dve neprekidne funkcije x 7→ arcsin x i x 7→ arcsin x. Budući da funkcije
x 7→ arcsin x i x 7→ arcsin x imaju izvod u svakoj tački intervala (−1, 1), to i funkcija G
ima izvod u intervalu (−1, 1) i važi:
1 1
G′ (x) = (arcsin x)′ + (arccos x)′ = √ −√ = 0 za svako x ∈ (−1, 1).
1−x 2 1 − x2
Iz Tvrd̄enja 4.61 sledi da je funkcija G konstantna na segmentu [−1, 1], tj. postoji C ∈ R
tako da je G(x) = C za svako x ∈ [−1, 1]. Odavde
π π
C = G(1) = arcsin 1 + arccos 1 = +0= ,
2 2
π
pa je G(x) = za svako x ∈ R, tj. važi (4.65).
2
(iii) Pokažimo da je
1 π
arctg x + arctg = , za x ∈ (0, +∞), (4.67)
x 2
1 π
arctg x + arctg = − , za x ∈ (−∞, 0). (4.68)
x 2
1
Neka je F (x) = arctg x + arctg . Za x ̸= 0 funkcija ima izvod:
x
1 1 1
F ′ (x) = 2
+ 1 · (− 2 )
1+x 1 + x2 x
1 1
= − = 0.
1 + x2 x2 + 1
Iz Teoreme 4.61 sledi da je funkcija F konstantna na intervalu (0, +∞), a takod̄e i na

intervalu (−∞, 0). Kako je
1 π π
F (1) = arctg 1 + arctg = 2 arctg 1 = 2 = ,
1 4 2
π
to je F (x) = za svako x ∈ (0, +∞), tj. važi (4.67).
2
Iz
1 π π
F (−1) = arctg(−1) + arctg = −2 arctg 1 = −2 = −
−1 4 2
π
sledi da je F (x) = − za svako x ∈ (−∞, 0), tj. važi (4.67). •
2
Sledeća posledica omogućava uspostavljanje veze izmed̄u diferencijalnog i integralnog
računa.
Posledica 4.63. Neka su funkcije f, g : I → R neprekidne na intervalu I, i neka imaju
jednake izvode u svim unutrašnjim tačkama tog intervala. Tada se funkcije f i g razlikuju
za konstantu na intervalu I.
Dokaz. Uočimo funkciju F (x) = f (x) − g(x). Ova funkcija je neprekidna na intervalu
I, kao razlika neprekidnih funkcija, i ima izvod u svakoj unutrašnjoj tački x intervala
I jednak 0, jer F ′ (x) = f ′ (x) − g ′ (x) = 0. Funkcija F ispunjava uslove Teoreme 4.61,
odakle sledi da je F konstantna funkcija na intervalu I. Prema tome, postoji C ∈ R
tako da je F (x) = C za svako x ∈ I, pa je f (x) = g(x) + C za svako x ∈ I, tj. funkcije
f i g se razlikuju za konstantu na intervalu I.
Sledeća teorema nam govori da ako postoji desni limes izvoda u tački u kojoj je
funkcija inače neprekidna zdesna, da onda postoji i desni izvod funkcije u toj tački,
i da je upravo jednak tom limesu. Kraće, desni limes izvoda u tački, gde je funkcija
neprekidna zdesna, je desni izvod.
Tvrd̄enje 4.64. Neka je funkcija φ neprekidna na intervalu [a, b), −∞ < a < b ≤ +∞,
b ∈ R, i diferencijabilna u intervalu (a, b), i neka postoji konačna ili beskonačna granična
vrednost lim φ′ (x). Tada je
x→a+0
φ′+ (a) = lim φ′ (x). (4.69)

x→a+0
Dokaz. Neka je lim φ′ (x) = L ∈ R i neka je x ∈ (a, b) proizvoljna tačka. Funkcija

x→a+0
φ ispunjava uslove Lagranžove teoreme na segmentu [a, x], pa postoji tačka ξ ∈ (a, x)
takva da je
φ(x) − φ(a) = φ′ (ξ)(x − a). (4.70)
Tačka ξ zavisi od x i za svako fiksirano x može biti više takvih tačaka ξ za koje važi
(4.70), tj. ξ = ξ(x) je višeznačna funkcija promenljive x. Za svako x ∈ (a, b) izaberimo
jednu (bilo koju) tačku ξ za koju važi (4.70) i tako ćemo dobiti jednoznačnu funkciju
ξ = ξ(x). Prema tome,
φ(x) − φ(a)
= φ′ (ξ(x)), (4.71)
x−a
i za funkciju ξ = ξ(x) važi da je a < ξ(x) < x. Odavde na osnovu Teoreme 3.43 sledi
lim ξ(x) = a.
x→a+0
Budući da postoji lim φ′ (x) = L i da je ξ(x) > a za svako x ∈ (a, b), na osnovu
x→a+0
teoreme o smeni promenljive pri izračunjavanju limesa (Teorema 3.90) zaključujemo da
postoji lim φ′ (ξ(x)) i da važi jednakost
x→a+0
lim φ′ (ξ(x)) = L.
x→a+0
Na osnovu (4.71) zaključujemo da postoji

φ(x) − φ(a)
lim = L.
x→a+0 x−a
To znači da funkcija φ ima desni izvod u tački a i da je φ′+ (a) = L, tj. važi (4.69).
Da je prepostavka o neprekidnosti funkcije φ u tački a zdesna bitna govori primer
funkcije φ(x) = sgn x. Ova funkcija je diferencijabilna u intervalu (0, +∞), φ′ (x) = 0 za
svako x ∈ (0, +∞), pa je lim φ′ (x) = 0. Med̄utim funkcija φ nije neprekidna zdesna u
x→+0
0 i, kao što smo već pokazali u Napomeni 4.18, φ′+ (0) = +∞.
Sledeća tvrd̄enja se odnose na levi i dvostrani izvod, respektivno, i dokazuju se slično
Tvrd̄enju 4.64.
Tvrd̄enje 4.65. Neka je funkcija φ neprekidna na intervalu (a, b], −∞ ≤ a < b < +∞,
i diferencijabilna u intervalu (a, b). Ako postoji konačna ili beskonačna granična vrednost
lim φ′ (x), onda je
x→b−0
φ′− (b) = lim φ′ (x).
x→b−0
Limes izvoda u tački, gde je funkcija inače neprekidna, je izvod u toj tački.
Tvrd̄enje 4.66. Neka je funkcija φ neprekidna na intervalu (a − δ, a + δ), a ∈ R, δ > 0,
i neka je diferencijabilna u intervalima (a − δ, a) i (a, a + δ). Ako postoji konačna ili
beskonačna granična vrednost lim φ′ (x), onda je
x→a
φ′ (a) = lim φ′ (x).

x→a
Primer 4.67. Za funkcije f (x) = arcsin x i g(x) = arccos x imamo da je f ′ (x) =

1 1
√ i g ′ (x) = − √ za x ∈ (−1, 1). Budući da su ove funkcije neprekidne
1−x 2 1 − x2
zdesna u -1 i sleva u 1, i da postoje granične vrednosti:
( )
1 1
lim f ′ (x) = lim √ = = +∞,
x→−1+0 x→−1+0 1−x 2 +0
( )
′ 1 1
lim f (x) = lim √ = = +∞
x→1−0 x→1−0 1−x 2 +0
i
( ) ( )
1 −1
lim g ′ (x)
= lim −√ = = −∞,
x→−1+0 x→−1+0 1−x 2 +0
( ) ( )
1 −1
lim g ′ (x) = lim −√ = = −∞,
x→1−0 x→1−0 1 − x2 +0
to, na osnovu Tvrd̄enja 4.64 i 4.65, sledi da je f+′ (−1) = +∞, f−′ (1) = +∞, g+
′ (−1) =
′
−∞ i g− (1) = −∞. •
√ e−x (2 − 3x)
x2 e−x . Tada je za x ̸= 0, φ′ (x) = √
3
Primer 4.68. Neka je φ(x) = . Budući
33x
da je funkcija φ neprekidna u 0 i da postoje
( )
′ e−x (2 − 3x) 2
lim φ (x) = lim √ = = −∞
x→−0 x→−0 3
3 x −0
i ( )
′ e−x (2 − 3x) 2
lim φ (x) = lim √ = = +∞,
x→+0 x→+0 33x +0
na osnovu Tvrd̄enja 4.64 i 4.65 sledi da je φ′− (0) = −∞ i φ′+ (0) = +∞. •
√ 1
Primer 4.69. Za funkciju φ(x) = 3
x važi da je φ′ (x) = √
3
za x ̸= 0. Osim toga,
3 x2
funkcija je neprekidna u 0 i postoji granična vrednost:
( )
1 1
lim φ′ (x) = lim √ = = +∞.
x→0 x→0 3 3 x2 +0
Na osnovu Tvrd̄enja 4.66 sledi da je φ′ (0) = +∞ (uporediti sa Primerom 4.8). •
Primetimo da ako ne postoji limes izvoda u nekoj tački a, to ne znači da funkcija
nema izvod u tački a. Drugim rečima, egzistencija izvoda funkcije u nekoj okolini tačke
nije (što se dalo i očekivati) dovoljan uslov za egzistenciju granične vrednosti izvoda u
toj tački. Ovo ilustrujemo sledećim primerom (videti takod̄e Primer 4.40).
Primer 4.70. Neka je { 1
x2 cos , x ̸= 0,
φ(x) = x
0, x = 0.
( )
1 1 1
Za x ̸= 0 je φ′ (x)= 2x cos + sin . Budući da postoji lim 2x cos = 0 (Primer
x x x→0 x
1
3.61 ili Primer 3.44), dok lim sin ne postoji (Primer 3.28), na osnovu Tvrd̄enja 3.52
x→0 x
zaključujemo da ne postoji ni lim φ′ (x). Med̄utim, funkcija φ ima izvod u 0:
x→0
1
φ(x) − φ(0) x2 cos
′ x
φ (0) = lim = lim
x→0 x−0 x→0 x
1
= lim x cos = 0.•
x→0 x
Košijeva teorema
Rolova, Lagranžova, a takod̄e i naredna, Košijeva teorema govore o egzistenciji tačke

ξ koja se nalazi izmed̄u tačaka a i b, koja bi se stoga mogla nazvati ,,srednjom tačkom“
odnosno ,,srednjom vrednošću“ i za koju važi neka jednakost. Otuda i ove teoreme nose
zajednički naziv: toreme o srednjoj vrednosti.
Košijeva teorema je uopštenje Lagranžove teoreme.
Teorema 4.71. (Košijeva teorema) Neka su za funkcije f, g : [a, b] → R ispunjeni

sledeći uslovi:
(1) f i g su neprekidne funkcije na segmentu [a, b],
(2) f i g su diferencijabilna u intervalu (a, b), pri čemu je g ′ (x) ̸= 0 za svako x ∈ (a, b).
Tada postoji tačka ξ ∈ (a, b) tako da važi jednakost
f (b) − f (a) f ′ (ξ)

= ′ . (4.72)
g(b) − g(a) g (ξ)
Dokaz. Pokazaćemo najpre da razlomak na levoj strani u (4.72) ima smisla, tj. da je
njegov imenilac g(b) − g(a) ̸= 0. Ako bi bilo g(b) − g(a) = 0, tj. g(b) = g(a), onda bi
funkcija g ispunjavala uslove Rolove teoreme na segmentu [a, b], odakle bi onda sledilo
da postoji x ∈ (a, b) tako da je g ′ (x) = 0, što je suprotno pretpostavci. Prema tome,
g(b) − g(a) ̸= 0.
Uočimo sada pomoćnu funkciju F (x) = f (x)−λg(x), x ∈ [a, b], gde broj λ odred̄ujemo
iz uslova da je F (a) = F (b), tj. f (a) − λg(a) = f (b) − λg(b). Prema tome,
f (b) − f (a)
λ= (4.73)
g(b) − g(a)
i
f (b) − f (a)
F (x) = f (x) − g(x).
g(b) − g(a)
Funkcija F u tom slučaju ispunjava uslove Rolove teoreme (osim F (a) = F (b) važi i da
je neprekidna na [a, b] i diferencijabilna u intervalu (a, b)), odakle sledi da postoji tačka
ξ ∈ (a, b) tako da je F ′ (ξ) = 0. Kako je F ′ (x) = f ′ (x) − λg ′ (x), to je f ′ (ξ) − λg ′ (ξ) = 0,
i stoga
f ′ (ξ)
λ= ′ . (4.74)
g (ξ)
Iz (4.73) i (4.74) sledi (4.72).
Lagranžova teorema je specijalan slučaj Košijeve teoreme. Naime, u slučaju kada je
g(x) = x, iz formule (4.72) se dobija formula (4.59).
Košijeva teorema ima istu geometrijsku interpretaciju kao i Lagranžova teorema. Da
bismo lakše uočili geometrijsku interpretaciju Košijeve teoreme, umesto promenljive x,
x ∈ [a, b], u Košijevoj teoremi uzmimo promenljivu t, t ∈ [α, β], a umesto funkcija f i
4.6. Lopitalova pravila 319
g, uzmimo funkcije ψ i φ, tim redom. Ako funkcije ψ i φ ispunjavaju uslove Košijeve

teoreme na segmentu [α, β], onda postoji tačka µ ∈ [α, β] tako da važi:
ψ(β) − ψ(α) ψ ′ (µ)
= ′ . (4.75)
φ(β) − φ(α) φ (µ)
Za krivu parametarski zadanu jednačinama x = φ(t), y = ψ(t), t ∈ [α, β], izraz na levoj
strani u (4.75) predstavlja koeficijent pravca sečice odred̄ene tačkama A(φ(α), ψ(α)) i
B(φ(β), ψ(β)), dok je izraz na desnoj strani koeficijent pravca tangete krive u tački
C(φ(µ), ψ(µ)) (videti (4.43)). Prema tome, na delu krive izmed̄u tačaka A i B postoji
tačka C u kojoj je tantenta krive paralelna sečici odred̄enjoj tačkama A i B.
4.7 Lopitalova pravila

Ako su funkcije f i g beskonačno male kad x → a, a ∈ R, u opštem slučaju ne možemo
ništa zaključiti o graničnoj vrednosti njihovog količnika. U zavisnosti od funkcija f i g,
granična vrednost
f (x)
lim (4.76)
x→a g(x)
može biti jednaka nekom konačnom broju, ili biti jednaka +∞ ili −∞, ili ne postojati
uopšte.
Na primer, funkcije f (x) = x − 1, g(x) = (x − 1)3 , h(x) = (x − 1)2 , x ∈ R, su
f (x) 1 g(x)
beskonačno male kad x → 1, a lim = lim = +∞, dok lim =
x→1 g(x) x→1 (x − 1)2 x→1 f (x)
f (x) 1 f (x)
lim (x − 1)2 = 0. S obzirom da je lim = lim = −∞ i lim =
x→1 x→1−0 h(x) x→1−0 x − 1 x→1+0 h(x)
1 f (x) 1
lim = +∞, granična vrednost lim = lim ne postoji.
x→1+0 x − 1 x→1 h(x) x→1 x − 1
1
Funkcije f (x) = x sin i g(x) = x su beskonačno male kad x → 0, ali ne postoji
x
f (x) 1
ni leva ni desna granična vrednost količnika x 7→ = sin u tački 0 (videti Primer
g(x) x
3.28).
Zato, ako su f i g beskonačno male funkcije kad x → a, a ∈ R, onda kažemo
f (x) 0
da je količnik neodred̄eni izraz oblika kad x → a, da limes (4.76) predstavlja
g(x) 0
0
neodred̄enost oblika , a za ispitivanje limesa (4.76) kažemo da je razjašnjavanje neo-
0
0
dred̄enosti oblika .
0
Takod̄e ako su f i g dve beskonačno velike funkcije kad x → a, a ∈ R, tj. ako
je lim f (x) = lim g(x) = ∞ (+∞ ili − ∞), u opštem slučaju, ne možemo ništa reći
x→a x→a
f (x)
o graničnoj vrednosti količnika x 7→ kad x → a. Ta granična vrednost u zavis-
g(x)
nosti od funkcija f i g može da postoji ili ne, i ukoliko postoji može da bude jednaka
f (x)
nekom konačnom broju ili +∞ ili −∞. Zato u ovom slučaju kažemo da je količnik
g(x)
∞ ∞
neodred̄eni izraz oblika kad x → a, i da je limes (4.76) neodred̄enost oblika .
∞ ∞
Napomenimo da ukupno ima 7 oblika neodred̄enosti. To su
0 ∞
, , 0 · ∞, ∞ − ∞,
0 ∞
00 , ∞0 , 1∞ .
Neodred̄enosti 0 · ∞, ∞ − ∞, 00 , ∞0 i 1∞ se pogodnim transformacijama svode na
0 ∞
neodred̄enosti tipa i .
0 ∞
Za rešavanje problema upored̄ivanja beskonačno malih i beskonačno velikih funkcija
mogu se koristiti izvodi. Ti postupci se zasnivaju na tvrd̄enjima koja imaju zajednički
naziv Lopitalova pravila.
Teorema 4.72. Neka su funkcije f i g definisane u okolini tačke a ∈ R. Ako je f (a) =
g(a) = 0 i funkcije f i g imaju izvod u tački a, pri čemu je g ′ (a) ̸= 0, tada postoji
f (x)
granična vrednost lim i važi jednakost
x→a g(x)
f (x) f ′ (a)
lim = ′ . (4.77)
x→a g(x) g (a)
Dokaz. Budući da funkcije f i g imaju izvod u tački a, to je (videti formulu (4.9) u
sekciji 4.1)
f (x) = f (a) + f ′ (a)(x − a) + o(x − a), x → a,
g(x) = g(a) + g ′ (a)(x − a) + o(x − a), x → a.
Odavde, s obzirom da je f (a) = g(a) = 0 dobijamo
f (x) = f ′ (a)(x − a) + o(x − a), x → a,
g(x) = g ′ (a)(x − a) + o(x − a), x → a,
pa je
o(x − a)
f ′ (a)(x − a) + o(x − a) f ′ (a) +
f (x)
= ′ = x − a , x → a.
g(x) g (a)(x − a) + o(x − a) o(x − a)
g ′ (a) +
x−a
( ) ( )
o(x − a) o(x − a)
Kako je lim f ′ (a) + = f ′ (a) i lim g ′ (a) + = g ′ (a) ̸= 0, to na
x→a x−a x→a x−a
f (x)
osnovu Tvrd̄enja 3.47 sledi da postoji lim i da je
x→a g(x)
( )
o(x − a) ′ o(x − a)
f ′ (a) + lim f (a) +
f ′ (a)
f (x) x − a x→a x−a
lim = lim = ( ) = ′ .
x→a g(x) x→a
′
o(x − a) ′
o(x − a) g (a)
g (a) + lim g (a) +
x−a x→a x−a
ex − e−x
Primer 4.73. Odredimo lim .
x→0 x + sin x
−x
Neka je f (x) = e − e i g(x) = x + sin x. Kako je f (0) = g(0) = 0, i funkcije f i g
x
imaju izvod u 0, pri čemu je f ′ (0) = (ex + e−x )x=0 = 2 i g ′ (0) = (1 + cos x)x=0 = 2 ̸= 0,
to na osnovu Teoreme 4.72 sledi da je
ex − e−x f (x) f ′ (0) 2
lim = lim = ′ = = 1. •
x→0 x + sin x x→0 g(x) g (0) 2
Za razliku od Teoreme 4.72, u narednoj teoremi se ne pretpostavlja da funkcije f i g

imaju izvod u tački a.
Teorema 4.74. Neka su za funkcije f, g : [a, b) → R ispunjeni sledeći uslovi:
(1) f i g su neprekidne na intervalu [a, b),
(2) f i g su diferencijabilne u untervalu (a, b), pri čemu je g ′ (x) ̸= 0 za svako x ∈ (a, b),
(3) f (a) = g(a) = 0.
f ′ (x) f (x)
Ako postoji lim ′ (konačan ili beskonačan), onda postoji i lim , i važi
x→a+0 g (x) x→a+0 g(x)
jednakost:
f (x) f ′ (x)
lim = lim ′ .
x→a+0 g(x) x→a+0 g (x)
Dokaz. Neka je x ∈ (a, b) proizvoljan broj. Tada funkcije f i g ispunjavaju uslove

Košijeve teoreme na segmentu [a, x], pa postoji tačka13 ξ = ξ(x) ∈ (a, x) tako da je
f (x) − f (a) f ′ (ξ(x))
= . (4.78)
g(x) − g(a) g′(ξ(x))
S obzirom da je f (a) = g(a) = 0, iz (4.78) sledi
f (x) f ′ (ξ(x))
= . (4.79)
g(x) g′(ξ(x))
f ′ (x)
Neka postoji granična vrednost lim = L. Iz a < ξ(x) < x na osnovu Teoreme
x→a+0 g ′ (x)
3.43 sledi lim ξ(x) = a. Kako je ξ(x) > a, za svako x ∈ (a, b), na osnovu teo-
x→a+0
reme o smeni promenljive prilikom izračunavanja limesa (Teorema 3.90), sledi da postoji
f ′ (ξ(x))
lim i da je
x→a+0 g′(ξ(x))
f ′ (ξ(x))
lim = L. (4.80)
x→a+0 g′(ξ(x))
f (x)
Sada iz (4.79) i (4.80) sledi da postoji lim i da je
x→a+0 g(x)
f (x) f ′ (x)
lim = L = lim ′ .
x→a+0 g(x) x→a+0 g (x)
13
Kao u dokazu Tvrd̄enja 4.64 za svako x ∈ (a, b) izaberimo jednu (bilo koju) tačku ξ za koju važi
(4.78) i tako ćemo dobiti jednoznačnu funkciju ξ = ξ(x).
Analogno tvrd̄enje važi i za levu, kao i za dvostranu graničnu vrednost.
Primedba 4.75. Primetimo da je Tvrd̄enje 4.64 specijalni slučaj Teoreme 4.74. Naime,
ako je funkcija φ neprekidna na intervalu [a, b), a ∈ R, b ∈ R, i diferencijabilna u
intervalu (a, b) i ako postoji konačna ili beskonačna granična vrednost lim φ′ (x), tada
x→a+0
za funkcije f (x) = φ(x) − φ(a) i g(x) = x − a, x ∈ [a, b), važi da su neprekidne na
intervalu [a, b), diferencijabilne u untervalu (a, b), pri čemu je g ′ (x) = 1 ̸= 0 za svako
f ′ (x)
x ∈ (a, b), i važi još da je f (a) = g(a) = 0 i ′ = φ′ (x) za x ∈ (a, b). Budući da postoji
g (x)
f ′ (x) f (x)
lim ′ = lim φ′ (x), to na osnovu Teoreme 4.74 sledi da postoji lim i da
x→a+0 g (x) x→a+0 x→a+0 g(x)
važi jednakost
f (x) f ′ (x)
lim = lim ′ = lim φ′ (x). (4.81)
x→a+0 g(x) x→a+0 g (x) x→a+0
Iz (4.81) sledi da je
φ(x) − φ(a)
lim = lim φ′ (x),
x→a+0 x−a x→a+0
te je
φ′+ (a) = lim φ′ (x). •
x→a+0
Teorema 4.76. Neka su za funkcije f, g : (a, b) → R, a ∈ R, b ∈ R, ispunjeni sledeći

uslovi:
(1) f i g su diferencijabilne u untervalu (a, b) pri čemu je g ′ (x) ̸= 0 za svako x ∈ (a, b),
(2) lim f (x) = lim g(x) = 0.
x→a+0 x→a+0
f ′ (x) f (x)
Ako postoji lim (konačan ili beskonačan), onda postoji i lim , i važi
x→a+0 g ′ (x) x→a+0 g(x)
jednakost:
f (x) f ′ (x)
lim = lim ′ .
x→a+0 g(x) x→a+0 g (x)
Dokaz. Dodefinišimo funkcije f i g u tački a, stavljajući da je f (a) = g(a) = 0. Sada su

funkcije f i g neprekidne na intervalu [a, b) i ispunjeni su svi uslovi Teoreme 4.74 odakle
onda sledi tvrd̄enje.
Analogno tvrd̄enje važi i za dvostranu graničnu vrednost. Zbog česte upotrebe, to
tvrd̄enje ćemo iskazati zasebnom teoremom.
◦
Teorema 4.77. Neka funkcije f i g definisane u probodenoj okolini tačke a ∈ R, U δ (a) =
(a − δ, a + δ) \ {a}, i neka su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) f i g su diferencijabilne u untervalima (a − δ, a) i (a, a + δ), pri čemu je g ′ (x) ̸= 0
za svako x ∈ (a − δ, a) ∪ (a, a + δ),
(2) lim f (x) = lim g(x) = 0.
x→a x→a
f ′ (x) f (x)
Ako postoji lim (konačan ili beskonačan), onda postoji i lim , i važi jed-
x→a g ′ (x) x→a g(x)
nakost:
f (x) f ′ (x)
lim = lim ′ .
x→a g(x) x→a g (x)
tg x − x
Primer 4.78. Nad̄imo lim .
x→0 x − sin x
Neka je f (x) = tg x − x i g(x) = x − sin x. Primetimo da je f (0) = g(0) = 0 i
1
da funkcije f i g imaju izvod u svakoj tački x ∈ R, pri čemu je f ′ (x) = −1 i
′ ′
cos2 x
g (x) = 1 − cos x. Postoji probodena okolina tačke x = 0 u kojoj je g (x) = 1 − cos x ̸= 0
(na primer (−π, π) \ {0} je jedna takva okolina). Budući da postoji
1
f ′ (x) 2x
−1 1 − cos2 x 1 + cos x 1+1
lim ′ = lim cos = lim = lim = = 2,
x→0 g (x) x→0 1 − cos x x→0 cos2 x(1 − cos x) x→0 cos2 x 1
na osnovu Teoreme 4.74, slučaj za dvostranu graničnu vrednost, sledi da je
f (x) tg x − x
lim = lim = 2.
x→0 g(x) x→0 x − sin x
Do ovog zaključka smo mogli doći i na osnovu Teoreme 4.77, jer su funkcije f i g
neprekidne u tački x = 0, pa je lim f (x) = f (0) = 0 i lim g(x) = g(0) = 0. •
x→0 x→0
Napomenimo da je nephodno proveriti sve uslove za primenu Lopitalovog pravila.

Naime, izostanak provere i jednog od uslova, može nas dovesti do pogrešnog zaključka,
kako pokazuje sledeći primer.
Primer 4.79. Za funkcije f (x) = ex i g(x) = x važi da su diferencijabilne u okolini
nule U = (−∞, +∞), g ′ (x) = 1 ̸= 0 za svako x ∈ U , lim g(x) = lim x = 0, med̄utim
x→0 x→0
lim f (x) = lim ex = e0 = 1 ̸= 0. Pogrešnom upotrebom Lopitalovog pravila došli bismo
x→0 x→0
do zaključka da je
ex (ex )′ ex
lim = lim = lim = e0 = 1,
x→0 x x→0 (x)′ x→0 1
ex
što nije tačno, jer granična vrednost lim ne postoji, budući da postoje leva i desna
x→0 x
granična vrednost i da se razlikuju:
( ) ( )
ex 1 ex 1
lim = = −∞, lim = = +∞. •
x→−0 x −0 x→+0 x +0
Teorema 4.80. Neka funkcije f i g definisane u okolini tačke +∞, (M, +∞), M ∈ R,
i neka su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) f i g su diferencijabilne u intervalu (M, +∞), pri čemu je g ′ (x) ̸= 0 za svako x ∈
(M, +∞),
(2) lim f (x) = lim g(x) = 0.

x→+∞ x→+∞
f ′ (x) f (x)
Ako postoji lim (konačan ili beskonačan), onda postoji i lim , i važi
x→+∞ g ′ (x) x→+∞ g(x)
jednakost:
f (x) f ′ (x)
lim = lim ′ . (4.82)
x→+∞ g(x) x→+∞ g (x)
Dokaz. (Pretpostavimo
) da je M > 0 (za slučaj da je M < 0 uzeli bismo da je M = ( 1).)
1 1 1
Za t ∈ 0, važi da ∈ (M, +∞), pa su definisane složene funkcije φ(t) = f
(M ) ( t ) t
1 1
i ψ(t) = g , t ∈ 0, . Na osnovu teoreme o izvodu složene funkcije (Teorema
t M ( )
1
4.32), funkcije φ i ψ imaju izvod u svakoj tački intervala 0, i važe jednakosti:
M
( ) ( )
1 1 ′ 1 1
φ′ (t) = −f ′ , ψ ′
(t) = −g . (4.83)
t t2 t t2
( )
1
Pri tome je ψ ′ (t)
̸= 0 za svako t ∈ 0, , jer je g ′ (x) ̸= 0 za svako x ∈ (M, +∞). Na
M
osnovu teoreme o smeni promenljive pri izračunavanju limesa (Teorema 3.88) sledi da
postoji
( )
1 1
lim φ(t) = lim f = |smena x = , t → +0 =⇒ x → +∞| = lim f (x) = 0.
t→+0 t→+0 t t x→+∞
Analogno, postoji i
( )
1
lim ψ(t) = lim g = lim g(x) = 0.
t→+0 t→+0 t x→+∞
Funkcije φ i ψ ispunjavaju uslove (i) i (ii) Teoreme 4.76. Pretpostavimo da postoji

f ′ (x) φ′ (t)
lim ′ = L i pokažimo još da postoji i lim ′ i da je jednak L. Iz (4.83)
x→+∞ g (x) t→+0 ψ (t)
dobijamo da je
( )
′ 1
′ f
φ (t) t
′
= ( )
ψ (t) 1
g′
t
Opet primenom teoreme o smeni promenljive pri izračunavanju limesa (Teorema 3.88)
φ′ (t)
zaključujemo da postoji lim i da je
t→+0 ψ ′ (t)
( )
′ 1
f
φ′ (t) t 1
lim = lim ( ) = |smena x = , t → +0 =⇒ x → +∞|
t→+0 ψ ′ (t) t→+0 1 t
g′
t
f ′ (x)
= lim ′
x→+∞ g (x)
= L.
φ(t)
Sada na osnovu Teoreme 4.76 sledi da postoji lim i da važi jednakost
t→+0 ψ(t)
φ(t) φ′ (t)
lim = lim ′ = L.
t→+0 ψ(t) t→+0 ψ (t)
1
S obzirom da je x 7→ f (x) kompozicija funkcije t 7→ φ(t) i funkcije t = (zaista,
(1) ( ) x
φ x = f 11 = f (x)), na osnovu teoreme o smeni promenljive prilikom izračunavanja
x
f (x)
limesa (Teorema 3.91) sledi da postoji lim i važi jednakost
x→+∞ g(x)
f (x) φ( x1 ) 1
lim = lim 1 = |smena t = , x → +∞ =⇒ t → +0|
x→+∞ g(x) x→+∞ ψ( ) x
x
φ(t) ′
f (x)
= lim = L = lim ′ .
t→+0 ψ(t) x→+∞ g (x)
Anlogno tvrd̄enje se može formulisati za tačku −∞.

Sledeće teoreme navodimo bez dokaza.
◦
Teorema 4.81. Neka funkcije f i g definisane u probodenoj okolini tačke a ∈ R, U δ (a) =
(a − δ, a + δ) \ {a}, i neka su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) f i g su diferencijabilne u untervalima (a − δ, a) i (a, a + δ), pri čemu je g ′ (x) ̸= 0
za svako x ∈ (a − δ, a) ∪ (a, a + δ),
(2) lim f (x) = lim g(x) = ∞ (+∞ ili −∞).
x→a x→a
f ′ (x) f (x)
Ako postoji lim ′
(konačan ili beskonačan), onda postoji i lim , i važi jed-
x→a g (x) x→a g(x)
nakost:
f (x) f ′ (x)
lim = lim ′ .
x→a g(x) x→a g (x)
Teorema 4.82. Neka funkcije f i g definisane u okolini tačke +∞, (M, +∞), M ∈ R,
i neka su ispunjeni sledeći uslovi:
(1) f i g su diferencijabilne u intervalu (M, +∞), pri čemu je g ′ (x) ̸= 0 za svako x ∈

(M, +∞),
(2) lim f (x) = lim g(x) = ∞ (+∞ ili −∞).
x→+∞ x→+∞
f ′ (x) f (x)
Ako postoji lim (konačan ili beskonačan), onda postoji i lim i važi
x→+∞ g ′ (x) x→+∞ g(x)
jednakost:
f (x) f ′ (x)
lim = lim ′ .
x→+∞ g(x) x→+∞ g (x)
Analogno tvrd̄enje se može formulisati za tačku −∞.
Primer 4.83. Ako je k, a ∈ R, k > 0, a > 0, a ̸= 1, koristeći Teoremu 4.82, pokazaćemo

da je
loga x
lim = 0. (4.84)
x→+∞ xk
Neka je f (x) = loga x i g(x) = xk , x ∈ (0, +∞). Ovo su dve beskonačno velike funkcije
kad x → +∞. Zaista, lim xk = +∞, za a > 1 je lim loga x = +∞ i za a ∈ (0, 1)
x→+∞ x→+∞
važi lim loga x = −∞.
x→+∞
Funkcije f i g su diferencijabilne u intervalu (0, +∞), pri čemu je
1
f ′ (x) = , g ′ (x) = kxk−1 ̸= 0, x ∈ (0, +∞).
x ln a
f ′ (x)
Prema tome, ispunjeni su uslovi (i) i (ii) Teoreme 4.82. Pokažimo još da postoji lim .
x→+∞ g ′ (x)
Kako je lim xk = +∞, to je:
x→+∞
f ′ (x) 1
x ln a 1
lim ′
= lim k−1
= lim k
= 0.
x→+∞ g (x) x→+∞ kx x→+∞ kx ln a
f ′ (x)
Sada, na osnovu Teoreme 4.82 zaključujemo da postoji lim i da važi jednakost
x→+∞ g ′ (x)
loga x f (x) f ′ (x)

lim = lim = lim = 0. •
x→+∞ xk x→+∞ g(x) x→+∞ g ′ (x)
Sledeći primeri pokazuju da obrat Lopitalovih teorema ne važi, odnosno iz egzistencije

f (x)
granične vrednosti lim u opštem slučaju ne sledi egzistencija granične vrednosti
x→a g(x)
′
f (x) f ′ (x)
lim ′ , a ∈ R. Drugim rečima, ukoliko ne postoji lim ′ , a ∈ R, u opštem slučaju
x→a g (x) x→a g (x)
f (x)
ne možemo ništa reći o postojanju lim .
x→a g(x)
x − sin x ∞
Primeri 4.84. (i) Količnik je neodred̄eni izraz oblika kad x → +∞.
x + sin x ∞
x − sin x
Pokazaćemo da postoji granična vrednost lim , ali da ne postoji granična
x→+∞ x + sin x
(x − sin x) ′
vrednost lim .
x→+∞ (x + sin x)′
sin x
Zaista, budući da je funkcija x 7→ beskonačno mala kad x → +∞, kao proizvod
x
1
ograničene funkcije x 7→ sin x i beskonačno male funkcije x 7→ kad x → +∞ (Tvrd̄enje
x
3.60), to na osnovu Tvrd̄enja 3.47 sledi da postoji
sin x
x − sin x 1−
lim = lim x = 1.
x→+∞ x + sin x x→+∞ sin x
1+
x
Neka je
(x − sin x)′ 1 − cos x
F (x) = ′
= .
(x + sin x) 1 + cos x
π
Za xn = 2nπ i zn = + 2nπ, n ∈ N, važi lim xn = lim zn = +∞ i
2 n→∞ n→∞
1 − cos 2nπ
F (xn ) = = 0 → 0, kad n → ∞,
1 + cos 2nπ
1 − cos( π2 + 2nπ)
F (zn ) = = 1 → 1, kad n → ∞.
1 + cos( π2 + 2nπ)
Odavde, na osnovu Hajneove definicije granične vrednosti funkcije, zaključujemo da ne
postoji lim F (x).
x→+∞
x + sin x ∞ sin x
(ii) Količnik je neodred̄eni izraz oblika kad x → +∞. Kako je lim =
x ∞ x→+∞ x
x + sin x
0, to postoji granična vrednost lim i važi:
x→+∞ x
x + sin x sin x
lim = lim (1 + ) = 1.
x→+∞ x x→+∞ x
Med̄utim granična vrednost
(x + sin x)′
lim = lim (1 + cos x)
x→+∞ x′ x→+∞
ne postoji14 . •
14
Dokaz ove činjenice se može izvesti analogno dokazu da ne postoji lim cos x (Primer 3.15) ili
x→+∞
metodom svod̄enja na apsurd. Naime, iz pretpostavke da postoji granična vrednost lim (1 + cos x),
x→+∞
na osnovu Posledice 3.48 ili Tvrd̄enja 3.50 (iii) ili (v), sledilo bi da postoji lim ((1 + cos x) − 1), tj.
x→+∞
lim cos x, što nije tačno (drugim rećima, činjenica da ne postoji lim (1 + cos x) sledi iz Tvrd̄enja
x→+∞ x→+∞
3.52 i Primera 3.15)).
1
Primer 4.85. Nad̄imo graničnu vrednost lim ((x − 2)e x − x).
x→+∞
0
Ovo je neodred̄enost oblika ∞ − ∞. Transformisaćemo ga u neodred̄enost oblika :
0
( ) x−2 1
1 x−2 1 ex − 1
lim ((x − 2)e − x) = lim x
x e x − 1 = lim x .
x→+∞ x→+∞ x x→+∞ 1
x
( ) ( )
x−2 2 1 1
S obzirom da je lim = lim 1− = 1, lim e x = e0 = 1, to je lim x−2
x e x − 1 =
x→+∞ x x→+∞ x x→+∞ x→+∞
1 − 1 = 0. Prema tome,
x−2 x1
x e −1
1
x
0 x−2 1 1
je neodred̄eni izraz oblika . Neka je f (x) = e x − 1 i g(x) = . Funkcije f
0 x x
′ x+2 1
i g su diferencijabilne u okolini (0, +∞) tačke +∞, pri čemu je f (x) = ex i
x3
1
g ′ (x) = − 2 ̸= 0, x ∈ (0, +∞).
x
Potražimo:
x+2 x1 ( )
f ′ (x) x3
e x+2 1 2 1
lim = lim = − lim e = − lim
x 1+ e x = −1.
x→+∞ g ′ (x) x→+∞ − 12 x→+∞ x x→+∞ x
x
Na osnovu Teoreme 4.80, sledi:
x−2 x1
e −1 f (x) f ′ (x)
lim x 1 = lim = lim ′ = −1.
x→+∞ x→+∞ g(x) x→+∞ g (x)
x
1
Prema tome, lim ((x − 2)e x − x) = −1.
x→+∞
1
Analogno se dokazuje da je lim ((x − 2)e x − x) = −1. •
x→−∞
4.8 Tejlorova formula

Kako za računjanje vrednosti polinoma u nekoj tački koristimo samo osnovne računske
operacije-sabiranje i množenje, to su polinomi funkcije čije je vrednosti najjednostavnije
izračunati. Zato se prirodno nameće ideja da se vrednosti drugih funkcija, u okolini neke
tačke a, zamene odgovarajućim vrednostima nekog polinoma. Taj postupak zamene
vrednosti funkcije odgovarajućim vrednostima polinoma zove se aproksimacija funkcije
polinomom. Razlika izmed̄u vrednosti funkcije i odgovarajuće vrednosti polinoma zove se
greška aproksimacije. Aproksimacija je utoliko bolja, ukoliko je greška aproksimacije po
apsolutnoj vrednosti manja. Stoga je aproksimacija dobro izvedena ukoliko dozvoljava
relativno jednostavnu procenu greške.
4.8. Tejlorova formula 329
Već smo u sekciji 4.1 pokazali da se funkcija koja ima izvod u tački a može aproksimi-
rati linearnom funkcijom, tj. polinomom stepena manjeg ili jednakog 1 ili nula-polino-
mom15 16 (videti formulu (4.9)):
T1 (x) = f (a) + f ′ (a)(x − a),
za koji važi da je T1 (a) = f (a), T1′ (a) = f ′ (a) i
f (x) = T1 (x) + o(x − a), x → a.
Prirodno se nameće pitanje da li se funkcija koja je n-puta diferencijabilna u tački a
može aproksimirati polinomom Tn oblika
Tn (x) = c0 + c1 (x − a) + c2 (x − a)2 + c3 (x − a)3 + · · · + cn (x − a)n ,
koji ima osobinu da ima istu vrednost u tački a kao i funkcija f i sve izvode do n-tog
reda zaključno u tački a jednake odgovarajućim izvodima funkcije f u tački a, a da
pritom greška aproksimacije teži 0 kad x teži ka a, preciznije da je greška aproksimacije
o((x − a)n ) kad x → a. Odgovor na ovo pitanje je, kao što ćemo videti, potvrdan, a s
obzirom na uslove Tn (a) = f (a), Tn′ (a) = f ′ (a), Tn′′ (a) = f ′′ (a), . . . , Tn (a) = f (n) (a),
(n)
(k)
Tn (a) f (k) (a)
na osnovu Primera 4.42 zaključujemo da je ck = = , k = 0, 1, . . . , n, te
k! k!
je traženi polinom oblika:
f ′′ (a) f (n) (a)
Tn (x) = f (a) + f ′ (a)(x − a) + (x − a)2 + · · · + (x − a)n . (4.85)
2! n!
Definicija 4.86. Neka je n ∈ N0 i funkcija f n-puta diferencijabilna u tački a. Polinom
(4.85) zovemo Tejlorov17 polinom reda n funkcije f u tački a. Ako je a = 0, onda se taj
polinom naziva i Maklorenov18 polinom reda n funkcije f i obeležava sa Mn :
f ′′ (0) 2 f (n) (0) n
Mn (x) = f (0) + f ′ (0)x + x + ··· + x .
2! n!
Izraz na desnoj strani u (4.85) obeležavaćemo još i sa Tn (x, a).
Naravno, uzastopnim diferenciranjem n-puta, iz (4.85) dobijamo da važe jednakosti:

Tn (a) = f (a), Tn′ (a) = f ′ (a), . . . , Tn(n) (a) = f (n) (a), (4.86)
Primer 4.87. Odredimo Tejlorov polinom trećeg reda funkcije f (x) = x3 ln x u tački
a = 1. Iz
f ′ (x) = 3x2 ln x + x2
f ′′ (x) = 6x ln x + 3x + 2x = 6x ln x + 5x
f ′′′ (x) = 6 ln x + 11, za x > 0,
15
Stepen nula-polinoma se ne definiše.
16
Ako je f ′ (a) ̸= 0, ovo je polinom stepena 1. Za slučaj da je f ′ (a) = 0 ̸= f (a), ovo je polinom nultog
stepena, a za slučaj da je f (a) = f ′ (a) = 0, ovo je nula-polinom.
17
Brook Taylor (1685-1731), engleski matematičar
18
Colin Maclaurin (1698-1746), škotski matematičar
sledi f ′ (1) = 1, f ′′ (1) = 5 i f ′′′ (1) = 11, i kako je f (1) = 0, to je
f ′′ (1) f ′′′ (1)

T3 (x, 1) = f (1) + f ′ (1)(x − 1) + (x − 1)2 + (x − 1)3
2! 3!
5 11
= (x − 1) + (x − 1)2 + (x − 1)3 .•
2 6
Pomenimo da kod Tejlorovog polinoma ne treba poistovećivati njegov red sa njegovim
stepenom. Naime, Tejlorov polinom n-tog reda u tački a funkcije f je polinom stepena
ne većeg od n ili nula-polinom. 19
19
Ako je f (n) (a) = · · · = f (n−k) (a) = 0 ̸= f (n−k−1) (a), k ∈ {0, 1, . . . , n − 1}, onda je stepen Tejlorovog
polinoma Tn jednak n − k − 1, i važi da je Tn−k−1 = Tn−k = · · · = Tn . Na primer, za funkciju
f (x) = (x − 2)3 važi:
f ′ (x) = 3(x − 2)2 , f ′′ (x) = 3 · 2 · (x − 2), f ′′′ (x) = 6, f (4) (x) = f (5) (x) = · · · = 0, x ∈ R,
te je
f ′ (2) = f ′′ (2) = 0, f ′′′ (2) = 6, f (4) (2) = f (5) (2) = · · · = 0.
Prema tome, Tejlorovi polinomi funkcije f u tački a = 2 reda n = 0, 1, 2, 3, 4, . . . , su redom:
T0 (x) = f (2) = 0,
T1 (x) = f (2) + f ′ (2)(x − 2) = 0,
f ′′ (2)
T2 (x) = f (2) + f ′ (2)(x − 2) + (x − 2)2 = 0,
2!
f ′′ (2) f ′′′ (2)
T3 (x) = f (2) + f ′ (2)(x − 2) + (x − 2)2 + (x − 2)3 = (x − 2)3 ,
2! 3!
f ′′ (2) f ′′′ (2) f (4) (2)
T4 (x) = f (2) + f ′ (2)(x − 2) + (x − 2)2 + (x − 2)3 + (x − 2)4 = (x − 2)3 ,
2! 3! 4!
T5 (x) = T6 (x) = · · · = (x − 2)3 , x ∈ R.
Dakle, T0 , T1 i T2 su nila-polinomi, a svi Tejlorovi polonomi reda n ≥ 3 se poklapaju sa funkcijom f .

Opštije, ako je f ma koji polinom trećeg stepena i a ∈ R, onda je na osnovu Primera 4.42
f ′′ (a) f ′′′ (a)

f (x) = f (a) + f ′ (a)(x − a) + (x − a)2 + + (x − a)3 ,
2! 3!
i kako su svi izvodi počev od četvrtog reda ove funcije jednaki 0, to su za ovu funkciju Tejlorovi polinomi
u tački a, reda 0, 1, 2, 3, 4, . . . , redom:
T0 (x) = f (a),
T1 (x) = f (a) + f ′ (a)(x − a),
f ′′ (a)
T2 (x) = f (a) + f ′ (1)(x − a) + (x − a)2 ,
2!
T3 (x) = T4 (x) = T5 (x) = . . .
f ′′ (1) f ′′′ (a)
= f (a) + f ′ (a)(x − a) + (x − a)2 + (x − a)3 = f (x), x ∈ R.
2! 3!
Prema tome, svi Tejlorovi polinomi ove funkcije reda n ≥ 3 poklapaju se sa samom funkcijom, tj.
polinomi su trećeg stepena.
Ako je funkcija f nula-polinom, tada je Tejlorov polinom ma kog reda ove funkcije u proizvoljnoj tački
a ∈ R opet nula-polinom.
Možemo zaključiti da ako je f polinom stepena p, onda se svaki Tejlorov polinom reda n ≥ p funkcije
f u ma kojoj tački a ∈ R poklapa sa samom funkcijom f i stoga je polinom stepena p.
Kao što smo već rekli, ako funkciju f aproksimiramo Tejlorovim polinomom, potrebno
je dati ocenu greške aproksimacije, tj. razlike:
Rn (x) = f (x) − Tn (x)

( )
f ′′ (a) f (n) (a) (4.87)
= f (x)− f (a) + f ′ (a)(x − a)+ (x − a) +. . .+
2
(x − a) .
n
2! n!
Iz (4.87) dobijamo jednakost:
f ′′ (a) f (n) (a)

f (x) = f (a) + f ′ (a)(x − a) + (x − a)2 + · · · + (x − a)n + Rn (x), (4.88)
2! n!
koju nazivamo Tejlorovom formulom n-tog reda funkcije f u tački a, dok funkciju Rn (x)
nazivamo ostatkom Tejlorove formule n-tog reda.
Specijalno, ako je a = 0, onda se formula
f ′′ (0) 2 f (n) (0) n

f (x) = f (0) + f ′ (0)x + x + ··· + x + Rn (x)
2! n!
zove Maklorenova formula n-tog reda funkcije f .
Primetimo da ako je funkcija f baš polinom stepena p, onda je ostatak Tejlorove
formule reda n ≥ p u proizvoljnoj tački a ∈ R jednak 0 jer se funkcija poklapa sa svojim
Tejlorovim polinomom reda n ≥ p. U svim drugim slučajevima greška aproksimacije, tj.
ostatak Tejlorove formule biće različit od 0.
Pre nego što damo prvu ocenu ostatka Tejlorove formule, dokažimo sledeće pomoćno
tvrd̄enje.
Tvrd̄enje 4.88. Neka je funkcija ϕ n-puta diferencijabilna u tački a i neka važi:
ϕ(a) = ϕ′ (a) = ϕ′′ (a) = · · · = ϕ(n) (a) = 0. (4.89)
Tada je
ϕ(x) = o((x − a)n ), x → a.
Dokaz. Dokaz izvodimo indukcijom koristeći Lopitalovo pravilo.
Dokažimo da je tvrd̄enje tačno za n = 1. U tom cilju pretpostavimo da funkcija ϕ ima
izvod u tački a i da je ϕ(a) = ϕ′ (a) = 0. Dokažimo da je onda ϕ(x) = o(x − a), x → a.
Zaista, zbog ϕ(a) = ϕ′ (a) = 0, imamo da je
ϕ(x) ϕ(x) − ϕ(a)

lim = lim = ϕ′ (a) = 0,
x→a x − a x→a x−a
i prema tome ϕ(x) = o(x − a), x → a.
Pretpostavomo da je tvrd̄enje tačno za prirodan broj n i dokažimo da je tačno za
n + 1, tj. da za svaku funkciju φ koja je n + 1-puta diferencijabilna u tački a i koja
ispunjava uslove:
φ(a) = φ′ (a) = φ′′ (a) = · · · = φ(n) (a) = φ(n+1) (a) = 0, (4.90)

važi da je
φ(x) = o((x − a)n+1 ), x → a. (4.91)
φ(x)
Da bismo dokazali (4.91), pokažimo da je lim = 0. Postoji δ > 0 tako da je
x→a (x − a)n+1
funkcija φ diferencijabilna u okolini (a − δ, a + δ) (videti Napomenu 4.37). U toj okolini
je diferencijabilna i funkcija ψ(x) = (x − a)n+1 i važi da je ψ ′ (x) = (n + 1)(x − a)n ̸= 0,
za x ∈ (a − δ, a) ∪ (a, a + δ). Osim toga, lim φ(x) = φ(a) = 0 i lim ψ(x) = ψ(a) = 0.
x→a x→a
Funkcija φ′ je n-puta diferencijabilna u tački a i, s obzirom na (4.90), funkcija φ′ zajedno
sa svojim izvodima do n-tog reda zaključno u tački a ima vrednost jednaku 0:
φ′ (a) = (φ′ )′ (a) = (φ′ )′′ (a) = · · · = (φ′ )(n) (a) = 0.
Prema tome, funkcija ϕ = φ′ ispunjava uslove (4.89) i na osnovu indukcijske pretpostavke
zaključujemo da je ϕ(x) = o((x − a)n ), x → a, tj. φ′ (x) = o((x − a)n ), x → a. Zato
φ′ (x)
postoji lim ′ i važi
x→a ψ (x)
φ′ (x) φ′ (x) 1 φ′ (x)

lim = lim = lim = 0.
x→a ψ ′ (x) x→a (n + 1)(x − a)n n + 1 x→a (x − a)n
φ(x)
Na osnovu Lopitalovog pravila zaključujemo da postoji lim i da je
x→a ψ(x)
φ(x) φ′ (x)
lim = lim ′ = 0.
x→a ψ(x) x→a ψ (x)
φ(x)
Prema tome, lim = 0.
x→a (x − a)n+1
Sledeća teorema je poznata pod nazivom Tejlorova teorema i govori o asimptotskom
ponašanju ostatka Tejlorove formule u okolini tačke a. Naime, ostatak Tejlorove formule
n-tog reda je beskonačno mala višeg reda u odnosu na (x − a)n kad x → a.
Teorema 4.89. Neka je funkcija f n-puta diferencijabilna u tački a. Tada je
f ′′ (a) f (n) (a)
f (x) = f (a) + f ′ (a)(x − a) + (x − a)2 + · · · + (x − a)n + o((x − a)n ), x → a.
2! n!
(4.92)
Drugim rečima, za ostatak Tejlorove formule n-tog reda važi:
Rn (x) = o((x − a)n ), x → a. (4.93)
Dokaz. Kako je Rn (x) = f (x) − Tn (x), gde je Tn Tejlorov polinom n-tog reda funkcije f
u tački a, zaključujemo da je funkcija Rn n-puta diferencijabilna u tački a, a na osnovu
jednakosti (4.86) dobijamo
Rn (a) = f (a) − Tn (a) = 0,
Rn′ (a) = f ′ (a) − Tn′ (a) = 0,
Rn′′ (a) = f ′′ (a) − Tn′′ (a) = 0,
...
Rn(n) (a) = f (n) (a) − Tn(n) (a) = 0.
Prema tome, funkcija Rn ispunjava uslove Tvrd̄enja 4.88, odakle sledi da je Rn (x) =
o((x − a)n ), x → a.
Formula (4.92) je poznata pod nazivom Tejlorova formula sa ostatkom u Peanovoj20
formi. Specijalno, za a = 0 dobijamo Maklorenovu formulu sa ostatkom u Peanovoj
formi:
f ′′ (0) 2 f (n) (0) n

f (x) = f (0) + f ′ (0)x + x + ··· + x + o(xn ), x → 0. (4.94)
2! n!
Primetimo da formula (4.92) ne omogućava precizniju ocenu ostatka, tj. greške
aproksimacije funkcije Tejlorovim polinomom, već jedino govori o tome da ta greška
teži 0 odred̄enom brzinom kada x teži ka a i da se vrednost funkcije f (x) u nekoj tački
x može zameniti odgovarajućom vrednošću Tejlorovog polinoma u tački a sa malom
greškom samo ako je tačka x ,,dovoljno blizu“ tačke a.
Sledeća lema pokazuje da se funkcija ne može istovremeno aproksimirati sa dva ra-
zličita polinoma koji oba nemaju stepen veći od n i sa greškom koja je u oba slučaja
o((x − a)n ), kad x → a. Drugim rečima, ukoliko postoji polinom koji nema stepen veći
od n i koji aproksimira funkciju sa greškom koja je o((x − a)n ) kad x → a, onda je on
jedinstven.
Lema 4.90. Neka je
c0 + c1 (x − a) + · · · + cn (x − a)n + o((x − a)n )

= d0 + d1 (x − a) + · · · + dn (x − a)n + o((x − a)n ), x → a. (4.95)
Tada je c0 = d0 , c1 = d1 , . . . , cn = dn .
Dokaz. Prelaskom na limes kad x → a u jednakosti (4.95) dobijamo da je c0 = d0 , pa je
c1 (x−a)+· · ·+cn (x−a)n +o((x−a)n ) = d1 (x−a)+· · ·+dn (x−a)n +o((x−a)n ), x → a.
o((x − a)n )
Odavde deljenjem sa x−a (x ̸= a), budući da je na osnovu Tvrd̄enja 3.174 =
x−a
o((x − a)n−1 ), x → a, sledi
c1 + c2 (x − a) + · · · + cn (x − a)n−1 + o((x − a)n−1 ) = d1 + d2 (x − a) +

· · · + dn (x − a)n−1 + o((x − a)n−1 ), x → a,
odakle opet prelasom na limes kad x → a dobijamo c1 = d1 . Nastavljajući ovaj postupak

dobijamo ci = di , i = 0, 1, . . . , n.
Koristeći prethodnu lemu pokazaćemo da je za funkciju f , koja je n-puta diferenci-
jabilna u tački a, jedini polinom koji nema stepen veći od n i koji aproksimira funkciju
f sa greškom koja je o((x − a)n ), kad x → a, upravo Tejlorov polinom reda n funkcije f
u tački a.
20
Giuseppe Peano (1858-1932), italijanski matematičar
Tvrd̄enje 4.91. Neka je funkcija f n-puta diferencijabilna u tački a, i neka je

Qn (x) = α0 + α1 (x − a) + · · · + αn (x − a)n (4.96)
polinom takav da je
f (x) = Qn (x) + o((x − a)n ), x → a. (4.97)
Tada je
f (k) (a)
αk = , k = 0, 1, . . . , n, (4.98)
k!
tj. polinom Qn je jednak Tejlorovom polinomu reda n funkcije f u tački a.
Dokaz. Iz Teoreme 4.89 sledi da je
f ′′ (a) f (n) (a)
2! n!
Odavde, iz (4.97) i (4.96) sledi
α0 + α1 (x − a) + · · · + αn (x − a)n + o((x − a)n ) = f (a) + f ′ (a)(x − a) +
f ′′ (a) f (n) (a)
+ (x − a)2 + · · · + (x − a)n + o((x − a)n ), x → a.
2! n!
Sada na osnovu Leme 4.90 slede jednakosti (4.98).
Sledeća teorema omogućava da se funkcija koja je n+1-puta diferencijabilna u okolini

tačke a aproksimira Tejlorovim polinomom reda n u celoj toj okolini, pri čemu je ovom
prilikom ostatak dat u obliku koji omogućava laku procenu greške aproksimacije.
Teorema 4.92. Neka je funkcija f ima neprekidan n-ti izvod u okolini tačke a, U (a) =
◦
(a − δ, a + δ), i (n + 1)-vi izvod u probodenoj okolini U (a). Tada za svako x ∈ U (a) i
svako p ∈ N postoji ξ 21 koje je izmed̄u a i x tako da važi jednakost:
f ′′ (a) f (n) (a)
f (x) = f (a) + f ′ (a)(x − a) + (x − a)2 + · · · + (x − a)n + Rn (x),
2! n!
gde je
f (n+1) (ξ)
Rn (x) = (x − ξ)n+1−p (x − a)p .
p · n!
Dokaz. Neka je x ∈ U (a) i pretpostavimo22 da je x > a. Na segmentu [a, x] posmatrajmo
funkciju
φ(t) = f (x) − Tn (x, t)
( )
′ f ′′ (t) f (n) (t)
= f (x) − f (t) + f (t)(x − t) + (x − t)2 + · · · + (x − t)n .
2! n!
21
Ovo ξ zavisi od izbora x ∈ U (a) i p ∈ N.
22
U slučaju kada je x < a, dokaz ide potpuno analogno, samo se umesto segmenta [a, x] posmatra
segment [x, a].
Budući da funkcija f ima neprekidne sve izvode do n-tog reda zaključno u okolini U (a),
funkcija φ je neprekidna na segmentu [a, x]. Kako funkcija f ima (n + 1)-vi izvod u
◦
probodenoj okolini U (a), to je funkcija φ diferencijabilna u intervalu (a, x) i važi:
( ′′′ )
′ ′
( ′′ ′
) f (t) f ′′ (t)
φ (t) = −f (t) − f (t)(x − t) − f (t) − (x − t) −
2
2(x − t)
2! 2!
( )
f (4) (t) f ′′′ (t)
− (x − t) −
3
3(x − t) − . . .
2
3! 3!
( )
f (n+1) (t) f (n) (t)
− (x − t) −
n
n(x − t)n−1
.
n! (n)!
Nakon sred̄ivanja dobijamo
f (n+1) (t)
φ′ (t) = − (x − t)n .
n!
Izaberimo sada proizvoljnu funkciju ψ koja je neprekidna na segmentu [a, x], diferenci-
jabilna u intervalu (a, x), pri čemu je ψ ′ (t) ̸= 0 za svako t ∈ (a, x).
Funkcije φ i ψ ispunjavaju uslove Košijeve teoreme o srednjoj vrednosti na segmentu
[a, x], te postoji ξ ∈ (a, x) tako da je
φ(x) − φ(a) φ′ (ξ)

= ′ . (4.99)
ψ(x) − ψ(a) ψ (ξ)
f (n+1) (ξ)
Kako je φ(x) = 0, φ(a) = f (x) − Tn (x, a) = Rn (x) i φ′ (ξ) = − (x − ξ)n , iz
n!
(4.99) sledi
f (n+1) (ξ)
−Rn (x) − (x − ξ)n
= n! ,
ψ(x) − ψ(a) ψ ′ (ξ)
pa je
ψ(x) − ψ(a) f (n+1) (ξ)
Rn (x) = · (x − ξ)n . (4.100)
ψ ′ (ξ) n!
Sada za funkciju ψ izaberimo:
ψ(t) = (x − t)p , gde je p ∈ N.
Jasno, ψ je neprekidna na [a, x], diferencijabilna u (a, x), pri čemu je

ψ ′ (t) = −p(x − t)p−1 ̸= 0 za t ∈ (a, x), ψ(x) = 0, ψ(a) = (x − a)p , pa iz (4.100)
dobijamo
(x − a)p f (n+1) (ξ)
Rn (x) = · (x − ξ)n ,
p(x − ξ)p−1 n!
tj.
f (n+1) (ξ)
Rn (x) = (x − ξ)n+1−p (x − a)p . (4.101)
p · n!
Za ostatak (4.101) kažemo da je dat u Šlemilh23 -Rošovom24 obliku.

Budući da je ξ ∈ (a, x) za slučaj kada je a < x, i ξ ∈ (x, a) za slučaj kada je x < a,
ξ−a
imamo da je 0 < θ = < 1, ξ = a + θ(x − a) i x − ξ = (1 − θ)(x − a), pa je
x−a
f (n+1) (a + θ(x − a))

Rn (x) = (1 − θ)n+1−p (x − a)n+1 , gde je θ ∈ (0, 1). (4.102)
p · n!
Za p = 1 dobijamo Košijev oblik ostatka:
f (n+1) (a + θ(x − a))

Rn (x) = (1 − θ)n (x − a)n+1 , gde je θ ∈ (0, 1). (4.103)
n!
Ako stavimo da je p = n + 1, dobijamo Lagranžov oblik ostatka:
f (n+1) (ξ)
Rn (x) = (x − a)n+1 , gde je ξ izmed̄u a i x, (4.104)
(n + 1)!
odnosno,
f (n+1) (a + θ(x − a))
Rn (x) = (x − a)n+1 , gde je θ ∈ (0, 1). (4.105)
(n + 1)!
Za slučaj da je u prethodnoj teoremi a = 0 dobijamo Maklorenovu formulu n-tog reda
funkcije f sa ostatkom u Lagranževom obliku:
f ′′ (0) 2 f (n) (0) n f (n+1) (θx) n+1

f (x) = f (0) + f ′ (0)x + x +···+ x + x , θ ∈ (0, 1). (4.106)
2! n! (n + 1)!
Napominjemo da θ u formulama (4.103), (4.105) i (4.106) zavisi od izbora x i n ∈ N. Pre

nego što pokažemo da Maklorenova formula parne (neparne) funkcije sadrži samo parne
(neparne) stepene promenljive x, primetimo da ako je neparna funkcija f definisana u
tački x = 0, da je onda njena vrednost u 0 jednaka 0. Zaista,
f (0) = f (−0) = −f (0) =⇒ 2f (0) = 0 =⇒ f (0) = 0.
Osim toga, iz Tvrd̄enja 4.13 sledi da su parni izvodi neparne funkcije, kao i neparni
izvodi parne funkcije, i sami neparne funkcije i stoga u 0 imaju vrednost jednaku 0.
Tvrd̄enje 4.93. Neka neparna (parna) funkcija f : (−δ, δ) → R ima izvode ma kog
reda u tački x = 0. Tada su koeficijenti uz parne (neparne) stepene promenljive x u
Maklorenovoj formuli (ma kog reda) funkcije f jednaki 0.
Dokaz. Neka je f neparna funkcija. Tada je f (0) = 0, prva izvodna funkcija f ′ je

definisana u okolini 0 i na osnovu Tvrd̄enja 4.13 sledi da je f ′ parna funkcija. Druga
izvodna funkcija je definisana u okolini 0 i opet primenom Tvrd̄enja 4.13 zaključujemo
da je f ′′ neparna funkcija, pa je f ′′ (0) = 0. Nastavljajući tako postupak, dolazimo do
zaključka da je f (2k) (0) = 0 za svako k ∈ N.
23
O. Schlömilch (1823-1901), nemački matematičar
24
E. Roche (1820-1883), francuski matematičar
Pretpostavimo da je funkcija f parna. Prva izvodna funkcija f ′ , inače definisana u

okolini 0, je na osnovu Tvrd̄enja 4.13 neparna funkcija i prema tome, f ′ (0) = 0. Druga
izvodna funkcija f ′′ je onda parna funkcija definisana u okolini 0, odakle onda sledi da
je treća izvodna funkcija f ′′′ neparna funkcija, pa je f ′′′ (0) = 0. Nastavljajući postupak,
dobijamo da je f (2k−1) (0) = 0 za svako k ∈ N.
Primeri 4.94. Budući da funkcije x 7→ ex , x 7→ sin x, x 7→ cos x, x 7→ sh x, x 7→ ch x,

x 7→ (1 + x)α , x 7→ ln(1 + x) imaju izvode ma kog reda u svakoj tački svog domena, to
one ispunjavaju uslove Teoreme 4.89 i Teoreme 4.92 u okolini tačke a = 0, odakle slede
Maklorenove formule za ove funkcije sa ostatkom u Peanovoj, a takod̄e i u Lagranžovoj
formi.
(i) Za funkciju f (x) = ex važi:
(ex )(n) = ex , n ∈ N, x ∈ R,
pa je f (n) (0) = e0 = 1 za svako n ∈ N. Stoga je Maklorenova formula n-tog reda ove

funkcije sa ostatkom u Peanovoj formi:
x2 x3 xn
ex = 1 + x + + + ··· + + o(xn ), x → 0, (4.107)
2! 3! n!
dok Maklorenova formula sa ostatkom u Lagranževom obliku glasi:
x2 x3 xn xn+1 θx
ex = 1 + x + + + ··· + + e , (4.108)
2! 3! n! (n + 1)!
gde je θ ∈ (0, 1) i zavisi od x i n. Budući da je svako n ∈ N, 0 ≤ θx ≤ x za x ≥ 0 i

x < θx < 0 za x < 0, sledi 1 ≤ eθx ≤ ex za x ≥ 0 i ex < eθx < 1 za x < 0. Prema tome,
eθx ≤ max{1, ex } za svako x ∈ R i svako n ∈ N. Stoga je
( )
x x2 x3 xn θx |x|
n+1

0 ≤ e − 1 + x + + + ··· + = e
2! 3! n! (n + 1)!
|x|n+1
≤ max{1, ex } . (4.109)
(n + 1)!
S obzirom da je (Primer 2.69)
|x|n
lim = 0, x ∈ R, (4.110)
n→∞ n!
iz (4.109) na osnovu Tvrd̄enja 2.51 i Zadatka 1 sledi da je za svako x ∈ R,

( )
x2 x3 xn
x
e = lim 1 + x + + + ··· + . (4.111)
n→∞ 2! 3! n!
x
e
x2 + x3 + x4
1+x+ 2!
3! 4!
2 3
1+x + x + x
2! 3!
2
1+x+ x
2!
(ii) Neka je f (x) = sin x. Ova funkcija ima takod̄e izvode ma kog reda u proizvoljnoj
tački x ∈ R i važi (videti Primere 4.41 (iii)):
( mπ )
(sin x)(m) = sin x + , za svako m ∈ N.
2
mπ
Prema tome, f (m) (0) = sin . Stoga je za n ∈ N,
2
f (2n) (0) = sin nπ = 0
i
(2n − 1)π ( π) ( π)
f (2n−1) (0) = sin = sin nπ − = sin (n − 1)π + = cos(n − 1)π
2 2 2
= (−1)n−1 .
Zato Maklorenova formula (2n − 1)-vog reda ove funkcije sa ostatkom u Peanovoj formi
glasi:
x3 x5 x2n−1
sin x = x − + − · · · + (−1)n−1 + o(x2n−1 ), x → 0. (4.112)
3! 5! (2n − 1)!
Primetimo da je ovde M2n−1 = M2n jer je f (2n) (0) = 0. Stoga Maklorenova formula
(2n)-tog reda sa ostatkom u Peanovoj formi glasi:
x3 x5 x2n−1
sin x = x − + − · · · + (−1)n−1 + o(x2n ), x → 0.
3! 5! (2n − 1)!
Ostatak R2n u Lagraževom obliku je:
f (2n+1) (θx) 2n+1 x2n+1 ( π)

R2n (x) = x = sin θx + (2n + 1)
(2n + 1)! (2n + 1)! 2
x2n+1 (π ) x2n+1
= sin + nπ + θx = cos(nπ + θx)
(2n + 1)! 2 (2n + 1)!
x2n+1
= (−1)n cos θx,
(2n + 1)!
gde je θ ∈ (0, 1) i zavisi od x i n, pa Maklorenova formula reda 2n sa ostatkom u

Lagranževoj formi glasi:
x3 x5 x2n−1 x2n+1
sin x = x − + − · · · + (−1)n−1 + (−1)n cos θx, θ ∈ (0, 1).
3! 5! (2n − 1)! (2n + 1)!
Iz
( )
x3 x5 n−1 x
2n−1 n x
2n+1

0 ≤ sin x − x − + − · · · + (−1)
= (−1) cos θx
3! 5! (2n − 1)! (2n + 1)!
|x|2n+1
= | cos θx|
(2n + 1)!
|x|2n+1
≤
(2n + 1)!
i (4.110) sledi da za svako x ∈ R važi:
( )
x3 x5 n−1 x
2n−1
sin x = lim x − + − · · · + (−1) . (4.113)
n→∞ 3! 5! (2n − 1)!
sin x
x 3
x - x3!
3 5
x - 3! + x
x
5!
3 5 7
x - x3! + x - x
5! 7!
(iii) Funkcija f (x) = cos x ima izvode ma kog reda u proizvoljnoj tački x ∈ R:
( mπ )
f (m) (x) = cos x + za svako m ∈ N,
2
mπ
pa je f (m) (0) = cos . Za n ∈ N važi:
2
(2n − 1)π
f (2n−1) (0) = cos =0
2
i
2nπ
f (2n) (0) = cos = cos nπ = (−1)n .
2
Maklorenova formula (2n)-tog reda ove funkcije sa ostatkom u Peanovoj formi glasi:
x2 x4 x2n
cos x = 1 − + − · · · + (−1)n + o(x2n ), x → 0. (4.114)
2! 4! (2n)!
Kako je f (2n+1) (0) = 0, to je M2n = M2n+1 i stoga Maklorenova formula (2n + 1)-og
reda sa ostatkom u Peanovoj formi glasi:
x2 x4 x2n
cos x = 1 − + − · · · + (−1)n + o(x2n+1 ), x → 0.
2! 4! (2n)!
Ostatak R2n+1 u Lagraževom obliku je:
f (2n+2) (θx) 2n+2 x2n+2 ( π)

R2n+1 (x) = x = cos θx + (2n + 2)
(2n + 2)! (2n + 2)! 2
x 2n+2 x 2n+2
= cos ((n + 1)π + θx) = (−1)n+1 cos θx,
(2n + 2)! (2n + 2)!
gde θ ∈ (0, 1) zavisi od x i od n, pa Maklorenova formula reda 2n sa ostatkom u La-
granževoj formi glasi:
x2 x4 x2n x2n+2
cos x = 1 − + − · · · + (−1)n + (−1)n+1 cos θx, θ ∈ (0, 1).
2! 4! (2n)! (2n + 2)!
Iz
( )
x 2 x 4 x 2n x2n+2
0 ≤ cos x − 1 − + − · · · + (−1)n = (−1)

n+1
cos θx
2! 4! (2n)! (2n + 2)!
|x|2n+2
= | cos θx|
(2n + 2)!
|x|2n+2
≤
(2n + 2)!
i (4.110) sledi da za svako x ∈ R važi:
( )
x2 x4 n x
2n
cos x = lim 1 − + − · · · + (−1) . (4.115)
n→∞ 2! 4! (2n)!
Funkcija x 7→ cos x je parna, i kao što smo i očekivali na osnovu Tvrd̄enja 4.93,
Maklorenova formula ove funkcije sadrži samo parne stepene promenljive x, za razliku
od funkcije x 7→ sin x koja je neparna, pa Maklorenova formula ove funkcije sadrži samo
neparne stepene promenljive x.
(iv) Neka je f1 (x) = sh x i f2 (x) = ch x. Kako je (sh x)′ = ch x i (ch x)′ = sh x, x ∈ R, to

za svako n ∈ N važi
(sh x)(2n−1) = ch x, (sh x)(2n) = sh x, (4.116)

(ch x)(2n−1) = sh x, (ch x)(2n) = ch x. (4.117)
Prema tome,
(2n−1) (2n)
f1 (0) = ch 0 = 1, f1 (0) = sh 0 = 0, (4.118)
(2n−1) (2n)
f2 (0) = sh 0 = 0, f2 (0) = ch 0 = 1. (4.119)
Iz (4.118) sledi da Maklorenova formula (2n − 1)-vog reda funkcije f1 (x) = sh x sa

ostatkom u Peanovoj formi glasi:
x3 x5 x2n−1
sh x = x + + + ··· + + o(x2n−1 ), x → 0. (4.120)
3! 5! (2n − 1)!
(2n)
Kako je f1 (0) = 0, to za Maklorenove polinome ove funkcije važi M2n−1 = M2n ,
te je Maklorenova formula (2n)-tog reda:
x3 x5 x2n−1
sh x = x + + + ··· + + o(x2n ), x → 0.
3! 5! (2n − 1)!
(2n+1)
Iz (4.116) sledi f1 (x) = ch x, pa je Lagranžov oblik ostatka
(2n+1)
f1 (θx) 2n+1 x2n+1
R2n (x) = x = ch (θx), θ ∈ (0, 1).
(2n + 1)! (2n + 1)!
Prema tome, Maklorenova formula 2n-tog reda ove funkcije sa ostatkom u Lagranževoj
formi glasi:
x3 x5 x2n−1 x2n+1
sh x = x + + + ··· + + ch (θx), θ ∈ (0, 1). (4.121)
3! 5! (2n − 1)! (2n + 1)!
Iz (4.31) sledi da Maklorenova formula 2n-tog reda funkcije f2 (x) = ch x glasi:
x2 x4 x2n
ch x = 1 + + + ··· + + o(x2n ), x → 0. (4.122)
2! 4! (2n)!
(2n+1)
Iz f2 (0) = 0 sledi da za Maklorenove polinome ove funkcije važi M2n = M2n+1 , pa
je Maklorenova formula (2n + 1)-og reda:
x2 x4 x2n
ch x = 1 + + + ··· + + o(x2n+1 ), x → 0.
2! 4! (2n)!
(2n+2)
Kako je, na osnovu (4.117), f2 (x) = ch x, to je Lagranžov oblik ostatka R2n+1 (x) =
(2n+2) 2n+2
f2 (θx) 2n+2 x
x = ch θx, θ ∈ (0, 1), pa Maklorenova formula (2n + 1)-og reda
(2n + 2)! (2n + 2)!
sa ostatkom u Lagranževoj formi glasi:
x2 x4 x2n x2n+2
ch x = 1 + + + ··· + + ch θx, θ ∈ (0, 1). (4.123)
2! 4! (2n)! (2n + 2)!
Funkcija x 7→ sh x (x 7→ ch x) je još jedan primer da Maklorenova formula neparne

(parne) funkcije sadrži samo neparne (parne) stepene promenljive x.
Za svako x ∈ R i n ∈ N je25 |sh θx| ≤ |sh x| i |ch θx| = ch θx ≤ ch x, te iz (4.121) i
(4.123) sledi
( ) 2n+1
x3 x 5 x2n−1 x
0 ≤ sh x − x + + + ··· + =
ch θx
3! 5! (2n − 1)! (2n + 1)!
|x|2n+1
= |ch θx|
(2n + 1)!
|x|2n+1
≤ |ch x|
(2n + 1)!
i
( ) 2n+2
x 2 x 4 x 2n x
0 ≤ ch x − 1 + + + ··· + =
ch θx
2! 4! (2n)! (2n + 2)!
|x|2n+2
= |ch θx|
(2n + 2)!
|x|2n+2
≤ ch x .
(2n + 2)!
Odavde, na osnovu (4.110), zaključujemo da za svako x ∈ R važi:

( )
x3 x5 x2n−1
sh x = lim x + + + ··· + (4.124)
n→∞ 3! 5! (2n − 1)!
i ( )
x2 x4 x2n
ch x = lim 1 + + + ··· + . (4.125)
n→∞ 2! 4! (2n)!
(v) Neka je f (x) = ln(1 + x), x ∈ (−1, +∞). Kako je

1 1 1
f ′ (x) = , f ′′ (x) = (−1) · , f ′′′ (x) = (−1)(−2) · ,
1+x (1 + x)2 (1 + x)3
primenjujući matematičku indukciju dokazujemo da za svako n ∈ N važi
1
f (n) (x) = (−1)n−1 (n − 1)! .
(1 + x)n
Odavde sledi f (n) (0) = (−1)n−1 (n − 1)!, pa je
f (n) (0) (−1)n−1 (n − 1)! 1

= = (−1)n−1 .
n! n! n
25
Funkcja x 7→ ch x je strogo rastuća na intervalu [0, +∞) i strogo opadajuća na intervalu (−∞, 0], pa
iz 0 ≤ θx ≤ x za x ≥ 0 i x < θx < 0 za x < 0 sledi 1 = ch 0 ≤ ch θx ≤ ch x za svako x ∈ R, i prema tome
|ch θx| = ch θx ≤ ch x.
Kako je f (0) = ln 1 = 0, Maklorenova formula n-og reda ove funkcije sa ostatkom u

Peanovoj formi glasi
x2 x3 xn
ln(1 + x) = x − + − · · · + (−1)n−1 + o(xn ), x → 0. (4.126)
2 3 n
Ostatak Rn u Lagranževom obliku je:
xn+1 (n+1) xn+1 1
Rn (x) = f (θx) = (−1)n n!
(n + 1)! (n + 1)! (1 + θx)n+1
xn+1 1
= (−1)n · , θ ∈ (0, 1),
n + 1 (1 + θx)n+1
pa Maklorenova formula n-tog reda ove funkcije sa ostatkom u Lagranževoj formi glasi:
x2 x3 xn xn+1 1
ln(1 + x) = x − + − · · · + (−1)n−1 + (−1)n · , θ ∈ (0, 1). •
2 3 n n + 1 (1 + θx)n+1
1
Ako je 0 ≤ x ≤ 1, tada je 0 ≤ θx ≤ 1 i 1 ≤ 1 + θx ≤ 2, pa je 0 < ≤ 1. Stoga je
1 + θx

nx
n+1 1

|Rn (x)| = (−1) · ≤ 1 ,
n + 1 (1 + θx) n+1 n+1
odakle sledi da je
lim Rn (x) = 0, x ∈ [0, 1]. (4.127)
n→∞
Za slučaj da je −1 < x < 0, zapisaćemo ostatak Rn u Košijevom obliku (videti (4.103)):
1 (n+1)
Rn (x) = f (θx)(1 − θ)n xn+1
n!
1 1
= (−1)n n! (1 − θ)n xn+1
n! (1 + θx)n+1
(1 − θ)n
= (−1)n xn+1 , θ ∈ (0, 1).
(1 + θx)n+1
Iz 0 < |x| < 1 i 0 < θ < 1 sledi 0 < θ|x| < θ < 1 i stoga 0 < 1 − θ < 1 − θ|x|. S obzirom
da je x = −|x|, odavde sledi
1−θ 1−θ
0< = < 1. (4.128)
1 + θx 1 − θ|x|
Kako je θ|x| < |x| < 1, to je 1 − θ|x| > 1 − |x| > 0, pa je
1 1 1
0< = < (4.129)
1 + θx 1 − θ|x| 1 − |x|
Iz (4.128) i (4.129) sledi

1 − θ n 1 |x|n+1

|Rn (x)| = · |x|n+1
≤ ,
1 + θx |1 + θx| 1 − |x|
odakle dobijamo da važi (4.127) i za x ∈ (−1, 0). Prema tome,

( )
x2 x3 xn
ln(1 + x) = lim x − + − · · · + (−1)n−1 , za x ∈ (−1, 1].
n→∞ 2 3 n
(vi) Neka je f (x) = (1 + x)α , α ∈ R \ N, α ̸= 0, x ∈ (−1, +∞). Kako je
f ′ (x) = α(1 + x)α−1 , f ′′ (x) = α(α − 1)(1 + x)α−2 , f ′′′ (x) = α(α − 1)(α − 2)(1 + x)α−3 ,
metodom matematičke indukcije dokazujemo da je za n ∈ N,
f (n) (x) = α(α − 1) . . . (α − n + 1)(1 + x)α−n .
Odavde sledi
f (n) (0) = α(α − 1) . . . (α − n + 1),
pa Maklorenova formula n-og reda ove funkcije sa ostatkom u Peanovoj formi glasi:
α(α−1) 2 α(α−1) . . . (α−n+1) n

(1 + x)α = 1+αx+ x +. . .+ x + o(xn ), x → 0. (4.130)
2! n!
α(α − 1) . . . (α − n + 1)
Izraz podseća na izraz za binomni koeficijent, i ubuduće
n! ( )
α
ćemo ga kraće označavati sa . Formulu (4.130) zapisujemo sada na sledeći način:
n
( ) ( ) ( )
α α 2 α n
α
(1 + x) = 1 + x+ x + ··· + x + o(xn ), x → 0. (4.131)
1 2 n
Lagranžev oblik ostatka Rn je:
f (n+1) (θx) n+1 xn+1

Rn (x) = x = α(α − 1) . . . (α − n)(1 + θx)α−n−1
(n + 1)! (n + 1)!
( )
α
= xn+1 (1 + θx)α−n−1 , θ ∈ (0, 1),
n+1
pa Maklorenova formula n-og reda ove funkcije sa ostatkom u Lagranževoj formi glasi:
( ) ( ) ( ) ( )
α α 2 α n α
α
(1 + x) = 1 + x+ x +···+ x + xn+1 (1 + θx)α−n−1 , θ ∈ (0, 1).
1 2 n n+1
Koristeći neke rezultate iz teorije redova26 može se pokazati da je

( ( ) ( ) ( ) )
α α 2 α n
(1 + x)α = lim 1 + x+ x + ··· + x , za svako x ∈ (−1, 1).
n→∞ 1 2 n
26
Videti L. D. Kudrijavcev, Kurs matematičke analize I, Viša škola, Moskva, 1981 (na ruskom), str.
646-648.
Sledeće tvrd̄enje je uopštenje Tvrd̄enja 3.182 i Posledice 3.183.

Tvrd̄enje 4.95. Neka je funkcija v definisana u nekoj probodenoj okolini tačke x0 i neka
je
lim v(x) = 0. (4.132)
x→x0
Ako za funkciju f važi Maklorenova formula n-tog reda sa ostatkom u Peanovoj formi:
f ′′ (0) 2 f (n) (0) n

f (x) = f (0) + f ′ (0)x + x + ··· + x + o(xn ), x → 0, (4.133)
2 n!
tada je
f ′′ (0) f (n) (0)

f (v(x)) = f (0) + f ′ (0)v(x) + (v(x))2 + · · · + (v(x))n + o((v(x))n ), x → x0 .
2 n!
◦
Dokaz. Neka je V (0) okolina tačke 0 u kojoj je funkcija f definisana i neka je za x ∈ V (0)
( )
f ′′ (0) f (n) (0)
f (x) − f (0) + f ′ (0)x + x2 + · · · + xn
2 n!
g(x) = .
xn
Iz (4.133) sledi
lim g(x) = 0. (4.134)
x→0
◦ ◦
S obzirom na (4.132) postoji probodena okolina U (x0 ) tačke x0 takva da je v(U (x0 )) ⊂
◦
V (0). Definišimo funkciju h na skupu U (x0 ) na sledeći način:
h(x) = g(v(x))
( )
f ′′ (0) f (n) (0)
f (v(x)) − f (0) + f ′ (0)v(x) + (v(x))2 + · · · + (v(x))n
2 n!
= ,
(v(x))n
◦ ◦
za x ∈ U (x0 ) ako je v(x) ̸= 0 i h(x) = 0 za x ∈ U (x0 ) ako je v(x) = 0. Sada (analogno
dokazu Teoreme 3.92) dokazujemo da je
lim h(x) = 0. (4.135)

x→x0
Neka je W (0) proizvoljna okolina tačke 0. Iz (4.134) sledi da postoji okolina tačke 0,
V1 (0) (V1 (0) ⊂ V (0)), takva da je
◦
g(V 1 (0)) ⊂ W (0). (4.136)
Iz (4.132) sledi da postoji okolina tačke x0 , U1 (x0 ) (U1 (x0 ) ⊂ U (x0 )), takva da je
◦
v(U 1 (x0 )) ⊂ V1 (0). (4.137)
Pokažimo da je
◦
h(U 1 (x0 )) ⊂ W (0). (4.138)
◦ ◦
Zaista, ako je x ∈ U 1 (x0 ) i v(x) ̸= 0, na osnovu (4.137) sledi v(x) ∈ V 1 (0) i stoga na
osnovu (4.136) zaključujemo da h(x) = g(v(x)) ∈ W (0), a ako je v(x) = 0, onda je
h(x) = 0, pa je opet h(x) ∈ W (0). Stoga za proizvoljnu okolinu W (0) tačke 0 postoji
okolina U1 (x0 ) tačke x0 tako da važi (4.138) i ovo upravo znači da važi (4.135).
◦
Kako je za x ∈ U (x0 )
( )
f ′′ (0) f (n) (0)
f (v(x)) − f (0) + f ′ (0)v(x) + (v(x))2 + · · · + (v(x))n = h(x) · (v(x))n ,
2 n!
to iz (4.135) sledi
( )
f ′′ (0) f (n) (0)
f (v(x)) − f (0) + f ′ (0)v(x) + (v(x))2 + · · · + (v(x))n = o((v(x))n ),
2 n!
kad x → x0 .
Posledica 4.96. Neka je funkcija v definisana u nekoj probodenoj okolini tačke x0 i

neka je
lim v(x) = 0.
x→x0
Tada je
(v(x))2 (v(x))3 (v(x))n

ev(x) = 1 + v(x) + + + ··· + + o((v(x))n ),
2! 3! n!
(v(x))3 (v(x))5 (v(x))2n−1
sin v(x) = v(x) − + − · · · + (−1)n−1 + o((v(x))2n−1 ),
3! 5! (2n − 1)!
(v(x))2 (v(x))4 (v(x))2n
cos v(x) = 1 − + − · · · + (−1)n + o((v(x))2n ),
2! 4! (2n)!
(v(x))3 (v(x))5 (v(x))2n−1
sh v(x) = v(x) + + + ··· + + o((v(x))2n−1 ),
3! 5! (2n − 1)!
(v(x))2 (v(x))4 (v(x))2n
ch v(x) = 1 + + + ··· + + o((v(x))2n ),
2! 4! (2n)!
(v(x))2 (v(x))3 (v(x))n
ln(1 + v(x)) = v(x) − + − · · · + (−1)n−1 + o((v(x))n ),
( ) 2 ( ) 3 ( ) n
α α α
(1 + v(x))α = 1 + v(x) + (v(x))2 + · · · + (v(x))n + o((v(x))n ),
1 2 n
kad x → x0 .
Dokaz. Sledi iz Tvrd̄enja 4.95, (4.107), (4.112), (4.114), (4.120), (4.122), (4.126) i (4.131).

Izračunavanje limesa i asimptota
Kao što smo već razmatrali u sekciji 3.10, prilikom razjašnjavanja neodred̄enosti
0 f (x)
oblika , tj. prilikom ispitivanja granične vrednosti lim , gde je lim f (x) =
0 x→x0 g(x) x→x0
lim g(x) = 0, podesno je odrediti red beskonačno malih funkcija f i g u odnosu na
x→x0
beskonačno malu x 7→ x − x0 , preciznije, treba odrediti glavni deo za svaku od ovih
funkcija oblika c(x − x0 )k , c, k ∈ R, c ̸= 0. U tu svrhu podesno je, naravno pod uslovom
da je to moguće, koristiti Tejlorovu formulu sa ostatkom u Peanovoj formi i svaku od
funkcija f i g razviti po Tejlorovoj formuli u okolini tačke x0 , ograničavajući se pritom
u tom razvoju na prvi nenula član, tj. koristiti razvoje sledećeg oblika:
f (x) = a(x − x0 )n + o((x − x0 )n ), x → x0 , a ̸= 0,
g(x) = b(x − x0 )m + o((x − x0 )m ), x → x0 , b ̸= 0. 27
Med̄utim, još podesnije je koristiti Maklorenove formule sa ostatkom u Peanovoj

formi (za neke funkcije smo ih vec odredili u ovoj sekciji). Pritom, ako je x0 ̸= 0,
α(t)
koristimo smenu promenljive t = x − x0 i prelazimo na računanje limesa lim gde je
t→0 β(t)
lim α(t) = lim β(t) = 0 (α(t) = f (t+x0 ), β(t) = g(t+x0 )). Cilj je, koristeći Maklorenove
t→0 t→0
formule za odgovarajuće funkcije i osobine asimptotske oznake o, odrediti glavne delove
funkcija α i β, tj. doći do formula:
α(t) = atn + o(tn ), t → 0,

β(t) = btm + o(tm ), t → 0 (a ̸= 0, b ̸= 0, m, n ∈ N).
Onda na osnovu Tvrd̄enja 3.184 dobijamo
α(t) atn + o(tn ) atn a

lim = lim m = lim = lim tn−m =
t→0 β(t) t→0 bt + o(tm ) t→0 btm b t→0


 0, za n > m,

 a
 , za n = m
= b (a)

 sgn · (+∞), za n < m i m − n paran broj

 b

ne postoji, za n < m i m − n neparan broj.
Preciznije, ako je n < m i m − n neparan broj, onda je
( ) (a)
α(t) a 1 a 1
lim = lim m−n = · = sgn · (−∞),
t→−0 β(t) b t→−0 t b −0 b
27 f (n) (x0 ) g (m) (x0 )

Ovde je a = i svi izvodi nižeg reda funkcije f u tački x0 su jednaki 0, i takod̄e b =
n! m!
i svi izvodi nižeg reda funkcije g u tački x0 su jednaki 0.
dok je
( ) (a)
α(t) a 1 a 1
lim = lim m−n = · = sgn · (+∞),
t→+0 β(t) b t→+0 t b +0 b
α(t) α(t)
pa kako se levi i desni limes funkcije t 7→ u tački 0 razlikuju, to ne postoji lim .
β(t) t→0 β(t)
1
Za slučaj da x → +∞ (−∞), onda smenom t = prelazimo na graničnu vrednost
x
kad t → +0 (−0).
f (x)
Ako treba naći lim gde je lim f (x) = lim g(x) = +∞ (−∞), onda se trans-
x→x0 g(x) x→x0 x→x0
1
f (x) g(x) 0
formacijom = 1 ovo svodi na neodred̄enost oblika .
g(x) f (x)
0
Maklorenove formule možemo koristiti i prilikom razjašnjavanja ostalih oblika neo-
dred̄enosti. Naime, slično kao kod računanja limesa primenom Lopitalovih pravila, neo-
0
dred̄eni izrazi oblika 0 · ∞ i ∞ − ∞ se transformišu u neodred̄ene izraze oblika . Za
0
razjašnjavanje neodred̄enosti oblika 1∞ , 00 i ∞0 potrebno je najpre primeniti logarit-
movanje.
ln(1 + x) − x
Primer 4.97. Prilikom ispitivanja lim koristimo Maklorenovu formulu
x→0 x2
drugog reda za funkciju x 7→ ln(1 + x):
x2 x2
ln(1 + x) − x = x − + o(x2 ) − x = − + o(x2 ), x → 0.
2 2
Prema tome, x 7→ ln(1 + x) − x je beskonačno mala drugog reda u odnosu na funkciju

x 7→ x kad x → 0 i
2
ln(1 + x) − x − x2 + o(x2 ) 1
2
= 2
= − + o(1), x → 0,
x x 2
ln(1 + x) − x 1
odakle sledi da je lim 2
=− .
x→0 x 2
Ovaj zadatak smo inače probali da rešimo u sekciji 3.172 korišćenjem Makloren-
ove formule prvog reda za funkciju x 7→ ln(1 + x) i nismo uspeli jer smo opet dobili
0
neodred̄enost oblika . Maklorenov polinom drugog reda bolje aproksimira funkciju od
0
polinoma prvog reda i koršćenjem Maklorenove formule drugog reda uspeli smo da odred-
imo daje glavni deo funkcije u brojiocu x 7→ ln(1 + x) − x, kad x → 0, upravo funkcija
2
x 7→ − x2 , i na taj način da izračunamo prethodni limes. •
ex sin x − x(1 + x)
Primer 4.98. Prilikom računanja limesa lim koristimo Maklorenovu
x→0 x3
formulu drugog reda za funkciju x 7→ e , dok za funkciju x 7→ sin x koristimo Makloren-
x
ovu formulu trećeg reda. Budući da je na osnovu Tvrd̄enja 3.174 (i), (iii), i Primera
3.175
x2 x3
ex sin x − x(1 + x) = (1 + x + + o(x2 ))(x − + o(x3 )) − x(1 + x)
2 3!
x3 x3 x4 x5
= x + x2 + + o(x3 ) − − − + o(x5 ) + o(x3 ) − x − x2
2 3! 3! 2 · 3!
1
= x3 + o(x3 ), x → 0,
3
to je
1 3
ex sin x − x(1 + x) 3
3 x + o(x ) 1 1
lim 3
= lim 3
= lim ( + o(1)) = .
x→0 x x→0 x x→0 3 3
Da smo koristili Maklorenovu formulu prvog reda i za funkciju x 7→ ex i za funkciju
x 7→ sin x, onda bismo dobili:
ex sin x − x(1 + x) (1 + x + o(x))(x + o(x)) − x(1 + x)
=
x3 x3
x + o(x) + x + o(x2 ) − x(1 + x)
2
=
x3
o(x) o(1)
= 3
= 2 , x → 0,
x x
0
što je neodred̄eni izraz oblika .
0
Ako bismo koristili Maklorenovu formulu prvog reda za funkciju x 7→ ex , a za funkciju
x 7→ sin x trećeg reda, dobili bismo da je
x3
ex sin x − x(1 + x) (1 + x + o(x))(x − 3! + o(x3 )) − x(1 + x)
=
x3 x3
x3 x4
x + x2 + o(x2 ) − 6 − 6 + o(x4 ) + o(x3 ) − x(1 + x)
=
x3
o(x2 ) o(1)
= 3
= , x → 0,
x x
0
što je takod̄e neodred̄eni izraz oblika .
0
Korišćenjem Maklorenove formule drugog reda za funkciju x 7→ ex i prvog reda za
funkciju x 7→ sin x dobili bismo:
x2
ex sin x − x(1 + x) (1 + x + 2+ o(x2 ))(x + o(x)) − x(1 + x)
=
x3 x3
3
x + x2 + x2 + o(x3 ) + o(x) − x(1 + x)
=
x3
o(x) o(1)
= = 2 , x → 0,
x3 x
0
što je opet neodred̄eni izraz oblika .
0
Primetimo da ako je funkcija f beskonačno mala kad x → 0 reda k u odnosu na

beskonačno malu x 7→ x, tj. ako postoji c ∈ R, c ̸= 0, tako da je
f (x) = cxk + o(xk ), x → 0, (4.139)
i ako prilikom razvoja funkcije f koristimo Maklorenove formule reda n manjeg od k,

onda ćemo dobiti da je f (x) = o(xn ), x → 0, što je manje precizna ocena asimptotskog
ponašanja funkcije f u okolini tačke 0 od one date u (4.139).
x − sin x
Primer 4.99. Nad̄imo graničnu vrednost lim x2
.
x→0 ex − 1 − x − 2
Kako je na osnovu (4.107) i (4.112)
( )
x3 x3
x − sin x = x − x − 3
+ o(x ) = + o(x3 ), x → 0,
3! 3!
i
x2 x2 x3 x2 x3
ex − 1 − x − =1+x+ + + o(x3 ) − 1 − x − = + o(x3 ), x → 0,
2 2! 3! 2 6
to je na osnovu Tvrd̄enja 3.184
x3 x3
x − sin x + o(x3 )
lim x2
= lim 63 = lim 63 = 1.
x→0 ex − 1 − x − 2
x→0 x
6 + o(x3 ) x→0 x
6
x − sin2 x
Nad̄imo lim x2
. Kako je na osnovu Tvrd̄enja 3.174 (x) i Primera 3.175
x→0 ex − 1 − x − 2
x − sin2 x = x − (x + o(x))2 = x − (x2 + o(x2 )) = x − x2 + o(x2 ) = x + o(x), x → 0,
to je
x − sin2 x x + o(x) x 6
lim x2
= lim 3 = lim 3 = lim = +∞.
x→0 ex − 1 − x − x→0 x + o(x3 ) x→0 x x→0 x2
2 6 6
x3 − sin x 2
Ispitajmo sada lim x2
. S obzirom da je
x→0 ex − 1 − x − 2
x3 − sin2 x = x3 − (x + o(x))2 = x3 − (x2 + o(x2 )) = x3 − x2 + o(x2 ) = −x2 + o(x2 ), x → 0,
to je
x3 − sin2 x −x2 + o(x2 ) −x2 −6
lim x2
= lim x3
= lim x3
= lim = −∞
x→+0 ex −1−x− 2
x→+0
6 + o(x3 ) x→+0
6
x→+0 x
i
x3 − sin2 x −6
lim x2
= lim = +∞,
x→−0 ex − 1 − x − 2
x→−0 x
x3 − sin2 x
pa granična vrednost lim x2
ne postoji. •
x→0 ex − 1 − x − 2
sin(πxα )
Primer 4.100. Za izračunavanje lim koristimo smenu x − 1 = t (kad x → 1,
x→1 sin(πxβ )
sin(π(t + 1)α )
onda t → 0, i važi t ̸= 0 za x ̸= 1). Ispitajmo lim .
t→0 sin(π(t + 1)β )
Kako je na osnovu (3.124)
sin(π(t + 1)α ) sin(π(1 + αt + o(t))) sin(π + παt + o(t))

= =
sin(π(t + 1)β ) sin(π(1 + βt + o(t))) sin(π + πβt + o(t))
sin(παt + o(t)) παt + o(t) + o(παt + o(t))
= =
sin(πβt + o(t)) πβt + o(t) + o(πβt + o(t))
παt+o(t)
παt + o(t) πα + o(1)
= = t
πβt+o(t)
= , t → 0,
πβt + o(t) πβ + o(1)
t
sin(π(t + 1)α ) πα α
to je lim = = .
t→0 sin(π(t + 1)β ) πβ β
sin(πxα )
Sada na osnovu teoreme o limesu složene funkcije (Teorema 3.80) sledi da je lim =
x→1 sin(πxβ
α
. •
β
( )1/x
(1+x)1/x
Primer 4.101. Nad̄imo graničnu vrednost lim e (ovo je neodred̄enost oblika
x→0
1∞ ).
Važi jednakost:
( )1/x ( )1/x
(1+x)1/x
(1 + x)1/x ln 1 (1+x)1/x
= e x ln
e
=e e .
e
Iz (4.126) sledi
1 (1 + x)1/x 1 1 1
ln = (ln(1 + x)1/x − ln e) = ( ln(1 + x) − 1)
x e x x x
1 1 x2 1 x
= ( (x − + o(x2 )) − 1) = (1 − + o(x) − 1)
x x 2 x 2
1
= − + o(1), x → 0,
2
pa je
1 (1 + x)1/x 1
lim ln =− .
x→0 x e 2
Odavde zbog neprekidnosti funkcije x 7→ ex zaključujemo da je
( )1/x
(1+x)1/x
(1 + x)1/x (1+x)1/x lim 1 ln
= e−1/2 . •
1
ln x→0 x e
lim = lim e x e =e
x→0 e x→0
√
x2 (4x − 1)
Primer 4.102. Na primeru funkcije f (x) = , u sekciji 3.12, smo videli
x−1
da je, koristeći Maklorenove formule prvog reda sa ostatkom u Peanovoj formi, moguće
odrediti asimptotu grafika funkcije kad x → +∞ (x → −∞). Med̄utim, korišćenjem
Maklorenovih formula reda većeg od 1 možemo dobiti i informaciju da li se grafik funkcije
u nekoj okolini tačke +∞ (−∞) nalazi iznad ili ispod asimptote. U slučaju ove funkcije
dovoljno je iskoristiti Maklorenove formule drugog reda za funkcije x 7→ (1 − 4x 1 1/2
) i
1 −1/2
x 7→ (1 − x ) . Tako na osnovu Posledice 4.96 dobijamo
√ √ √
x2 (4x − 1) x2 · 4x(1 − 4x 1
) √ 2 1 − 4x
1
f (x) = = = 4x ·
x−1 x(1 − x1 ) 1 − x1
1 1/2 1
= 2|x|(1 − ) (1 − )−1/2
4x (x1 ) ( 1)
1 1 1 2 1 2 1 1 −2 1 1
= 2|x|(1 + (− ) + 2 (− ) + o((− ) ))(1 + · + 2
+ o( 2 ))
2 4x 2 4x 4x 2 x 2 x x
(1) ( 1)
1 1 1 1 1 1 −2 1 1
= 2|x|(1 + (− ) + 2 (− )2 + o((− )2 ))(1 + · + 2
+ o( 2 ))
2 4x 2 4x 4x 2 x 2 x x
1 1 1 1 1 1 1 3 1 1
= 2|x|(1 − · − · + o( 2 ))(1 + · + · 2 + o( 2 ))
8 x 128 x2 x 2 x 8 x x
1 1 1 1 1 1 1 1 1 3 1
= 2|x|(1 − · − · + o(( 2 ) + · − · + · )
8 x 128 x2 x 2 x 16 x2 8 x2
3 1 39 1 1
= 2|x|(1 + · + · 2 + o(( 2 )), kad x → +∞ i kad x → −∞.
8 x 128 x x
Odavde sledi
3 1 39 1 1 3 39 1 1
f (x) = 2x(1 + · + · 2 + o( 2 )) = 2x + + · + o( ), kad x → +∞, (4.140)
8 x 128 x x 4 64 x x
i
3 1 39 1 1 3 39 1 1
f (x) = −2x(1+ · + · 2 +o( 2 )) = −2x− − · +o( ), kad x → −∞. (4.141)
8 x 128 x x 4 64 x x
Iz(4.140) sledi da je prava y = 2x + 34 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞,
dok iz (4.141) dobijamo da je prava y = −2x − 43 kosa asimptota grafika funkcije kad
x → −∞.
Na osnovu Tvrd̄enja 3.174 (xi) zaključujemo da postoji realan broj M > 0 tako da
je
( ) ( ) ( ) ( )
3 41 1 1 41 1 1
sgn f (x) − (2x + ) = sgn · + o( ) = sgn · = sgn
4 64 x x 64 x x
za x ∈ (M, +∞). Kako je x1 > 0 za x > 0, to je f (x) − (2x + 43 ) > 0 za x ∈ (M, +∞), pa
je grafik funkcije iznad asimptote u okolini (M, +∞) tačke +∞.
Slično, postoji K > 0 tako da je
( ) ( ) ( ) ( )
3 41 1 1 41 1 1
sgn f (x) − (−2x − ) = sgn − · + o( ) = sgn − · = −sgn
4 64 x x 64 x x
4.8. Ispitivanje monotonosti 353
za x ∈ (−∞, −K). Za x < 0 je x1 < 0, pa je f (x) − (−2x − 43 ) > 0 za x ∈ (−∞, −M ), i

grafik funkcije je iznad asimptote u okolini (−∞, −K) tačke −∞. •
4.9 Ispitivanje monotonosti i nalaženje

ekstremnih vrednosti funkcije pomoću izvoda
U sledećoj teoremi I je jedan od intervala oblika [a, b], [a, b), (a, b], (a, b), (a, +∞),
[a, +∞), (−∞, b), (−∞, b], (−∞, +∞), gde su a, b ∈ R. Ova teorema je još jedna u nizu
posledica Lagranžove teoreme, i govori nam o tome da je pomoću izvoda moguće ispitati
monotonost funkcije.
Teorema 4.103. Neka je funkcija f : I → R neprekidna na intervalu I i neka ima izvod

u svim unutrašnjim tačkama tog intervala.
(i) Ako je f ′ (x) ≥ 0 (f ′ (x) ≤ 0) za svaku unutrašnju tačku x ∈ I, onda je funkcija f
rastuća (opadajuća) na intevalu I.
(ii) Ako je f ′ (x) > 0 (f ′ (x) < 0) za svaku unutrašnju tačku x ∈ I, onda je funkcija
f strogo rastuća (strogo opadajuća) na intevalu I.
Dokaz. (i): Neka je, na primer, I = (a, b], a, b ∈ R, i neka je f ′ (x) ≥ 0 za svaku unutrašnju
tačku intervala I. Neka su x1 i x2 proizvoljne tačke iz intervala I takve da je x1 < x2 .
Tada je a < x1 < x2 ≤ b, pa je funkcija neprekidna na segmentu [x1 , x2 ] i diferencijabilna
u intervalu (x1 , x2 ). Iz Lagranžove teoreme sledi da postoji tačka ξ ∈ (x1 , x2 ) takva da
je
f (x2 ) − f (x1 ) = f ′ (ξ)(x2 − x1 ). (4.142)
Budući da je ξ unutrašnja tačka intervala I, sledi f ′ (ξ) ≥ 0. Kako je x2 − x1 > 0, iz
(4.142) sledi f (x2 ) − f (x1 ) ≥ 0, tj. f (x2 ) ≥ f (x1 ). Prema tome, funkcija f je rastuća na
intervalu I.
Za ostale tipove intervala tvrd̄enje se dokazuje slično.
Tvrd̄enje (ii) se dokazuje analogno tvrd̄enju (i).
Primetimo da se pretpostavka o neprekidnosti funkcije u onim rubnim tačkama inter-
vala koje pripadaju intervalu, ne može izostaviti. Na primer, ako posmatramo funkciju
f (x) = x − [x] na intervalu I = (0, 1], ona u unutrašnjim tačkama ovog intervala ima
izvod jednak 1 (dakle (pozitivan),
) ali nije neprekidna sleva u 1, i nije rastuća na ovom
intervalu ( 21 < 1, ali f 12 = 12 > 0 = f (1)).
Da je bitna pretpostavka da je skup I iz prethodne teoreme baš interval, tj. skup koji
sa svake svoje dve tačke sadrži i sve tačke izmed̄u njih, pokazujemo sledećim primerom.
1 1
Primer 4.104. Za funkciju f (x) = , x ∈ (−∞, 0) ∪ (0, +∞), važi da je f ′ (x) = − 2 <
x x
0, za svako x ∈ (−∞, 0) ∪ (0, +∞), ali funkcija nije opadajuća, preciznije, nije monotona
na skupu (−∞, 0) ∪ (0, +∞) (Primeri 3.94 (iii)). Ova funkcija je opadajuća na intervalu
(−∞, 0), a takod̄e i na intervalu (0, +∞). •
Uslov da je izvod pozitivan (negativan) je dovoljan, ali ne i potreban uslov da funkcija

strogo raste (strogo opada). Drugim rečima, obrat tvrd̄enja (ii) Teoreme 4.103 ne važi.
Primer za to je funkcija f (x) = x3 (f (x) = −x3 ), koja strogo raste (strogo opada) na
skupu R, ali je izvod ove funkcije f ′ (x) = 3x2 (f ′ (x) = −3x2 ) za x = 0 jednak 0.
Da obrat tvrd̄enja (i) Teoreme 4.103 važi, govori nam sledeće teorema.
Teorema 4.105. Neka je funkcija f : (a, b) → R diferencijabilna u intervalu (a, b).

Ako je f rastuća (opadajuća) na intervalu (a, b), onda je f ′ (x) ≥ 0 (f ′ (x) ≤ 0) za
svako x ∈ (a, b).
Dokaz. Neka je funkcija f rastuća na intervalu (a, b) i neka je x0 proizvoljna tačka

intervala (a, b). Za proizvoljno x ∈ (a, b), ako je x > x0 , onda je x−x0 > 0 i f (x) ≥ f (x0 )
(jer je f rastuća funkcija), pa je f (x) − f (x0 ) ≥ 0 i
f (x) − f (x0 )
≥ 0. (4.143)
x − x0
Ako je x ∈ (a, b) i x < x0 , onda je x − x0 < 0 i f (x) ≤ f (x0 ), tj. f (x) − f (x0 ) ≤ 0,
i opet važi nejednakost (4.143). S obzirom da funkcija ima izvod u x0 , to znači da
f (x) − f (x0 )
postoji granična vrednost lim . Prelaskom na limes kad x → x0 u (4.143)
x→x0 x − x0
dobijamo
f (x) − f (x0 )
f ′ (x0 ) = lim ≥ 0.
x→x0 x − x0
Ako funkcija ima izvod na segmentu [a, b], a, b ∈ R, pri čemu u tački a postoji desni
izvod, a u tački b levi izvod, i ako je f rastuća (opadajuća) na [a, b], onda je f ′ (x) ≥ 0
(f ′ (x) ≤ 0) za x ∈ (a, b), f+′ (a) ≥ 0 (f+′ (a) ≤ 0) i f−′ (b) ≥ 0 (f−′ (b) ≤ 0). Analogno
tvrd̄enje važi za intervale [a, b), (a, b], [a, +∞), (−∞, b], a, b ∈ R.
Iz dokaza Teoreme 4.105 vidimo da takod̄e važi sledeće opštije tvrd̄enje:
Neka je funkcija f : (a, b) → R ima izvod u širem smislu u svakoj tački intervala
(a, b). Ako je f rastuća (opadajuća) na intervalu (a, b), onda je f ′ (x) ≥ 0 (f ′ (x) ≤ 0) za
svako x ∈ (a, b). Slično i za druge vrste intervala.
Teorema 4.106. Neka je funkcija f : (a, b) → R diferencijabilna u intervalu (a, b). Tada
je f rastuća (opadajuća) na intervalu (a, b) ako i samo ako je f ′ (x) ≥ 0 (f ′ (x) ≤ 0) za
svako x ∈ (a, b).
Dokaz. Sledi iz Teoreme 4.103 (i) i Teoreme 4.105.
Teorema 4.107. Neka je funkcija f : (a, b) → R neprekidna na intervalu (a, b) i neka

u svakoj tački tog intervala ima pozitivan (negativan) izvod, sa izuzetkom eventualno
konačno mnogo tačaka-u kojima je ili izvod jednak 0, ili postoji beskonačan izvod, ili
ne postoji ni konačan ni beskonačan izvod. Tada je funkcija f strogo rastuća (strogo
opadajuća) na intevalu (a, b).
Dokaz. Tvrd̄enje je dovoljno dokazati u slučaju da postoji samo jedna tačka c ∈ (a, b) u
kojoj ili ne postoji konačan izvod ili je izvod jednak 0. Funkcija f je onda neprekidna na
intervalima (a, c] i [c, b), i ima pozitivan izvod u svakoj unutrašnjoj tački kako intervala
(a, c], tako i intervala [c, b). Na osnovu Teoreme 4.103 (ii) funkcija f je strogo rastuća na
intervalu (a, c], a takod̄e i intervalu [c, b). Pokažimo da je strogo rastuća na (a, b). Neka
su x1 i x2 proizvoljne tačke iz intervala (a, b), takve da je x1 < x2 . Ako x1 , x2 ∈ (a, c]
ili x1 , x2 ∈ [c, b), onda, s obzirom da je f strogo rastuća na intervalu (a, c], a takod̄e i
intervalu [c, b), važi da je f (x1 ) < f (x2 ). Ako x1 ∈ (a, c] i x2 ∈ [c, b), onda je f (x1 ) < f (c)
(jer funkcija strogo raste na (a, c]) i f (c) < f (x2 ) (jer funkcija strogo raste na [c, b)), pa
je f (x1 ) < f (x2 ).
Pretpostavka o neprekidnosti funkcije f je bitna. Na primer, ako posmatramo
funkciju f (x) = x − [x] na intervalu (0, 2), vidimo da ona u svim tačkama intervala
(0, 2) ima pozitivan izvod (f (x) = x, za x ∈ (0, 1) i f (x) = x − 1 za x ∈ [1, 2), pa je
f ′ (x) = 1 za x ∈ (0, 1) ∪ (1, 2)), sa izuzetkom tačke x = 1, u kojoj nije ni neprekidna.
Ova funkcija nije monotona na ovom intervalu jer nije monotona, kao što smo videli, ni
na intervalu (0, 1].
Primeri 4.108. (i) Funkcija
{
x3 , x ≤ 1,
f (x) = √
x, x ≥ 1.
Za x < 1 je f ′ (x) = 3x2 , pa je f ′ (x) > 0 za x ∈ (−∞, 0) ∪ (0, 1) i f ′ (0) = 0. Za x > 1

1
imamo da je f ′ (x) = √ > 0.
2 x
Kako je
x3 − 1
f−′ (1) = lim = lim (x2 + x + 1) = 3
x→1−0 x − 1 x→1−0
i √
′ x−1 1 1 1
f+ (1) = lim = lim √ = = ,
x→1+0 x − 1 x→1+0 x+1 1+1 2
to funkcija f nema izvod u tački x = 1. Budući da je funkcija f neprekidna na R i ima
pozitivan izvod u svakoj tački x ∈ R \ {0, 1}, to na osnovu Teoreme 4.107 sledi da je f
strogo rastuća funkcija na skupu R.
√
(ii) Funkcija f (x) = 5 x ima prvi izvod u svakoj tački x ̸= 0:
1 4 1 1
f ′ (x) = x− 5 = √ > 0.
5 5 5 x4
Izvod u tački x = 0 postoji samo u širem smislu:
√
f (x) − f (0) 5
x 1
f ′ (0) = lim = lim = lim √ = +∞.
x→0 x−0 x→0 x x→0 5 x4
Funkcija f je neprekidna na R i svuda sa izuzetkom tačke x = 0 ima konačan pozitivan

izvod, pa na osnovu Teoreme 4.107 zaključujemo da je f strogo rastuća funkcija na skupu
R. •
Teorema 4.109. (Potrebni uslovi za egzistenciju ekstremuma) Neka je funkcija f defin-

isana u okolini tačke x0 . Ako je x0 tačka lokalnog ekstremuma, onda izvod f ′ (x0 ) ili ne
postoji ili je f ′ (x0 ) = 0.
Dokaz. Ako postoji izvod u tački lokalnog ekstremuma, onda je na osnovu Fermaove
tereme on jednak 0.
Sledeće dve teoreme govore o dovoljnim uslovima za egzistenciju strogog lokalnog
ekstremuma funkcije.
Teorema 4.110. (Dovoljni uslovi za egzistenciju strogog lokalnog ekstremuma-prvo prav-

ilo) Neka je funkcija f definisana u okolini U tačke x0 i neka je diferencijabilna u svim
tačkama iz U sa izuzetkom eventualno tačke x0 u kojoj je inače neprekidna. Ako izvod
menja znak pri prolasku argumenta kroz tačku x0 , tj. ako postoji δ > 0 tako da f ′ ima
jedan znak u okolini (x0 − δ, x0 ), a suprotan u okolini (x0 , x0 + δ), onda je x0 tačka
strogog lokalnog ekstremuma. Pri tome, ako je f ′ (x) > 0 za x ∈ (x0 − δ, x0 ), a f ′ (x) < 0
za x ∈ (x0 , x0 + δ), onda je x0 tačka strogog lokalnog maksimuma. Ako je pak f ′ (x) < 0
za x ∈ (x0 − δ, x0 ) i f ′ (x) > 0 za x ∈ (x0 , x0 + δ), onda je x0 tačka strogog lokalnog
minimuma.
Dokaz. Neka je f ′ (x) > 0 za x ∈ (x0 − δ, x0 ) i f ′ (x) < 0 za x ∈ (x0 , x0 + δ). Neka
je x ∈ (x0 − δ, x0 ) ∪ (x0 , x0 + δ). Funkcija f ispunjava uslove Lagranžove teoreme na
segmentu sa krajevima u tačkama x i x0 (na segmentu [x, x0 ] ako je x < x0 , a ako je
x > x0 , onda na segmentu [x0 , x]), odakle sledi da postoji tačka ξ izmed̄u x0 i x tako da
važi jednakost:
f (x) − f (x0 ) = f ′ (ξ)(x − x0 ). (4.144)
Ako je x < x0 , onda je x − x0 < 0, i budući da je x < ξ < x0 , imamo da je f ′ (ξ) > 0, te
iz (4.144) sledi da je f (x) − f (x0 ) < 0, tj. f (x) < f (x0 ).
Ako je x > x0 , onda je x − x0 > 0 i f ′ (ξ) < 0, jer je u ovom slučaju x0 < ξ < x, pa
iz (4.144) sledi opet da je f (x) − f (x0 ) < 0, tj. f (x) < f (x0 ).
Prema tome, x0 je tačka strogog lokalnog maksimuma.
Analogno dokazujemo u drugom slučaju da je x0 je tačka strogog lokalnog minimuma.
Primer 4.111. Funkcija f (x) = |x − 1| ima izvod za svako x ̸= 1, nema izvod u tacki
x = 1 (pokazuje se slično kao u Primeru 4.5), ali je neprekidna u ovoj tački i
{
′ 1, x > 1,
f (x) =
−1, x < 1,
pa izvod funkcije menja znak pri prolasku argumenta kroz tačku 1, pri čemu je f ′ (x) < 0
za x < 1 i f ′ (x) > 0 za x > 1. Na osnovu Teoreme 4.110 zaključujemo da je 1 tačka
strogog lokalnog minimuma. •
Sledeći primer pokazuje da važenje uslova iz prethodne teoreme nije i potreban uslov
za egzistenciju strogog lokalnog ekstremuma.

{ 1
2x2 + x2 sin , x ̸= 0,
f (x) = x
0, x = 0.
Za x ̸= 0 važi
1
−1 ≤ sin ≤ 1,
x
pa je
1
−x2 ≤ x2 sin
≤ x2 .
x
Odavde dobijamo da za x ̸= 0 važe nejednakosti
1
x2 ≤ 2x2 + x2 sin ≤ 3x2 . (4.145)
x
Kako je f (0) = 0, iz (4.145) sledi
1
f (x) = 2x2 + x2 sin > 0 = f (0), za svako x ∈ R \ {0},
x
pa je 0 tačka strogog lokalnog minimuma.
1 1 1
Za x ̸= 0 imamo da je f ′ (x) = 4x + 2x sin − cos . Primetimo da za xn = i
x x 2nπ
1
zn = , n ∈ N, važi
(2n + 1)π
2 2 2
f ′ (xn ) = + sin 2nπ − cos 2nπ = − 1 < 0,
nπ 2nπ nπ
4 2 4
f ′ (zn ) = + sin(2n + 1)π−cos(2n + 1)π = +1 > 0.
(2n + 1)π (2n + 1)π (2n + 1)π
Takod̄e je
2
f ′ (−xn ) = − − 1 < 0,
nπ
4
f ′ (−zn ) = − + 1 > 0, za svako n ∈ N.
(2n + 1)π
Neka je δ > 0 proizvoljno. Kako lim xn = lim zn = 0, postoji n0 ∈ N tako da
n→∞ n→∞
za svako n ≥ n0 važi xn , zn ∈ (0, δ), i stoga −xn , −zn ∈ (−δ, 0). Prema tome, u svakoj
desnoj, a takod̄e i levoj okolini tačke x = 0 prvi izvod nema stalni znak već ga beskonačno
mnogo puta menja. •
Teorema 4.113. (Dovoljni uslovi za egzistenciju strogog lokalnog ekstremuma-drugo
pravilo) Neka je funkcija f n-puta diferencijabilna u tački a i neka je
f ′ (a) = f ′′ (a) = · · · = f (n−1) (a) = 0 i f (n) (a) ̸= 0, n ≥ 2. (4.146)
Ako je n neparan broj, funkcija f u tački a nema lokalni ekstremum.
Ako je n paran broj, funkcija f ima strogi lokalni ekstremum u tački a. Pri tome,
ako je f (n) (a) > 0, onda je a tačka strogog lokalnog minimuma, a ako je f (n) (a) < 0,
onda je a tačka strogog lokalnog maksimuma.
Dokaz. Budući da je funkcija f n-puta diferencijabilna u tački a, na osnovu Teoreme

4.89, za nju važi Tejlorova formula n-tog reda sa ostatkom u Peanovoj formi:
f ′′ (a) f (n) (a)
2! n!
(4.147)
Sada iz (4.147) i (4.146) sledi
f (n) (a)
f (x) − f (a) = (x − a)n + o((x − a)n ), x → a,
n!
Kako je f (n) (a) ̸= 0, to na osnovu Tvrd̄enja 3.174 (ii) sledi
( )
f (n) (a)
o((x − a) ) = o
n
(x − a) , x → a,
n
n!
pa je ( )
f (n) (a) f (n) (a)
f (x) − f (a) = (x − a)n + o (x − a)n , x → a.
n! n!
Iz Tvrd̄enja 3.174 (xi) sledi da postoji okolina (a − δ, a + δ) tačke a tako da je
( )
f (n) (a)
sgn (f (x) − f (a)) = sgn (x − a)n
n!
( ) (4.148)
f (n) (a)
= sgn · sgn ((x − a) ) za x ∈ (a − δ, a + δ).
n
n!
Ako je n neparan broj, onda izraz (x − a)n menja znak pri prolasku argumenta kroz
tačku a. Naime, za x ∈ (a−δ, a) je x−a < 0, pa je i (x−a)n < 0, tj. sgn ((x−a)n )) = −1,
dok za x ∈ (a, a + δ) važi x − a > 0 i stoga i (x − a)n > 0, tj. sgn ((x − a)n )) = 1. Sada
iz (4.148) sledi
( )
f (n) (a)
sgn (f (x) − f (a)) = −sgn za x ∈ (a − δ, a),
n!
( )
f (n) (a)
sgn (f (x) − f (a)) = sgn za x ∈ (a, a + δ).
n!
Odavde zaključujemo da priraštaj funkcije f (x) − f (a) menja znak pri prolasku argu-
menta kroz tačku a, što na osnovu Napomene 4.52 povlači da a nije tačka lokalnog
ekstremuma funkcije f .
Ako je n paran broj, onda izraz (x − a)n ne menja znak pri prolasku argumenta kroz
tačku a, tj. za svako x ∈ (a − δ, a + δ) \ {a} ovaj izraz je pozitivan, tj. sgn ((x − a)n ) = 1.
Sada iz (4.148) sledi
( )
f (n) (a)
sgn (f (x) − f (a)) = sgn , za x ∈ (a − δ, a + δ) \ {a}.
n!
Odavde sledi da priraštaj funkcije f (x) − f (a) ne menja znak pri prolasku argumenta
kroz tačku a, što znači da je a tačka lokalnog ekstremuma funkcije f . Pritom, ako je
f (n) (a) < 0, onda je priraštaj funkcije f (x)−f (a) < 0 za svako x ∈ (a−δ, a+δ)\{a}, pa je
a je tačka strogog lokalnog maksimuma. Ako je pak f (n) (a) > 0, onda je f (x) − f (a) > 0
za svako x ∈ (a − δ, a + δ) \ {a}, pa je a je tačka strogog lokalnog minimuma.
Ova teorema ima uže područje primene od prethodne, s obzirom da se ne može pri-
meniti u slučaju kada funkcija nije diferencijabilna u tački u kojoj ispitujemo postojanje
lokalnog ekstremuma.
Posledica 4.114. Neka je funkcija f dva puta diferencijabilna u tački a i neka je f ′ (a) =
0 i f ′′ (a) ̸= 0. Ako je f ′′ (a) > 0, onda funkcija f u tački a ima strogi lokalni minimum,
a ako je f ′′ (a) < 0, onda funkcija f u tački a ima strogi lokalni maksimum.
Dokaz. Sledi iz Teoreme 4.113 za slučaj kada je n = 2.
Primer 4.115. Za funkciju f (x) = xex važi da je f ′ (x) = (x + 1)ex , f ′′ (x) = (x + 2)ex ,
f ′ (−1) = 0 i f ′′ (−1) = e−1 > 0, pa na osnovu Posledice 4.114 funkcija f ima strogi
lokalni minimum u tački −1.
Primer 4.116. Neka je f (x) = ax2 + bx + c, gde(su a,) b, c ∈ R, a (̸= 0. Tada ′
) je f (x) =
b b
2ax + b i f ′′ (x) = 2a za svako x ∈ R. Kako je f ′ − = 0 i f ′′ − = 2a ̸= 0, to
2a 2a
b
na osnovu Posledice 4.114 funkcija f ima strogi lokalni ekstremum u tački x = − i to
2a
strogi lokalni minimum ako je a > 0, a strogi lokalni maksimum ako je a < 0.
Primer 4.117. Neka je f (x) = 14 x4 −x3 +x2 −5, x ∈ R. Tada je f ′ (x) = x3 −3x2 +2x =
x(x2 − 3x + 2) = x(x − 1)(x − 2) i f ′′ (x) = 3x2 − 6x + 2. Prema tome,
f ′ (x) = 0 ⇐⇒ x = 0 ∨ x = 1 ∨ x = 2.
Kako je f ′′ (0) = 2 > 0, f ′′ (1) = −1 < 0 i f ′′ (2) = 2 > 0, to na osnovu Posledice 4.114
sledi da je 0 tačka strogog lokalnog minimuma, 1 tačka strogog lokalnog maksimuma i 2
tačka strogog lokalnog minimuma. •
Primer 4.118. Neka je f (x) = ex + e−x + 2 cos x. Proverimo da li je tačka x = 0 tačka
strogog lokalnog ekstremuma. Kako je
f ′ (x) = ex − e−x − 2 sin x, f ′ (0) = 0,

f ′′ (x) = ex + e−x − 2 cos x, f ′′ (0) = 0,
f ′′′ (x) = ex − e−x = 2 sin x, f ′′′ (0) = 0,
f IV (x) = ex + e−x + 2 cos x, f IV (0) = 4 > 0,
to na osnovu Teoreme 4.113 sledi da je 0 tačka strogog lokalnog minimuma.
Sledeći prmer pokazuje da obrat Teoreme 4.113 ne važi, drugim rečima, da su uslovi u
Teoremi 4.113 samo dovoljni ali ne i potrebni za egzistenciju strogog lokalnog ekstremuma
u nekoj tački.
Primer 4.119. Neka je {

e− x2 ,
1
f (x) = x ̸= 0,
0, x = 0.
Kako je f (x) > 0 = f (0) za svako x ̸= 0, sledi da ova funkcija
( ima strogi
) lokalni minimum
2 6 4
u 0. Za x ̸= 0 imamo da je je f ′ (x) = 3 e− x2 i f ′′ (x) = − 4 + 6 e− x2 . Indukcijom
1 1
x x x
se može pokazati da je ( )
1
e− x2 , n ∈ N,
1
f (n) (x) = Pn (4.149)
x
gde je Pn polinom sa celobrojnim koeficijentima stepena 3n. Takod̄e indukcijom dokazu-
jemo da funkcija f ima izvode ma kog reda u 0 i da su svi oni jednaki 0.
Nad̄imo
e− x2
1
1
f (x) − f (0)
lim = lim = lim x1 . (4.150)
x→0 x x→0 x x→0 x2
e
Poslednji limes nalazimo primenom teoreme o graničnoj vrednosti složene funkcije i
1 1 1
Lopitalove teoreme. Koristimo smenu y = , pri čemu → −∞ kad x → −0 i → +∞
x x x
kad x → +0. Primenom Lopitalovog pravila 4.82 dobijamo
(∞) ( )
y (y)′ 1 1
lim = = lim 2 ′ = lim 2 = =0
y→+∞ ey 2 ∞ y→+∞ y
(e ) y→+∞ 2ye y ∞
y
i takod̄e, lim = 0. Na osnovu teoreme o graničnoj vrednosti složene funkcije
ey 2
y→−∞
1
y
(videti Teoremu 3.88 i komentar nakon ove teoreme) sledi lim x1 = lim y2 = 0 i
x→+0 x2 y→+∞ e
e
1
y
lim x1 = lim y2 = 0, pa je
x→−0 x2 y→−∞ e
e
1
x
lim 1 = 0. (4.151)
x→0
e x2
Iz (4.150) i (4.151) sledi f ′ (0) = 0.
ym
Indukcijom, uz primenu Lopitalovog pravila, može se pokazati da je lim =
y→+∞ ey 2
ym
lim = 0 za svako m ∈ N, odakle na osnovu već pomenute teoreme o graničnoj
y→−∞ ey 2
vrednosti složene funkcije dobijamo da je
1
xm
lim 1 = 0, za svako m ∈ N. (4.152)
x→0
e x2
Pretpostavimo da je funkcija f ima izvod n-tog reda u 0 i da je f (n) (0) = 0. Dokažimo
da je f (n+1) (0) = 0. Kako je
( ) ( )
1 − 12 1 1
Pn e x Pn
f (x) − f (0)
(n) (n)
x x x
= = 1 (4.153)
x x e x2
4.9. Konveksne i konkavne funkcije 361
c
i budući da brojilac u (4.153) pretstavlja zbir sabiraka oblika gde je m ∈ N i c ∈ Z,
xm
s obzirom na (4.152), zaključujemo da je
( )
1 1
Pn
f (n) (x) − f (n) (0) x x
lim = lim 1 = 0,
x→0 x x→0
e x2
i prema tome f (n+1) (0) = 0. •
4.10 Konveksne i konkavne funkcije
Definicija i osobine
Neka je data funkcija f : (a, b) → R i neka x1 , x2 ∈ (a, b) tako da je x1 < x2 .

Jednačina sečice odred̄ene tačkama A(x1 , f (x1 )) i B(x2 , f (x2 )) je
f (x2 ) − f (x1 )
y = f (x1 ) + (x − x1 )
x2 − x1
f (x1 )(x2 − x1 ) + f (x2 )(x − x1 ) − f (x1 )(x − x1 )
=
x2 − x1
f (x1 )(x2 − x1 − x + x1 ) + f (x2 )(x − x1 )
=
x2 − x1
f (x1 )(x2 − x) + f (x2 )(x − x1 )
=
x2 − x1
x2 − x x − x1
= f (x1 ) + f (x2 ).
x2 − x1 x2 − x1
x2 − x x − x1
Neka je l(x) = f (x1 ) + f (x2 ). Tada jednačina sečice glasi:
x2 − x1 x2 − x1
y = l(x).
Primetimo da je l(x1 ) = f (x1 ) i l(x2 ) = f (x2 ).

Definicija 4.120. Funkcija f : (a, b) → R je konveksna (konkavna) na intervalu (a, b)
ako za svake tri tačke x1 , x, x2 ∈ (a, b), takve da je x1 < x < x2 , važi nejednakost
f (x) ≤ l(x), (4.154)

(f (x) ≥ l(x)) (4.155)
tj.
x2 − x x − x1
f (x) ≤ f (x1 ) + f (x2 ) (4.156)
x2 − x1 x2 − x1
x2 − x x − x1
(f (x) ≥ f (x1 ) + f (x2 )). (4.157)
x2 − x1 x2 − x1
Ako je
f (x) < l(x),

(f (x) > l(x))
onda kažemo da je funkcija f strogo konveksna (strogo konkavna) na intervalu (a, b).
f (x )
l(x)
l(x)
f(x)
a x1 x x2 b a x1 x x2 b
Primetimo da će (4.154), odnosno (4.156), ((4.155), odnosno (4.157)) važiti i kad je
x = x1 ili x = x2 (tada je f (x1 ) = l(x1 ) i f (x2 ) = l(x2 )).
Uslov konveksnosti (konkavnosti) ima sledeću geometrijsku interpretaciju: ako je

funkcija konveksna (konkavna) na intervalu (a, b), onda za svake dve tačke x1 , x2 ∈
(a, b), takve da je x1 < x2 , sve tačke duži AB sečice odred̄ene tačkama A(x1 , f (x1 )) i
B(x2 , f (x2 )) ne ,,leže“ ispod (iznad) tačaka (x, f (x)) grafika funkcije za koje je x1 < x <
x2 , odnosno, sve tačke (x, f (x)) grafika funkcije za koje je x1 < x < x2 ,,leže“ ispod ili
na (iznad ili na) sečici odred̄enoj tačkama A(x1 , f (x1 )) i B(x2 , f (x2 )).
Ako je funkcija strogo konveksna (strogo konkavna) na intervalu (a, b), onda za svake
dve tačke x1 , x2 ∈ (a, b), takve da je x1 < x2 , sve tačke (x, f (x)) grafika funkcije za koje
je x1 < x < x2 ,,leže“ ispod (iznad ) sečice odred̄ene tačkama A(x1 , f (x1 )) i B(x2 , f (x2 )).
Pre nego što damo sledeću karakterizaciju konveksnih (konkavnih) funkcija, dokažimo
sledeće jednostavno tvrd̄enje.
Lema 4.121. Tačka x ∈ R pripada segmentu [x1 , x2 ] (x1 < x2 ) ako i samo ako postoje
nenegativni brojevi λ1 i λ2 takvi da je λ1 + λ2 = 1 i x = λ1 x1 + λ2 x2 .
Dokaz. Neka x ∈ [x1 , x2 ]. Tada sistem jednačina sa nepoznatima λ1 i λ2 ,

{
λ1 + λ2 = 1,
λ1 x1 + λ2 x2 = x,
na osnovu Kramerovog pravila, ima jedinstveno rešenje jer je determinanta sistema x2 −

x1 ̸= 0:
1 1 1 1

x x2 x2 − x x1 x x − x1
λ1 = = , λ2 = = ,
1 1 x2 − x1 1 1 x2 − x1

x1 x2 x1 x2
i pritom je λ1 ≥ 0 i λ2 ≥ 0.
Obrnuto, pretpostavimo da je x = λ1 x1 + λ2 x2 , gde su λ1 ≥ 0, λ2 ≥ 0 i λ1 + λ2 = 1.
Kako je λ1 ≥ 0, iz x1 < x2 sledi λ1 x1 ≤ λ1 x2 , a zbog λ2 ≥ 0 imamo da je λ2 x1 ≤ λ2 x2 .
Odavde, budući da je λ1 + λ2 = 1, sledi
x1 = (λ1 + λ2 )x1 = λ1 x1 + λ2 x1 ≤ λ1 x1 + λ2 x2 = x ≤ λ1 x2 + λ2 x2 = (λ1 + λ2 )x2 = x2 .
Tvrd̄enje 4.122. Funkcija f : (a, b) → R je konveksna (konkavna) na intervalu (a, b)

ako i samo ako za svake dve tačke x1 , x2 ∈ (a, b) i za svaka dva nenegativna realna broja
λ1 i λ2 , takva da je λ1 + λ2 = 1, važi nejednakost
f (λ1 x1 + λ2 x2 ) ≤ λ1 f (x1 ) + λ2 f (x2 ) (4.158)

(f (λ1 x1 + λ2 x2 ) ≥ λ1 f (x1 ) + λ2 f (x2 )).
Funkcija je strogo konveksna (strogo konkavna) ako i samo ako za svake dve tačke
x1 , x2 ∈ (a, b), x1 ̸= x2 , i za svaka dva pozitivna realna broja λ1 i λ2 , takva da je
λ1 + λ2 = 1, važi nejednakost
f (λ1 x1 + λ2 x2 ) < λ1 f (x1 ) + λ2 f (x2 )

(f (λ1 x1 + λ2 x2 ) > λ1 f (x1 ) + λ2 f (x2 )).
Dokaz. Neka je funkcija f : (a, b) → R je konveksna na intervalu (a, b). Tada za svake
dve tačke x1 , x2 ∈ (a, b), takve da je x1 < x2 i svako x ∈ [x1 , x2 ], važi nejednakost
x2 − x x − x1
f (x) ≤ f (x1 ) + f (x2 ). (4.159)
x2 − x1 x2 − x1
Neka su λ1 i λ2 dva nenegativna broja takva da je λ1 + λ2 = 1. Tada na osnovu Leme

4.121 imamo da λ1 x1 + λ2 x2 ∈ [x1 , x2 ] i stoga za x = λ1 x1 + λ2 x2 važi nejednakost
(4.159):
x2 − (λ1 x1 + λ2 x2 ) λ1 x1 + λ2 x2 − x1
f (λ1 x1 + λ2 x2 ) ≤ f (x1 ) + f (x2 ) =
x2 − x1 x2 − x1
(1 − λ2 )x2 − λ1 x1 λ2 x2 − (1 − λ1 )x1
= f (x1 ) + f (x2 ) =
x2 − x1 x2 − x1
λ1 x2 − λ1 x1 λ2 x2 − λ2 x1
= f (x1 ) + f (x2 ) =
x2 − x1 x2 − x1
λ1 (x2 − x1 ) λ2 (x2 − x1 )
= f (x1 ) + f (x2 ) =
x2 − x1 x2 − x1
= λ1 f (x1 ) + λ2 f (x2 ).
Obrnuto, neka za svake dve tačke x1 , x2 ∈ (a, b) i za svaka dva nenegativna realna broja
λ1 i λ2 , takva da je λ1 + λ2 = 1, važi nejednakost (4.158). Neka je sada x1 < x2 i
neka je x proizvoljna tačka iz segmenta [x1 , x2 ]. Tada na osnovu Leme 4.121 sledi da za
x2 − x x − x1
nenegativne brojeve λ1 = i λ2 = važi λ1 + λ2 = 1 i x = λ1 x1 + λ2 x2 ,
x2 − x1 x2 − x1
pa je
( )
x2 − x x − x1
f (x) = f x1 + x2
x2 − x1 x2 − x1
x2 − x x − x1
≤ f (x1 ) + f (x2 ).
x2 − x1 x2 − x1
Prema tome, funkcija f je konveksna na intervalu (a, b).
f( x1)+ f(x2)
f( x1+ x2 )
x1 x1+ x2 x2
Primer 4.123. Funkcija f (x) = ax + b je konveksna i konkavna na R (i prema tome,

nije strogo konveksna niti strogo konkavna na R). Zaista, neka su λ1 i λ2 nenegativni
brojevi takvi da je λ1 + λ2 = 1, i neka su x1 , x2 ∈ R. Tada je
f (λ1 x1 + λ2 x2 ) = a(λ1 x1 + λ2 x2 ) + b = a(λ1 x1 + λ2 x2 ) + (λ1 + λ2 )b

= λ1 (ax1 + b) + λ2 (ax2 + b) = λ1 f (x1 ) + λ2 f (x2 ). •
Primer 4.124. Funkcija f (x) = x2 je strogo konveksna na R, jer za proizvoljne x1 , x2 ∈

R takve da je x1 ̸= x2 , i za proizvoljne pozitivne brojeve λ1 i λ2 , takve da je λ1 + λ2 = 1,
važi
f (λ1 x1 + λ2 x2 ) = (λ1 x1 + λ2 x2 )2 = λ21 x21 + 2λ1 λ2 x1 x2 + λ22 x22

= λ1 (1 − λ2 )x21 + 2λ1 λ2 x1 x2 + λ2 (1 − λ1 )x22
= λ1 x21 + λ2 x22 − λ1 λ2 (x21 − 2x1 x2 + x22 )
= λ1 x21 + λ2 x22 − λ1 λ2 (x1 − x2 )2
< λ1 x21 + λ2 x22 = λ1 f (x1 ) + λ2 f (x2 ). •

ako i samo ako za svake tri tačke x1 , x, x2 ∈ (a, b), takve da je x1 < x < x2 , važi
nejednakost
f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x)

≤ (4.160)
x − x1 x2 − x
( )
f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x)
≥ .
x − x1 x2 − x
Funkcija f je strogo konveksna (strogo konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo ako za
svake tri tačke x1 , x, x2 ∈ (a, b), takve da je x1 < x < x2 , važi nejednakost
f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x)

< (4.161)
x − x1 x2 − x
( )
f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x)
> .
x − x1 x2 − x
Dokaz. Neka je funkcija f konveksna na intervalu (a, b) i neka su x1 , x, x2 tačke iz

intervala (a, b) takve da je x1 < x < x2 . Tada je
x2 − x x − x1
f (x) ≤ f (x1 ) + f (x2 ). (4.162)
x2 − x1 x2 − x1
Množenjem poslednje nejednakosti sa x2 − x1 (x2 − x1 > 0) dobijamo
(x2 − x1 )f (x) ≤ (x2 − x)f (x1 ) + (x − x1 )f (x2 ),
pa je
(x2 − x + x − x1 )f (x) ≤ (x2 − x)f (x1 ) + (x − x1 )f (x2 ),
tj.
(x2 − x)f (x) + (x − x1 )f (x) ≤ (x2 − x)f (x1 ) + (x − x1 )f (x2 ),
Odavde sledi
(x2 − x)(f (x) − f (x1 )) ≤ (x − x1 )(f (x2 ) − f (x)),
pa deobom sa pozitivnim brojem (x2 − x)(x − x1 ) dobijamo nejednakost (4.160).
Obrnuto, neka za proizvoljne tri tačke x1 , x, x2 ∈ (a, b), takve da je x1 < x < x2 ,
važi nejednakost (4.160). Tada obrnutim redom u odnosu na dokaz prethodnog smera
dokazujemo da iz nejednakosti (4.160) sledi nejednakost (4.162), što znači da je funkcija
f konveksna na intervalu (a, b).
Tvrd̄enje 4.125 ima sledeću geometrijsku interpretaciju: funkcija f : (a, b) → R je
konveksna (konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo ako za svake tri tačke x1 , x, x2 ∈
(a, b), takve da je x1 < x < x2 , koeficijent pravca sečice kroz tačke A(x1 , f (x1 )) i
B(x, f (x)) je manji ili jednak (veći ili jednak) od koeficijenta pravca sečice kroz tačke
B(x, f (x)) i C(x2 , f (x2 )), odnosno tangens ugla, koji sečica kroz tačke A(x1 , f (x1 )) i
B(x, f (x)) gradi sa pozitivnim delom x-ose, je manji ili jednak (veći ili jednak) od tan-
gensa ugla koji sečica kroz tačke B(x, f (x)) i C(x2 , f (x2 )) gradi sa pozitivnim delom
x-ose.
f(x )-f(x)
C kBC = x 2 - x
A 2
f(x)-f(x1) B
kAB = x - x1
a x1 x x2 b

ako i samo ako za svake tri tačke x1 , x2 , x3 , takve da je a < x1 < x2 < x3 < b, važi
nejednakost
f (x2 ) − f (x1 ) f (x3 ) − f (x1 )

≤ (4.163)
x2 − x1 x3 − x1
( )
f (x2 ) − f (x1 ) f (x3 ) − f (x1 )
≥ .
x2 − x1 x3 − x1
Funkcija f je strogo konveksna (strogo konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo ako za
svake tri tačke x1 , x2 , x3 , takve da je a < x1 < x2 < x3 < b, važi nejednakost
f (x2 ) − f (x1 ) f (x3 ) − f (x1 )

< (4.164)
x2 − x1 x3 − x1
( )
f (x2 ) − f (x1 ) f (x3 ) − f (x1 )
> .
x2 − x1 x3 − x1
Dokaz. Neka je funkcija f konveksna na intervalu (a, b) i neka su x1 , x2 , x3 tačke iz

intervala (a, b) takve da je x1 < x2 < x3 . Tada je
x3 − x2 x2 − x1
f (x2 ) ≤ f (x1 ) + f (x3 ). (4.165)
x3 − x1 x3 − x1
Oduzimajući f (x1 ) od obe strane ove nejednakosti, dobijamo

( )
x3 − x2 x2 − x1
f (x2 ) − f (x1 ) ≤ − 1 f (x1 ) + f (x3 ) =
x3 − x1 x3 − x1
x3 − x2 − x3 + x1 x2 − x1
= f (x1 ) + f (x3 ) =
x3 − x1 x3 − x1
x1 − x2 x2 − x1
= f (x1 ) + f (x3 ) =
x3 − x1 x3 − x1
x2 − x1
= (f (x3 ) − f (x1 )),
x3 − x1
odakle deobom sa x2 − x1 > 0 sledi (4.163).

Obrnutim rasud̄ivanjem, iz (4.163) sledi (4.165). Prema tome, ako za tri tačke
x1 , x2 , x3 ∈ (a, b) takve da je a < x1 < x2 < x3 < b važi nejednakost (4.163), onda
važi i nejednakost (4.165), pa zaključujemo da je funkcija f konveksna na intervalu
(a, b).
Geometrijaska interpretacija Tvrd̄enja 4.126 je sledeća: funkcija f : (a, b) → R je
konveksna (konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo ako za svake tri tačke x1 , x2 , x3 ∈
(a, b), takve da je x1 < x2 < x3 , koeficijent pravca sečice kroz tačke A(x1 , f (x1 )) i
B(x2 , f (x2 )) je manji ili jednak (veći ili jednak) od koeficijenta pravca sečice kroz tačke
A(x1 , f (x1 )) i C(x3 , f (x3 )).
C f(x3)-f(x1)
A kAC = x3 - x1
B
f(x2)-f(x1)
kAB =
x2 - x 1
a x1 x2 x3 b

ako i samo ako za svake tri tačke x1 , x2 , x3 , takve da je a < x1 < x2 < x3 < b, važi
nejednakost
f (x3 ) − f (x1 ) f (x3 ) − f (x2 )
≤ (4.166)
x3 − x1 x3 − x2
( )
f (x3 ) − f (x1 ) f (x3 ) − f (x2 )
≥ .
x3 − x1 x3 − x2
Funkcija f je strogo konveksna (strogo konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo ako
za svake tri tačke x1 , x2 , x3 , takve da je a < x1 < x2 < x3 < b, važi nejednakost
f (x3 ) − f (x1 ) f (x3 ) − f (x2 )
< (4.167)
x3 − x1 x3 − x2
( )
f (x3 ) − f (x1 ) f (x3 ) − f (x2 )
> .
x3 − x1 x3 − x2
Dokaz. Neka je funkcija f konveksna na intervalu (a, b) i neka su x1 , x2 , x3 tačke iz

intervala (a, b) takve da je x1 < x2 < x3 . Tada je
x3 − x2 x2 − x1
f (x2 ) ≤ f (x1 ) + f (x3 ). (4.168)
x3 − x1 x3 − x1
Oduzimajući f (x3 ) od obe strane ove nejednakosti, dobijamo
( )
x3 − x2 x2 − x1
f (x2 ) − f (x3 ) ≤ f (x1 ) + − 1 f (x3 ) =
x3 − x1 x3 − x1
x3 − x2 x2 − x3
= f (x1 ) + f (x3 ) =
x3 − x1 x3 − x1
x2 − x3
= (f (x3 ) − f (x1 )),
x3 − x1
odakle deobom sa x2 − x3 < 0 sledi
f (x2 ) − f (x3 ) f (x3 ) − f (x1 )
≥ ,
x2 − x3 x3 − x1
f (x3 ) − f (x1 ) f (x3 ) − f (x2 )

pa je ≤ , tj. važi (4.166).
x3 − x1 x3 − x2
Obrnutim rasud̄ivanjem, iz (4.166) sledi (4.168). Prema tome, ako za tri tačke
x1 , x2 , x3 ∈ (a, b) takve da je a < x1 < x2 < x3 < b važi nejednakost (4.166), onda
važi i nejednakost (4.168), pa zaključujemo da je funkcija f konveksna na intervalu
(a, b).
Tvrd̄enje 4.127 ima sledeću geometrijsku interpretaciju: funkcija f : (a, b) → R je
konveksna (konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo ako za svake tri tačke x1 , x2 , x3 ∈
(a, b), takve da je x1 < x2 < x3 , koeficijent pravca sečice kroz tačke A(x1 , f (x1 )) i
C(x3 , f (x3 )) je manji ili jednak (veći ili jednak) od koeficijenta pravca sečice kroz tačke
B(x2 , f (x2 )) i C(x3 , f (x3 )).
Napomena 4.128. U definiciji konveksne funkcije, kao i u Tvrd̄enjima 4.122, 4.125,

4.126 i 4.127 interval (a, b) se može zameniti segmentom [a, b]. •
Teorema 4.129. Neka je f : (a, b) → R konveksna (konkavna) funkcija na intervalu

(a, b). Tada je f neprekidna na (a, b).
Dokaz. Neka je f konveksna funkcija na intervalu (a, b), i neka je x0 proizvoljna tačka
iz intervala (a, b). Pokažimo da je funkcija f neprekidna zdesna u x0 . Izaberimo tačke s
i t tako da je a < s < x0 < t < b. Neka je x proizvoljna tačka iz intervala (x0 , t). Prema
tome, a < s < x0 < x < t < b i zbog konveksnosti funkcije f , iz s < x0 < x sledi
x − x0 x0 − s
f (x0 ) ≤ f (s) + f (x), (4.169)
x−s x−s
dok iz x0 < x < t sledi
t−x x − x0
f (x) ≤ f (x0 ) + f (t). (4.170)
t − x0 t − x0
x−s
Iz (4.169) množenjem sa dobijamo
x0 − s
x−s x − x0
f (x0 ) ≤ f (s) + f (x).
x0 − s x0 − s
što zajedno sa (4.170) daje
x−s x − x0 t−x x − x0
f (x0 ) − f (s) ≤ f (x) ≤ f (x0 ) + f (t). (4.171)
x0 − s x0 − s t − x0 t − x0
Budući da je ( )
x−s x − x0
lim f (x0 ) − f (s) = f (x0 )
x→x0 +0 x0 − s x0 − s
i ( )
t−x x − x0
lim f (x0 ) + f (t) = f (x0 ),
x→x0 +0 t − x0 t − x0
iz (4.171) sledi
lim f (x) = f (x0 ).
x→x0 +0
Slično se dokazuje da je funkcija f neprekidna sleva u tački x0 .

Napominjemo da tvrd̄enje Teoreme 4.129 neće važiti ako se interval (a, b) zameni
segmentom [a, b]. Na primer, funkcija
{
0, ako je 0 ≤ x < 1,
f (x) = (4.172)
1, ako je x = 1.
je konveksna na segmentu [0, 1], ali nije neprekidna, jer nije neprekidna u 1 sleva.
Teorema 4.130. Neka je f : (a, b) → R konveksna funkcija. Tada u svakoj tački
x0 ∈ (a, b) funkcija ima levi i desni izvod i pritom je
f (x) − f (x0 ) f (x) − f (x0 )
f−′ (x0 ) = sup , f+′ (x0 ) = inf
x∈(a,x0 ) x − x0 x∈(x0 ,b) x − x0
i
f−′ (x0 ) ≤ f+′ (x0 ).
Dokaz. Neka su x1 , x2 tačke iz intervala (a, b) takve da je a < x1 < x2 < x0 . Iz

Tvrd̄enja 4.127 sledi
f (x0 ) − f (x1 ) f (x0 ) − f (x2 )
≤ ,
x0 − x1 x0 − x2
tj. važi nejednakost
f (x1 ) − f (x0 ) f (x2 ) − f (x0 )
≤ . (4.173)
x1 − x0 x2 − x0
f (x) − f (x0 )
Budući da je x1 < x2 , iz nejednakosti (4.173) sledi da je funkcija x 7→
x − x0
rastuća na intervalu (a, x0 ). Zato je
f (x) − f (x0 ) f (x) − f (x0 )
lim = sup ,
x→x0 −0 x − x0 x∈(a,x0 ) x − x0
f (x) − f (x0 )
tj. f−′ (x0 ) = sup .
x∈(a,x0 ) x − x0
Neka su x3 , x4 tačke iz intervala (a, b) takve da je x0 < x3 < x4 < b. Iz Tvrd̄enja
4.126 sledi
f (x3 ) − f (x0 ) f (x4 ) − f (x0 )
≤ . (4.174)
x3 − x0 x4 − x0
f (x) − f (x0 )
Budući da je x3 < x4 , iz nejednakosti (4.174) sledi da je funkcija x 7→
x − x0
rastuća na intervalu (x0 , b). Zato je
f (x) − f (x0 ) f (x) − f (x0 )
lim = inf ,
x→x0 +0 x − x0 x∈(x0 ,b) x − x0
f (x) − f (x0 )
tj. f+′ (x0 ) = inf .
x∈(x0 ,b) x − x0
Iz Tvrd̄enja 4.125 sledi da za svako x1 ∈ (a, x0 ) i svako x3 ∈ (x0 , b) važi nejednakost
f (x1 ) − f (x0 ) f (x3 ) − f (x0 )

≤ .
x1 − x0 x3 − x0
Zato je
f (x) − f (x0 ) f (x3 ) − f (x0 )
f−′ (x0 ) = sup ≤ , za svako x3 ∈ (x0 , b),
x∈(a,x0 ) x − x 0 x3 − x0
odakle sledi da je f−′ (x0 ) konačan broj, a takod̄e i
f (x3 ) − f (x0 )
f−′ (x0 ) ≤ inf = f+′ (x0 ),
x0 <x3 <b x3 − x0
pa je i f+′ (x0 ) konačan broj.
Slično se dokazuju sledeće teoreme:

Teorema 4.131. Neka je f : (a, b) → R konkavna funkcija. Tada u svakoj tački x0 ∈
(a, b) funkcija ima levi i desni izvod i pritom je
f (x) − f (x0 ) f (x) − f (x0 )

f−′ (x0 ) = inf , f+′ (x0 ) = sup
x∈(a,x0 ) x − x0 x∈(x0 ,b) x − x0
i
f−′ (x0 ) ≥ f+′ (x0 ).
Teorema 4.132. Neka je funkcija definisana na intervalu (a, b].
(4.132.1) Ako je funkcija f : (a, b] → R konveksna, onda ona ima levi izvod u tački b,
f (x) − f (b)
f−′ (b) = sup ,
x∈(a,b) x−b
i pritom f−′ (b) može biti konačan ili jednak +∞.

(4.132.2) Ako je funkcija f : (a, b] → R konkavna, onda ona ima levi izvod u tački b,
f (x) − f (b)
f−′ (b) = inf ,
x∈(a,b) x−b
i pritom f−′ (b) može biti konačan ili jednak −∞.

Teorema 4.133. Neka je funkcija definisana na intervalu [a, b).
(4.133.1) Ako je funkcija f konveksna na [a, b), onda ona ima desni izvod u tački a,
f (x) − f (a)
f+′ (a) = inf ,
x∈(a,b) x−a
i pritom f+′ (a) može biti konačan ili jednak −∞.

(4.133.2) Ako je funkcija f konkavna na intervalu [a, b), onda ona ima desni izvod u
tački a,
f (x) − f (a)
f+′ (a) = sup ,
x∈(a,b) x−a
i pritom f+′ (a) može biti konačan ili jednak +∞.
U vezi Teorema 4.132 i 4.133 videti Primere 4.147 i 4.148.
Tvrd̄enje 4.134. Neka je funkcija f definisana na intervalu (a, b].
(i) Neka je funkcija f konveksna (strogo konveksna) na intervalu (a, b). Ako postoji
konačna granična vrednost f (b − 0) i ako je f (b − 0) ≤ f (b) onda je f konveksna (strogo
konveksna) na intervalu (a, b].
(ii) Neka je funkcija f konkavna (strogo konkavna) na intervalu (a, b). Ako postoji
konačna granična vrednost f (b − 0) i ako je f (b − 0) ≥ f (b) onda je f konkavna (strogo
konkavna) na intervalu (a, b].
Dokaz. (i): Neka je f strogo konveksna na intervalu (a, b). Da bismo dokazali da je
f strogo konveksna na intervalu (a, b], na osnovu Tvrd̄enja 4.125 i Napomene 4.128,
dovoljno je dokazati da za svake tri tačke x1 , x2 , x3 , takve da je a < x1 < x2 < x3 ≤ b
važi nejednakost
f (x2 ) − f (x1 ) f (x3 ) − f (x2 )
< . (4.175)
x2 − x1 x3 − x2
Kako je f strogo konveksna na intervalu (a, b), ova nejednakost važi za svake tri tačke
x1 , x2 , x3 , takve da je a < x1 < x2 < x3 < b. Ostaje da dokažemo da za svake dve tačke
x1 , x2 , takve da je a < x1 < x2 < b, važi nejednakost:
f (x2 ) − f (x1 ) f (b) − f (x2 )
< . (4.176)
x2 − x1 b − x2
Neka su x1 , x2 tačke iz intervala (a, b) takve da je x1 < x2 . Iz dokaza Teoreme 4.130
f (x) − f (x2 )
sledi da je funkcija x 7→ strogo rastuća na intervalu (x2 , b), pa je
x − x2
f (x) − f (x2 ) f (x) − f (x2 )
lim = sup (4.177)
x→b−0 x − x2 x∈(x2 ,b) x − x2
i za svaku tačku x3 takvu da je x2 < x3 < b važi

f (x3 ) − f (x2 ) f (x) − f (x2 )
< sup . (4.178)
x3 − x2 x∈(x2 ,b) x − x2
f (x2 ) − f (x1 ) f (x3 ) − f (x2 )

Kako je < , za svaku tačku x3 takvu da je x2 < x3 < b, to
x2 − x1 x3 − x2
iz (4.177) i (4.178) sledi
f (x2 ) − f (x1 ) f (x) − f (x2 )
< lim . (4.179)
x2 − x1 x→b−0 x − x2
Budući da postoji f (b − 0) i da je f (b − 0) ≤ f (b) sledi
f (x) − f (x2 ) f (b − 0) − f (x2 ) f (b) − f (x2 )

lim = ≤ . (4.180)
x→b−0 x − x2 b − x2 b − x2
Iz (4.179) i (4.180) sledi (4.176).

Slično se dokazuje naredno tvrd̄enje.
Tvrd̄enje 4.135. Neka je funkcija f definisana na intervalu [a, b).

(i) Neka je funkcija f konveksna (strogo konveksna) na intervalu (a, b). Ako postoji
konačna granična vrednost f (a + 0) i ako je f (a) ≥ f (a + 0) onda je f konveksna (strogo
konveksna) na intervalu [a, b).
(ii) Neka je funkcija f konkavna (strogo konkavna) na intervalu (a, b). Ako postoji
konačna granična vrednost f (a + 0) i ako je f (a) ≤ f (a + 0) onda je f konkavna (strogo
konkavna) na intervalu [a, b).
Posledica 4.136. Neka je funkcija f definisana na intervalu (a, b]. Ako je f konveksna
(strogo konveksna, konkavna, strogo konkavna) na intervalu (a, b) i ako je neprekidna sl-
eva u b, onda je f konveksna (strogo konveksna, konkavna, strogo konkavna) na intervalu
(a, b].
Posledica 4.137. Neka je funkcija f definisana na intervalu [a, b). Ako je f konveksna
(strogo konveksna, konkavna, strogo konkavna) na intervalu (a, b) i ako je neprekidna
zdesna u a, onda je f konveksna (strogo konveksna, konkavna, strogo konkavna) na
intervalu [a, b).
Ispitivanje konveksnosti i konkavnosti pomoću izvoda
Sledeća teorema daje potreban i dovoljan uslov da diferencijabilna funkcije bude

konveksna (konkavna).
Teorema 4.138. Neka je funkcija f : (a, b) → R diferencijabilna. Tada je f konveksna

(strogo konveksna) na intervalu (a, b) ako i samo ako f ′ raste (strogo raste) na tom
intervalu.
Dokaz. Neka je f konveksna funkcija na intervalu (a, b) i neka su x1 , x, x2 proizvoljne

tačke iz intervala (a, b) takve da je x1 < x < x2 . Iz Tvrd̄enja 4.125 sledi
f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x)

≤ . (4.181)
x − x1 x2 − x
Iz nejednakosti (4.181) prelaskom prvo na limes lim dobijamo

x→x1 +0
f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x)

lim ≤ lim . (4.182)
x→x1 +0 x − x1 x→x1 +0 x2 − x
f (x) − f (x1 )
Budući da funkcija f ima izvod u tački x1 , to je lim = f ′ (x1 ), a kako
x − x1
x→x1 +0
f (x2 ) − f (x)
je funkcija f i neprekidna u tački x1 (Teorema 4.17), to je lim =
x→x1 +0 x2 − x
f (x2 ) − f (x1 )
, pa iz (4.182) dobijamo da je
x2 − x1
f (x2 ) − f (x1 )
f ′ (x1 ) ≤ . (4.183)
x2 − x1
Ako u nejednakosti (4.181) pred̄emo na limes lim dobijamo

x→x2 −0
f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x)

lim ≤ lim . (4.184)
x→x2 −0 x − x1 x→x2 −0 x2 − x
f (x2 ) − f (x)
Funkcija f ima izvod u tački x2 , pa je lim = f ′ (x2 ), a kako je funkcija
x→x2 −0 x2 − x
f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x1 )
f i neprekidna u tački x2 , to je lim = . Prema tome,
x→x2 −0 x − x1 x2 − x1
f (x2 ) − f (x1 )
≤ f ′ (x2 ). (4.185)
x2 − x1
Sada iz (4.183) i (4.185) sledi

f ′ (x1 ) ≤ f ′ (x2 ),
te je funkcija f ′ rastuća na intervalu (a, b).
Ako je funkcija f strogo konveksna na intervalu (a, b), onda iz već dokazanog dela
sledi da je f ′ rastuća funkcija na intervalu (a, b). Pokažimo da je f ′ strogo rastuća na
(a, b). Iz Tvrd̄enja 4.125 sledi
f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x)

< . (4.186)
x − x1 x2 − x
Funkcija f ispunjava uslove Lagranžove teoreme na segmentima [x1 , x] i [x, x2 ], pa postoje

tačke ξ1 ∈ (x1 , x) i ξ2 ∈ (x, x2 ) takve da je
f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x)

= f ′ (ξ1 ) i = f ′ (ξ2 ).
x − x1 x2 − x
Iz (4.186) sledi
f ′ (ξ1 ) < f ′ (ξ2 ).
Budući da je x1 < ξ1 < x < ξ2 < x2 , a funkcija f ′ rastuća, to je
f ′ (x1 ) ≤ f ′ (ξ1 ) < f ′ (ξ2 ) ≤ f ′ (x2 ).
Dakle, f ′ (x1 ) < f ′ (x2 ), pa je funkcija f ′ strogo rastuća na intervalu (a, b).
Obrnuto, pretpostavimo da je f ′ rastuća (strogo rastuća) na intervalu (a, b) i neka
su x1 , x, x2 ∈ (a, b) proizvoljne tačke takve da je x1 < x < x2 . Funkcija f ispunjava
uslove Lagranžove teoreme na segmentima [x1 , x] i [x, x2 ], pa postoje tačke ξ1 ∈ (x1 , x)
i ξ2 ∈ (x, x2 ) takve da je
f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x)

= f ′ (ξ1 ) i = f ′ (ξ2 ). (4.187)
x − x1 x2 − x
Budući da je ξ1 < ξ2 , to je f ′ (ξ1 ) ≤ f ′ (ξ2 ) (f ′ (ξ1 ) < f ′ (ξ2 )), pa iz (4.187) sledi
f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x)

≤
x − x1 x2 − x
( )
f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x)
< .
x − x1 x2 − x
Sada na osnovu Tvrd̄enja 4.125 zaključujemo da je funkcija f konveksna (strogo konvek-

sna) na intervalu (a, b).
Slično se dokazuje sledeća teorema:
Teorema 4.139. Neka je funkcija f : (a, b) → R diferencijabilna. Tada je f konkavna

(strogo konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo ako f ′ opada (strogo opada) na tom
intervalu.
Iz Teorema 4.138 i 4.139 sledi sledeće tvrd̄enje.
Teorema 4.140. Neka je funkcija f : (a, b) → R dva puta diferencijabilna na intervalu

(a, b). Tada je funkcija f konveksna (konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo ako je
f ′′ (x) ≥ 0 (f ′′ (x) ≤ 0) za svako x ∈ (a, b).
Ako je f ′′ (x) > 0 (f ′′ (x) < 0) za svako x ∈ (a, b), onda je funkcija f strogo konveksna
(strogo konkavna) na intervalu (a, b).
Primer 4.141. Funkcija f (x) = ax2 + bx + c, a, b, c ∈ R, a ̸= 0, je dva puta diferencija-

bilna na R i f ′′ (x) = 2a za svako x ∈ R. Na osnovu Teoreme 4.140 sledi da je f strogo
konveksna na R ako je a > 0. Ako je pak a < 0, onda je funkcija f strogo konkavna na
R. •
Primer 4.142. Funkcija f (x) = ax , a > 0, a ̸= 1, je dva puta diferencijabilna na R

i f ′′ (x) = ax ln2 a > 0, za svako x ∈ R. Na osnovu Teoreme 4.140 sledi da je f strogo
konveksna na R. •
x
f(x)=a
a>1
x
f(x)=a
a<1
Primer 4.143. Funkcija f (x) = loga x, a > 0, a ̸= 1, je dva puta diferencijabilna na

intervalu (0, +∞) i
1 1
f ′ (x) = , f ′′ (x) = − , x ∈ (0, +∞).
x ln a x2 ln a
Ako je a ∈ (0, 1), onda je f ′′ (x) > 0 za svako x ∈ (0, +∞), pa je funkcija f strogo
konveksna na intervalu (0, +∞).
Kada je a > 1, onda je f ′′ (x) < 0 za svako x ∈ (0, +∞), i stoga je funkcija f strogo
konkavna na intervalu (0, +∞). •
f(x)=logax f(x)=logax
0<a<1 a>1
Primer 4.144. Funkcija f (x) = xa , a ∈ R, je dva puta diferencijabilna na intervalu

(0, +∞):
f ′ (x) = axa−1 , f ′′ (x) = a(a − 1)xa−2 .
Za a ∈ (−∞, 0) ∪ (1, +∞), f ′′ (x) > 0 za svako x ∈ (0, +∞), pa je funkcija f strogo
konveksna na intervalu (0, +∞).
Ako je a ∈ (0, 1), onda je f ′′ (x) < 0 za svako x ∈ (0, +∞), pa je funkcija f strogo
konkavna na intervalu (0, +∞). •
f(x)=xa f(x)=xa f(x)=xa

a>1 a<0 0<a<1
Napomena 4.145. Iz dokaza Teoreme 4.138 sledi da ako je funkcija f : [a, b] → R

diferencijabilna na segmentu [a, b] (pod izvodom u tački a podrazumevamo desni izvod,
a u tački b levi izvod) i konveksna (respektivno strogo konveksna, konkavna, strogo
konkavna) na segmentu [a, b], onda je f ′ rastuća (respektivno, strogo rastuća, opadajuća,
strogo opadajuća) funkcija na segmentu [a, b]. •
Napomena 4.146. Takod̄e iz dokaza Teoreme 4.138 sledi da ako je funkcija f : [a, b] →
R neprekidna na segmentu [a, b], diferencijabilna na intervalu (a, b) i ima izvod f ′ koji je
rastuća (respektivno, strogo rastuća, opadajuća, strogo opadajuća) funkcija na intervalu
(a, b), onda je funkcija f konveksna (respektivno, strogo konveksna, konkavna, strogo
konkavna) na segmentu [a, b]. Zato ako je f : [a, b] → R neprekidna na segmentu
[a, b], dva puta diferencijabilna na intervalu (a, b) i f ′′ (x) ≥ 0 (respektivno, f ′′ (x) > 0,
f ′′ (x) ≤ 0, f ′′ (x) < 0) za svako x ∈ (a, b), onda je f konveksna (respektivno, strogo
konveksna, konkavna, strogo konkavna) na segmentu [a, b]. Analogna tvrd̄enja bi važila
za funkciju definisanu na intervalima (a, b] (gde je a konačan broj ili −∞) ili [a, b) (gde
je b konačan broj ili +∞). •
√
Primer 4.147. Funkcija f (x) = x2 je neprekidna na R, dva puta diferencijabilana na
3
intervalu (−∞, 0) i na intervalu (0, +∞):

2 1 2 4 2 1
f ′ (x) = x− 3 i f ′′ (x) = − x− 3 = − √ , za x ∈ (−∞, 0) ∪ (0, +∞).
3 9 9 3 x4
Kako je f ′′ (x) < 0 za x ∈ (−∞, 0) , a takod̄e i za x ∈ (0, +∞), to je funkcija f
strogo konkavna na intervalu (−∞, 0) i takod̄e, strogo konkavna na intervalu (0, +∞).
Iz Posledice 4.136 i Posledice 4.137, budući da je funkcija f neprekidna u 0, sledi da je
funkcija strogo konkavna na intervalu (−∞, 0] i takod̄e, strogo konkavna na intervalu
[0, +∞). Med̄utim ona nije konkavna na (−∞, +∞), jer za svako x ̸= 0 važi
( )
1 1 1 1
f (−x) + x = f (0) = 0 < f (x) = f (x) + f (−x).
2 2 2 2
Primetimo još da je
√
f (x) − f (0)
3
x2 1
f−′ (0) = lim = lim = lim √ = −∞,
x→−0 x−0 x→−0 x x→−0 3
x
i √
−
3
′ f (x) f (0) x2 1
f+ (0) = lim = lim = lim √ = +∞. •
x→+0 x−0 x→+0 x x→+0 3
x

 √
 3 x, ako je x < 0,
f (x) = 1, ako je x=0 (4.188)
 √3
x + 2, ako je x > 0.
1 −2 2 5 2 1
je prekidna u 0, f ′ (x) = x 3 i f ′′ (x) = − x− 3 = − √ za x ∈ (−∞, 0) ∪ (0, +∞).
3 9 9 3 x5
Kako je f ′′ (x) > 0 za x < 0 i f ′′ (x) < 0 za x > 0, to je f strogo konveksna na intervalu
(−∞, 0), a strogo konkavna na intervalu (0, +∞). Budući da je f (0−0) < f (0) < f (0+0),
iz Tvrd̄enja 4.134 i Tvrd̄enja 4.135 sledi da je f strogo konveksna na intervalu (−∞, 0],
a strogo konkavna na intervalu [0, +∞). Primetimo da je
√ ( )
f (x) − f (0) 3
x−1 −1
f−′ (0) = lim = lim = = +∞,
x→−0 x−0 x→−0 x −0
i √ ( )
f (x) − f (0) 3
x+2−1 1
f+′ (0) = lim = lim = = +∞. •
x→+0 x−0 x→+0 x +0
Sledeća teorema daje geometrijsku karakterizaciju svojstva konveksnosti (konkavno-

sti) diferencijabilne funkcije.
Teorema 4.149. Neka je f : (a, b) → R difencijabilna funkcija na intervalu (a, b).
Funkcija f je konveksna (konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo ako tačke njenog
grafika nisu ispod (iznad) tačaka tangente konstruisane u proizvoljnoj tački tog grafika.
Funkcija f je strogo konveksna (strogo konkavna) na intervalu (a, b) ako i samo ako
su tačke njenog grafika iznad (ispod) tačaka tangente konstruisane u proizvoljnoj tački
tog grafika, ne uključujući tačku dodira.
Dokaz. Neka je funkcija f konveksna na intervalu (a, b) i neka je x0 ∈ (a, b). Tangenta
na grafik funkcije f u tački (x0 , f (x0 )) ima jednačinu y = t(x) gde je
t(x) = f (x0 ) + f ′ (x0 )(x − x0 ).
Neka je x ∈ (a, b) proizvoljna tačka. Tada je
f (x) − t(x) = f (x) − f (x0 ) − f ′ (x0 )(x − x0 ). (4.189)
Primenom Lagranžove teoreme zaključujemo da postoji tačka ξ izmed̄u tačaka x0 i x

(ξ ∈ (x0 , x) ako je x0 < x, i ξ ∈ (x, x0 ) ako je x0 > x) takva da je
f (x) − f (x0 ) = f ′ (ξ)(x − x0 ). (4.190)
Iz (4.189) i (4.190) sledi
f (x) − t(x) = (f ′ (ξ) − f ′ (x0 ))(x − x0 ). (4.191)
Na osnovu Teoreme 4.138 sledi da f ′ raste na intervalu (a, b).

Ako je x < x0 , onda je ξ ∈ (x, x0 ), te je ξ < x0 , i stoga je f ′ (ξ) ≤ f ′ (x0 ). Prema
tome, x − x0 < 0 i f ′ (ξ) − f ′ (x0 ) ≤ 0, pa iz (4.191) sledi da je f (x) − t(x) ≥ 0.
Ako je x > x0 , onda je ξ ∈ (x0 , x), te je ξ > x0 , i stoga je f ′ (ξ) ≥ f ′ (x0 ). Prema
tome, x − x0 > 0 i f ′ (ξ) − f ′ (x0 ) ≥ 0, pa iz (4.191) sledi da je f (x) − t(x) ≥ 0.
Obrnuto, neka je f (x) ≥ t(x), tj. f (x) − f (x0 ) ≥ f ′ (x0 )(x − x0 ) za svako x ∈ (a, b).
Tada je
f (x) − f (x0 )
≥ f ′ (x0 ) za x > x0 (4.192)
x − x0
i
f (x) − f (x0 )
≤ f ′ (x0 ) za x < x0 . (4.193)
x − x0
Neka su x1 , x2 i x3 tačke iz intervala (a, b) takve da je x1 < x2 < x3 . Iz (4.192), stavljajući
da je x = x3 i x0 = x2 , dobijamo
f (x3 ) − f (x2 )
≥ f ′ (x2 ), (4.194)
x3 − x2
dok iz (4.193), stavljajući da je x = x1 i x0 = x2 , dobijamo
f (x2 ) − f (x1 )
≤ f ′ (x2 ). (4.195)
x2 − x1
Iz (4.193) i (4.195) sledi
f (x2 ) − f (x1 ) f (x3 ) − f (x2 )

≤ .
x2 − x1 x3 − x2
Sada na osnovu Tvrd̄enja 4.125 zaključujemo da je funkcija f konveksna na intervalu
(a, b).
Napomena 4.150. Na osnovu Napomene 4.145 i dokaza Teoreme 4.149 sledi da ako
je funkcija diferencijabilna na segmentu [a, b] (pod izvodom u tački a podrazumevamo
desni izvod, a u tački b levi izvod) i strogo konveksna (strogo konkavna) na [a, b], onda
sve tačke grafika leže iznad (ispod) tačaka kako leve tangente grafika funkcije u tački
(b, f (b)), ne uključujući tačku (b, f (b)), tako i desne tangente grafika funkcije u tački
(a, f (a)), ne uključujući tačku (a, f (a)). •
Prevojne tačke funkcije
Definicija 4.151. Neka je funkcija f definisana na intervalu (a, b). Za tačku x0 ∈ (a, b)
kažemo da je prevojna tačka funkcije f , a za tačku (x0 , f (x0 )) prevojna tačka grafika
funkcije, ako je funkcija f neprekidna u tački x0 i ako postoji δ > 0 tako da je funkcija
strogo konveksna na intervalu (x0 −δ, x0 ) i strogo konkavna na intervalu (x0 , x0 +δ), ili da
je f strogo konkavna na intervalu (x0 −δ, x0 ) i strogo konveksna na intervalu (x0 , x0 +δ).
f(x0) f(x0)
x0 x0
f(x0) f(x0)
f ’(x0)=+ f ’(x0)= -
x0 x0
f(x0) f(x0)
f ’(x0)=f +’(x0) f ’(x0)=f +’(x0)

- -
x0 x0
Iz Teoreme 4.129 sledi da ako je x0 prevojna tačka funkcije f , onda je funkcija

neprekidna u nekoj okolini tačke x0 , dok iz Posledica 4.136 i 4.137, i Teorema 4.132 i
4.133 sledi da funkcija ima jednostrane izvode (konačne ili beskonačne) u tački x0 . Ako
su levi i desni izvod u tački x0 jednaki i beskonačni, onda postoji vertikalna tangenta
grafika funkcije u tački (x0 , f (x0 )) (videti Primer 4.20). Ako su levi i desni izvod u tački
x0 jednaki i konačni, onda postoji tangenta na grafik funkcije u tački (x0 , f (x0 )).
Ako je funkcija f diferencijabilna u okolini prevojne tačke x0 , na osnovu Posledica
4.136 i 4.137, i Napomene 4.150, sledi da grafik prelazi s jedne na drugu stranu tangente,
tj. ako je y = t(x) jednačina te tangente, onda razlika f (x) − t(x) menja znak pri
prolasku argumenta kroz tačku x0 . Med̄utim ovo je samo potreban ali ne i dovoljan
uslov da diferencijabilna funkcija u okolini tačke x0 ima prevoj u tački x0 , što pokazuje
sledeći primer.

{ 1
2x3 + x3 sin , x ̸= 0,
f (x) = x2
0, x = 0.
Za x ̸= 0 važi
1 1 4 1 6 1
f ′ (x) = 6x2 + 3x2 sin 2
− 2 cos 2 , f ′′ (x) = 12x + (6x − 3
) sin 2 − cos 2 .
x x x x x x
Funkcija ima prvi izvod u tački 0:
1 ( )
f (x) − f (0) 2x3 + x3 sin 2 1
′ x 2 2
f (0) = lim = lim = lim 2x + x sin 2 = 0.
x→0 x−0 x→0 x x→0 x
Prema tome, tangenta grafika funkcije u tački (0, 0) je x-osa. Za svako x > 0 važi
1 1
−1 ≤ sin ≤ 1 =⇒ −x3 ≤ x3 sin 2 ≤ x3
x2 x
1
=⇒ x3 ≤ 2x3 + x3 sin 2 ≤ 3x3
x
3 3 1
=⇒ 2x + x sin 2 > 0,
x
dok za svako x < 0 važi
1 1
−1 ≤ sin ≤ 1 =⇒ −x3 ≥ x3 sin 2 ≥ x3
x2 x
1
=⇒ x3 ≥ 2x3 + x3 sin 2 ≥ 3x3
x
3 3 1
=⇒ 2x + x sin 2 < 0.
x
Prema tome, f (x) < 0 za x < 0 i f (x) > 0 za x > 0, pa grafik funkcije prelazi sa jedne
na drugu stranu tangente grafika u tački (0, 0). Pokazaćemo da (0, 0) nije prevojna tačka
grafika funkcije.
Primetimo da je za n ∈ N,
1 12 √ 12 √
f ′′ ( √ ) = √ − 6 nπ cos(nπ) = √ − 6 nπ(−1)n ,
nπ nπ nπ
1 12 √ 12 √
f ′′ (− √ ) = − √ + 6 nπ cos(nπ) = − √ + 6 nπ(−1)n ,
nπ nπ nπ
1 1 1 1
pa je f ′′ ( √ ) > 0 i f ′′ (− √ ) < 0 za neparno n, i f ′′ ( √ ) < 0 i f ′′ (− √ ) > 0
nπ nπ nπ nπ
za parno n. To znači da drugi izvod beskonačno mnogo puta menja znak u proizvoljno
maloj, kako desnoj tako i levoj okolini tačke 0, te stoga funkcija beskonačno mnogo puta
menja karakter konveksnosti u proizvoljno maloj desnoj, a takod̄e i levoj okolini tačke 0
(Teorema 4.140). Prema tome, 0 nije prevojna tačka funkcije f . •
Sledeća teorema govori o potrebnim uslovima da tačka bude prevojna tačka funkcije.
Preciznije, tačke u kojima drugi izvod ne postoji ili je jednak 0, su kandidati za prevojne
tačke funkcije.
Teorema 4.153. (Neophodni uslovi za egzistenciju prevojne tačke) Neka je funkcija
f : (a, b) → R diferencijabilna na intervalu (a, b). Ako je x0 ∈ (a, b) prevojna tačka
funkcije f , onda f ′′ (x0 ) ili ne postoji ili je f ′′ (x0 ) = 0.
Dokaz. Pretpostavimo da je x0 prevojna tačka funkcije f i da postoji δ > 0 tako da
je funkcija strogo konkavna na intervalu (x0 − δ, x0 ) i strogo konveksna na intervalu
(x0 , x0 + δ). Na osnovu Teoreme 4.138 i Teoreme 4.139 sledi da f ′ opada na intervalu
(x0 − δ, x0 ) i raste na (x0 , x0 + δ). To znači da funkcija f ′ ima lokalni minimum u tački
x0 , pa na osnovu Fermaove teoreme, ako postoji f ′′ (x0 ), mora biti f ′′ (x0 ) = 0. Da
obrat ne važi pokazuje primer funkcije f (x) = x4 . Ova funkcija je konveksna na skupu
(−∞, +∞), ali je njen ***
Teorema 4.154. (Dovoljni uslovi za egzistenciju prevojne tačke) Neka je funkcija f :
(x0 − δ, x0 + δ) → R neprekidna na intervalu (x0 − δ, x0 + δ) i dva puta diferencijabilna
na intervalima (x0 − δ, x0 ) i (x0 , x0 + δ). Ako f ′′ (x) menja znak pri prolasku argumenta
kroz tačku x0 , tj. ako je funkcija f ′′ pozitivna (negativna) na intervalu (x0 − δ, x0 ) i
negativna (pozitivna) na intervalu (x0 , x0 + δ), onda je x0 prevojna tačka funkcije f .
Dokaz. Neka je je funkcija f ′′ pozitivna (negativna) na intervalu (x0 − δ, x0 ) i negativna
(pozitivna) na intervalu (x0 , x0 + δ). Iz Teoreme 4.140 sledi da je funkcija f strogo kon-
veksna (strogo konkavna) na intervalu (x0 − δ, x0 ) i strogo konkavna (strogo konveksna)
na intervalu (x0 , x0 + δ), pa je x0 prevojna tačka funkcije f .
Primeri 4.155. (i) Funkcija f (x) = cos x ima drugi f ′′ (x) = − cos x, x ∈ R i
π
f ′′ (x) = 0 ⇐⇒ x =+ kπ, k ∈ Z.
2
π
Funkcija f ′′ menja znak pri prolazu kroz svaku od tačaka + kπ. Prema tome, svaka
2
π
od tačaka + kπ je prevojna tačka funkcije f .
2
f(x)=cos x
- -2 -2 2
+
2
√
(ii) Funkcija f (x) = 3
x ima prvi i drugi izvod u svakoj tački x ̸= 0:
1 2 2 5
f ′ (x) = x− 3 , f ′′ (x) = − x− 3
3 9
i √
f (x) − f (0) 3
x 1
f ′ (0) = lim = lim = lim √ = +∞.
x→0 x−0 x→0 x x→0 3 x2
Budući da je f ′′ (x) > 0 za x < 0, i f ′′ (x) < 0 za x > 0, to je f strogo konveksna

na intervalu (−∞, 0) i strogo konkavna na intervalu (0, +∞), neprekidna je u 0, pa je
0 tačka prevoja funkcije f . Tangenta grafika funkcije u tački (0, 0) je vertikalna, to je
prava x = 0, tj. y-osa. I u ovom slučaju se može, u odred̄enom smislu, reći da grafik
funkcije u tački (0, 0) prelazi s jedne na drugu stranu svoje tangenta
(iii) Neka je {
x2 , x ≤ 1,
f (x) = √
x, x ≥ 1.
Funkcija je neprekidna u tački 1, strogo konveksna na intervalu (−∞, 1) jer je f ′′ (x) =

2 > 0 za x < 1, dok je strogo konkavna na intervalu (1, +∞) jer je f ′′ (x) = − 41 x− 2 < 0
3
za x > 1. Prema tome, tačka x = 1 je prevojna tačka funkcije. Primetimo da funkcija

1
nema izvod u tački 1 jer je f−′ (1) = 2 i f+′ (1) = . •
2
0 1
Tvrd̄enje 4.156. Neka je n ∈ N, n ≥ 4, paran broj i neka funkcija f : (x0 − δ, x0 + δ) →

R ima izvod n-tog reda u intervalima (x0 − δ, x0 ) i (x0 , x0 + δ), a neprekidan izvod
(n − 1)-og reda u tački x0 . Neka je f (2) (x0 ) = f (3) (x0 ) = · · · = f (n−1) (x0 ) = 0 i neka
f (n) (x) menja znak pri prolasku argumenta kroz tačku x0 , tj. funkcija f (n) je pozitivna
(negativna) na intervalu (x0 − δ, x0 ) i negativna (pozitivna) na intervalu (x0 , x0 + δ).
Tada je x0 prevojna tačka funkcije f .
Dokaz. Dokaz izvodimo indukcijom.

Za n = 4, budući da f (4) (x) menja znak pri prolasku argumenta kroz tačku x0 , a
f je neprekidna funkcija na intervalu (x0 − δ, x0 + δ), na osnovu Teoreme 4.110 sledi
(3)
da funkcija f (3) ima strogi lokalni ekstremum u tački x0 . Iz f (3) (x0 ) = 0 zaključujemo
da je f (3) (x) > 0 za x ∈ (x0 − δ, x0 ) ∪ (x0 , x0 + δ) ako je x0 tačka strogog lokalnog
minimuma funkcije f (3) , ili je f (3) (x) < 0 za x ∈ (x0 − δ, x0 ) ∪ (x0 , x0 + δ) ako je x0 tačka
strogog lokalnog maksimuma funkcije f (3) . Iz Teoreme 4.107 sledi da u prvom slučaju
f (2) strogo raste, a u drugom slučaju, strogo opada na intervalu (x0 − δ, x0 + δ). U prvom
slučaju dobijamo da je za x ∈ (x0 − δ, x0 ), f (2) (x) < f (2) (x0 ) = 0, a za x ∈ (x0 , x0 + δ),
f (2) (x) > f (2) (x0 ) = 0, dok je u drugom slučaju f (2) (x) > f (2) (x0 ) = 0 za x ∈ (x0 −δ, x0 )
i f (2) (x) < f (2) (x0 ) = 0 za x ∈ (x0 , x0 +δ). Prema tome, f (2) (x) menja znak pri prolasku
argumenta kroz tačku x0 i na osnovu Teoreme 4.154 sledi da je x0 prevojna tačka funkcije
f.
Pretpostavimo da tvrd̄enje važi za paran broj n ≥ 4 i dokažimo da važi za n + 2.

Neka funkcija f ima izvod (n + 2)-og reda u intervalima (x0 − δ, x0 ) i (x0 , x0 + δ), i
neprekidan izvod (n + 1)-og reda u tački x0 . Neka je osim toga f (2) (x0 ) = f (3) (x0 ) =
· · · = f (n+1) (x0 ) = 0 i neka f (n+2) (x) menja znak pri prolasku argumenta kroz tačku
x0 . Pokazaćemo da je x0 prevojna tačka funkcije f . Iz Teoreme 4.110 sledi da funkcija
f (n+1) (x) ima strogi lokalni ekstremum u tački x0 , pa je zbog f (n+1) (x0 ) = 0, f (n+1) (x) <
0 za x ∈ (x0 − δ, x0 ) ∪ (x0 , x0 + δ) ako je x0 tačka strogog lokalnog maksimuma, ili je
f (n+1) (x) > 0 za x ∈ (x0 −δ, x0 )∪(x0 , x0 +δ) ako je x0 tačka strogog lokalnog minimuma.
Na osnovu Teoreme 4.103 sledi da je f (n) strogo opadajuća ili strogo rastuća funkcija
na intervalu (x0 − δ, x0 + δ). Iz f (n) (x0 ) = 0 zaključujemo da f (n) (x) menja znak pri
prolasku argumenta kroz tačku x0 . Na osnovu indukcijske pretpostavke zaključujemo da
je x0 prevojna tačka funkcije f .
Napomena 4.157. Dokaz Tvrd̄enja 4.156 smo mogli izvesti uz korišćenje Tejlorove
formule n − 3-ćeg reda funkcije f (2) sa ostatkom u Lagranževoj formi. Naime, za svako
x ∈ (x0 − δ, x0 ) ∪ (x0 , x0 + δ) postoji tačka ξ izmed̄u tačaka x0 i x tako da je
f (n−1) (x0 ) f (n) (ξ)

f (2) (x) = f (2) (x0 ) + f (3) (x0 )(x − x0 ) + · · · + (x − x0 )n−3 + (x − x0 )n−2
(n − 3)! (n − 2)!
Kako je f (2) (x0 ) = f (3) (x0 ) = · · · = f (n−1) (x0 ) = 0, to je
f (n) (ξ)
f (2) (x) = (x − x0 )n−2 .
(n − 2)!
Budući da je n − 2 paran broj, to je
sgn f (2) (x) = sgn f (n) (ξ) za x ∈ (x0 − δ, x0 ) ∪ (x0 , x0 + δ). (4.196)
Razmotrimo slučaj kada je n-ti izvod f (n) funkcije f pozitivan na intervalu (x0 − δ, x0 ) i
negativan na intervalu (x0 , x0 +δ) (analogno se razmatra drugi slučaj). Za x ∈ (x0 −δ, x0 )
budući da je ξ ∈ (x, x0 ) sledi f (n) (ξ) > 0, pa iz (4.196) sledi f (2) (x) > 0. Ako je
x ∈ (x0 , x0 + δ), onda je ξ ∈ (x0 , x), pa je f (n) (ξ) < 0, što zajedno sa (4.196) povlači
f (2) (x) < 0. Prema tome, f (2) (x) menja znak pri prolasku argumenta kroz tačku x0 , pa
je na osnovu Teoreme 4.154 x0 prevojna tačka funkcije f . •
Teorema 4.158. Neka je funkcija f : (x0 − δ, x0 + δ) → R (n + 1)-puta diferencijabilna

u tački x0 , gde je n paran broj, n ≥ 2. Ako je
f (2) (x0 ) = · · · = f (n) (x0 ) = 0 ̸= f (n+1) (x0 ),
onda je x0 prevojna tačka funkcije f .
Dokaz. Kako je
f (n) (x) − f (n) (x0 ) f (n) (x)

0 ̸= f (n+1) (x0 ) = lim = lim ,
x→x0 x − x0 x→x0 x − x0
f (n) (x)
iz Posledice 3.40 sledi postoji δ > 0 tako da je izraz konstantnog znaka za
x − x0
x ∈ (x0 − δ, x0 ) ∪ (x0 , x0 + δ). Budući da izraz x − x0 menja znak pri prolasku argumenta
x kroz tačku x0 , to onda i f (n) (x) menja znak pri prolasku argumenta kroz tačku x0 .
Kako je n paran broj, i kako funkcija f ima izvod n-og reda u okolini (x0 − δ, x0 + δ)
i važi da je f (2) (x0 ) = · · · = f (n−1) (x0 ) = 0, iz Tvrd̄enja 4.156 sledi da je x0 prevojna
tačka funkcije f .
Glava 5
Neodred̄eni integral
5.1 Definicija neodred̄enog integrala i osnovna svojstva

U sledećem tekstu I je jedan od intervala oblika [a, b], [a, b), (a, b], (a, b), (a, +∞),
da a ∈ I, neprekidna zdesna u a, i za slučaj da b ∈ I, neprekidna sleva u b.
Definicija 5.1. Za funkciju F : I → R kažemo da je primitivna (prvobitna) funkcija
funkcije f na intervalu I ako važi sledeće:
(i) funkcija F je neprekidna na intervalu I;
(ii) funkcija F u svakoj unutrašnjoj tački x intervala I ima izvod i pritom je F ′ (x) = f (x).
Ako levi kraj intervala, tačka a, pripada intervalu I, onda je primitivna funkcija F
neprekidna zdesna u tački a ali u tački a može i ne mora da ima jednostrani izvod. Za
slučaj da ima desni izvod u tački a, ovaj izvod se ne mora poklapati sa vrednošću funkcije
f u tački a.
Definicija 5.2. Skup svih primitivnih funkcija funkcije f na intervalu I zove se neo-
dred̄eni integral funkcije f na intervalu I i obeležava sa
∫
f (x) dx.
∫
U ovoj definiciji je oznaka za integral, f (x) se naziva podintegralna funkcija, a izraz
f (x)dx se naziva podintegralni izraz.
5.2 Smena promenljive

Teorema 5.3. Neka je funkcija f definisana na intervalu ∆t , a funkcija φ neprekidna
na intervalu ∆x , diferencijabilna u njegovim unutrašnjim tačkama i φ(∆x ) ⊂ ∆t . Ako
funkcija f ima primitivnu funkciju na intervalu ∆t , tj.
∫
f (t)dt = F (t) + C,
387
388 Glava 5. Neodred̄eni integral
tada funkcija f (φ(x))φ′ (x) ima primitivnu funkciju na intervalu ∆x , i na tom intervalu
važi jednakost ∫
f (φ(x))φ′ (x)dx = F (φ(x)) + C.
5.3 Parcijalna integracija

Primer 5.4. Nad̄imo ∫
ln(1 + x2 ) − 2x arctg x
dx.
(1 + x2 ) ln2 (1 + x2 )
Kako je
∫
dx
dx dv = 1+x2
=⇒ v = arctg x
=
(1 + x ) ln(1 + x2 )
2 u= 1
ln(1+x2 )
=⇒ du = − ln2 (1+x
1
2 ) · 1+x2 dx
2x

∫
arctg x 2x arctg x
= + dx,
ln(1 + x )2
(1 + x2 ) ln2 (1 + x2 )
to je
∫ ∫ ∫
ln(1 + x2 ) − 2x arctg x ln(1 + x2 ) 2x arctg x
2 dx = 2 dx − dx
2 2
(1 + x ) ln (1 + x ) 2 2
(1 + x ) ln (1 + x ) (1 + x2 ) ln2 (1 + x2 )
∫ ∫
dx 2x arctg x
= − dx
2 2
(1 + x ) ln(1 + x ) (1 + x2 ) ln2 (1 + x2 )
arctg x
= + C. •
ln(1 + x2 )
Primer 5.5. Nad̄imo ∫

x2
I= √ dx.
1 − x2
Iz
∫ ∫ ∫ √ ∫
x2 1 − x2 − 1 dx
I = √ dx = − √ dx = − 1 − x2 dx + √
∫ 1√− x 1−x 1 − x2
2 2
= − 1 − x2 dx + arcsin x

dv = dx =⇒ v = x

= √ 1 x
u = 1 − x =⇒ du = √
2 · (−2x)dx = − √ dx
2 1 − x2 1 − x2
( √ ∫ 2
)
x
= − x 1 − x2 + √ dx + arcsin x
1 − x2
√ ∫
x2
= −x 1 − x − √
2 dx + arcsin x
1 − x2
√
= −x 1 − x2 − I + arcsin x
5.3. Integracija racionalnih funkcija 389
sledi √
2I = −x 1 − x2 + arcsin x + C ′ , C ′ ∈ R,
te je
1 √ 1
I = − x 1 − x2 + arcsin x + C, C ∈ R. •
2 2
Primer 5.6. Nad̄imo sada integral
∫
I= x arccos xdx.
I način:
∫
I = x arccos xdx

arccos x = t, x ∈ [−1, 1]

x = cos t

=
dx = − sin tdt
√ √
arccos x = t ⇒ t ∈ [0, π] ⇒ sin t ≥ 0 ⇒ sin t = 1 − cos2 t = 1 − x2
∫ ∫
1
1 dv = sin 2t dt =⇒ v = − cos 2t
= − t cos t sin t dt = − t sin 2t dt = 2
2 u = t =⇒ du = dt
( ∫ )
1 1 1 1 1
= − − t cos 2t + cos 2t dt = t cos 2t − sin 2t + C
2 2 2 4 8
1 1
= t(2 cos2 t − 1) − sin t cos t + C
4 4
1 1 √
= (2x − 1) arccos x − x 1 − x2 + C
2
4 4
1 2 1 1 √
= x arccos x − arccos x − x 1 − x2 + C, C ∈ R. •
2 4 4
II način:

∫ x2
dv = xdx =⇒ v =
I = x arccos xdx =
2
u = arccos x =⇒ du = − √ dx 2
1−x
∫ 2
1 2 1 x dx
= x arccos x + √
2 2 1 − x2
Kako je na osnovu Primera 5.5
∫
x2 dx 1 √ 1
√ = − x 1 − x2 + arcsin x + C, C ∈ R,
1−x 2 2 2
to je
1 1 √ 1
I = x2 arccos x − x 1 − x2 + arcsin x + C, C ∈ R. •
2 4 4
5.4 Integracija racionalnih funkcija
5.5 Integracija trigonometrijskih funkcija

∫
1. Integral oblika R(sin x, cos x)dx se smenom tg x2 = t, −π < x < π, svodi na integral
racionalne funkcije. Zaista, kako je
2 sin x2 cos x2
2 sin cos x2
x
2 cos2 x2 2 tg x2 2t
sin x = = = x = , (5.1)
sin2 x2 + cos2 x2 sin2 x2 + cos2 x2 1 + tg2 2 1 + t2
x
cos2 2
− sin2 x2
cos2 x
2
cos2 x2 − sin2 x2cos2 x2 1 − tg2 x
2 1 − t2
cos x = = = x = , (5.2)
sin2 x2 sin2 x2 + cos2 x2
+ cos2 x2 1 + tg2 2 1 + t2
x
cos2 2
x 2dt
= arctg t, x = 2 arctg t, dx = , (5.3)
2 1 + t2
dobijamo ∫ ∫ ( )
2t 1 − t2 dt
R(sin x, cos x)dx = 2 R , .
1 + t2 1 + t2 1 + t2
∫ dx ∫ dx
Primer 5.7. Nad̄imo sin x i cos x .
Domen funkcije x 7→ sin x je unija intervala (kπ, (k + 1)π), k ∈ Z. Primenom (5.1) i
1
(5.3) dobijamo:

∫ tg x2 = t, x ∈ (−π, π) \ {0} ∫ 2dt ∫
dx dt
2dt
= x = 2 arctg t =⇒ dx = 1+t2 = 1+t2
= = ln |t| + C
sin x 2t t
sin x = 1+t 2t
2
1+t 2
x
= ln | tg | + C, na intervalima (−π, 0) i (0, π).
2
Kako je x 7→ ln | tg x2 | periodična funkcija sa periodom 2π, zaključujemo da je
∫
dx x
= ln | tg | + C, na svakom od intervala (kπ, (k + 1)π), k ∈ Z.
sin x 2
( )
Domen funkcije x 7→ cos1 x je unija intervala (2k−1)π 2 , (2k+1)π
2 , k ∈ Z.
∫ ∫
dx dx
π
= π = x + 2 = t =⇒ dx = dt =
cos x sin(x + 2 )
∫
dt t x + π2
= = ln | tg | + C = ln | tg |+C
sin t 2 2
(x π ) π
= ln | tg + | + C, gde x + ∈ (kπ, (k + 1)π), k ∈ Z.
2 4 2
5.5. Integracija trigonometrijskih funkcija 391
∫ dx (x π ) ( )
Prema tome, = ln | tg + |+C, na svakom od intervala (2k−1)π
2 , (2k+1)π
2 ,k∈
cos x 2 4
Z. •
∫
Primer 5.8. Nad̄imo dx
2+cos x . Domen podintegralne funkcije je skup R. Primenom
(5.2) i (5.3) dobijamo:

∫ tg x2 = t, x ∈ (−π, π) ∫ ∫
2dt
dx 2dt 1+t2 dt
= x = 2 arctg t =⇒ dx = 1+t2 = 2 = 2
2 + cos x 2 1−t
2 + 1+t2 3 + t2
1−t
cos x = 1+t 2
2 t 2 tg x
= √ arctg √ + C = √ arctg √ 2 + C, x ∈ (−π, π).
3 3 3 3
tg x
Budući da je funkcija x 7→ arctg √32 periodična sa periodom 2π, zaključujemo da je
∫ dx tg x
= √2 arctg √ 2 + C na svakom od intervala ((2k − 1)π, (2k + 1)π), k ∈ Z. •
2+cos x 3 3
Smenom tg x2 = t možemo integraliti ma koju funkciju oblika x 7→ R(sin x, cos x).

Med̄utim ova smena nije uvek i najbolje rešenje jer često dovodi do integrala racionalne
funkcije sa polinomima u brojiocu i imeniocu koji imaju velike stepene. Navešćemo
primere integrala ovog tipa kod kojih je podesnije koristiti neke druge smene.
2. Najpre uočimo da ako je x 7→ R(x) parna racionalna funkcija, da se ona može

napisati u obliku R(x) = R1 (x2 ) gde je R1 takod̄e racionalna funkcija. 1
1 P (x)
Ako je racionalna funkcija R(x) = Q(x) , gde su P i Q polinomi, parna, onda je R(−x) = R(x) i kako
je P (x) = P1 (x ) + xP2 (x ) i Q(x) = Q1 (x2 ) + xQ2 (x2 ) gde su P1 , P2 , Q1 i Q2 takod̄e polinomi, sledi
2 2
da je
P1 (x2 ) + xP2 (x2 ) P1 ((−x)2 ) − xP2 ((−x)2 )

= ,
Q1 (x2 ) + xQ2 (x2 ) Q1 ((−x)2 ) − xQ2 ((−x)2 )
P1 (x2 ) + xP2 (x2 ) P1 (x2 ) − xP2 (x2 )
tj. =
Q1 (x2 ) + xQ2 (x2 ) Q1 (x2 ) − xQ2 (x2 )
Odavde,
(P1 (x2 ) + xP2 (x2 ))(Q1 (x2 ) − xQ2 (x2 )) = (P1 (x2 ) − xP2 (x2 ))(Q1 (x2 ) + xQ2 (x2 )),
i prema tome,
P1 (x2 )Q2 (x2 ) = P2 (x2 )Q1 (x2 ).
Iz poslednje jednakosti dobijamo da je
P1 (x2 ) + xP2 (x2 ) Q2 (x2 )(P1 (x2 ) + xP2 (x2 ))

R(x) = 2 2
=
Q1 (x ) + xQ2 (x ) Q2 (x2 )(Q1 (x2 ) + xQ2 (x2 ))
P1 (x2 )Q2 (x2 ) + xP2 (x2 )Q2 (x2 ) P2 (x2 )Q1 (x2 ) + xP2 (x2 )Q2 (x2 )
= =
Q2 (x2 )(Q1 (x2 ) + xQ2 (x2 )) Q2 (x2 )(Q1 (x2 ) + xQ2 (x2 ))
P2 (x2 )(Q1 (x2 ) + xQ2 (x2 )) P2 (x2 )
= 2 2 2
= = R1 (x2 ).
Q2 (x )(Q1 (x ) + xQ2 (x )) Q2 (x2 )
Takod̄e, ako je racionalna funkcija dveju promenljivih R = R(x1 , x2 ) parna po jednoj

promenljivoj, recimo x1 , tj. ako važi R(−x1 , x2 ) = R(x1 , x2 ), onda se ona može napisati
u obliku
R(x1 , x2 ) = R1 (x21 , x2 ),
gde je R1 takod̄e racionalna funkcija.

Ako je pak funkcija R = R(x1 , x2 ) neparna po x1 , tj. važi R(−x1 , x2 ) = −R(x1 , x2 ),
onda je (x1 , x2 ) 7→ R(xx11,x2 ) parna po x1 , pa je R(xx11,x2 ) = R∗ (x21 , x2 ), gde je R∗ racionalna
funkcija, i prema tome
R(x1 , x2 ) = R∗ (x21 , x2 ) · x1 .
Stoga, ako je podintegralna funkcija racionalna po sin x i cos x i uz to i neparna po

sin x, tj. važi R(− sin x, cos x) = −R(sin x, cos x), onda je
R(sin x, cos x)dx = R∗ (sin2 x, cos x) sin xdx

= −R∗ (1 − cos2 x, cos x)d(cos x),
pa se smenom
cos x = t
∫
integral R(sin x, cos x)dx svodi na integral racionalne funkcije.
Primer 5.9.
∫ ∫ ∫
dx sin x dx sin x dx
= =
sin x cos 2x sin2 x(cos2 x − sin2 x) (1 − cos2 x)(2 cos2 x − 1)
∫
cos x = t =⇒ − sin xdx = dt dt
= =−
.•
sin xdx = −dt (1 − t2 )(2t2 − 1)
Ako je podintegralna funkcija racionalna po sin x i cos x i osim toga i neparna po

cos x, tj. važi R(sin x, − cos x) = −R(sin x, cos x), onda je
∼
R(sin x, cos x)dx = R(sin x, cos2 x) cos xdx
∼
= R(sin x, 1 − sin2 x)d(sin x),
∼
gde je R takod̄e racionalna funkcija, pa se smenom
sin x = t
∫
integral R(sin x, cos x)dx svodi na integral racionalne funkcije.
∫
Tako se, na primer, integral sinm x cosn xdx, gde su m i n celi brojevi, za slučaj da
je m neparan broj, rešava smenom cos x = t, dok, za slučaj da je n neparan, smenom
sin x = t.
Primer 5.10.

∫ ∫ cos x = t =⇒
5
sin x sin x4
dx =
sin x dx = − sin xdx = dt =⇒ sin xdx = −dt =
cos2 x cos x2

sin2 x = 1 − t2
∫ ∫ ∫ ( )
(1 − t2 )2 1 − 2t2 + t4 1
= − dt = = − 2 + t2 dt
t2 t2 t2
1 t3
= − − 2t + + C
t 3
1 cos3 x
= − − 2 cos x + + C,
cos x 3
na svakom intervalu koji ne sadrži tačke kπ
2 , k ∈ Z. •
Primer 5.11.
∫ ∫ ∫
4 3
sin x cos x dx = sin x cos x cos x dx = sin4 x(1 − sin2 x) cos x dx
4 2
∫

=
sin x = t =⇒ cos x dx = dt = t4 (1 − t2 )dt
∫
t5 t7
= (t4 − t6 )dt = − +C
5 7
5 7
sin x sin x
= − + C, x ∈ R. •
5 7
Primer 5.12.
∫ ∫
dx cos x dx
=
sin2 x cos x ∫ sin 2
x cos2 x
cos x dx
= = sin x = t =⇒ cos x dx = dt
sin2 x (1 − sin2 x)
∫
dt
=
t (1 − t2 )
2
Ako su i m i n neparni brojevi, m = 2k + 1, n = 2l + 1, k, l ∈ Z, onda je osim smena

sin x = t ili cos x = t, celishodno upotrebiti i smenu cos 2x = t. Naime,
∫ ∫
sin2k+1 x cos2l+1 x dx = sin2k x cos2l x sin x cos x dx
∫ ( ) ( ) ( )
1 − cos 2x k 1 + cos 2x l 1
= sin 2x dx
2 2 2

cos 2x = t =⇒ −2 sin 2x dx = dt
=
=⇒ sin 2x dx = − 12 dt
∫
1
= − k+l+2 (1 − t)k (1 + t)l dt,
2
što je integral racionalne funkcije (jer k, l ∈ Z).
3. Ako je racionalna funkcija dveju promenljivih R = R(x1 , x2 ) parna i po jednoj i

po drugoj promenljivoj, tj. ako važi R(−x1 , −x2 ) = R(x1 , x2 ), onda je
( ) ( )
x1 x1
R(x1 , x2 ) = R x2 , x2 = R1 , x2 ,
x2 x2
gde je R1 takod̄e racionalna funkcija. Kako je
( ) ( ) ( )
x1 −x1 x1
R1 , x2 = R(x1 , x2 ) = R(−x1 , −x2 ) = R1 , −x2 = R1 , −x2 ,
x2 −x2 x2
sledi da je funkcija (x1 , x2 ) 7→ R1 ( xx12 , x2 ) parna po x2 , te je
( ) ( )
x1 x1 2
R1 , x2 = R2 , x , R2 je racionalna funkcija.
x2 x2 2
Prema tome, ako je podintegralna funkcija racionalna po sin x i cos x i takva da za-
menom sin x sa − sin x i cos x sa − cos x ostaje nepromenjena, tj. R(− sin x, − cos x) =
R(sin x, cos x), onda je
( ) ( )
sin x 2 1
R(sin x, cos x) = R2 , cos x = R2 tg x, = R3 (tg x),
cos x 1 + tg2 x
∫
gde je R3 racionalna funkcija, pa se smenom tg x = t, − π2 < x < π2 , integral R(sin x, cos x)dx
svodi na integral racionalne funkcije:
∫ ∫
dt
R(sin x, cos x)dx = R3 (t) .
1 + t2
Ovde je:
sin2 x
2 sin2 x cos2 x tg2 x t2
sin x = = = = ,
sin2 x + cos2 x sin2 x+cos2 x 1 + tg2 x 1 + t2
cos2 x
cos2 x
cos2 x cos2 x 1 1
cos2 x = = = = ,
sin2 x + cos2 x sin2 x+cos2 x 2
1 + tg x 1 + t2
cos2 x
sin x cos x
sin x cos x cos2 x tg x t
sin x cos x = = = = ,
sin2 x + cos2 x sin2 x+cos2 x 2
1 + tg x 1 + t2
cos2 x
π π dt
tg x = t, − < x < =⇒ x = arctg t =⇒ dx = .•
2 2 1 + t2
Primer 5.13.
∫ ∫ cos x ∫
cos x cos x 1
dx = sin x+cos x
dx = dx
sin x + cos x cos x
tg x + 1

tg x = t, − π < x < π , x ̸= − π =⇒ x = arctg t
= 2 2
dt
4

=⇒ dx = 1+t 2
∫
1 dt
= · .•
t + 1 1 + t2
Izmed̄u ostalih, u ovaj tip integrala spadaju i integrali tipa

∫
R(sin2 x, cos2 x, sin x cos x)dx.
Primer 5.14.

∫ tg x = t, − π < x < π =⇒ x = arctg t ∫
cos2 x 2 2 1
dt 1+t2 dt
dx = =⇒ dx = 1+t2 = ·
3 + sin2 x t2 t 2
3 + 1+t2 1 + t2
1
cos2 x = 1+t 2
2 , sin x = 1+t2
∫
dt
= .•
(4t + 1)(1 + t2 )
2
Primer 5.15.
∫ ∫
2 + sin x cos x 2 + sin x cos x
dx = dx
3 3
cos x(sin x + cos x) cos x(sin x + cos x)(sin2 x − sin x cos x + cos2 x)
∫
2 + sin x cos x
= dx
cos x(sin x + cos x)(1 − sin x cos x)
∫
2 + sin x cos x
= dx
(sin x cos x + cos2 x)(1 − sin x cos x)

tg x = t, − π < x < π , x ̸= − π =⇒ x = arctg t
2 2 4
dt
= =⇒ dx = 1+t 2
t2
cos2 x = 1+t1
2 , sin x = 1+t2 , sin x cos x = 1+t2
2 t
∫ t
2 + 1+t 2 dt
= ( ) ( )·
t 1
+ 1+t2 1 − 1+t2
t 1 + t2
1+t2
∫
2t2 + t + 2
= dt. •
(t + 1)(t2 − t + 1)(1 + t2 )
Primer 5.16.
∫ ∫
sin2 x dx sin2 x dx
=
cos3 x (sin x + cos x) cos2 x (sin x cos x + cos2 x)

tg x = t, − π2 < x < π2 , x ̸= − π4 =⇒ x = arctg t
= dt

dx = 1+t 2
∫ t2
1+t2 dt
= ( )·
1 t
+ 1 1 + t2
1+t2 1+t2 1+t2
∫
t2 dt
= .
t+1
Mogli smo podintegralnu funkciju transformisati i na sledeći način:
sin2 x
sin2 x cos4 x
1
cos2 x
· tg2 x
= cos3 x(sin x+cos x)
=
cos3 x(sin x + cos x) tg x + 1
cos4 x
(1 + tg2 x) tg2 x
= .•
tg x + 1
∫
Intgral sinm x cosn xdx, gde su m i n parni celi brojevi, takod̄e spada u ovaj tip
integrala.
Primer 5.17.
∫
tg x = t, x ∈ (− π , π ) \ {0} ⇒ x = arctg t ⇒ dx = dt
dx 2 2 1+t2
= t2
sin4 x sin2 x = 1+t 2
∫ ∫ 2
1 dt (1 + t )dt
= t4 2
=
1+t t4
(1+t2 )2
∫ ( )
1 1 11 1
= + dt = − 3 − + C
t4 t2 3t t
1 1 1 π π
= − − + C, na intervalima (− , 0) i (0, ).
3 tg 3 x tgx 2 2
Kako je x 7→ − 13 tg13 x − 1
tgx periodična funkcija sa periodom π, to je
∫
dx 1 1 1 π π
4 =− 3
− + C, na intervalima (− + kπ, kπ) i (kπ, + kπ), k ∈ Z. •
sin x 3 tg x tgx 2 2
∫
Med̄utim, ako su u integralu sinm x cosn xdx, brojevi m i n parni i nenegativni celi
brojevi, onda je podesnije primeniti takozvane formule za snižavanje stepena:
1 − cos 2x 1 + cos 2x
sin2 x = , cos2 x = .
2 2
Primer 5.18.
∫ ∫ ∫
1 + cos 2x 1 1 1
2
cos x dx = dx = (1 + cos 2x)dx = x + sin 2x + C, x ∈ R. •
2 2 2 4
Primer 5.19.
∫ ∫ ( ) ∫
1 − cos 2x 2 1
sin4 x dx = dx = (1 − 2 cos 2x + cos2 2x)dx
2 4
∫ ( )
1 1 + cos 4x
= 1 − 2 cos 2x + dx
4 2
∫ ( )
1 3 1
= − 2 cos 2x + cos 4x dx
4 2 2
( )
1 3 1
= x − sin 2x − sin 4x + C
4 2 8
3 1 1
= x − sin 2x − sin 4x + C, x ∈ R. •
8 4 32
Primer 5.20.
∫ ∫ ( )( )
2 4 1 − cos 2x 1 + cos 2x 2
sin x cos x dx = dx
2 2
∫
1
= (1 − cos 2x)(1 + 2 cos 2x + cos2 2x)dx
8
∫
1
= (1 + cos 2x − cos2 2x − cos3 2x)dx
8
( ∫ ∫ )
1 1 1 1
= x + sin 2x − (1 + cos 4x)dx − (1 − sin2 x)d(sin 2x)
8 2 2 2
3
x sin 4x sin 2x
= − + + C.
16 64 48
∫
4. Integrali oblika R(tg x)dx se rešavaju smenom tg x = t. Primetimo da su svi
integrali iz tačke 3. upravo ovog tipa, jer se podintegralna funkcija R(sin x, cos x) može
transformisati u oblik∫ R1 (tg x), gde je R1 takod̄e racionalna funkcija.
Integrali oblika R(ctg x)dx se rešavaju smenom ctg x = t, 0 < x < π.
Primer 5.21.
∫ ∫
1 − tg2 x tg x = t, − π < x < π =⇒ x = arctg t 1 − t2 dt
dx = 2 2 = · .•
1 + tg2 x dt
=⇒ dx = 1+t 2
1 + t 1 + t2
2
∫ ∫ ∫
5. Kod integrala oblika sin ax cos bx dx, cos ax cos bx dx, sin ax sin bx dx, a, b ∈
R \ {0}, podintegralne funkcije transformišemo redom na sledeći način:
1
sin ax cos bx = [sin(a + b)x + sin(a − b)x],
2
1
cos ax cos bx = [cos(a + b)x + cos(a − b)x],
2
1
sin ax sin bx = [cos(a − b)x − cos(a + b)x].
2
Primer 5.22.
∫ ∫
1 1 1 1
sin 3x sin 5x dx = (cos 2x − cos 8x)dx = ( sin 2x − sin 8x) + C, x ∈ R. •
2 2 2 8
Rekurzivne formule
U opštem slučaju termin rekuzivna formula označava formulu u kojoj se izraz koji
zavisi od nekog parametra izražava preko izraza istog oblika kome odgovara ista ili neka
druga vrednost tog parametra. U slučaju integrala, metod rekurzivnih formula se koristi
za odred̄ivanje integrala funkcija koje zavise od celobrojnog parametra n, na taj način
što se polazni integral koji zavisi od n izražava preko integrala istog tipa koji zavisi od
parametra m manjeg od n.
Preciznije, neka su∫date funkcije fn , n = 0, 1, . . . , na intervalu I, fn : I → R, i neka

postoje integrali In = fn (x)dx. Formula oblika
In = Φ(In−1 , In−2 , . . . , In−k ), k ≤ n
zove se rekurzivna formula za niz integrala (In ), n ∈ N0 . 2
∫
Primer 5.23. Neka je In = tgn x dx, n ∈ N0 . Nad̄imo I0 i I1 :
∫
I0 = dx = x + C,
∫ ∫
sin x dx cos x = t =⇒ − sin x dx = dt

I1 = tg x dx = =
cos x =⇒ sin x dx = −dt
∫
dt
= − = − ln |t| + C = − ln | cos x| + C
t
Za n ≥ 2 imamo:
∫ ∫ ∫
n n−2 sin2 x
In = tg x dx = x tg x dx = tgn−2 x 2 dx
tg 2
cos x
∫ ∫ ∫
1 − cos x
2 1
= tgn−2 x dx = tg n−2
x dx − tgn−2 x dx
cos2 x cos2 x
∫
1
= tgn−2 x 2 dx − In−2 .
cos x
Kako je
∫ ∫
1 tn−1
tg n−2
x 2 dx = tg x = t ⇒ cos12 x dx = dt = tn−2 dt = +C
cos x n−1
tgn−1 x
= + C,
n−1
sledi
tgn−1 x
In = − In−2 , n ≥ 2. (5.4)
n−1
Tako, za n = 2 iz formule (5.4) dobijamo:
I2 = tg x − I0 = tg x − x + C,
dok za n = 3 imamo:
1 2 1
I3 = tg x − I1 = tg2 x + ln | cos x| + C. •
2 2
2
Sa N0 označavamo skup N ∪ {0}.
5.5. Integracija iracionalnih funkcija 399
∫ ∫
Primer 5.24. Neka je In = sinn x dx i Jn = cosn x dx, n ∈ N0 . Za n ≥ 2 primenju-
jemo metod parcijalne integracije:
∫
dv = sin x dx =⇒ v = − cos x
In = sin x dx =
n

u = sin n−1
x =⇒ du = (n − 1) sinn−2 x cos xdx
∫
= − sinn−1 x cos x + (n − 1) sinn−2 x cos2 xdx
∫
= − sin n−1
x cos x + (n − 1) sinn−2 x(1 − sin2 x)dx
= − sinn−1 x cos x + (n − 1)In−2 − (n − 1)In .
Odavde sledi
nIn = − sinn−1 x cos x + (n − 1)In−2 ,
tj.
1 n−1
In = − sinn−1 x cos x + In−2 .
n n
Kako je ∫ ∫
I0 = dx = x + C i I1 = sin xdx = − cos x + C,
to je
1 1 1 1
I2 = − sin x cos x + I0 = − sin x cos x + x + C.
2 2 2 2
Takod̄e,
∫
1 2
I3 = sin3 x dx = − sin2 x cos x + I1
3 3
1 2
= − sin2 x cos x − cos x + C
3 3
i
∫
1 3
I4 = sin4 x dx = − sin3 x cos x + I2
4 4
( )
1 3 1 1
= − sin x cos x +
3
− sin x cos x + x + C
4 4 2 2
1 3 3
= − sin3 x cos x − sin x cos x + x + C.
4 8 8
Slično se dokazuje da je
∫
Jn = cosn dx = n1 cosn−1 x sin x + n−1
n Jn−2 ,
∫ ∫
J0 = dx = x + C, J1 = cos xdx = sin x + C.
5.6 Integracija iracionalnih funkcija

∫
Primer 5.25. Nad̄imo I = (x−1)dx
√
2 −2
1
. Domen podintegralne funkcije f (x) = (x−1)√ x2 −2
√ √ x
je√Df = (−∞, − 2) ∪ ( 2, +∞). Nad̄imo integral ove funkcije najpre na intervalu
( 2, +∞).
√
x > 2, x − 1 = 1 ⇒ t > 0 ∫
t − t12 dt
I = x = 1t + 1 =
√ (1 )2
dx = − t12 dt 1
−2
t t +1
∫ ∫
dt dt
= − √ =− √
t t12 + 2t + 1 − 2
2
t 1+2t−t t2
∫ ∫ ∫
dt dt dt
= − √ =− √ =− √
t 1+2t−t
2
t 1+2t−t
2
1 + 2t − t2
|t| t
∫ ∫
dt dt
= − √ =− √
−(t − 2t − 1)
2 −(t − 2t + 1 − 2)
2
∫ ∫
dt dt
= − √ =− √
−((t − 1) − 2)
2 2 − (t − 1)2
t−1
1
−1
= − arcsin √ + C = − arcsin x−1 √ +C
2 2
2−x x−2
= − arcsin √ + C = arcsin √ + C.
2(x − 1) 2(x − 1)
√
Nad̄imo sada integral ove funkcije na intervalu (−∞, − 2).
√
x < − 2, x − 1 = 1 ⇒ t < 0 ∫
t − t12 dt
I = x = 1t + 1 =
√( )2
dx = − t2 dt
1 1 1
−2
t t +1
∫ ∫
dt dt
= − √ =− √
t t12 + 2t − 1
2
t 1+2t−t
t2
∫ ∫
dt dt
= − √
2
=− √
2
t 1+2t−t
|t| t 1+2t−t
−t
∫ ∫
dt dt
= √ = √
1 + 2t − t 2 2 − (t − 1)2
x−1 − 1
1
t−1
= arcsin √ + C = arcsin √ +C
2 2
2−x x−2
= arcsin √ + C = − arcsin √ + C.
2(x − 1) 2(x − 1)
Prema tome,
∫
dx
I = √
(x − 1) x2 − 2
x−2 √ √
= (sgn x) arcsin √ + C, na intervalima (−∞, − 2) i ( 2, +∞). •
2(x − 1)
∫
Primer 5.26. Nad̄imo (x+1)2 √dx
x2 +2x+2
. Domen podintegralne funkcije f (x) = (x+1)√x12 +2x+2
je Df = (−∞, −1) ∪ (−1, +∞). Posmatrajmo najpre interval (−1, +∞).

∫ x > −1, x + 1 = 1 ,
dx t
√ = =⇒ t > 0, x = 1t − 1,
(x + 1)2 x2 + 2x + 2 dx = − t12 dt
∫
− t12 dt
= √( )2 ( )
t −1 + 2 1t − 1 + 2
1 1
t2
∫ ∫
dt dt
= − √ =− √
1 1+t2
t2
+1 |t|
∫
tdt 1 + t2 = z
= − √ =
1 + t2 2tdt = dz ⇒ tdt = 2 dz
1
∫ √
dz √
= − √ = z + C = − 1 + t2 + C
2 z
√ √
1 x2 + 2x + 2
= − 1+ 2
+C =− +C
(x + 1) (x + 1)2
√ √
x2 + 2x + 2 x2 + 2x + 2
= − +C =− + C.
|x + 1| x+1
Ako je x < −1 i opet x + 1 = 1t , onda je x + 1 < 0 i stoga t < 0, pa je |t| = −t i

∫ ∫
dx dt
√ = − √
2
2 2
(x + 1) x + 2x + 2 1+t
|t|
∫ √
tdt
= √ = 1 + t2 + C
1 + t2
√ √
1 x2 + 2x + 2
= 1+ 2
+C = +C
(x + 1) (x + 1)2
√ √
x2 + 2x + 2 x2 + 2x + 2
= +C =− + C.
|x + 1| x+1
Prema tome,
∫ √
dx x2 + 2x + 2
√ =− +C, na intervalima (−∞, −1) i (−1, +∞). •
(x + 1)2 x2 + 2x + 2 x+1
Ojlerove smene
Treća Ojlerova smena. Neka su nule x1 i x2 kvadratnog ax2 + bx + c realne i

ražličite i neka je x1 < x2 . Tada možemo koristiti smenu
√ √
ax2 + bx + c = t(x − x1 ) ili ax2 + bx + c = t(x − x2 ).
√
1. Neka je ax2 + bx + c = t(x − x1 ). Kako je ax2 + bx + c = a(x − x1 )(x − x2 ), to
je
√
a(x − x1 )(x − x2 ) = t(x − x1 ) (5.5)
a(x − x1 )(x − x2 ) = t2 (x − x1 )2
a(x − x2 )
t2 = . (5.6)
x − x1
Iz (5.6) sledi
t2 (x − x1 ) = ax − ax2
(t2 − a)x = t2 x1 − ax2
x1 t2 − ax2
x = . (5.7)
t2 − a
Označimo desnu stranu jednakosti u (5.7) sa φ(t). Sada je
dx = φ′ (t)dt
i ∫ √ ∫
R(x, ax2 + bx + c)dx = R(φ(t), t(φ(t) − x1 ))φ′ (t)dt. (5.8)
Integral na desnoj strani u (5.8) je integral racionalne funkcje.

1.1 Ako je a > 0, domen podintegralne funkcije je podskup skupa (−∞, x1 ]∪[x2 , +∞)
(nekad je domen i jednak ovom skupu).
Za x ∈ (−∞, x1 ) je x − x1 < 0, pa iz (5.5) sledi da je t < 0 i stoga onda iz (5.6)
dobijamo √
a(x − x2 )
t=− .
x − x1
Za x ∈ (x2 , +∞) je x − x1 > 0, pa iz (5.5) sledi da je t > 0 i zato
√
a(x − x2 )
t= .
x − x1
1.2. Ako je a < 0, domen podintegralne funkcije je podskup intervala [x1 , x2 ] (nekad
je domen i jednak ovom intervalu). Za x ∈ (x1 , x2 ) sledi x − x1 > 0, pa iz (5.5) sledi da
je t > 0 i stoga √
a(x − x2 )
t= .
x − x1
√
2. Neka je ax2 + bx + c = t(x − x2 ). Sada je
√
a(x − x1 )(x − x2 ) = t(x − x2 ) (5.9)
a(x − x1 )(x − x2 ) = t (x − x2 )
2 2
a(x − x1 )
t2 = . (5.10)
x − x2
2.1. Neka je a > 0. Za x ∈ (−∞, x1 ) je x − x2 < 0, pa iz (5.9) sledi da je t < 0 i stoga

onda iz (5.10) dobijamo
√
a(x − x1 )
t=− .
x − x2
Za x ∈ (x2 , +∞) je x − x2 > 0, pa iz (5.9) sledi da je t > 0 i zato

√
a(x − x1 )
t= .
x − x2
2.2. Neka je a < 0. Za x ∈ (x1 , x2 ) sledi x − x2 < 0, pa iz (5.9) sledi da je t < 0 i

stoga
√
a(x − x1 )
t=− .
x − x2
(Zato
√ je kod treće Ojlerove smene, za slučaj da je a < 0 i x1 < x2 , (osim smene
ax + bx + c = t(x − x1 )) podesnije izabrati smenu
2
√
ax2 + bx + c = t(x2 − x) (5.11)
√
umesto smene ax2 + bx + c = t(x − x2 ), jer za x ∈ (x1 , x2 ) je x2 − x > 0 pa je t > 0 i
iz (5.11) sledi
a(x − x1 )(x − x2 ) = t2 (x − x2 )2
a(x − x1 )
t2 =
x − x2
√
a(x − x1 )
t = .
x − x2
∫ √
Primer 5.27. Nad̄imo I = (x + (x − 1)(x − 2))dx.
Koristimo smenu
√
(x − 1)(x − 2) = t(x − 1).
Odavde sledi
(x − 1)(x − 2) = t2 (x − 1)2
x−2
t2 =
x−1
xt2 − t2 = x − 2
x(t2 − 1) = t2 − 2
t2 − 2
x = 2
t −1
2t
dx = dt.
(t − 1)2
2
Sada je
∫ ( ( 2 ))
t2 − 2 t −2 2t
I = +t 2 −1 dt = . . .
t −1
2 t −1 (t − 1)2
2

1 t − 1 1 1 3 1 1 1
= ln − + + + C.
8 t + 1 2 t − 1 4 t + 1 4 t − 1
√
Za x ∈ (−∞, 1) je t < 0 i t = − x−2
x−1 .
√
Za x ∈ (2, +∞) je t > 0 i t = x−2
x−1 . •
Primer 5.28. Odrediti

∫
dx
I= √
(1 + x2 ) 1 − x2
smenom
√ √
(i) 1 − x2 = t(x + 1); (ii) 1 − x2 = t(1 − x). •
∫ √
Trigonometrijske i hiperboličke smene kod integrala R(x, ax2 + bx + c)dx
∫ √
x2 −9
Primer 5.29. Odrediti I = dx. Tražićemo neodred̄eni integral funkcije f (x) =
√ x
x2 −9
x najpre na intervalu (3, +∞), a potom intervalu (−∞, −3).
Neka je x > 3.

∫ √ x = cos 3
, t ∈ (0, π2 )
x2−9 t

dx = cos t = x ⇒ t = arccos x
3 3
x
dx = − 32 · (− sin t)dt = 3 sin2 t dt
cos t cos t
√
∫ 9
− 9 3 sin t ∫ √
cos2 t 1 − cos2 t sin t
= 3 · 2
dt = 3 · dt
cos t
cos t cos2 t cos t
∫ √ 2 ∫
sin t sin t sin t sin t
= 3 · dt = 3 · dt
cos2 t cos t cos t cos t
∫ ∫
sin2 t 1 − cos2 t
= 3 dt = 3 dt
cos2 t cos2 t
∫ ∫
1
= 3 dt − 3 dt = 3 tg t − 3t + C
cos2 t
√
√
1 − cos2 t 1 − x92 3
= 3 − 3t + C = 3 3 − 3 arccos + C
cos t x
x
√ 3
= x2 − 9 − 3 arccos + C.
x
Neka je x < −3.

∫ √ 2 x = cos3
, t ∈ ( π2 , π)
x −9 t

dx = cos t = x ⇒ t = arccos x
3 3
x
dx = − 32 · (− sin t)dt = 3 sin2 t dt
cos t cos t
√
∫ 9
− 9 3 sin t ∫ √
= 3 · 2
dt = 3 · dt
cos t
cos t cos2 t cos t
∫ √ 2 ∫
sin t sin t
= 3 · dt = 3 |tg t| · tg t dt
cos2 t cos t
∫ ∫
1 − cos2 t
= −3 tg2 dt = −3 dt
cos2 t
∫ ∫
1
= −3 dt + 3 dt = −3 tg t + 3t + C
cos2 t
√
√
1 − cos t2 1 − x92 3
= −3 + 3t + C = −3 3 + 3 arccos + C
cos t x
x
√ √
x2 − 9 3 x2 − 9 3
= −x + 3 arccos + C = −x + 3 arccos + C
x2 x |x| x
√
x2 − 9 3 √ 3
= = −x + 3 arccos + C = x2 − 9 + 3 arccos + C.
−x x x
II način: Neka je x < −3.

∫ √ x = − cos3
, t ∈ (0, π2 )( )
x2−9 t

dx = cos t = − x ⇒ t = arccos − x
3 3
x
dx = −(− 32 ) · (− sin t)dt = − 3 sin2 t dt
cos t cos t
√
∫ 9
− 9 ( 3 sin t ) ∫ √
= · − dt = 3 · dt
− cos t
3 cos t 2 cos2 t cos t
∫ √ 2 ∫
sin t sin t
= 3 · dt = 3 |tg t| · tg t dt
cos2 t cos t
∫ ∫
2 1 − cos2 t
= 3 tg dt = 3 dt
cos2 t
∫ ∫
1
= 3 dt − 3 dt = 3 tg t − 3t + C ′
cos2 t
√
√ ( )
1 − cos t 2 1 − x92 3
′
= 3 − 3t + C = 3 − 3 arccos − + C′
cos t − x3 x
√ ( ) √
x2 − 9 3 ′ x2 − 9 3
= −x − 3 π − arccos + C = −x + 3 arccos + C
x 2 x |x| x
√
x −9
2 3 √ 3
= −x + 3 arccos + C = x2 − 9 + 3 arccos + C.
−x x x
Prema tome,
∫ √ √
x2 − 9 3
dx = x2 − 9 − 3(sgn x) arccos + C, na intervalima (−∞, −3) i (3, +∞).
x x
∫ ∫
Primer 5.30. Integrali √x12 +1 dx i √x12 −1 dx su navedeni u tablici integrala i za
razliku od ostalih tabličnih integrala ne proizilaze direktno iz tablice izvoda. Jedan od
načina da se oni odrede je korišćenje trigonometrijskih ili hiperboličkih smena.
∫
1 x = sh t, t ∈ (−∞, +∞) =⇒ t = arshx
√ dx =
x2 + 1 dx = ch t dt
∫ ∫ ∫
1 ch t dt ch t dt
= √ · ch t dt = √ =
2
sh t + 1 2
ch t ch t
∫
= dt = t + C = arshx + C
√
= ln(x + x2 + 1) + C, x ∈ R.
Nad̄imo sada neodred̄eni integral funkcije f (x) = √ 1 i to najpre na intervalu

x2 −1
(1, +∞), a potom i na intervalu (−∞, −1).
Neka je x > 1.

∫
t , t ∈ (0, 2 )
1 π
x = cos
1
√ dx = cos t = x ⇒ t = arccos x
1 1

x −1
2
dx = − 12 · (− sin t)dt = sin2t dt
cos t cos t
∫ sin t ∫ sin t
√ cos t √cos t dt
2 2
= dt =
2t
1
cos2 t
−1 sin
cos2 t
∫ sin t ∫
dt 1 + tg 2t
= cos2 t
dt = = ln ′′
sin t cos t 1 − tg t + C
cos t
√2
√ 1
1 + 1−cos t 1 + 1− x1
1+cos t 1+ x
= ln √ + C ′′ = ln
√ + C ′′
1
1 − 1+cos t
1−cos t 1 − 1− x
1+ x1
√ √
1 + x−1 1 + √x−1
x+1
ln + C ′′ = ln
x+1 ′′
= √ √
+C
1 − x−1 x+1
1 − √x−1
x+1
√ √ √ √
x + 1 + x − 1 x+1+ x−1
=
ln √ √ ′′
+ C = ln √ √ + C ′′
x+1− x−1 x+1− x−1
(√ √ √ √ )
x+1+ x−1 x+1+ x−1
= ln √ √ ·√ √ + C ′′
x+1− x−1 x+1+ x−1
√ √
( x + 1 + x − 1)2 √ √
= ln + C ′′ = ln( x + 1 + x − 1)2 − ln 2 + C ′′
2 √
√ √
= ln( x + 1 + x − 1)2 + C ′ = ln(x + 1 + 2 x2 − 1 + x − 1) + C ′
√ √
= ln 2(x + x2 − 1) + C ′ = ln(x + x2 − 1) + ln 2 + C ′
√
= ln(x + x2 − 1) + C.
Neka je x < −1.

∫ x = − 1
, t ∈ (0, π
)
1 cos t 2 ( 1)
√ dx = cos t = − x ⇒ t = arccos − x
1
x −1
2
dx = −(− 2 ) · (− sin t)dt = − 2 dt
1 sin t
cos t cos t
∫ ∫
− cos
sin t
− sin2t
√ √cos t dt
2t
= dt =
1
−1 sin2 t
cos2 t cos2 t
∫ ∫
− cos
sin t
dt 1 + tg 2t
=
2t
dt = − = − ln ′′
t+C
sin t
cos t
cos t 1 − tg 2
√

1 − 1+cos t
1−cos t
1 − tg 2t
= ln + C ′′ = ln √ + C ′′
1 + tg 2t
1 + 1+cos t
1−cos t
√
1− x1 √
1 − 1 − x−1
1+ x1 x+1
= ln √ + C ′′ = ln √ + C ′′
1
1 + 1− x 1 + x+1 x−1
1+ x 1
√
1 − √ 1−x √ √
−x−1 −x − 1 − 1 − x
=
ln √
′′
+ C = ln √ √ + C ′′
−x − 1 + 1 − x
1 + √−x−1
1−x
√ √
1 − x − −x − 1
= ln √ √ + C ′′
1 − x + −x − 1
(√ √ √ √ )
1 − x − −x − 1 1 − x − −x − 1
= ln √ √ ·√ √ + C ′′
1 − x + −x − 1 1 − x − −x − 1
√ √
( 1 − x − −x − 1)2
= ln + C ′′
√ 2
√
= ln( 1 − x − −x − 1)2 − ln 2 + C ′′
√
= ln(1 − x − 2 x2 − 1 − x − 1) + C ′
√ √
= ln(2(−x − x2 − 1)) + C ′ = ln(−x − x2 − 1) + ln 2 + C ′
√
= ln |x + x2 − 1| + C.
Prema tome,
∫ √
1
√ dx = ln |x + x2 − 1| + C, na intervalima (−∞, −1) i (1, +∞).
x2 − 1
Glava 6
Odred̄eni integral
6.1 Definicija odred̄enog integrala.

Ograničenost integrabilnih funkcija
Neka je f nenegativna neprekidna funkcija na segmentu [a, b] (to znači da se tačke njenog
grafika nalaze na x-osi ili iznad x-ose). Ravna figura, ograničena intervalom [a, b] na x-osi,
pravama x = a, x = b i grafikom funkcije f nad segmentom [a, b], naziva se krivolinijski
trapez nad [a, b].
Problem odred̄ivanja površine krivolinijskog trapeza je doveo do definicije pojma
odred̄enog integrala koji je jedan od najvažnijih pojmova matematičke analize. Osim
površine dela ravni ograničenog nekom krivom linijom, pomoću odred̄enog integrala
se računa i dužina luka krive, zapremina tela, koristi se u fizici za računanje dužine
puta, rada sile, momenta inercije, itd. Može se reći da odred̄eni integral spada u os-
novnu aparaturu ne samo raznih matematičkih disciplina, već i fizike, mehanike i raznih
tehničkih nauka.
Ova metoda se javila mnogo pre diferencijalnog računa. Problem površine ravne
figure je bio aktuelan još u doba Arhimeda, velikog grčkog matematičara i fizičara iz
trećeg veka pre naše ere, koji je u suštini koristio odred̄eni intgral za rešavanje problema
,,kvadrature parabole“ 1 . Nezavisno jedan od drugog, nemački matematičar i filozof
Lajbnic (1646-1716) i engleski matematičar i fizičar Njutn (1642-1727) došli su do ove
metode u savremenom obliku. Riman, nemački matematičar 19. veka, je dao definiciju
odred̄enog integrala kakvu ćemo upoznati u narednom tekstu, dok je samu oznaku uveo
Furije, francuski matematičar 19. veka.
U cilju odred̄ivanja površine krivolinijskog trapeza, uvedimo najpre pojam podele
segmenta [a, b].
Definicija 6.1. Pod podelom segmenta [a, b] podrazumevamo konačan skup tačaka P =
{x0 , x1 , . . . , xn } takav da je
a = x0 < x1 < · · · < xn = b.
1
Problem kvadrature parabole: Neka je data parabola y = x2 i pravougaonik sa temenima
A(0, 0), B(a, 0), C(a, a2 ), D(0, a2 ), a > 0. Tada parabola deli pravougaonik na dve figure čije se
površine odnose kao 1 : 2.
409
410 Glava 6. Odred̄eni integral
Podelom P segment [a, b] je podeljen na n podsegmenata:
[x0 , x1 ], [x1 , x2 ], . . . , [xn−1 , xn ].
Označimo sa ∆xi dužinu i-tog podsegmenta: ∆xi = xi − xi−1 , i = 1, . . . , n. Dijametar

podele P , u oznaci d(P ), je
d(P ) = max ∆xi .
1≤i≤n
Skup svih podela segmenta [a, b] označavamo sa P[a, b]. Ako P1 , P2 ∈ P[a, b] i P1 $ P2 ,
onda kažemo da je podela P1 grublja od podele P2 , a podela P2 finija od podele P1 .
Jasno, ako je podela P2 finija od podele P1 , onda je d(P2 ) ≤ d(P1 ).
U svakom podsegmentu [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n, izaberimo na proizvoljan način po
jednu tačku ξi . Izabrane tačke ξ1 , . . . , ξn formiraju ured̄enu n-torku ξ = (ξ1 , . . . , ξn ).
Pravougaonik Πi , čija je osnova segment [xi−1 , xi ], a visina f (ξi ), ima površinu p(Πi ) =
f (ξi )∆xi . ,,stepenasta figura“ S koju čine svi pravougaonici Πi , i = 1, . . . , n, ima
površinu koja je jednaka zbiru površina svih pravougaonika:
∑
n
p(S) = f (ξi )∆xi . (6.1)
i=1
f( 2)
f( 1)
a=x0 x1 x2 xn-2 xn-1 xn=b

1 2
f( 2)
f( 1)
a=x0 x1 x2 xn-2 xn-1 xn=b

1 2
Primećujemo da stepenasta figura S zavisi od podele P segmenta [a, b], kao i od

izbora tačaka ξ = (ξ1 , . . . , ξn ), ξi ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n. Ako pod̄emo od podele P1
koja je finija od podele P dobićemo stepenastu figuru koja se još manje razlikuje od
krivolinijskog trapeza. Prema tome, ako se dijametar podele sve više i više smanjuje,
onda se odgovarajuća stepenasta figura sve manje i manje razlikuje od krivolinijskog
trapeza, pa će se i površina stepenaste figura sve manje i manje razlikovati od površine
krivolinijskog trapeza. Intuitivno je jasno da za površinu krivolinijskog trapeza treba
uzeti graničnu vrednost suma (6.1) kad dijametar podele teži 0.
Ovakva razmatranja su dovela do sledeće definicije integralne sume i odred̄enog in-
tegrala.
6.1. Definicija odred̄enog integrala. Ograničenost integrabilnih funkcija 411
Definicija 6.2. Neka je data funkcija f : [a, b] → R, podela P = {x0 , . . . , xn } (a =

x0 < x1 < · · · < xn = b) segmenta [a, b] i izbor ξ = (ξ1 , . . . , ξn ) tačaka ξi ∈ [xi−1 , xi ],
i = 1, . . . , n. Suma
∑n
σ(f, P, ξ) = f (ξi )∆xi
i=1
zove se Rimanova integralna suma funkcije f za datu podelu P i izbor tačaka ξ =

(ξ1 , . . . , ξn ).
Očigledno, u slučaju kada je funkcija f nenegativna na segmentu [a, b], Rimanova

integralna suma funkcije f je jednaka površini odgovarajuće stepenaste figure.
Definicija 6.3. Neka je f : [a, b] → R. Funkcija f je Riman integrabilna (integrabilna

u Rimanovom smislu, ili kraće, integrabilna) na segmentu [a, b] ako postoji realan broj
I takav da za svako ϵ > 0 postoji δ > 0 tako da za svaku podelu P = {x0 , . . . , xn }
(a = x0 < x1 < · · · < xn = b) segmenta [a, b] za koju je d(P ) < δ, i za proizvoljan izbor
ξ = (ξ1 , . . . , ξn ) tačaka ξi ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n, važi nejednakost
|σ(f, P, ξ) − I| < ϵ,
tj.
∑n

f (ξi )∆xi − I < ϵ.

i=1
Broj I se zove Rimanov integral ili odred̄eni integral funkcije f na segmentu [a, b] i piše
se ∫ b
I= f (x)dx.
a
∫b
Oznaka a f (x)dx se čita: ,,integral od a do b f (x)dx“. Broj a se zove donja granica
integrala, dok se broj b zove gornja granica integrala. Funkcija f se zove podintegralna
funkcija, izraz f (x)dx podintegralni izraz, a promenljiva x integraciona promenljiva (slovo
x se može zameniti i nekim drugim slovom).
Skup svih Riman integrabilnih funkcija na segmentu [a, b] označavamo sa R[a, b].
Ako je broj I odred̄eni integral funkcije f na segmentu [a, b] govorićemo još i da je I

granična vrednost integralnih suma σ(f, P, ξ) funkcije f kad d(P ) → 0, i pisati2
I = lim σ(f, P, ξ). (6.2)

d(P )→0
2
Jednakost u (6.2) znači upravo ono što je rečeno u Definiciji 6.3, da za proizvoljno ϵ > 0 postoji
δ > 0 tako da za svaku podelu P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < x1 < · · · < xn = b) segmenta [a, b] za koju
je d(P ) < δ i za proizvoljan izbor ξ = (ξ1 , . . . , ξn ) tačaka ξi ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n važi nejednakost
|σ(f, P, ξ) − I| < ϵ. Limes u (6.2) treba shvatiti kao novu vrstu limesa, koja se razlikuje od limesa niza i
limesa funkcije.
Kao što smo pojam granične vrednosti funkcije definisali na jeziku ϵ − δ-okolina, a
takod̄e i na ekvivalentan način preko granične vrednosti nizova, tako i odred̄eni integral
možemo definisati preko granične vrednosti nizova integralnih suma. Sledeća definicija
odred̄enog integrala je ekvivalentna Definiciji 6.3 (ostavljamo čitaocu za vežbu da dokaže
ekvivalentnost ovih dveju definicija3 ).
Definicija 6.4. Neka je f : [a, b] → R. Reći ćemo da je realan broj I odred̄eni ili
Rimanov integral funkcije f na segmentu [a, b], a funkcija f (Riman) integrabilna na
segmentu [a, b], ako za svaki niz podela
(n) (n) (n) (n)

Pn = {x0 , . . . , xkn }, a = x0 < · · · < xkn = b,
segmenta [a, b] za koji važi da je
lim d(Pn ) = 0,
n→∞
i za svaki izbor tačaka

(n) (n) (n) (n) (n)
ξ (n) = (ξ1 , . . . , ξkn ), ξi ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , kn , n = 1, 2, . . . ,
postoji granična vrednost niza integralnih suma (σ(f, Pn , ξ (n) ))n i jednaka je broju I:
∑
kn
(n) (n)
lim σ(f, Pn , ξ (n) ) = lim f (ξi )∆xi = I,
n→∞ n→∞
i=1
(n) (n) (n)

gde je ∆xi = xi − xi−1 , i = 1, . . . , kn , n = 1, 2, . . . .
Ovo kraće simbolički zapisujemo:
I = lim σ(f, P, ξ).

d(P )→0
U slučaju kada je funkcija f nenegativna na segmentu [a, b], onda je odred̄eni integral
limes niza površina odgovarajućih stepenastih figura kada niz dijametara podela teži 0 i
stoga je jednak površini krivolinijskog trapeza ograničenog grafikom funkcije f , x-osom
i pravama x = a i x = b.
U Definicijama 6.3 i 6.4 srećemo se sa pojmom granične vrednosti integralnih suma,
koji je, mada sličan sa pojmom granične vrednosti funkcije i pojmom granične vrednosti
niza, ipak novi pojam. Shvatimo ovo kao još jednu vrstu limesa, koja, opet, ima sličnosti
sa ranije uvedenim pojmovima limesa funkcije i limesa niza. Osim toga, s obzirom da se
pojam odred̄enog integrala, tj. limesa integralnih suma, definiše preko limesa nizova, to
za ovu vrstu limesa važe mnoga svojstva slična onima koja važe za granične vrednosti
nizova, odnosno funkcija, što ćemo videti u narednim sekcijama.
3
Uputstvo: postupiti analogno dokazu ekvivalentnosti Košijeve i Hajneove definicije granične vred-
nosti funkcije.
6.1. Definicija odred̄enog integrala. Ograničenost integrabilnih funkcija 413
Primer 6.5. Neka je f (x) = c, x ∈ [a, b], i neka je P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < x1 <
· · · < xn = b) proizvoljna podela segmenta [a, b] i ξ = (ξ1 , . . . , ξn ) proizvoljan izbor
tačaka ξi ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n. Kako je f (ξi ) = c za svako i = 1, . . . , n, to je
∑
n ∑
n
σ(f, P, ξ) = f (ξi )∆xi = c(xi − xi−1 ) = c(b − a).
i=1 i=1
(n) (n) (n) (n)

Prema tome, za svaki niz podela Pn = {x0 , . . . , xkn }, a = x0 < · · · < xkn =
b, segmenta [a, b] za koji važi da je lim d(Pn ) = 0, i za svaki izbor tačaka ξ (n) =
n→∞
(n) (n) (n) (n) (n)
(ξ1 , . . . , ξkn ), ∈ξi [xi−1 , xi ],
i = 1, . . . , kn , n = 1, 2, . . . , niz integralnih suma
je konstantan niz: σ(f, Pn , ξ (n) ) = c(b − a), za svako n ∈ N. Stoga je
(σ(f, Pn , ξ (n) ))n
broj c(b − a) granična vrednost ovog niza. Na osnovu definicije 6.4 sledi
∫ b ∫ b
f (x)dx = c dx = c(b − a).
a a
Primer 6.6. Dirihleova funkcija je definisana sa

{
1, x ∈ Q,
f (x) =
0, x ∈ R \ Q.
Pokažimo da ova funkcija nije integrabilna na segmentu [0, 1]. Pretpostavimo suprotno,
da je f integrabilna na segmentu [0, 1] i da je realan broj I odred̄eni integral funkcije f
1
na na segmentu [0, 1]. S obzirom na Definiciju 6.3, za ϵ = sledi da postoji δ > 0 tako
2
da za svaku podelu P = {x0 , . . . , xn } (0 = x0 < x1 < · · · < xn = 1) dijametra manjeg
od δ i svaki izbor tačaka ξ = (ξ1 , . . . , ξn ), ξi , ξi′ ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n, važi
1
|σ(f, P, ξ) − I| < . (6.3)
2
Pri tome, ako su tačke ξi racionalne, onda je f (ξi ) = 1, i = 1, . . . , n, i važi
∑
n ∑
n
σ(f, P, ξ) = f (ξi )∆xi = ∆xi = 1,
i=1 i=1
1
pa iz (6.3) sledi |1 − I| < , tj.
2 ( )
1 3
I∈ , . (6.4)
2 2
Ako su pak tačke ξi iracionalne, onda je f (ξi ) = 0, i(= 1, . . .), n, i važi σ(f, P, ξ) =
∑n 1 1 1
i=1 f (ξi )∆xi = 0, pa iz (6.3) sledi |0 − I| < , tj. I ∈ − , , što je u suprotnosti
2 2 2
sa (6.4). Dobijena protivurečnost dokazuje da Dirihleova funkcija nije integrabilna na
segmentu [0, 1]. Slično se dokazuje da nije integrabilna na bilo kom segmentu [a, b],
a, b ∈ R, a < b.
Možemo koristiti i Definiciju 6.4 da bismo dokazali da ova funkcija nije integrabilna
na segmentu [a, b]. Neka je (Pn ) niz podela segmenta [a, b],
(n) (n) (n) (n)
Pn = {x0 , . . . , xkn }, a = x0 < · · · < xkn = b,
za koji važi da je lim d(Pn ) = 0, i neka je

n→∞
(n) (n) (n) (n) (n)

ξ (n) = (ξ1 , . . . , ξkn ), ξi ∈ [xi−1 , xi ] ∩ Q
i
′ (n) ′ (n) ′ (n) ′ (n) (n) (n) ′
ξ (n) = (ξ1 , . . . , ξkn ), ξi ∈ [xi−1 , xi ], ξi ∈ R \ Q, i = 1, . . . , kn , n = 1, 2, . . . .
Tada je
∑
kn
(n) (n) (n)
∑
kn
(n) (n)
σ(f, Pn , ξ (n) ) = f (ξi )(xi − xi−1 ) = 1 · (xi − xi−1 ) = b − a, za svako n ∈ N,
i=1 i=1
dok je
′ ∑
kn
(n) ′ (n) (n)
∑
kn
(n) (n)
σ(f, Pn , ξ (n) ) = f (ξi )(xi − xi−1 ) = 0 · (xi − xi−1 ) = 0, za svako n ∈ N.
i=1 i=1
Stoga je
lim σ(f, Pn , ξ (n) ) = b − a,
n→∞
dok je
′
lim σ(f, Pn , ξ (n) ) = 0.
n→∞
Prema tome, ne postoji jedinstven realan broj I takav da, za proizvoljan niz podela
(n) (n)
(Pn ) čiji dijametar teži 0 i za proizvoljan izbor tačaka ξ (n) = (ξ1 , . . . , ξkn ) iz podeonih
segmenata, važi da niz integralnih suma (σ(f, Pn , ξ (n) ))n konvergira ka I. Na osnovu
Definicije 6.4 zaključujemo da Dirihleova funkcija nije integrabilna na segmentu [a, b]. •
Sledeća teorema nam govori da je ograničenost funkcije na nekom segmentu neopho-

dan uslov za njenu integrabilnost na tom segmentu.
Teorema 6.7. Ako je funkcija integrabilna na nekom segmentu, onda je ona ograničena
na tom segmentu.
Dokaz. Neka je f ∈ R[a, b]. Pretpostavimo da funkcija f nije ograničena na segmentu

[a, b]. Iz integrabilnosti funkcije sledi da za ϵ = 1 postoji δ > 0 tako da za svaku podelu
P = {x0 , . . . , xm } (a = x0 < x1 < · · · < xm = b) dijametra manjeg od δ, i svaki izbor
tačaka ξ = (ξ1 , . . . , ξm ), ξi ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , m, važi
|σ(f, P, ξ) − I| < ϵ = 1. (6.5)

6.1. Gornje i donje Darbuove sume. Osnovna teorema 415
Fiksirajmo jednu podelu P0 = {x0 , . . . , xn } segmenta [a, b] takvu da je d(P0 ) < δ. Tada
za proizvoljan izbor tačaka ξ = (ξ1 , . . . , ξn ), ξi ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n, na osnovu (6.5)
zaključujemo da važi nejednakost:
|σ(f, P0 , ξ)| = |(σ(f, P0 , ξ) − I) + I| ≤ |σ(f, P0 , ξ) − I| + |I| < 1 + |I|. (6.6)
Kako je funkcija neograničena na [a, b], sledi da postoji k ∈ {1, . . . , n} tako da funkcija
nije ograničena na segmentu [xk−1 , xk ]. U svakom od segmenata [xi−1 , xi ], i ̸= k, izabe-
rimo na proizvoljan način tačku ξi , i uočimo zbir:
∑
σk = f (ξi )∆xi .
i̸=k
Budući da je funkcija neograničena na segmentu [xk−1 , xk ], postoji tačka ξk ∈ [xk−1 , xk ]

takva da je
|σ k | + 1 + |I|
|f (ξk )| > .
∆xk
Odavde za ξ = (ξ1 , . . . , ξn ) važi:4
n
∑

|σ(f, P0 , ξ)| = f (ξi )∆xi = |σ k + f (ξk )∆xk | ≥

i=1
≥ |f (ξk )∆xk | − |σ k | = |f (ξk )|∆xk − |σ k |
|σ k | + 1 + |I|
> · ∆xk − |σ k | = 1 + |I|,
∆xk
što protivureči nejednakosti (6.6). Dobijena protivurečnost dokazuje da je funkcija f
ograničena na segmentu [a, b].
Da je ograničenost funkcije na segmentu potreban ali ne i dovoljan uslov integrabil-
nosti funkcije, pokazuje Primer 6.6. Naime, Dirihleova funkcija je ograničena na seg-
mentu [a, b], a, b ∈ R, a < b, ali nije integrabilna na njemu.
6.2 Gornje i donje Darbuove sume. Osnovna teorema

Neka je funkcija f : [a, b] → R ograničena na segmentu [a, b], i neka je P = {x0 , x1 , . . . , xn }
(a = x0 < x1 < · · · < xn−1 < xn = b) podela segmenta [a, b]. Neka je
m = inf f (x), M = sup f (x),
[a,b] [a,b]
i
mi = inf f (x), Mi = sup f (x).
[xi−1 ,xi ] [xi−1 ,xi ]
Sume
∑
n ∑
n
sP = mi ∆xi , SP = Mi ∆xi
i=1 i=1
zovemo donjom i gornjom Darbuovom sumom funkcije f za podelu P , respektivno.
4
Koristimo nejednakost: |a + b| ≥ ||a| − |b|| ≥ |a| − |b|, a, b ∈ R.
y = f (x)
x
a = x0 x1 x2 x3 x4 x5 xn-3 xn-2 xn-1 xn = b
y = f (x)
x
a = x0 x1 x2 x3 x4 x5 xn-3 xn-2 xn-1 xn = b
U narednoim tvrd̄enjima dajemo neke osnovne osobine Darbuovih suma i to najpre

njihov odnos sa integralnim sumama.
Tvrd̄enje 6.8. Neka je funkcija f : [a, b] → R ograničena na segmentu [a, b], i neka je
P = {x0 , x1 , . . . , xn } (a = x0 < x1 < · · · < xn−1 < xn = b) podela segmenta [a, b]. Tada
je
m(b − a) ≤ sP ≤ σ(f, P, ξ) ≤ SP ≤ M (b − a), (6.7)
za svaki izbor ξ = (ξ1 , . . . , ξn ) tačaka ξi ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n.
Osim toga,
sP = inf σ(f, P, ξ), SP = sup σ(f, P, ξ). (6.8)
ξ ξ
Dokaz. Za svaki izbor ξ = (ξ1 , . . . , ξn ) tačaka ξi ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n, važi:
m ≤ mi ≤ f (ξi ) ≤ Mi ≤ M,
odakle množenjem sa ∆xi i sabiranjem dobijamo

∑
n ∑
n ∑
n ∑
n ∑
n
m∆xi ≤ mi ∆xi ≤ f (ξi )∆xi ≤ Mi ∆xi ≤ M ∆xi ,
i=1 i=1 i=1 i=1 i=1
tj.
∑
n ∑
n
m ∆xi = m(b − a) ≤ sP ≤ σ(f, P, ξ) ≤ SP ≤ M ∆xi = M (b − a).
i=1 i=1
Neka je ϵ > 0 proizvoljno. Kako je Mi = sup f (x), to postoji ξi∗ ∈ [xi−1 , xi ] tako da
[xi−1 ,xi ]
ϵ
je f (ξi∗ ) > Mi − , i = 1, . . . , n. Množeći sa ∆xi i sabirajući dobijamo:
b−a
∑
n ∑
n
ϵ ∑
n
f (ξi∗ )∆xi > Mi ∆xi − ∆xi
b−a
i=1 i=1 i=1
ϵ
= SP − (b − a)
b−a
= SP − ϵ,
tj. σ(f, P, ξ ∗ ) > SP − ϵ.

S obzirom da je na osnovu treće nejednakosti u (6.7) SP gornja granica skupa
{σ(f, P, ξ) : ξ = (ξ1 , . . . , ξn ), ξi ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n}, i budući da za svako
ϵ > 0 postoji izbor ξ ∗ = (ξ1∗ , . . . , ξn∗ ) tačaka ξi∗ ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n, tako da je
σ(f, P, ξ ∗ ) > SP − ϵ, zaključujemo da je SP najmanja gornja granica ovog skupa, tj.
SP = sup σ(f, P, ξ).
ξ
Slično se dokazuje da je sP = inf σ(f, P, ξ).
ξ
Tvrd̄enje 6.9. Neka je funkcija f : [a, b] → R ograničena na segmentu [a, b], i neka su
P i P ′ podele segmenta [a, b]. Tada važi implikacija:
P ⊂ P ′ =⇒ sP ≤ sP ′ ≤ SP ′ ≤ SP .
Dokaz. Dovoljno je dokazati tvd̄enje za slučaj kada se P i P ′ razlikuju za jednu tačku.

Neka je P = {x0 , x1 , . . . , xn } (a = x0 < x1 < · · · < xn−1 < xn = b) i P ′ = P ∪ {x′ } gde
je xk−1 < x′ < xk za neko k ∈ {1, . . . , n}. Tada je
∑
n ∑
n
SP = Mi ∆xi = Mi ∆xi + Mk ∆xk
i=1 i̸=k
∑n
= Mi ∆xi + Mk (xk − xk−1 ) (6.9)
i̸=k
i
∑
n
SP ′ = Mi ∆xi + Mk′ (x′ − xk−1 ) + Mk′′ (xk − x′ ), (6.10)
i̸=k
gde je Mk′ = sup f (x) i Mk′′ = sup f (x).

[xk−1 ,x′ ] [x′ ,xk ]
Kako je [xk−1 , x′ ] ⊂ [xk−1 , xk ] i [x′ , xk ] ⊂ [xk−1 , xk ], to je
{f (x) : x ∈ [xk−1 , x′ ]} ⊂ {f (x) : x ∈ [xk−1 , xk ]}

i
{f (x) : x ∈ [x′ , xk ]} ⊂ {f (x) : x ∈ [xk−1 , xk ]}.
Otuda
sup{f (x) : x ∈ [xk−1 , x′ ]} ≤ sup{f (x) : x ∈ [xk−1 , xk ]}
i
sup{f (x) : x ∈ [x′ , xk ]} ≤ sup{f (x) : x ∈ [xk−1 , xk ]},
tj.
Mk′ ≤ Mk i Mk′′ ≤ Mk .
Zbog toga je
Mk′ (x′ − xk−1 ) + Mk′′ (xk − x′ ) ≤ Mk (x′ − xk−1 ) + Mk (xk − x′ ) = Mk (xk − xk−1 ). (6.11)
Sada iz (6.10), (6.11) i (6.9) sledi

SP ′ ≤ SP .
Slično se dokazuje da je sP ≤ sP ′ .
Tvrd̄enje 6.10. Neka je funkcija f : [a, b] → R ograničena na segmentu [a, b], i neka su
P i P ′ dve proizvoljne podele segmenta [a, b]. Tada je
sP ≤ SP ′ .
Dokaz. Neka je P ′′ = P ∪ P ′ . Iz P ⊂ P ′′ i P ′ ⊂ P ′′ na osnovu Tvrd̄enja 6.9 sledi
sP ≤ sP ′′ ≤ SP ′′ ≤ SP ′ .
Neka je funkcija f : [a, b] → R ograničena i neka je
I = sup sP , I = inf SP .
P P
Iz Tvrd̄enja 6.10 sledi da je skup {sP : P ∈ P} ograničen odozgo ma kojom gornjom

Darbuovom sumom, pa je supremum ovog skupa, I, konačan broj i važi
I = sup{sP : P ∈ P} ≤ SP ′ , za svaku podelu P ′
Odavde sledi da je {SP ′ : P ′ ∈ P} ograničen odozdo sa I, pa je infimum ovog skupa, I,

takod̄e konačan broj i važi nejednakost
I ≤ inf{SP ′ : P ′ ∈ P} = I.
Prema tome, za svaku podelu P segmenta [a, b] važi nejednakost:
s P ≤ I ≤ I ≤ SP .
Definicija 6.11. Neka je f : X → R i E ⊂ X. Oscilacija funkcije f na skupu E je
ωE (f ) = sup{|f (x) − f (x′ )| : x, x′ ∈ E} = sup |f (x) − f (x′ )|.

x,x′ ∈E
Primetimo da je
ωE (f ) = sup |f (x) − f (x′ )| = sup (f (x) − f (x′ )). (6.12)

x,x′ ∈E x,x′ ∈E
Lema 6.12. Neka je f : X → R ograničena funkcija. Tada je
ωX (f ) = M − m, (6.13)
gde je M = sup f (x) i m = inf f (x).

x∈X x∈X
Dokaz. Pokazaćemo da važi jednakost
sup (f (x) − f (x′ )) = M − m, (6.14)

x,x′ ∈X
što će zajedno sa (6.12) implicirati (6.13). Za svako x, x′ ∈ X važi f (x) ≤ M i f (x′ ) ≥ m,
i prema tome −f (x′ ) ≤ −m. Stoga je
f (x) − f (x′ ) ≤ M − m, za sve x, x′ ∈ X. (6.15)
Neka je ϵ > 0 proizvoljno. Tada postoji x1 ∈ X tako da je

ϵ
f (x1 ) > M − (6.16)
2
ϵ
i postoji x2 ∈ X tako da je f (x2 ) < m + , tj.
2
ϵ
−f (x2 ) > −m − . (6.17)
2
Iz (6.16) i (6.17), sabiranjem, dobijamo
f (x1 ) − f (x2 ) > M − m − ϵ. (6.18)
S obzirom na proizvoljnost ϵ > 0, (6.18) zajedno sa (6.15) povlači (6.14).
Tvrd̄enje 6.13. Neka je funkcija f : [a, b] → R ograničena na segmentu [a, b], i neka je
P = {x0 , x1 , . . . , xn } (a = x0 < x1 < · · · < xn−1 < xn = b) podela segmenta [a, b]. Tada
važi
∑n
SP − s P = ωi (f )∆xi , (6.19)
i=1
gde je ωi (f ) oscilacija funkcije f na segmentu [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n.

∑ ∑ ∑
Dokaz. Kako je SP − sP = ni=1 Mi ∆xi − ni=1 mi ∆xi = ni=1 (Mi − mi )∆xi , gde je
Mi = sup f (x) i mi = inf f (x), i kako je na osnovu Leme 6.12, Mi − mi =
x∈[xi−1 ,xi ] x∈[xi−1 ,xi ]
ω[xi−1 ,xi ] (f ) = ωi (f ), i = 1, . . . , n, to zaključujemo da važi jednakost (6.19).
Teorema 6.14. (Osnovna teorema) Neka je funkcija f : [a, b] → R ograničena. Sledeći

iskazi su ekvivalentni:
(i) f ∈ R[a, b];
(ii)5 Za svako ϵ > 0 postoji δ > 0 tako da za svaku podelu P segmenta [a, b] za koju je
d(P ) < δ važi
SP − sP < ϵ;
(iii) Za svako ϵ > 0 postoji podela P segmenta [a, b] tako da je
SP − sP < ϵ;
(iv) I = I.
∫b
Pri tome je a f (x)dx = I = I.
Dokaz. (i) =⇒ (ii): Neka je funkcija f Riman integrabilna na segmentu [a, b] i neka
∫b
je I = a f (x)dx. Tada za proizvoljno ϵ > 0 postoji δ > 0 tako da za svaku podelu
P = {x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [a, b] (a = x0 < x1 < · · · < xn−1 < xn = b) za koju
je d(P ) < δ, i svaki izbor tačaka ξ = (ξ1 , . . . , ξn ), ξi ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n, važi
ϵ
|σ(f, P, ξ) − I| < , tj.
3
ϵ ϵ
I − < σ(f, P, ξ) < I + .
3 3
Odavde sledi
ϵ ϵ
I − ≤ inf σ(f, P, ξ) ≤ sup σ(f, P, ξ) ≤ I + .
3 ξ ξ 3
Kako je na osnovu (6.8) sP = inf σ(f, P, ξ) i SP = sup σ(f, P, ξ), dobijamo
ξ ξ
ϵ ϵ
I− ≤ sP ≤ SP ≤ I + . (6.20)
3 3
2ϵ
Prema tome, za svaku podelu P takvu da je d(P ) < δ važi SP − sp ≤ < ϵ. 6
3
(ii) =⇒ (i): Neka je funkcija f ograničena, i neka važi uslov (ii). Neka je ϵ > 0
proizvoljno. Tada postoji δ > 0 tako da za svaku podelu P = {x0 , x1 , . . . , xn } segmenta
[a, b] (a = x0 < x1 < · · · < xn−1 < xn = b), za koju je d(P ) < δ, važi
SP − sP < ϵ. (6.21)
5
Uslov (ii) simbolički zapisujemo: lim (SP − sP ) = 0.
d(P )→0
6
Na osnovu (6.20) zaključujemo da smo dokazali još i da za proizvoljno ϵ > 0 postoji δ > 0 tako da
za svaku podelu P za koju je d(P ) < δ važi
I − ϵ < sP < I + ϵ, tj. |sP − I| < ϵ
i
I − ϵ < SP 0, zaključujemo da je I − I = 0 i stoga, I = I. Neka je

I = I = I. Sada iz (6.22) dobijamo
s P ≤ I ≤ SP . (6.23)
Kako je
sP ≤ σ(f, P, ξ) ≤ SP (6.24)
za svaki izbor tačaka ξ = (ξ1 , . . . , ξn ), ξi ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n, to iz (6.23) i (6.24)

sledi
|σ(f, P, ξ) − I| ≤ SP − sP < ϵ.
Prema tome, za svako ϵ > 0 našli smo δ > 0 tako da za svaku podelu P = {x0 , x1 , . . . , xn }
segmenta [a, b] (a = x0 < x1 < · · · < xn−1 < xn = b) za koju je d(P ) < δ, i za svaki
izbor tačaka ξ = (ξ1 , . . . , ξn ), ξi ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n, važi |σ(f, P, ξ) − I| < ϵ. To
∫b
znači da je funkcija f Riman integrabilna na segmentu [a, b] i da je a f (x)dx = I.
(ii) =⇒ (iii): Očigledno.
(iii) =⇒ (ii): Neka je ϵ > 0 i neka je P ∗ podela segmenta [a, b], P ∗ = {x∗0 , x∗1 , . . . , x∗n },
a = x∗0 < x∗1 < · · · < x∗n = b, za koju važi SP ∗ − sP ∗ < ϵ. Funkcija f je ograničena na
segmentu [a, b], pa postoji K ∈ R, K > 0, tako da je |f (x)| ≤ K za svako x ∈ [a, b].
1 ϵ
Izaberimo δ > 0 tako da je δ < (x∗i − x∗i−1 ), i = 1, 2, . . . , n, i δ < . Neka je
2 4nK
P = {x0 , x1 , . . . , xm }, a = x0 < x1 < · · · < xm = b, podela segmenta [a, b] takva da je
∑m
d(P ) < δ. Pokazaćemo da je SP − sP = (Mj − mj )∆xj < 2ϵ.
j=1
Sumu SP − sP prikažimo u obliku
∑′ ∑′′
SP − sP = (Mj − mj )∆xj + (Mj − mj )∆xj ,
j j
∑′
pri čemu se u sumi nalaze sabirci (oblika (Mj − mj )∆xj ) koji se odnose na one
j
podsegmente
∑′′ podele P svaki od kojih sadrži jednu od tačaka podele P ∗ , dok se suma
odnosi na ostale podsegmente podele P .
j
x0 x1 ... x10 ... xm-1 xm
a= x0*=x x1*0 x2* x3* = x 10

... xn-1
* b =xn* = xm
Crno - bela varijanta slike:
x0 x1 ... x10 ... xm-1 xm
a= x0*=x x1* 0 x2* x3* = x 10

... xn-1
* b =xn* = x m
( ( ( (
∑′
U sumi nema više od 2n sabiraka. Naime, jedan podsegment sadrži tačku a,
j
jedan tačku b, a preostalih n − 1 tačaka podele P ∗ , x∗1 , . . . , x∗n−1 pripadaju jednom ili
dvoma podsegmentima podele P . Kako je −K ≤ f (x) ≤ K za svako x ∈ [a, b], to je
−K ≤ mj ≤ Mj ≤ K, pa je Mj − mj ≤ K − (−K) = 2K, j = 1, . . . , m. Prema tome,
∑′ ∑′
(Mj − mj )∆xj < 2Kδ ≤ 2n2Kδ = 4nKδ < ϵ.
j j
∑′′ ∑′′ ∑
n ∑
i ∑i
Sumu zapišimo u obliku = gde se odnosi na one sabirke oblika
j j i=1
(Mj − mj )∆xj koji odgovaraju onim podsegmentima podele P , [xj−1 , xj ], od kojih je
svaki podskup jednog istog podsegmenta [x∗i−1 , x∗i ] stare podele P ∗ :
∑′′ ∑
n ∑
i ∑
n ∑i
(Mj − mj )∆xj = (Mj − mj )∆xj ≤ (Mi∗ − m∗i ) ∆xj
j i=1 i=1
∑n
≤ (Mi∗ − m∗i )∆x∗i = SP ∗ − sP ∗ < ϵ.
i=1
Prema tome, SP − sP < 2ϵ za bilo koju podelu P segmenta [a, b] dijametra manjeg od δ.
II način za (iii) =⇒ (ii):

Neka je ϵ > 0 i neka je P ∗ podela segmenta [a, b], P ∗ = {x∗0 , x∗1 , . . . , x∗n }, a = x∗0 <
x∗1 < · · · < x∗n = b, za koju važi SP ∗ − sP ∗ < ϵ. Funkcija f je ograničena na segmentu
[a, b], pa postoji K ∈ R, K > 0, tako da je |f (x)| ≤ K za svako x ∈ [a, b]. Izaberimo δ > 0
ϵ
tako da je δ < . Neka je P = {x0 , x1 , . . . , xm }, a = x0 < x1 < · · · < xm = b, podela
4nK
∑m
segmenta [a, b] takva da je d(P ) < δ. Pokazaćemo da je SP −sP = (Mj −mj )∆xj < 2ϵ.
j=1
Sumu SP − sP prikažimo u obliku
∑′ ∑′′
SP − sP = (Mj − mj )∆xj + (Mj − mj )∆xj ,
j j
∑′
pri čemu su u sumi nalaze sabirci (oblika (Mj − mj )∆xj ) koji se odnose na one
j
∑
podsegmente podele P koji sadrže neku od tačaka podele P ∗ , dok se suma ′′ odnosi
j
na ostale podsegmente podele P (može se desiti
∑ da svi podsegmenti podele P imaju
neprazan presek sa podelom P ∗ , pa da u sumi ′′ nema nijednog sabirka).
j
x0 x1 ... x7 ... xm-1 xm
a= x0*=x x1*
0 x2* x3* = x 7
... xn-1
* b =xn* = xm
Crno - bela varijanta slike:
x0 x1 ... x7 ... xm-1 xm
a= x0*=x x1*
0 x2* x3* = x 7
... xn-1
* b =xn* = x
m
( ( ( (
∑′
U sumi nema više od 2n sabiraka. Naime, jedan podsegment sadrži tačku a,
j
jedan tačku b, a preostalih n −1 tačaka podele P ∗ , x∗1 , . . . , x∗n−1 pripadaju najviše dvoma
podsegmentima podele P . Kako je −K ≤ f (x) ≤ K za svako x ∈ [a, b], to je −K ≤
mj ≤ Mj ≤ K, pa je Mj − mj ≤ K − (−K) = 2K, j = 1, . . . , m. Prema tome,
∑′ ∑′
(Mj − mj )∆xj < 2Kδ ≤ 2n2Kδ = 4nKδ < ϵ.
j j
∑′′ ∑′′ ∑
n ∑i ∑i
Sumu zapišimo u obliku = gde se odnosi na one sabirke oblika
j j i=1
(Mj − mj )∆xj koji odgovaraju onim podsegmentima podele P , [xj−1 , xj ], od kojih je
svaki podskup jednog istog podsegmenta [x∗i−1 , x∗i ] stare podele P ∗ (može se desiti da u
∑
sumi i za neko i ∈ {1, . . . , n} nema nijednog sabirka):
∑′′ ∑
n ∑
i ∑
n ∑i
(Mj − mj )∆xj = (Mj − mj )∆xj ≤ (Mi∗ − m∗i ) ∆xj
j i=1 i=1
∑n
≤ (Mi∗ − m∗i )∆x∗i = SP ∗ − sP ∗ < ϵ.
i=1
∑i ∑′′
(Čak i ako je neka od suma ,,prazna“, i ∈ {1, 2, . . . , n}, važiće da je (Mj −
j
∑
n ∑
mj )∆xj ≤ (Mi∗ − m∗i )∆x∗i = SP ∗ − sP ∗ < ϵ. Ako i cela suma ′′ nema nijedan
i=1 j
∑
sabirak, opet je SP − sP = ′ (Mj − mj )∆xj < ϵ < 2ϵ.) Prema tome, SP − sP < 2ϵ za
j
bilo koju podelu P segmenta [a, b] dijametra manjeg od δ.
(iii) =⇒ (iv): Neka je ϵ > 0 i neka je P podela segmenta [a, b] za koju važi SP −sP < ϵ.
Kako je sP ≤ I ≤ I ≤ SP , to je I − I ≤ SP − sP , i prema tome 0 ≤ I − I < ϵ. S obzirom
da poslednja nejednakost važi za svako ϵ > 0, zaključujemo da je I − I = 0, tj. I = I.
(iv) =⇒ (iii): Pretpostavimo da je I = I. Neka je ϵ > 0 proizvoljno. Kako je
ϵ
I = sup sP , postoji podela P1 tako da je I − < sP1 , a kako je I = inf SP , postoji
P 2 P
ϵ
podela P2 za koju je SP2 < I + . Tada za podelu P = P1 ∪ P2 na osnovu Tvrd̄enja 6.9
2
važi
ϵ ϵ
I − < sP1 ≤ sP ≤ SP ≤ SP2 < I + .
2 2
Odavde, s obzirom da je I = I, sledi SP − sP < ϵ.
{
1, x ∈ Q,
f (x) =
−1, x ∈ [0, 1] \ Q.
Za proizvoljnu podelu P = {x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [0, 1] (0 = x0 < x1 < · · · < xn−1 <
xn = 1) imamo da je
∑
n ∑
n ∑
n
sP = mi ∆xi = (−1) · ∆xi = − ∆xi = −1
i=1 i=1 i=1
i
∑
n ∑
n ∑
n
SP = Mi ∆xi = 1 · ∆xi = ∆xi = 1,
i=1 i=1 i=1
pa je
I = sup sP = −1 i I = inf SP = 1.
P P
Iz I ̸= I, na osnovu Teoreme 6.14 (ekvivalencija (i) ⇐⇒ (iv)), sledi da funkcija f nije

integrabilna.
Slično, za Dirihleovu funkciju na segmentu [0, 1] imamo da je I = 0 < 1 = I, pa je
ovo još jedan način da se pokaže da ova funkcija nije integrabilna. •
Posledica 6.16. Neka je funkcija f : [a, b] → R ograničena. Sledeći iskazi su ekviva-
lentni:
(i) f ∈ R[a, b];
(ii) Za svako ϵ > 0 postoji δ > 0 tako da za svaku podelu P = {x0 , x1 , . . . , xn } segmenta
[a, b] (a = x0 < x1 < · · · < xn−1 < xn = b) za koju je d(P ) < δ važi
∑
n
ωi (f )∆xi < ϵ,
i=1
gde je ωi (f ) oscilacija funkcije f na segmentu [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n;7

(iii) Za svako ϵ > 0 postoji podela P = {x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [a, b] (a = x0 < x1 <
· · · < xn−1 < xn = b) tako da je
∑
n
ωi (f )∆xi < ϵ.
i=1
Dokaz. Sledi iz ekvivalencija (i)⇐⇒(ii)⇐⇒(iii) u Teoremi 6.14 i Tvrd̄enja 6.13.

Teorema 6.17. Neka je funkcija f : [a, b] → R ograničena i neka je (Pn ) niz podela seg-
(n) (n) (n) (n)
menta [a, b], Pn = {x0 , . . . , xkn }, a = x0 < · · · < xkn = b, takav da je lim d(Pn ) = 0.
n→∞
Sledeći uslovi su ekvivalentni:
∫b
(i) f ∈ R[a, b], tj. postoji I = a f (x)dx;
(ii) lim SPn = lim sPn = I;
n→∞ n→∞
(iii) lim (SPn − sPn ) = 0.
n→∞
∫b
Dokaz. (i)=⇒(ii): Pretpostavimo da je f ∈ R[a, b], i neka je I = a f (x)dx. Neka je
ϵ > 0 prozvoljno. Iz dokaza implikacije (i)=⇒(ii) u Teoremi 6.14 sledi da postoji δ > 0
tako da za svaku podelu P segmenta [a, b] važi:
ϵ ϵ
d(P ) < δ =⇒ I − ≤ sP ≤ SP ≤ I + . (6.25)
3 3
7
Ovaj uslov kraće zapisujemo:
∑
n
lim ωi (f )∆xi = 0.
d(P )→0
i=1
Kako je lim d(Pn ) = 0, to postoji n0 ∈ N tako da za sve n ∈ N, n ≥ n0 , važi d(Pn ) < δ.

n→∞
Odavde na osnovu (6.25) zaključujemo da je
ϵ ϵ
I− ≤ sPn ≤ SPn ≤ I + za sve n ≥ n0 ,
3 3
ϵ ϵ
tj. |sPn − I| ≤ < ϵ i |SPn − I| ≤ < ϵ za sve n ≥ n0 , što znači da je lim SPn =
3 3 n→∞
lim sPn = I.
n→∞
(ii)=⇒(iii): Pretpostavimo da je lim SPn = lim sPn = I. Budući da je razlika
n→∞ n→∞
dva konvergentna niza (SPn ) i (sPn ) takod̄e konvergentan niz čija je granična vrednost
jednaka razlici graničnih vrednosti nizova (SPn ) i (sPn ), dobijamo
lim (SPn − sPn ) = lim SPn − lim sPn = I − I = 0.

n→∞ n→∞ n→∞
(iii)=⇒(i): Pretpostavimo da je lim (SPn − sPn ) = 0. Tada za svako ϵ > 0 postoji

n→∞
n0 ∈ N tako da za sve n ≥ n0 važi SPn − sPn < ϵ. Budući da je ispunjen uslov (iii)
Teoreme 6.14 zaključujemo da je f ∈ R[a, b].
Iz Teoreme 6.17 sledi da je dovoljno da bismo pokazali da je funkcija f integrabilna
na segmentu [a, b] naći jedan niz podela (Pn ) segmenta [a, b] za koji d(Pn ) → 0, n → ∞, i
pokazati da važi (ii) ili (iii). Na primer, može se uzeti da Pn bude podela ,,na n jednakih
b−a b−a b−a
delova“, preciznije, Pn = {a, a + ,a + 2 , . . . , a + (n − 1) , b}.
n n n
6.3 Integrabilnost neprekidnih i monotonih funkcija

Da bismo dokazali integrabilnost neprekidnih funkcija biće nam potreban pojam ravnomerno
neprekidnih funkcija.
Definicija 6.18. Funkcija f : X → R je ravnomerno neprekidna na skupu X ako za

svako ϵ > 0 postoji δ > 0 tako da za svake dve tačke x ∈ X, x′ ∈ X, takve da je
|x′ − x| < δ, važi nejednakost |f (x′ ) − f (x)| < ϵ.
Uslov ravnomerne neprekidnosti funkcije f na skupu X zapisujemo:
(∀ϵ > 0)(∃δ > 0)(∀x, x′ ∈ X)(|x′ − x| < δ =⇒ |f (x′ ) − f (x)| < ϵ). (6.26)
Ako je funkcija f ravnomerno neprekidna na skupu X, onda je očigledno ona ravnomerno

neprekidna na svakom podskupu skupa X.
Primetimo da ako je funkcija f ravnomerno neprekidna na skupu X, onda je ona
neprekidna na skupu X, tj. neprekidna je u svakoj tački skupa X. Obrnuto u opštem
slučaju ne važi kao što ćemo videti u narednim Primerima 6.23 i 6.24.
Ako je funkcija f neprekidna u svakoj tački x ∈ X, onda za svako ϵ > 0 postoji δ > 0
koje zavisi od tog ϵ ali i od tačke x skupa X, tako da za sve x′ ∈ X takve da je |x′ −x| < δ
važi |f (x′ ) − f (x)| < ϵ. Napominjemo da u slučaju ravnomerno neprekidne funkcije f ,
izbor broja δ zavisi samo od ϵ, a ne i od tačke x skupa X. Da bismo još jasnije uvideli
6.3. Integrabilnost neprekidnih i monotonih funkcija 427
razliku uslova neprekidnosti funkcije f na skupu X i uslova ravnomerne neprekidnosti

(6.26), zapišimo uslov neprekidnosti funkcije f na skupu X logičkim simbolima:
(∀ϵ > 0)(∀x ∈ X)(∃δ > 0)(∀x′ ∈ X)(|x′ − x| < δ =⇒ |f (x′ ) − f (x)| < ϵ). (6.27)
Primer 6.19. Funkcija f (x) = x je ravnomerno neprekidna na skupu R, jer je za

proizvoljno ϵ > 0 dovoljno izabrati δ = ϵ, te će za sve x, x′ ∈ R takve da je |x − x′ | < δ
važiti |f (x) − f (x′ )| = |x − x′ | < δ = ϵ. •
Primer 6.20. Funkcija f (x) = cos x je ravnomerno neprekidna na skupu R. Zaista,
budući da je

x − x′ x + x′ |x − x′ |
′
| cos x − cos x | = −2 sin sin ≤ 2 = |x − x′ |, x, x′ ∈ R,
2 2 2
za proizvoljno ϵ > 0 treba uzeti δ = ϵ, pa će za sve x, x′ ∈ R takve da je |x − x′ | < δ
važiti
|f (x) − f (x′ )| = | cos x − cos x′ | ≤ |x − x′ | < δ = ϵ. •
Za funkciju f : X → R kažemo da zadovoljava Lipšicov uslov na skupu X ako postoji
konstanta L > 0, tako da za sve x, x′ ∈ X važi
|f (x) − f (x′ )| ≤ L |x − x′ |.
Tvrd̄enje 6.21. Ako funkcija f : X → R zadovoljava Lipšicov uslov na skupu X, onda

je ona ravnomerno neprekidna na skupu X.
Dokaz. Neka funkcija f zadovoljava Lipšicov uslov sa konstantom L na skupu X. Tada je

ϵ
za proizvoljno ϵ > 0 dovoljno uzeti δ = , pa će za sve x, x′ ∈ X takve da je |x − x′ | < δ
L
važiti
|f (x) − f (x′ )| ≤ L|x − x′ | < Lδ = ϵ.
Neka je I jedan od intervala oblika [a, b], [a, b), (a, b], (a, b), (a, +∞), [a, +∞), (−∞, b),
(−∞, b], (−∞, +∞), gde su a, b ∈ R.
Tvrd̄enje 6.22. Neka je funkcija f : I → R neprekidna na intervalu I i neka ima
ograničen izvod u svim unutrašnjim tačkama intervala I. Tada je funkcija f ravnomerno
neprekidna na intervalu I.
Dokaz. Odred̄enosti radi neka je I = [a, b), a, b ∈ R. Postoji L > 0 tako da je |f ′ (x)| ≤ L
za svaku unutrašnju tačku x intervala I. Neka su x1 i x2 proizvoljne tačke iz intervala
I i neka je x1 < x2 . Tada je a ≤ x1 < x2 < b, i s obzirom da je funkcija neprekidna na
segmentu [x1 , x2 ] i diferencijabilna u intervalu (x1 , x2 ), ona ispunjava uslove Lagranžove
teoreme na segmentu [x1 , x2 ], odakle onda sledi da postoji tačka ξ ∈ (x1 , x2 ) tako da je
f (x2 ) − f (x1 ) = f ′ (ξ)(x2 − x1 ). (6.28)
Budući da je ξ unutrašnja tačka intervala I, sledi |f ′ (ξ)| ≤ L. Sada iz (6.28) dobijamo
|f (x2 ) − f (x1 )| = |f ′ (ξ)||x2 − x1 | ≤ L|x2 − x1 |.

Prema tome, funkcija f zadovoljava Lipšicov uslov na intervalu I, pa je ravnomerno

neprekidna na intervalu I na osnovu Tvrd̄enja 6.21.
Za ostale tipove intervala tvrd̄enje se dokazuje analogno.
Primetimo da funkcija iz Primera 6.19, kao i funkcija iz Primera 6.20, ima ograničen
izvod na skupu R.
1
Primer 6.23. Funkcija f (x) = cos nije ravnomerno neprekidna na intervalu (0, 1].
x
1 1
Zaista, za ϵ = 2 i svako δ > 0 postoje tačke xn = i x′n = , n ∈ N, takve
2nπ (2n + 1)π
da je |xn − x′n | < δ za dovoljno veliko n ∈ N i
|f (xn ) − f (x′n )| = | cos 2nπ − cos(2n + 1)π| = |1 − (−1)| = 2 ≥ ϵ.
Napomenimo da je ova funkcija, kao elementarna, neprekidna u svakoj tački svog dom-
ena. •
1
Primer 6.24. Funkcija f (x) = je ravnomerno neprekidna na intervalu [1, +∞). Za-
x
ista, za proizvolno ϵ > 0 dovoljno je uzeti δ = ϵ, pa će za sve x, x′ ∈ [1, +∞) takve da je
|x − x′ | < δ važiti nejednakost:

1 1 |x′ − x|
′
|f (x) − f (x )| = − ′ = ≤ |x′ − x| < δ = ϵ.
x x |x′ ||x|
Ravnomernu neprekidnost ove funkcije na intervalu [1, +∞) smo mogli dobiti i na osnovu
1
Tvrd̄enja 6.22 jer je izvodna funkcija f ′ (x) = − 2 ograničena na intervalu [1, +∞) :
x
1 1
′
|f (x)| = − 2 = 2 ≤ 1.
x x
Med̄utim ova funkcija nije ravnomerno neprekidna na intervalu (0, 1]. Zaista, za ϵ = 1
1 1
i svako δ > 0 postoje brojevi xn = i x′n = takvi da je |xn − x′n | < δ za dovoljno
n 2n
veliko n ∈ N i
|f (xn ) − f (x′n )| = |n − 2n| = n ≥ 1 = ϵ. •
Primećujemo da ukoliko na malim po dužini intervalima dolazi do relativno velikih

promena (oscilacija) funkcije, onda funkcija nije ravnomerno neprekidna.
Videli smo da neprekidnost funkcije na skupu X potreban ali ne i dovoljan uslov
za njenu ravnomernu neprekidnost na skupu X. Med̄utim u slučaju kada je skup X
segment, ova dva uslova su ekvivalentna, što pokazuje sledeća teorema.
Teorema 6.25. (Kantorova teorema) Neprekidna funkcija na segmentu je ravnomerno

neprekidna.
Dokaz. Dokaz izvodimo metodom svod̄enja na apsurd. Neka je funkcija f : [a, b] → R

neprekidna i pretpostavimo da nije ravnomerno neprekidna. Tada postoji ϵ0 > 0 tako da
6.3. Integrabilnost neprekidnih i monotonih funkcija 429
za svako δ > 0 postoje tačke x′δ , x′′δ ∈ [a, b] 8 takve da je |x′δ −x′′δ | < δ i |f (x′δ )−f (x′′δ )| ≥ ϵ0 .
1
Prema tome, za δn = postoje tačke x′n = x′δn , x′′n = x′′δn ∈ [a, b] takve da je
n
1
|x′n − x′′n | < (6.29)
n
i
|f (x′n ) − f (x′′n )| ≥ ϵ0 . (6.30)
Niz (x′n )n je ograničen i na osnovu Bolcano-Vaještrasove teoreme postoji konvergentan
podniz (x′nk )k niza (x′n )n . Neka je x0 = lim xnk . Naravno, x0 ∈ [a, b]. Dokažimo da i
k→∞
odgovarajući podniz (x′′nk )k niza (x′′n )n konvergira ka tački x0 . Na osnovu 6.29 imamo
da za svako k ∈ N važi:
1
0 ≤ |x′′nk − x0 | = |(x′′nk − x′nk ) + (x′nk − x0 )| ≤ |x′′nk − x′nk | + |x′nk − x0 | ≤ + |x′nk − x0 |,
nk
1
a kako je lim = 0 i lim |x′nk − x0 | = 0, to na osnovu teoreme o dva policajca
nk
k→∞ k→∞
lim |x′′nk − x0 | = 0,
k→∞
tj. lim x′′nk = x0 . Sada na osnovu neprekidnosti funkcije f u tački x0 ∈ [a, b] sledi
k→∞
lim f (x′nk ) = f (x0 ) i lim f (x′′nk ) = f (x0 ),

k→∞ k→∞
i prema tome,
lim (f (x′nk ) − f (x′′nk )) = 0. (6.31)
k→∞
Med̄utim, na osnovu (6.30) imamo da važi nejednakost
|f (x′nk ) − f (x′′nk )| ≥ ϵ0 , za svako k ∈ N,
što protivureči uslovu (6.31).

Sada smo spremni da dokažemo da je svaka neprekidna funkcija na segmentu inte-
grabilna.
Teorema 6.26. Neka je funkcija f : [a, b] → R neprekidna na segmentu [a, b]. Tada je
f integrabilna na [a, b].
Dokaz. Budući da je funkcija f neprekidna na segmentu [a, b], ona je ograničena na
osnovu Vajerštraove teoreme i ravnomerno neprekidna na osnovu Kantorove teoreme.
Neka je ϵ > 0 proizvoljno. Zbog ravnomerne neprekidnosti funkcije f na segmentu [a, b]
postoji δ > 0 tako da za svake dve tačke x′ , x′′ ∈ [a, b] važi
ϵ
|x′ − x′′ | < δ =⇒ |f (x′ ) − f (x′′ )| < . (6.32)
b−a
8
Indeks δ označava da ove tačke zavise od izbora δ.
Neka je P = {x0 , x1 , . . . , xn } (a = x0 < x1 < · · · < xn−1 < xn = b) podela segmenta

[a, b] dijametra d(P ) < δ. Neka je Mi = sup f (x), mi = inf f (x), ∆xi = xi − xi−1 .
[xi−1 ,xi ] [xi−1 ,xi ]
Kako je funkcija f neprekidna na segmentu [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n, to opet na osnovu
Vajerštrasove teoreme ona dostiže svoj supremum i svoj infimum na tom segmentu, tj.
postoje tačke λi , µi ∈ [xi−1 , xi ] takve da je f (λi ) = Mi i f (µi ) = mi . Kako λi , µi ∈
[xi−1 , xi ], to je
|λi − µi | ≤ ∆xi ≤ d(P ) < δ
i stoga na osnovu (6.32) sledi
ϵ
Mi − mi = f (λi ) − f (µi ) = |f (λi ) − f (µi )| < , i = 1, . . . , n.
b−a
Otuda
∑
n
ϵ ∑
n
ϵ
SP − sP = (Mi − mi )∆xi < ∆xi = (b − a) = ϵ.
b−a b−a
i=1 i=1
Prema tome, funkcija f je ograničena na segmentu [a, b] i za proizvoljno ϵ > 0 našli smo
δ > 0 tako da za svaku podelu P = {x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [a, b] za koju je d(P ) < δ
važi SP − sP < ϵ, što na osnovu Teoreme 6.14 znači da je funkcija f integrabilna na
segmentu [a, b].
Teorema 6.27. Monotona funkcija na segmentu je integrabilna.
Dokaz. Neka je funkcija f : [a, b] → R monotono rastuća na segmentu [a, b]. Tada za
svako x ∈ [a, b] (a ≤ x ≤ b) važi nejednakost f (a) ≤ f (x) ≤ f (b), pa je funkcija f
ograničena na segmentu [a, b]. Ako je f (a) = f (b), onda je f (x) = f (a) = f (b) za svako
x ∈ [a, b], tj. funkcija je konstantna, pa je integrabilna. Pretpostavimo da je f (a) ̸= f (b).
ϵ
Tada je f (b) − f (a) > 0. Neka je ϵ > 0 proizvoljan broj, i neka je δ = . Tada
f (b) − f (a)
je δ > 0 i za svaku podelu P = {x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [a, b] za koju je d(P ) < δ važi
mi = inf f (x) = f (xi−1 ), Mi = sup f (x) = f (xi )
[xi−1 ,xi ] [xi−1 ,xi ]
i
∑
n ∑
n
SP − sP = (Mi − mi )∆xi = (f (xi ) − f (xi−1 ))∆xi
i=1 i=1
∑
n
≤ d(P ) (f (xi ) − f (xi−1 )) = d(P )(f (b) − f (a))
i=1
< δ(f (b) − f (a)) = ϵ.
Prema tome, funkcija f je ograničena na segmentu [a, b] i za proizvoljno ϵ > 0 postoji
δ > 0 tako da za svaku podelu P = {x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [a, b] dijametra d(P ) < δ
važi SP − sP < ϵ, te iz Teoreme 6.14 sledi da je funkcija f integrabilna na segmentu
[a, b].
Slično se dokazuje integrabilnost monotono opadajuće funkcije. 9
9
Za slučaj monotone opadajuće funkcije može se iskoristiti već dokazani deo tvrd̄enja. Naime, ako je
6.4. OSOBINE ODRED¯ENOG INTEGRALA 431
6.4 Osobine odred̄enog integrala

Tvrd̄enje 6.28. Neka je f ∈ R[a, b] i neka [c, d] ⊂ [a, b]. Tada je f ∈ R[c, d].
Dokaz. Neka je ϵ > 0 proizvoljno. Iz f ∈ R[a, b], na osnovu Teoreme 6.7 sledi da je
funkcija f ograničena na segmentu [a, b], pa je ograničena i na segmentu [c, d], dok na
osnovu Teoreme 6.14 (ekvivalencija (i) ⇐⇒ (iii)) sledi da postoji podela P segmenta
[a, b] tako da važi nejednakost
SP − sP < ϵ. (6.33)
Neka je P1 = P ∪ {c, d}. Iz P ⊂ P1 , na osnovu Tvrd̄enja 6.9, sledi
sP ≤ sP1 ≤ SP1 ≤ SP ,
pa je SP1 − sP1 ≤ SP − sP . Odavde, s obzirom na (6.33), sledi
SP1 − sP1 < ϵ. (6.34)
Neka je P ∗ = P1 ∩ [c, d]. Jasno, P ∗ je podela segmenta [c, d] i označimo sa S ∗ i s∗ gornju

i donju Darbuovu sumu funkcije f na segmentu [c, d] u odnosu na podelu P ∗ . Kako je
S ∗ − s∗ ≤ SP1 − sP1 , iz (6.34) sledi
S ∗ − s∗ < ϵ. (6.35)
Prema tome, funkcija f je ograničena na segmentu [c, d] i za proizvoljno ϵ > 0 našli

smo podelu P ∗ segmenta [c, d] tako da važi nejednakost (6.35), te na osnovu Teoreme
6.14 (ekvivalencija (i) ⇐⇒ (iii)) sledi da je f ∈ R[c, d].
Tvrd̄enje 6.29. Neka je a < c < b, a, b, c ∈ R, i neka je f ∈ R[a, c] i f ∈ R[c, b]. Tada
je f ∈ R[a, b] i važi jednakost:
∫ b ∫ c ∫ b
f (x)dx = f (x)dx + f (x)dx. (6.36)
a a c
Dokaz. Iz f ∈ R[a, c] i f ∈ R[c, b] sledi da je funkcija f ograničena na segmentu [a, c], a

takod̄e i na segmentu [c, b], pa je ograničena na segmentu [a, b]. Neka je ϵ > 0 proizvoljno
izabrano. Na osnovu Teoreme 6.14 (ekvivalencija (i) ⇐⇒ (iii)) sledi da postoji podela
P1 segmenta [a, c] i podela P2 segmenta [c, b] tako da je
ϵ ϵ
SP1 − sP1 < i SP2 − sP2 < . (6.37)
2 2
Neka je P = P1 ∪ P2 . Jasno, P je podela segmenta [a, b] i važi da je SP = SP1 + SP2 i
sP = sP1 + sP2 . Odavde i iz (6.37) sledi
ϵ ϵ
SP − sP = (SP1 + SP2 ) − (sP1 + sP2 ) = (SP1 − sP1 ) + (SP2 − sP2 ) < + = ϵ.
2 2
funkcija f monotono opadajuća na segmentu [a, b], onda se funkcija −f monotono rastuća na segmentu
[a, b] i na osnovu prethodno dokazanog dela integrabilna. Sada na osnovu Tvrd̄enja sledi da je funkcija
f integrabilna na segmentu [a, b].
Prema tome, funkcija f je ograničena na segmentu [a, b] i za proizvoljno ϵ > 0 našli

smo podelu P segmenta [a, b] tako da važi nejednakost SP − sp < ϵ, te opet na osnovu
Teoreme 6.14 (ekvivalencija (i) ⇐⇒ (iii)) sledi da je funkcija f integrabilna na segmentu
[a, b].
Da bismo dokazali jednakost (6.36) uočimo jedan niz (Pn ) podela segmenta [a, b]
takvih da c ∈ Pn za svako n ∈ N i lim d(Pn ) = 0. Neka je Pn′ = Pn ∩ [a, c] i Pn′′ =
n→∞
Pn ∩ [c, b], n ∈ N. Jasno, Pn′ je podela segmenta [a, c], Pn′′ je podela segmenta [c, b] i važi
jednakost
SPn = SPn′ + SPn′′ . (6.38)
Kako je
0 < d(Pn′ ) ≤ d(Pn ) i 0 < d(Pn′′ ) ≤ d(Pn ),
iz lim d(Pn ) = 0 sledi lim d(Pn′′ ) = lim d(Pn′ ) = 0. Sada na osnovu Teoreme 6.17
n→∞ n→∞ n→∞
zaključujemo
∫ b ∫ c ∫ b
lim SPn = f (x)dx, lim SPn′ = f (x)dx i lim SPn′′ = f (x)dx.
n→∞ a n→∞ a n→∞ c
Prelaskom na graničnu vrednost u jednakosti (6.38), kad n → ∞, dobijamo jednakost

(6.36).
∫b
Kad smo uvodili pojam odred̄enog integrala a f (x)dx pretpostavljali smo da je a < b.
Sada ćemo dati definiciju odred̄enog integrala i za slučaj kada je donja granica veća ili
jednaka gornjoj.
Definicija 6.30. Ako je funkcija f definisana u tački a, onda je
∫ a
f (x)dx = 0.
a
Ako je a < b i funkcija f integrabilna na segmentu [a, b], onda je

∫ a ∫ b
f (x)dx = − f (x)dx.
b a
Ova definicija je prirodna s te strane, što se u prvom slučaju, kada je a = b, segment

[a, b] svodi na tačku, te se i podsegmenti odredjeni proizvoljnom podelom svode na
tačku, pa su njihove dužine ∆xi jednake 0 i proizvoljna integralna suma je onda jednaka
0.
∑nU drugom slučaju kada∑je a < b, za podelu P = {x0 , . . . , xn } segmenta ∫[a, b] važi
n a
f (ξ i )(x i−1 − xi ) = − i=1 f (ξi )(xi − xi−1 ), tj. integralne sume integrala b f (x)dx
i=1 ∫b
razlikuju se samo u znaku od odgovarajućih integralnih suma integrala a f (x)dx.
Tvrd̄enje 6.31. Neka su tačke a, b, c ∈ R krajevi triju segmenata, i neka je funkcija f
integrabilna na najvećem med̄u njima. Tada je funkcija f integrabilna i na ostala dva
segmenta i važi jednakost:
∫ b ∫ c ∫ b
f (x)dx = f (x)dx + f (x)dx. (6.39)
a a c
6.4. Osobine odred̄enog integrala 433
Dokaz. S obzirom da je funkcija f integrabilna na najvećem od tih triju segmenata, na

osnovu Tvrd̄enja 6.28, integrabilna je i na ostala dva. Za dokaz jednakosti (6.39), neka
je, recimo, a < b < c. Iz Tvrd̄enja 6.29 sledi
∫ c ∫ b ∫ c
f (x)dx = f (x)dx + f (x)dx
a a b
∫ b ∫ b
= f (x)dx − f (x)dx,
a c
odakle dobijamo (6.39).
Tvrd̄enje 6.32. Neka je f ∈ R[a, b] i neka je k ∈ R. Tada je kf ∈ R[a, b] i važi

jednakost:
∫ b ∫ b
kf (x)dx = k f (x)dx.
a a
(n) (n) (n)

Dokaz. Neka je (Pn ) niz podela segmenta [a, b], Pn = {x0 , . . . , xkn }, a = x0 < ··· <
(n) (n) (n)
x kn = b, za koji važi da je lim d(Pn ) = 0, i neka je ξ (n) = (ξ1 , . . . , ξkn ) proizvoljan
n→∞
(n) (n) (n)
izbor tačaka ξi ∈ [xi−1 , xi ],
i = 1, . . . , kn , n = 1, 2, . . . . Budući da je funkcija
f integrabilna na segmentu [a, b], niz integralnih suma (σ(f, Pn , ξ (n) ))n konvergira ka
∫b
a f (x)dx. Kako je
∑
kn
(n) (n) (n)
∑
kn
(n) (n) (n)
σ(kf, Pn , ξ (n) ) = kf (ξi )(xi − xi−1 ) = k f (ξi )(xi − xi−1 )
i=1 i=1
(n)
= kσ(f, Pn , ξ ),
sledi da je
∫ b
lim σ(kf, Pn , ξ (n) ) = lim kσ(f, Pn , ξ (n) ) = k lim σ(f, Pn , ξ (n) ) = k f (x)dx.
n→∞ n→∞ n→∞ a
Na osnovu Definicije 6.4 zaključujemo da je funkcija kf integrabilna na segmentu [a, b]

∫b ∫b
i da je a kf (x)dx = k a f (x)dx.
Tvrd̄enje 6.33. Neka su f, g ∈ R[a, b]. Tada je f + g ∈ R[a, b] i važi jednakost:

∫ b ∫ b ∫ b
(f (x) + g(x))dx = f (x)dx + g(x)dx.
a a a
(n) (n) (n)

(n) (n) (n)
n→∞
(n) (n) (n)
izbor tačaka ξi ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , kn , n = 1, 2, . . . . Iz f, g ∈ R[a, b] sledi da
su nizovi (σ(f, Pn , ξ (n) ))n i (σ(g, Pn , ξ (n) ))n konvergentni i da je lim σ(f, Pn , ξ (n) ) =
∫b (n)
∫b n→∞
a f (x)dx i lim σ(g, Pn , ξ

n→∞
) = a g(x)dx. Kako je
∑
kn
(n) (n) (n) (n)
σ(f + g, Pn , ξ (n) ) = (f (ξi ) + g(ξi )(xi − xi−1 )
i=1
∑kn
(n) (n) (n)
∑
kn
(n) (n) (n)
= f (ξi )(xi − xi−1 ) + f (ξi )(xi − xi−1 )
i=1 i=1
(n) (n)
= σ(f, Pn , ξ ) + σ(g, Pn , ξ ),
niz (σ(f + g, Pn , ξ (n) ))n je konvergentan kao suma dva konvergentna niza i važi jednakost
∫ b ∫ b
(n) (n) (n)
lim σ(f +g, Pn , ξ ) = lim σ(f, Pn , ξ )+ lim σ(g, Pn , ξ ) = f (x)dx+ g(x)dx.
n→∞ n→∞ n→∞ a a
Sada na osnovu∫ b Definicije 6.4 zaključujemo

∫b da ∫je funkcija f + g integrabilna na segmentu
b
[a, b] i da je a (f (x) + g(x))dx = a f (x)dx + a g(x)dx.
Iz Tvrd̄enja 6.32 i 6.33 sledi svojstvo linearnosti odred̄enog integrala.
Posledica 6.34. (Linearnost odred̄enog integrala) Neka su k1 , k2 ∈ R i f1 , f2 ∈ R[a, b].
Tada je k1 f1 + k2 f2 ∈ R[a, b] i
∫ b ∫ b ∫ b
(k1 f1 (x) + k2 f2 (x))dx = k1 f1 (x)dx + k2 f2 (x)dx.
a a a
Tvrd̄enje 6.35. Neka su f, g ∈ R[a, b]. Tada je f · g ∈ R[a, b].

Dokaz. Iz integrabilnosti funkcija f i g na segmentu [a, b] sledi da su one ograničene na
tom segmentu, te postoje realni brojevi L1 > 0 i L2 > 0 takvi da je
|f (x)| ≤ L1 , |g(x)| ≤ L2 , za sve x ∈ [a, b]. (6.40)
Odavde sledi |f (x)g(x)| ≤ L1 L2 , za sve x ∈ [a, b], i prema tome funkcija f ·g je ograničena
na segmentu [a, b]. Neka je P = {x0 , x1 , . . . , xn } proizvoljna podela segmenta [a, b] i neka
su x, x′ dve proizvoljne tačke iz segmenta [xi−1 , xi ], gde i ∈ {1, . . . , n}. Iz (6.40) sledi
|f (x)g(x) − f (x′ )g(x′ )| = |f (x)g(x) − f (x′ )g(x) + f (x′ )g(x) − f (x′ )g(x′ )|
= |(f (x) − f (x′ ))g(x) + f (x′ )(g(x) − g(x′ ))|
≤ |f (x) − f (x′ )||g(x)| + |f (x′ )||g(x) − g(x′ )|
≤ L2 |f (x) − f (x′ )| + L1 |g(x) − g(x′ )|
≤ L2 ωi (f ) + L1 ωi (g),
gde su ωi (f ) i ωi (g) oscilacije funkcija f i g, respektivno, na segmentu [xi−1 , xi ], i =

1, . . . , n. Odavde dobijamo
sup |f (x)g(x) − f (x′ )g(x′ )| ≤ L2 ωi (f ) + L1 ωi (g),

x,x′ ∈[xi−1 ,xi ]
tj.
ωi (f g) ≤ L2 ωi (f ) + L1 ωi (g), i = 1, . . . , n.
Množenjem svake od ovih nejednakosti sa ∆xi i sabiranjem dobijamo:
∑
n ∑
n ∑
n
ωi (f g)∆xi ≤ L2 ωi (f )∆xi + L1 ωi (g)∆xi . (6.41)
i=1 i=1 i=1
Neka je ϵ > 0. Iz integrabilnosti funkcije f na segmentu [a, b], na osnovu Posledice
6.16 (ekvivalencija (i)⇐⇒(ii)), sledi da postoji δ1 > 0 tako da za svaku podelu P =
{x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [a, b] takvu da je d(P ) < δ1 važi nejednakost
∑
n
ϵ
ωi (f )∆xi < , (6.42)
2L2
i=1
dok iz integrabilnosti funkcije g sledi da postoji δ2 > 0 tako da za svaku podelu P =
{x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [a, b] takvu da je d(P ) < δ2 sledi
∑
n
ϵ
ωi (g)∆xi < . (6.43)
2L1
i=1
Neka je δ = min{δ1 , δ2 }. Tada za svaku podelu P = {x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [a, b]
takvu da je d(P ) < δ, na osnovu (6.41), (6.42) i (6.43), važi nejednakost
∑
n
ϵ ϵ
ωi (f g)∆xi < L2 + L1 = ϵ. (6.44)
2L2 2L1
i=1
S obzirom da je funkcija f · g ograničena na segmentu [a, b] i da smo za proizvoljno ϵ > 0
pokazali da postoji δ > 0, tako da za svaku podelu P = {x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [a, b]
za koju je d(P ) < δ važi nejednakost (6.44), na osnovu Posledice 6.16 (ekvivalencija
(i)⇐⇒(ii)), sledi f · g ∈ R[a, b].
Primetimo da smo prethodno tvrd̄enje mogli dokazati koristeći ekvivalenciju (i)⇐⇒(iii)
Teoreme 6.14, odnosno Posledice 6.16. Zaista, neka je ϵ > 0 proizvoljno. Iz integrabil-
nosti funkcije f na segmentu [a, b], na osnovu Teoreme 6.14 ili Posledice 6.16 (ekvivalen-
cija (i)⇐⇒(iii)) sledi da postoji podela P1 segmenta [a, b] tako da je
∑ ϵ
SP1 (f ) − sP1 (f ) = ωi (f )∆xi < , (6.45)
2L2
i
dok iz integrabilnosti funkcije g na segmentu [a, b] sledi da postoji podela P2 segmenta
[a, b] tako da je ∑ ϵ
SP2 (g) − sP2 (g) = ωj (g)∆xj < . (6.46)
2L1
j
Neka je P = P1 ∪ P2 . Tada iz (6.41) sledi
∑
SP (f g) − sP (f g) = ωk (f g)∆xk
k
∑ ∑
≤ L2 ωk (f )∆xk + L1 ωk (g)∆xk (6.47)
k k
= L2 (SP (f ) − sP (f )) + L1 (SP (g) − sP (g)).
Na osnovu Tvrd̄enja 6.9, iz P1 ⊂ P sledi
sP1 (f ) ≤ sP (f ) ≤ SP (f ) ≤ SP1 (f ),
dok iz P2 ⊂ P sledi
sP2 (g) ≤ sP (g) ≤ SP (g) ≤ SP2 (g).
Stoga je
SP (f ) − sP (f ) ≤ SP1 (f ) − sP1 (f ) i SP (g) − sP (g) ≤ SP2 (g) − sP2 (g). (6.48)
Sada, na osnovu (6.47) i (6.48) sledi
SP (f g) − sP (f g) ≤ L2 (SP1 (f ) − sP1 (f )) + L1 (SP2 (g) − sP2 (g)),
što zajedno sa (6.45) i (6.46) povlači nejednakost:

ϵ ϵ
SP (f g) − sP (f g) < L2 + L1 = ϵ.
2L2 2L1
Dakle, funkcija f g je ograničena na segmentu [a, b] i za proizvoljno ϵ > 0 postoji podela

P segmenta [a, b] tako da važi SP (f g) − sP (f g) < ϵ, odakle na osnovu Teoreme 6.14
((i)⇐⇒(iii)) sledi da f g ∈ R[a, b].
Tvrd̄enje 6.36. Neka je f ∈ R[a, b] i neka postoji m ∈ R, m > 0, tako da je
|f (x)| ≥ m za sve x ∈ [a, b]. (6.49)
1
Tada je ∈ R[a, b].
f

1
Dokaz. Iz |f (x)| ≥ m sledi da je ≤ 1 za sve x ∈ [a, b], pa je funkcija 1
f (x) m f
ograničena na segmentu [a, b]. Neka je ϵ > 0. Iz integrabilnosti funkcije f na segmentu
[a, b], na osnovu Posledice 6.16 ((i)⇐⇒(iii)), sledi da postoji podela P = {x0 , . . . , xn }
(a = x0 < · · · < xn = b) segmenta [a, b] takva da je
∑
n
ωi (f )∆xi < m2 ϵ. (6.50)
i=1
Neka su x, x′ dve proizvoljne tačke iz segmenta [xi−1 , xi ], gde i ∈ {1, . . . , n}. Tada iz
(6.49) sledi

1 1 |f (x′ ) − f (x)| 1 1
′
f (x) − f (x′ ) = |f (x′ )||f (x)| ≤ m2 |f (x ) − f (x)| ≤ m2 ωi (f ),
pa je ( )
1 1
ωi ≤ 2 ωi (f ), i = 1, . . . , n.
f m
Odavde množenjem sa ∆xi i sabiranjem, i = 1, . . . , n, dobijamo

∑ ( )
1 ∑
n n
1
ωi ∆xi ≤ 2 ωi (f )∆xi ,
f m
i=1 i=1
što zajedno sa (6.50) povlači nejednakost
∑
n ( )
1 1
ωi ∆xi < 2 m2 ϵ = ϵ. (6.51)
f m
i=1
1
Prema tome, funkcija je ograničena na segmentu [a, b] i za proizvoljno ϵ > 0 pokazali
f
smo da postoji podela P segmenta [a, b] tako da važi nejednakost (6.51), pa je na osnovu
1
Posledice 6.16 ((i)⇐⇒(iii)) funkcija integrabilna na tom segmentu.
f
U dokazu Tvrd̄enja 6.36 se može umesto ekvivalencije (i)⇐⇒(iii) iz Posledice 6.16
koristiti i ekvivalencija (i)⇐⇒(ii).
Tvrd̄enje 6.37. Neka su f, g ∈ R[a, b] i neka postoji m ∈ R, m > 0, tako da je

f
|g(x)| ≥ m za sve x ∈ [a, b]. Tada je ∈ R[a, b].
g
1
Dokaz. Iz Tvrd̄enja 6.36 sledi da je funkcija integrabilna na segmentu [a, b]. Sada na
g
f 1
osnovu Tvrd̄enja 6.35 sledi da je funkcija = f · integrabilna na segmentu [a, b], kao
g g
proizvod dve integrabilne funkcije na tom segmentu.
Tvrd̄enje 6.38. Neka su f, g ∈ R[a, b] i
f (x) ≥ g(x) za sve x ∈ [a, b]. (6.52)
Tada je
∫ b ∫ b
f (x)dx ≥ g(x)dx.
a a
(n) (n) (n)

(n) (n) (n)
n→∞
(n) (n) (n)
izbor tačaka ξi ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , kn , n = 1, 2, . . . . Iz f, g ∈ R[a, b] sledi da
su nizovi (σ(f, Pn , ξ (n) ))n i (σ(g, Pn , ξ (n) ))n konvergentni, i da je lim σ(f, Pn , ξ (n) ) =
n→∞
∫b ∫
(n) ) = b g(x)dx, dok iz uslova (6.52) sledi da je f ((ξ (n) ) ≥
a f (x)dx i lim σ(g, P n , ξ a i
n→∞
(n)
g(ξi ), i = 1, . . . , kn , n ∈ N, i stoga
∑
kn
(n) (n) (n)
∑
kn
(n) (n) (n)
σ(f, Pn , ξ (n) ) = f (ξi )(xi − xi−1 ) ≥ g(ξi )(xi − xi−1 ) = σ(g, Pn , ξ (n) ).
i=1 i=1
Odavde, prelaskom na limes, dobijamo

∫ b ∫ b
f (x)dx = lim σ(f, Pn , ξ ) ≥ lim σ(g, Pn , ξ ) =
(n) (n)
g(x)dx.
a n→∞ n→∞ a
Osobina integrala, iskazana u Tvrd̄enju 6.38, zove se monotonost integrala.

Posledica 6.39. Neka je f ∈ R[a, b]. Ako je
f (x) ≥ 0 za sve x ∈ [a, b], (6.53)
onda je
∫ b
f (x)dx ≥ 0.
a
Ako je
f (x) ≤ 0 za sve x ∈ [a, b],
onda je
∫ b
f (x)dx ≤ 0.
a
Dokaz. Neka važi (6.53). Ako se uzme da je g(x) = 0, x ∈ [a, b], na osnovu Primera 6.5
∫b
sledi da je g ∈ R[a, b] i da je a g(x)dx = 0. Sada iz Tvrd̄enja 6.38, budući da je, na
∫b ∫b
osnovu (6.53), f (x) ≥ g(x), x ∈ [a, b], dobijamo a f (x)dx ≥ a g(x)dx = 0.
Tvrd̄enje 6.40. Neka je f ∈ R[a, b]. Tada je |f | ∈ R[a, b] i važi nejednakost
∫ b ∫ b

f (x)dx≤ |f (x)|dx ≤ M (b − a), (6.54)

a a
gde je M = sup |f (x)|.

a≤x≤b
Dokaz. Iz integrabilnosti funkcije f na segmentu [a, b] sledi da je f ograničena funkcija na

segmentu [a, b], pa je stoga i funkcija |f | ograničena na tom segmentu i M = sup |f (x)|
a≤x≤b
je konačan broj. Neka je ϵ > 0. Na osnovu Posledice 6.16 ((i)⇐⇒(iii)), sledi da postoji
podela P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < · · · < xn = b) segmenta [a, b] takva da je
∑
n
ωi (f )∆xi < ϵ. (6.55)
i=1
Za dve proizvoljne tačke x, x′ iz segmenta [xi−1 , xi ], i ∈ {1, . . . , n}, važi
||f (x)| − |f (x′ )|| ≤ |f (x) − f (x′ )|,
odakle prelaskom na supremum dobijamo
sup ||f (x)| − |f (x′ )|| ≤ sup |f (x) − f (x′ )|

x,x′ ∈[x i−1 ,xi ] x,x′ ∈[x i−1 ,xi ]
tj.
ωi (|f |) ≤ ωi (f ), i = 1, . . . , n.
Sada monoženjem sa ∆xi i sabiranjem, i = 1, . . . , n, dobijamo
∑
n ∑
n
ωi (|f |) ∆xi ≤ ωi (f )∆xi ,
i=1 i=1
što zajedno sa (6.55) povlači nejednakost
∑
n
ωi (|f |) ∆xi < ϵ. (6.56)
i=1
Prema tome, funkcija |f | je ograničena na segmentu [a, b] i za proizvoljno ϵ > 0 postoji

podela P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < · · · < xn = b) segmenta [a, b] takva da važi nejed-
nakost (6.56), i stoga na osnovu Posledice 6.16 ((i)⇐⇒(iii)) zaključujemo da je funkcija
|f | integrabilna na segmentu [a, b].10
Iz Tvrd̄enja 6.32 sledi da je funkcija −|f | integrabilna na segmentu [a, b] i da je
∫b ∫b
a (−|f (x)|)dx = − a |f (x)|dx. Kako je
−|f (x)| ≤ f (x) ≤ |f (x)|, x ∈ [a, b],
na osnovu Tvrd̄enja 6.38 dobijamo

∫ b ∫ b ∫ b ∫ b
− |f (x)|dx = (−|f (x)|)dx ≤ f (x)dx ≤ |f (x)|dx. (6.57)
a a a a
∫b
Iz |f (x)| ≥ 0, x ∈ [a, b], na osnovu Posledice 6.39 imamo da je a |f (x)|dx ≥ 0, pa iz
(6.57) sledi
∫ b ∫ b

f (x)dx ≤ |f (x)|dx. (6.58)

a a
Kako je |f (x)| ≤ M za svako x ∈ [a, b], to iz Tvrd̄enja 6.38 i Primera 6.5 dobijamo
∫ b ∫ b
|f (x)|dx ≤ M dx = M (b − a). (6.59)
a a
(6.58) i (6.59) zajedno daju (6.54).

U opštem slučaju, za bilo koje a i b, a b, umesto nejednakosti
(6.54) važiće nejednakost:
∫ b ∫ b

f (x)dx ≤ |f (x)|dx ≤ M |b − a|. (6.60)

a a
10
U prethodnom delu dokazu smo mogli umesto ekvivalencije (i)⇐⇒(iii) iz Posledice 6.16 koristiti
ekvivalenciju (i)⇐⇒(ii).
∫b ∫ ∫
b b
Zaista, ako je a < b, onda je a |f (x)|dx ≥ 0, pa je a |f (x)|dx = a |f (x)|dx, |b − a| =
b − a i nejednakost (6.60) se poklapa sa nejednakošću (6.54). Ako je a = b, nejednakost
(6.60) je očigledna.
Neka je a > b. Tada, koristeći Definiciju 6.30 i nejednakost (6.54), dobijamo
∫ b ∫ a ∫ a

f (x)dx = − f (x)dx = f (x)dx

a b b
∫ a ∫ a ∫ b ∫ b

≤ |f (x)|dx = |f (x)|dx = − |f (x)|dx = |f (x)|dx .
b b a a
Dalje, ∫ b ∫
a
|f (x)|dx = |f (x)|dx ≤ M (a − b) = M |b − a|,

a b
i prema tome važi nejednakost (6.60).
Primetimo da umesto M u nejednakosti (6.60) može da stoji bilo koji broj L za koji
je |f (x)| ≤ L, x ∈ [a, b], tj. bilo koji broj L takav da je M = sup |f (x)| ≤ L.
a≤x≤b
Tvrd̄enje 6.41. Neka je f ∈ R[a, b] i f (x) ≥ 0, x ∈ [a, b]. Ako postoji tačka x0 ∈ [a, b]
u kojoj je funkcija f neprekidna i za koju je f (x0 ) > 0, tada je
∫ b
f (x)dx > 0.
a
f (x0 )
Dokaz. Iz neprekidnosti funkcije f u tački x0 sledi da za ϵ = > 0 postoji δ > 0
2
f (x0 )
tako da za svako x ∈ (x0 − δ, x0 + δ) ∩ [a, b] važi |f (x) − f (x0 )| < ϵ = , tj.
2
f (x0 ) f (x0 )
f (x0 ) − < f (x) < f (x0 ) + .
2 2
f (x0 )
Prema tome, za x ∈ (x0 −δ, x0 +δ)∩[a, b] važi f (x) > . Postoje a0 , b0 ∈ R, a0 < b0 ,
2
takvi da je [a0 , b0 ] ⊂ (x0 − δ, x0 + δ) ∩ [a, b]. Iz Tvrd̄enja 6.28 i 6.29 sledi
∫ b ∫ a0 ∫ b0 ∫ b
f (x)dx = f (x)dx + f (x)dx + f (x)dx,
a a a0 b0
∫ a0 ∫b
a iz nenegativnosti funkcije f , na osnovu Tvrd̄enja 6.38, sledi a f (x)dx ≥ 0 i b0 f (x)dx ≥
0. Stoga je
∫ b ∫ b0
f (x)dx ≥ f (x)dx. (6.61)
a a0
f (x0 )
Budući da za svako x ∈ [a0 , b0 ] važi f (x) > , to opet na osnovu Tvrd̄enja 6.38 sledi
2
∫ b0 ∫ b0
f (x0 ) f (x0 )
f (x)dx ≥ dx = (b0 − a0 ) > 0. (6.62)
a0 a0 2 2
6.4. Prva teorema o srednjoj vrednosti 441
∫b
Sada iz (6.61) i (6.62) sledi a f (x)dx > 0.
Napominjemo da je uslov neprekidnosti funkcije u tački x0 u kojoj je funkcija poz-
itivna, bitan za važenje tvrd̄enja. Sledeći primer pokazuje da se može desiti da inte-
grabilna nenegativna funkcija na segmentu, pozitivna u nekoj tački segmenta, ali ne i
neprekidna u toj tački, ima integral na tom segmentu jednak 0.

{
0 ≤ x < 1, 0,
f (x) =
x = 1, 1,
{ }
1 2 n−1
i neka je (Pn ) niz podela segmenta [0, 1], Pn = 0, , , . . . , , 1 , n ∈ N. Tada je
n n n
1
d(Pn ) = → 0,
n
∑
n
1 1 1 1 1 1
SP n = ( sup f (x)) · = 0 · + 0 · + ··· + 0 · + 1 · =
x∈[ i−1 ,i] n n n n n n
i=1 n n
i
∑
n
1 1 1 1
sPn = ( inf f (x)) · = 0 · + 0 · + · · · + 0 · = 0.
x∈[ i−1 ,i] n n n n
i=1 n n
Kako je lim d(Pn ) = 0 i lim SPn = lim sPn = 0, na osnovu Teoreme 6.17 (ekvivalencija
n→∞ n→∞ n→∞
∫1
(i)⇐⇒(ii)) sledi da je funkcija f integrabilna11 i da je 0 f (x)dx = 0. Osim toga, funkcija
je nenegativna na segmentu [0, 1] i jedina tačka u kojoj je funkcija pozitivna je 1, med̄utim
funkcija f nije neprekidna u toj tački. •
6.5 Prva teorema o srednjoj vrednosti

Teorema 6.43. Neka su funkcije f i g integrabilne na segmentu [a, b], i neka funkcija g
ne menja znak na segmentu [a, b], tj. neka je ili nenegativna ili nepozitivna na segmentu
[a, b]. Tada postoji µ ∈ R takvo da je
m≤µ≤M
i ∫ ∫
b b
f (x)g(x)dx = µ g(x)dx, (6.63)
a a
gde je
m = inf f (x), M = sup f (x).
a≤x≤b a≤x≤b
11
Integrabilnost funkcije f sledi i iz činjenice da je ova funkcija monotono rastuća.
Dokaz. Iz integrabilnosti funkcije f na segmentu [a, b], na osnovu Teoreme 6.7, sledi da je
funkcija f ograničena na tom segmentu. Prema tome, m = inf f (x) i M = sup f (x)
a≤x≤b a≤x≤b
su konačni brojevi, i za sve x ∈ [a, b] važi nejednakost
m ≤ f (x) ≤ M.
Odavde, za slučaj da je g(x) ≥ 0, x ∈ [a, b], dobijamo nejednakost
mg(x) ≤ f (x)g(x) ≤ M g(x),
dok za slučaj da je g(x) ≤ 0, x ∈ [a, b], dobijamo nejednakost
mg(x) ≥ f (x)g(x) ≥ M g(x).
Sada, na osnovu Tvrd̄enja 6.38 i Tvrd̄enja 6.32, u prvom slučaju sledi nejednakost:
∫ b ∫ b ∫ b
m g(x)dx ≤ f (x)g(x)dx ≤ M g(x)dx, (6.64)
a a a
a u drugom slučaju nejednakost:

∫ b ∫ b ∫ b
m g(x)dx ≥ f (x)g(x)dx ≥ M g(x)dx. (6.65)
a a a
∫b
Ako je a g(x)dx = 0, onda i u prvom i u drugom slučaju, na osnovu nejednakosti (6.64)
∫b
i (6.65), zaključujemo da je a f (x)g(x)dx = 0, pa jednakost (6.63) važi za bilo koji
realan broj∫ µ, pa i za ono µ za koje važi m ≤ µ ≤ M .
b
Ako je a g(x)dx ̸= 0, onda za slučaj da je g(x) ≥ 0, x ∈ [a, b], budući da iz Posledice
∫b ∫b
6.39 sledi a g(x)dx ≥ 0, dobijamo a g(x)dx > 0, dok za slučaj da je g(x) ≤ 0, x ∈ [a, b],
∫b ∫b
zbog a g(x)dx ≤ 0, dobijamo a g(x)dx < 0. Otuda, deobom nejednakosti (6.64) i
∫b
(6.65) sa a g(x)dx dobijamo u oba slučaja nejednakost
∫b
f (x)g(x)dx
m≤ a
∫b ≤ M. (6.66)
a g(x)dx
Neka je
∫b
a f (x)g(x)dx
µ= ∫b . (6.67)
a g(x)dx
Tada zbog (6.66) važi nejednakost m ≤ µ ≤ M , a iz (6.67) sledi (6.63).
Posledica 6.44. Neka je uz pretpostavke Teoreme 6.43 funkcija f još i neprekidna na

segmentu [a, b]. Tada postoji tačka ξ ∈ [a, b] tako da je
∫ b ∫ b
f (x)g(x)dx = f (ξ) g(x)dx. (6.68)
a a
6.5. Integrabilnost deo po deo neprekidnih funkcija 443
Dokaz. Iz neprekidnosti funkcije f na segmentu [a, b], budući da je m ≤ µ ≤ M , na

osnovu posledice Bolcano-Košijeve teoreme (Posledica 3.109 iz Mat. analize 1) sledi da
postoji ξ ∈ [a, b] tako da je f (ξ) = µ, pa iz (6.63) dobijamo (6.68).
Posledica 6.45. Neka je f ∈ C[a, b]. Tada postoji ξ ∈ [a, b] tako da je

∫ b
f (x)dx = f (ξ)(b − a). (6.69)
a
Dokaz. Iz Teoreme 6.26 sledi da je f ∈ R[a, b]. Neka je g(x) = 1, x ∈ [a, b]. Funkcija g
∫b
je nenegativna i integrabilna na segmentu [a, b], a g(x)dx = b − a (Primer 6.5). Prema
tome, funkcije f i g zadovoljavaju pretpostavke Posledice 6.44, odakle sledi da postoji
tačka ξ ∈ [a, b] tako da važi jednakost
∫ b ∫ b
f (x)g(x)dx = f (ξ) g(x)dx = f (ξ)(b − a).
a a
U slučaju kada je funkcija f neprekidna i nenegativna na segmentu [a, b], formula

(6.69) ima jednostavno geometrijsko tumačenje: površina krivolinijskog trapeza, ograničenog
grafikom funkcije f , x-osom i pravama x = a i x = b, jednaka je površini pravougaonika
čija je osnova dužine b − a, a visina dužine f (ξ).
y=f(x )
f( )
a b
6.6 Integrabilnost deo po deo neprekidnih funkcija

Definicija 6.46. Funkcija f : [a, b] → R je deo po deo neprekidna na segmentu [a, b]
ako postoji podela P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < · · · < xn = b) segmenta [a, b] tako
da je funkcija f neprekidna na svakom intervalu (xi−1 , xi ) i postoje konačne granične

vrednosti
f (xi−1 + 0) = lim f (x)
x→xi−1 +0
i
f (xi − 0) = lim f (x).
x→xi −0
Drugim rečima, funkcija f je deo po deo neprekidna na segmentu [a, b] ako ima samo
konačno mnogo prekida i pritom samo prekide prve vrste.



 2, x = −3


 −x + 1, −3 < x < −1,
f (x) = 3
x , −1 ≤ x < 1



 x + 1, 1 ≤ x < 2,

1, x = 2.
je deo po deo neprekidna na segmentu [−3, 2] jer je f neprekidna na intervalima (−3, −1),
(−1, 1) i (1, 2), i postoje konačne granične vrednosti:
lim f (x) = 4, lim f (x) = 2, lim f (x) = −1, lim f (x) = 1, lim f (x) = 2,
x→−3+0 x→−1−0 x→−1+0 x→1−0 x→1+0
lim f (x) = 3. •
x→2−0
4 y=f(x )
3
2
1
-3 -1 0 1 2
-1
Sledeća lema govori o tome da promena vrednosti integrabilne funkcija na krajevima seg-
menta, ne utiče ni na integrabilnost, ni na vrednost integrala, tj. novodobijena funkcija
je opet integrabilna sa integralom koji se poklapa sa integralom polazne funkcije.
6.6. Integrabilnost deo po deo neprekidnih funkcija 445
Lema 6.48. Neka je su funkcije f i g definisane na [a, b] i neka je f (x) = g(x) za

x ∈ (a, b). Ako je funkcija f integrabilna na [a, b], onda je i funkcija g integrabilna na
[a, b] i važi
∫ b ∫ b
g(x)dx = f (x)dx.
a a
∫b
Dokaz. Neka je funkcija f integrabilna na [a, b], i neka je I = a f (x)dx. Iz integrabilnosti
funkcije f sledi da je ona ograničena na segmentu [a, b], tj. postoji broj M > 0 tako da
je |f (x)| ≤ M za sve x ∈ [a, b]. Neka je K = max{M, |g(a)|, |g(b)|}. Dalje, neka je (Pn )
(n) (n) (n)
niz podela segmenta [a, b], Pn = {x0 , x1 , . . . , xkn }, n ∈ N, takav da je lim d(Pn ) = 0,
n→∞
(n) (n) (n) (n) (n) (n)
i neka je ξ (n) = (ξ1 , ξ2 , . . . , ξkn ) proizvoljan izbor tačaka ξi ∈ [xi−1 , xi ], i =
1, . . . , kn , n ∈ N. Tada je
∑
kn
(n) (n) (n)
∑
kn
(n) (n)
lim σ(f, Pn , ξ (n) ) = lim f (ξi )(xi − xi−1 ) = lim f (ξi )∆xi = I, (6.70)
n→∞ n→∞ n→∞
i=1 i=1
(n) (n) (n)

gde je ∆xi = xi − xi−1 , i = 1, 2, . . . kn , n ∈ N.
Kako je
0 ≤ |σ(g, Pn , ξ (n) ) − I| ≤ |σ(g, Pn , ξ (n) ) − σ(f, Pn , ξ (n) )| + |σ(f, Pn , ξ (n) ) − I|

∑
kn
(n) (n)
∑
kn
(n) (n)
= | g(ξi )∆xi − f (ξi )∆xi | + |σ(f, Pn , ξ (n) ) − I|
i=1 i=1
(n) (n) (n) (n) (n) (n) (n) (n)
= |g(ξ1 )∆x1 + g(ξkn )∆xkn − f (ξ1 )∆x1 − f (ξkn )∆xkn | + |σ(f, Pn , ξ (n) ) − I|
(n) (n) (n) (n) (n) (n) (n) (n)
≤ |g(ξ1 )∆x1 | + |g(ξkn )∆xkn | + |f (ξ1 )∆x1 | + |f (ξkn )∆xkn | + |σ(f, Pn , ξ (n) ) − I|
i kako je
(n) (n) (n) (n)
|g(ξ1 )∆x1 | ≤ Kd(Pn ), |g(ξkn )∆xkn | ≤ Kd(Pn ),
(n) (n) (n) (n)
|f (ξ1 )∆x1 | ≤ Kd(Pn ), |f (ξkn )∆xkn | ≤ Kd(Pn ),
to je
0 ≤ |σ(g, Pn , ξ (n) ) − I| ≤ 4Kd(Pn ) + |σ(f, Pn , ξ (n) ) − I|. (6.71)
S obzirom da je lim d(Pn ) = 0, iz (6.70) i (6.71) sledi
n→∞
lim σ(f, Pn , ξ (n) ) = I,

n→∞
što znači da je funkcija g integrabilna na segmentu [a, b] i da je

∫ b ∫ b
g(x)dx = I = f (x)dx.
a a
∫b
Dokaz. (II način) Neka je funkcija f integrabilna na [a, b], i neka je I = a f (x)dx. Iz
integrabilnosti funkcije f sledi da je ona ograničena na segmentu [a, b], tj. postoji broj
M > 0 tako da je |f (x)| ≤ M za sve x ∈ [a, b]. Neka je K = max{M, |g(a)|, |g(b)|},
i neka je ϵ > 0 proizvoljan broj. Tada postoji δ ∗ > 0 tako da za svaku podelu P =
{x0 , x1 , . . . , xn } segmenta [a, b] takvu da je d(P ) < δ ∗ i za svaki izbor ξ = (ξ1 , ξ2 , . . . , ξn )
tačaka ξi ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n važi nejednakost
ϵ
|σ(f, P, ξ) − I| < . (6.72)
2
{ ϵ }
Neka je δ = min δ ∗ , i P = {x0 , x1 , . . . , xn } podela segmenta [a, b] takva da je
8K
d(P ) < δ, i neka je ξ = (ξ1 , ξ2 , . . . , ξn ) proizvoljan izbor tačaka ξi ∈ [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n.
Tada je
|σ(g, P, ξ) − I| ≤ |σ(g, P, ξ) − σ(f, P, ξ)| + |σ(f, P, ξ) − I|

∑
n ∑ n
≤ | g(ξi )∆xi − f (ξi )∆xi | + |σ(f, P, ξ) − I|
i=1 i=1
≤ |g(ξ1 )∆x1 + g(ξn )∆xn − f (ξ1 )∆x1 − f (ξn )∆xn | + |σ(f, P, ξ) − I|
i kako je
|g(ξ1 )∆x1 | ≤ Kd(P ) < Kδ, |g(ξn )∆xn | ≤ Kd(P ) < Kδ,
|f (ξ1 )∆x1 | ≤ Kd(P ) < Kδ, |f (ξn )∆xn | ≤ Kd(P ) < Kδ,
to je, s obzirom na (6.72),

ϵ ϵ
|σ(g, P, ξ) − I| < 4Kδ + |σ(f, P, ξ) − I| < 4K
+ = ϵ.
8K 2
∫b
Ovo znači da je funkcija g integrabilna na segmentu [a, b] i da je a g(x)dx = I =
∫b
a f (x)dx.
Teorema 6.49. Neka je funkcija f : [a, b] → R deo po deo neprekidna na segmentu [a, b].
Tada je f integrabilna na [a, b].
Dokaz. Neka je P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < · · · < xn = b) podela segmenta [a, b] takva

da je funkcija f neprekidna na svakom intervalu (xi−1 , xi ) i da postoje konačne granične
vrednosti f (xi−1 + 0) = lim f (x) i f (xi − 0) = lim f (x), i = 1, . . . , n. Neka je
x→xi−1 +0 x→xi −0

 f (x), xi−1 ≤ x < xi ,
fi (x) = f (xi−1 + 0), x = xi−1

f (xi − 0), x = xi .
Funkcija fi je neprekidna na segmentu [xi−1 , xi ], te je na osnovu Teoreme 6.26 integra-

bilna na tom segmentu. Funkcija f se na segmentu [xi−1 , xi ] razlikuje od integrabilne
funkcije fi samo na krajevima segmenta, pa je na osnovu Leme 6.48 i ona integrabilna
na segmentu [xi−1 , xi ] i važi jednakost
∫ xi ∫ xi
f (x)dx = fi (x)dx.
xi−1 xi−1
6.6. Odred̄eni integral sa promenljivom gornjom granicom 447
Sada na osnovu Tvrd̄enja 6.29 sledi da je funkcija f integrabilna na segmentu [a, b] i da

važi jednakost
∫ b ∑n ∫ xi
f (x)dx = fi (x)dx.
a i=1 xi−1
Napomenimo da važi i opštije tvrd̄enje od tvrd̄enja Teoreme 6.49. Naime, ako je

funkcija ograničena na segmentu [a, b] i ako je neprekidna u svim tačkama segmenta
[a, b] sa izuzetkom eventualno konačno mnogo tačaka (tačke prekida funkcije mogu biti
i tačke prekida druge vrste), onda je ona integrabilna na segmentu [a, b].
6.7 Odred̄eni integral sa promenljivom

gornjom granicom
Neka je funkcija f integrabilna na segmentu [a, b]. Ako je x ∈ [a, b], onda je na osnovu
Tvrd̄enja 6.28, ∫funkcija f integrabilna na segmentu [a, x], tj. za svako x ∈ [a, b] ima
x
smisla integral a f (t)dt, pa je funkcija
∫ x
F (x) = f (t)dt (6.73)
a
definisana na segmentu [a, b]. Funkcija F se zove integral sa promenljivom gornjom
granicom.
Teorema 6.50. Neka je funkcija f integrabilna na segmentu [a, b]. Tada je funkcija F ,
definisana u (6.73), neprekidna na segmentu [a, b].
Dokaz. Iz integrabilnosti funkcije f na segmentu [a, b], na osnovu Teoreme 6.7 sledi da
je funkcija f ograničena na segmentu [a, b] i M = sup |f (x)| je konačan broj. Neka
a≤x≤b
x, x + ∆x ∈ [a, b]. Tada je
∫ x+∆x ∫ x ∫ x+∆x ∫ x+∆x
F (x + ∆x) = f (t)dt = f (t)dt + f (t)dt = F (x) + f (t)dt,
a a x x
pa je ∫ x+∆x
∆F = F (x + ∆x) − F (x) = f (t)dt.
x
Odavde, koristeći nejednakost (6.60), dobijamo
∫ x+∆x ∫
x+∆x
|∆F | = |F (x+∆x)−F (x)| = f (t)dt ≤ |f (t)|dt ≤ M |x+∆x−x| = M |∆x|.
x x
Iz poslednje nejednakosti zaključujemo da je lim ∆F = 0 za svako x ∈ [a, b], što znači

∆x→0
da je funkcija F neprekidna u svakoj tački x ∈ [a, b].
Sledeća teorema je jedna od centralnih teorema integralnog računa i omogućuje vezu

izmed̄u neodred̄enog i odred̄enog integrala. Naime, pokazuje da je, u slučaju neprekid-
nosti podintegralne funkcije, izvod integrala po gornjoj granici jednak vrednosti podin-
tegralne funkcije u toj gornjoj granici.
Teorema 6.51. Neka je funkcija f integrabilna

∫x na segmentu [a, b] i neka je neprekidna
u tački x0 ∈ [a, b]. Tada funkcija F (x) = a f (x)dx ima izvod u tački x0 i 12
F ′ (x0 ) = f (x0 ).
Dokaz. I način: Pretpostavimo da x0 ∈ (a, b). Pokažimo da je F ′ (x0 ) = f (x0 ), tj.
F (x0 + ∆x) − F (x0 )

lim = f (x0 ). (6.74)
∆x→0 ∆x
Neka je ∆x ̸= 0 takvo da x0 + ∆x ∈ [a, b]. Tada je
∫ x0 +∆x
F (x0 + ∆x) − F (x0 ) f (t)dt
= x0 . (6.75)
∆x ∆x
Neka je ϵ > 0 proizvoljno. Iz neprekidnosti funkcije f u tački x0 sledi da postoji δ > 0
tako da važi implikacija:
t ∈ (x0 − δ, x0 + δ) =⇒ f (x0 ) − ϵ < f (t) < f (x0 ) + ϵ. (6.76)
Neka je 0 < |∆x| < δ.

Ako je ∆x > 0, onda je [x0 , x0 + ∆x] ⊂ (x0 − δ, x0 + δ), te za t ∈ [x0 , x0 + ∆x] iz
(6.76) sledi
f (x0 ) − ϵ < f (t) < f (x0 ) + ϵ,
odakle, zbog monotonosti odred̄enog integrala (Tvrd̄enje 6.38) sledi
∫ x0 +∆x ∫ x0 +∆x ∫ x0 +∆x
(f (x0 ) − ϵ)dt ≤ f (t)dt ≤ (f (x0 ) + ϵ)dt.
x0 x0 x0
Odavde (videti Primer 6.5) dobijamo

∫ x0 +∆x
(f (x0 ) − ϵ)(x0 + ∆x − x0 ) ≤ f (t)dt ≤ (f (x0 ) + ϵ)(x0 + ∆x − x0 ),
x0
tj. ∫ x0 +∆x
(f (x0 ) − ϵ)∆x ≤ f (t)dt ≤ (f (x0 ) + ϵ)∆x, (6.77)
x0
Deobom (6.77) sa ∆x (∆x > 0) dobijamo

∫ x0 +∆x
x0 f (t)dt
f (x0 ) − ϵ ≤ ≤ f (x0 ) + ϵ
∆x
F (x0 + ∆x) − F (x0 )

−ϵ ≤ − f (x0 ) ≤ ϵ.
∆x
Ako se x0 poklapa sa jednim od krajeva segmenta, a ili b, onda se pod izvodom f ′ (x0 ) podrazumeva
12
odgovarajući jednostrani izvod.

Prema tome,
F (x0 + ∆x) − F (x0 )
− f (x0 ) ≤ ϵ. (6.78)
∆x
Ako je 0 < |∆x| < δ i ∆x < 0, onda je [x0 + ∆x, x0 ] ⊂ (x0 − δ, x0 + δ), te za
t ∈ [x0 + ∆x, x0 ] iz (6.76) sledi
f (x0 ) − ϵ < f (t) < f (x0 ) + ϵ,
odakle zbog monotonosti integrala sledi

∫ x0 ∫ x0 ∫ x0
(f (x0 ) − ϵ)dt ≤ f (t)dt ≤ (f (x0 ) + ϵ)dt.
x0 +∆x x0 +∆x x0 +∆x
Odavde imamo
∫ x0
(f (x0 ) − ϵ)(x0 − (x0 + ∆x)) ≤ f (t)dt ≤ (f (x0 ) + ϵ)(x0 − (x0 + ∆x)),
x0 +∆x
tj.
∫ x0
(f (x0 ) − ϵ)(−∆x) ≤ f (t)dt ≤ (f (x0 ) + ϵ)(−∆x).
x0 +∆x
Delenjem ove nejednakosti sa −∆x (∆x < 0) dobijamo

∫ x0 ∫ x0 +∆x
x0 +∆x f (t)dt x0 f (t)dt
f (x0 ) − ϵ ≤ = ≤ f (x0 ) + ϵ,
−∆x ∆x
tj.
F (x0 + ∆x) − F (x0 )
f (x0 ) − ϵ ≤ ≤ f (x0 ) + ϵ,
∆x
odakle opet sledi (6.78).
Prema tome, dokazali smo da za proizvoljno ϵ > 0 postoji δ > 0 tako da za svako
F (x0 + ∆x) − F (x0 )
∆x takvo da je 0 < |∆x| < δ važi − f (x0 ) ≤ ϵ, što znači da važi
∆x
(6.74), tj. F ′ (x0 ) = f (x0 ).
Za slučaj da je x0 = a (x0 = b), pokazuje se da za proizvoljno ϵ > 0 postoji
δ > 0 tako da za svako ∆x takvo da je |∆x| < δ i ∆x > 0 (∆x < 0) važi ne-
F (x0 + ∆x) − F (x0 ) F (a + ∆x) − F (a)
jednakost − f (x0 ) ≤ ϵ, pa je lim = f (a)
∆x ∆x→+0 ∆x
F (b + ∆x) − F (b)
( lim = f (b)), tj. F+′ (a) = f (a) (F−′ (b) = f (b)).
∆x→−0 ∆x
II način: Dokaz. Pretpostavimo da x0 ∈ (a, b). Pokažimo da je F ′ (x0 ) = f (x0 ), tj.
F (x0 + ∆x) − F (x0 )

lim = f (x0 ). (6.79)
∆x→0 ∆x
∫ x +∆x
Neka je ∆x ̸= 0 takvo da x0 + ∆x ∈ [a, b]. Kako je x00 dt = x0 + ∆x − x0 = ∆x,
∫ x0 +∆x ∫ x0 +∆x
1 1
to je dt = 1 i stoga, f (x0 )dt = f (x0 ). Odavde (koristeći prvu
∆x x0 ∆x x0
nejednakost u (6.60)) dobijamo
∫ x0 +∆x
F (x0 + ∆x) − F (x0 ) f (t)dt
x
− f (x )
0 = 0
− f (x 0
)
∆x ∆x
∫ x0 +∆x ∫
f (t)dt − x00
x +∆x
f (x0 )dt
x0
=
∆x
∫
x0 +∆x
x0 (f (t) − f (x0 ))dt
=
|∆x|
∫
x0 +∆x
x0 |f (t) − f (x0 )|dt
≤ . (6.80)
|∆x|
Neka je ϵ > 0 proizvoljno. Iz neprekidnosti funkcije f u tački x0 sledi da postoji

δ > 0 tako da važi implikacija:
|x − x0 | < δ =⇒ |f (x) − f (x0 )| < ϵ. (6.81)
Neka je 0 < |∆x| < δ. Tada za t iz segmenta sa krajevima u x0 i x0 + ∆x važi
|t − x0 | ≤ |∆x| < δ,
pa na osnovu (6.81) sledi

|f (t) − f (x0 )| < ϵ. (6.82)
Sada iz (6.80) i (6.82) (koristeći drugu nejednakost u (6.60)) dobijamo

∫ x0 +∆x |f (t) − f (x )|dt
F (x0 + ∆x) − F (x0 ) 0 ϵ|x0 + ∆x − x0 |
− f (x0 ) ≤
x0
≤ = ϵ.
∆x |∆x| |∆x|
Prema tome, dokazali smo da za proizvoljno ϵ > 0 postoji δ > 0 tako da za svako ∆x
F (x0 + ∆x) − F (x0 )
takvo da je |∆x| < δ važi − f (x0 ) ≤ ϵ, i prema tome važi (6.79).
∆x
F (a + ∆x) − F (a)
Ako je x0 = a (x0 = b), onda se analogno dokazuje da je lim =
∆x→+0 ∆x
F (b + ∆x) − F (b)
f (a) ( lim = f (b)), tj. F+′ (a) = f (a) (F−′ (b) = f (b)), samo je u
∆x→−0 ∆x
ovom slučaju ∆x > 0 (∆x < 0).
Dokaz. III način: Neka je ϵ > 0 proizvoljno. Iz neprekidnosti funkcije f u tački x0 sledi
da postoji δ > 0 tako da važi implikacija:
x ∈ [a, b] ∧ |x − x0 | < δ =⇒ |f (x) − f (x0 )| < ϵ. (6.83)

∫ x +∆x
Neka je ∆x ̸= 0 takvo da x0 + ∆x ∈ [a, b]. Kako je x00 dt = x0 + ∆x − x0 = ∆x,
∫ x0 +∆x ∫ x0 +∆x
1 1
to je dt = 1 i stoga, f (x0 )dt = f (x0 ). Odavde (koristeći prvu
∆x x0 ∆x x0
nejednakost u (6.60)) dobijamo
∫ x0 +∆x
F (x0 + ∆x) − F (x0 ) f (t)dt
x
− f (x0 ) = 0
− f (x0 )
∆x ∆x
∫ x0 +∆x ∫ x0 +∆x
f (t)dt − f (x )dt
0
= x0 x0

∆x
∫
x0 +∆x
x0 (f (t) − f (x0 ))dt
=
|∆x|
∫
x0 +∆x
x0 |f (t) − f (x0 )|dt
≤ . (6.84)
|∆x|
Neka je ∆x ̸= 0 takvo da x0 + ∆x ∈ [a, b], i neka je još |∆x| < δ. Tada za t iz

segmenta sa krajevima u x0 i x0 + ∆x važi t ∈ [a, b] (jer x0 , x0 + ∆x ∈ [a, b]) i
|t − x0 | ≤ |∆x| < δ,
pa na osnovu (6.83) sledi

|f (t) − f (x0 )| < ϵ. (6.85)
Sada iz (6.84) i (6.85) (koristeći drugu nejednakost u (6.60)) dobijamo

∫ x0 +∆x |f (t) − f (x )|dt
F (x0 + ∆x) − F (x0 ) 0 ϵ|x0 + ∆x − x0 |
− f (x0 ) ≤
x0
≤ = ϵ.
∆x |∆x| |∆x|
F (x0 + ∆x) − F (x0 )

Za slučaj da je x0 ∈ (a, b), ovo znači da je lim = f (x0 ), tj,
∆x→0 ∆x
F (a + ∆x) − F (a)
F ′ (x0 ) = f (x0 ), dok za slučaj da je x0 = a, ovo znači lim = f (a),
∆x→+0 ∆x
F (b + ∆x) − F (b)
tj. F+′ (a) = f (a). Ako je pak x0 = b, onda imamo lim = f (b), tj.
∆x→−0 ∆x
F−′ (b) = f (b).
Podsetimo se definicije primitivne funkcije:

Sa I označavamo je jedan od intervala oblika [a, b], [a, b), (a, b], (a, b), (a, +∞),
da a ∈ I, neprekidna zdesna u a, i za slučaj da b ∈ I, neprekidna sleva u b.
Definicija 6.52. Za funkciju F : I → R kažemo da je primitivna (prvobitna) funkcija

funkcije f na intervalu I ako važi sledeće:
(i) funkcija F je neprekidna na intervalu I;
(ii) funkcija F u svakoj unutrašnjoj tački x intervala I ima izvod i pritom je F ′ (x) = f (x).
Ako levi kraj intervala, tačka a, pripada intervalu I, onda je primitivna funkcija F
neprekidna zdesna u tački a ali u tački a može i ne mora da ima jednostrani izvod. Za
slučaj da ima desni izvod u tački a, ovaj izvod se ne mora poklapati sa vrednošću funkcije
f u tački a.
Teorema 6.53. Ako je funkcija f : ∫[a, b] → R integrabilna na segmentu [a, b] i neprekidna
x
na intervalu (a, b), onda je F (x) = a f (x)dx primitivna funkcija funkcije f na segmentu
[a, b].
Dokaz. Iz integrabilnosti funkcije f na segmentu [a, b] na osnovu Teoreme 6.50 sledi da
je funkcija F neprekidna na segmentu [a, b], dok iz neprekidnosti funkcije f u svakoj
unutrašnjoj tački x segmenta [a, b] na osnovu Teoreme 6.51 važi da je F ′ (x) = f (x).
Prema tome, F je primitivna funkcija funkcije f na segmentu [a, b].
Napomenimo da ako je funkcija f : [a, b] → R neprekidna na intervalu (a, b), onda je
integrabilnost ove funkcije na segmentu [a, b] ekvivalentna njenoj ograničenosti na [a, b],
što sledi iz napomene na kraju sekcije 1.6 i Teoreme 6.7.
∫Posledica
x
6.54. Ako je funkcija f neprekidna na segmentu [a, b], onda je F (x) =
a f (x)dx primitivna funkcija funkcije f na segmentu [a, b].
Dokaz. Iz f ∈ C[a, b], na osnovu Teoreme 6.26, sledi

∫ x da je f integrabilna na segmentu
[a, b], pa iz Teoreme 6.53 dobijamo da je F (x) = a f (x)dx primitivna funkcija funkcije
f na segmentu [a, b].
Prema tome, ako je f ∈ C[a, b], tada je
∫ x
d
f (t)dt = f (x), x ∈ [a, b], (6.86)
dx a
tj. operacija integraljenja sa pomenljivom gornjom granicom primenjana na neprekidnu
funkciju daje primitivnu funkciju, što znači da je ta operacija inverzna operaciji diferen-
ciranja13 .
Bilo koja primitivna
∫ x funkcija Φ neprekidne funkcije f na segmentu [a, b] razlikuje se
od funkcije F (x) = a f (t)dt za konstantu, tj. oblika je:
∫ x
Φ(x) = f (t)dt + C, x ∈ [a, b].
a
Tako dobijamo vezu izmed̄u neodred̄enog i odred̄enog integrala:

∫ ∫ x
f (x)dx = f (t)dt + C, x ∈ [a, b].
a
13
Formula (6.86) je poznata pod nazivom formula diferenciranja odred̄enog integrala po gornjoj granici.
Teorema 6.50 i Teorema 6.51 pokazuju da operacija integraljenja sa promenljivom

gornjom granicom ,,poboljšava“ osobine funkcije, naime od integrabilne funkcije na seg-
mentu, dobija se neprekidna funkcija, dok se od neprekidne funkcije dobija diferencija-
bilna. S druge strane, operacija diferenciranja dovodi do ,,pogoršanja“ svojstava funkcija.
Tako, na primer, izvodna funkcija neprekidne funkcije može biti funkcija koja ima tačke
prekida. Primer koji to ilustuje je sledeća funkcija:
{ 1
x2 sin , x ̸= 0,
f (x) = x
0, x = 0.
Funkcija f je neprekidna na skupu R i ima izvod u svakoj tački x ∈ R (neprekidnost

1 1
inače sledi iz diferencijabilnosti). Naime, za x ̸= 0 je f ′ (x) = 2x sin − cos i
x x
1
f (x) − f (0) x2 sin
′ x
f (0) = lim = lim
x→0
( x − 0)
x→0 x
1
= lim x sin = 0.
x→0 x
1 1
Budući da ne postoji ni lim cos ni lim cos , zaključujemo da ne postoji ni
x→−0 x x→+0 x
lim f ′ (x) ni lim f ′ (x), pa izvodna funkcija f ′ nije neprekidna u 0 (0 je tačka prekida
x→−0 x→+0
druge vrste izvodne funkcije).
Iz formule (6.86) se može dobiti formula diferenciranja po donjoj granici. Neka je
funkcija f ; [a, b] → R integrabilna na segmentu [a, b]. Tada je za svako x ∈ [a, b] definisana
funkcija
∫ b
G(x) = f (t)dt,
x
pri čemu iz jednakosti
∫ b ∫ x ∫ b
f (t)dt = f (t)dt + f (t)dt = F (x) + G(x),
a a x
dobijamo
∫ b
G(x) = f (t)dt − F (x). (6.87)
a
Ako je funkcija f neprekidna u tački x ∈ [a, b], onda na osnovu Teoreme 6.51 funkcija
F ima izvod u toj tački, pa iz jednakosti (6.87) sledi da i funkcija G ima izvod u toj
tački i pritom važi jednakost
G′ (x) = −F ′ (x) = −f (x),
tj.
∫ b
d
f (t)dt = −f (x). (6.88)
dx x
Iz formula diferenciranja integrala neprekidne funkcije po donjoj i gornjoj granici, (6.86)

i (6.88), sledi da svaka funkcija neprekidna na nekom intervalu I (I može biti oblika
[a, b), (a, b], (a, b), (a, +∞), [a, +∞), (−∞, b), (−∞, b], (−∞, +∞), gde su a, b ∈ R) ima
primitivnu funkciju na tom intervalu. Zaista, neka je, na primer, funkcija f definisana i
neprekidna na intervalu I = (a, b), neka je x0 ∈ (a, b) i
∫ x
F (x) = f (t)dt.
x0
Za x ≥ x0 iz formule (6.86) sledi da je F ′ (x) = f (x). Ako je x < x0 , onda iz formule

(6.88) sledi
(∫ x )′ ( ∫ x0 )′
′
F (x) = f (t)dt = − f (t)dt = −(−f (x)) = f (x).
x0 x
Prema tome, F je primitivna funkcija funkcije f na intervalu (a, b).
Njutn-Lajbnicova formula
Teorema 6.55. Neka je funkcija f integrabilna na segmentu [a, b] i neprekidna na in-
tervalu (a, b). Ako je Φ proizvoljna primitivna funkcija funkcije f na segmentu [a, b],
onda je
∫ b
f (x)dx = Φ(b) − Φ(a). (6.89)
a
∫x
Dokaz. Na osnovu Teoreme 6.53 funkcija F (x) = a f (t)dt je primitivna funkcija funkcije
f na segmentu [a, b]. Kako je i Φ primitivna funkcija funkcije f na segmentu [a, b], to se
F i Φ razlikuju za konstantu na segmentu [a, b], odnosno postoji C ∈ R tako da je
F (x) = Φ(x) + C, x ∈ [a, b],
tj. ∫ x
f (t)dt = Φ(x) + C, x ∈ [a, b].
a
Stavljajući u prethodnoj jednakosti x = a dobijamo
∫ a
0= f (t)dt = Φ(a) + C, x ∈ [a, b],
a
odakle sledi C = −Φ(a). Prema tome,

∫ x
f (t)dt = Φ(x) − Φ(a), x ∈ [a, b],
a
odakle za x = b dobijamo jednakost (6.89).
Formula (6.89) se zove Njutn-Lajbnicova formula. Zbog kratkoće zapisa, za izraz

b

Φ(b) − Φ(a) upotrebljavamo oznaku Φ(x) , pa se Njutn-Lajbnicova formula često piše
a
u obliku ∫ b b

f (t)dt = Φ(x) .
a a
Primetimo
∫b da ∫Njutn-Lajbnicova formula važi i kad je a > b, jer u ovom slučaju je
a
a f (x)dx = − b f (x)dx = −(Φ(a) − Φ(b)) = Φ(b) − Φ(a).
Teorema 6.56. Neka je funkcija f neprekidna na segmentu [a, b] i neka je Φ proizvoljna

primitivna funkcija funkcije f na segmentu [a, b]. Tada važi Njutn-Lajbnicova formula.
Dokaz. Na osnovu Teoreme 6.26 sledi da je f ∈ R[a, b]. Sada na osnovu Teoreme 6.55
sledi formula (6.89).
nnn
∫ x4
Primeri 6.57. (i) Kako je x3 dx = + C, na osnovu Njutn-Lajbnicove formule
4
dobijamo
∫ 3
x4 3 34 24 81 16 65
x3 dx = = − = − = .
2 4 2 4 4 4 4 4
∫
(ii) Iz dx
x = ln |x| + C sledi
∫ 8 8
dx 8
= ln |x| = ln 8 − ln 2 = ln = ln 4. •
2 x 2 2
Teorema 6.58. Neka je f ∈ R[a, b], F ∈ C[a, b] i neka je F ′ (x) = f (x) za sve x ∈ [a, b]
sa izuzetkom konačno mnogo tačaka. Tada važi Njutn-Lajbnicova formula:
∫ b
f (x)dx = F (b) − F (a).
a
Dokaz. Neka su a1 , . . . , am ∈ [a, b] tačke u kojima ne važi jednakost F ′ (x) = f (x). Neka
(n) (n) (n) (n) (n)
je (Pn ) niz podela segmenta [a, b], Pn = {x0 , x1 , . . . , xkn }, a = x0 < · · · < xkn = b,
n ∈ N, takav da je lim d(Pn ) = 0 i da tačke a1 , . . . , am ∈ [a, b] pripadaju svakoj podeli
n→∞
(n) (n)
Pn , n ∈ N. Tada je na svakom segmentu [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , kn , n ∈ N, funkcija
F neprekidna, a u unutršnjim tačkama segmenta difrencijabilna, te ispunjava uslove
(n) (n) (n)
Lagranževe teoreme, na osnovu koje onda sledi da postoji tačka ξi ∈ (xi−1 , xi ) za
koju važi jednakost
F (xi ) − F (xi−1 ) = F ′ (ξi )(xi − xi−1 ) = F ′ (ξi )∆xi , i = 1, . . . , kn .

(n) (n) (n) (n) (n) (n) (n)
(6.90)
/ {a1 , . . . , am }, pa je F ′ (ξi ) = f (ξi ). Sada iz (6.90) sledi

(n) (n) (n) (n)
Kako ξi ∈
/ Pn , to ξi ∈
(n) (n) (n) (n)
F (xi ) − F (xi−1 ) = f (ξi )∆xi , i = 1, . . . , kn . (6.91)
Sabirajući jednakosti u (6.91) dobijamo
∑
kn
(n) (n)
∑
kn
(n) (n)
(F (xi ) − F (xi−1 )) = f (ξi )∆xi . (6.92)
i=1 i=1
Suma na levoj strani jednakosti u (6.92) je jednaka razlici F (b) − F (a), dok je suma
na desnoj strani integralna suma funkcije f koja odgovara podeli Pn i izboru tačaka
(n) (n)
ξ (n) = (ξ1 , . . . , ξkn ). Prema tome,
F (b) − F (a) = σ(f, Pn , ξ (n) ). (6.93)
Kako je funkcija f integrabilna na segmentu [a, b], a (Pn ) niz podela čji dijametar teži
∫b
0, to je lim σ(f, Pn , ξ (n) ) = a f (x)dx. Zato prelaskom na limes u jednakosti (6.93) kad
n→∞
∫b
n → ∞, dobijamo F (b) − F (a) = a f (x)dx.
Definicija 6.59. Za funkciju f : [a, b] → R kažemo da je glatka ili neprekidno diferen-
cijabilna na segmentu [a, b] ako ima neprekidan izvod na segmentu [a, b]. Pritom se pod
izvodom u tački a podrazumeva desni izvod u tački a, dok se pod izvodom u tački b
podrazumeva levi izvod u ovoj tački.
Prema tome, funkcija f je glatka na segmentu [a, b] ako je neprekidna na [a, b], ima
neprekidan izvod na (a, b) i postoje konačne granične vrednosti lim f ′ (x) i lim f ′ (x)
x→a+0 x→b−0
(na osnovu Tvrd̄enja 4.61 i 4.62 ove granične vrednosti su jednake, respektivno, desnom
izvodu u tački a i levom izvodu u tački b, tj. važe jednakosti: lim f ′ (x) = f+′ (a),
x→a+0
lim f ′ (x) = f−′ (b).) Sa C 1 [a, b] označavamo skup svih glatkih funkcija na segmentu
x→b−0
[a, b].
Neka je funkcija f : [a, b] → R je deo po deo neprekidna na segmentu [a, b]. To
znači da postoji podela P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < · · · < xn = b) segmenta [a, b] tako
da je funkcija f neprekidna na svakom intervalu (xi−1 , xi ) i postoje konačne granične
vrednosti
f (xi−1 + 0) = lim f (x)
x→xi−1 +0
i
f (xi − 0) = lim f (x).
x→xi −0
Neka je 
 f (x), xi−1 < x < xi ,
fi (x) = f (xi−1 + 0), x = xi−1 (6.94)

f (xi − 0), x = xi .
Definicija 6.60. Ako je svaka od funkcija fi , i = 1, 2, . . . , n, glatka (neprekidno difer-
encijabilna) na segmentu [xi−1 , xi ], onda za funkciju f kažemo da je deo po deo glatka ili
deo po deo neprekidno diferencijabilna na segmentu [a, b].
Prema tome, funkcija f je deo po deo glatka funkcija na segmentu [a, b] ako i samo
ako postoji podela P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < · · · < xn = b) segmenta [a, b] tako da
je funkcija f neprekidna zajedno sa svojim izvodom na svakom od intervala (xi−1 , xi ),
i = 1, . . . , n, i postoje konačne granične vrednosti f (xi−1 +0) = lim f (x), f (xi −0) =
x→xi−1 +0
lim f (x), f ′ (xi−1 + 0) = lim f ′ (x) i f ′ (xi − 0) = lim f ′ (x) (Budući da se
x→xi −0 x→xi−1 +0 x→xi −0
funkcije f i fi poklapaju na intervalu (xi−1 , xi ) sledi da je lim f ′ (x) = lim f ′ (x)

x→xi−1 +0 x→xi−1 +0 i
i lim f ′ (x) = lim f ′ (x) i kako je funkcija fi neprekidna zdesna u tački xi−1 i sleva
x→xi −0 x→xi −0 i
u tači xi , na osnovu Tvrd̄enja 4.61 i 4.62 imamo da je lim f ′ (x) = (fi )′+ (xi−1 ) i
x→xi−1 +0 i
lim f ′ (x) = (fi )′− (xi ). Prema tome, važe jednakosti
x→xi −0 i
fi (xi−1 + ∆x) − fi (xi−1 )

lim f ′ (x) = lim fi′ (x) = (fi )′+ (xi−1 ) = lim
x→xi−1 +0 x→xi−1 +0 ∆x→+0 ∆x
f (xi−1 + ∆x) − f (xi−1 + 0)
= lim
∆x→+0 ∆x
i
fi (xi + ∆x) − fi (xi )
lim f ′ (x) = lim fi′ (x) = (fi )′− (xi ) = lim
x→xi −0 x→xi −0 ∆x→−0 ∆x
f (xi + ∆x) − f (xi − 0)
= lim .)
∆x→−0 ∆x
Ako za deo po deo glatku funkciju f : [a, b] → R važi još i da je neprekidna na segmentu
[a, b], onda postoji podela P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < · · · < xn = b) segmenta [a, b]
tako da je izvodna funkcija f ′ neprekidna na svakom od intervala (xi−1 , xi ), i = 1, . . . , n,
postoje konačne granične vrednosti lim f ′ (x) i lim f ′ (x) i važe jednakosti
x→xi−1 +0 x→xi −0
f (xi−1 + ∆x) − f (xi−1 )

lim f ′ (x) = f+′ (xi−1 ) = lim
x→xi−1 +0 ∆x→+0 ∆x
i
f (xi + ∆x) − f (xi )
lim f ′ (x) = f−′ (xi ) = lim .
x→xi −0 ∆x→−0 ∆x
Primetimo da se u ovom slučaju funkcija fi definisana u (6.94) poklapa sa funkcijom f
na segmentu [xi−1 , xi ].


 x + 2, −3 ≤ x < −1,
 2
x , −1 ≤ x < 2
f (x) =

 5 − x, 2 ≤ x < 3,

1, x = 3.
je deo po deo glatka na segmentu [−3, 3]. Zaista, uočimo podelu P = {−3, −1, 2, 3}
segmenta [−3, 3]. Funkcija f je neprekidna na intervalima (−3, −1), (−1, 2) i (2, 3), i
postoje konačne granične vrednosti: f (−3 + 0) = −1, f (−1 − 0) = 1, f (−1 + 0) = 1,
f (2 − 0) = 4, f (2 + 0) = 3, f (3 − 0) = 2, a takod̄e i izvodna funkcija

 1, −3 < x < −1,
f ′ (x) = 2x, −1 < x < 2

−1, 2 < x < 3,
je neprekidna na svakom od intervala (−3, −1), (−1, 2) i (2, 3) i postoje konačne granične
vrednosti: f ′ (−3 + 0) = lim f ′ (x) = 1, f ′ (−1 − 0) = lim f ′ (x) = 1, f ′ (−1 + 0) =
x→−3+0 x→−1−0
lim f ′ (x) = −2, f ′ (2 − 0) = lim f ′ (x) = 4, f ′ (2 + 0) = lim f ′ (x) = −1 i
x→−1+0 x→2−0 x→2+0
f ′ (3 − 0) = lim f ′ (x) = −1
x→3−0
Slično, funkcija 
 x + 2, −3 ≤ x < −1,
g(x) = x2 , −1 ≤ x ≤ 2

6 − x, 2 ≤ x ≤ 3.
je neprekidna i deo po deo glatka na segmentu [−3, 3].
y=f(x ) y=g(x )
-3 -1 0 2 3 -3 -1 0 2 3
Teorema 6.62. Neka je g neprekidna deo po deo glatka funkcija na segmentu [a, b].
Tada je
∫ b
g ′ (x)dx = g(b) − g(a). (6.95)
a
Dokaz. Budući da je g neprekidna deo po deo glatka funkcija na segmentu [a, b], postoji
podela P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < · · · < xn = b) segmenta [a, b] takva da je izvodna
funkcija g ′ neprekidna na svakom od intervala (xi−1 , xi ), i = 1, . . . , n, i da postoje
konačne granične vrednosti lim g ′ (x) = g+′ (x
i−1 ) i lim g ′ (x) = g−
′ (x ). Funkcija
i
x→xi−1 +0 x→xi −0
g ′ nije definisana u tačkama x1 , . . . , xn−1 (pod izvodom u tački a se podrazumeva desni
izvod u tački a, dok se pod izvodom u tački b podrazumeva levi izvod u ovoj tački).
Med̄utim, ma kako da definišemo funkciju g ′ u tim tačkama, dobićemo deo po deo
neprekidnu funkciju koja je na osnovu Teoreme 6.49 integrabilna na segmentu [a, b] i
način na koji smo dodefinisali ovu funkciju u tačkama x1 , . . . , xn−1 ne utiče na vrednost
∫b
integrala na osnovu Leme 6.48 (zbog toga u integralu a g ′ (x)dx funkciju g ′ možemo
ostaviti i nedefinisanu u tačkama x1 , . . . , xn−1 ). Ako stavimo da je f = g ′ , a F = g,
onda je f integrabilna na segmentu [a, b], a F neprekidna na [a, b] i F ′ (x) = f (x) za sve
x ∈ [a, b] sa izuzetkom konačno mnogo tačaka x1 , . . . , xn−1 . Sada na osnovu Teoreme
∫b
6.58 sledi a f (x)dx = F (b) − F (a), tj. važi formula (6.95).
Dokaz. II način: Budući da je g neprekidna deo po deo glatka funkcija na segmentu
[a, b], postoji podela P = {x0 , . . . , xn } (a = x0 < · · · < xn = b) segmenta [a, b] takva
da je izvodna funkcija g ′ neprekidna na svakom od intervala (xi−1 , xi ), i = 1, . . . , n,
i da postoje konačne granične vrednosti lim g ′ (x) = g+ ′ (x
i−1 ) i lim g ′ (x) =
x→xi−1 +0 x→xi −0
′ (x ). Funkcija g ′ nije definisana u tačkama x , . . . , x
g− i 1 n−1 (pod izvodom u tački a se
podrazumeva desni izvod u tački a, dok se pod izvodom u tački b podrazumeva levi izvod
6.7. Smena promenljive 459
u ovoj tački). Definišemo funkciju g ′ u tim tačkama na proizvoljan način, dobićemo deo
po deo neprekidnu funkciju koja je na osnovu Teoreme 6.49 integrabilna na segmentu
[a, b] i takod̄e na svakom segmentu [xi−1 , xi ], i = 1, . . . , n (način na koji smo dodefinisali
ovu funkciju u tačkama x1 , . . . , xn−1 ne utiče na vrednost integrala na osnovu Leme 6.48
∫b
i zbog toga u integralu a g ′ (x)dx funkciju g ′ možemo ostaviti i nedefinisanu u tačkama
x1 , . . . , xn−1 ). Funkcija g je neprekidna na segmentu [xi−1 , xi ] i u unutrašnjim tačkama
ovog segmenta ima izvod, pa je g primitivna funkcija funkcije g ′ na segmentu [xi−1 , xi ] i
budući da je funkcija g ′ integrabilna na [xi−1 , xi ] i neprekidna na intervalu (xi−1 , xi ), to
primenom Teoreme 6.55 zaključujemo da važi jednakost
∫ xi
g ′ (x)dx = g(xi ) − g(xi−1 ), i = 1, . . . , n.
xi−1
Odavde sabiranjem dobijamo

∑ n ∫ xi ∑
n
′
g (x)dx = (g(xi ) − g(xi−1 )) (6.96)
i=1 xi−1 i=1
∫b ∑ ∫ xi ′ ∑
Kako je a g ′ (x)dx = ni=1 xi−1 g (x)dx i ni=1 (g(xi ) − g(xi−1 )) = g(b) − g(a), to iz
(6.96) dobijamo jednakost (6.95).
6.8 Smena promenljive

U sledećoj teoremi dajemo formulu smene promenljive kod odred̄enog integrala.
Teorema 6.63. Neka je funkcija f : (a, b) → R neprekidna na intervalu (a, b), funkcija
φ : (α, β) → R neprekidno diferencijabilna na intervalu (α, β) i za sve t ∈ (α, β) važi
φ(t) ∈ (a, b). Tada, ako α0 , β0 ∈ (α, β) i ako je φ(α0 ) = a0 i φ(β0 ) = b0 , onda je
∫ b0 ∫ β0
f (x)dx = f (φ(t))φ′ (t)dt. (6.97)
a0 α0
Dokaz. Budući da je φ((α, β)) ⊂ (a, b), to je na intervalu (α, β) definisana kompozicija
f ◦ φ. Funkcija φ je neprekidna na intervalu (α, β) jer je diferencijabilna na ovom
intervalu, i budući da je i f neprekidna funkcija na intervalu (a, b), sledi da je kompozicija
f ◦ φ neprekidna na intervalu (α, β). Stoga je i funkcija t 7→ f (φ(t))φ′ (t), kao proizvod
neprekidnih funkcija t 7→ f (φ(t)) i t 7→ φ′ (t) na intervalu (α, β), neprekidna na tom
intervalu. Prema tome, podintegralne funkcije kod oba integrala u formuli (6.97) su
neprekidne, pa oba integrala postoje.
Neka je F proizvoljna primitivna funkcija funkcije f na intervalu (a, b) (funkcija
f je neprekidna na intervalu (a, b) i stoga ima primitivnu funkciju na tom intervalu).
Kompozicija F ◦ φ je definisana na intervalu (α, β) i za svako t ∈ (α, β) važi da je14
14
Funkcija φ ima izvod u svakoj tački intervala (α, β). Funkcija F ima izvod u svakoj tački intervala
(a, b), a za sve t ∈ (α, β) je φ(t) ∈ (a, b), pa funkcija F ima izvod u tački φ(t) za sve t ∈ (α, β). Stoga na
osnovu teoreme o izvodu složene funkcije sledi da funkcija F ◦ φ ima izvod u svakoj tački t ∈ (α, β) i da
je
(F ◦ φ)′ (t) = F ′ (φ(t))φ′ (t) = f (φ(t))φ′ (t).
(F ◦ φ)′ (t) = F ′ (φ(t))φ′ (t) = f (φ(t))φ′ (t) , te je F ◦ φ primitivna funkcija funkcije t 7→

f (φ(t))φ′ (t) na intervalu (α, β). Stoga na osnovu Njutn-Lajbnicove formule (Teorema
6.56) sledi
∫ β0
f (φ(t))φ′ (t)dt = (F ◦ φ)(β0 ) − (F ◦ φ)(α0 ) = F (φ(β0 )) − F (φ(α0 )) = F (b0 ) − F (a0 )
α0
(6.98)
i ∫ b0
f (x)dx = F (b0 ) − F (a0 ). (6.99)
a0
Iz (6.99) i (6.98) sledi (6.97).

Primetimo da formula (6.97) važi kako za slučaj da je α0 ≤ β0 , tako i za slučaj da je
α0 > β0 . Takod̄e, za neke tačke t iz intervala, sa krajevima u α0 i β0 , vrednosti funkcije
φ(t) mogu i da ne pripadaju segmentu [a0 , b0 ].
Sledeće tvrd̄enje dajemo bez dokaza.
Teorema 6.64. Neka je funkcija f : [a, b] → R neprekidna na segmentu [a, b]. Neka
je funkcija φ neprekidno diferencijabilna na segmentu sa krajevima α i β, neka je njen
kodomen segment [a, b] i neka je pri tome φ(α) = a i φ(β) = b.15 Tada je
∫ b ∫ β
f (x)dx = f (φ(t))φ′ (t)dt. (6.100)
a α
Napomenimo i ovde da formula (6.100) važi kako za slučaj da je α ≤ β, tako i za

slučaj da je α > β.
Kao i kod formule smene promenljive kod neodred̄enog integrala, formule (6.97) i
(6.100) je moguće primenjivati, kako sleva udesno, tako i zdesna ulevo. Med̄utim, za
razliku od formule smene promenljive kod neodred̄enog integrala, gde smo imali ,,vraćanje
na staru promenljivu“, ovde toga nema, jer je cilj naći broj koji je, kao što smo videli u
dokazu Teoreme 6.63, jednak vrednosti svakog od razmatranih integrala formule (6.97)
((6.100)).
∫2 2
Primer 6.65. Za izračunavanje 0 ex xdx primenićemo formulu (6.97) zdesna ulevo
(ovde ulogu promenljive t ima promenljiva x):
2
∫ 2 x = y =⇒ 2xdx = dy =⇒ xdx = 1 dy
2
ex xdx =
2
x = 0 =⇒ y = 0
0 x = 2 =⇒ y = 4
∫
1 4 y 1 4 e4 − 1
= e dy = ey = .
2 0 2 0 2
∫r √
Primer 6.66. Izračunajmo −r r2 − x2 dx.
15
Zbog neprekidnosti funkcije φ na segmentu sa krajevima α i β, na osnovu Bolcano-Košijeve teoreme,
sledi da je φ surjekcija.
6.8. Smena promenljive 461
Ovog puta formulu (6.100) primenjujemo sleva udesno. Koristimo smenu x = r sin t.
Da bi bilo x = −r (x = r), tj. r sin t = −r (r sin t = r), tj. sin t = −1 (sin t = 1)
dovoljno je da bude t = − π2 (t = π2 ). Funkcija t 7→ r sin t je neprekidno diferencijabilna
√
na segmentu [− π2 , π2 ] i ovaj segment slika na segment [−r, r], gde je funkcija x 7→ r2 − x2
neprekidna. Sada primenom Teoreme 6.64, tj. formule (6.100) sleva udesno, dobijamo:16
∫ r√ ∫ π √ ∫ π
2 2
r2 − x2 dx = r2 − r2 sin2 t r cos t dt = r2 | cos t| cos t dt
−r − π2 − π2
∫ π ∫ π
2 1 + cos 2t 2
= r2 cos2 t dt = r2
dt
− π2 − π2 2
( ) π ( π ( π )) r2 π
t 1 2
= r 2
− sin 2t π = r2 − − = .
2 4 −2 4 4 2
∫1 √
Primer 6.67. Izračunajmo −2 1 1 − x2 dx.
2
Koristimo smenu x = sin t. Naime, za φ(t) = sin t imamo da je φ(− π6 ) = sin(− π6 ) =
− 21 i φ( π6 ) = sin( π6 ) = 12 . Funkcija φ je neprekidno diferencijabilna na segmentu [− π6 , π6 ] i
√
ovaj segment slika na segment [− 12 , 21 ], gde je funkcija f (x) = 1 − x2 neprekidna. Sada
primenom Teoreme 6.64, tj. formule (6.100) sleva udesno, dobijamo:
∫ 1 √ ∫ π √ ∫ π
2 6 6
1 − x dx =
2 1 − sin t cos t dt =
2
| cos t| cos t dt
− 12 − π6 − π6
∫ π ∫ π
6 6 1 + cos 2t
= cos2 t dt = dt
− π6 − π6 2
π 1 ( π ( π )) 1 ( ( π ))
t 1 6 π
= ( + sin 2t) π = − − + sin − sin −
2 4 −6 2 6 6 4 3 3
√
π 3
= + .
6 4
Primetimo da je moguće birati interval za t tako da za neke tačke t iz tog intervala
vrednosti funkcije φ(t) = sin t mogu i da ne pripadaju segmentu [− 12 , 21 ]. Na primer,
16
Mogli smo postupiti i na sledeći način:
Da bi bilo x = −r (x = r), tj. r sin t = −r (r sin t = r), tj. sin t = −1 (sin t = 1) dovoljno je da bude
t = 3π (t = π2 ). Funkcija t 7→ r sin t je neprekidno diferencijabilna na segmentu [ π2 , 3π ] i ovaj segment
2 √ 2
slika na segment [−r, r], gde je funkcija x 7→ r2 − x2 neprekidna. Sada primenom formule (6.100) sleva
udesno dobijamo:
∫ r √ ∫ π√ ∫ π
2 2
r2 − x2 dx = r2 − r2 sin2 t r cos t dt = r2 | cos t| cos t dt
−r 3π 3π
2 2
∫ 3π ∫ 3π
2 2
= −r2 | cos t| cos t dt = −r2 (− cos t) cos t dt
π π
2 2
∫ 3π ∫ 3π
2 21 + cos 2t
= r2 cos2 t dt = r2 dt
π π 2
( ) 3π ( )
2 2
t 1 2 3π π r2 π
= r2 − sin 2t π = r2 − = .
2 4 2
4 4 2
[ π − 6π)] = sin(2π − 6 ) = − 2 i φ( 6 ) = sin( 6 ) = 2 i u nekim tačkama

π π 1 π π 1
φ(2π intervala
6 , 2π − 6 funkcija φ ima vrednosti koje ne pripadaju intervalu [− 1 1
,
2 2 ] (funkcija φ
slika segment [ π6 , 2π − π6 ] na segment [−1, 1]). Primenom Teoreme 6.63, tj. formule
(6.97) sleva udesno, dobijamo:
∫ 1 √ ∫ π √
2 6
1 − x2 dx = 1 − sin2 t cos t dt
− 12 2π− π6
∫ π ∫ 2π− π6
6
= | cos t| cos t dt = − | cos t| cos t dt
2π− π6 π
(∫ π ∫
6
3π ∫ )
2 2
2π− π6
= − | cos t| cos t dt + | cos t| cos t dt + | cos t| cos t dt
π π 3π
(∫ 6
π ∫ 3π
2
∫
2
)
2 2
2π− π6
= − cos t dt −
2 2
cos t dt + 2
cos t dt
π π 3π
6 2 2
∫ π ∫ 3π ∫ 2π− π
1 + cos 2t
2 2 1 + cos 2t 6 1 + cos 2t
= − dt + dt − dt
π 2 π 2 3π 2
6 2 2
π 3π 2π− π
t 1 2 t 1 2 t 1 6
= −( + sin 2t) π + ( + sin 2t) π − ( + sin 2t) 3π
2 4 6
2 4 2
2 4 2
π 1 π 1 π 3π 1 π 1
= −( + sin(π)) + ( + sin ) + ( + sin(3π)) − ( + sin π)
4 4 12 4 3 4 4 4 4
1 π 1 π 3π 1
− ( (2π − ) + sin(4π − )) + ( + sin(3π))
2 6 4 3 4 4
π 1 π π π 1 π
= − + sin + − − sin(− )
6 √4 3 2 6 4 3
π 3
= + .
6 4
6.9 Parcijalna integracija

Teorema 6.68. Neka su funkcije u i v neprekidno diferencijabilne na segmentu [a, b].
Tada je
∫ b ∫ b
u(x)dv(x) = [u(x)v(x)]a −
b
v(x)du(x). (6.101)
a a
Dokaz. Koristeći formulu za izvod proizvoda dobijamo
(u(x)v(x))′ = u′ (x)v(x) + u(x)v ′ (x), x ∈ [a, b].
Sve funcije u prethodnoj formuli su neprekidne na segmentu [a, b], pa su integrabilne,
∫b ∫b ∫b ∫b
tj. postoje integrali a (u(x)v(x))′ dx, a u′ (x)v(x)dx = a v(x)du(x) i a u(x)v ′ (x)dx =
∫b
a u(x)dv(x), i na osnovu Tvrd̄enja 6.33 važi jednakost:
∫ b ∫ b ∫ b
′
(u(x)v(x)) dx = v(x)du(x) + u(x)dv(x). (6.102)
a a a
6.9. Druga teorema o srednjoj vrednosti 463
Kako je funkcija (uv)′ neprekidna na segmentu [a, b] i da je uv njena primitivna funkcija

na tom segmentu, na osnovu Njutn-Lajbnicove formule (Teorema 6.56) sledi da je
∫ b
(u(x)v(x))′ dx = [u(x)v(x)]ba . (6.103)
a
Sada iz (6.102) i (6.103) sledi formula (6.101).

∫2
Primer 6.69. Izračunajmo 1 ln xdx. Budući da su funkcija u(x) = ln x i v(x) = x
neprekidno diferencijabilna na segmentu [1, 2], to primenom formule (6.101) dobijamo
∫ 2 2 ∫ 2

ln xdx = x ln x − dx = 2 ln 2 − ln 1 − 1 = 2 ln 2 − 1.
1 1 1
Teorema 6.70. Neka su funkcije u i v neprekidne deo po deo neprekidno diferencijabilne

na segmentu [a, b]. Tada je
∫ b ∫ b
u(x)dv(x) = [u(x)v(x)]a −
b
v(x)du(x). (6.104)
a a
Dokaz. Dokaz izvodimo kao i dokaz Teoreme 6.68. Funkcije u′ i v ′ nisu definisane
evetualno u konačno mnogo tačaka segmenta [a, b], ali kako god da ih dodefinišemo u
tim tačkama, dobićemo deo po deo neprekidne funkcije, a takod̄e će i funkcije (uv)′ , uv ′
i u′ v biti deo po deo neprekidne i stoga i integrabilne na segmentu [a, b] (Teorema 6.49).
Iz jednakosti (u(x)v(x))′ = u′ (x)v(x) + u(x)v ′ (x), x ∈ [a, b] sledi
∫ b ∫ b ∫ b
(u(x)v(x))′ dx = v(x)du(x) + u(x)dv(x). (6.105)
a a a
Budući da su funkcije u i v neprekidne deo po deo glatke na segmentu [a, b], onda je
i njihov proizvod uv neprekidna deo po deo glatka funkcija na segmentu [a, b], pa na
osnovu Teoreme 6.95 sledi
∫ b
(u(x)v(x))′ dx = [u(x)v(x)]ba . (6.106)
a
Iz (6.105) i (6.106) sledi formula (6.104).
6.10 Druga teorema o srednjoj vrednosti

U ovoj sekciji ćemo koristiti formulu parcijalne integracije da bismo dokazali još neka
svojstva odred̄enog integrala.
Lema 6.71. Neka je f neprekidna, a g rastuća, nenegativna i glatka funkcija na seg-
mentu [a, b]. Tada postoji ξ ∈ [a, b] tako da je
∫ b ∫ b
f (x)g(x)dx = g(b) f (x)dx. (6.107)
a ξ
∫b
Dokaz. Neka je F (x) = x f (t)dt, x ∈ [a, b]. Budući da je f neprekidna na segmentu
[a, b], sledi da je F diferencijabilna na segmentu [a, b] i na osnovu formule (6.88) sledi
F ′ (x) = −f (x). Sada na osnovu formule parcijalne integracije primenjene na funkcije g
i F koje su neprekidno diferencijabilne na segmentu [a, b], dobijamo
∫ b ∫
dv(x) = f (x)dx =⇒ v(x) = f (x)dx = −F (x)
f (x)g(x)dx =
u(x) = g(x) =⇒ du(x) = g ′ (x)dx
a
b ∫ b

= (−g(x)F (x)) + F (x)g ′ (x)dx
a a
∫ b
= −(g(b)F (b) − g(a)F (a)) + F (x)g ′ (x)dx
a
∫ b
= g(a)F (a) + F (x)g ′ (x)dx, (6.108)
a
∫b
jer je F (b) = b f (t)dt = 0.
Budući da je funkcija F neprekidna na segmentu [a, b], na osnovu Vajerštrasove
teoreme sledi da na segmentu [a, b] dostiže svoj supremum i infimum. Neka je M =
max F (x) i m = min F (x). Tada je
a≤x≤b a≤x≤b
m ≤ F (x) ≤ M, x ∈ [a, b], (6.109)

i prema tome,
m ≤ F (a) ≤ M. (6.110)
Funkcija g je nenegativna, pa je g(a) ≥ 0. Množeći nejednakost (6.110) sa g(a) dobijamo
mg(a) ≤ g(a)F (a) ≤ M g(a). (6.111)
Kako je g rastuća i diferencijabilna funkcija na segmentu [a, b], to na osnovu Teoreme
4.105 i komentara nakon ove Teoreme sledi da je g ′ (x) ≥ 0, x ∈ [a, b]. Stoga iz (6.109),
množenjem sa g ′ (x) dobijamo
mg ′ (x) ≤ F (x)g ′ (x) ≤ M g ′ (x), x ∈ [a, b],
odakle zbog monotonosti odred̄enog integrala (Tvrd̄enje 6.38) sledi
∫ b ∫ b ∫ b
m g ′ (x)dx ≤ F (x)g ′ (x)dx ≤ M g ′ (x)dx. (6.112)
a a a
Kako je funkcija g glatka, to je g ′ neprekidna na segmentu [a, b], pa na osnovu Njutn-

Lajbnicove formule (Teorema 6.56) sledi
∫ b
g ′ (x)dx = g(b) − g(a). (6.113)
a
Iz (6.112) i (6.113) sledi

∫ b
m(g(b) − g(a)) ≤ F (x)g ′ (x)dx ≤ M (g(b) − g(a)). (6.114)
a
6.10. Druga teorema o srednjoj vrednosti 465
Sada iz (6.111) i (6.114) sabiranjem dobijamo

∫ b
mg(a) + m(g(b) − g(a)) ≤ g(a)F (a) + F (x)g ′ (x)dx ≤ M g(a) + M (g(b) − g(a)),
a
∫ b
mg(b) ≤ f (x)g(x)dx ≤ M g(b). (6.115)
a
Ako je g(b) = 0, onda zbog monotonosti i nenegativnosti funkcije g na segmentu [a, b]
sledi 0 ≤ g(a) ≤ g(x) ≤ g(b) za sve x ∈ [a, b], pa je g(x) = 0 za sve x ∈ [a, b] i
jednakost (6.107) važi za svako ξ ∈ [a, b]. Pretpostavimo sada da je g(b) > 0. Deljenjem
nejednakosti (6.115) sa g(b) dobijamo
∫b
f (x)g(x)dx
m≤ a ≤ M.
g(b)
Sada primenom posledice Bolcano-Košijeve i Vajerštrasove teoreme (Posledica 3.122) na
funkciju F koja je neprekidna na segmentu [a, b], dobijamo da postoji ξ ∈ [a, b] tako da
∫b ∫b
a f (x)g(x)dx
∫b f (x)g(x)dx
je F (ξ) = , tj. ξ f (x)dx = a i važi jednakost (6.107).
g(b) g(b)
Sledeća teorema je poznata pod nazivom druga teorema o srednjoj vrednosti.
Teorema 6.72. (Bone17 ) Neka je f neprekidna, a g monotona i glatka funkcija na
segmentu [a, b]. Tada postoji ξ ∈ [a, b] tako da je
∫ b ∫ ξ ∫ b
f (x)g(x)dx = g(a) f (x)dx + g(b) f (x)dx. (6.116)
a a ξ
Dokaz. Pretpostavimo najpre da je funkcija g rastuća na segmentu [a, b]. Neka je h(x) =
g(x) − g(a), x ∈ [a, b]. Funkcije h je rasuća, nenegativna i glatka na segmentu [a, b], te
se na nju može primeniti prethodna lema i postoji ξ ∈ [a, b] tako da je
∫ b ∫ b
f (x)h(x)dx = h(b) f (x)dx.
a ξ
Stavljajući u poslednjoj jednakosti h(x) = g(x) − g(a) dobijamo

∫ b ∫ b
f (x)(g(x) − g(a))dx = (g(b) − g(a)) f (x)dx,
a ξ
odakle sledi
∫ b ∫ b ∫ b ∫ b
f (x)g(x)dx = g(a) f (x)dx + g(b) f (x)dx − g(a) f (x)dx
a a ξ ξ
(∫ b ∫ b ) ∫ b
= g(a) f (x)dx − f (x)dx + g(b) f (x)dx
a ξ ξ
∫ ξ ∫ b
= g(a) f (x)dx + g(b) f (x)dx.
a ξ
17
P. O. Bonnet (1819-1892, francuski matematičar
Ovim je dokaz gotov za slučaj da je g rastuća funkcija na [a, b]. Ako je g opadajuća
funkcija na segmentu [a, b], onda je −g rastuća funkcija na [a, b] i primenom prethodno
dokazanog dela teoreme na funkcije f i −g, zaključujemo da postoji ξ ∈ [a, b] tako da je
∫ b ∫ ξ ∫ b
f (x)(−g(x))dx = (−g(a)) f (x)dx + (−g(b)) f (x)dx.
a a ξ
Odavde množenjem sa −1 dobijamo formulu (6.116).

Glava 1
Nizovi
1.1 Osnovne osobine konvergentnih nizova

U ovom poglavlju, bavimo se problemima za čije rešavanje su potrebne samo osnovne
osobine konvergentnih nizova, tj. one izložene u poglavlju 2.1 prvog dela knjige. Pre
rešavanja ovih problema, potrebno je upoznati se sa tvrd̄enjima iz tog poglavlja, kao i sa
primerima koji su rešeni u okviru tog poglavlja. Na takve probleme se nećemo vraćati u
ovom delu knjige, već ćemo ih koristiti kao gotove rezultate. Karakter nekih problema
koje ćemo rešavati u ovom poglavlju je teorijski, tako da će ti problemi poslužiti kao
dopuna spiska osobina navedenih u poglavlju 2.1 u prvom delu.
1. Dokazati da niz realnih brojeva (an ) konvergira ka 0 ako i samo ako niz (|an |) kon-
vergira ka 0.
Rešenje. Pretpostavimo da an → 0 i dokažimo da onda i |an | → 0. Neka je ϵ > 0

proizvoljan realan broj. Pokažimo da postoji broj n0 ∈ N, takav da za svako n ≥ n0 važi
|0 − |an || < ϵ. Pošto an → 0, postoji n0 ∈ N tako da za svako n ≥ n0 važi |0 − an | < ϵ.
No, ukoliko je |0 − an | < ϵ onda je i |0 − |an || < ϵ, jer je |0 − an | = |0 − |an ||, pa je to n0
upravo traženi indeks. Dakle, po definiciji, zaista |an | → 0.
Pretpostavimo sada da |an | → 0 i dokažimo da an → 0, takod̄e po definiciji. Neka je
ϵ > 0 proizvoljno izabran realan broj. Pošto |an | → 0, sledi da postoji n0 ∈ N tako da za
svako n ≥ n0 važi |0 − |an || < ϵ. Kako je |0 − |an || = |0 − an |, sledi da za svako n ≥ n0
važi i |0 − an | < ϵ. Dokazali smo, po definiciji, da an → 0 i time kompletirali rešenje.
Komentar. Mogli smo da dokažemo i oba smera odjednom uz očiglednu konstataciju

da je realan broj x u nekoj ϵ-okolini broja 0 ako i samo ako je |x| u ϵ-okolini broja 0.
Zbog toga, za proizvoljnu okolinu nule važi: svi sem konačno mnogo članova niza (an )
pripadaju toj okolini ako i samo ako svi sem konačno mnogo članova niza (|an |) pripadaju
toj okolini. Odatle direktno sledi an → 0 ⇔ |an | → 0. Možda je ovakvo rešenje bliže
intuitivnom doživljaju ovog tvrd̄enja, ali ipak smo se odlučili za detaljnije rešenje, da
bismo izbegli javljanje bilo kakve nedoumice.
467
468 Glava 1. Nizovi
Treba pomenuti da tvrd̄enje ne važi ako nulu zamenimo bilo kojim drugim realnim
brojem ili nekom od beskonačnosti. Naime, ako an → a, onda sigurno i |an | → |a|, ali
može se desiti da niz (|an |) ima graničnu vrednost, a da niz (an ) uopšte nema graničnu
vrednost. Preporučujemo čitaocu da sam izvede dokaz ovih tvrdnji.
(1) (2) (k)
2. Neka su nizovi (an ), (an ), ..., (an ) konvergentni, neka su njihove granične vrednosti
redom a(1) , a(2) , ..., a(k) i neka su α1 , α2 , ..., αk proizvoljni realni brojevi. Tada je i niz
(1) (2) (k)
(α1 an + α2 an + ... + αk an ) konvergentan i njegova granična vrednost je α1 a(1) +
α2 a(2) + ... + αk a(k) . Dokazati.
Rešenje. Tvrd̄enje ćemo dokazati principom matematičke indukcije po broju datih ni-
(1)
zova: k. Ukoliko imamo samo jedan konvergentan niz (an ) čija je granična vrednost a(1)
i jedan realan broj α1 , na osnovu tvrd̄enja o proizvodu konvergentnog niza i konstante,
(1)
sledi da je niz (α1 an ) konvergentan i njegova granična vrednost α1 a(1) . Dokažimo sada
da iz pretpostavke da navedeno tvrd̄enje važi za k nizova sledi da ono važi i za k + 1 niz.
(1) (2) (k) (k+1)
Na taj način ćemo kompletirati dokaz. Neka su dati nizovi (an ), (an ), ..., (an ), (an )
koji konvergiraju redom brojevima a(1) , a(2) , ..., a(k) , a(k+1) , kao i realni brojevi α1 , α2 , ...αk , αk+1 .
(1) (2)
Na osnovu pretpostavke da tvrd̄enje važi za k nizova, sledi da je niz (α1 an + α2 an +
(k)
... + αk an ) konvergentan i da konvergira ka broju α1 a(1) + α2 a(2) + ... + αk a(k) . Na
(k+1)
osnovu tvrd̄enja o proizvodu konvergentnog niza i konstante, sledi da je niz (αk+1 an )
(1)
takod̄e konvergentan i da je njegova granična vrednost αk+1 a(k+1) . Najzad, niz (α1 an +
(2) (k) (k+1) (1) (2)
α2 an + ... + αk an + αk+1 an ) je zbir dva konvergentna niza: (α1 an + α2 an + ... +
(k) (k+1)
αk an ) i (αk+1 an ) i kao takav i sam je konvergentan, a njegova granična vrednost je:
α1 a + α2 a + ... + αk a(k) + αk+1 a(k+1) , pa navedeno tvrd̄enje važi i za k + 1 niz.
(1) (2)
Komentar. U poglavlju 2.1 u prvom delu knjige dokazali smo da je zbir dva konver-
gentna niza takod̄e i sam konvergentan niz, kao i da je njegova granična vrednost jednaka
zbiru graničnih vrednosti nizova - sabiraka. Kako bi dokazali da je zbir tri konvergentna
niza konvergentan niz, ili recimo deset? Tvrd̄enje iskazano u ovom zadatku je upravo
uopštenje teoreme o zbiru dva konvergentna niza na zbir proizvoljnog broja nizova, pa
čak i ako je svaki od nizova pomnožen nekom konstantnom.
Aparat matematičke indukcije u ovom rešenju je samo način da precizno zapišemo ono
što i sami jednostavno uočavamo. Naime, kako pokazati da je zbir tri konvergentna niza
(xn ), (yn ) i (zn ) ponovo konvergentan niz, ako imamo na raspolaganju teoremu koja kaže
da je zbir dva konvergentna niza takod̄e konvergentan niz? Uradimo sledeće: ,,spojimo“
najpre niz (xn ) i (yn ), na taj način dobijamo niz (xn + yn ) koji je zbir dva konvergentna
niza i zato je konvergentan. Niz (xn +yn +zn ) je zapravo zbir dva konvergentna niza (xn +
yn ) i (zn ), pa je i sam konvergentan. Da treba pokazati da je zbir deset konvergentnih
nizova takod̄e konvergentan, ponovili bi navedeni postupak 9 puta. Pošto treba pokazati
tvrd̄enje za bilo koji prirodan broj k, ne možemo na papiru da izvedemo ,,k puta“ ovaj
postupak, pa umesto da samo napišemo: ,,Ponovimo ovaj postupak k puta“, što bi bilo
donekle neprecizno, mi koristimo matematičku indukciju. Ovo je klasična situacija u
kojoj se primenjuje matematička indukcija, a mnoge situacije nalik na ovu nalaze se
u prvom delu knjige, gde bi ulaženje u detalje sprovod̄enja indukcije bilo nepotrebno
1.1. Osnovne osobine konvergentnih nizova 469
skretanje sa glavne teme. Zbog toga smo ovde, u vidu prototipa, predstavili detaljno
rešenje, a analogno sa njim se može izvesti dokaz za svako tvrd̄enje u prvom delu knjige
gde u dokazu stoji kratko: ,,Sledi na osnovu principa matematičke indukcije“.
Pomenimo na kraju da ovaj zadatak možemo da rešimo i direktnim ,,ϵ argumentom“,
tj. možemo pokazati po definiciji da je navedeni broj zaista granična vrednost navedenog
niza, uz jednostavno montiranje, kao u dokazu teoreme o zbiru dva niza na koju smo
se pozivali. Čitaocu se dobronamerno preporučuje da isproba i takav način rešavanja
zadatka.
3. Za niz (xn ) važi xn → +∞ i xn > 0 za svako n. Ako je k realan broj, dokazati da je

onda: 

+∞, k>0
k
lim x = 1, k=0.
n→∞ n 

0, k<0
Šta se dešava u slučaju da xn → 0 i xn > 0 za svako n ∈ N?
Rešenje. Ukoliko je k = 0, tada je niz (xkn ) zapravo konstantan niz sastavljen iz jedinica,
zbog toga je, za k=0:
lim xkn = 1.
n→∞
Pretpostavimo da je k > 0 i dokažimo, po definiciji, da je u tom slučaju,
lim xkn = +∞. (1.1)

n→∞
Neka je M proizvoljno izabran realan broj i pokažimo da postoji prirodan broj n0 tako
za svako n ≥ n0 važi xkn > M . Ako je M ≤ 0, onda za n0 možemo izabrati broj 1. Ako
je M > 0, posmatrajmo broj M 1/k . Po pretpostavci, niz (xn ) teži ka +∞, pa postoji
broj n0 takav da za svako n ≥ n0 važi xn > M 1/k . Pošto je funkcija x 7→ xk rastuća
kada je k > 0, sledi da za svako n ≥ n0 važi xkn > (M 1/k )k = M . Ovim smo pokazali da
važi (1.1). Ostalo je da za k < 0 pokažemo:
lim xkn = 0. (1.2)

n→∞
Posmatrajmo niz (x−k

n ). Po već dokazanom delu, pošto je −k > 0, važi
lim x−k
n = +∞.
n→∞
Pošto su x−k −k
n ̸= 0, za svako n ∈ N, možemo da posmatramo niz (1/xn ) i kao što je
poznato, ovaj niz konvergira ka 0. Budući da je xkn = 1/x−k
n , sledi (1.2).
U slučaju da xn → 0, tada važi:


0, k>0
k
lim x = 1, k=0. (1.3)
n→∞ n 

+∞, k < 0
470 Glava 1. Nizovi
Da bi to dokazali, posmatrajmo niz (yn ) = (1/xn ). Po poznatom tvrd̄enju, niz (yn )

teži ka +∞. Pošto je xkn = yn−k , sledi i
lim xkn = lim yn−k ,

n→∞ n→∞
a imajući u vidu deo zadatka koji smo već rešili, a koji se tiče slučaja kada niz teži ka
+∞, sledi i (1.3).
Komentar. U poglavlju 2.1 u prvom delu knjige, ovo tvrd̄enje je dokazano za slučaj
kada je k prirodan broj. Ovde smo ga proširili na sve realne brojeve.
Jedini značajan slučaj za rešavanje je k > 0. U tom slučaju ne koristimo nikakva poz-
nata tvrd̄enja, već samo pokušavamo da, po definiciji (tj. najprostije moguće) pokažemo
da niz (xkn ) teži ka +∞. U tome i uspevamo, zahvaljujući pretpostavci da niz (xn ) teži ka
+∞. ,,Mahinacija“ kojom slučaj k < 0 svodimo na već rešen slučaj k > 0, posmatranjem
recipročnih vrednosti, je vrlo čest prizor u rešavanju problema i dokazivanju teorema i
ne treba ga smatrati naročito kreativnim delom rešenja. Kao što vidimo, čitav problem
za slučaj da xn → 0 svodi se na već rešen problem, kada xn → +∞ upravo takvom
mahinacijom.
Na kraju, napomenimo i to da je u slučaju xn → +∞, uslov xn > 0 za svako n ∈ N,
gotovo suvišan. On se nalazi u tekstu zadatka samo da bi se osigurali da će xkn biti √
definisano za svako n, bez obzira na realan broj k (kao što znamo, izraz poput (−1) 2
nema smisla). Taj uslov smo mogli i da izbacimo budući da iz xn → +∞ sledi da
će, počevši od nekog indeksa, sigurno biti xn > 0. No, u tom slučaju morali bismo
da skrenemo pažnju na to, šta znači kada kažemo: niz (xkn ), jer tada ne moraju biti
definisani k-ti stepeni nekih članova niza. Za drugi deo problema, kada pretpostavljamo
da xn → 0, uslov da je xn > 0 nije tako beznačajan. Iz činjenice da xn → 0 ne sledi da
će, počevši od nekog indeksa, važiti xn > 0, pa niz (1/xn ) uopšte ne mora imati graničnu
vrednost (recimo, ako je xn = (−1)n /n, tada xn → 0, ali 1/xn = (−1)n · n nema graničnu
vrednost). Tek sa pretpostavkom da je xn > 0 za svako n (ili recimo, počevši od nekog
n), možemo slobodno da ,,baratamo“ sa nizom (1/xn ).
4. Neka je a > 0 i xn → +∞. Dokazati da je onda:



+∞, a > 1
xn
lim a = 1, a=1.
n→∞ 

0, a<1
Šta se dešava u slučaju da xn → −∞?
Rešenje. Ako je a = 1, tada trivijalno sledi:
lim axn = 1.
n→∞
Pretpostavimo da je a > 1. Pokažimo, po definiciji, da je
lim axn = +∞. (1.4)

n→∞
Neka je M proizvoljan realan broj i pokažimo da postoji prirodan broj n0 tako da za

svaki prirodan broj n takav da je n ≥ n0 važi axn > M . Ako je M ≤ 0, tada za n0
možemo izabrati 1. Ako je M > 0, pošto niz (xn ) teži ka +∞, postoji prirodan broj n0
takav da za svako n ≥ n0 važi xn > loga M . Pošto je a > 1, a funkcija x 7→ ax strogo
rastuća za a > 1, iz xn > loga M sledi i axn > aloga M = M , pa je ovo upravo traženo
n0 . Ovim smo dokazali (1.4). Ako je a < 1, tada je 1/a > 1. Po dokazanom delu, u tom
slučaju važi ( )xn
1
lim = +∞.
n→∞ a
Kako je axn recipročna vrednost broja (1/a)xn , pošto niz ((1/a)xn ) teži ka +∞, sledi da
niz (axn ) teži ka 0.
U slučaju da xn → −∞, tada važi


0, a>1
xn
lim a = 1, a=1. (1.5)
n→∞ 

+∞, a < 1
Da bismo dokazali (1.5), primetimo da je axn isto što i (1/a)−xn . Niz (xn ) teži ka
−∞, pa niz (−xn ) = ((−1) · xn ) teži ka +∞, što je dokazano u poglavlju 2.1, u prvom
delu knjige. Pošto je a > 1 ⇔ 1/a < 1, na osnovu već dokazanog dela, sledi i (1.5).
Komentar. U ovom problemu smo, takod̄e, konvergenciju niza dokazali po definiciji i

nije bilo potrebe ni za kakvim pomoćnim tvrd̄enjima. Rešenje je pravolinijsko: ako treba
da učinimo da član niza (axn ) bude veći od broja M , mi se samo pobrinemo da xn bude
veće od loga M , što možemo da uradimo na osnovu pretpostavke da xn → +∞. Kao
što vidimo, centralni slučaj je a > 1, a svi ostali delovi problema svode se na taj deo
opisanom tehnikom.
U tekstu zadatka smo zahtevali da je a pozitivan realan broj da bi stepen axn bio
definisan bez obzira na realan broj xn . Ako pretpostavimo da su brojevi xn iz skupa Z,
odnosno N, onda možemo diskutovati o ovom tvrd̄enju i za negativne brojeve a. No, u
tom slučaju, niz (axn ), pri pretpostavci da xn → +∞ uopšte ne mora da ima graničnu
vrednost. Primera radi, nizovi ((−1)n ) i ((−2)n ) niti konvergiraju, niti teže ka nekoj od
beskonačnosti. Ipak, ako je a ∈ (−1, 0), tada niz (axn ) konvergira ka 0. Da bismo se
u to uverili, posmatrajmo niz ((−a)xn ) = (|a|xn ). Pošto je −a ∈ (0, 1), po dokazanom
delu, sledi da (−a)xn → 0. Iz zadatka 1, zaključujemo da onda i (axn ) teži nuli. Dakle,
2 2
ne samo da, primera radi, (1/5)n teži ka 0, dokazali smo i da (−1/5)n teži ka 0.
Diskusija za slučaj da xn → −∞ ostavlja se čitaocu za vežbu.
5. Za niz (xn ) važi xn → +∞ i xn > 0 za svako n. Ako je a > 0 i a ̸= 1, dokazati da je

onda: {
+∞, a > 1
lim loga xn = .
n→∞ −∞, a < 1
Šta se dešava u slučaju da xn → 0 i xn > 0 za svako n ∈ N?

472 Glava 1. Nizovi
Rešenje. Pretpostavimo da je a > 1 i pokažimo, po definiciji, da je:
lim loga xn = +∞. (1.6)

n→∞
Neka je M proizvoljan realan broj i pronad̄imo prirodan broj n0 tako da za svako n ≥ n0

važi loga xn > M . Pošto niz (xn ) teži ka +∞, postoji n0 tako da za svako n ≥ n0 važi
xn > aM . Logaritamska funkcija je rastuća za a > 1, pa za n ≥ n0 , iz xn > aM , sledi i
loga xn > loga aM = M . Ovim smo, po definiciji, dokazali (1.6).
Ako je a < 1, onda je 1/a > 1. Budući da važi:
loga xn = − log 1 xn ,
a
a po dokazanom delu, važi i log 1 xn → +∞, pa na osnovu toga sledi da loga xn → −∞.
a
U slučaju da xn → 0 i xn > 0, za svako n ∈ N, važi:
{
−∞, a > 1
lim loga xn = .
n→∞ +∞, a < 1
Da bismo to dokazali, primetimo da, ako xn → 0 i xn > 0, po jednom od tvrd̄enja iz

poglavlja 2.1, zaključujemo da 1/xn → +∞. Koristeći činjenicu:
1
loga xn = − loga ,
xn
kao i već dokazani deo zadatka, sledi željeno tvrd̄enje.
Komentar. Rešenje ovog zadatka analogno je rešenju prethodnog zadatka. Kao što
vidimo, postoji samo jedan slučaj koji zaista rešavamo, a svi ostali slučajevi svode se na
taj, prelaskom na recipročnu vrednost ili osnove, ili logaritmanda.
6. Neka je
P (x) = ak · xk + ... + a1 · x + a0
polinom sa realnim koeficijentima stepena k > 0 i neka je (xn ) niz takav da xn → +∞.
Dokazati da niz (P (xn )) odred̄eno divergira i to ka +∞, ako je ak > 0, odnosno ka −∞,
ako je ak < 0. Šta se dešava u slučaju da xn → −∞?
Rešenje. Niz (xn ) teži ka +∞, pa po jednom od tvrd̄enja iz poglavlja 2.1, sledi da postoji
indeks m takav da za n ≥ m važi xn > 0 i samim tim xn ̸= 0. Pošto karakter konver-
gencije niza (P (xn )) neće zavisiti od prvih konačno mnogo članova, možemo zamisliti
kao da oni i ne postoje, odnosno, posmatramo niz (P (xn )) počevši od m-tog člana pa
na dalje. Zbog toga, pretpostavljamo da je xn ̸= 0 za svako n. Opšti član niza (P (xn ))
možemo zapisati na sledeći način:
P (xn ) = ak xkn + ak−1 xnk−1 + ... + a1 xn + a0

( )
k ak−1 a1 a0
= xn ak + + ... + k−1 + k . (1.7)
xn xn xn
Posmatrajmo onda niz (P (xn )) kao proizvod dva niza:

ak−1 a1 a0
(xkn )n i (ak + + ... + k−1 + k )n .
xn xn xn
Niz (xn ) teži ka +∞, pa onda, kao što je dokazano u poglavlju 2.1 (a i u zadatku 3), sledi
da svaki od nizova (x2n ), (x3n ), ..., (xkn ) teži ka +∞, pa svaki od nizova (1/xn ), (1/x2n ), ..., (1/xkn )
teži ka 0. Koristeći činjenicu iz zadatka 2 zaključujemo da niz
ak−1 a1 a0
(ak + + ... + k−1 + k ) (1.8)
xn xn xn
konvergira ka ak + ak−1 · 0 + ... + a1 · 0 + a0 · 0 = ak . Kao što smo već napomenuli, niz

(xkn ) teži ka +∞, pa niz (P (xn )) kao proizvod dva navedena niza, teži ka +∞ kada je
ak > 0, a ka −∞, ako je ak < 0.
U slučaju da xn → −∞, postoji indeks m tako da za svako n ≥ m važi xn < 0, tj.
xn ̸= 0. Kao i u prvom delu, pretpostavimo da je zapravo, za svako n tačno xn < 0.
Posmatramo niz (P (xn )) kao proizvod dva niza navedena u prvom delu rešenja. Niz (xkn )
teži ka +∞, ako je k parno, odnosno ka −∞, ako je k neparno, kao što je to pokazano u
poglavlju 2.1. Takod̄e, nizovi (xn ), (x2n ), ..., (xkn ) teže ili ka +∞ ili ka −∞ u zavisnosti od
parnosti izložioca, ali ponovo svaki od nizova (1/xn ), (1/x2n ), ..., (1/xkn ) teži ka 0. Zato
niz iz (1.8) ponovo konvergira ka ak . Sada zaključujemo da niz (P (xn )), kao proizvod
dva navedena niza, teži ka +∞ u slučaju da je: k parno i ak pozitivno, ili k neparno i
ak negativno; dok ovaj niz teži ka −∞ u slučaju da je: k neparno i ak pozitivno, ili k
parno i ak negativno.
Komentar. Obratimo pažnju prvo na posledice ovog zadatka, a potom ćemo i na njegovo
rešenje. Uzmimo klasičan primer niza koji teži ka +∞: xn = n. Nakon što smo rešili
ovaj zadatak, tačno znamo čemu teži bilo koji niz čiji se opšti član može izraziti kao
neka polinomska funkcija po n. Primera radi, neka je niz (an ) definisan sa an = n3 −
1.000.000 · n2 . Tačno je da je niz (an ) razlika dva niza: (n3 ) i (1.000.000 · n2 ) koja oba
teže ka +∞, ali takvo zapažanje ne govori ništa o njegovoj graničnoj vrednosti (više o
ovome može se videti u prvom delu knjige). Ono što je bitnije je da je an = P (n) gde
je P (x) = x3 − 1.000.000 · x2 . Po upravo rešenom zadatku znamo da onda an → +∞.
Zanimljivo je primetiti da je prvih 999.999 članova niza (an ) negativno, ali ipak an →
+∞. Koji god da smo polinom P (x) izabrali za definiciju opšteg člana niza (an ), istog
trenutka bismo znali čemu teži niz (an ).
Obratimo sada pažnju na rešenje. U rešenju se ističu dva karakteristična koraka:
prvi je zanemarivanje nekoliko početnih članova niza i posmatranje samo onih različitih
od nule, a drugi značajan korak je drugačiji zapis izraza P (xn ), odnosno ,,izvlačenje“
veličine xkn ispred zagrade, nakon čega stvari postaju jednostavne. Da bi rešenje bilo
izloženo precizno i koncizno, ova dva koraka su navedena u tom redosledu, ali pri real-
nom rešavanju ovog zadatka oni dolaze u obrnutom redosledu. Naime, posmatrajući niz
sa opštim članom P (xn ) = ak xkn + ak−1 xk−1
n + ... + a1 xn + a0 , mi najpre poželimo da
k
izvučemo ispred zagrade xn (objasnićemo ubrzo i zašto to poželimo), a tek onda vidimo
da bi nam smetalo ako bi konkretno xn bilo jednako 0. Onda kažemo: ,,To nije nikakav
474 Glava 1. Nizovi
problem, (xn ) teži ka +∞ i sigurno će, kad–tad, svi članovi ovog niza postati različiti
od nule, a onda posmatramo niz od tog indeksa i dalje“. Dakle, korak sa zanemari-
vanjem nekoliko prvih članova niza je sasvim prirodan i nije tako iznenadan kako možda
deluje. Mnogo je zanimljivije pitanje zbog čega poželimo da izvučemo xkn ispred zagrade.
Ključno je primetiti da prvi sabirak u izrazu P (xn ) = ak xkn + ak−1 xk−1
n + ... + a1 xn + a0
,,dominira“ nad ostalim sabircima i da će on, pri povećavanju xn , diktirati ponašanje
čitavog ovog izraza. Ovo je osobina polinoma: vodeći monom u polinomu za velike vred-
nosti promenljive postaje mnogo veći od ,,ostatka“ tog polinoma, bez obzira na to koliko
su veliki koeficijenti u pomenutom ostatku. U takvim situacijama, dominantan sabirak
izvlačimo ispred zagrade, dok u zagradi ostaje nenula konstanta i sabirci koji teže nuli
(ako je onaj koga smo izvukli ispred zagrade zaista dominantan). Ovakva transformacija
ne primenjuje se samo na polinome, u šta ćemo se uveriti u predstojećim zadacima.
Nakon ovih zadataka sa jednostavnim rešenjima i vrlo prirodnim i očekivanim tvrd̄enjima,

koristeći se osobinama konvergentnih nizova dokazanim u poglavlju 2.1, u mogućnosti
smo da odredimo granične vrednosti raznih nizova. Pomoću tvrd̄enja o zbiru, razlici,
proizvodu i količniku konvergentnih nizova, osobina nula–nizova, ograničenih nizova,
itd. kao i činjenice da niz (1/n) konvergira ka nuli, tj. da niz (n) teži ka +∞ (što je
dokazano u prvom delu knjige), sa lakoćom nalazimo mnoge granične vrednosti. Ono što
može biti problematično pri rešavanju zadataka je smišljanje načina da ,,rasparčamo“
dati niz na delove koje možemo zasebno da analiziramo i da na taj način dod̄emo do
traženog zaključka. Naredni zadaci bi trebalo da nam daju neke generalne smernice u
vezi sa tim.
Često ćemo koristiti činjenicu da su sve elementarne funkcije neprekidne na svom
domenu. Koristeći tu činjenicu izvodimo
√ zaključke poput ovih: ako niz (xn ) konvergira
√
ka 2, tada niz ( xn ) konvergira ka 2, dok niz (sin xn ) konvergira ka sin 2, itd.
Da bi izbegli donošenje pogrešnih zaključaka izuzetno je važno da u svakom koraku
rešavanja nekog problema imamo na umu koju osobinu nizova koristimo. Sa tim u vidu
i rešavamo naredne zadatke.
7. Uz obrazloženje svakog koraka ispitati da li nizovi (xn ) i (yn ) definisani sa:
2n3 − 1 2n3 − 1
xn = i y n = √ ,
n4 + 4 n4 + 4
imaju granične vrednosti i ukoliko je odgovor potvrdan, odrediti ih.
Rešenje. Posmatrajmo prvo niz (xn ). Opšti član ovog niza možemo zapisati i kao:
2
n − 1
n4
xn = 4 .
1+ n4
Niz (xn ) je količnik niza (an ) i (bn ) definisanih sa:

2 1 4
an = − 4 i bn = 1 + 4 .
n n n
Pošto niz (1/n) konvergira ka nuli, po tvrd̄enju iz poglavlja 2.1 sledi da niz ((1/n)4 )
konvergira ka 04 = 0. Na osnovu tvrd̄enja iskazanog u zadatku 2, sledi da niz (an )
konvergira ka 2 · 0 − 0 = 0. Niz (bn ) je suma konstantnog niza (1)n i niza (4/n4 ). Znajući
da niz (1/n4 ) konvergira ka 0, zaključujemo da niz (bn ) konvergira ka 1 + 4 · 0 = 1. Niz
xn , kao količnik niza koji konvergira ka 0 i niza koji konvergira ka 1, jeste konvergentan
i konvergira ka 0/1 = 0.
Posmatrajmo sada niz (yn ). Opšti član ovog niza možemo zapisati i kao:
2n − n12
yn = √ .
1 + n44
Niz (yn ) je količnik niza (cn ) i (dn ) definisanih sa:

√
1 4
cn = 2n − 2 i dn = 1 + 4 .
n n
Pošto niz (n) teži ka +∞, sledi da i (2n) teži ka +∞. Niz (−1/n2 ) konvergira ka 0,
jer niz (1/n2 ) konvergira ka 02 = 0, a niz (−1/n2 ) dobijamo množenjem niza (1/n2 ) sa
konstantnom −1. Zbog toga niz (cn ), kao suma niza koji teži ka +∞ i niza koji teži ka
0 i sam teži ka +∞. Niz (dn ) dobija se ,,korenovanjem“ niza (1 + 4/n4 ). Kao što smo
već obrazložili, niz (1/n4 ) konvergira
√ ka 0, pa niz (1 + 4/n4 ) konvergira ka 1 + 4 · 0 = 1.
Dakle, niz (dn ) konvergira ka 1 = 1. Najzad, niz (yn ) kao količnik niza koji teži ka +∞
i niza koji konvergira ka 1 i sam teži ka +∞.
Komentar. Pre nego da izvedemo deljenje odgovarajućim stepenom od n, sve što

možemo da zaključimo je da je niz (xn ) kao i (yn ) količnik dva niza koja teže ka +∞,
a o graničnoj vrednosti takvog niza u opštem slučaju ne znamo ništa. Nakon jednos-
tavne algebarske transformacije, zadatak biva gotovo rešen. Iz rešenja ovog zadatka
zaključujemo kako se rešava bilo koji sličan zadatak: ukoliko je opšti član niza definisan
kao racionalna funkcija po n, tada i iz brojioca i iz imenioca ispred zagrade izvlačimo
najveće stepene broja n koji se javljaju u brojiocu i imeniocu; nakon toga, nizovi čiji su
opšti članovi odred̄eni izrazima u zagradama se vrlo jednostavno analiziraju, kao i njihov
količnik. Sve što još treba uzeti u obzir je stepen broja n koji se dobija skraćivanjem
najvećeg stepena iz brojioca i imenioca. Primera radi, kod niza (xn ) iz ovog zadatka,
uradili bi sledeće:
1 1
2n3 − 1 n3 (2 − ) 1 2−
xn = 4 = n = · n. (1.9)
n +4 4
4 n 4
n (1 + 4 ) 1+
n n
Na taj način se, gotovo bez ikakve računice, odmah može dobiti odgovor na pitanje
čemu teži dati niz. U prikazanom rešenju smo, radi kraćeg pisanja, faktor (1/n) iz
poslednjeg izraza u (1.9) pridružili brojiocu, pa smo pisali:
2 1
− 2
xn = n n .
4
1+
n
476 Glava 1. Nizovi
Da smo, recimo, tražili graničnu vrednost niza (zn ) odred̄enog sa:
n4 + 2n2 + 2
zn = ,
n2 − 3n − 5
postupali bi na sledeći način:
2 2 2 2
n4 + 2n2 + 2 n4 (1 + 2 + 4 ) 1+ 2 + 4
zn = 2 = n n =n ·
2 n n .
n − 3n − 5 3 5 3 5
n (1 − − 2 )
2 1− − 2
n n n n
Prema tome, niz (zn ) teži ka +∞ kao proizvod niza:
2 2
1+ 2
+ 4
(n2 ) i ( n n ),
3 5
1− − 2
n n
od kojih prvi teži ka +∞, a drugi ka 1. Faktor n2 možemo pridružiti brojiocu i dobiti:
2
n2 + 2 +
zn = n2 ,
3 5
1− − 2
n n
pa niz (zn ) posmatrati kao količnik dva niza, što bi nam donekle skratilo zapisivanje
rešenja, ako je već neophodno komentarisati sve korake detaljno.
Situacija se ne menja naročito ukoliko se u brojiocu i/ili imeniocu izraza koji odred̄uje
√
opšti član našeg niza nalazi i koren (kvadratni, kubni, ili bilo koji drugi). Izraz k P (n)
gde je P (n) polinom po n stepena l, za velike brojeve n ponaša se kao nl/k . Primera
radi, da imamo niz (zn ) odred̄en sa:
√
n2 + 3 n9 − n7 + 3
zn = √ √ ,
n5 + 1 + n7 + n3
izraz koji odred̄uje zn bi transformisali na sledeći način:
√ √
1 1 3 1 1 3
n ( + 1 − 2 + 3)
3 3
+ 3 1− 2 + 3
n n n 1 n n n
zn = √ √ = 0,5 · √ √ .
1 1 1 n 1 1 1
3,5
n ( + + 1 + 4) + + 1+ 4
n2 n7 n n2 n7 n
Čitaocu preporučujemo da ovaj primer reši do kraja.
8. Uz obrazloženje svakog koraka ispitati da li niz (xn ) definisan sa:
cos(n2 + n + 1)
xn = ,
n2 + n + 1
ima graničnu vrednost i ukoliko je odgovor potvrdan, odrediti je.
Rešenje. Niz (xn ) je količnik dva niza (an ) i (bn ) definisanih sa: an = cos(n2 + n + 1) i
bn = n2 + n + 1. Niz (an ) je ograničen jer sve vrednosti ovog niza pripadaju segmentu
[−1, 1]. Niz (bn ) teži ka +∞, kao što smo dokazali u zadatku 6. Po tvrd̄enju dokazanom
u poglavlju 2.1, količnik ograničenog niza i niza koji teži, bilo ka +∞ bilo ka −∞ je
nula–niz. Dakle, niz (xn ) konvergira ka nuli.
Komentar. Pre bilo kakve transformacije, bitno je najpre što bolje proceniti ponašanje
datog niza. Kod ovog zadatka, ispravna procena je i čitav zadatak, jer kao što i vidimo,
nema nikakvih sred̄ivanja izraza. Jasno je da je izraz na koji deluje funkcija x 7→ cos x
potpuno nebitan, kao i što je nebitno da ovde bude baš funkcija x 7→ cos x – bilo koja
druga ograničena funkcija bi imala potpuno isti tretman: x 7→ sin x, x 7→ arctg x, funkcija
,,razlomljeni deo“, itd. Takod̄e, dovoljno je da u imeniocu bude niz koji teži ka +∞ ili
−∞, bio to polinom po n, neka stepena ili eksponencijalna funkcija, itd. Na primer, niz
čiji je opšti član:
sin(arctg(n1000 ))
n1,001
takod̄e konvergira nuli, a dokaz se izvodi analogno. Niz iz brojioca je ograničen, a niz iz
imenioca teži ka +∞, kao što smo dokazali u zadatku 3.
n2 + cos n + (−1)n n2 · arctg(n2000 + 20)

xn = i yn = ,
n2 + sin n + 1 n3000 + 30
Rešenje. Posmatrajmo prvo niz (xn ). Opšti član niza (xn ) možemo zapisati kao:
cos n (−1)n
1+ n 2 + n2
xn = .
1 sin n
+ n2 + n12
Dakle, niz (xn ) je količnik niza (1 + cos n/n2 + (−1)n /n2 ) i niza (1 + sin n/n2 + 1/n2 ).
Dokažimo da oba ova niza konvergiraju ka jedinici, odakle će slediti da niz (xn ) konvergira
ka jedinici kao količnik ova dva niza. Niz (1 + cos n/n2 + (−1)n /n2 ) je zbir tri niza (1)n ,
(cos n/n2 ) i ((−1)n /n2 ). Prvi je konstantan i konvergira ka 1; niz ((−1)n /n2 ) konvergira
ka 0 kao proizvod ograničenog niza ((−1)n ) i niza (1/n2 ), koji je kvadrat nula–niza (1/n)
pa je i sam nula–niz. Niz (cos n/n2 ) konvergira ka 0 kao količnik ograničenog niza (cos n)
i niza (n2 ) koji teži ka +∞. Zbog toga niz (1 + cos n/n2 + (−1)n /n2 ) konvergira ka 1.
Potpuno analogno (čak i malo jednostavnije) dokazujemo i da (1 + sin n/n2 + 1/n2 )
konvergira ka 1, što kompletira rešenje.
Posmatrajmo sada niz (yn ). Nakon deljenja brojioca i imenioca opšteg člana niza
(yn ) sa n2 dobijamo:
arctg(n2000 + 20)
yn = .
n2998 + n302
478 Glava 1. Nizovi
Dakle, niz (yn ) je količnik niza (arctg(n2000 +20)), koji je ograničen i niza (n2998 +30/n2 )
koji teži ka +∞. Razlog zbog kog poslednji naveden niz teži ka +∞ je taj što je on zbir
niza (n2998 ) koji teži ka +∞ i niza (30/n2 ) koji teži ka nuli. Kao količnik ograničenog
niza sa nizom koji teži ka +∞, niz (yn ) teži ka 0.
Komentar. I ovoga puta čitav problem leži u ispravnoj proceni ponašanja datog niza,
sem što je sada to za nijansu suptilnije nego u prethodnom zadatku. Na prvi pogled
brojilac i imenilac niza (xn ) izgledaju neobično, ali jasno je da je i u brojiocu i u imeniocu
dominantan sabirak n2 , jer je ostatak zanemarljiv u odnosu na njega. Niz (xn ) se zapravo
ponaša kao n2 /n2 za velike vrednosti broja n, tj. teži jedinici, kao što smo i dokazali.
Slična je situacija sa nizom (yn ). Brojilac opšteg člana tog niza ponaša se kao const · n2 ,
dok se imenilac ponaša kao n3000 , pa zakljuchujemo da niz (yn ) tezhi ka 0, a onda to i
precizno dokazhemo.
U ovom zadatku, takod̄e, nije bilo bitno na koji izraz deluju funkcije x 7→ cos x, x 7→
sin x i x 7→ arctg x, pa čak ni to što su upotrebljene baš te funkcije. Bilo je bitno jedino
da su ove funkcije ograničene. Predlažemo čitaocu da, vežbe radi, proba da sastavi novi
problem u kojem će ukombinovati neke ograničene funkcije sa neograničenim i u kojima
neće biti važno koje funkcije je odabrao već samo njihova (ne)ogranichenost.
Navedimo sada nekoliko poznatih graničnih vrednosti koje su odred̄ene u prvom delu
knjige. Ove granične vrednosti, izmed̄u ostalog, govore i o odnosu reda veličine logari-
tamske, stepene, eksponencijalne i funkcije faktorijel. Uz pomoć naprednijeg aparata,
neke od ovih graničnih vrednosti bivaju i uopštene graničnim vrednostima odgovarajućih
funkcija.
Poznate granične verdnosti:

√ √
• lim n
a = 1, a > 0. • lim n
n = 1.
n→∞ n→∞
loga n nk
• lim = 0, a > 0, k ≥ 1. • lim = 0, |a| > 1, k ∈ R.
n→∞ nk n→∞ an
an
• lim = 0, a > 0.
n→∞ n!
10. Uz obrazloženje svakog koraka ispitati da li nizovi (an ), (bn ), (cn ) i (dn ) definisani
sa:
sin n · (−2)n + 5n
an = 2n − log2 n, bn =
n2 + 5n+1
( √ )n
n2
ln n + n! n
cn = n , dn = ,
e + ne 2

Rešenje. Niz (an ): Opšti član niza (an ) možemo zapisati i kao an = 2n (1 − log2 n/2n ).
Niz (log2 n/2n ) konvergira ka nuli. Zaista, ovaj niz možemo zapisati kao proizvod niza
(log2 n/n) i niza (n/2n ) a oba ova niza konvergiraju ka nuli, kao što smo već napomenuli.
Niz (1 − log2 n/2n ) konvergira ka 1, kao razlika konstantnog niza (1)n i nula–niza, pa niz
(an ) kao proizvod niza (2n ) koji teži ka +∞ i niza koji teži ka 1 i sam teži ka +∞.
Niz (bn ): Opšti član niza (bn ) možemo zapisati kao:
sin n · ( −2 n
5 ) +1
bn = n2
.
5n +5
Niz (bn ) je količnik niza (xn ) = (sin n · (−2/5)n + 1) i niza (yn ) = (n2 /5n + 5). Pošto
je 2/5 < 1 imamo da (2/5)n → 0 pa i (−2/5)n → 0, kao proizvod nula–niza ((2/5)n )
i ograničenog niza ((−1)n ). Niz (sin n) je ograničen, zbog toga niz (sin n · (−2/5)n )
konvergira ka nuli, pa niz (xn ) konvergira ka 1, kao suma nula–niza i niza koji konvergira
ka 1. Niz (yn ) konvergira ka 5: on je zbir niza (n2 /5n ) i niza (5)n ; prvi niz konvergira
ka 0 kao što smo već naveli, a drugi ka 5. Dakle, niz (bn ) kao količnik dva niza koji
konvergiraju ka 1 i 5 i sam konvergira i to ka 1/5.
Niz (cn ): Podelimo i brojilac i imenilac opšteg člana ovog niza sa n!, dobijamo:
ln n
+1
cn = n! .
en n e
+
n! n!
Neka je (xn ) = (ln n/n! + 1) i (yn ) = (en /n! + ne /n!). Pokažimo da niz (xn ) konvergira
ka 1 a niz (yn ) ka 0. Odatle će da sledi da niz (1/yn ) teži ka +∞, a niz (cn ) kao proizvod
niza (xn ) i niza (1/yn ) težiće takod̄e ka +∞. Niz (xn ) je suma dva niza: (ln n/n!) i
konstantnog niza (1)n . Niz (ln n/n!) možemo predstaviti kao proizvod tri nula–niza:
(ln n/n), (n/2n ) i (2n /n!), pa je i sam nula–niz. Zbog toga xn → 1. Niz (yn ) je suma dva
niza: (en /n!) i (ne /n!). Prvi je nula–niz, kao što je i navedeno med̄u poznatim graničnim
vrednostima, a drugi je proizvod dva nula–niza navedenih med̄u poznatim graničnim
vrednostima: (ne /2n ) i (2n /n!). Dakle (yn ) jeste nula–niz. Kao što smo obrazložili, sledi
da cn → +∞.
Niz (dn ): Opšti član niza (dn ) možemo zapisati i kao:
√n
n
dn = n .
2
√
Niz (dn ) je zapravo količnik niza ( n n) koji konvergira ka 1 i niza (2n ) koji teži ka +∞.
Zbog toga niz (dn ) konvergira ka 0.
Komentar. Poznate granične vrednosti daju nam odnos reda veličina nekih funkcija.
Već kod niza (an ) imamo dve funkcije čiji odnos nije direktno opisan nekom poznatom
graničnom vrednošću: to su eksponencijalna i logaritamska. Naravno, očekujemo da
eksponencijalna funkcija ,,brže teži“ beskonačnosti nego logaritamska, a ovde je pred-
stavljen i način za dokazivanje te teze. Naime, izmed̄u eksponencijalne i logaritamske mi
,,ubacimo“ stepenu i onda problem svedemo na poznate granične vrednosti. Istu stvar
480 Glava 1. Nizovi
smo uradili i kod dela zadatka u vezi sa nizom (cn ) gde smo izmed̄u logaritamske i fak-
torijelne funkcije ubacili i stepenu√i eksponencijalnu funkciju (da to budu baš n i 2n je
stvar izbora - mogle su da budu n 2 i π n ). Taj problem smo mogli da razrešimo i brže:
0 ≤ ln n/n! ≤ ln n/n, a kako znamo da ln n/n → 0, po teoremi o dva policajca sledi i da
ln n/n! konvergira ka nuli. Ipak želeli smo da ilustrujemo kako možemo upored̄ivati red
veličine bilo koje dve navedene funkcije, a ne samo u onoj kombinaciji kako su date u
spisku poznatih graničnih vrednosti. Uostalom, kada smo u poglavlju 2.1 uveli relaciju
,,beskonačno veliki niz višeg reda“, naveli smo da nije teško videti da je ova relacija
tranzitivna. Upravo bi ovako tekao dokaz tranzitivnosti te relacije.
Ideja pri rešavanju ovih zadataka ne razlikuje se naročito od prethodnih, ono što
se promenilo je samo količina poznatih činjenica kojima raspolažemo. Ponovo, bitno
je proceniti ponašanje niza, odnosno, koji članovi u nizu su dominantni i odlučujući za
njegovo ponašanje. Nakon toga, ostatak rešenja je rutinski.
Ostavljamo čitaocu da sam prouči koje izraze u formulaciji ovog zadatka može promeniti,
a da zadatak ostane suštinski nepromenjen. Da li je, recimo, neophodno da kod niza
(an ) bude ista osnova i za eksponencijalnu i za logaritamsku funkciju, da li kod niza (bn )
može da stoji sin(n!) a ne sin n, itd.
√ √
3n+ 2 log2 (n2 + 2000)
xn = 2 i yn = √ ,
n +n+1 n 2+1
Rešenje. Opšti član niza (xn ) možemo zapisati i kao

√ 3n n2
xn = 3 2
· · .
n2 n2 + n + 1
Niz (n2 /3n ) konvergira ka 0, pa zbog toga niz (3n /n2 ) teži ka +∞. Niz (n2 /(n2 + n + 1))
konvergira ka 1, a dokaz te činjenice izvodi se analogno sa rešenjem zadatka √
7. Niz (xn )
2
je proizvod niza koji teži ka +∞, niza koji konvergira ka 1 i konstante 3 , pa i on teži
ka +∞. √ √
Posmatrajmo sada niz (y ). Za svako n > 4
2000 važi n2 > 2000, pa za takve n
2
√ 2 3
n √
4
važi n + 2000 < 2n < n (poslednja nejednakost sledi iz n > √ 2000 > 2). Zato je
√ √
log2 (n2 + √2000) < log2 (n3 ) = 3 log2 n za n > 4 2000. Takod̄e, n 2 + 1 > n, pa je za
svako n > 4 2000 tačno:
3 log2 n
0 < yn < .
n
Niz (yn ) smo, počevši od nekog indeksa, ,,smestili“
izmed̄u konstantnog niza (0)n i niza (3 log2 n/n) koji je nula–niz, jer je to niz (log2 n/n)
pomnožen konstantnom 3. Po teoremi o dva policajca sledi da je i (yn ) nula–niz.
Komentar. Ovaj zadatak demonstrira kako neki problemi čija su nam krajnja rešenja
očigledna mogu da budu neprijatni kada treba precizno ispisati rešenje. Objasnimo
najpre zašto bi krajnja rešenja trebalo da budu očigledna. Recimo za niz (xn ): znamo
da je eksponencijalna funkcija višeg reda veličine nego stepena, tj. znamo da bi bilo
3n /n2 → +∞. Za velike vrednosti broja n, chlanovi niza (xn ) se upravo tako i ponashaju:
u brojiocu zapravo imamo 3n , do na multiplikativnu konstantu, a u imeniocu kvadratni
polinom, koji se ponaša kao n2 . Otuda je očigledno (ili, bolje rečeno ,,očekivano“) da će
biti xn → +∞. Što se tiče niza (yn ), za velike vrednosti broja √
n brojilac se ponaša kao
log2 (n2 ) što je zapravo 2 log2 n, dok se imenilac
√
ponaša kao n 2 . Zaključujemo da se niz
(yn ) zapravo ponaša kao niz (2 log2 n/n 2 ), što konvergira ka 0. Pitanje je, kako naša
zapažanja: ,,Ovaj niz se ponaša kao ovaj“, interpretirati i precizno zapisati u rešenju.
Rešenje za niz (xn ) govori samo za sebe i nije ga potrebno naročito komentarisati. Rešenje
za niz (yn ) je zanimljivije, zbog procena koje se u njemu javljaju. Zadatak nije morao da
se reši baš ovim procenama, ali su one nama delovale kao elegantan način za dolaženje
do rešenja. Kada imamo jasnu sliku o ponašanju funkcija možemo da budemo vrlo
fleksibilni u procenama (tj. menjanjima
√ datih izraza pogodnijim izrazima) i da, uprkos
grubim procenama poput n + 2000 < n3 , ipak budemo sigurni da će nas to dovesti do
2
rešenja. Na kraju smo primenili teoremu o dva policajca. Kao što smo i prokomentarisali
kada smo dokazivali ovu teoremu u prvom delu knjige, nije neophodno da navedene
nejednakosti važe za sve članove niza, već samo počevši od nekog indeksa, kao što je
ovde slučaj. Preporučujemo čitaocu da proba i sledeću transformaciju za niz (yn ) koja
je potpuno analogna onoj za niz (xn ):
√ √
log2 (n2 + 2000) log2 (n2 ) n 2
yn = · √ · √ .
log2 (n2 ) n 2 n 2+1
Možemo zaključiti na kraju da argument u funkcijama pri upored̄ivanju njihovih reda
veličina ne mora da bude najjednostavniji ,,n“. Može da bude i neka stepena funkcija
po n ili kombinacija više njih. Stvari se neće mnogo promeniti u ponašanju funkcija, ali
dokazi mogu postati komplikovaniji i zahtevati malo više tehničkih veština.
12. Niz (xn ) definisan je sa:
1 1 1
xn = √ +√ + ... + √ .
1+n 2 2+n2 n + n2
Ispitati da li je ovaj niz konvergentan i u slučaju potvrdnog odgovora, odrediti njegovu
graničnu vrednost.
Rešenje. Primetimo da je
1 1
n· √ ≤ xn ≤ n · √ .
n+n 2 1 + n2
√ √
Neka je √
(an ) niz definisan 2
√ sa an = n/( n + n ) = 1/ 1 + 1/n i niz (b√
n ) definisan sa
bn = n/ 1 + n = 1/ 1 + 1/n . Kako 1/n → 0, to 1 + 1/n → 1, pa 1 + 1/n → 1.
2 2
Zbog toga an → 1. Takod̄e i bn → 1. Zaista: 1/n2 → 0, pa 1 + 1/n2 → 1 i zato

482 Glava 1. Nizovi
√
1/ 1 + 1/n2 → 1. Po teoremi o dva policajca zaključujemo da je niz (xn ) konvergentan
i da je njegova granična vrednost jednaka 1.
Komentar. Ovaj zadatak potvrd̄uje našu tezu o tome da pri svakom zaključku moramo
biti svesni koju osobinu konvergentnih nizova koristimo, a ne da postupamo po intuiciji.
Klasična greška koja se pravi pri rešavanju ovog zadatka izgleda otprilike ovako: ,,Svaki
od izraza
1 1 1
√ , √ , ..., √
1+n 2 2+n 2 n + n2
konvergira ka nuli. Kako je xn zbir ovih izraza, sledi xn → 0.“ Ovo je naravno potpuno
netačno. Ovde nam se čini da smo upotrebili teoremu koja tvrdi da je suma konvergent-
nih nizova ponovo konvergentni niz, ali kojih to nizova je niz (xn ) suma? Pogledajmo
kako izgledaju članovi niza (xn ):
1
x1 = √
1 + 12
1 1
x2 = √ +√
1 + 22 2 + 22
1 1 1
x3 = √ +√ +√
1+3 2 2+3 2 3 + 32
1 1 1 1
x4 = √ +√ +√ +√
1+4 2 2+4 2 3+4 2 4 + 42
..
.
Tačno je da je svaki niz koji se ovde izdvaja ,,po vertikali“ ponaosob nula–niz, ali niz
(xn ) nije suma tih nizova (koliko ,,vertikalnih“ nizova treba da uzmemo da bismo dobili
(xn ): očigledno beskonačno mnogo, a to je besmisleno).
Potpuno druga situacija bi bila da je niz (xn ) bio definisan, na primer, kao:
1 1 1
xn = √ +√ + ... + √ .
1+n2 2+n 2 1000 + n2
Tada bi niz (xn ) bio suma 1000 nizova:
1 1 1
(√ ), (√ ), ..., (√ ),
1 + n2 2 + n2 1000 + n2
od kojih svaki teži nuli. Zato bi i niz (xn ) konvergirao ka nuli. Uočavamo razliku: kod
novog niza (xn ) svaki član predstavljen je kao suma 1000 sabiraka, a kod starog niza
(xn ) broj sabiraka se povećavao sa indeksom opšteg člana. Zbog toga nije bilo moguće
smisleno izdvojiti nekoliko nizova čija je suma niz (xn ).
Naredna dva zadatka predstavljaju lepu vežbu u smišljanju raznih (kontra)primera.
13. Niz (an ) je konvergentan, a niz (bn ) divergira. Za koje od nizova: (an + bn ), (b2n ),
(an bn ), sa sigurnošću možemo tvrditi da divergiraju?
Rešenje. Jedino za niz (an + bn ) možemo tvrditi da divergira. Ukoliko bi niz (an + bn )
bio konvergentan, budući da je niz (bn ) razlika niza (an + bn ) i (an ), sledilo bi da je niz
(bn ) konvergentan, što nije tačno. Za ostala dva niza ne možemo tvrditi da divergiraju.
Primera radi, ako je bn = (−1)n , onda niz (bn ) divergira, kao što je obrazloženo u prvom
delu knjige, ali niz (b2n ) = (1)n konvergira. Takod̄e, ako je an = 0 a bn = (−1)n , tada niz
(an ) konvergira, niz (bn ) divergira, a niz (an bn ) takod̄e konvergira.
Komentar. Zadatak rešavano sa sledećom idejom: za svaki niz posebno pretpostavimo

da konvergira i gledamo kuda će nas to odvesti. Ili ćemo dobiti kontradikciju, kao u
prvom slučaju, ili će nas uputiti kako da pronad̄emo kontraprimer. Potpuno je jasno
kako dobijamo kontradikciju za niz (an + bn ), a pojasnimo kako nam to pomaže da
nad̄emo kontraprimere.
2
√ Recimo, ako pretpostavimo da niz (bn ) konvergira, onda sigurno konvergira i niz
( b2n ), tj. niz (|bn |). Ovo i dalje nije kontradikcija sa tim da niz (bn ) divergira, kao
što smo objasnili u zadatku 1, ali zato znamo da niz koji će nam poslužiti za eventualni
kontraprimer treba da bude takav da (bn ) divergira, a da (|bn |) konvergira. Nakon ovoga,
stvar je jasna.
Pretpostavimo da (an bn ) konvergira. Ako je niz (an ) takav da njegova granična
vrednost nije jednaka 0, onda će i niz (1/an ) konvergirati, pa će konvergirati i niz (bn ) kao
proizvod niza (an bn ) i (1/an ). Dakle, u eventualnom kontraprimeru, niz (an ) obavezno
mora konvergirati ka 0. Za (an ) onda biramo najjednostavniji mogući niz: konstantan niz
(0)n , pri čemu je onda sasvim jasno da za (bn ) možemo izabrati proizvoljan divergentan
niz.
14. Neka su (an ) i (bn ) nizovi takvi da je svaki član niza (bn ) različit od nule. Neka je
k tačan broj konvergentnih nizova med̄u nizovima:
an
(an + bn ), (an − bn ), (an bn ), ( ). (1.10)
bn
Da li k može uzimati svaku vrednost iz skupa {0, 1, 2, 3, 4}?
Rešenje. Broj k može biti jednak 0. Recimo, ako je an = n2 i bn = n, tada su nizovi

navedeni u (1.10) redom jednaki (n2 + n), (n2 − n), (n3 ), (n) i kao što je već bilo reči
do sada, svi oni teže ka +∞, tj. nisu konvergentni. Broj k može biti jednak 1. Recimo,
ako je an = 2n i bn = n, nizovi iz (1.10) su jednaki, redom: (3n), (n), (2n2 ), (2)n i
teže, redom, ka +∞, +∞, +∞, 2, tj. tačno jedan od njih je konvergentan. Broj k može
biti jednak 2. Recimo, ako je an = bn = n, tada su navedena četiri niza jednaka, redom:
(2n), (0)n , (n2 ), (1)n , i kao što vidimo, tačno dva od ova četiri niza su konvergentna.
Broj k može biti jednak 3. Recimo, ako je an = 1 i bn = 1/n, tada su navedena četiri
niza jednaka, redom: (1 + 1/n), (1 − 1/n), (1/n), (n). Kao što vidimo, jedino poslednji
od ova četiri niza nije konvergentan. Broj k može biti jednak i 4, što se jednostavno
postiže, recimo, za an = 1 i bn = 1. Dakle, odgovor na pitanje u zadatku je potvrdan.
Komentar. Predstavimo jedan od načina razmišljanja koji nas vodi kroz rešenje ovog
zadatka. Verovatno je da k može biti jednako i 0 i 4, ako su nizovi (an ) i (bn ) dovoljno
,,haotični“
484 Glava 1. Nizovi
, odnosno dovoljno ,,pravilni“, pa za te slučajeve ne predosećamo problem. Takod̄e, ne

deluje da ćemo izvući kontradikciju ni iz pretpostavke k = 1, jer zašto bi konvergencija,
recimo, niza (an + bn ) implicirala konvergenciju bilo kog drugog niza iz (1.10). Slučaj
k = 2 i k = 3 već deluju sumnjivo. Ipak, nakon nekog vremena ne uspevamo da nad̄emo
kontradikciju sa tim pretpostavkama. Primera radi, ako je k = 2, možemo da zaključimo
da ta dva konvergentna niza ne smeju da budu (an + bn ) i (an − bn ). Ako bi ova dva
niza bila konvergentna, onda bi i (an ) i (bn ) bili konvergentni, jer je (an ) poluzbir, a (bn )
polurazlika dva navedena niza, pa bi i (an bn ) bio konvergentan niz. Dakle, u smišljanju
primera za k = 2 sigurno se nećemo truditi da ta dva konvergentna niza budu (an + bn ) i
(an − bn ) jer bi ovo povuklo još jedan konvergentan niz (an bn ). Ipak, ako pretpostavimo
da su konvergentni nizovi (an + bn ) i (an bn ), ne dolazimo ni do kakve kontradikcije. Ovo
nas navodi na pomisao da k možda može da uzima bilo koju vrednost iz navedenog
skupa, pa krenemo sa konstrukcijom primera. To radimo na sledeći način.
Ako su oba niza (an ) i (bn ) konvergentna, ,,verovatno“ će sva četiri niza iz (1.10) biti
konvergentna. Kažemo: ,,verovatno“, jer ako niz (bn ) konvergira ka nuli, niz (an /bn ) ne
mora biti konvergentan. Ovo nam momentalno daje ideju kako da nad̄emo primere niza
(an ) i (bn ) za koje su sva četiri niza kao i tačno tri niza iz (1.10) konvergentna. Kao
naredni po jednostavnosti, deluje slučaj kada želimo da k bude jednako 0. Dovoljno je da
(an ) i (bn ) budu ,,veliki“ nizovi, takvi da je i njihova razlika velika, ali i da je (an ) višeg
reda veličine od (bn ), da niz (an /bn ) ne bi ,,ispao“ konvergentan. Ovo nam daje ideju i
za slučaj k = 0 i za slučaj k = 1. Ovde ne možemo da ne primetimo da, ako an → +∞ i
bn → +∞, onda nizovi (an + bn ) i (an bn ) sigurno divergiraju, a nizovi (an − bn ) i (an /bn )
ne moraju da divergiraju, u zavisnosti od razlike u redu veličine niza (an ) i (bn ). Sada
se primer za k = 2 sam nameće.
U poglavlju 2.1 nalazi se mnogo primera nizova koji su ograničeni, a nisu konver-
gentni. Najčešće to dokazujemo tako što uočimo dva podniza datog niza koji konver-
giraju različitim realnim brojevima. Naredni zadatak je na slichnu temu, ali sa manje
ochiglednim reshenjem.
15. Dokazati da niz (xn ) definisan sa xn = sin n nije konvergentan.
Rešenje. Rešićemo zadatak na dva različita načina. U prvom rešenju ćemo uvesti i niz
(yn ) definisan sa yn = cos n. Zatim ćemo preko adicionih formula dobiti vezu izmed̄u
ova dva niza i na kraju ćemo dobiti kontradikciju sa činjenicom da niz (xn ) konvergira.
U drugom rešenju ćemo pronaći dva podniza niza (xn ) koja svedoče o tome da niz (xn )
ne može biti konvergentan.
Prvi način: Pretpostavimo da niz (xn ) konvergira ka x. Neka je (yn ) niz definisan sa
yn = cos n. Pošto je: sin(a+b) = sin a cos b+cos a sin b i cos(a+b) = cos a cos b−sin a sin b,
imamo da je:
xn+1 = sin(n + 1) = sin n cos 1 + cos n sin 1 = xn cos 1 + yn sin 1,
yn+1 = cos(n + 1) = cos n cos 1 − sin n sin 1 = yn cos 1 − xn sin 1.

Dakle, za članove niza (xn ) i (yn ) važi:
xn+1 = xn cos 1 + yn sin 1,
yn+1 = yn cos 1 − xn sin 1.

Broj sin 1 je različit od nule. Iz prve jednakosti sledi da je yn = (xn+1 −xn cos 1)/ sin 1.
Pošto niz (xn ) konvergira ka x, onda i niz (xn+1 ) = (x2 , x3 , x4 , ...) konvergira, takod̄e ka x,
pa i niz (yn ) konvergira kao razlika konvergentnih nizova: (xn+1 ) i (cos 1·xn ), pomnožena
konstantom 1/ sin 1. Prema tome, iz konvergencije niza (xn ), sledi i konvergencija niza
(yn ). Neka niz (yn ) konvergira ka y.
Kako niz (xn+1 ) konvergira ka x, niz (cos 1 ·xn ) konvergira ka cos 1 ·x, a niz (sin 1·yn )
konvergira ka sin 1 · y, iz jednakosti:
xn+1 = xn cos 1 + yn sin 1,
zaključujemo da mora da važi:
x = x cos 1 + y sin 1.
Analogno, iz jednakosti
yn+1 = yn cos 1 − xn sin 1,
sledi da mora da važi
y = y cos 1 − x sin 1.
Pošto za brojeve x i y moraju da važe obe navedene jednakosti, nalazimo ih kao rešenje
sistema jednačina:
x = x cos 1 + y sin 1
y = y cos 1 − x sin 1.
tj.
0 = x(cos 1 − 1) + y sin 1
0 = x(− sin 1) + y(cos 1 − 1).
Kako su sin 1 i cos 1 različiti od 0 i 1, redom, jedino rešenje ovog sistema jednačina je
(x, y) = (0, 0), pa zato važi x = y = 0.
Sa druge strane, niz (x2n ) konvergira ka x2 , dok niz (yn2 ) konvergira ka y 2 , pa niz
(xn + yn2 ) konvergira ka x2 + y 2 . Imamo da je x2n + yn2 = sin2 n + cos2 n = 1, pa je zbir
2
niza (x2n ) i (yn2 ) zapravo konstantan niz (1)n . Zato važi: x2 + y 2 = 1. Ovo je nemoguće,
jer smo zaključili da je x = y = 0. Dakle, niz (xn ) ne može biti konvergentan.
Drugi način: Pretpostavimo da niz (xn ) konvergira ka x. U svakom od intervala
π 5π π 5π π 5π π 5π
( , ), (2π + , 2π + ), (4π + , 4π + ), ..., (2kπ + , 2kπ + ), ...
6 6 6 6 6 6 6 6
nalazi se barem jedan prirodan broj, jer su dužine ovih intervala jednake 4π/6 > 4 ·
3/6 > 1. Izaberimo iz svakog intervala po jedan prirodan broj i obeležimo ih redom sa
486 Glava 1. Nizovi
n1 , n2 , n3 , .... Na ovim intervalima vrednosti funkcije x 7→ sin x nalaze se unutar segmenta

[1/2, 1], pa je xn1 ∈ [1/2, 1], xn2 ∈ [1/2, 1], ... itd. Sa druge strane, na intervalima
7π 11π 7π 11π 7π 11π 7π 11π
( , ), (2π + , 2π + ), (4π + , 4π + ), ..., (2kπ + , 2kπ + ), ...
6 6 6 6 6 6 6 6
vrednosti funkcije x 7→ sin x nalaze se unutar segmenta [−1, −1/2]. U ovim intervalima
redom, takod̄e, postoje prirodni brojevi m1 , m2 , m3 , ... pa je onda xm1 ∈ [−1, −1/2], xm2 ∈
[−1, −1/2]... itd. Kako niz (xn ) konvergira ka x, svaki njegov podniz konvergira ka x
takod̄e. Zbog toga je xnk → x i xmk → x. Pošto je vrednost svih članova niza (xnk )k
u segmentu [1/2, 1], po jednom od tvrd̄enja iz poglavlja 2.1, sledi i da je x ∈ [1/2, 1].
Analogno, na osnovu niza (xmk )k , zaključujemo da je x ∈ [−1, −1/2]. Ovo je nemoguće.
Dakle, niz (xn ) nema graničnu vrednost.
Komentar. Prikazali smo dva suštinski različita rešenja ovog zadatka. U prvom rešenju
smo iskoristili elegantan trik uvodeći i niz (cos n) i koristeći ,,preplitanje“ novog niza sa
starim nizom. Drugo rešenje više podseća na standardni način kako pokazujemo da je
neki niz divergentan (naročito ako je definisan preko trigonometrijskih funkcija). Ono
se od standardnog pristupa razlikuje po tome što ne nalazimo granične vrednosti dva
izabrana podniza (kao što je to često slučaj), već utvrd̄ujemo da, ako oni imaju granične
vrednosti, te dve granične vrednosti sigurno ne mogu biti jednake. Ovo je dovoljan uslov
da početni niz ne bude konvergentan.
Ne samo da niz (xn ) nije konvergentan, već je i svaka tačka segmenta [−1, 1] jedna
delimična granica ovog niza (tj. postoji podniz ovog niza koji njoj konvergira). Razlog
za to je med̄usobni položaj prirodnih brojeva i umnožaka jednog iracionalnog broja, u
ovom slučaju, broja π. Jedan važan rezultat iz teorije brojeva, koji se naziva Kronekerova
teorema, jasno govori o tome gde se nalaze umnošci jednog iracionalnog broja u odnosu
na prirodne brojeve. Kronekerova teorema glasi: Ako je θ iracionalan broj, tada je skup
razlomljenih delova: {{n · θ} : n ∈ N} gust u segmentu [0, 1]. Kao vežbu za čitaoca
ostavljamo da, koristeći ovu teoremu, dokaže tvrd̄enje sa početka pasusa. Više o Kro-
nekerovoj teoremi, kao i njen dokaz, (koji ne prevazilazi nivo srednjoškolske matematike)
radoznali čitalac može pronaći u [4] ili [7].
1.2 Monotoni i drugi karakteristični nizovi

O konvergenciji monotonih nizova govorili smo u poglavlju 2.2. U ovom poglavlju ćemo
videti kako informacija o monotonosti niza utiče na ispitivanje karaktera konvergencije
tog niza. Pored monotonih, bavimo se i rekurentno zadatim nizovima, zatim nizovima
čiji se konvergencija utvrd̄uje pomoću Košijevog kriterijuma i još nekim zanimljivim
nizovima.
16. Da li je niz (xn ) odred̄en sa
1 1 1
xn = + + ... +
n+1 n+2 2n
konvergentan?
1.2. Monotoni i drugi karakteristični nizovi 487
Rešenje. Pošto za svaki prirodan broj n važi:

1 1 1 1
xn+1 − xn = + + ... + +
1 + (n + 1) 1 + (n + 2) n + (n + 1) n + 1 + (n + 1)
( )
1 1 1
− + + ... +
n+1 n+2 2n
1 1 1 1 1
= + − = − > 0,
2n + 1 2n + 2 n + 1 2n + 1 2n + 2
zaključujemo da je niz (xn ) rastući. Pored toga, važi i:
1 1 1
xn < + + ... + = 1,
n n n
pa je i ograničen odozgo. Dakle, niz (xn ) jeste konvergentan.
Komentar. Za ovaj zadatak važi isti komentar kao za zadatak 12. Nema smisla reći:
,,Kako 1/(n + 1) → 0, 1/(n + 2) → 0, ..., 1/(2n) → 0, sledi i xn → 0“. Broj razlomaka
menja se u svakom sledećem članu niza (xn ). Opravdano je pokušati da rešimo ovaj
zadatak kao što smo rešili 12. zadatak, ali ne bi uspeli, jer:
1 1 1 1
=n· ≤ xn ≤ n · =1− ,
2 2n n+1 n+1
pa dva niza izmed̄u kojih smo smestili niz (xn ) ne konvergiraju ka istom broju. Rešenje
dolazi iz analize ponašanja niza. Posmatramo kako se menja član niza kada sa indeksa n
pred̄emo na indeks n + 1. Na taj način uočavamo da niz raste i onda samo ostaje pitanje
da li je ograničen odozgo. Kao što vidimo, jednostavno smo ga ograničili konstantom 1.
Napominjemo da xn ̸→ 1, a čemu teži (xn ) biće odred̄eno kasnije.
Sledeći zadatak predstavlja specijalan slučaj Primera 2.75 u prvom delu knjige. Ovde
dajemo drugačije rešenje i u komentaru skrećemo pažnju na neke bitne posledice.
17. Dokazati da je niz (xn ) odred̄en sa

1 1 1
xn = 2
+ 2 + ... + 2
1 2 n
konvergentan.
Rešenje. Niz (xn ) je rastući, jer za svaki prirodan broj n važi

( )
1 1 1 1
xn+1 = 2
+ 2 + ... + 2 + > xn .
1 2 n (n + 1)2
Sem toga, niz (xn ) je i ograničen odozgo brojem 2. Zaista, koristeći sledeće zapažanje:
1 1 1 1
< = − ,
n 2 n(n − 1) n−1 n
488 Glava 1. Nizovi
koje važi za svaki prirodan broj n > 1, dobijamo:

1 1 1 1
xn = + + + ... + 2
12 22 32 n
1 1 1
< 1+ + + ... +
2·1 3·2 n · (n − 1)
1 1 1 1 1 1
= 1 + − + − + ... + −
1 2 2 3 n−1 n
1
= 2 − < 2.
n
Prema tome, niz (xn ) je konvergentan.
Komentar. Iako smo za gornju granicu ovog niza uzeli broj 2, to nije i granična vrednost
ovog niza. Granična vrednost ovog niza je vrlo zanimljiv broj: π 2 /6, a dokaz te činjenice
nije ni malo jednostavan (upućujemo čitaoca na odličnu knjigu [2] u kojoj, sem istorijskog
osvrta, može naći tri različita dokaza ovog tvrd̄enja: dva preko nesvojstvenih dvostrukih
integrala i jedan potpuno elementaran, preko zanimljivih trigonometrijskih identiteta,
uz malu pomoć kompleksnih brojeva). Čak i da nam nije poznat Primer 2.75, nakon što
smo rešili ovaj zadatak, mogli bismo da dokažemo da je za bilo koje α > 2, konvergentan
i niz (an ) definisan sa:
1 1 1
an = α + α + ... + α .
1 2 n
Dokaz bi se izveo potpuno analogno sa prikazanim. Naime, očigledno je (an ) rastući niz
i važi
1 1 1
an ≤ 2 + 2 + ... + 2 < 2,
1 2 n
pa je i konvergentan. Razume se da su konvergentni i svi nizovi koji se dobiju od
ovih tako što se imenioci razlomaka uvećaju. Tako je, na primer, konvergentan niz
(1/(1 + 14 ) + 1/(2 + 24 ) + ... + 1/(n + n4 )), itd.
18. Dat je niz (xn ) na sledeći način:

1
a) x1 = , xn+1 = xn − x2n , za svako n ∈ N;
2
1
b) x1 = , xn+1 = xn + x2000
n , za svako n ∈ N.
2000
Odrediti, ako postoji, graničnu vrednost ovog niza.
Rešenje. a) Dokažimo da za svaki prirodan broj n važi xn ∈ (0, 1) indukcijom po n.

Za n = 1 to sledi iz uslova zadatka. Pretpostavimo da tvrd̄enje važi za neko n. Tada,
pošto je xn ∈ (0, 1) sledi i x2n < xn pa je xn+1 = xn − x2n > 0 ali i xn+1 < xn < 1,
te je xn+1 ∈ (0, 1). Dakle, xn ∈ (0, 1), za svako n. Kao što smo već i zaključili, niz
je opadajući, jer iz same definicije sledi da je xn+1 ≤ xn , a kako su svi članovi niza
pozitivni, sledi i da je odozdo ograničen. Zbog toga niz (xn ) konvergira. Neka je x
granična vrednost ovog niza.
Pošto niz (x1 , x2 , x3 , ...) konvergira ka x, sledi da niz (x21 , x22 , x23 , ...) konvergira ka x2 ,
a odatle sledi da niz (x1 − x21 , x2 − x22 , x3 − x23 , ...), kao razlika jednog niza koji konvergira
ka x i jednog koji konvergira ka x2 , i sam konvergira i to ka x − x2 . Iz uslova zadatka,
sledi da je niz (x1 − x21 , x2 − x22 , x3 − x23 , ...) jednak nizu (x2 , x3 , x4 , ...). Pošto je niz
(x2 , x3 , x4 , ...) podniz niza (xn ) i on konvergira ka x. Iz jednakosti nizova:
(x1 − x21 , x2 − x22 , x3 − x23 , ...) = (x2 , x3 , x4 , ...)
sledi i jednakost njihovih graničnih vrednosti, pa zato za x važi x − x2 = x. Jedini realan

broj za koji važi ova jednakost je 0, pa je zato x = 0, tj. xn → 0.
b) Iz same definicije niza sledi da je niz (xn ) rastući. Pretpostavimo da je niz (xn )
ograničen odozgo. U tom slučaju, niz (xn ) ima konačnu graničnu vrednost: x. Pošto niz
(x1 , x2 , x3 , ...) konvergira ka x, sledi da niz (x2000
1 , x2000
2 , x2000
3 , ...) konvergira ka x2000 ,
pa niz (x1 + x1 , x2 + x2 , x3 + x3 , ...) konvergira ka x + x2000 . Poslednji navedeni
2000 2000 2000
niz jednak je, po uslovu zadatka, nizu (x2 , x3 , x4 , ...) koji kao podniz niza (xn ), takod̄e
konvergira ka x. Dakle, za x mora da važi x = x + x2000 , tj. x = 0. Ovo nije moguće
jer je x1 = 1/2000 i niz (xn ) je rastuc1i, pa u okolini nule (−1/2000, 1/2000) nema
ni jednog člana ovog niza. Dobili smo kontradikciju, dakle pretpostavka da je (xn )
ograničen odozgo niz, nije tačna. Pošto je (xn ) rastući niz koji nije ograničen odozgo,
sledi xn → +∞.
Komentar. Kada je niz definisan na način kao u ovom zadatku, gde je svaki naredni
član niza odred̄en preko prethodnih, kažemo da je niz zadat rekurentno. Kada imamo
rekurentno zadat niz, često možemo odmah odrediti koji brojevi mogu da budu granična
vrednost tog niza i pre nego da utvrdimo da li posmatrani niz uopšte ima graničnu
vrednost. Recimo, u delu pod a), ako pretpostavimo da je x granična vrednost niza
(xn ), obavezno mora da važi x = x2 − x. Analognu situaciju imamo i u drugom delu
zadatka. U tom slučaju, često se koristi fraza ,,prelaskom na graničnu vrednost ...“, ili još
slobodnije ,,pustimo limes na levoj i desnoj strani ...“, pri čemu zamišljamo da n postaje
beskonačno veliko. Čitava rečenica izgledala bi otprilike ovako: ,,Prelaskom na graničnu
vrednost u jednakosti xn+1 = xn − x2n , dobijamo da je x = x − x2 .“ . Ipak, poshto
je ovo prvi zadatak sa rekurentno zadatim nizom koji reshavamo, želimo da izbegnemo
eventualne zabune i dajemo detaljno obrazloženje koje stoji iza poznate fraze. Analogno
obrazlozhenje bi dali i u drugim situacijama, recimo kada je opšti član niza definisan preko
√
više prethodnih članova. Primera radi, da je bilo xn+1 = xn + x2n−1 + x3n−2 , posmatrali
√ √ √
bi nizove (x31 , x32 , x33 , ...), (x22 , x23 , x24 , ...) i ( x3 , x4 , x5 , ...). Ovi nizovi bi konvergirali,
√
redom, ka x3 , x2 i x, dok bi njihov zbir bio niz (x4 , x5 , x6 , ...) koji konvergira ka x. U
√
tom slučaju bi važilo: x = x + x2 + x3 , itd. U zadacima koje slede, preskakac1emo
ovako detaljna obrazlozhenja, a chitaocu savetujemo da ih sam izvede.
Pri rešavanju ovakvih zadataka moramo obratiti pažnju na organizaciju rešenja. Rec-
imo, za niz u delu pod a), kako je x1 = 12 , jasno nam je da je x21 < x1 , pa zamišljamo
brojevnu pravu i “vidimo“ da je svaki naredni član niza izmed̄u 0 i 1. To treba i dokazati.
Ako bi probali da dokažemo prvo da je svaki član niza (xn ) pozitivan (bez ikakvih do-
datnih pretpostavki), ne bismo uspeli. Jednostano, ako je xn pozitivan (i ništa više
ne znamo o njemu), ne sledi da je xn+1 pozitivan. Takod̄e, ne bismo mogli da, bez
490 Glava 1. Nizovi
ikakvih dodanih pretpostavki, pokažemo da je xn < 1 za svako n ∈ N. Ključna stvar je

dokazivati istovremeno obe tvrdnje, pa zato pokazujemo da je xn ∈ (0, 1). Implikacije
xn > 0 ⇒ xn+1 > 0 i xn < 1 ⇒ xn+1 < 1 ne možemo dokazati, ali možemo dokazati
implikaciju 0 < xn < 1 ⇒ 0 < xn+1 < 1.
19. Neka je α > 0. Niz (xn ) definisan je sa:

√ √ √
√
xn = α+ α + ... + α+ α,
pri čemu se u ovom izrazu javlja n korena. Odrediti, ukoliko postoji, graničnu vrednost
niza (xn ).
√ √
Rešenje. Iz definicije niza (xn ) zaključujemo da je x1 = α i xn+1 = α + xn za svaki
prirodan broj n. Pokažimo da za svaki prirodan
√ broj n važi xn+1 > xn , tj. da je ovaj
√ √
niz strogo rastući. Za n = 1 imamo x2 = α + α > α = x1 , a iz pretpostavke da
√ √
je xm > xm−1 sledi i α + xm > α + xm−1 , odnosno xm+1 > xm . Dakle, po principu
matematičke indukcije, sledi xn+1 √> xn za svako n ∈ N. Pokažimo
√ √sada da je niz (xn )
ograničen odozgo brojem 1/2 + 1/4 + α = A. Pošto je α < 1/4 + α sledi da je
x1 < A. Is pretpostavke da je xm < A sledi
√ √ √ √
√ 1 1 1 1
xm+1 = α + xm < α + + +α= ( + + α)2 = A. (1.11)
2 4 2 4
Prema principu matematičke indukcije, odavde zaključujemo da je xn < A za svako

n ∈ N, pa je niz (xn ) zaista ograničen odozgo.
Budući da je niz (xn ) rastući i ograničen odozgo, sledi da niz (xn ) konvergira ka
√
nekom realnom broju x. Prelaskom na√ graničnu vrednost u relaciji xn+1 = α + xn ,
zaključujemo da za√broj x važi x = √ x + α. Jedini realni brojevi za koje važi ova
jednakost su 1/2 − 1/4 + α i 1/2 + 1/4 + α. Prvi od ova dva broja je negativan √ jer je
α > 0, a svi članovi niza (xn ) su pozitivni, pa je x ≥ 0. Dakle, važi x = 1/2+ 1/4 + α =
A.
Komentar. Ovo rešenje ima nekoliko ,,iznenad̄ujućih“ koraka, kao recimo uvod̄enje broja
A i sred̄ivanje izraza u (1.11). Objasnimo zbog čega ti koraci, zapravo, uopšte ne pred-
stavljaju iznenad̄enje. Ovde smo sa direktne definicije niza prešli na rekurentnu i to nam
je bilo presudno u rešavanju zadatka. Naime, kad pred̄emo na rekurentnu definiciju i
√
uočimo da je xn+1 = α + xn , √ znamo da će za graničnu
√ vrednost ovog niza (postojala
ona ili ne) morati da važi x = α + x, tj. x = 1/2√ ± 1/4 + α, a kako su svi članovi
niza pozitivni, sledi da će morati da važi x = 1/2 + 1/4 + α. Otuda nam broj A, koji
se tako iznenadno pojavljuje u rešenju. Dakle, ako niz (xn ) kovnergira, on će sigurno
konvergirati ka broju A, ali mi još uvek ne znamo da li konvergira. Pošto znamo koji je
jedini realan broj koji može da bude granična vrednost ovog niza, a pored toga uočavamo
da je niz rastući, tim realnim brojem i pokušavamo da ograničimo ovaj niz. Takod̄e, nije
se slučajno
√ u redu (1.11) ceo izraz ovako sredio. Broj A je upravo tako izabran da bude
A = α + A.
U nekim narednim zadacima prvi članovi nizova indeksirani su nulom. Urad̄eno je

tako simbolike radi, jer se dešava da ti nizovi budu monotoni počevši od drugog člana,
a ne odmah od početka.
20. Neka je a > 0 realan broj. Niz (xn ) odred̄en je sa:

a
xn +
xn
x0 > 0, xn+1 = , za svako n ∈ N0 .
2
√
Pokazati da niz (xn ) konvergira i da je njegova granična vrednost a.
Rešenje. Pošto je x0 > 0, jednostavno zaključujemo (a precizno dokazujemo matematičkom

indukcijom) da je xn > 0 za svako n ∈ N. Primenom nejednakosti izmed̄u aritmetičke i
geometrijske sredine na brojeve xn i a/xn , dobijamo da za svako n ∈ N važi:
√
xn + xan a √
xn+1 = ≥ xn · = a.
2 xn
Dokažimo da je niz (xn ) opadajući, počevši od x1 . Za svaki prirodan broj n važi:
a
xn + xn
xn+1 ≤ xn ⇔ ≤ xn ⇔ a ≤ x2n ,
2
√
pa kako smo već pokazali da je xn > a za svako n ∈ N, sledi da važi xn+1 ≤ xn . Dakle
niz (xn ) je opadajući, poěvši od x1 i odozdo ograničen, recimo nulom, pa je zbog toga
√
konvergentan. Neka je x njegova granična vrednost. Pošto je xn ≥ a za svako n ∈ N,
√
važi x ≥ a > 0. Zbog toga je i niz (a/xn ) konvergentan i konvergira ka a/x. Zato niz
((xn + a/xn )/2) konvergira ka (x + a/x)/2, a kako je ovaj niz jednak nizu (xn )n∈N , koji
takod̄e konvergira ka x, sledi da za x važi:
x + xa
x= .
2
√
Dakle, x = a.
Komentar. Kod ovog niza karakter monotonosti (i da li je uopšte monoton) nije jasan na
prvi pogled. Ako probamo da dokažemo da je xn+1 ≥ xn , dobijamo da je ta nejednakost
ekvivalentna sa a ≥ x2n . Analogno je xn+1 ≤ xn ekvivalentna sa a ≤ x2n , što znači da
√ √
treba uporediti članove niza sa a. Kada to probamo da uradimo: xn ≥ a ekvivalentno
√ √
je sa (xn−1 + a/xn−1 )/2 ≥ a, a ovo je ekvivalentno sa: (xn−1 − a/xn−1 )2 ≥ 0, što je
√
uvek tačno. Dakle, zaista jeste xn ≥ a, za svako n ∈ N. Elegantnosti radi, u rešenju
smo iskoristili nejednakost izmed̄u sredina, ali je to ekvivalentno ovdašnjem razmatranju.
To je motivacija ovog rešenja, a svi ostali delovi su rutinski.
Zanimljivo je primetiti i to da konvergencija ovog niza ne zavisi od x0 , dokle god je
on izabran tako da je pozitivan.
492 Glava 1. Nizovi
21. Neka su a, b > 0 i neka su nizovi (xn ) i (yn ) odred̄eni sa:
√ x n + yn
x0 = a, y0 = b, xn+1 = xn yn , yn+1 = , za svako n ∈ N0 .
2
Dokazati da su nizovi (xn ) i (yn ) konvergentni i dokazati da im se granične vrednosti

poklapaju.
Rešenje. Pošto su a, b > 0, zaključujemo da važi xn > 0 i yn > 0 za svako n ∈ N.

Primenom nejednakosti izmed̄u aritmetičke i geometrijske sredine na brojeve xn i yn ,
dobijamo:
x n + yn √
yn+1 = ≥ xn yn = xn+1 , za svako n ∈ N0 .
2
Koristeći tu nejednakost, zaključujemo da za svaki prirodan broj n važe nejednakosti:
√ √
xn+1 = xn yn ≥ xn xn = xn ,
x n + yn yn + yn
yn+1 = ≤ = yn .
2 2
Prema tome, niz (xn ) je rastući, a niz (yn ) je opadajući, počevši od indeksa n = 1. Niz
(xn )n∈N je ograničen odozgo brojem y1 , a niz (yn )n∈N je ograničen odozdo brojem x1 .
Zaista:
xn ≤ yn ≤ y1 , kao i yn ≥ xn ≥ x1 , za svako n ∈ N.
Dakle, nizovi (xn )n∈N i (yn )n∈N , pa samim tim i početni nizovi (xn ) i (yn ) (koji počinju
indeksom n = 0) su konvergentni. Neka su x i y, redom, granične vrednosti ovih nizova.
Tada niz ((xn + yn )/2)n∈N0 konvergira ka (x + y)/2. Iz uslova zadatka, sledi da je ovaj
niz jednak nizu (yn )n∈N koji takod̄e konvergira ka y. Zbog toga važi (x + y)/2 = y, tj.
x = y, što kompletira rešenje.
Komentar. Ovaj zadatak neobičan je po tome što su data dva niza koja se ,,prepliću“ u
definiciji. Inače, znajući da je aritmetička sredina dva broja veća ili jednaka od geometri-
jske sredine ta dva broja, nakon što nacrtamo brojevnu pravu i na njoj pratimo šta se
dešava sa članovima ovih nizova, rešenje postaje i više nego jasno. Aritmetičke sredine se
smanjuju, geometrijske sredine se povećavaju, a pomenimo i to da je granična vrednost
ovih nizova upravo zajednička tačka sistema umetnutih segmenata ([xn , yn ])n∈N .
22. Nizovi (an ), (bn ), (cn ) odred̄eni su sa a0 , b0 , c0 ∈ R i
an + bn bn + cn c n + an
an+1 = , bn+1 = , cn+1 = , za svako n ∈ N0 .
2 2 2
Dokazati da su ova tri niza konvergentna.

Rešenje. Dokažimo prvo da su nizovi (an − bn ), (bn − cn ) i (an − cn ) nula–nizovi. Iz

načina na koji su nizovi zadati, sledi da je
an + bn bn + cn an − cn
|an+1 − bn+1 | = | − |=| |.
2 2 2
Analogno nalazimo da je
bn − an bn − cn
|bn+1 − cn+1 | = | |, kao i |an+1 − cn+1 | = | |.
2 2
Ove jednakosti važe za svako n ∈ N0 . Zbog toga možemo da nastavimo postupak na
ovaj način:
|an − cn | |bn−1 − cn−1 | |bn−2 − an−2 | |an−3 − cn−3 |
|an+1 − bn+1 | = = = = = ...
2 22 23 24
Kada ovo ponovimo n + 1 puta, u zavisnosti od broja n + 1 na kraju ćemo dobiti jedan
od izraza:
|a0 − b0 | |b0 − c0 | |a0 − c0 |
n+1
, n+1
, ili .
2 2 2n+1
Ako je δ = max{|a0 − b0 |, |b0 − c0 |, |a0 − c0 |}, iz navedenog sledi:
δ
0 ≤ |an+1 − bn+1 | ≤ , za svako n ∈ N0 .
2n+1
Kako 2n+1 → +∞ imamo da δ/2n+1 → 0, pa po teoremi o dva policajca, sledi i da
|an+1 − bn+1 | → 0, pa i an+1 − bn+1 → 0 (1. zadatak). Potpuno analogno zaključujemo
i da bn+1 − cn+1 → 0, kao i da an+1 − cn+1 → 0.
Sa druge strane, iz definicije ovih nizova sledi da je niz (an + bn + cn ) konstantan niz
čiji je svaki član jednak sa a0 + b0 + c0 , pa je taj niz konvergentan. Kombinujući dobijene
konvergentne nizove na pravi način dobijemo da je i niz (an ) konvergentan. Naime, kako
su (an + bn + cn ), (an − bn ) i (an − cn ) konvergentni nizovi, konvergentan je i niz dobijen
kao zbir ova tri niza, tj. niz (3an ), pa samim tim i niz (an ). Analogno možemo zaključiti
i da su nizovi (bn ) i (cn ) konvergentni, što je i trebalo pokazati.
Komentar. Ako u ovom zadatku probamo da primenimo dosadašnju tehniku koju smo
koristili za rekurentno zadate nizove, a to je: ,,nekakvim procenama dokažemo da je
niz monoton i ograničen sa odgovarajuće strane, a kasnije, pomoću rekurentne relacije
odredimo granična vrednost“, ništa nećemo postići. Članovi ovih nizova nisu obavezno
pozitivni brojevi, zbog čega moramo biti naročito pažljivi pri vršenju nekakvih procena
veličina. Pored toga, ni jedan od ovih nizova ne mora biti monoton.
Ako samo malo razmislimo o ovom problemu sa neutralne tačke gledišta, a ne iz ugla
često korišćene tehnike, ubrzo shvatamo kako se ovi nizovi ponašaju. Kada bi nacrtali
brojevnu pravu i počeli da obeležavamo članove ovih nizova na njoj, primetili bismo kako
je način na koji smo rešili problem zapravo jako prirodan.
Za nizove koji se javljaju u narednim zadacima biće karakteristično to što njihova

analiza postaje daleko jednostavnija tek nakon neke kratke algebarske transformacije,
koja će, već po pravilu, ponekad delovati potpuno nemotivisano.
494 Glava 1. Nizovi
23. Dokazati da je za svako q ∈ (−1, 1) niz (xn ) odred̄en sa:
xn = q 0 + q 1 + ... + q n ,
konvergentan i da je njegova granična vrednost jednaka 1/(1 − q).
Rešenje. Ako drugačije zapišemo sumu geometrijske progresije (q ̸= 1), sledi da je:
1 − q n+1 1 1 n+1
xn = = − q .
1−q 1−q 1−q
Niz (xn ) je zbir konstantnog niza (1/(1 − q))n i niza (q n+1 /(1 − q)). Kao što smo dokazali
u 3. zadatku i komentaru uz taj zadatak, za q ∈ (−1, 1) važi q n → 0, pa i q n+1 → 0.
Zbog toga niz (q n+1 /(1 − q)) konvergira ka 0, dok niz (xn ) konvergira ka 1/(1 − q).
Komentar. Na ovaj rezultat treba obratiti pažnju. Iako je vrlo jednostavan, ovo je
jedan od jako bitnih rezultata u matematici. U nekim situacijama, sumiranje počinje od
q 1 , ili q 2 , a u tom slučaju se granična vrednost dobija množenjem ovog rezultata sa q,
odnosno q 2 . Primera radi, ovim zadatkom smo ,,pokazali“ da je:
1 1 1 1 1
1= + + + + ... + n + ...
2 4 8 16 2

24. Odrediti, ukoliko postoji, graničnu vrednost niza (xn ) ako je:
1 1 1
a) xn = + 2 + ... + .
22 −2 3 −3 (n + 1) − (n + 1)
2
√
b) xn = n2 + n + 1 − n;
1 1 1
c) xn = (1 − 2
)(1 − 2 ) · · · (1 − );
2 3 (n + 1)2
1 2 n
d) xn = + + ... + 2 ;
n2 n2 n
1 1 1 1 1
e) xn = (1 + )(1 + 2 )(1 + 22 )(1 + 23 )...(1 + 2n ).
2 2 2 2 2
Rešenje. a) Koristeći:
1 1 1 1
= = − ,
k2 −k k(k − 1) k−1 k
dobijamo:
1 1 1 1 1 1 1
xn = − + − + ... + − =1− .
1 2 2 3 n n+1 n+1
Kako 1/(n + 1) → 0, sledi da xn → 1.
b) Primetimo da je
√
√ √ n2 + n + 1 + n n+1
xn = n2 + n + 1 − n = ( n2 + n + 1 − n) · √ =√ .
2
n +n+1+n 2
n +n+1+n
Kao u 7. zadatku i ovde zaključujemo da xn → 1.
c) Koristeći
1 (k − 1)(k + 1)
1− 2 = ,
k k2
dobijamo:
1·3 2·4 3·5 (n − 1)(n + 1) n(n + 2) 1 · (n + 2)
xn = · 2 · 3 · ... · · = .
2 2 3 4 n 2 (n + 1) 2 2 · (n + 1)
Sada već jednostavno, kao u 7. zadatku, sledi xn → 1/2.

d) Koristeći identitet:
n(n + 1)
1 + 2 + ... + n = ,
2
dobijamo
1 + 2 + ... + n n(n + 1)
xn = = .
n2 2n2
Ponovo, kao 7. zadatku, sledi xn → 1/2.
e) Primetimo da je:
1 1 1 1 1 1 1
(1 − )xn = (1 − )(1 + )(1 + 2 )(1 + 22 )(1 + 23 )...(1 + 2n )
2 2 2 2 2 2 2
1 1 1 1 1
= (1 − 2 )(1 + 2 )(1 + 22 )(1 + 23 )...(1 + 2n )
2 2 2 2 2
1 1 1 1
= (1 − 22 )(1 + 22 )(1 + 23 )...(1 + 2n )
2 2 2 2
1 1 1
= (1 − 23 )(1 + 23 )...(1 + 2n )
2 2 2
= ...
1 1 1
= (1 − 2n )(1 + 2n ) = 1 − 2n+1 .
2 2 2
n+1 n+1
Kako n + 1 → +∞, to i 2n+1 → +∞, pa i 22 → +∞. Zato 1/22 → 0, pa i
n+1
1 − 1/22 → 1. Dakle (1 − 1/2)xn → 1, pa xn → 2.
Komentar. Pre nego da damo komentar svakog dela zasebno naglasimo da je u primećivanju
ovakvih trikova izuzetno bitno iskustvo. Uzmimo za primer deo zadatka pod d). Čitalac
koji se sa identitetom o sumi prvih n prirodnih brojeva susreo samo jednom do sada, a
nije ga sam iskoristio nekoliko puta, neće ga se ni sada tako lako setiti. Vremenom ćemo
lakše prepoznavati situacije poput ovih, a ono što smo nekad nazivali trikom, krenemo
da nazivamo tehnikom.
a) Kod ovog primera, nakon rešenja, ne ostaje potreba da se bilo šta prokomentariše.
Jedino što možemo predložiti čitaocu je da ga uporedi sa 17. zadatkom.
496 Glava 1. Nizovi
√
b) Broj n2 + n + 1 jeste veći od n, ali nije većeg reda veličine. Nećemo ništa postići
izvlačenjem tog broja ispred zagrade, jer ako zapišemo:
√ n
xn = n2 + n + 1 · (1 − √ ),
n2 + n + 1
predstavili smo (xn ) kao proizvod niza koji teži ka +∞ i niza koji teži ka 0, što nam ne
daje nikakve informacije o nizu (xn ). Kao što vidmio, nakon ovog malog trika, zadatak
postaje vrlo jednostavan. Postavljamo
√ čitaocu dva pitanja: šta bi bilo da je niz (xn )
bio definisan
√ ovako: √xn = n + n + 1 − n, a šta bi bilo da je bio definisan ovako:
3 2
xn = 3 n2 + n + 1 − 3 n2 + 1? Mala pomoć, u prvom slučaju ne bi konvergirao, a za

drugi slučaj setimo se da važi a3 − b3 = (a − b)(a2 + ab + b2 ).
c) Pre nego da primetimo kako jednostavnom izrazu je xn zapravo jednak, razmotrimo
šta sve možemo da zaključimo o ovom nizu na prvi pogled. Najpre, naredni član niza
dobija se množenjem prethodnog člana sa 1 − 1/(n + 2)2 , što je manje od 1. Dakle,
niz (xn ) strogo opada, a svi njegovi članovi su pozitivni, što znači da (xn ) sigurno
ima graničnu vrednost x. Kao što vidimo, za članove ovog niza važi rekurentna veza:
xn+1 = xn (1−1/(n+2)2 ). Prelaskom na graničnu vrednost, sve što dobijamo je x = x·1,
tj. ne dobijamo nikakvo ograničenje za x. Sada već nemamo kud, moramo da malo
,,pročačkamo“ izraz za xn , a ubrzo nakon toga dolazimo i do rešenja.
d) Za ovaj deo zadatka, rešenje govori samo za sebe. Mi možemo da dodamo samo
sličnu primedbu kao u komentaru za 16. zadatak.
e) Izraz kojim je definisano xn izgleda ovako:
2 3 n
(1 + a)(1 + a2 )(1 + a2 )(1 + a2 )...(1 + a2 ),
za a = 1/2. Svako ,,naredno“ a dobijamo kvadriranjem ,,prethodnog“ a. Ovakav izraz

n+1
dobijamo kada primenimo više puta razliku kvadrata na izraz a2 − 1. Naime
n+1 n n n−1 n−1 n
a2 − 1 = (a2 − 1)(a2 + 1) = (a2 − 1)(a2 + 1)(a2 + 1)
itd. dolazimo do
n+1 2 n
a2 − 1 = (a − 1)(a + 1)(a2 + 1)(a2 + 1)...(a2 + 1).
Otuda motivacija za množenjem sa (1 − 1/2) na početku.
25. Niz (an ) odred̄en je sa:

v √
u √
u √
t √
an = 1+ 2+ 3 + ... + n−1+ n.
Da li je niz (an ) konvergentan?

Rešenje. Dokazaćemo da niz (an ) jeste konvergentan, tako što ćemo pokazati da je rastući
i ograničen odozgo. Da je niz (an ) rastući, sledi direktno iz definicije, jer:
v v
u u √
u u √ √
u t √
t
an = 1 + 2 + 3 + ... + n − 1 + n + 0
v v
u u √
u u √ √
u t √
t
< 1 + 2 + 3 + ... + n − 1 + n + n + 1 = an+1 .
Da bi dokazali da je niz an ograničen, primetimo da je:

v v
u u v
u u u √ √
√ u 1u u 2 u 3
t t n−1 n
an = 2 · t 20 + 1 + 2 + ... + n−2 + . (1.12)
2 2 2 2 2 22 2 n−1
2
Dokažimo, indukcijom po n, da za svaki prirodan broj n važi:

n−1
22 > n. (1.13)
Za n = 1 to je očigledno tačno, a ukoliko je tvrd̄enje tačno za prirodan broj n, onda važi

i:
n−1 n−1 n−1 n−1 n
n + 1 < 22 + 1 < 2 · 22 ≤ 22 · 22 = 22 .
Dakle, navedena nejednakost važi za sve prirodne brojeve. Zbog toga je:
√ √ √
√ √
an < 2 · 1 + 1 + ... + 1 + 1.
√
√ √ √
Iz 19. zadatka sledi da postoji realan broj A takav da je 1 + 1 + ... + 1 + 1 <
√
A, pa je an < 2 · A, za svako n ∈ N. Ovim smo kompletirali rešenje.
Komentar. Pošto ne znamo da li treba da pokazujemo da je niz (an ) konvergentan ili

divergentan, treba da pokušamo da što bolje procenimo njegovo ponašanje. Niz (an )
jeste rastući, a u slučaju da to nije očigledno, nakon što zapišemo prvih nekoliko članova
ovog niza, postaje sasvim jasno. Intuicija bi trebalo da nam nalaže da je uvećanje koje
√
izvrši dodavanje novog n zanemarljivo u odnosu na n korenovanja koji se pritom izvrše.
Ipak, način da ovo zapažanje preciziramo i iskoristimo nije jednostavno pronaći. Za ovaj
niz ne možemo navesti smislenu rekurentnu vezu koja bi nam bila od pomoći, mada
ne deluje√tako na prvi pogled. Sve što nam treba postiže se fantastičnim izvlačenjem
faktora 2 ispred korena. Apsolutno ključni trenutak u rešenju je red (1.12), dok je
nejednakost (1.13) vrlo gruba, odnosno očigledna, a njen dokaz indukcijom je stvar jed-
nostavne tehnike i ne predstavlja suštinski deo rešenja. Na kraju, pozvali smo se na 19.
498 Glava 1. Nizovi
zadatak da ne bi dvaput √
pisali istu stvar. Mogli smo i direktno, indukcijom po broju ko-
√ √
rena, da pokažemo da je 1 + 1 + ... + 1 < 2 i da na taj način dobijemo ograničenje
za niz (an ).
U prvom delu knjige, u okviru Primera 2.75, dokazali smo da niz (hn ) odred̄en sa:
1 1 1
hn = + + ... +
1 2 n
teži ka +∞. Demonstrirajmo sada kako iz ove činjenice možemo dokazati divergenciju i
drugih nizova čiji opšti članovi imaju oblik sume recipročnih vrednosti prirodnih brojeva.
26. Ispitati konvergenciju niza (xn ) odred̄enog sa:

1 1 1
xn = + + ... + .
1 4 3n − 2
Rešenje. Za niz (xn ) važi:

1 1 1 1
xn ≥ + + ... + = hn ,
1+2 4+2 (3n − 2) + 2 3
pri čemu smo sa (hn ) označili niz kao u paragrafu pre ovog zadatka. Kako hn → +∞,
sledi da i hn /3 → +∞, a kako je xn ≥ hn /3, sledi da i xn → +∞.
Komentar. Kao što vidimo, ako sabiramo recipročne vrednosti prirodnih brojeva, iako
te vrednosti teže nuli, suma koju dobijamo teži ka +∞. Sa druge strane, ako sabiramo
recipročne vrednosti kvadrata prirodnih brojeva, ili recipročne vrednosti stepena dvojke,
situacija je drugačija. Takvu pojavu možemo i slikovito objasniti: kvadrati prirodnih
brojeva (ili recimo stepeni dvojke) nisu dovoljno gusto raspored̄eni med̄u svim prirodnim
brojevima, pa njihove recipročne vrednosti dovoljno brzo postaju vrlo male i dozvoljavaju
da ih saberemo koliko god želimo, a da pritom ne dobijamo beskonačno veliki zbir.
U ovom zadatku trebalo je odrediti da li suma recipročnih vrednosti svakog trećeg
prirodnog broja konvergira (tj. da li je ovo dovoljno ,,retko biranje“ da bi suma bila
konačna). Intuitivno je jasno da ako sabiramo recipročne vrednosti svakog trećeg prirodnog
broja, dobijamo tri puta manju sumu nego da smo uzeli sve brojeve redom. Ipak, ako
neki niz teži ka +∞ i njegova trećina teži ka +∞. Upravo smo ovako i rešili zadatak.
Bilo bi potpuno analogno da smo umesto svakog trećeg birali svaki hiljaditi broj, pa bi
tako i niz odred̄en sa:
1 1 1
xn = + + ... +
1001 2001 1000n + 1
konvergirao ka +∞. Detalji se ostavljaju čitaocu za vežbu.
27. Odrediti, ukoliko postoji, graničnu vrednost niza (xn ) odred̄enog sa:
1 3 2n − 1
xn = · · ... · .
2 4 2n
Rešenje. Novi član niza (xn ) dobija se od prethodnog množenjem sa (2n − 1)/2n, tj.
važi xn /xn−1 = (2n − 1)/(2n) < 1 pa je ovaj niz opadajući. Kako je još i ograničen
odozdo nulom, sledi da niz (xn ) konvergira. Obeležimo njegovu graničnu vrednost sa x.
Dokažimo, na dva različita načina, da je x = 0.
Prvi način: Pokazaćemo ekvivalentno tvrd̄enje: niz 1/xn → +∞ (za nizove sastavl-
jene od pozitivnih članova, ovo zaista jesu ekvivalentna tvrd̄enja). Neka je
1 2 4 2n
yn = = · · ... · .
xn 1 3 2n − 1
Zapišimo yn na sledeći način:
1 1 1
yn = (1 + ) · (1 + ) · ... · (1 + ).
1 3 2n − 1
Ako bismo izmnožili sve zagrade na desnoj strani, dobili bismo izraz oblika
1 1 1 1 1
1+ + + ... + + · + ...
1 3 2n − 1 1 3
Zbog toga važi
1 1 1
yn > + + ... + .
1 3 2n − 1
Kako je
1 1 1 1
> = · ,
2k − 1 2k 2 k
imamo da je
1 1 1 1 1
yn > ( + + ... + ) = hn , za svako n ∈ N.
2 1 2 n 2
Pošto hn → +∞, sledi i hn /2 → +∞, pa i yn → +∞. Dakle 1/xn → +∞, odakle sledi
da xn → 0.
Drugi način: Dokažimo da je
√
2n − 1
xn < , za svako n > 1.
2n
Kada je n > 1 imamo:
√ √ √ √ √ √ √
1 3 2n − 1 1· 3 3· 5 2n − 3 · 2n − 1 2n − 1
xn = · · ... · = · · ... · ·
2 4 2n 2 4 2n − 2 2n
√ √ √ √
22 − 1 42 − 1 (2n − 2)2 − 1 2n − 1
= · · ... · ·
2 4 2n − 2 2n
√ √
2n − 1 2n − 1
< 1 · 1 · ... · 1 · = .
2n 2n
√
Niz ( 2n√− 1/(2n)) teži ka nuli. Zaista, opšti član ovog niza možemo zapisati i
kao: (1/2) · 2/n − 1/n2 , a pošto 2/n → 0 i 1/n2 → 0, sledi i 2/n − 1/n2 → 0, pa i
500 Glava 1. Nizovi
√
(1/2) 2/n − 1/n2 → 0. Po teoremi o dva policajca, imajući u vidu i da je 0 < xn , sledi
da xn → 0.
Komentar. Konvergenciju niza (xn ) dokazujemo gotovo trivijalno, ali graničnu vrednost
ovog niza nije toliko jednostavno naći, pa čak ni naslutiti. Za niz (xn ) važi rekurentna
veza xn = (2n − 1)/(2n) · xn−1 , ali prelaskom na graničnu vrednost u ovoj jednakosti
dobijamo x = x, tj. bilo koji broj dolazi u obzir kao granična vrednost ovog niza
(uporediti, na primer, sa slučajem u kom je niz (xn ) definisan sa:
1 · 2 · 3 · ... · n
xn = ;
3 · 5 · 7 · ... · (2n + 1)
u ovom slučaju iz rekurentne veze nedvosmisleno odred̄ujemo graničnu vrednost). Pred-

stavili smo dva različita načina za odred̄ivanje granične vrednosti ovog niza. Prvi način
sadrži lepu ideju da umesto niza xn gledamo niz recipročnih vrednosti. Ideja upravo
potiče iz pokušaja da se razlomci u izrazu za xn predstave u obliku 1 − 1/k, a zatim
da se ti izrazi izmnože. Pošto u tom slučaju imamo i sabiranje i oduzimanje, nismo u
mogućnosti da procenimo dobijeni izraz. Sa druge strane, kod 1/xn nema znaka minus
i stvari teku jednostavno. Kod drugog načina vršimo procenu niza tako što direktno
upored̄ujemo proizvod prvih n neparnih brojeva sa proizvodom prvih n parnih brojeva,
pomoću malog trika sa ,,dupliranjem“ svakog neparnog broja. Trik je, kao što se i
vidi, motivisan jednostavnom činjenicom da proizvod dva uzastopna neparna broja daje
kvadrat parnog broja koji se nalazi izmed̄u njih, ali umanjen za 1.
Na kraju ovog poglavlja osvrćemo se i na Košijev kriterijum za konvergenciju nizova.

U narednom zadatku dajemo ekvivalentan uslov tome da je niz Košijev. Umesto da se
vraćamo na definiciju, taj uslov ćemo koristiti kada za konkretan niz proveravamo da li
je Košijev.
28. Niz (an ) je Košijev ako i samo ako postoji niz (bn ) takav da bn → 0 i da je bn ≥
|an − am |, za svako n ∈ N i svako m ∈ N takvo da je m > n. Dokazati.
Rešenje. Pretpostavimo da je (an ) Košijev niz. Tada je (an ) konvergentan, pa je i

ograničen, tj. postoje realni brojevi A i B takvi da je čitav niz (an ) unutar segmenta
[A, B]. Za bilo koja dva člana niza ak i al važi |ak − al | ≤ B − A, pa je tako, za svaki
indeks k tačno sup{|ak − al | : l > k, l ∈ N} ≤ B − A, tj. supremum ovog skupa je
realan broj, za svako k. Niz (bn ) definišemo tako da je:
bn = sup{|an − am | : m > n, m ∈ N}, za svako n ∈ N.
Za niz (bn ) definisan na ovaj način važi bn ≥ |an − am | za svako n, m ∈ N i m > n.

Dokažimo da bn → 0, po definiciji. Neka je ϵ > 0 proizvoljan broj. Kako je niz (an )
Košijev, postoji n0 , tako da za svako n, m ≥ n0 važi |an − am | < ϵ/2. No, onda je, za
proizvoljno n ≥ n0 tačno sup{|an − am | : m > n, m ∈ N} ≤ ϵ/2 < ϵ, odnosno bn < ϵ,
za svako n ≥ n0 . Time je dokazano da bn → 0.
Pretpostavimo sada da su dati nizovi (an ) i (bn ) kao u tekstu zadatka i dokažimo da
je niz (an ) Košijev. Neka je ϵ > 0 proizvoljan realan broj. Pošto niz (bn ) konvergira ka
0, sledi da postoji n0 tako da za svako n ≥ n0 važi bn < ϵ. No, onda za svako n, m ≥ n0 ,
takve da je n < m, važi :
|an − am | ≤ bn < ϵ.
Dakle, niz (an ) je Košijev.
Komentar. Tvrd̄enje iz ovog zadatka predstavlja bezmalo preformulaciju definicije

Košijevog niza. Vrlo grubo rečeno: niz je Košijev kada razlike izmed̄u njegovih članova
teže nuli. Razume se da ovu frazu treba precizirati da bi postala upotrebljiva, a ovaj
zadatak je jedan od načina kako je možemo precizno iskazati. Rešenje ne sadrži bilo
kakve ideje, već samo koristi definicije navedenih pojmova.
29. Neka je (an ) ograničen niz. Dokazati da je niz (xn ) odred̄en sa:
a1 a2 an
a) xn = 1 + 2 + ... + n ;
2 2 2
a1 a2 an
b) xn = 2 + 2 + ... + 2 ;
1 2 n
konvergentan.
Rešenje. a) Pošto je niz (an ) ograničen, postoji realan broj M takav da je |an | < M , za
svako n ∈ N. Neka su m i n proizvoljni prirodni brojevi takvi da je m > n. Tada je:
a am
n+1 an+2
|xm − xn | = n+1 + n+2 + ... + m
2 2 2
|an+1 | |an+2 | |am |
≤ + n+2 + ... + m
2n+1 2( 2 )
1 1 1 1
< M · n+1 · + + ... + m−(n+1)
2 20 21 2
1 1 − 2m−n
1
= M · n+1 ·
2 1 − 21
1 1 M
< M · n+1 · = n.
2 1− 2 1 2
Kao što vidimo, za niz (bn ) odred̄en sa bn = M/2n važi da je bn > |xn − xm |, za svako
n, m ∈ N tako da je m > n. Kako 1/2n → 0, sledi da i bn → 0, pa po 28. zadatku,
zaključujemo da je niz (xn ) Košijev, a samim tim i konvergentan.
b) Neka je M realan broj kao u delu pod a). Za svako n, m ∈ N tako da je m > n
važi:

an+1 an+2 am
|xm − xn | = + + ... + 2
(n + 1)2 (n + 2)2 m
|an+1 | |an+2 | |am |
≤ + + ... + 2
(n + 1)2 (n + 2)2 m
< M |ym − yn |,
502 Glava 1. Nizovi
gde je niz (yn ) definisan sa:

1 1 1
yn = 2
+ 2 + ... + 2 .
1 2 n
Za niz (yn ) znamo da konvergira (17. zadatak, ili Primer 2.75 u prvom delu knjige),
pa je i Košijev i zbog toga postoji niz (bn ) takav da bn → 0 i bn ≥ |ym − yn | za svako
n, m ∈ N i m > n. No, onda je M · bn ≥ M |ym − yn | > |xm − xn |, za svako n, m ∈ N i
m > n, ali pošto i M · bn → 0, sledi da je niz (xn ) Košijev, pa i konvergentan.
Komentar. Ograničeni niz (an ) ne mora da bude sastavljen samo od članova istog
znaka, zbog toga niz (xn ) ne mora da bude monoton. Zato ovom zadatku ne možemo
pristupiti kao većini prethodnih zadataka. Svaki naredni član niza (xn ) se dobija tako
što nešto dodamo, ili oduzmemo od prethodnog člana, pa se niz po realnoj pravoj kreće
,,levo–desno“. Ipak možemo proceniti da su te oscilacije dovoljno male i da se članovi
niza gomilaju oko jedne tačke na realnoj pravoj. Takvu procenu pravimo na osnovu
prethodnog znanja: poznato nam je da niz (xn ) konvergira, za slučaj da je niz (an )
konstantan niz (1)n ; ovde niz (an ) nije konstantan, ali ima ograničenje, što je presudan
podatak.
U rešenju dela pod a) nismo ni u jednom trenutku iskoristili da niz (xn ) konvergira za
slučaj da je (an ) = (1)n , tako da ovaj zadatak predstavlja još jedan dokaz te već poznate
činjenice (ali bez detekcije granične vrednosti). Zbog toga smo morali da dovoljno dobro
procenimo razliku |xm − xn |. Potpuno analogno smo mogli da rešimo i deo pod b), ali
bi to onda bilo skoro prepisano rešenje Primera 2.82, s tim što je u ovom primeru niz
(an ) bio konkretno zadat, pa je i M = 1. Umesto toga, pokazali smo kako možemo rešiti
zadatak koristeći činjenicu da je za (an ) = (1)n ovaj niz konvergentan, bez razmišljanja
kako da procenimo razliku |xm − xn |. Još jedan od razloga zbog kog smo se odlučili
za ovakvo rešenje dela pod b) je taj što ovo rešenje, gotovo bez ikakve promene, može
poslužiti za dokaz narednog opštijeg tvrd̄enja:
Ako su brojevi z1 , z2 , z3 , ... pozitivni i takvi da je niz (yn ) odred̄en sa:
yn = z1 + z2 + ... + zn
konvergentan, onda je za proizvoljan ograničen niz (an ), niz (xn ) odred̄en sa:
xn = a1 z1 + a2 z2 + ... + an zn ,
takod̄e konvergentan.
1.3 Broj e i neki značajni nizovi

Broj e smo definisali kao graničnu vrednost jednog niza u prvom delu knjige u okviru
poglavlja 2.3. Zbog izuzetne važnosti ove konstrukcije, u okviru prvog zadatka ponovo
navodimo rezultate iz tog poglavlja, a za dokaz upućujemo čitaoca na pomenuto mesto
u knjizi.
1.3. Broj e i neki značajni nizovi 503
30. Neka su nizovi (xn ), (yn ) i (zn ) odred̄eni na sledeći način:

( ) ( )
1 n 1 n+1 1 1 1
xn = 1 + , yn = 1 + , zn = + + ... + .
n n 0! 1! n!
Dokazati:
a) Niz (xn ) je strogo rastući i ograničen odozgo;
b) Niz (yn ) je strogo opadajući i ograničen odozdo;
c) Važi
lim xn = lim yn (1.14)
n→∞ n→∞
i ovu graničnu vrednost obeležavamo sa e;
d) Za svako n > 1 važi:

x n < zn < e < y n , (1.15)
kao i
lim zn = e; (1.16)
n→∞
e) Za svako n ∈ N postoji θn ∈ (0, 1) tako da važi
θn
e = zn + ; (1.17)
n · n!
f) Broj e je iracionalan broj.
Rešenje. Delovi zadatka pod a), b) i c) detaljno su rešeni u prvom delu knjige, u okviru
Teoreme 2.76 i Primera 2.77.
d) Nejednakosti xn < e < yn i xn < zn dokazane su u okviru Primera 2.77 i Teoreme
2.76, redom. Dokažimo da je zn < e.
Koristeći binomnu formulu, nakon sred̄ivanja izraza, kao što je to učinjeno u dokazu
Teoreme 2.76, dobijamo:
( ) ( )( )
1 1 1 1 1 1 2
xn = + + 1− + 1− 1− + ... +
0! 1! 2! n 3! n n
( )( ) ( )
1 1 2 n−1
+ 1− 1− ··· 1 − . (1.18)
n! n n n
Ako je m fiksirani prirodan broj, za svaki prirodan broj n > m onda važi:
( )
1 1 1 1
xn > + + 1− + ... +
0! 1! 2! n
( )( ) ( )
1 1 2 m−1
+ 1− 1− ··· 1 − . (1.19)
m! n n n
504 Glava 1. Nizovi
jer izraz sa desne strane ove nejednakosti predstavlja samo deo izraza sa desne strane
jednakosti (1.18), tačnije uzimamo samo prvih m + 1 sabiraka od ukupno n + 1 sabiraka
koji u zbiru daju xn . Posmatrajmo nizove:
( ) ( )( )
1 1 1 1 1 1 2
( + )n , ( 1− )n , ( 1− 1− )n , ...,
0! 1! 2! n 3! n n
( )( ) ( )
1 1 2 m−1
( 1− 1− ··· 1 − )n , (1.20)
m! n n n
definisane za n = m + 1, m + 2, m + 3, ... . Obeležimo sa (an ) niz koji dobijemo ako
saberemo ovih m nizova. Tada je an upravo izraz sa desne strane nejednakosti (1.19),
odnosno važi xn > an , za svako n > m. Po jednom od tvrd̄enja iz poglavlja 2.1, odatle
sledi da je
lim xn ≥ lim an .
n→∞ n→∞
Granična vrednost niza (xn ) je e, a granična vrednost niza (an ) je suma graničnih vred-
nosti nizova iz (1.20). Te granične vrednosti su, redom, jednake:
1 1 1 1 1
+ , , , ..., ,
0! 1! 2! 3! m!
pa je zato granična vrednost niza (an ) upravo zm . Ovim smo dokazali da je e ≥ zm za
svaki unapred izabran prirodan broj m. Da u ovoj nejednakosti važi stroga nejednakost
sledi iz očigledne stroge monotonosti niza (zn ). Zaista, kako je niz (zn ) strogo monoton,
kada bi za neko k važilo e = zk , onda bi zk+1 bilo istovremeno i strogo veće od e (jer je
e = zk ), ali i ne veće od e, jer je zk+1 ≤ e, a to je nemoguće.
Dokazali smo da je xn < zn < e. Po teoremi o dva policajca, odavde sledi i
lim zn = e.
n→∞
e) Neka je m proizvoljan prirodan broj i dokažimo da je e ≤ zm + 1/(m · m!). Za

svaki prirodan broj n > m važi:
1 1 1
zn − zm = + + ... +
(m + 1)! (m + 2)! n!
( )
1 1 1 1
= 1+ + + ... +
(m + 1)! (m + 2) (m + 2)(m + 3) (m + 2) · ... · n
( ( )1 ( )2 ( )n−m )
1 1 1 1
≤ 1+ + + ... +
(m + 1)! m+2 m+2 m+2
( )n−m+1
1
1−
1 m+2
= ·
(m + 1)! 1
1−
m+2
1 1
< ·
(m + 1)! 1
1−
m+2
1
< , (1.21)
m · m!
pri čemu se poslednja navedena nejednakost dokazuje pravolinijski, jer je ekvivalentna

sa m(m + 2) < (m + 1)2 , što jeste tačno. Ovim smo pokazali da je za svaki prirodan broj
n > m tačno da je zn manje od (konstante) zm + 1/(m · m!). Pošto niz (zm+1 , zm+2 , ...)
takod̄e konvergira ka e, kao i niz (zn ), zaključujemo da je e ≤ zm + 1/(m · m!). Broj m
je bio proizvoljan prirodan broj, pa zbog toga za svaki prirodan broj n važi nejednakost
1
e ≤ zn + .
n · n!
Da bi pokazali da u ovoj nejednakosti važi stroga nejednakost dokažimo da niz (zn +
1/(n · n!)) strogo opada. Primetimo da je:
1 1
(zn+1 + ) − (zn + )
(n + 1) · (n + 1)! n · n!
1 1
= (zn+1 − zn ) + −
(n + 1) · (n + 1)! n · n!
1 1 1
= + −
(n + 1)! (n + 1) · (n + 1)! n · n!
n(n + 1) + n − (n + 1)2
= < 0,
n · (n + 1) · (n + 1)2
te kao što smo naveli, niz (zn + 1/(n · n!)) jeste strogo opadajući. Odatle sledi da za
svako n ∈ N važi e < zn + 1/(n · n!). Odavde direktno sledi i traženo tvrd̄enje. Naime,
kako je:
1
zn < e < z n +
n · n!
sledi da je
e − zn
0< 1 < 1.
n·n!
Ako obeležimo sa θn :
e − zn
1 = θn ∈ (0, 1)
n·n!
imamo da važi e = zn + θn /(n · n!).
f) Pretpostavimo da je e racionalan broj. Tada je e = p/q, za neke uzajamno proste
p i q i p, q ∈ N, jer je e > 0. Po dokazanom tvrd̄enju je e = zq + θq /(q · q!), gde je
θq ∈ (0, 1). Zbog toga je
p 1 1 1 θq
e= = + + ... + + .
q 0! 1! q! q · q!
Nakon množenja sa q! dobijamo:
( )
1 1 1 θq
p · (q − 1)! − q! + + ... + = .
0! 1! q! q
Sa leve strane jednakosti nalazi se ceo broj, a sa desne strane je broj iz intervala (0, 1),
što nije moguće. Zbog toga e nije racionalan broj, pa je e iracionalan.
506 Glava 1. Nizovi
Komentar. Ovaj zadatak je više teorijskog nego problemskog karaktera. Med̄utim,

njegovo rešenje sadrži mnoge zanimljive korake na koje treba skrenuti pažnju.
Pod̄imo od uobičajene greške koja se pravi u vezi sa graničnom vrednošću niza (xn ).
Ona izgleda otprilike ovako: ,,Pošto 1/n → 0, onda 1 + 1/n → 1, pa sledi da je xn
zapravo jednako xn = 1n . Zbog toga je granična vrednost niza (xn ) jednaka 1“. Ovakvo
razmišljanje je potpuno pogrešno, a pojasnimo i zašto. U izrazu koji odred̄uje opšti član
nekog niza ne smemo zameniti samo neke delove izraza graničnom vrednošću, a ostale
delove ostaviti netaknutim. Ako zamišljamo da n postaje beskonačno veliko, to moramo
uraditi za svako pojavljivanje slova n u izrazu istovremeno, a ne samo na onim mestima
na kojima nama odgovara. Primera radi, ako je niz (cn ) definisan sa:
1 √
cn = · n2 + 1,
n
granična vrednost ovog niza jednaka je 1. Ako bismo uradili ovako nešto: ,,Pošto 1/n →
0, sledi: √
lim cn = lim 0 · n2 + 1 = 0“,
n→∞ n→∞
dobili bismo besmislicu. Isto tako je besmisleno pomisliti da je niz (xn ) ,,isto što i“ niz
(1n ), koji trivijalno konvergira ka 1. Dakle, moramo da povećavamo n i u osnovi: 1 + n1 ,
ali i u izložiocu. U tom slučaju dobijamo da je granična vrednost niza (xn ) ,,otprilike“ 1∞ .
Odavde ništa ne zaključujemo, jer kao što znamo: ,,Jedan na beskonačno je neodred̄en
izraz“. Šta ova fraza zapravo znači, pojasnićemo u narednom zadatku.
Vrlo lepu ideju možemo videti kod nejednakosti (1.19) i (1.21). Iz jednakosti (1.18) za
n > 1 direktno sledi da je xn < zn , ali iz ove nejednakosti ne možemo zaključiti da je zn <
e za svako n. Sa druge strane, ako fiksiramo izvestan broj sabiraka u izrazu iz jednakosti
(1.18) dobijamo nejednakost (1.19) u kojoj možemo preći na graničnu vrednost jer je
broj sabiraka sa desne strane fiksiran. Ideju iz nejednakosti (1.21) možemo primeniti na
bilo koji niz kod kog možemo na sličan način proceniti razliku dva člana. Kao vežbu
preporučujemo čitaocu sledeći problem: Dokazati da za svako n postoji θn ∈ (0, 1), tako
da je:
1 1 1 θn π2
+ + ... + + = ,
12 22 n2 n 6
pritom smatrati poznatim da niz sa opštim članom 1/12 + 1/22 + ... + 1/n2 teži ka π 2 /6.
Nekoliko puta u ovom rešenju imali smo slučaj da su članovi jednog niza strogo manji
od odgovarajućih članova drugog niza, a na osnovu toga mi zaključujemo o poretku
graničnih vrednosti tih nizova. Važno je obratiti pažnju da, iako članovi jednog niza
mogu biti strogo veći od članova drugog niza, granične vrednosti ta dva niza mogu biti
jednake. O ovome je bilo više reči u poglavlju 2.1.
Pored toga da je broj e iracionalan, broj e je takod̄e i transcedentan realan broj.
To znači da ne postoji polinom sa racionalnim koeficijentima čija je jedna nula broj e.
Dokaz te činjenice zainteresovani čitalac može pronaći u [16], a od matematičkog aparata
biće mu potrebni elementi diferencijalnog i integralnog računa, kao i elementarna teorija
brojeva.
Na kraju, napomenimo i to da je teško preceniti važnost konstante e ne samo u
razvoju matematičke teorije, već i u nauci uopšte. Fantastično je kako jedan broj koji
dobijemo kao graničnu vrednost niza koji ni po čemu ne deluje posebno, ima toliko
uticaja na rezultate u skoro svakoj, prirodnoj ili društvenoj, nauci. Kao primer iz naše
sfere interesovanja, navodimo jedan zanimljiv identitet:
eiπ + 1 = 0.
Razume se da ova jednakost zahteva nekakvo pojašnjenje (šta uopšte znači stepenovanje
kompleksnim brojem?), ali kakvo god to pojašnjenje bilo, vrlo je interesantna pojava da
ovoliko fundamentalnih matematičkih konstanti budu spojene u jedan jednostavan izraz.
Naredni zadatak daje odgovor na sledeće pitanje: ako niz (an ) tezhi ka a, a niz (bn )
ka b, da li niz (abnn ) tezhi ka ab ? U zadatku su nabrojani svi mogući slučajevi, ali se svi
rešavaju analognim postupcima. Pri rešavanju ovog zadatka koristićemo osobine funkcija
x 7→ ln x i x 7→ ex opisane u 4. i 5. zadatku, kao i neprekidnost ovih funkcija na svojim
domenima. Takod̄e, skrećemo pažnju na oznaku koju do sada nismo koristili (a koja je
prirodna): ako su a, b ∈ R i a < b, tada sa [a, b), (a, b] i [a, b] označvamo, redom, skupove
{a} ∪ (a, b), (a, b) ∪ {b} i {a} ∪ (a, b) ∪ {b}.
31. Neka niz pozitivnih brojeva (an ) tezhi ka a i neka niz realnih brojeva (bn ) tezhi ka
b, pri čemu su a, b ∈ R. Dokazati:
a) Ako je a ∈ (0, +∞), b ∈ R, tada je lim abnn = ab ;

n→∞
b) Ako je a ∈ (0, 1), b = +∞, tada je lim abnn = 0;

n→∞
c) Ako je a ∈ (1, +∞), b = +∞, tada je lim abnn = +∞;

n→∞
d) Ako je a ∈ (0, 1), b = −∞, tada je lim abnn = +∞;

n→∞
e) Ako je a ∈ (1, +∞), b = −∞, tada je lim abnn = 0;

n→∞
f) Ako je a = 0, b ∈ (0, +∞], tada je lim abnn = 0;

n→∞
g) Ako je a = 0, b ∈ [−∞, 0), tada je lim abnn = +∞;

n→∞
h) Ako je a = +∞, b ∈ (0, +∞], tada je lim abnn = +∞;

n→∞
i) Ako je a = +∞, b ∈ [−∞, 0), tada je lim abnn = 0.

n→∞
Rešenje. U svim delovima rešenja posmatraćemo niz (bn · ln an ), koji je proizvod niza
(bn ) i (ln an ). Opšti član niza (abnn ) dobija se kao:
ebn · ln an = eln an = abnn .

bn
508 Glava 1. Nizovi
a) Pošto niz (an ) konvergira ka a ∈ (0, +∞), niz (ln an ) konvergira ka ln a. Zato niz
(bn · ln an ) konvergira ka b · ln a. Prema tome, niz (ebn · ln an ) konvergira ka eb · ln a = ab .
Dakle, niz (abnn ) konvergira ka ab .
b) Pošto niz (an ) konvergira ka a ∈ (0, 1), niz (ln an ) konvergira ka ln a, pri čemu je
ln a < 0. Niz (bn ) teži ka +∞, a ln a < 0, pa niz (bn · ln an ) teži ka −∞. Kako je e > 1,
sledi da niz (ebn · ln an ) konvergira ka 0, tj. niz (abnn ) konvergira ka 0.
c) Pošto niz (an ) konvergira ka a ∈ (1, +∞), niz (ln an ) konvergira ka ln a, pri čemu
je ln a > 0. Niz (bn ) teži ka +∞, a ln a > 0, pa niz (bn · ln an ) teži ka +∞. Kako je
e > 1, sledi da niz (ebn · ln an ) teži ka +∞, tj. niz (abnn ) teži ka +∞.
d) Pošto niz (an ) konvergira ka a ∈ (0, 1), niz (ln an ) konvergira ka ln a, pri čemu je
ln a < 0. Niz (bn ) teži ka −∞, a ln a < 0, pa niz (bn · ln an ) teži ka +∞. Kako je e > 1,
sledi da niz (ebn · ln an ) teži ka +∞, tj. niz (abnn ) teži ka +∞.
e) Pošto niz (an ) konvergira ka a ∈ (1, +∞), niz (ln an ) konvergira ka ln a, pri čemu
je ln a > 0. Niz (bn ) teži ka −∞, a ln a > 0, pa niz (bn · ln an ) teži ka −∞. Kako je
e > 1, sledi da niz (ebn · ln an ) konvergira ka 0, tj. niz (abnn ) konvergira ka 0.
f) Ako an → 0, onda ln an → −∞. Niz (bn ) konvergira ka pozitivnom realnom broju,
ili ka +∞. U oba slučaja, niz (bn · ln an ) teži ka −∞. Pošto je e > 1, imamo da niz
(ebn · ln an ) konvergira ka 0, tj. niz (abnn ) konvergira ka 0.
g) Analogno kao u delu pod b), pošto niz (bn ) tezhi ka negativnom realnom broju,
ili ka −∞, sledi da niz (bn · ln an ) teži ka +∞. Zbog toga, niz (ebn · ln an ) teži ka +∞,
tj. niz (abnn ) teži ka +∞.
h) Ako an → +∞, onda ln an → +∞. Niz (bn ) tezhi ka pozitivnom realnom broju,
ili ka +∞. U oba slučaja, niz (bn · ln an ) teži ka +∞. Pošto je e > 1, imamo da niz
(ebn · ln an ) teži ka +∞, tj. niz (abnn ) konveriga ka +∞.
i) Analogno kao u delu pod d), pošto niz (bn ) tezhi ka negativnom realnom broju, ili
ka −∞, sledi da niz (bn · ln an ) teži ka −∞. Zbog toga, niz (ebn · ln an ) konvergira ka 0,
tj. niz (abnn ) konvergira ka 0.
Komentar. Najpre komentarišemo rešenje zadatka. U ovom rešenju postoji samo jedan
značajan korak, a to je prelazak sa niza (abnn ) na niz (bn · ln an ) koristeći eksponencijalnu
i logaritamsku funkciju. Time prelazimo na proizvod nizova sa kojim znamo šta da
radimo, umesto na početnu situaciju u kojoj je jedan niz ,,stepenovan“ drugim nizom.
Naravno, nebitno je da to bude baš broj e, potpuno isti efekat smo mogli da postignemo
recimo pomoću logaritma sa osnovom 2 i funkcijom x 7→ 2x . Za ostatak rešenja samo
koristimo osobine ovih funkcija. Ova transformacija je vrlo značajna, na nju nailazimo i
u drugim sličnim situacijama, recimo pri traženju granične vrednosti ili izvoda funkcije
oblika f (x)g(x) , itd.
Možemo primetiti da se i u nekim drugim slučajevima, a ne samo u onom pod a), kao
granična vrednost dobija upravo ab . Recimo, ako je a = 0, a b pozitivan realan broj (što je
obuhvaćeno delom pod f) ), tada takod̄e abnn → ab , jer je 0b = 0. Ostale slučajeve možemo
takod̄e zapisati u obliku ab , ali samo simbolično. Tako recimo dobijamo: a+∞ = +∞,
za a ∈ (1, +∞), dok je a+∞ = 0, za a ∈ (0, 1); takod̄e, možemo simbolično zapisati i
0+∞ = 0, dok 0−∞ = +∞, kao i +∞−∞ = 0, itd.
Obratimo sada pažnju na slučajeve koji nisu obuhvaćeni u tvrd̄enjima ovog zadatka.
To su slučajevi kada je par (a, b) jednak nekom od sledećih parova:
(0, 0), (1, +∞), (1, −∞), (+∞, 0),
ili, simbolično zapisano, kada je ab jednako:
00 , 1∞ , (+∞)0 .
U prvom delu knjige, u poglavlju 2.1, govorili smo o neodred̄enostima različitih oblika:
∞ − ∞, 0 · ∞, ∞/∞, 0/0, a ovom prilikom proširujemo tu listu. Na primer, ako niz
pozitivnih brojeva (an ) konvergira ka 1, a niz (bn ) teži ka +∞ ili ka −∞, tada za limes
lim abn kažemo da predstavlja neodred̄enost oblika 1∞ , dok za izraz abnn kažemo da je
n→∞ n
neodred̄en izraz oblika 1∞ kada n → +∞. Analogno, imamo i neodred̄enosti oblika
00 i (+∞)0 . Ponovimo još jednom, u svetlu novih neodred̄enosti, zbog čega koristimo
sintagmu, recimo, neodred̄enost oblika 1∞ . Naravno, iz istih razloga koristimo ovakvu
sintagmu i za 00 i (+∞)0 .
Ako niz (an ) konvergira ka 1, a niz (bn ) teži ka +∞ (ili ka −∞), u opštem slučaju,
ne možemo ništa reći o konvergenciji niza (abnn ). Naglašavamo, u opštem slučaju. To ne
znači da taj niz nema graničnu vrednost. To znači da egzistenciju limesa niza (abnn ) i
konkretnu vrednost tog limesa ne možemo utvrditi jedino na osonvu činjenice da niz (an )
konvergira ka 1, a niz (bn ) teži ka +∞, kao što bi mogli u slučaju da, primera radi, niz
(an ) konvergira ka 2, a niz (bn ) konvergira ka 3 (u tom slučaju, ništa dalje ne moramo da
znamo o nizovima (an ) i (bn ) da bi zaključili da niz (abnn ) konvergira ka 23 ). Zbog toga
kažemo da je limes lim abnn neodred̄enost oblika 1∞ , jer moramo uzeti u razmatranje i
n→∞
ostale informacije o nizovima (an ) i (bn ) pored njihovih graničnih( vrednosti
) da bi ispitali
b n 1 n
karakter konvergencije niza (an ). Recimo, limesi nizova (1 ) i ( 1 + n ) predstavljaju
n
neodred̄enosti oblika 1∞ , ali pažljivijim razmatranjem ovih nizova dolazimo do odgovora

na pitanje da li oni konvergiraju i ka čemu: prvi niz je zapravo konstantan niz (1)n i on,
bez ikakve dileme, konvergira ka 1; o drugom nizu je već bilo reči i kao što smo videli i
on je konvergentan, a njegova granična vrednost je broj iz intervala (2, 3).
Na kraju navodimo da smo u tekstu zadatka pretpostavili da su članovi niza (an )
pozitivni i zato je a ∈ [0, +∞]. U slučaju da članovi niza (an ) budu i negativni, niz
(bn ) ne može biti sastavljen od proizvoljnih realnih brojeva, već to moraju biti celi ili
neki racionalni brojevi. Ovakve situacije ćemo razrešavati na licu mesta, a one će se, po
pravilu, svoditi na neke od ovih ovde opisanih.
U poglavlju 3.1, u Primeru 3.17 dokazano je da za proizvoljan niz (an ) koji konvergira
bilo ka +∞ ili −∞ važi: ( )
1 an
lim 1 + = e.
n→∞ an
Podrazumevamo da je niz (an ) takav da je izraz (1 + 1/an )an definisan za svako n. Čak
i da nije, pod uslovom da an → ±∞, ovaj izraz je definisan za svako dovoljno veliko
n, pa u tom slučaju prvih nekoliko članova za koje ovaj izraz ne može da se definiše
zanemarujemo i posmatramo samo od onog indeksa kada ovaj izraz ima smisla.
510 Glava 1. Nizovi
32. Uz detaljno obrazloženje svakog koraka, odrediti, ako postoji, graničnu vrednost
niza (xn ) odredjenog sa:
( )
n + 5 5n
a) xn = ;
n − 1, 5
( ) 2
n + 5 5n
b) xn = ;
n − 1, 5
( )
1 n
c) xn = 1 − ;
n
( ) n24 +4
n3 + 3 n +n
d) xn = ;
n3 + n
( ) 2n2 +3
2n + 3 n+1
e) xn = .
n+1
Rešenje. a) Opšti član niza (xn ) možemo zapisati kao:

( ) n−1,5  n−1,5
6,5
·5n
6,5
1
xn =  1 + n−1,5
 .
6,5
Neka su nizovi (an ) i (bn ) odred̄eni sa:

( ) n−1,5
6,5
1 6, 5
an = 1+ i bn = · 5n.
n−1,5
6,5
n − 1, 5
U tom slučaju, niz (xn ) je zapravo niz (abnn ). Niz ((n − 1, 5)/6, 5) teži ka +∞. Zaista,
pošto niz (n) teži ka +∞, sledi da i niz (n/6, 5) teži ka +∞, pa i niz (n/6, 5 − 1, 5/6, 5)
teži ka +∞, kao razlika niza koji teži ka +∞ i konstantnog niza. Zbog toga niz (an )
konvergira ka e. Opšti član niza (bn ) možemo zapisati kao:
32, 5
bn = .
1 − 1,5
n
Niz (1 − 1, 5/n) konvergira ka 1 − 1, 5 · 0 = 1, jer niz (1)n kovnergira ka 1, a niz (1/n)

konvergira ka 0. Zbog toga niz (bn ), kao količnik konstantnog niza (32, 5)n i niza koji
konvergira ka 1, konvergira ka 32, 5. Najzad, na osnovu 31. zadatka zaključujemo da niz
(xn ), budući jednak nizu (abnn ), konvergira ka e32,5 .
b) Kao u delu pod a), posmatramo nizove (an ) i (bn ) koji su u ovom slučaju definisani
sa:
( ) n−1,5
6,5
1 6, 5
an = 1 + n−1,5 i bn = · 5n2 .
6,5
n − 1, 5
Niz (an ) konvergira ka e, kao što smo dokazali u delu pod a), a dokažimo da niz (bn ) teži
ka +∞. Niz (bn ) je proizvod niza (32, 5n/(n − 1, 5)) i niza (n). Za prvi niz, kao u delu
pod a), dokazujemo da kovnergira ka 32, 5, a drugi niz teži ka +∞. Zbog toga njihov
proizvod teži ka +∞. Dakle niz (bn ) teži ka +∞ pa na osnovu 31. zadatka, sledi da niz
(xn ) teži ka +∞.
c) Opšti član niza (xn ) predstavimo kao:
[( ) ]−1
1 −n
xn = 1+ .
−n
Pošto niz (−n) teži ka −∞, sledi da niz ((1 + 1/(−n))−n ) konvergira ka e, a niz (xn ) čiji
su članovi jednaki recipročnim vrednostima ovog niza, konvergira ka 1/e.
d) Za n ̸= 3 važi:
n3 + 3 n3 + 3 − (n3 + n) + (n3 + n) 3−n 1

3
= 3
=1+ 3 = 1 + n3 +n ,
n +n n +n n +n − n−3
pa opšti član niza (xn ), za n > 3, možemo zapisati kao:
− n − 3 · n + 4
4

 − n3+n n3 + n n2 + n
 
n−3 

 1  
1 +   .
 n +n
3 
 − 
 n−3 
Neka su nizovi (an ) i (bn ) indeksirani od n = 4 i definisani sa:
( )− n3 +n
1 n−3
n − 3 n4 + 4
an = 1+ 3 i bn = − · .
− nn−3
+n n3 + n n2 + n
Tada je niz (x4 , x5 , x6 , ...) jednak nizu (abnn ), a razume se da se karakter konvergencije
ovog niza poklapa sa karakterom konvergencije niza (xn ), pa ovu razliku nećemo ni
naglašavati u daljem tekstu. Niz (an ) konvergira ka e. Zaista, niz ((n3 + n)/(n − 3)),
jednak je nizu ((n2 + 1)/(1 − 3/n)), koji je proizvod niza (n2 + 1) i niza 1/(1 − 3/n).
Prvi tezhi ka +∞, a drugi ka 1. Dakle, niz ((n3 + n)/(n − 3)) teži ka +∞, pa niz
(−(n3 + n)/(n − 3)) teži ka −∞. Zbog toga niz (an ) kovnergira ka e.
Niz (bn ) konvergira ka −1. Zaista, opšti član niza (bn ) možemo zapisati i kao:
( )( )
3 4
1− 1+ 4
n n
−( )( ).
1 1
1+ 2 1+ 3
n n
512 Glava 1. Nizovi
Nizovi (1−3/n), (1+4/n4 ), (1+1/n2 ) i (1+1/n3 ) svi konvergiraju ka 1 jer su svi suma
konstantnog niza (1)n i jednog nula–niza. Niz (bn ) dobijamo kao količnik dva niza koja
su proizvodi od po dva od navedena četiri niza, pomnožen sa −1. Zbog toga, niz (bn )
konvergira ka −1. Najzad, koristeći 31. zadatak zakljuchujemo da niz (xn ) konvergira
ka e−1 .
e) Neka su nizovi (an ) i (bn ) definisani sa:
2n + 3 2n2 + 3
an = i bn = .
n+1 n+1
Dokažimo da niz (an ) konvergira ka 2, a niz (bn ) teži ka +∞. Odatle će, na osnovu 31.
zadatka, slediti da niz (xn ) teži ka +∞.
Opšti član niza (an ) možemo zapisati i kao:
3
2+ n
an = 1.
1+ n
Dakle, niz (an ) je količnik jednog niza koji konvergira ka 2 i niza koji konvergira ka 1.
Zbog toga niz (an ) konvergira ka 2. Sa druge strane, opšti član niza (bn ) možemo zapisati
kao:
2n + n3
bn = .
1 + n1
Dakle, niz (bn ) je proizvod niza (2n + 3/n) i niza (1/(1 + 1/n)). Prvi niz teži ka +∞,
drugi niz konvergira ka 1. Zato niz (bn ) teži ka +∞. Dakle, niz (xn ) teži ka +∞.
Komentar. Iz ovog zadatka stičemo utisak kako bi tražili graničnu vrednost bilo kog
niza oblika:
( ) S(n)
P (n) T (n)
,
Q(n)
pri čemu su P, Q, S i T polinomi i P i Q su istog stepena. Ako P i Q nemaju isti vodeći
koeficijent njihov količnik (P (n)/Q(n)) konvergira ka broju različitom od 1, kao što je bio
slučaj u zadatku e). Tada vodeći se rezultatom iz 31. zadatka jednostavno dolazimo do
zaključka kolika je tražena granična vrednost. Ukoliko P i Q imaju isti vodeći koeficijent,
tada (P (n)/Q(n)) konvergira jedinici i u tom slučaju zapisujemo količnik P (n)/Q(n) kao
1
1+ Q(n)
,
R(n)
a izložilac S(n)/T (n) zapisujemo kao

( )
Q(n) R(n) S(n)
· · .
R(n) Q(n) T (n)
Dalje je postupak jasan. Razume se da situacija ne bi bila naročito drugačija√ako funkcije

P, Q, S i T nisu polinomske, već sadrže i necelobrojne stepene, poput n 2 ili recimo
√3
n + 1. Štaviše, funkcije P i Q mogu biti i stepene, logaritamske, trigonometrijske,
ideja ostaje ista, dok god je granična vrednost niza (P (n)/Q(n)) jednaka 1.
Svi primeri u ovom zadatku sem onog pod e) bili su oblika 1∞ . Uvek treba proveriti
da li je zaista neophodno da vršimo nekakve transformacije, kao što je bilo pod a), b), c)
i d), ili je možda granična vrednost koja se traži zapravo vrlo očigledna i direktno sledi
iz 31. zadatka, kao što je bilo u primeru pod e).
U narednom zadatku videćemo nekoliko primera koji se rade na sličan način, ali nisu
u pitanju polinomske funkcije. Takod̄e, nećemo tako detaljno objašnjavati svaki korak
kao u ovom primeru, jer će akcenat biti na drugim stvarima.
33. Odrediti, ako postoji, graničnu vrednost niza (xn ) odred̄enog sa:
( )n
1 + 3n 2
a) xn = ;
3n
( 2 )n2 +sin n
n + arctg n
b) xn = ;
n2 + 1
c) xn = (logn (2n))log2 n ;
( ) −1 (n+1)π
(n + 1)π cos 2n
d) xn = 1 + ctg ;
2n
pri čemu se podrazumeva da je niz (xn ) definisan počevši od onog indeksa od kog dati
izraz ima smisla. U svim slučajevima, navesti barem jedan takav indeks.
Rešenje. a) Za svaki prirodan broj n opšti član niza (xn ) možemo zapisati kao:
2n
[( ) n]
1 3 3n
xn = 1+ n .
3
Neka su nizovi (an ) i (bn ) definisani sa:
( ) n
1 3 2n
an = 1 + n i bn = .
3 3n
Pošto 3n → +∞, niz (an ) teži ka e. Sa druge strane, niz (bn ) jednak je ((2/3)n ), pa kako
je 2/3 < 1, sledi da niz (bn ) teži ka 0. Dakle, po 31. zadatku, niz (xn ) teži ka e0 = 1.
b) Funkcija x 7→ arctg x je strogo rastuća i arctg(π/4) = 1, pa je za svaki prirodan
broj n > π/4, dakle za svaki prirodan broj n, tačno arctg n > 1. Zato, za svako n ∈ N,
možemo zapisati xn kao:
 2+1
 arctg n − 1 · (n2 + sin n)
  n n2 + 1
 
arctg n − 1 

 1  
xn =  
1 + n2 + 1 
 

 
 arctg n − 1 
514 Glava 1. Nizovi
Neka su nizovi (an ) i (bn ) definisani sa:
  n2 + 1
arctg n − 1
 1  arctg n − 1
an = 
1 +
 i bn = · (n2 + sin n).
n2 +1  n2 + 1
arctg n − 1
Pošto (arctg n) teži ka π/2, niz (arctg n − 1) teži ka π/2 − 1, a niz 1/(arctg n − 1) teži ka
1/(π/2 − 1). Pošto niz n2 + 1 → +∞, sledi da niz ((n2 + 1)/(arctg n − 1)) teži ka +∞, pa
niz (an ) teži ka e. Niz (bn ) možemo da posmatramo kao proizvod dva niza: (arctg n − 1)
i ((n2 + sin n)/(n2 + 1)). Prvi konvergira ka π/2 − 1, a drugi niz konvergira ka 1, što bi
se dokazalo analogno sa rešenjem 9. zadatka. Zbog toga niz (bn ) konvergira ka π/2 − 1.
Dakle, niz (xn ) konvergira ka eπ/2−1 .
c) Izraz kojim je odred̄en xn definisan je za svako n ≥ 2, jer je za n ≥ 2 broj logn (2n)
pozitivan. Za n ≥ 2 važi:
1
logn (2n) = logn 2 + logn n = 1 + ,
log2 n
pa imamo da je
1 log2 n
xn = (1 + ) .
log2 n
Kako niz (log2 n) teži ka +∞, sledi da niz (xn ) teži ka e.
d) Za svako n > 1 važi
1 n+1
< < 1,
2 2n
pa je
(n + 1)π π
∈ ( , π).
2n 2
Funkcija x 7→ ctg x definisana je na ovom intervalu i na njemu je strogo opadajuća, a
funkcija x 7→ cos x je različita od nule na ovom intervalu. Ostalo je još da ispitamo
pozitivnost izraza
(n + 1)π
1 + ctg , (1.22)
2n
da bi utvrdili da ga je moguće stepenovati. Budući da je
(n + 1)π 1 1
= π+ π,
2n 2 2n
i da je funkcija x 7→ ctg x opadajuća na navedenom intervalu imamo da je, za n > 2:
(2 + 1)π (n + 1)π
−1 = ctg < ctg < 0,
2·2 2n
pa je za n > 2 vrednost izraza (1.22) pozitivna, dok je za n = 2 vrednost ovog izraza
jednaka 0. Dakle, izraz kojim je definisan xn ima smisla za svako n > 1.
Kako su funkcije x 7→ tg x, x 7→ ctg x, x 7→ sin x i x 7→ cos x definisane i različite od

nule na otvorenom intervalu (π/2, π), opšti član niza (xn ) možemo zapisati ovako:
  1
tg (n + 1)π sin 2n
(n+1)π

 2n 
 
 1  
xn = 1 +   .
 (n + 1)π 
 tg 
2n
Niz ((n + 1)/(2n)) teži ka 1/2, pa zato ((n + 1)π/(2n)) teži ka π/2. Zbog toga niz
(tg((n + 1)π/(2n))) teži ka +∞, dok niz (sin((n + 1)π/(2n))) teži ka 1. Analogno kao u
primerima do sada, zaključujemo da niz (xn ) konvergira ka e1 = e.
Komentar. Kao što vidimo, za razliku od prethodnog zadatka, ovde ne radimo sa

polinomskim funkcijama. Ipak, postupak ostaje isti i prilično pravolinijski. Ono što je
bilo važno u primerima u okviru ovog zadatka jeste analizirati date izraze i osigurati se
da transformacije koje vršimo zaista imaju smisla. Čitalac koji nije ubed̄en u važnost
ovakve, ponekad zamorne, analize, neka obrati posebnu pažnju na zadatak 42.
U narednim zadacima, sem graničnim vrednostima, bavićemo se procenama i upored̄ivanjima

raznih veličina. Često ćemo koristiti nejednakosti:
( ) ( )
1 n 1 n+1
1+ <e< 1+ , (1.23)
n n
a ponekad će ove nejednakosti, na vrlo zanimljiv način, pomoći da razrešimo probleme
koji na prvi pogled nisu povezani sa ovim poglavljem.
34. Dokazati da za svaki prirodan broj n važi:

( )
1 n 3
e− 1+ < .
n n
Rešenje. Iz (1.23) imamo da je (1 + 1/n)n+1 > e, pa je zbog toga razlika e − (1 + 1/n)n

manja od razlike (1 + 1/n)n+1 − (1 + 1/n)n . Kako je
( ) ( ) ( ) ( )
1 n+1 1 n 1 n 1
1+ − 1+ = 1+ · 1+ −1
n n n n
( )n
1 1
= 1+ ·
n n
1 3
< e· < ,
n n
sledi i tvrd̄enje iz zadatka.
516 Glava 1. Nizovi
Komentar. Ovaj zadatak daje nam jednu procenu razlike izmed̄u broja e i broja (1 +
1/n)n . Drugim rečima, govori nam za koliko smo ,,omašili“ ako broj e izračunamo kao
(1+1/n)n . Dokaz tvrd̄enja je jednostavan, budući da koristimo jedino nejednakost (1.23)
i nikakve druge (izvedene) procene.
35. Šta je veće:

nn+1 ili (n + 1)n ?
Rešenje. Za n = 1 i n = 2 veće je (n+1)n nego nn+1 što utvrd̄ujemo direktnom proverom.

Za sve ostale prirodne brojeve, veće je nn+1 nego (n + 1)n . Zaista, za svako n ≥ 3 važi:
( )
1 n
n≥3>e> 1+ ,
n
odakle, množenjem sa nn , dobijamo nn+1 > (n + 1)n .
Komentar. Kao što vidimio, broj e može biti od pomoći i u nalaženju odgovora na
ovakva interesantna pitanja, koja nemaju mnogo veze sa konvergentnim nizovima. Često
zaboravaljmo da je izraz (1 + 1/n)n zapravo jednak sa:
(n + 1)n
,
nn
koji izgleda malo ,,prirodnije“, tj. predstavljen je kao količnik dva prirodna broja.
Takod̄e, nejednakosti iz (1.23) možemo zapisati kao (n+1)n < e·nn i e·nn+1 < (n+1)n+1 ,
koje više asociraju na to da se broj e zapravo javlja u upored̄ivanju nekih prirodnih bro-
jeva. Ovaj zadatak bi trebalo da bude mali podsetnik na tu činjenicu.
36. Dokazati da za svaki prirodan broj n važe nejednakosti:

( n )n ( n )n
< n! < e · .
e 2
Rešenje. Obe nejednakosti c1emo dokazati na dva načina. Dokazujemo prvo levu nejed-
nakost.
Prvi način: Dokazaćemo datu nejednakost matematičkom indukcijom po n. Za n = 1
nejednakost je očigledna. Dokažimo sada da iz pretpostavke da nejednakost važi za n
sledi da ona važi i za n + 1. To će kompletirati naš dokaz matematičkom indukcijom.
Imamo da je:
( ) ( )
n + 1 n+1 1 ( n )n n+1 n
= · · · (n + 1)
e e e n
( )
1 1 n ( n )n
= · 1+ · · (n + 1)
e n e
( )n
< 1 · n! · (n + 1) (e > 1 + n1 i induktivna pretpostavka)
= (n + 1)!
čime smo kompletirali dokaz nejednakosti.

Drugi način: Pošto je e > (1 + 1/n)n za svako n ∈ N, imamo:
( )
1 1 21
e > 1+ = 1
1 1
( )2
1 32
e > 1+ = 2
2 2
( )3
1 43
e > 1+ = 3
3 3
..
. ( )
1 n (n + 1)n
e > 1+ = .
n nn
Ako pomnožimo ovih n nejednakosti, dobijamo
(n + 1)n
en > .
n!
Iz poslednje nejednakosti sledi:
(n + 1)n ( n )n
n! > > .
en e
Dokazujemo sada desnu nejednakost.
Prvi način: Dokazaćemo datu nejednakost matematičkom indukcjom po n. Za n = 1
nejednakost važi jer je e > 2. Dokažimo sada da ako data nejednakost važi za n, to
implicira da ona važi i za n + 1. Imamo da je:
( ) ( n )n (n + 1)n · (n + 1) 1
n + 1 n+1
e· = e· · ·
2 2 nn 2
( n )n ( )n
1 1
= e· · 1+ · · (n + 1).
2 n 2
Iz induktivne hipoteze sledi da je e · (n/2)n > n!, a iz monotonosti niza ((1 + 1/n)n ) (30.
zadatak) sledi da je (1 + 1/n)n ≥ (1 + 1/1)1 = 2. Zbog toga sledi:
( ) ( n )n ( )
n + 1 n+1 1 n 1
e· = e· · 1+ · · (n + 1)
2 2 n 2
> n! · 1 · (n + 1)
= (n + 1)!
čime smo kompletirali dokaz nejednakosti matematičkom indukcijom.

Drugi način: Pošto je e > (1 + 1/n)n , sledi:
( n )n ( )
1 n ( n )n
( )
n+1 n
e· > 1+ · = .
2 n 2 2
518 Glava 1. Nizovi
Sa druge strane, ako primenimo nejednakost izmed̄u aritmetičke i geometrijske sredine

na brojeve 1, 2, ..., n, dobijamo:
( )
1 + 2 + ... + n n
≥ 1 · 2 · ... · n = n!. (1.24)
n
Pošto je 1 + 2 + ... + n = n(n + 1)/2, sledi da je
1 + 2 + ... + n n+1
= ,
n 2
prema tome iz (1.24) sledi: ( )n
n+1
≥ n!.
2
Dakle, važi ( )n
( n )n n+1
e· > ≥ n!
2 2
što je i trebalo dokazati.
Komentar. Prvo dajemo komentar o tvrd̄enju iz zadatka. Očito je:

n! = 1 · 2 · 3 · ... · n < n · n · n · ... · n = nn ,
kada je n > 1. Pitanje je da li možemo da pronad̄emo konstantu c tako da n! ,,što bolje“
predstavimo kao:
n n n n
· · · ... · ,
c c c c
za dovoljno velike brojeve n. Ovaj zadatak daje nekakav odgovor na to pitanje. Mnogo
konkretniji odgovor na to pitanje daje sledeća tzv. Stirlingova formula, koja kaže da je:
n!
lim √ ( n )n = 1.
n→∞
2πn ·
e
Pošto je:
n! n! n!
( n )n = √ = (
√ n )n+1/2
√ ,
√ √ 1 e
2πn · 2π · n · n · n ·
n √ 2πe ·
e e e e
zaključujemo
√ da se n! ponaša kao (n/e)n+1/2 , do na multiplikativnu konstantu koja
iznosi 2πe. Ovo je još jedan fantastičan rezultat koji povezuje brojeve e i π. Dokaz
ovog tvrd̄enja nije jednostavan, a može se naći u [11].
Obratimo pažnju sada na rešenje našeg problema. Dokazi indukcijom za obe nejed-
nakosti su relativno pravolinijski. Bilo je dovoljno veštački stvoriti izraz iz induktivne
hipoteze i onda proceniti ,,korekciju“:
( ) ( n )n ( )
n + 1 n+1 1 n+1 n
= · · · (n + 1)
e | e{z } e n
| {z }
izraz iz induktivne hipoteze korekcija
( )n+1 ( n )n
n+1 (n + 1)n · (n + 1) 1
e· = e· · · .
2 | {z2 } | nn{z 2}
izraz iz induktivne hipoteze korekcija
Pitanje je zašto uopšte probati da se ove nejednakosti dokažu indukcijom, kada uopšte
nije očigledno (pre nego da bilo šta zapišemo) da ćemo u tome i uspeti. Odgovor na to
pitanje glasi: zato što je uobičajeno da za tvrd̄enje koje treba da važi za svaki prirodan
broj pokušamo dokaz matematičkom indukcijom, čak iako nam uspeh nije očigledan.
Interesantni i manje očigledni su oni dokazi koji nisu preko matematičke indukcije. Kod
leve nejednakosti smo na taj način dokazali i jaču nejednakost, a to je n! > ((n + 1)/e)n .
U vezi sa drugim dokazom desne nejednakosti, navedimo da je u nalaženju neke finije
gornje granice za n! od očigledne: nn , prirodno iskoristiti nejednakost izmed̄u aritmetičke
i geometrijske sredine za brojeve 1, 2, ..., n. Nakon te nejednakosti, sve što je preostalo
je da primenimo već mnogo puta pominjanu nejednakost: (n + 1)n < e · nn .
37. Dokazati da za sve prirodne brojeve n važi nejednakost:

1 1 1
< ln(1 + ) < , (1.25)
n+1 n n
zatim pokazati da je niz (xn ) odred̄en sa:
1 1 1
xn = + + ... + − ln n,
1 2 n
konvergentan i pronaći graničnu vrednost niza (yn ) odred̄enog sa:
1 1 1
yn = + + ... + .
n+1 n+2 n+n
Rešenje. Kako za svaki prirodan broj n važi:

( ) ( )
1 n 1 n+1
1+ <e< 1+ ,
n n
imamo i: ( )
1 1 1
e n+1 < 1+ < en .
n
Budući da je funkcija x 7→ ln x rastuća, sledi
1 1 1
< ln(1 + ) < .
n+1 n n
Dokazaćemo da je niz (xn ) opadajući i ograničen odozdo, odakle će slediti da on
konvergira. Da je niz (xn ) opadajući sledi iz:
1 1 1
xn+1 − xn = − (ln(n + 1) − ln n) = − ln(1 + ) < 0.
n+1 n+1 n
520 Glava 1. Nizovi
Da je niz (xn ) ograničen odozdo nulom, sledi iz dokazane nejednakosti na sledeći način:
1 1 1 1 1 1
+ + ... + > ln(1 + ) + ln(1 + ) + ... + ln(1 + )
1 2 n 1 2 n
2 3 n+1
= ln( · · ... · )
1 2 n
= ln(n + 1) > ln n,
pa je zbog toga:
1 1 1
xn = + + ... + − ln n > 0.
1 2 n
Prema tome, niz (xn ) je konvergentan.
Za opšti član niza (yn ) važi:
yn = x2n − xn + ln(2n) − ln n = x2n − xn + ln 2.
Pošto niz (xn ) konvergira, onda i niz (x2n ), kao podniz niza (xn ) konvergira ka istoj
graničnoj vrednosti, pa je niz (x2n − xn ) zapravo nula–niz. Dakle, niz (yn ) kao suma
nula–niza i konstante ln 2, konvergira ka ln 2.
Komentar. Nejednakost (1.25) je samo preformulacija nejednakosti (1.23) i zato je njen

dokaz očigledan.
Konvergencija niza (xn ) je dobro poznata teorijska činjenica. To nije ni malo čudno,
jer ovo tvrd̄enje govori o izuzetno bitnom zaključku: suma recipročnih vrednosti prvih n
brojeva jednaka je sa ln n, do na konstantu. Često smo govorili da se neki izraz ,,ponaša“
kao neki drugi izraz, primera radi, n3 + n + 1 ponaša se kao n3 , za velike brojeve n.
Pod tim smo podrazumevali da količnik ove dve veličine: (n3 + n + 1)/n3 konvergira ka
jedinici, ali ne i da njihova razlika konvergira konstanti, što bi bilo mnogo jače tvrd̄enje.
U tom smislu je tvrd̄enje u vezi sa nizom (xn ) izuzetno važno i jako. Granična vrednost
niza (xn ) naziva se Ojlerova konstanta, obeležava se najčešće sa c ili γ, a iznosi približno
0, 577. Interesantno je da, u trenutku pisanja ovog udžbenika, još uvek nije poznato da li
je Ojlerova konstanta racionalan, ili iracionalan broj. Odgovor na to pitanje nije poznat
ni za mnogo ,,jednostavnije“ brojeve. Recimo, za brojeve e + π i 2e nije poznato (još
uvek) da li su racionalni, ili iracionalni.
Raspolažući tvrd̄enjem za niz (xn ), graničnu vrednost niza (yn ) nalazimo vrlo jed-
nostavno. Napomenimo da smo konvergenciju niza (yn ) dokazali u 16. zadatku, ali tada
nismo bili u mogućnosti da pronad̄emo graničnu vrednost ovog niza.
38. Ispitati konvergenciju niza (xn ) odred̄enog sa:

( )( )( ) ( )
1 1 1 1
xn = 1 + 1+ 2 1 + 3 ··· 1 + n .
2 2 2 2
Rešenje. Niz (xn ) je rastući jer je

( )
1
xn+1 = xn · 1 + > xn .
2n+1
Koristeći nejednakost (1.23) dobijamo da za svaki prirodan broj k važi:

( )
1 1
1+ < ek ,
k
pa koristeći tu nejednakost dobijamo:

( )( )( ) ( )
1 1 1 1
xn = 1+ 1+ 2 1 + 3 ··· 1 + n
2 2 2 2
2 3 n
< e1/2 · e1/2 · e1/2 · ... · e1/2
= e 2 ·(1− 2n )/(1− 2 )
1 1 1
< e2 .
Prema tome, niz (xn ) je i ograničen odozgo. Budući ograničen odozgo i rastući, niz (xn )
jeste konvergentan.
Komentar. Niz (xn ) po obliku liči na primere koje smo rešavali u prethodnom poglavlju.
Monotonost ovog niza je očigledna, ali nije tako jednostavno ograničiti ovaj niz, ukoliko
nam nisu poznate procene kojima smo se bavili u okviru ovog poglavlja. Kao što vidimo,
koristeći nejednakost (1.23), ograničavanje ovog niza postaje jednostavan zadatak.
Pažljviji čitalac će sigurno primetiti da smo na ovaj način mogli dokazati konvergen-
ciju bilo kog niza (yn ) oblika:
( )( ) ( )
1 1 1
yn = 1 + 1+ ··· 1 + ,
an a2 an
pri čemu su brojevi a1 , a2 , ..., an , ... prirodni i takvi da niz (zn ) odred̄en sa:
1 1 1
zn = + + ... +
a1 a2 an
konvergira. Primera radi, jedan takav niz dobijamo za an = n2 , pa je zato i niz

( )( ) ( )
1 1 1
( 1+ 2 1 + 2 ··· 1 + 2 )
1 2 n
konvergentan (a njegova granična vrednost je, očigledno?!, (eπ + e−π )/(2π)).
U narednom zadatku uopštićemo nejednakost (1.23), odnosno (1.25), na racionalne

brojeve n, a zatim ćemo i primeniti tu novu nejednakost.
39. Dokazati da za svaki racionalan broj r > 0 važi:

( ) ( )
1 r 1 r+1
1+ <e< 1+ (1.26)
r r
522 Glava 1. Nizovi
Rešenje. Neka je r = m/n, gde su m i n prirodni brojevi. Pošto za svaki prirodan broj
k važi:
1 1 k+1
ek > 1 + = ,
k k
sledi naredni niz nejednakosti:
1 1 1 1 1
e r = en· m ≥ e m + m+1 +...+ m+n−1
1 1 1
= e m · e m+1 · ... · e m+n−1
m+1 m+2 m+n
> · · ... ·
m m+1 m+n−1
m+n 1
= =1+ .
m r
Dakle, važi ( )
1 r
e> 1+ .
r
Nejednakost
( )
1 r+1
e< 1+
r
dokazujemo analogno. Naime, za svaki prirodan broj k važi:
1 1 k+1
e k+1 < 1 + = .
k k
Zbog toga je:
1 1 1 1 1
e r+1 = en· m+n ≤ e m+1 + m+2 +...+ m+n
1 1 1
= e m+1 · e m+2 · ... · e m+n
m+1 m+2 m+n
< · · ... ·
m m+1 m+n−1
m+n 1
= =1+ .
m r
Prema tome, važi i nejednakost:
1
e < (1 + )r+1 ,
r
za svaki racionalan broj r > 0.
Komentar. Dokazivanjem nejednakosti (1.26) pokazali smo da za svaki racionalan broj

r > 0 važi i
1 1 1
< ln(1 + ) < .
r+1 r r
Pošto je svaki pozitivan realan broj granična vrednost niza pozitivnih racionalnih brojeva,
koristeći neprekidnost funkcije (1 + 1/x)x , iz dokazanih nejednakosti možemo zaključiti
da za svaki realan broj x > 0 važi:
( ) ( )
1 x 1 x+1
1+ ≤e≤ 1+ ,
x x
kao i:
1 1 1
≤ ln(1 + ) ≤ .
x+1 x x
Jasno je zbog čega ne tvrdimo da su nejednakosti stroge. Prelaskom na graničnu vred-
nost u nekoj nejednakosti izmed̄u članova dva niza, bila ona čak i stroga, ne možemo
zaključiti strogu nejednakost izmed̄u graničnih vrednosti, kao što je već bilo reči. U ne-
jednakostima za proizvoljan realan broj x > 0 zaista važe stroge nejednakosti, ali aparat
kojim trenutno raspolažemo nije pogodan za dokazivanje te tvrdnje (ne tvrdimo da je
i neupotrebljiv). Analizom monotonosti funkcija preko izvoda, dokazaćemo ovu strogu
nejednakost u jednom potezu.
Obratimo sada pažnju na sam dokaz. Ideja dokaza, koja je možda ostala skrivena
zbog načina njegovog zapisa, je sledeća. Recimo, da za racionalan broj r = m/n želimo
da dokažemo (1 + 1/r)r < e. To je ekvivalentno sa
m + n < en/m · m.
Mi znamo da za svaki prirodan broj k važi
k + 1 < e1/k · k,
tj. umemo da se ,,pomerimo“ sa broja k na broj k + 1. Zato, pomerajući se za po jedan

korak, dobijamo:
en/m · m = e(n−1)/m · e1/m · m > e(n−1)/m · (m + 1) >
> e(n−2)/m · e1/(m+1) · (m + 1) > e(n−2)/m · (m + 2) >

> e(n−3)/m · e1/(m+2) · (m + 2) > e(n−3)/m · (m + 3) > ...
Dakle, da bi ,,prešli put od m do m + n“ nama su potrebni stepeni broja e:
e1/m , e1/(m+1) , e1/(m+2) , ..., e1/(m+n−1) ,
a mi na raspolaganju imamo i više od toga – imamo n stepena e1/m . Analogni način

razmišljanja vodi nas i do dokaza nejednakosti e < (1 + 1/r)r+1 .
( )( ) ( )
1 2 n
xn = 1 + 2 1 + 2 ··· 1 + 2 .
n n n
Rešenje. Iz nejednakosti (1.26), za svaki racionalan broj r > 0 sledi:

( )
1 1 1
e r+1 < 1 + < er ,
r
pa za svako n ∈ N i svako k ∈ {1, 2, ..., n}, stavljajući da je r = n2 /k, dobijamo:

524 Glava 1. Nizovi
( )
k
n2 +k
k k
e < 1 + 2 < e n2 .
n
Pošto je k/(n2 + k) ≥ k/(n2 + n), imamo da važi i:
( )
2
k k k
e n +n < 1 + 2 < e n2 .
n
Ako primenimo ove nejednakosti na svaki činilac u izrazu za xn , dobijamo:

2) 2
e(1+2+...+n)/(n+n < xn < e(1+2+...+n)/n .
Niz čiji je opšti član dat sa ((1 + 2 + ... + n)/(n2 + n)) je zapravo konstantnan niz (1/2)n ,
a niz čiji je opšti član dat sa ((1 + 2 + ... + n)/n2 ) je niz ((n + 1)/(2n)), koji takod̄e
konvergira ka 1/2. Zbog toga nizovi čiji su opšti članovi dati na levoj i desnoj strani
poslednje zapisane nejednakosti konvergiraju ka e1/2 . Po teoremi o dva policajca, sledi
da niz (xn ) takod̄e konvergira ka e1/2 .
Komentar. Za razliku od niza (xn ) datog u zadatku 38, monotonost ovog niza (xn ), ako
je uopšte i monoton, ni malo nije očigledna. U 38. zadatku, naredni član niza dobijao
se od prethodnog množenjem jednim novim brojem većim od 1. U ovom zadatku nije
takav slučaj. Pri prelasku na član xn+1 prvih n činilaca su manji nego činioci kod člana
xn , ali zato imamo jedan novi koji je veći od 1 i koji možda nadoknadi tu razliku.
Med̄utim, koristeći navedene procene u vezi sa brojem e, vrlo jednostavno procen-
√
jujemo da ovaj niz nema kud, nego da konvergira ka e. Još jednom skrećemo pažnju
čitaocu na tipičnu grešku do koje može doći pri rešavanju ovog problema, a koja je nalik
na grešku iz zadatka 12. Da je niz (xn ) bio odred̄en sa:
( )( ) ( )
1 2 100
xn = 1 + 2 1 + 2 ··· 1 + 2 ,
n n n
njegova granična vrednost bi očigledno bila jednaka 1, jer u tom slučaju niz (xn ) je
proizvod 100 nizova sa graničnim vrednostima jednakim 1. U našem zadatku, nije ovakav
slučaj, jer se broj činioca menja sa indeksom člana niza (xn ).
1.4 Delimične granice niza i Štolcova teorema

Nizovi koji imaju graničnu vrednost, bilo ona konačna ili beskonačna, ponašaju se rela-
tivno pravilno. Malo manje pravilno, ali ipak donekle pravilno, ponašaju se nizovi koji
mogu da se razbiju na konačan broj podnizova od kojih svaki ima graničnu vrednost (po-
jam razbijanje niza precizno je opisan u prvom delu knjige, u poglavlju 2.6). Naravno
postoje i nizovi koje ne možemo svrstati ni u jednu od ove dve grupe – to su oni nizovi
koji imaju beskonačno mnogo delimičnih granica. U prvih nekoliko primera bavićemo se
upravo razbijanjem niza na njegove ,,pravilne“ podnizove, sa ciljem proučavanja početnog
niza.
1.4. Delimične granice niza i Štolcova teorema 525
Pored toga, u ovom poglavlju ilustrujemo i primenu Štolcove teoreme u nalaženju

graničnih vrednosti nekih nizova. Štolcova teorema za nizove predstavlja ono što je
Lopitalova teorema za funkcije i zato je ona izuzetno bitna. Sasvim prirodna pitanja kao
što su: ako neki niz konvergira, da li niz sastavljen od sredina (aritmetičkih, geometrijskih
i drugih) njegovih članova takod̄e konvergira, dobijaju odgovor pomoću ove teoreme. Sem
direktne primene Štolcove teoreme, koristićemo i tvrd̄enja o sredinama koja su navedena
u prvom delu knjige.
41. Odrediti, ako postoji, najveći i najmanji član niza (xn ), zatim inf{xn : n ∈ N},
sup{xn : n ∈ N}, kao i sve delimične granice, limes inferior i limes superior tog niza,
ako je niz odred̄en sa:
3
a) xn = (−1)n−1 (2 + );
n
n nπ
b) xn = · sin2 ;
n+1 4
n
c) xn = n − n1/2 .
Rešenje. a) Niz (xn ) razbijamo na dva niza (x2n ) i (x2n−1 ). Imamo da je

3 3
x2n = (−1)(2 + ) i x2n−1 = 2 + .
2n 2n − 1
Nizovi (x2n ) i (x2n−1 ) su konvergentni, prvi od njih teži ka −2, a drugi ka 2 (zato što
(3/(2n)) i (3/(2n − 1)) teže nuli, kao podnizovi niza (3/n) koji teži nuli). Zbog toga niz
(xn ) ima dve delimične granice, to su −2 i 2, pa je limes inferior niza (xn ) jednak −2, a
limes superior niza (xn ) je jednak 2. Niz (x2n ) strogo rastuće teži ka −2, zato je njegov
minimalni element jednak x2 = −2 − 3/2 = −3, 5, a najveći element ovog niza ne postoji.
Imamo i da je inf{x2n : n ∈ N} = x2 = −3, 5 i sup{x2n : n ∈ N} = lim x2n = −2, jer je
n→∞
ovo rastući niz. Niz (x2n−1 ) strogo opadajuće teži ka 2. Njegov najveći element je x1 = 5,
a najmanji element ovog niza ne postoji. Imamo i inf{x2n−1 : n ∈ N} = lim x2n−1 = 2
n→∞
i sup{x2n−1 : n ∈ N} = x1 = 5. Objedinjujući ove zaključke, dobijamo da je najmanji
element niza (xn ) jednak x2 = −3, 5, a najveći element ovog niza je x1 = 5. Ovo su
upravo i infimum i supremum skupa vrednosti ovih nizova.
b) Kako je sin2 (nπ/4) = (1 − cos((nπ)/2)/2, vrednost izraza sin2 (nπ/4) zavisi od
ostatka koji daje n pri deljenju sa 4 i to na sledeći način:


 1/2, n = 4k + 1


nπ  1, n = 4k + 2
sin2 =
4 
 1/2, n = 4k + 3


0, n = 4k.
Niz (xn ) razbijamo na četiri niza (x4k+1 ), (x4k+2 ), (x4k+3 ) i (x4k ), gde u prva tri niza
k prolazi skupom N0 , a u četvrtom nizu k prolazi skupom N. Sada imamo
4k + 1 1 4k + 2
x4k+1 = · , x4k+2 = ,
(4k + 1) + 1 2 (4k + 2) + 1
526 Glava 1. Nizovi
4k + 3 1
x4k+3 = · , i x4k = 0.
(4k + 3) + 1 2
Kako
4k + 1 4k + 2 4k + 3
→ 1, →1 i → 1,
(4k + 1) + 1 (4k + 2) + 1 (4k + 3) + 1
imamo da su sva četiri niza konvergentna i to
1 1
x4k+1 → , x4k+2 → 1, x4k+3 → i x4k → 0.
2 2
Dakle, delimične granice niza (xn ) su 0, 1/2 i 1, limes inferior je 0, a limes superior
je 1. Niz (n/(n + 1)) strogo rastuće teži ka 1, zato nizovi (x4k+1 ), (x4k+2 ) i (x4k+3 )
strogo rastuće teže ka svojim graničnim vrednostima i zbog toga nemaju najveći element.
Najmanji elementi ovih nizova su redom x1 , x2 i x3 . Takod̄e inf{x4k+1 : k ∈ N0 } =
x1 , inf{x4k+2 : k ∈ N0 } = x2 i inf{x4k+3 : k ∈ N0 } = x3 , dok je sup{x4k+1 : k ∈
N0 } = lim x4k+1 = 21 , zatim sup{x4k+2 : k ∈ N0 } = lim x4k+2 = 1 i sup{x4k+3 :
n→∞ n→∞
k ∈ N0 } = 12 . Niz (x4k ) je konstantan, njegov najmanji i najveći element, infimum i
supremum skupa njegovih vrednosti su svi jednaki sa 0. Objedinjujući ove zaključke
dobijamo da je najmanja vrednost niza (xn ) jednaka 0, (0 = x4 = x8 = ...), najveća
vrednost ovog niza ne postoji, inf{xn : n ∈ N} = 0, a sup{xn : n ∈ N} je najveći od
supremuma nizova koji smo dobili razbijanjem ovog niza, tj. sup{xn : n ∈ N} = 1.
c) Dokažimo da niz (xn ) teži ka +∞. Pošto je 2n > n (što se rutinski dokazuje
matematičkom indukcijom), to je i 1/2n < 1/n, pa je
n
1 < n1/2 < n1/n .
√ n
Kao što znamo, niz ( n n) konvergira ka 1, pa i niz (n1/2 ), po teoremi o dva policajca,
takod̄e konvergira ka 1. Zbog toga niz (xn ), kao suma niza (n) i niza koji konvergira ka
1, teži ka +∞. Dakle, niz (xn ) ima samo jednu delimičnu granicu, to je +∞ i ovo je
ujedno i limes superior i limes inferior ovog niza. Takod̄e, kako xn → +∞, niz (xn ) nema
najveći član i sup{xn : n ∈ N} = +∞. Pošto je x1 = 0 i xn > 0, za svako n > 1, jer je
n
u tom slučaju: n = n1 > n1/2 , sledi da je najmanji član ovog niza upravo x1 . Takod̄e,
sledi i inf{xn : n ∈ N} = x1 = 0.
Komentar. U opštem slučaju nije jednostavno odrediti sve ove stavke za dati niz. Ipak,
primeri u ovom zadatku bili su dovoljno jednostavni, te smo lako mogli da odgovorimo na
sve zahteve iz teksta zadatka. Sve što treba uraditi je razbiti dati niz na pogodan način
i primeniti Tvrd̄enje 2.100 iz prvog dela knjige. ,,Pogodan način“ za razbijanje niza se
sam nameće iz načina definicije niza (xn ). Jedino je, možda, primer pod c) bio manje
očigledan, ali nakon kraćeg razmišljanja, ako ne i momentalno, uočavamo da ovaj niz
teži ka +∞ i da je za njega takod̄e jednostavno ispuniti zahtev iz zadatka, bez ikakvog
razbijanja.
42. Odrediti, ukoliko postoji, graničnu vrednost niza (xn ), odred̄enog sa:
( )n2
n+1
xn = .
n + cos nπ
2
Rešenje. Podniz (x4k ) niza (xn ) jednak je konstantnom nizu (1)n , jer je za n = 4k,
cos(nπ/2) = cos(2π) = 1, pa je xn = 1. Dokažimo da podniz
(x1 , x2 , x3 , x5 , x6 , x7 , x9 , ...), (1.27)
tj. onaj podniz koji dobijamo kada iz niza (xn ) odstranimo sve članove čiji je indeks
deljiv sa 4, teži ka +∞. Odatle ćemo zaključiti da niz (xn ) nema graničnu vrednost.
Označimo sa S skup svih prirodnih brojeva deljivih sa 4. Tada podniz iz (1.27)
možemo zapisati i kao (xn )n∈N\S . Kada je n ∈ N \ S, tada je cos(nπ/2) ̸= 1, pa je za
takvo n:
 1 − cos nπ
nπ 
2 2
n + cos nπ · n
  2 n + cos 2
 1 − cos nπ 
 2 
 1  
xn = 1 +


nπ 

 (1.28)
 n + cos 2 
 1 − cos nπ 
2
Niz (n + cos(nπ/2))n∈N\S teži ka +∞, kao suma niza (n)n∈N\S koji teži ka +∞ i
ograničenog niza (cos(nπ/2))n∈N\S . Za n ∈ N \ S važi cos(nπ/2) ∈ {0, −1}, pa je svaki
član niza (1/(1 − cos(nπ/2)))n∈N\S ne manji od 1/2, i zato niz ((n + cos(nπ/2))/(1 −
cos(nπ/2)))n∈N\S teži ka +∞. Dakle, niz:
nπ
  n + cos 2
1 − cos nπ
2
 1 
(
1 + n + cos nπ

 )n∈N\S
2
1 − cos nπ
2
konvergira ka e. Niz (n2 /(n + cos(nπ/2)))n∈N\S teži ka +∞. Zaista, ovaj niz je proizvod
niza (n)n∈N\S i niza ((1 + cos(nπ/2)/n)−1 )n∈N\S od kojih prvi teži ka +∞, a drugi
ka 1. Članovi niza (1 − cos(nπ/2))n∈N\S jednaki su ili 1 ili 2, pa kako niz (n2 /(n +
cos(nπ/2)))n∈N\S teži ka +∞, sledi da i niz:
n2 nπ
( · (1 − cos ))
n + cos nπ
2 2 n∈N\S
teži ka +∞. Koristeći činjenicu iz 31. zadatka, zaključujemo da niz (xn )n∈N\S teži ka
+∞.
Prema tome, niz (xn ) nema graničnu vrednost.
Komentar. Ovaj zadatak smo najavili i u prethodnom poglavlju. Glavni razlog za to

je jednakost (1.28). Ako nismo dovoljno pažljivi, možemo pomisliti da ta jednakost važi
za sve prirodne brojeve n i doći do nekih besmislenih zaključaka. Iako ovaj zadatak, po
svojoj formi, liči na zadatke koje smo rešavali u prethodnom poglavlju, njegovo rešenje
odudara od rešenja koje smo imali ranije. Ovaj zadatak mogao je da bude dat i u
prethodnom poglavlju, jer činjenica koju smo iskoristili da bi zaključili da niz (xn ) nije
528 Glava 1. Nizovi
konvergentan opisana je i ranije, bez pominjanja delimičnih granica niza. Jednostavno,

ako niz ima dva podniza sa različitim graničnim vrednostima, onda on nije konvergentan.
Ipak, zbog ideje o razbijanju niza na dva podniza, ovaj zadatak smo naveli u ovom
poglavlju.
Trigonometrijske funkcije, budući periodične, pogodne su za postizanje ovakvog efekta.
Zato predlažemo čitaocu da se oproba u smišljanju drugog zadatka koji bi po ideji za
rešavanje ličio na ovaj zadatak, a da pritom upotrebi neku drugu konstrukciju.
√
n
43. Odrediti, ukoliko postoji, graničnu vrednost niza (xn ) odred̄enog sa xn = n!.
Rešenje. Neka je k proizvoljan prirodan broj. Za svaki prirodan broj n koji je veći od k
važi:
n! = 1 · 2 · ... · k · (k + 1) · ... · n > k
| · k {z
· ... · k} = k n−k+1 .
n−k+1
Zbog toga je √
n n−k+1
n! > k n , (1.29)
√
n
za svaki prirodan broj n > k. Posmatrajmo nizove ( n!) i (k (n−k+1)/n )n indeksirane
počevši od k + 1. Iz (1.29) zaključujemo da je:
√ n−k+1 √ n−k+1
n! ≥ lim k n n! ≥ lim k n .
n n
lim kao i lim
n→∞ n→∞ n→∞ n→∞
Pošto niz ((n−k +1)/n) konvergira ka 1, koristeći neprekidnost eksponencijalne funkcije,

zaključujemo da niz (k (n−k+1)/n ) ima graničnu vrednost i ona iznosi k. Zbog toga je:
n−k+1 n−k+1 n−k+1
lim k n = lim k n = lim k n = k.
n→∞ n→∞ n→∞
√
Prema tome, za niz ( n n!), indeksiran od k + 1, važi:
√ √
n! ≥ k i n! ≥ k.
n n
lim lim (1.30)
n→∞ n→∞
√
Limes superior i limes inferior niza√( n n!) indeksiranog od 1 i od k + 1 se poklapaju, pa
nejednakosti (1.30) važe i za niz ( n n!) indeksiran od 1.
Pošto je k bio proizvoljno izabran prirodan broj, iz (1.30) sledi da su limes superior i
limes inferior niza (xn ) jednaki +∞. Kako se poklapaju, sledi da je i granična vrednost
niza (xn ) jednaka +∞.
Komentar. Ovaj zadatak predstavlja lepu ilustraciju činjenice da, iako neki niz možda
nema graničnu vrednost, on uvek ima barem jednu delimičnu granicu, pa samim tim,
uvek ima limes superior i limer inferior. Takod̄e, ako do sada već nije bila očigledna
važnost reči: ,,Odrediti, ukoliko postoji, graničnu vrednost...“ ovde će se ona istaći.
√
Zamislimo na trenutak da je zadatak glasio ovako: ,,Poznato je da niz ( n n!) ima
graničnu vrednost. Odrediti je.“ . Do nejednakosti
√ (1.29) rešenje zadatka bi bilo
isto. Onda, pošto nam je poznato da niz ( n n!) ima graničnu vrednost, a takod̄e i niz
(k (n−k+1)/n ) ima graničnu vrednost, u nejednakosti (1.29) odmah možemo da pred̄emo

na granične vrednosti i dobijamo:
√
lim n! ≥ k.
n
n→∞
√
Zbog proizvoljnosti broja k, sledi da n n! → +∞.
Dakle, rešenje zadatka bi bilo značajno
√ kraće. Ipak, u našem zadatku, kao što je tekst
n
zadatka naglasio, nije poznato da niz ( n!) uopšte ima graničnu vrednost i besmisleno
bi bilo postupati kao što smo opisali u prethodnim redovima. Na sreću, bez obzira
da li postoji granična vrednost ili ne, u nejednakosti (1.29) možemo da pred̄emo na
nejednakost izmed̄u limesa superiora i inferiora, koji postoje za svaki niz realnih brojeva.
Čitalac sa boljim pamćenjem primetiće da smo zadatak mogli √ rešiti u jednom potezu,
√
primenom nejednakosti iz 36. zadatka: Pošto n/e → +∞, a n! > n/e, sledi i n n! →
n
+∞. Takod̄e u jednom potezu ovaj zadatak možemo rešiti i primenom Tvrd̄enja 2.128,
kada izaberemo da niz (an ) bude niz (n).
U narednim zadacima primenjujemo Štolcovu teoremu i izvedena tvrd̄enja iz ove

teoreme.
44. Odrediti, ukoliko postoji, graničnu vrednost niza (an ) odred̄enog sa:
1k + 2k + ... + nk
an = ,
nk+1
pri čemu je k prirodan broj.
Rešenje. Neka su nizovi (xn ) i (yn ) odred̄eni sa:
xn = 1k + 2k + ... + nk , yn = nk+1 .
Niz (yn ) je strogo rastući i teži ka +∞. Pored toga, važi i:
xn+1 − xn (n + 1)k
=
yn+1 − yn (n + 1)k+1 − nk+1
( ) ( ) ( k )
nk + k1 nk−1 + k2 nk−2 + ... + k−1 n+1
= (k+1) (k+1) (k+1)
k k−1 + ... +
1 n + 2 n k n+1
1
( )
k k−1
( )
k k−2
( k )
1 + nk ( 1 n + 2 n + ... + k−1 n + 1)
= (k+1) ( ) ( ) .
1 + n1k ( k+1
2 n
k−1 + ... + k+1 n + 1)
k
Izrazi u zagradi u brojiocu i imeniocu su polinomi po n stepena k − 1. Prema tome, niz

((xn+1 − xn )/(yn+1 − yn )) je količnik dva niza koji konvergiraju ka 1 i k + 1, pa zato ovaj
niz konvergira ka 1/(k + 1). Po Štolcovoj teoremi, sledi da i niz (an ), budući jednak nizu
(xn /yn ), konvergira i to ka 1/(k + 1).
530 Glava 1. Nizovi
Komentar. Rešavanje ovog zadatka primenom Štolcove teoreme je manje-više pravolini-

jsko. Jedini korak koji može delovati problematično je onaj u kom primenjujemo binomnu
formulu. Ipak, to je više psihološki efekat nego realan problem, koji se javlja jer radimo
,,sa slovima a ne sa brojkama“. Primera radi, da je broj k bio neki konkretan broj:
3, 7, 100, bilo bi mnogo očiglednije da u tom koraku treba primeniti binomnu formulu.
Zanimljivo je prokomentarisati tvrd̄enje koje ovaj zadatak daje. Još od ranije su
nam poznate, više ili manje, razne formule za sumiranje: 1 + 2 + ... + n, ili recimo
12 + 22 + ... + n2 i slično. Ako ih pažljivo proučimo uočićemo da su te formule uvek neki
polinom po n i to stepena za jedan više nego što je stepen brojeva koje sabiramo. Ovo
tvrd̄enje je povezano sa tim zapažanjem. Ono kaže da se suma k-tih stepena prvih n
brojeva ponaša kao nk+1 . Ipak, to nam ne daje nikakvu informaciju o tome kako naći
formulu za sumu k-tih stepena prvih n brojeva, ako takva formula uopšte postoji. U
potrazi za odgovorom na pitanje o postojanju takve formule, savetujemo čitaocu da se
zainteresuje za Bernulijeve brojeve i Bernulijevu formulu.
Na kraju, pomenimo i to da se tvrd̄enje iz zadatka može uopštiti i na realne brojeve
k, ali je to prikladnije učiniti nakon stečenog znanja o graničnim vrednostima funkcija,
naročito o poznatoj graničnoj vrednosti:
(1 + x)a − 1
lim = a.
x→0 x

45. Niz (xn ) odred̄en je na sledeći način: x0 > 0 i za svako n ∈ N0 važi:
1
xn+1 = xn + .
3x3n
Odrediti, ukoliko postoji:

x3n
lim .
n→∞ n
Rešenje. Ukoliko postoji granična vrednost:
x3n+1 − x3n
lim = lim (x3n+1 − x3n ),
n→∞ (n + 1) − n n→∞
onda će, po Štolcovoj teoremi, postojati i tražena granična vrednost i one će biti jednake.
Iz načina na koji je niz zadat, sledi:
1 3 1 1 1
x3n+1 − x3n = (xn + ) − x3n = + + .
3
3xn xn 3 · xn 27 · x27
5
n
Dokažimo da niz (1/xn ) konvergira ka nuli, odakle će slediti i da niz
1 1 1
( + + )
xn 3 · xn 27 · x27
5
n
konvergira ka nuli, pa će i tražena granična vrednost biti jednaka 0, kao što smo već
objasnili.
Niz (xn ) je očigledno niz sa pozitivnim članovima koji je strogo rastući. Pret-
postavimo da niz (xn ) ima graničnu vrednost x ∈ R. Pošto je x0 > 0 i niz (xn ) je
rastući, važi x ̸= 0. Prelaskom na granichnu vrednost u jednakosti xn+1 = xn + (1/3)x3n
dobijamo:
1
x = x + 3,
3x
a ovakva jednakost ne važi ni za jedan realan broj x. Dakle, niz (xn ) nema realnu
graničnu vrednost, a kako je rastući, sledi xn → +∞. Odavde sledi da 1/xn → 0, pa kao
što smo već naveli, odatle sledi da
x3n
lim = 0.
n→∞ n
Komentar. Ovaj zadatak je lep primer kako Štolcova teorema za nizove podseća na Lo-
pitalovu teoremu za funkcije. Umesto da tražimo limes niza (an /n), iz Štolcove teoreme
sledi da je dovoljno pronaći limes niza (an+1 − an ) (uporediti ovo sa nalaženjem limesa
funkcije: a(x)/x preko Lopitalove teoreme). Tako smo i postupali u zadatku, a kada
pred̄emo na traženje limesa niza (x3n+1 − x3n ) sve što treba da uradimo do kraja rešenja
je da budemo pažljivi i rutinski iskoristimo rekurentnu vezu kojom je niz definisan. Zan-
imljiv je način na koji smo dokazali da niz (xn ) teži ka +∞. Takav pristup iskoristili
smo i kod 18. zadatka, u delu pod b).
46. Niz (xn ) odred̄en je na sledeći način: x0 = 1/2 i xn+1 = xn − x2n , za svako n ∈ N0 .
Odrediti, ukoliko postoji, lim (n · xn ).
n→∞
Rešenje. U delu pod a) u 18. zadatku imali smo isti ovakav niz i pritom dokazali da on
konvergira ka 0, da su svi članovi ovog niza pozitivni, kao i to da je on strogo opadajući.
Zbog toga taj deo rešenja nećemo pisati i ovde, već upućujemo čitaoca na navedeni
zadatak. Iz dokazanog dela sledi da je niz (1/xn ) strogo rastući niz pozitivnih brojeva
koji teži ka +∞. Niz (n · xn ) zapravo je jednak nizu (n/(1/xn )). Primetimo da je:
n+1−n 1
1 = = 1 − xn → 1,
xn+1 − xn −
1 1 1
xn −x2n xn
pa po Štolcovoj teoremi sledi da i niz (n/(1/xn )), tj. niz (n · xn ) konvergira ka 1.
Komentar. Ovaj zadatak se ne razlikuje naročito od prethodnog zadatka. Transfor-

macija koju smo izvršili u rešenju, kada umesto nxn posmatramo n/(1/xn ) upravo je
analogna transformaciji koju vršimo kada primenjujemo Lopitalovu teoremu na slučaj
f (x) · g(x) kada jedna od funkcija teži ka nuli, a druga ka beskonačnosti. Nakon toga,
koristeći rekurentnu vezu, zadatak postaje vrlo jednostavan.
532 Glava 1. Nizovi
U narednim zadacima, korstićemo Štolcovu teoremu, direktno, ili indirektno – preko

njenih bitnih posledica.
47. Odrediti, ukoliko postoje, granične vrednosti niza (xn ) i (yn ) odred̄enih sa:
√ √ √ √ √ √ √
1+ 2 + 3 3 + ... + n n 1 + 2 + 3 + ... + n
xn = , yn = √ .
n n n
√
Rešenje. Neka je niz (an ) odred̄en sa an = n n. Kao što znamo, granična vrednost niza
(an ) jednaka je 1. Niz (xn ) je upravo jednak:
a1 + a2 + ... + an
( ),
n
pa prema Tvrd̄enju 2.122, sledi da granična vrednost niza (xn ) postoji i takod̄e je jednaka
1. √ √ √ √
Posmatrajmo sada niz (yn ). Neka je bn = 1 + 2 + ... + n i cn = n n. Niz (cn )
je strogo rastući i teži ka +∞. Takod̄e, važi i:
√
bn+1 − bn n+1
= √ √
cn+1 − cn (n + 1) n + 1 − n n
√ √ √
n+1 (n + 1) n + 1 + n n
= √ √ · √ √
(n + 1) n + 1 − n n (n + 1) n + 1 + n n
√ √ √
n + 1((n + 1) n + 1 + n n)
=
(n + 1)3 − n3
√ √ √
n + 1((n + 1) n + 1 + n n)
=
3n2 + 3n + 1
√ ( √ )
1 + n1 (1 + n1 ) 1 + n1 + 1 2
= 3 1 → .
3 + n + n2 3
Pošto je (yn ) = (bn /cn ), prema Štolcovoj teoremi sledi da niz (yn ) konvergira ka 2/3.
Komentar. Odred̄ivanje granične vrednosti niza (xn ) bila je direktna primena Tvrd̄enja
2.122 iz prvog dela knjige, pa kao takva, ne zaslužuje poseban komentar.
Prokomentarisaćemo niz (yn ). Pažljiviji čitalac priemtiće da se niz (yn ) dobija od
niza iz 44. zadatka, za k = 1/2. Ipak, u rešenju tog zadatka bilo je važno da je k
prirodan broj, jer u tom slučaju, kod primene Štolcove teoreme, u brojiocu i imeniocu
niza javljaju se polinomi po n (tj. možemo da iskoristimo binomnu formulu). Kao što
možemo da vidimo u ovom primeru, postoji taj dodatni korak racionalizacije izraza,
koji je možda manje očigledan od primene binomne formule u 44. zadatku, ali je ipak
rutinski. Čitalac može razmisliti koje još brojeve k, a da nisu prirodni, može ubaciti u
44. zadatak, a da se rešenje problema ne razlikuje previše od ovog.
U vezi sa nizom (yn ) želimo da skrenemo pažnju na još jednu stvar, zbog koje smo i
stavili u isti zadatak niz (xn ) i (yn ). Naime, opšti član niza (yn ) može se zapisati kao:
√ √ √
1 2 n
+ + ... +
n n n
yn = . (1.31)
n
Pritom, možda nam se učini da se granična vrednost niza (yn ) može odrediti analogno
sa nizom (xn ), tako što zapravo uočimo da je niz (yn ) sastavljen od aritmetičkih sredina
članova nekog niza. Broj yn , za svako n, zaista jeste aritmetička sredina nekih brojeva.
Ipak, budemo li malo pažljiviji, uočićemo da ne možemo smisleno izabrati neki niz, tako
da niz (yn ) bude sastavljen od aritmetičkih sredina njegovih članova. U brojiocu izraza
iz (1.31) sabirci zavise od n i pri prelasku sa n na n + 1 ne dodaje se samo jedan novi
sabirak, kao što je to bio slučaj sa nizom (xn ), već se i ostali sabirci menjaju.
√n
n!
xn = .
n
Rešenje. Neka je niz (an ) odred̄en sa an = xnn = n!/nn . Tada je:

(n+1)!
an+1 (n+1)·(n+1)n 1 1
= n!
=( ) → .
1 n
an nn 1+ n e
Kako postoji granična vrednost niza (an+1 /an ), onda po Tvrd̄enju 2.131, postoji i
√ √
granična vrednost niza ( n an ) i jednake su. Pošto je xn = n an , zaključujemo da niz
(xn ) konvergira ka 1/e.
Komentar. Pitanje čemu teži niz iz zadatka je, naravno, u direktnoj vezi sa procenama
o kojima smo pričali u komentaru 36. zadatka. Iz nejednakosti koja je bila tema tog
zadatka sledi: √
n √
n
1 n! e
< < ,
e n 2
tako da nismo u mogućnosti da primenimo teoremu o dva policajca. Ipak, iz Stirlingove
formule koju smo naveli u sklopu komentara, direktno sledi da je granična vrednost ovog
niza jednaka 1/e. Prema tome, za čitaoca koji je upoznat sa malo dubljim rezultatima
matematičke analize, ovaj zadatak ne sadrži problemske momente.
Kao što vidimo, zadatak možemo da rešimo i koristeći elementarnije činjenice, kao što
je poznata posledica Štolcove teoreme. ,,Dosetka“ da iskoristimo baš ovo tvrd̄enje više je
stvar rutine nego kreativnosti. Svi razlozi za motivaciju da iskoristimo ovo tvrd̄enje vide
se direktno iz rešenja: nizovi u čijim opštim članovima se javljaju izrazi poput n! i nn
mogu biti pogodni za ispitivanje odnosa dva uzastopna člana, a to nam može poslužiti,
o čemu govori i tvrd̄enje, da ispitamo karakter konvergencije posmatranog niza.
534 Glava 1. Nizovi
Glava 2
Funkcije
2.1 Granične vrednosti i neprekidnost funkcije
U prvom delu knjige rešen je veliki broj primera u vezi sa graničnom vrednošću funkcije.
Ti primeri, izmed̄u ostalog, bave se sledećim problemima: dokazivanje, po Košijevoj i
Hajneovoj definiciji, da je dati broj ili neka beskonačnost granična vrednost date funkcije
u datoj tački; dokazivanje da data funkcija nema graničnu vrednost u posmatranoj tački
i to preko Hajneove definicije granične vrednosti, kao i preko upored̄ivanja jednostranih
graničnih vrednosti u toj tački; isticanje razlike graničnih vrednosti u zavisnosti od toga
po kom skupu tražimo graničnu vrednost, itd. Savetujemo čitaocu da dobro prouči te
primere. Ovde nećemo rešavati zadatke koji jedino za cilj imaju da prikažu ono što je
već prikazano u tim primerima.
Takod̄e, imamo u vidu da mnoge granične vrednosti bez većih problema nalazimo ko-
risteći Lopitalove teoreme i Tejlorov razvoj funkcija. Zato je donekle neprirodno smišljati
druge načine za nalaženje tih graničnih vrednosti. S tim na umu, trudimo se da svako
takvo ,,neprirodno“ nalaženje granične vrednosti neke funkcije uvek sa sobom nosi još
neku poruku, koja se može naći u komentaru nakon rešenja zadatka. Sa druge strane,
rešavaćemo i probleme na koje nije moguće primeniti Lopitalove teoreme, ili iskoristiti
Tejlorov razvoj funkcija, pa njihova rešenja neće delovati neprirodno.
Jedino ćemo u prvom zadatku ovog poglavlja naglašavati korišćenje osnovnih teorema
o osobinama graničnih vrednosti funkcija, poput onih o graničnoj vrednosti zbira, razlike,
proizvoda i količnika dve funkcije. U ostalim zadacima te teoreme koristimo prećutno,
jer bi stalno naglašavanje njihovog korišćenja odvraćalo našu pažnju od bitnijih stvari.
Nećemo navoditi analogna tvrd̄enja za granične verdnosti funkcija sa onim iskazanim u 2.
6. i 31. zadatku za granične vrednosti nizova. Smatramo da čitalac može i sam iskazati
i dokazati ova tvrd̄enja, a mi ćemo ih koristiti kao poznata (jedan deo tvrd̄enja poput
onog iz 31. zadatka, ali za granične vrednosti funkcija, dokazan je u okviru Primera
3.156 u prvom delu knjige). Kao i kod odred̄ivanja graničnih vrednosti nizova, tako i
ovde, smatramo poznatom činjenicu da su sve elementarne funkcije neprekidne na svom
domenu, pa kada god nam zatreba, koristimo Tvrd̄enje 3.113.
535
536 Glava 2. Funkcije
49. Data je funkcija f : (0, +∞) → R, definisana sa:

√
x2 + 3 x4 + 1 + sin x
f (x) = √ .
x x + 1 + x3 + 5
Odrediti, ukoliko postoji, graničnu vrednost: lim f (x).

x→+∞
Rešenje. Funkcija f je, zapravo, jednaka (brojilac i imenilac smo podelili sa x3 ):

√
1 1 1 sin x
+ 3 5+ 9+ 3
x x x x
f (x) = √ .
1 1 5
1+ √ 1+ + 3
x x x x
Funkcija f je količnik dve funkcije g i h definisane sa:

√ √
1 3 1 1 sin x 1 1 5
g(x) = + 5
+ 9+ 3 i h(x) = 1 + √ 1 + + 3.
x x x x x x x x
Funkcija√ g teži ka nuli kada x → +∞. Zaista, funkcija g je zbir tri funkcije: x 7→ 1/x,
x 7→ 3 1/x5 + 1/x9 i x 7→ sin x/x3 . Znamo da 1/x → 0, x → +∞, a zbog toga i
1/x5 → 0 i 1/x9 → 0, kada x → +∞, kao što je dokazano u Posledici 3.49. Prema teoremi
o zbiru graničnih vrednosti sledi i da√1/x5 + 1/x9 → 0, x → +∞, a zbog neprekidnosti
√
funkcije x 7→ 3 x u nuli, sledi i da 3 1/x5 + 1/x9 → 0, x → +∞. Napokon, funkcija
x 7→ sin x/x3 je proizvod funkcija x 7→ sin x i x 7→ 1/x3 , od kojih je prva ograničena, a
druga teži nuli, kada x → +∞. Zbog toga i sin x/x3 → 0, x → +∞. Funkcija g je zbir
tri funkcije koje teže nuli kada x → +∞, pa i sama teži nuli.
√
√ Funkcija h je zbir tri funkcije: konstantne funkcije x 7→ 1, funkcije x 7→ 1/(x x) ·
√i funkcije x 7→ 5/x . Konstantna funkcija teži ka 1, kada√x → +∞. Zatim,
1 + 1/x 3
funkcija 1 + 1/x teži ka 1, jer 1+1/x → 1, x → +∞, a funkcija x 7→ x je neprekidna u

√ √
jedinici. Pošto 1/(x x) → 0, x → +∞, jer √ x x → +∞, x → +∞, sledi da, po teoremi
√
o proizvodu graničnih vrednosti, 1/(x x) · 1 + 1/x → 0, x → +∞. Na kraju, imamo
i da 5/x3 = 5 · 1/x3 → 0, x → +∞, pa funkcija h, kao zbir tri funkcije od kojih jedna
teži jedinici, a ostale dve teže nuli, teži jedinici.
Po teoremi o količniku graničnih vrednosti, sledi da funkcija f teži ka 0/1 = 0, kada
x → +∞.
Komentar. Kao što vidimo, ako želimo da napišemo detaljno rešenje čak i ovako jed-
nostavnog zadatka, očekuje nas zamoran posao. Zbog toga ćemo u ostalim zadacima
mnoga tvrd̄enja koristiti prećutno. Ovaj primer, zajedno sa mnogim primerima kod
konvergentnih
√ nizova, daju jasnu sliku o tome da zaključci koje donosimo (primera radi:
1 + 1/x → 1) nisu plod intuicije, već se uvek mogu precizno dokazati koristeći tvrd̄enja
navedena u prvom delu knjige.
Nadamo se da je ovo rešenje dovoljno da bi se stekao utisak o tome kako treba odrediti
graničnu vrednost mnogih funkcija nalik na funkciju f , kada promenljiva teži nekoj od
2.1. Granične vrednosti i neprekidnost funkcije 537
beskonačnosti. Kada kažemo: ,,nalik na funkciju f “, pod tim smatramo racionalne

funkcije, ali i funkcije koje u brojiocu i imeniocu imaju i stepene funkcije (kao što je koren
nekog reda), pa i neku ograničenu funkciju. Dovoljno je proceniti koji je dominantan
stepen promenljive x u brojiocu i izvući ga ispred zagrade, a zatim uraditi isto i u
imeniocu. Primera radi, u ovom zadatku proces sred̄ivanja izraza izgledao je ovako:
√ √
√ 2 3 1 1 sin x 1 1 sin x
2 3 4 x (1 + + 6+ 2 ) 1+ 3 2 + 6 + 2
x + x + 1 + sin x x 2 x x 1 x x x
√ 3
= √ = · √ ,
x x+1+x +5 1 1 5 x 1 1 5
x3 ( √ 1 + + 1 + 3) √ 1+ +1+ 3
x x x x x x x x
a zatim smo zbog kraćeg pisanja pisanja faktor 1/x ubacili u brojilac poslednjeg razlomka.
Drugim rečima, postupak je potpuno analogan onom za odred̄ivanje granične vrednosti
niza iz 7. zadatka.
U prvom delu knjige, detaljno je obrazloženo i ilustrovano primerima, kako granična

vrednost funkcije u nekoj tački zavisi od toga na kom skupu posmatramo tu funkciju. Ako
ne naglasimo suprotno, u problemima koji glase: ,,Odrediti graničnu vrednost lim f (x)“,
x→x0
gde je f neka data funkcija, podrazumevaćemo da se za domen funkcije f uzima skup
Df .
50. Odrediti, ukoliko postoje, naredne granične vrednosti:

√
x4 − 1 sgn (x2 − 1) |x − 2|(x2 + 1)
a) lim 3 ; c) lim ; e) lim ;
x→1 x − 1 x→1 ln(x + 1) x→+∞ x−1
√
1 x2 + 1
b) lim |x(x + 3)|; d) lim
x→π | sin x|
; f) lim .
x→−4 x→−∞ x + 1
Rešenje. a) Funkcija:
x4 − 1 (x − 1)(x3 + x2 + x + 1)
x 7→ =
x3 − 1 (x − 1)(x2 + x + 1)
nije definisana za x = 1, ali se u nekoj probodenoj okolini tačke x = 1 (primera radi, na

skupu (0, 2) \ {1}) poklapa sa funkcijom:
x3 + x2 + x + 1
x 7→ .
x2 + x + 1
Pošto granična vrednost funkcije u tački ne zavisi od vrednosti (ili uopšte definisanosti)
funkcije u toj tački, već od vrednosti funkcije u (nekoj) probodenoj okolini te tačke,
sledi:
x4 − 1 x3 + x2 + x + 1
lim 3 = lim .
x→1 x − 1 x→1 x2 + x + 1
Limes na desnoj strani jednakosti nalazimo koristeći osnovne osobine limesa:
x3 + x2 + x + 1 ( lim x)3 + ( lim x)2 + lim x + lim 1 4

lim = x→1 x→1 x→1 x→1
= .
x→1 x2 + x + 1 ( lim x)2 + lim x + lim 1 3
x→1 x→1 x→1
Dakle:
x4 − 1 4
lim = .
x→1 x3 − 1 3
b) Ovu graničnu vrednost nalazimo na dva načina:
Prvi način: Funkcija x 7→ x(x + 3) je pozitivna na intervalima (−∞, −3) i (0, +∞), a
negativna na intervalu (−3, 0). Zato postoji okolina tačke −4, recimo (−5, −3) na kojoj
važi |x(x + 3)| = x(x + 3). Zbog jednakosti ove dve funkcije na nekoj okolini tačke −4
sledi i jednakost njihovih graničnih vrednosti u tački −4. Dakle:
lim |x(x + 3)| = lim x(x + 3) = ( lim x)2 + 3 lim x = 4.

x→−4 x→−4 x→−4 x→−4
Drugi način: Funkcija x 7→ |x(x + 3)| je elementarna funkcija i samim tim neprekidna
na svom domenu. Pošto je tačka −4 u domenu ove funkcije, sledi:
lim |x(x + 3)| = |(−4) · (−4 + 3)| = 4.

x→−4
c) Potražimo levu i desnu graničnu vrednost ove funkcije u tački 1. U nekoj levoj
okolini tačke 1, recimo (0, 1), funkcija x 7→ x2 − 1 je negativna i na toj okolini važi
sgn (x2 − 1) = −1. Zato se leva granična vrednost funkcija x 7→ sgn (x2 − 1) u tački 1
poklapa sa levom graničnom vrednošću konstantne funkcije x 7→ −1 u tački 1, tj:
lim sgn (x2 − 1) = lim −1 = −1.

x→1−0 x→1−0
Pošto x + 1 → 2, x → 1, sledi i da je leva granična vrednost funkcije x 7→ x + 1 u tački

1 jednaka 2. Funkcija x 7→ ln x je neprekidna u 2 pa je:
lim ln(1 + x) = ln 2.
x→1−0
Dakle:
lim sgn (x2 − 1)
sgn (x2 − 1) x→1−0 −1
lim = = .
x→1−0 ln(x + 1) lim ln(x + 1) ln 2
x→1−0
Analogno nalazimo i desnu graničnu vrednost u tački 1: u okolini (1, 2) funkcija

x 7→ sgn (x2 − 1) jednaka je konstantnoj funkciji x 7→ 1, jer je na tom skupu x2 − 1 > 0.
Zato je
lim sgn (x2 − 1) = 1.
x→1+0
Pored toga, kao i ranije važi:
lim ln(x + 1) = lim ln(x + 1) = ln 2.

x→1+0 x→1
Zato je:
sgn (x2 − 1) 1
lim = .
x→1+0 ln(x + 1) ln 2
Pošto se leva i desna granična vrednost ove funkcije u tački 1 razlikuju, sledi da ova
funkcija nema graničnu vrednost u tački 1.
d) Funkcija x 7→ | sin x| je neprekidna u π i zato je:
lim | sin x| = | sin π| = 0.

x→π
Sem toga, u nekoj probodenoj okolini tačke π, recimo u (0, 2π) \ {π}, važi | sin x| > 0.
Prema tome:
1
lim = +∞.
x→π | sin x|
e) Na skupu (2, +∞) koji predstavlja okolinu tačke +∞, funkcija:

√
|x − 2|(x2 + 1)
x 7→
x−1
poklapa se sa funkcijom: √
(x − 2)(x2 + 1)
x 7→ .
x−1
Zbog toga je: √ √
|x − 2|(x2 + 1) (x − 2)(x2 + 1)
lim = lim .
x→+∞ x−1 x→+∞ x−1
Za x ∈ (2, +∞) važi x ̸= 0, pa je na ovom skupu:
√ √
(x − 2)(x2 + 1) (1 − x2 )(x2 + 1)
= .
x−1 1 − x1
Pošto je:
2 1
lim (1 − ) = 1, kao i lim (1 − ) = 1,
x→+∞ x x→+∞ x
dok je
lim (x2 + 1) = +∞,
x→+∞
sledi da je:
√
(1 − x2 )(x2 + 1) (1 − x2 )(x2 + 1)
lim = +∞, pa i lim = +∞.
x→+∞ 1 − x1 x→+∞ 1 − x1
Prema tome:
√ √
|x − 2|(x2 + 1) (x − 2)(x2 + 1)
lim = lim
x→+∞ x−1 x→+∞ x−1
√
(1 − x2 )(x2 + 1)
= lim = +∞.
x→+∞ 1 − x1
f) Za x ̸= 0 važi: √
√
+1 x2 |x| 1 +
x2
1
= .
x+1 x+1
Na intervalu (−∞, 0), koji predstavlja okolinu tačke −∞, važi |x| = −x, pa je na ovom
intervalu: √ √
√ 1
x2 + 1 x 1 + x2 1 + x12
=− =− .
x+1 x+1 1 + x1
Pošto 1/x → 0 i 1/x2 → 0, x → −∞, sledi da je:
√
√
2
x +1 1 + x12
lim = lim − = −1.
x→−∞ x + 1 x→−∞ 1 + x1
Komentar. Glavna stvar na koju smo želeli da skrenemo pažnju ovim zadatkom i koja
je prisutna u svim primerima iz ovog zadatka je sledeća: kada odred̄ujemo graničnu
vrednost funkcije f u tački x0 (običnu, levu, ili desnu), jedino je bitno kako je funkcija
f definisana u nekoj probodenoj okolini tačke x0 (običnoj, levoj, ili desnoj). Vrednosti
funkcije f na ostatku domena ne igraju nikakvu ulogu u odred̄ivanju granične vrednosti
ove funkcije u x0 . Okolinu tačke x0 na koju ćemo da usmerimo pažnju sami biramo
vodeći se osobinama funkcije koju posmatramo. Primera radi, u delu pod a), bilo je
nevažno koju probodenu okolinu jedinice posmatramo, jer će se na svakoj probodenoj
okolini jedinice funkcije:
x4 − 1 x3 + x2 + x + 1
x 7→ i x 7→
x3 − 1 x2 + x + 1
poklapati. U delu pod b), u prvom rešenju bilo je važno da ne izaberemo ,,preveliku“
okolinu tačke −4. Recimo, na okolini (−6, −2) ove tačke ne važi jednakost |x(x + 3)| =
x(x + 3). Zbog toga ne možemo ovu okolinu iskoristiti kao argument da umesto funkcije
x 7→ |x(x + 3)| posmatramo funkciju x 7→ x(x + 3). U delu zadatka pod c) slučaj je
kombinovan: na proizvoljnoj desnoj okolini jedinice važiće: sgn (x2 − 1) = 1, ali pri
biranju leve okoline jedinice ne bi smeli, čak i da možemo, premašiti tačku -1 (kažemo,
,,čak i da možemo“, jer imenilac ln(x + 1) nije definisan za x ≤ −1). Recimo, na skupu
(−2, 1) ne važi sgn (x2 − 1) = −1 .
U delu zadatka pod c) čitalac može postaviti pitanje, kako se odlučiti za potragom za
jednostranim graničnim vrednostima, kada o tome nema reči u samoj postavci zadatka.
Odgovor je vrlo jednostavan: osobine funkcija čije granične vrednosti odred̄ujemo jasno
ukazuju na to da se funkcija ponaša različito sa raznih strana posmatrane tačke. Recimo,
u delu zadatka pod b), funkcija x 7→ x(x + 3) ne menja znak u tački x = −4, pa ne
očekujemo različito ponašanje ove funkcije, ili funkcije x 7→ |x(x + 3)|, sa leve i desne
strane tačke −4.
Na kraju, želimo da skrenemo pažnju na još jedan detalj. Kao što smo i videli u ovim
primerima, kada tražimo jednostranu graničnu vrednost funkcije u nekoj tački, desi se
da poistovetimo početnu funkciju sa nekom pogodnijom funkcijom u izvesnoj okolini te

tačke. Ta pogodnija funkcija ponekad može da se definiše i na širem skupu nego što je
posmatrana okolina. Primera radi, funkciju:
sgn (x2 − 1)
f : x 7→ ,
ln(x + 1)
na okolini (0, 1), poistovećujemo sa funkcijom
−1
g : x 7→ .
ln(x + 1)
Zato su leve granične vrednosti funkcija f i g u 1 jednake. Ipak, funkcija g može da
se definiše za sve brojeve x > −1 i ona je neprekidna u jedinici. Zbog toga je njena
leva granična vrednost u jedinici zapravo jednaka njenoj običnoj graničnoj vrednosti
u jedinici, odnosno njenoj vrednosti u jedinici. Često se dešava da, pri prelasku sa
date funkcije na neku pogodniju, ta pogodnija zapravo ima običnu graničnu vrednost u
posmatranoj tački, pa sa ciljem da nad̄emo levu, ili desnu, mi zapravo pronad̄emo običnu
graničnu vrednost te funkcije. Čitaocu preporučujemo da sam istraži u kojim koracima
u okviru ovog zadatka se dešavala upravo opisana situacija, a dešavaće se i u zadacima
koji slede.
Da bismo mogli efikasno i elegantno da odredimo granične vrednost nekih funkcija,

neizbežno je koristiti teoreme o graničnoj vrednosti složene funkcije (odnosno, teoreme
o smeni promenljive pri izračunavanju graničnih vrednosti). Pritom, najčešće koristimo
Teoremu 3.80, kao i Teoremu 3.87, kada je potrebno da odredimo jednostrane granične
vrednosti neke kompozicije funkcija.
Kao i do sada, u početnim zadacima ćemo objašnjavati čitav postupak sa više detalja.
U kasnijim zadacima, čija će svrha biti da ilustruju neke druge osobine funkcija, bez
ikakvih komentara ćemo upotrebljavati teoreme o limesu složene funkcije. Med̄utim,
čitaocu savetujemo da se ne obazire na to što mi preskačemo detalje, već da sam za sebe
uvek detaljno obrazloži svaki korak u rešenju.
51. Odrediti, ukoliko postoje, naredne granične vrednosti:

sin4 x − 1
a) lim ;
x→π/2 sin3 x − 1
1
b) lim 2 x−2 .
x→2−0
Rešenje. a) Neka je
x4 − 1
g(x) = i f (x) = sin x.
x3 − 1
U tom slučaju je:
sin4 x − 1
g(f (x)) = .
sin3 x − 1
Važi:
lim f (x) = lim sin x = 1,
x→π/2 x→π/2
dok smo u 50. zadatku, u delu a), dokazali da je:
x4 − 1 4
lim g(x) = lim = .
x→1 x→1 x3 − 1 3
◦ ◦
Pored toga, postoji probodena okolina U (π/2), takva da je za svako x ∈ U (π/2) ispunjeno
sin x ̸= 1. Jedna takva okolina je, recimo, (π/4, 3π/4) \ {π/2}. Prema Teoremi 3.80 o
izvodu složene funkcije, sledi:
sin4 x − 1 4
lim = lim g(f (x)) = lim g(x) = .
x→π/2 sin3 x − 1 x→π/2 x→1 3
b) Neka je:
1
g(x) = 2x i f (x) = .
x−2
Tada je:
1
2 x−2 = g(f (x)).
Pošto x − 2 → 0, x → 2 − 0, a pored toga je x − 2 < 0 za x iz bilo koje leve okoline tačke
2, sledi da je:
1
lim f (x) = lim = −∞.
x→2−0 x→2−0 x − 2
Takod̄e, iz osobina eksponencijalne funkcije, znamo da je:
lim g(x) = lim 2x = 0.

x→−∞ x→−∞
Za x iz bilo koje leve okoline (2 − δ, 2) tačke 2 trivijalno važi f (x) ̸= −∞, te možemo
primeniti Teoremu 3.87 o limesu složene funkcije i dobijamo:
1
lim 2 x−2 = lim g(f (x)) = lim g(x) = 0.
x→2−0 x→2−0 x→−∞
Komentar. Deo pod a) smo mogli da rešimo i direktno, bez primene teoreme o limesu
složene funkcije, nalik na deo pod a) u 50. zadatku. Te detalje ostavljamo čitaocu. Naša
želja je bila da ilustrujemo kako se može primeniti ova teorema, pa rizikujemo da rešenje
izgleda neprirodno. Primeri u prvom delu knjige pokazuju da je uvek potrebno ispitati
ispunjenost uslova koji garantuju da možemo primeniti ovu teoremu, pre nego što je i
primenimo.
Deo zadatka pod b) predstavlja jedan od primera kada malo jednostavnije ispitujemo
uslove ove teoreme. Naime, pretpostavimo da želimo odrediti graničnu vrednost:
lim g(f (x)),

x→x0
a pritom funkcija f teži ka A = ±∞ kada x → x0 , a funkcija g teži ka B kada x → A. U

tom slučaju nema potrebe da ispitujemo da li postoji probodena okolina tačke x0 iz koje
se ni jedan element ne slika u A funkcijom f : pošto je A jednako nekoj od beskonačnosti,
ni jedan element se ne može preslikati u beskonačno realnom funkcijom.
Pre nego što nastavimo sa nalaženjem raznih graničnih vrednosti, navodimo listu
poznatih (i važnih) graničnih vrednosti koje su odred̄ene u prvom delu knjige:
( )
1 x ln(1 + x)
• lim 1+ = e; • lim = 1;
x→±∞ x x→0 x
1 ax − 1
• lim (1 + x) x = e; • lim = ln a, a > 0;
x→0 x→0 x
sin x (1 + x)a − 1
• lim = 1; • lim = a, a ∈ R.
x→0 x x→0 x
Još jednom savetujemo čitaocu da prouči primere rešene u poglavljima 3.4 i 3.10, jer
da nisu rešeni tom prilikom, mnogi od tih primera bi se našli u ovom delu knjige kao
zadaci.
52. Odrediti, ukoliko postoje, sledeće granične vrednosti:
sin(sin x) ln(x − 2)
a) lim ; c) lim √ ;
x→0 x x→3 x−2−1
( 2 )x √
x +x+1 ( 2)x − 1
b) lim ; d) lim ;
x→+∞ x2 − x − 1 x→0 sin x2
Rešenje. a) Funkciju čiju graničnu vrednost tražimo, u nekoj probodenoj okolini nule,
recimo (−π/2, π/2) \ {0}, možemo zapisati i ovako:
sin(sin x) sin(sin x) sin x

= · .
x sin x x
Poznato nam je da je:
sin x
lim = 1,
x→0 x
a dokažimo i da je:
sin(sin x)
lim = 1.
x→0 sin x
Ako je
sin x
g(x) = i f (x) = sin x,
x
tada je
sin(sin x)
g(f (x)) = .
sin x
Znamo da je:
sin x
lim f (x) = lim sin x = 0 i lim g(x) = lim = 1.
x→0 x→0 x→0 x→0 x
◦
Pored toga, za svako x ∈ U (0) = (−π/2, π/2) \ {0} važi f (x) = sin x ̸= 0. Dakle, po
teoremi o limesu složene funkcije sledi:
sin(sin x)
lim = lim g(f (x)) = lim g(x) = 1.
x→0 sin x x→0 x→0
Prema tome:
sin(sin x) sin(sin x) sin x
lim = lim · = 1 · 1 = 1.
x→0 x x→0 sin x x
b) Za svako dovoljno veliko x (objasnićemo ubrzo šta tačno pod tim mislimo) važi:
  2x + 2 ·x
  x2 − x − 1 x2 − x − 1
 2x + 2 
( )x  
x2 + x + 1  1  
=  
1 + x2 − x − 1 

 (2.1)
x2 − x − 1  
 2x + 2 
Dovoljno veliko x za koje važi ova jednakost je svako x za koje je 2x + 2 ̸= 0 i (x2 + x +

1)/(x2 − x − 1) > 0 (da bi oba izraza uopšte imala smisla, jer negativan broj ne možemo
stepenovati proizvoljnim realnim brojem). Pošto jednačina x2 + x + 1 = 0 nema realnih
rešenja, sledi x2 + x + 1 > 0 za svako x ∈ R, pa će važiti (x2 + x + 1)/(x2 − x − 1) > 0 ako
i samo ako x2 − x − 1 > 0. Prema tome, jednakost (2.1) važi u svakoj okolini (M, +∞)
tačke +∞ gde je M proizovjlan broj veći od −1 i od svih nula funkcije x 7→ x2 − x − 1.
Neka je:
x − x − 1
2

2x + 2
 1  2x + 2
u(x) =  
1 + x2 − x − 1  i v(x) = · x.
x2 − x − 1
2x + 2
Tada je: ( )x
x2 + x + 1
= u(x)v(x) .
x2 − x − 1
Dokažimo da važi:
lim u(x) = e i lim v(x) = 2,
x→+∞ x→+∞
odatle će slediti da je:

( )x
x2 + x + 1
lim = lim u(x)v(x) = e2 .
x→+∞ x2 − x − 1 x→+∞
Označimo sa:
( )
1 x x2 − x − 1
g(x) = 1 + i f (x) = , pa je u(x) = g(f (x)).
x 2x + 2
Tada važi:
x−1− 1
x
lim g(x) = e i lim f (x) = lim = +∞.
x→+∞ x→+∞ x→+∞ 2 + x2
Poslednja jednakost važi na osnovu toga što: x − 1 − 1/x → +∞, x → +∞, dok
1/(2 + 2/x) → 1/2, x → +∞.
Pošto je f (x) ̸= +∞ za svako ono x za koje je f uopšte definisano, možemo primeniti
teoremu o limesu složene funkcije:
lim u(x) = lim g(f (x)) = lim g(x) = e.

x→+∞ x→+∞ x→+∞
Funkciju v(x), u nekoj okolini tačke +∞ (bilo kojoj koja ne sadrži nulu), možemo
zapisati i kao:
2 + x2
v(x) = .
1 − x1 − x12
Zbog toga je:
2 + 2 · lim 1
x→+∞ x
lim v(x) = = 2.
x→+∞ 1 − lim 1
− ( lim 1 2
)
x→+∞ x x→+∞ x
Najzad, dobijamo:
( )x
x2 + x + 1
lim u(x) = e, lim v(x) = 2, pa je lim = e2 .
x→+∞ x→+∞ x→+∞ x2 − x − 1
c) Funkciju čiju graničnu vrednost nalazimo možemo zapisati i ovako:
ln(x − 2) ln(1 + (x − 3)) x−3

√ = ·√ ,
x−2−1 x−3 1 + (x − 3) − 1
pa je zato:
ln(x − 2) ln(1 + (x − 3)) x−3
lim √ = lim ( ·√ ).
x→3 x − 2 − 1 x→3 x−3 1 + (x − 3) − 1
Dokažimo da je:
ln(1 + (x − 3)) x−3
lim =1 i lim √ = 2.
x→3 x−3 x→3 1 + (x − 3) − 1
Neka je
ln(1 + x)
g(x) = i f (x) = x − 3.
x
Tada je
ln(1 + (x − 3))
g(f (x)) = .
x−3
Imamo da je:
ln(1 + x)
lim g(x) = lim =1 i lim f (x) = lim (x − 3) = 0.
x→0 x→0 x x→3 x→3
◦
Sem toga, za x iz bilo koje probodene okoline U (3) važi f (x) = x − 3 ̸= 0. Iz teoreme o
limesu složene funkcije sledi:
ln(1 + (x − 3))
lim = lim g(f (x)) = lim g(x) = 1.
x→3 x−3 x→3 x→0
Neka je sada: √
1+x−1
h(x) = .
x
Tada je √
1 + (x − 3) − 1
h(f (x)) = .
x−3
Poznato je da je
(1 + x)1/2 − 1 1
lim h(x) = lim = ,
x→0 x→0 x 2
pa iz istog razloga kao i za funkciju g, možemo primeniti teoremu o limesu složene funkcije
i dobijamo: √
1 + (x − 3) − 1 1
lim = lim h(f (x)) = lim h(x) = .
x→3 x−3 x→3 x→0 2
Zbog toga je:
x−3 1
lim √ = √ = 2.
x→3 1 + (x − 3) − 1 1 + (x − 3) − 1
lim
x→3 x−3
Najzad:
ln(x − 2)
lim √ = 1 · 2 = 2.
x→3 x−2−1
d) Funkciju čiju graničnu vrednost tražimo možemo zapisati i ovako:
√ x x
( 2)x − 1 22 − 1
= · 2
x.
sin x2 x
2 sin 2
Neka je:
2x − 1 sin x x
g(x) = , h(x) = i f (x) = .
x x 2
Poznate su granične vrednosti:
2x − 1 sin x
lim g(x) = lim = ln 2, kao i lim h(x) = lim = 1.
x→0 x→0 x x→0 x→0 x
Sem toga:
x
lim f (x) = lim
= 0.
x→0 2 x→0
Za svako x iz proizvoljne probodene okoline nule važi f (x) ̸= 0, pa možemo primeniti

teoremu o limesu složene funkcije i dobijamo:
x
22 − 1
lim x = lim g(f (x)) = lim g(x) = ln 2,
x→0 x→0 x→0
2
sin x2
lim x = lim h(f (x)) = lim h(x) = 1.
x→0 x→0 x→0
2
Prema tome:
√ x
( 2)x − 1 22 − 1 1 1
lim x = lim x · sin x = ln 2 · = ln 2.
x→0 sin 2 x→0
2 lim x 2 1
x→0 2
Komentar. Svaki od primera iz ovog zadatka se na, manje ili više, očigledan način svodi
na neku (ili neke) poznatu graničnu vrednost. Potom, sve što treba uraditi je upotrebiti
teoremu o limesu složene funkcije, čiji se potrebni uslovi jednostavno ispituju, kao što
smo videli.
Treba obratiti pažnju da, pri raznim transformacijama funkcije, nove funkcije zaista
i imaju smisla u nekoj okolini tačke u kojoj tražimo graničnu vrednost. Ta razlika
izmed̄u skupa na kom je definisana stara funkcija i ona koja je dobijena od nje raznim
transformacijama najuočljivija je u primeru pod a). Funkcija
sin(sin x)
x 7→ ,
x
može da se definiše za svako x ̸= 0, dok funkcija:
sin(sin x) sin x
x 7→ · ,
sin x x
sem za x = 0, nema smisla ni za x = kπ, za bilo koje k ∈ Z. Ipak, pošto odred̄ujemo
graničnu vrednost u nuli, dovoljno je da se ove dve funkcije poklapaju u nekoj probodenoj
okolini nule, a to jeste ispunjeno.
U zadacima koji slede bavićemo se odred̄ivanjem asimptota funkcije. Na ovaj problem

vratićemo se i kasnije sa novim primerima, kada budemo raspolagali još nekim alatima
za odred̄ivanje graničnih vrednosti funkcija. Podsećamo čitaoca da termin asimptota
znači kosa ili horizontalna asimptota, a da pored njih odred̄ujemo i vertikalne asimptote.
53. Odrediti Df , a zatim odrediti, ukoliko postoje, asimptote i vertikalne asimptote

grafika funkcije f , koja je definisana sa:
1
a) f (x) = 2x + 1 + ;
(x − 3)2
2x + 3
b) f (x) = arctg x + .
3x2 + 2x
Rešenje. a) Skup Df je skup R \ {3}. Odredimo prvo kose i/ili horizontalne asimptote.
Dokažimo da je prava y = 2x + 1 asimptota grafika funkcije f kada x → ±∞. Kako je:
1
f (x) − (2x + 1) = ,
(x − 3)2
sledi da je
1
lim (f (x) − (2x + 1)) = lim = 0,
x→±∞ x→±∞ (x − 3)2
jer, bilo da x teži ka +∞, ili ka −∞, važi (x−3)2 → +∞, pa je 1/(x−3)2 → 0, x → ±∞.
Prema tome, ova prava zaista jeste asimptota grafika funkcije f u +∞ i u −∞.
Dokažimo sada da f u tački x = 3 ima vertikalnu asimptotu. Važi (x − 3)2 → 0, x →
3, kao i (x − 3)2 > 0 za x ̸= 3. Zbog toga je: 1/(x − 3)2 → +∞, x → 3. Naravno, važi i
2x + 1 → 7, x → 3, pa je:
lim f (x) = +∞.
x→3
Dakle, prava x = 3 jeste vertikalna asimptota funkcije f .
Budući da je funkcija f neprekidna u svim tačkama skupa Df , drugih vertikalnih
asimptota nema.
b) Da bi dobili skup Df iz skupa R treba izbaciti sve one x za koje je 3x2 + 2x = 0,
tj. Df = R \ {−2/3, 0}. Pored toga, za x ∈ Df važi:
2 3
2x + 3 x + x2
= ,
3x2 + 2x 3 + x2
pa je:
2 3
2x + 3 x + x2
lim = lim = 0.
x→±∞ 3x2 + 2x x→±∞ 3 + 2
x
Zato je:
2x + 3 π π
lim f (x) = lim arctg x + lim 2
= +0= ,
x→+∞ x→+∞ x→+∞ 3x + 2x 2 2
2x + 3 π π
lim f (x) = lim arctg x + lim 2
=− +0=− ,
x→−∞ x→−∞ x→−∞ 3x + 2x 2 2
Zaključujemo da grafik funkcije f ima horizontalne asimptote: y = π/2 kada x → +∞ i
y = −π/2 kada x → −∞.
Vertikalne asimptote tražimo u tački x = 0 i x = −2/3, jer zbog neprekidnosti grafik
funkcije f sigurno nema vertikalnu asimptotu ni u jednoj drugoj tački.
U nekoj levoj okolini nule, recimo u (−1/3, 0), važi 3x2 + 2x = x(3x + 2) < 0, jer je
u toj okolini x < 0 i 3x + 2 > 0. Sem toga, važi i:
lim (3x2 + 2x) = 0, pa i lim (3x2 + 2x) = 0, kao i lim (2x + 3) = 3.

x→0 x→−0 x→−0
Zato je:
2x + 3
lim = −∞,
x→−0 3x2 + 2x
a kako arctg x → 0, x → 0, sledi:
lim f (x) = −∞.

x→−0
Analogno nalazimo desnu graničnu vrednost u nuli: u okolini (0, 1) važi 3x2 + 2x > 0, a
važi i 3x2 + 2x → 0, x → 0, pa je:
1
lim = +∞.
x→+0 3x2 + 2x
Zato je:
2x + 3
lim f (x) = lim arctg x + = +∞.
x→+0 x→+0 3x2 + 2x
Prema tome, prava x = 0 jeste vertikalna asimptota grafika ove funkcije.
Ponašanje funkcije f (x) u okolini tačke −2/3 ispitujemo na sličan način. U nekoj
(zapravo svakoj) levoj okolini te tačke važi: 3x2 + 2x = x(3x + 2) > 0, jer su i x < 0 i
3x + 2 < 0, za x < −2/3. Sem toga, važi i:
4
lim (3x2 + 2x) = 0, kao i lim (2x + 3) = − + 3 > 0.
x→− 23 −0 x→− 3 −0
2 3
Zbog toga je
2x + 3
lim = +∞,
x→− 23 −0 3x2 + 2x
a pošto arctg x → arctg(−2/3), x → −2/3 − 0, sledi:
lim f (x) = +∞.

x→− 23 −0
Analogno postupamo i za desnu graničnu vrednost: za x iz okoline (−2/3, 0) važi x < 0

i 3x + 2 > 0, pa je 3x2 + 2x < 0. Pošto je 2x + 3 → 3 − 4/3 > 0, x → −2/3 + 0 i
arctg x → arctg(−2/3), x → −2/3 + 0, sledi:
lim f (x) = −∞.

x→−2/3+0
Sledi da je i prava x = −2/3 vertikalna asimptota grafika funkcije f .
Komentar. Pri odred̄ivanju asimptota grafika funkcija u ovom zadatku nije bilo potrebe
da koristimo Tvrd̄enje 3.194. Sve što nam je bilo potrebno je definicija asimptota, jer je
za funkcije u ovom zadatku očigledno koja je to linearna (ili konstantna) funkcija takva
da se od posmatrane funkcije razlikuje za beskonačno malu funkciju, kada x teži nekoj
beskonačnosti. Razume se, isti rezultat bi dobili i da smo iskoristili Tvrd̄enje 3.194, što
svakako savetujemo čitaocu da učini, vežbe radi.
U rešenju ovog zadatka, a i zadataka koji slede, često će biti slučaj da istovremeno
nalazimo granične vrednosti kada x teži ka +∞ i kada x teži ka −∞, pa zato pišemo:
lim ...
x→±∞
Naravno, asimptote u +∞ i −∞ mogu i da se razlikuju, kao što je bio slučaj u delu

pod b). Zapis sa x → ±∞ koristimo u onim situacijama kada znamo da ćemo dobiti
isti (ili sličan) rezultat, bez obzira da li x teži ka +∞, ili ka −∞. Pri rešavanju ovakvih
problema, ukoliko nije očigledno od samog početka kako će kraj rešenja izgledati, najbolje
je posebno odrediti asimptotu u +∞, a posebno u −∞ i tek nakon utvrd̄ivanja da se ta
dva postupka ne razlikuju (ili recimo da se rezultati razlikuju samo po znaku) odlučiti
se za ovakvu notaciju.
Ispitivanje da li u rubnim tačkama domena postoje vertikalne asimptote funkcije
je teklo rutinski, bez iznenad̄ujućih trenutaka. Interesantno je samo naglasiti razliku
izmed̄u ponašanja funkcija pod a) i b) u okolini vertikalnih asimptota: funkcija u delu
pod a) sa obe strane vertikalne asimptote teži ka +∞, a funkcija u delu pod b), u okolini
obe svoje vertikalne asimptote, sa jedne strane teži jednoj, a sa druge strane suprotnoj
beskonačnosti. Naglasimo i to da je bilo suvišno odred̄ivati limes sa obe strane tačke u
kojoj tražimo vertikalnu asimptotu, ako smo već utvrdili da funkcija sa jedne strane teži
beskonačnosti (videti Definiciju 3.203). Ipak, uradili smo tako kompletnosti radi.
54. Odrediti Df , a zatim odrediti, ukoliko postoje, asimptote i vertikalne asimptote

grafika funkcije f koja je definisana sa:
a) f (x) = x(1 + sin x1 );
b) f (x) = x2 + 1;
√
|x − 2|(x2 + 1)
c) f (x) = .
x−1
Rešenje. a) Skup Df jednak je R \ {0} iz očiglednih razloga. Da bi pronašli eventualne

asimptote grafika funkcije f izračunajmo granične vrednosti:
f (x)
lim .
x→±∞ x
Nalazimo:
f (x) 1
lim = lim (1 + sin ) = 1 + sin 0 = 1,
x→+∞ x x→+∞ x
pri čemu smo iskoristili da je funkcija x 7→ sin x neprekidna u nuli, pa je:
1 1
lim sin = sin( lim ) = sin 0.
x→+∞ x x→+∞ x
Iz istih razloga je i:
f (x)
lim = 1.
x→−∞ x
Potražimo sada granične vrednosti:
lim (f (x) − 1 · x).

x→±∞
Dobijamo:
1 sin x1
lim (f (x) − x) = lim x sin = lim = 1,
x→+∞ x→+∞ x x→+∞ x1
pri čemu smo iskoristili teoremu o limesu složene funkcije: 1/x → 0, x → +∞ i sin x/x →
1, x → 0, a pritom 1/x ̸= 0 za svako x. Takod̄e dobijamo i:
1 sin x1
lim (f (x) − x) = lim x sin = lim = 1,
x→−∞ x→−∞ x x→−∞ x1
jer 1/x → 0, x → −∞. Sledi da je prava x + 1 kosa asimptota grafika funkcije f kada
x → ±∞.
Vertikalnu asimptotu grafika funkcije f tražimo u tački x = 0, jer je u svim os-
talim tačkama ova funkcija neprekidna. Kako je funkcija x 7→ sin(1/x) ograničena u
proizvoljnoj okolini nule, sledi da je:
1
lim x sin = 0,
x→0 x
jer je ova funkcija proizvod beskonačno male funkcije x 7→ x i ograničene funkcije x 7→
sin(1/x). Zbog toga je:
1 1
lim f (x) = lim (x + x sin ) = lim x + lim x sin = 0 + 0 = 0.
x→0 x→0 x x→0 x→0 x
Dakle, grafik funkcije f nema vertikalnih asimptota.
b) Pošto je Df = R, a funkcija f je neprekidna u svakoj tački skupa R, grafik funkcije
f nema vertikalnih asimptota. Takod̄e, kako je:
f (x) 1
lim = lim x + = +∞,
x→+∞ x x→+∞ x
kao i
f (x) 1
lim = lim x + = −∞,
x→−∞ x x→−∞ x
sledi da grafik funkcije f nema asimptotu.
c) Skup Df čine svi oni x za koje je:
|x − 2|(x2 + 1)
≥ 0. (2.2)
x−1
Pošto je brojilac ovog razlomka nenegativan za svako x ∈ R, nejednakost (2.2) će važiti
ako i samo ako je x > 1. Dakle: Df = (1, +∞). Asimptotu grafika funkcije f tražimo
samo u okolini tačke +∞, a vertikalnu asimptotu grafika ove funkcije tražimo u tački 1
i to ispitujući desnu graničnu vrednost ove funkcije u 1.
Potražimo graničnu vrednost funkcije f (x)/x kada x → +∞. U okolini (2, +∞) tačke
+∞, funkcija x 7→ |x − 2| se poklapa sa funkcijom x 7→ x − 2, pa je zato:
√ √
|x−2|(x2 +1)
f (x) x−1 (x − 2)(x2 + 1)
lim = lim = lim .
x→+∞ x x→+∞ x x→+∞ x2 (x − 1)
Za x ̸= 0 važi jednakost:
(x − 2)(x2 + 1) (1 − x2 )(1 + x12 )

= ,
x2 (x − 1) 1 · (1 − x1 )
pa je:
√ √
f (x) (1 − x2 )(1 + x12 ) (1 − x2 )(1 + x12 )
lim = lim = lim = 1,
x→+∞ x x→+∞ 1 · (1 − x1 ) x→+∞ 1 · (1 − x1 )
√
jer je funkcija x 7→ x neprekidna u jedinici. Nad̄imo sada graničnu vrednost:
√
|x − 2|(x2 + 1)
lim (f (x) − 1 · x) = lim − x.
x→+∞ x→+∞ x−1
Za funkciju x 7→ |x − 2| važi ista primedba kao i ranije, tako da je zapravo:
√
(x − 2)(x2 + 1)
lim (f (x) − x) = lim ( − x).
x→+∞ x→+∞ x−1
Da bi našli ovu graničnu vrednost, izraz ćemo transformisati na sledeći način:
√
√ √ (x−2)(x2 +1)
(x − 2)(x2 + 1) (x − 2)(x2 + 1) x−1 +x
−x = ( − x) · √
x−1 x−1 (x−2)(x2 +1)
x−1 +x
(x − 2)(x2 + 1)
− x2
= √ x − 1
(x − 2)(x2 + 1)
+x
x−1
(x − 2)(x2 + 1) − x2 (x − 1)
= √
(x − 1)(x − 2)(x2 + 1) + x(x − 1)
x2 (−1 + x1 − x22 )
= √
x2 ( (1 − x1 )(1 − x1 )(1 + x12 ) + 1 − x1 )
−1 + 1
− 2
= √ x x2
.
(1 − 1
x )(1 − 1
x )(1 + 1
x2
) +1− 1
x
Zato je:
−1 + 0 + 0 1
lim (f (x) − x) = √ =− .
x→+∞ 1·1·1+1−0 2
Dakle, kosa asimptota grafika funkcije f kada x → +∞ je prava y = x − 1/2.

Proverimo da li grafik funkcije f ima vertikalnu asimptotu u tački 1. U nekoj desnoj
okolini tačke 1, recimo u (1, 2), jeste x − 2 < 0, pa je |x − 2| = 2 − x. Zato je:
√
(2 − x)(x2 + 1) √ 1
lim f (x) = lim = lim ( (2 − x)(x2 + 1) · √ ).
x→1+0 x→1+0 x−1 x→1+0 x−1
Pošto
√ √
lim (2 − x)(x2 + 1) = 2, sledi i lim (2 − x)(x2 + 1) = 2 > 0.
x→1 x→1+0
Važi i: √
lim x − 1 = 0,
x→1+0
√
kao i x − 1 > 0 u desnoj okolini tačke 1, pa je zato:
1
lim √ = +∞.
x→1+0 x−1
Dakle:
lim f (x) = +∞,
x→1+0
pa grafik funkcije f ima vertikalnu asimptotu u tački 1.
Komentar. Kod ovog zadatka smo iskoristili Tvrd̄enje 3.194, mada je za deo pod a) i deo
pod b) ponovo bila dovoljna samo definicija. U delu pod a) je jednostavno uočiti da će
asimptota biti prava y = x+1 i u +∞ i u −∞. U delu pod b) se jednostavno pokazuje da
ne postoji linearna funkcija takva da njenim oduzimanjem od x2 +1 dobijamo beskonačno
malu funkciju kada x teži nekoj od beskonačnosti. Za funkciju u delu pod c) nije tako
očigledno koja će prava biti asimptota funkcije, pa je tu zgodno bilo iskoristiti Tvrd̄enje
3.194. Naglasimo da ćemo, koristeći Tejlorov razvoj funkcije, pokazati alternativni način
za nalaženje asimptota ovakvih funkcija (koren nekog reda iz racionalne funkcije), koji
će biti i brži i informativniji: istovremeno sa nalaženjem asimptote znaćemo i da li je
grafik funkcije iznad ili ispod asimptote.
Kao što vidimo iz primera pod b), grafik kvadratne funkcije (ne samo ove, već i bilo
koje druge), nema asimptota. To je i očekivano, jer se kvadratna funkcija i linearna
funkcija ne ponašaju isto kada x teži ka ±∞. Analogno bi važilo kada bi, umesto
√
kvadratne, imali recimo korenu funkciju: x 7→ x.
U primeru pod c) skup na kome je definisana funkcija ne sadrži okolinu tačke −∞.
Zato kosu asimptotu grafika funkcije tražimo samo kada x teži ka +∞. Takod̄e, pri
ispitivanju postojanja vertikalne asimptote, tražimo samo desnu graničnu vrednost u 1,
jer u levoj okolini jedinice funkcija ni nije definisana.
Odred̄ivanje asimptota grafika racionalnih funkcija je problem koji se rešava po al-

goritmu, kao što smo videli u Primeru 3.198 u prvom delu knjige. U narednom zadatku
pokazujemo da se i odred̄ivanje da li je grafik funkcije iznad ili ispod svoje asimptote
obavlja automatski, kada je u pitanju racionalna funkcija.
55. Date je funkcija c na sledeći način:

x4 + x3 − x2 + 1
c(x) =
−x3 − 2x + 1
Odrediti, ukoliko postoje, asimptote grafika ove funkcije, kao i da li je grafik funkcije
iznad ili ispod asimptote u nekoj okolini tačaka ±∞.
Rešenje. Da bi odredili kose asimptote grafika funkcije c, podelimo polinom iz brojioca

polinomom iz imenioca. Dobijamo:
x4 + x3 − x2 + 1 = (−x3 − 2x + 1) · (−x − 1) + (−3x2 − x + 2).
Zbog toga je:

−3x2 − x + 2
c(x) = −x − 1 + .
−x3 − 2x + 1
Pošto je:
−3x2 − x + 2 − x3 − x12 + x23
c(x) − (−x − 1) = = ,
−x3 − 2x + 1 −1 − x22 + x13
pri čemu poslednja jednakost važi za x ∈ Dc \ {0}, sledi:
− x3 − 1
x2
+ 2
x3
lim (c(x) − (−x − 1)) = lim = 0.
x→±∞ x→±∞ −1 − 2
x2
+ 1
x3
Dakle, prava y = −x − 1 je kosa asimptota grafika funkcije c kada x → +∞ i kad

x → −∞.
Odredimo sada tip med̄usobnog položaja grafika ove funkcije i njegove asimptote.
Imamo:
−3x2 − x + 2
c(x) − (−x − 1) = .
−x3 − 2x + 1
Budući da je:
lim (−3x2 − x + 2) = −∞ i lim (−x3 − 2x + 1) = −∞,

x→+∞ x→+∞
zaključujemo da je vrednost izraza (−3x2 − x + 2)/(−x3 − 2x + 1) pozitivna u nekoj

okolini tačke +∞. Dakle, grafik funkcije c je iznad svoje asimptote u +∞. Analogno,
kako −3x2 − x + 2 → −∞ i −x3 − 2x + 1 → +∞ kada x → −∞, u nekoj okolini tačke
−∞ vrednost izraza (−3x2 − x + 2)/(−x3 − 2x + 1) je negativna, pa je grafik ispod svoje
asimptote u −∞.
Komentar. Proces nalaženja asimptota grafika racionalnih funkcija detaljno je opisan u

Primeru 3.198, pa čitalac svakako treba obratiti pažnju na taj primer. U ovom zadatku
smo želeli da naglasimo da se znak razlike racionalne funkcije i asimptote njenog grafika
takod̄e odred̄uje automatski. Naime, ako je data racionalna funkcija
P (x)
f (x) =
Q(x)
sa asimptotom y = ax + b, da bi odredili da li je grafik funkcije iznad ili ispod asimptote,

treba odrediti znak vrednosti izraza
R(x)
f (x) − (ax + b) = ,
Q(x)
gde je R(x) ostatak koji se dobije pri deljenju polinoma P (x) polinomom Q(x). Znak
ispitujemo nalaženjem graničnih vrednosti funkcija R i Q kada x teži ka +∞, odnosno
−∞, kao što je to prikazano ovom rešenju. Očigledan (eventualni) nedostatak ovog
pristupa je što ne odred̄uje precizno znak ove razlike za svaki broj x, već samo postojanje
okoline tačaka ±∞ u kojima je znak konstanan. Primetimo da u slučaju R(x) ≡ 0,
funkcija f se poklapa sa asimptotom, u nekim okolinama tačaka ±∞. To se dešava ako
je f konstantna funkcija, linearna funkcija, ali i funkcija npr. oblika: x 7→ (x2 + x)/x
(ovo nije linearna funkcija x 7→ x + 1, jer nije definisana u nuli).
U narednim zadacima posvećujemo pažnju pojmu neprekidnosti funkcije, u tački kao

i na segmentu.
56. Funkcija f : R \ {−1} → R definisana je na sledeći način:



 ln(x2 + 2x + 1)

 , x < 0, x ̸= −1
 3x
f (x) = a, x=0



 3x2 + 2x
 , x>0
2x2 + 3x
Da li je za neku vrednost realnog broja a funkcija f neprekidna na celom svom domenu?
Rešenje. Pokažimo prvo da je funkcija f , bez obzira na vrednost broja a, neprekidna na

skupu (−∞, 0) \ {−1}, kao i na skupu (0, +∞). Za x ∈ (−∞, 0) \ {−1} važi:
ln(x2 + 2x + 1) ln((x + 1)2 ) 2 ln |x + 1|

f (x) = = = · ,
3x 3x 3 x
što očigledno jeste neprekidna funkcija na (−∞, 0)\{−1}, jer je ovo elementarna funkcija
koja je definisana u svakoj tački posmatranog skupa. Na skupu (0, +∞) važi:
3x2 + 2x 3x + 2
f (x) = 2
= ,
2x + 3x 2x + 3
a ovo je takod̄e elementarna funkcija, pa je neprekidna na skupu (0, +∞), jer −2/3 ̸∈
(0, +∞). Prema tome, jedino je diskutabilno da li je funkcija f neprekidna u nuli.
Proverimo da li funkcija f ima graničnu vrednost u nuli, tako što ćemo odrediti njenu
levu i desnu graničnu vrednost u nuli.
U levoj okolini nule (−1, 0) je x + 1 > 0, pa je |x + 1| = x + 1 i zato je tu funkcija f
jednaka:
2 ln(x + 1)
f (x) = · .
3 x
Pošto ln(x + 1)/x → 1, x → 0, sledi:
2 ln(x + 1) 2
lim f (x) = lim = .
x→−0 x→−0 3 x 3
U proizvoljnoj desnoj okolini nule funkcija f jednaka je sa funkcijom x 7→ (3x + 2)/(2x +
3). Zato je:
3 · ( lim x) + 2
3x + 2 x→+0 2
lim f (x) = lim = = .
x→+0 x→+0 2x + 3 2 · ( lim x) + 3 3
x→+0
Budući da se leva i desna granična vrednost u nuli poklapaju, sledi:

2
lim f (x) = .
x→0 3
Pošto funkcija f ima graničnu vrednost: 2/3 u tački x = 0, sledi da je f neprekidna u
nuli ako i samo ako je f (0) = 2/3. Dakle, za realan broj a = 2/3 funkcija f je neprekidna
na celom svom domenu.
Komentar. Svi koraci u rešenju ovog zadatka su, ili rutinski, ili već detaljno obrazloženi
u prethodnim rešenjima i komentarima, pa ne zaslužuju neki poseban komentar u ovom
trenutku. Jedino što bi naglasili je da ne treba zaboraviti na ispitivanje neprekidnosti
funkcije f i uostalim tačkama sem nule. Da je u nekoj drugoj tački funkcija f imala
prekid, ni jedna vrednost broja a ne bi uspela da učini funkciju f neprekidnom na čitavom
domenu.
57. Odrediti skup Df i u kojim tačkama ovog skupa je funkcija:
f (x) = esin x−[sin x]
neprekidna. Za tačke prekida ove funkcije, odrediti kog su reda.
Rešenje. Skup Df je jednak skupu R. Ispitajmo bliže funkciju sin x − [sin x] na skupu
[0, 2π), a onda ćemo, na osnovu periodičnosti funkcije x 7→ sin x, zaključiti kako se ova
funkcija ponaša na R. Na skupu [0, π/2) ∪ (π/2, π] važi sin x ∈ [0, 1), pa je [sin x] = 0.
Dakle, za x ∈ [0, π/2) ∪ (π/2, π] je sin x − [sin x] = sin x. Za x = π/2 je sin x = 1, pa je
[sin x] = sin x = 1 i zato je, za x = π/2: sin x−[sin x] = 0. Na skupu (π, 3π/2)∪(3π/2, 2π)
je sin x ∈ (−1, 0), pa je tu [sin x] = −1. Zato je na ovom skupu: sin x − [sin x] =
sin x + 1. Za x = 3π/2 je sin x = −1, pa je [sin x] = −1. Dakle, za x = 3π/2 je takod̄e
sin x − [sin x] = sin x + 1. Prema tome, možemo zaključiti da je za svako x ∈ (π, 2π)
ispunjeno: sin x − [sin x] = sin x + 1. Objedinimo ove zaključke:


 sin x, x ∈ [0, π2 )


0, x = π2
sin x − [sin x] =

 sin x, x ∈ ( π2 , π]


sin x + 1, x ∈ (π, 2π)
Prema tome, na osnovu periodičnosti funkcije sinus, imamo da važi:



sin x, x ∈ [2kπ, 2kπ + π2 ), k ∈ Z


0, x = 2kπ + π2 , k ∈ Z
sin x − [sin x] =
sin x,
 x ∈ (2kπ + π2 , 2kπ + π], k ∈ Z


sin x + 1, x ∈ (2kπ + π, 2(k + 1)π), k ∈ Z
Najzad, zaključujemo da je:



 esin x , x ∈ [2kπ, 2kπ + π2 ), k ∈ Z


1, x = 2kπ + π2 , k ∈ Z
f (x) = esin x−[sin x] =

 esin x , x ∈ (2kπ + π2 , 2kπ + π], k ∈ Z


esin x+1 , x ∈ (2kπ + π, 2(k + 1)π), k ∈ Z
Prema tome, na intervalima (2kπ, 2kπ + π/2), za svako k ∈ Z, funkcija f se poklapa sa

elementarnom funkcijom x 7→ esin x i zato je na ovim intervalima funkcija f neprekidna.
Takod̄e, na intervalima (2kπ + π/2, 2kπ + π), za svako k ∈ Z, funkcija f se poklapa sa
funkcijom x 7→ esin x , pa je i na ovim intervalima neprekidna. Isto važi i za sve intervale
oblika (2kπ + π, 2(k + 1)π), za svako k ∈ Z. Na ovim intervalima, funkcija f se poklapa
sa x 7→ esin x+1 , pa je i ovde funkcija f neprekidna. Jedine tačke realne prave u kojima
nismo ispitali neprekidnost funkcije f su tačke 2kπ, 2kπ + π/2 i 2kπ + π, za svako k ∈ Z.
Neka je k proizvoljan ceo broj i posmatrajmo tačku 2kπ. Na skupu [2kπ, 2kπ + π/2)
funkcija f se poklapa sa funkcijom x 7→ esin x , koja je neprekidna u 2kπ, pa je neprekidna
u toj tački i sa desne strane. Zbog toga je i f neprekidna sa desne strane u 2kπ i njena
vrednost u toj tački je jednaka njenoj desnoj graničnoj vrednosti u toj tački. Pronad̄imo
levu graničnu vrednost funkcije f u ovoj tački. U levoj okolini (2kπ − π, 2kπ) funkcija f
se poklapa sa funkcijom x 7→ esin x+1 , pa je zato:
lim (sin x+1)
lim f (x) = lim esin x+1 = lim esin x+1 = ex→2kπ = e.
x→2kπ−0 x→2kπ−0 x→2kπ
Pošto se leva granična vrednost i sama vrednost funkcije f (odnosno, desna granična
verdnost) u tački 2kπ razlikuju, sledi da funkcija f nije neprekidna u ovoj tački. Ceo
broj k je bio proizvoljan, pa u svim ovakvim tačkama, funkcija f nije neprekidna.
Posmatrajmo sada tačke 2kπ + π/2. Neka je k proizvoljan ceo broj. U probodenoj
okolini (2kπ, 2kπ + π) \ {2kπ + π/2} funkcija f se poklapa sa funkcijom esin x . Zato je:
lim π
sin x
lim π
f (x) = lim π
esin x = ex→2kπ+ 2 = e.
x→2kπ+ 2 x→2kπ+ 2
Pošto je f (2kπ + π/2) = 1 ̸= e, sledi da se vrednost funkcije f u ovoj tački ne poklapa sa

graničnom vrednošću funkcije f u ovoj tački i zato f nije neprekidna u toj tački. Broj
k je bio proizvoljan, pa isti zakjlučak važi za sve tačke 2kπ + π/2, k ∈ Z.
Ostale su samo još tačke 2kπ + π. Neka je k proizvoljan ceo broj. Na skupu (2kπ +
π/2, 2kπ + π] funkcija f poklapa sa funkcijom x 7→ esin x+1 , koja je neprekidna u 2kπ + π,
pa je neprekidna i sa leve strane u ovoj tački. Zbog toga je f neprekidna sa leve strane
u tački 2kπ + π i njena vrednost se poklapa sa njenom levom graničnom vrednošću u
toj tački: f (2kπ + π) = esin(2kπ+π) = 1. Nad̄imo desnu graničnu vrednost funkcije f u
tački 2kπ + π. Na desnoj okolini (2kπ + π, 2(k + 1)π), funkcija f se poklapa sa funkcijom
x 7→ esin x+1 , koja je neprekidna u 2kπ + π, pa je zato:
lim (sin x+1)
lim f (x) = lim esin x+1 = lim esin x+1 = ex→2kπ+π = e.
x→(2kπ+π)+0 x→(2kπ+π)+0 x→2kπ+π
Dakle, funkcija f nije neprekidna u 2kπ + π, ni za jedno k ∈ Z, jer se leva i desna

granična vrednost u tim tačkama za funkciju f razlikuju.
Sve tačke prekida funkcije f su prekidi prve vrste, jer u svim tačkama prekida pos-
toje jednostrane granične vrednosti. Možemo zaključiti takod̄e da su tačke 2kπ + π/2
otklonjivi prekidi, jer u njima postoji granična vrednost funkcije f , ali se ne poklapa
sa vrednošću funkcije u toj tački. U tačkama 2kπ i 2kπ + π prekidi nisu otklonjiviji; u
tačkama 2kπ funkcija f je neprekidna sa desne strane, a u tačkama 2kπ +π je neprekidna
sa leve strane.
Komentar. Od samog početka je jasno da je problem u eksponentu: sin x − [sin x] i

da je zadatak rešen ako ispravno izvršimo analizu ponašanja ovog eksponenta. Pritom,
jedini uslov koji treba da ispunimo je da budemo pažljivi. U ovom rešenju nema nikakvih
trikova niti zanimljivih ideja, već (malo duža, ali) jednostavna analiza slučajeva. Poz-
navajući funkciju x 7→ sin x, jasno nam je da će funkcija x 7→ [sin x] ,,mahom“ biti
jednaka, ili 0, ili −1, sem u ,,retkim“ situacijama kada može biti jednaka 1. Samo treba
pažljivo ispitati te prelomne trenutke.
Interesantno je istaći da ova funkcija ima beskonačno mnogo tačaka prekida (da
budemo precizni: prebrojivo mnogo) i svi prekidi su prekidi prve vrste, a neki od njih
su i otklonjivi.
58. Dokazati da jednačina:

√
e−x − sin x = x2 − x
ima rešenja u skupu R.
Rešenje. Neka je
√
f (x) = e−x − sin x − x2 + x.
Tada je f (0) = 1 > 0, dok je f (4) = e−4 − sin 4 − 16 + 2 = e−4 − sin 4 − 14 < 0, jer je
14 > 1+1 > e−4 +(− sin 4). Funkcija f je neprekidna na segmentu [0, 4], kao elementarna
funkcija, a u krajevima segmenta uzima vrednosti različitog znaka. Iz Posledice 3.119
Bolcano–Košijeve teoreme za funkcije neprekidne na segmentu, sledi da postoji neko
x0 ∈ [0, 4] tako da je f (x0 ) = 0, tj:
√
e−x0 − sin x0 = x20 − x0 ,
te ova jednačina sigurno ima rešenje u skupu R.

2.1. Izvod funkcije i primene 559
Komentar. U ovom zadatku prikazan je jedan zanimljiv primer kako, poznavajući svo-
jstva neprekidnih funkcija, možemo dokazati da jedna trascedentna jednačina zapravo
ima realnih rešenja, iako egzaktno rešenje nije moguće (barem tako deluje) odrediti. Us-
peli smo čak i da lokalizujemo jedno rešenje ove jednačine, ali ne previše precizno. Ideja
o tome da neprekidna funkcija na segmentu uzima sve vrednosti koje se nalaze izmed̄u
one dve vrednosti na krajevima segmenta je vrlo korisna, pa samim tim i vrlo bitna i
sreće se u raznim oblastima matematike, a njene posledice mogu biti vrlo zanimljive.
Naravno, loša strana ove ideje je što govori samo o egzistenciji rešenja, a ne previše i o
tome kakvo je rešenje neke jednačine, ili koliko zapravo različitih rešenja ima posmatrana
jednačina.
U vezi sa ovakvim problemima: dokazivanje postojanja rešenja neke jednačine, sve
što treba uraditi je konstruisati neku funkciju i povezati postojanje rešenja posmatrane
jednačine sa postojanjem nula te funkcije. Ne mora ta funkcija uvek biti konstruisana
tako što sve izraze sa jedne strane jednakosti prebacimo na drugu stranu. Recimo, ako
želimo da pokažemo da jednačina:
9x = 10 sin x
ima realnih rešenja, jednostavnije je posmatrati funkciju:

sin x 9
f (x) = − .
x 10
Čitaocu ostavljamo da dovrši ovaj zadatak.
Ne postoji algoritam koji će nam odgovoriti na pitanje kako odabrati dve vrednosti
promenljive koje će svedočiti o tome da funkcija dostiže željenu vrednost. To će zavisiti
od konkretnog primera i osobina funkcija kojima se bavimo. Za primer iz zadatka, najpre
smo izabrali nulu, jer se u nuli jednostavno računaju vrednosti ovih funkcija. Pošto je u
nuli vrednost pozitivna, da bi dokazali da rešenje postoji, potreban nam je broj u kom
je vrednost ove funkcije negativna. Posmatranjem funkcije f uočavamo da je sabirak x2
većeg reda veličine od svih ostalih sabiraka, za pozitivne brojeve x. Dakle, samo treba
odabrati
√ neki ,,malo veći“ realan broj, a mi smo se odlučili za broj 4, jer je u tom slučaju
4 ceo broj, pa je računica jednostavnija. Isto tako, mogli smo se odlučiti i za broj 9,
ali i za broj 3, uz malo više komentara.
U opštem slučaju, nije neophodno pronaći realne brojeve u kojima će vrednosti
funkcije biti različitog znaka. Dovoljno je samo dokazati da postoje. Primera radi,
za zadatak koji smo ostavili čitaocu u prethodnim redovima, dovoljno je dokazati da
postoji realan broj x u kome je f (x) > 0, jer nije jednostavno baš pronaći takav broj.
Sa druge strane, vrlo je jednostavno naći realan broj x za koji je f (x) < 0.
2.2 Izvod funkcije i primene
Formalno nalaženje izvoda neke funkcije je posao koji, u najvećem broju slučajeva, ne
zahteva razmišljanje. O tome svedoče i programi na računaru koji mogu da, formalno,
pronad̄u izvod gotovo svih funkcija koje nam padaju na pamet. Komplikovaniji problem
je odrediti u kojim tačkama je data funkcija diferencijabilna. U početnim zadacima ovog
poglavlja, upravo će ovom problemu biti posvećena pažnja. U opštem slučaju, pogrešno
je procenjivati gde je funkcija diferencijabilna tako što formalno pronad̄emo izvod i onda
analiziramo gde je dobijeni izraz definisan. Takav redosled koraka vrlo često dovodi do
ispravnog zaključka, ali je potpuno neopravdan. Jednostavan kontraprimer je funkcija
x 7→ |x|. Izraz za izvod ove funkcije može se zapisati ovako: sgn (x). Funkcija x 7→ sgn (x)
definisana je za svaki realan broj x, pa i za x = 0, ali znamo da funkcija x 7→ |x| nema
izvod u x = 0.
Prema tome, u narednim zadacima najpre komentarišemo u kojim tačkama sig-
urno postoji izvod funkcije: to radimo koristeći tablicu izvoda, teoreme o zbiru, razlici,
proizvodu i količniku diferencijabilnih funkcija i teoremu o kompoziciji diferencijabilnih
funkcija. Potom nalazimo izvod u tačkama u kojima znamo da postoji. Na kraju, ispitu-
jemo postojanje izvoda u onim tačkama koje nismo ,,pokrili“ navedenim teoremama.
Takve tačke nam preostaju jer navedene teoreme daju samo dovoljne uslove za posto-
janje izvoda u nekim tačkama, pa na osnovu njih ne možemo zaključiti da izvod u nekoj
tački ne postoji.
59. Odrediti Df i u kojim tačkama iz skupa Df funkcija f ima izvod, a zatim odrediti
i izvod u tim tačkama, ako je:
a) f (x) = x1/5 + ln x · sin2 x;
arcsin x
b) f (x) = ;
2x + 1
x
c) f (x) = 2tg x + e .
Rešenje. a) Pošto je ln x definisan samo za x > 0, a funkcije x 7→ x1/5 i x 7→ sin2 x za

sve realne brojeve x, zaključujemo da je Df = (0, +∞). Funkcije x 7→ x1/5 , x 7→ ln x
i x 7→ sin x diferencijabilne su za svako x > 0. Iz teoreme o proizvodu diferencijabilnih
funkcija sledi i da je funkcija sin2 x diferencijabilna, kao i funkcija ln x · sin2 x za svako
x > 0. Najzad, iz teoreme o zbiru diferencijabilnih funkcija sledi da je funkcija f (x), kao
zbir funkcija x1/5 i ln x · sin2 x, diferencijabilna za svako x > 0. Za svako x > 0 izvod
funkcije f nalazimo koristeći pravila izvod̄enja zbira i proizvoda funkcija:
f ′ (x) = (x1/5 )′ + (ln x)′ · sin2 x + ln x · (sin x · sin x)′

1 −4/5 1
= ·x + · sin2 x + ln x · ((sin x)′ · sin x + sin x · (sin x)′ )
5 x
1 −4/5 1
= ·x + · sin2 x + ln x · 2 · sin x · cos x.
5 x
b) Izraz arcsin x ima smisla za svako x ∈ [−1, 1], dok izraz 1/(2x + 1) ima smisla
za svako x ∈ R \ {−1/2}. Prema tome, skup Df je jednak [−1, 1] \ {−1/2}. U svim
unutrašnjim tačkama domena, tj. u svim tačkama skupa (−1, −1/2) ∪ (−1/2, 1) funkcija
f ima izvod. Zaista, funkcija x 7→ arcsin x ima izvod u svim tačkama (−1, 1), pa i u svim
tačkama skupa (−1, −1/2) ∪ (−1/2, 1); funkcija 2x + 1 takod̄e ima izvod u svim tačkama
ovog skupa (jer konstantna funkcija i funkcija x 7→ x imaju izvod na ovom skupu), pa
prema teoremi o izvodu količnika funkcije, funkcija f ima izvod u svim tačkama skupa
(−1, −1/2) ∪ (−1/2, 1). Za x ∈ (−1, −1/2) ∪ (−1/2, 1), izvod funkcije f iznosi:
(arcsin x)′ · (2x + 1) − arcsin x · (2x + 1)′
f ′ (x) =
(2x + 1)2
√2x+1
1−x2
− 2 · arcsin x
=
(2x + 1)2
√
2x + 1 − 2 · 1 − x2 · arcsin x
= √ .
1 − x2 · (2x + 1)2
c) Funkcija y 7→ 2y definisana je za svako y, pa će skup Df zapravo biti jednak
najvećem skupu na kom je definisana funkcija tg x + ex , tj. najvećem skupu na kom
je definisana funkcija tg x, budući da je ex definisana za svako x. Prema tome, Df =
R \ {π/2 + kπ : k ∈ Z}. Dokažimo da funkcija f ima izvod u svakoj tački iz Df . Ako
je g(x) = 2x i h(x) = tg x + ex , tada je f (x) = g(h(x)). U svakoj tački iz Df , funkcija
h ima izvod. Zaista, funkcija x 7→ tg x ima izvod u svakoj tački svog domena, kao i
funkcija x 7→ ex , pa zbir ove dve funkcije ima izvod u svakoj tački iz Df . Funkcija g
ima izvod za svaki realan broj x. Dakle, za svako x0 ∈ Df , funkcija h ima izvod u x0 , a
funkcija g ima izvod u h(x0 ), pa prema teoremi o izvodu kompozicije funkcija, funkcija
f ima izvod u x0 . Izvod nalazimo korišćenjem poznatog pravila za nalaženje izvoda
kompozicije funkcija:
f ′ (x) = 2tg x+e · ln 2 · (tg x + ex )′

x
x 1
= 2tg x+e · ln 2 · ( 2 + ex ).
cos x
Komentar. Primeri iz ovog zadatka se analiziraju vrlo jednostavno i sve tri funkcije
diferencijabilne su u svim (unutrašnjim) tačkama svog domena. Naslućujemo kako
bi tekla analiza i sa malo komplikovanijim primerima funkcija, ali isto tako, pravilno
naslućujemo i da bi ta analiza bila vrlo zamorna. Zbog toga u zadacima u kojima se
izvod funkcije koristi više kao alat i nije ključna stavka problematike zadatka, ne za-
lazimo toliko duboko u detalje i ne navodimo argumente poput: po teoremi o izvodu
zbira funkcije, i sl. već ih podrazumevamo. Ipak, kada god u domenu funkcije postoje
tačke za koje ne možemo odmah proceniti postojanje izvoda u njima, tada ćemo detaljno
prokomentarisati zbog čega u drugim tačkama postoji izvod, a za te tačke nismo sigurni.
U vezi sa samim postupkom u rešenju možemo istaći da smo u delu zadatka pod
a) funkciju x 7→ sin2 x posmatrali kao proizvod funkcija, a isto tako mogli smo da je
posmatramo i kao kompoziciju kvadratne funkcije i funkcije sinus. Ishod bi, razume se,
bio isti.
60. Funkcija f : R → R definisana je sa:

a) f (x) = |x2 − 5x + 6|;
b) f (x) = [x] · sin x;

{
x2 · sin x1 , x ̸= 0
c) f (x) = .
0, x=0
Odrediti u kojim tačkama domena funkcija f ima izvod i u tim tačkama odrediti izvod
funkcije.
Rešenje. a) Funkcija f je kompozicija funkcija g(x) = |x| i h(x) = x2 − 5x + 6. Funkcija h

ima izvod u svakom x ∈ R. Funkcija g ima izvod za svako x ̸= 0. Prema tome, možemo
zaključiti, koristeći teoremu o izvodu kompozicije funkcija, da za one x0 ∈ R za koje
h(x0 ) ̸= 0, funkcija f (x) = g(h(x)) ima izvod. Pošto je h(x) = (x − 2)(x − 3), sledi da
je h(x) = 0 ako i samo ako x ∈ {2, 3}, pa zaključujemo da u tačkama skupa R \ {2, 3}
funkcija f sigurno ima izvod i on iznosi:
f ′ (x) = sgn (x2 − 5x + 6) · (2x − 5).
Pokazaćemo, po definiciji, da u tačkama skupa {2, 3} funkcija f nema izvod. To ćemo

uraditi tako što ćemo u tim tačkama naći levi i desni izvod i zaključiti da se oni razlikuju.
Posmatrajmo prvo tačku x = 2. Tada imamo:
f (2 + ∆x) − f (2)
f+′ (2) = lim
∆x→+0 ∆x
|((2 + ∆x) − 2)((2 + ∆x) − 3)|
= lim
∆x→+0 ∆x
|∆x(2 + ∆x − 3)|
= lim
∆x→+0 ∆x
∆x(3 − 2 − ∆x)
= lim = 1,
∆x→+0 ∆x
dok je:
f (2 + ∆x) − f (2)
f−′ (2) = lim
∆x→−0 ∆x
|((2 + ∆x) − 2)((2 + ∆x) − 3)|
= lim
∆x→−0 ∆x
|∆x(2 + ∆x − 3)|
= lim
∆x→−0 ∆x
(−∆x)(3 − 2 − ∆x)
= lim = −1.
∆x→−0 ∆x
Prema tome, izvod u tački x = 2 ne postoji, jer je f+′ (2) ̸= f−′ (2). Potpuno analogno
dokazujemo da ne postoji izvod ni u tački x = 3.
b) Dokažimo da ova funkcija ima izvod u svakoj tački skupa R\Z, a da u celobrojnim
tačkama nema izvod. Ukoliko je z ceo broj, ako je x ∈ (z, z + 1), tada je f (x) = z · sin x.
Drugim rečima, na intervalu (z, z + 1) funkcija f poklapa se sa funkcijom x 7→ z · sin x,
koja je diferencijabilna i čiji izvod iznosi: z · cos x. Zbog toga je i f diferencijabilna na

intervalu (z, z + 1) i u tački x iz ovog intervala njen izvod iznosi z · cos x. Dokažimo sada
da funkcija f u celobrojnim tačkama nema izvod. Dokazaćemo zapravo da funkcija f
nije neprekidna u celobrojnim tačkama z ̸= 0, pa dakle nije ni diferencijabilna, dok u
z = 0 jeste neprekidna, ali tu takod̄e nije diferencijabilna.
Ako je z ∈ Z, tada je:
f (z + 0) = lim [x] · sin x = lim z · sin x = z · sin z,

x→z+0 x→z+0
dok je:
f (z − 0) = lim [x] · sin x = lim (z − 1) · sin x = (z − 1) · sin z.
x→z−0 x→z−0
Ukoliko je z ̸= 0 tada je sin z ̸= 0, pa je f (z +0) ̸= f (z −0), tj. funkcija f nije neprekidna

u z. Tim pre, funkcija f nema izvod u z. Ostao je samo još slučaj z = 0.
Potražimo levi i desni izvod u nuli:
f (∆x) − f (0)
f+′ (0) = lim
∆x→+0 ∆x
0 · sin ∆x − 0
= lim = 0,
∆x→+0 ∆x
dok je:
f (∆x) − f (0)
f−′ (0) = lim
∆x→−0 ∆x
(−1) · sin ∆x − 0
= lim = −1.
∆x→−0 ∆x
Dakle, funkcija f nema izvod u nuli. Ovim smo kompletirali dokaz tvrdnje sa početka
rešenja.
c) Dokažimo da funkcija f ima izvod u svakoj tački x ∈ R. Na intervalima (−∞, 0)
i (0, +∞) funkcija f se poklapa sa funkcijom x2 · sin(1/x). Ova funkcija ima izvod u
svakoj tački ovih intervala. Zaista, ona je proizvod dve funkcije x2 i sin(1/x), koje imaju
izvod: za x 7→ x2 nam je poznato da ima izvod za svako x, a funkcija x 7→ sin(1/x) ima
izvod u svakoj tački x ̸= 0, kao kompozicija funkcija x 7→ sin x i x 7→ 1/x. Za x ̸= 0 taj
izvod iznosi:
1 1 −1 1 1
f ′ (x) = 2x · sin + x2 · cos · 2 = 2x · sin − cos .
x x x x x
Dokažimo, po definiciji, da f ima izvod i u x = 0. Zaista:
1
f (∆x) − f (0) (∆x)2 sin ∆x
lim = lim
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x
1
= lim ∆x · sin
∆x→0 ∆x
= 0,
pri čemu poslednja jednakost važi na osnovu toga što je lim∆x→0 ∆x = 0, dok je funkcija
sin(1/∆x) ograničena na svom domenu, pa i u (proizvoljnoj) okolini nule. Dakle, f ′ (0) =
0.
Komentar. U ovom zadatku dolazi do izražaja kako teoreme o izvodu zbira, razlike,
proizvoda, količnika i kompozicije funkcija daju samo dovoljne uslove za postojanje
izvoda, ali ne govore o tome kada izvod ne postoji. Primera radi, poznato nam je
da funkcija x 7→ |x| nema izvod u nuli, ali to ne znači i da bilo koja funkcija oblika
x 7→ |g(x)| nema izvod u onoj tački u kojoj je funkcija g jednaka nuli. Primera radi,
funkcija |(x − 1)3 | ima izvod u x = 1 (dokazati!). Zbog toga, ne treba biti previše sigu-
ran u (ne)postojanje izvoda u onim tačkama koje ne možemo da obuhvatimo navedenim
teoremama.
Ono što takod̄e dolazi do izražaja u ovom zadatku je i to da na izvod funkcije u
nekoj tački utiče jedino to kako je funkcija definisana u nekoj okolini te tačke, a ne i
na čitavom domenu. Primera radi, u delu zadatka pod b), kada gledamo funkciju f na
intervalu (z, z + 1), gde je z ∈ Z, nije bitno kako će izgledati ostatak funkcije van ovog
intervala. Jedino je bitno da se f na ovom intervalu poklapa sa funkcijom x 7→ z · sin x,
pa će postojanje izvoda u nekoj tački tog intervala, kao i sam izvod, biti isti onakvi
kao kod funkcije x 7→ z · sin x, koja je zapravo funkcija sinus pomnožena konstantom.
Slična situacija je i u delu zadatka pod c), kada gledamo funkciju f posebno na intervalu
(−∞, 0) i na intervalu (0, +∞), gde se ona poklapa sa funkcijom koja je definisana jednim
izrazom za čitav taj interval.
U sva tri primera, neke tačke iz domena funkcije ostale su da se ispitaju zasebno. U
delovima pod a) i b) u tim tačkama funkcija nije imala izvod, kao što smo dokazali, dok u
delu pod c), postoji izvod i u toj tački. Ispitivanje egzistencije izvoda u tim tačkama vršili
smo po definiciji (kao u delu pod c)), ili pak, tražeći levi i desni izvod u posmatranoj
tački i upored̄ujući ih (kao u delu pod a) i b)). Takvi metodi nisu naročito pogodni
ako su u pitanju funkcije sa malo složenijim analitičkim izrazima, kao što će biti slučaj
u narednom zadatku. U tom slučaju možemo primeniti jednu posledicu Lagranžove
teoreme o srednjoj vrednosti, kao što ćemo uskoro videti.
Napomenimo i to da analitički izrazi kojima su odred̄eni izvodi u primeru pod a) i
primeru pod b) imaju smisla za sve realne brojeve x. Zaista, u primeru pod a), za one
x za koje postoji izvod, on je jednak:
sgn (x2 − 5x + 6) · (2x − 5),
a ovaj izraz ima smisla za svaki realan broj x. Takod̄e, u delu pod b), izvod funkcije,
tamo gde postoji, jednak je:
[x] · cos x,
što bi ponovo imalo smisla za bilo koji realan broj x. Takod̄e je zanimljivo i zapažanje da
u primeru pod c), ne postoji limx→0 f ′ (x), ali ipak postoji f ′ (0). Na ovo ćemo obratiti
pažnju i u narednom zadatku.
U narednom zadatku prikazujemo kako se jednostavno može ispitati egzistencija

izvoda u nekoj tački intervala, kada nam je poznat izvod funkcije u ostalim tačkama
intervala. U delu pod a) zadatka koji sledi, egzistenciju izvoda u ,,problematičnoj“ tački
ispitujemo na dva načina, preko definicije i preko Tvrd̄neja 4.64 i 4.65, pored̄enja radi.
U delovima pod b) i c) bi već, donekle, zamorno bilo koristiti definiciju, pa se u tim
slučajevima opredeljujemo samo za navedene posledice.
61. Odrediti Df i u kojim tačkama iz skupa Df funkcija f ima izvod, a zatim odrediti
i izvod u tim tačkama, ako je:
a) f (x) = ln(x2 − |x| + 2);
2x
b) f (x) = arcsin ;
1 + x2
√
c) f (x) = 2 arccos x − arcsin(2x 1 − x2 ).
Rešenje. a) Kako je x2 − |x| + 2 = (|x| − 1/2)2 + 7/4 > 0, za svako x ∈ R, sledi da je

Df = R. Na skupu (0, +∞) funkcija f se poklapa sa funkcijom: ln(x2 − x + 2), koja, po
teoremi o izvodu kompozicije funkcija, ima izvod za svako x iz ovog intervala. Dakle, za
x > 0, funkcija f je diferencijabilna u x, a njen izvod je:
2x − 1
f ′ (x) = .
x2 −x+2
Na intervalu (−∞, 0) funkcija f se poklapa sa funkcijom ln(x2 + x + 2), pa i na ovom

intervalu funkcija f ima izvod i on iznosi:
2x + 1
f ′ (x) = .
x2 +x+2
Prema tome, na skupu R \ {0} funkcija f ima izvod i on se može zapisati jednim izrazom
kao:
2x − sgn (x)
f ′ (x) = 2 .
x − |x| + 2
Ostaje još da ispitamo da li funkcija f ima izvod u x = 0. To ćemo uraditi na dva

različita načina.
Prvi način: Dokazaćemo da ne postoji
f (0 + ∆x) − f (0)
lim ,
∆x→0 ∆x
tako što ćemo po definiciji pronaći levi i desni izvod u nuli funkcije f i videti da se oni
razlikuju. Važi:
f (∆x) − f (0) ln((∆x)2 − |∆x| + 2) − ln 2

f+′ (0) = lim = lim
∆x→+0 ∆x ∆x→+0 ∆x
ln((∆x) − ∆x + 2) − ln 2
2
= lim
∆x→+0 ∆x
2
ln( (∆x)
2 − ∆x
2 + 1)
= lim
∆x→+0 ∆x
2 (∆x)2
ln( (∆x) − ∆x
2 + 1) − ∆x
= lim 2
(∆x) 2 · 2 2
∆x→+0 − ∆x ∆x
2 2
1
= − ,
2
pri čemu smo iskoristili teoremu o limesu složene funkcije: znamo da je
ln(1 + x)
→ 1, x → 0,
x
kao i da
(∆x)2 ∆x
− → 0, ∆x → 0,
2 2
pa je zato i:
2
ln( (∆x) − ∆x
2 + 1)
2
(∆x) 2 → 1, ∆x → 0,
2 − ∆x
2
dok je, rutinski:

(∆x)2
− ∆x
1
2 2
→− , ∆x → 0.
∆x 2
Potpuno analogno nalazimo i levi izvod u nuli:
f (∆x) − f (0) ln((∆x)2 − |∆x| + 2) − ln 2

f+′ (0) = lim = lim
∆x→−0 ∆x ∆x→−0 ∆x
ln((∆x) + ∆x + 2) − ln 2
2
= lim
∆x→−0 ∆x
2
ln( (∆x)
2 + ∆x
2 + 1)
= lim
∆x→−0 ∆x
2 (∆x)2
ln( (∆x) + ∆x
2 + 1) + ∆x
= lim 2
(∆x)2
· 2 2
∆x→−0 + ∆x ∆x
2 2
1
= .
2
Pošto levi i desni izvod u nuli nisu jednaki, funkcija f nema izvod u nuli.
Drugi način: Ponovo ćemo pronaći levi i desni izvod u nuli i videti da se oni razlikuju,
ali ovoga puta ne po definiciji, već koristeći Tvrd̄enja 4.64 i 4.65, imajući u vidu da je
funkcija f neprekidna u nuli. Imamo:
2x + sgn (x)
lim f ′ (x) = lim =
x→+0 x→+0 x2 − |x| + 2
2x − 1 1
= lim =− .
x→+0 x2 −x+2 2
Pošto ovaj limes postoji, sledi:
1
f+′ (0) = lim f ′ (x) = − .
x→+0 2
Analogno je i:
2x + 1 1
f−′ (0) = lim f ′ (x) = lim = .
x→−0 x→−0 x2 + x + 2 2
Prema tome, izvod u x = 0 funkcije f ne postoji.
b) Za svaki realan broj x, broj 2x/(1 + x2 ) nalazi se u segmentu [−1, 1]. Zaista,
iz nejednakosti izmed̄u aritmetičke i geometrijske sredine primenjene na brojeve 1 i x2
dobijamo: √
1 + x2 ≥ 2 1 · x2 = 2|x|,
pa je zbog toga:
2|x| 2x
≤ 1, odnosno ∈ [−1, 1].
1 + x2 1 + x2
Pritom, važi
2|x|
=1 ⇔ 1 = x2 ⇔ x = ±1.
1 + x2
Kako je za svaki realan broj x vrednost izraza 2x/(1+x2 ) iz domena funkcije x 7→ arcsin x,
sledi da je Df = R.
Funkcija x 7→ 2x/(1 + x2 ) ima izvod za svaki realan broj x, kao racionalna funkcija
u kojoj je u imeniocu polinom bez realnih nula. Funkcija x 7→ arcsin x ima izvod u
svakoj tački intervala (−1, 1), tj. u svakoj unutrašnjoj tački svog domena. Ako je x0
proizvoljan realan broj različit od ±1, tada je 2x0 /(1 + x20 ) broj iz intervala (−1, 1), pa
po teoremi o izvodu kompozicije funkcija, zaključujemo da funkcija f ima izvod u x0 .
Za svako x ̸= ±1, izvod funkcije f nalazimo korišćenjem poznatih pravila diferenciranja:
( )′
′ 1 2x 1 2(1 + x2 ) − 2x · 2x
f (x) = √ ( )2 · = √( )2 · =
1 + x2 1−x2
(1 + x2 )2
1− 2x
1+x2 1+x2
1 + x2 2(1 − x2 ) 2sgn (1 − x2 )
= · = .
|1 − x2 | (1 + x2 )2 1 + x2
Treba još proveriti da li funkcija f ima izvod u −1 i u 1, a naravno, imamo u vidu da

je funkcija f neprekidna u −1 i 1, kao elementarna funkcija. U tu svrhu, nad̄imo levi i
desni izvod u −1. Pošto je:
2sgn (1 − x2 )
lim f ′ (x) = lim
x→−1−0 x→−1−0 1 + x2
2 · (−1)
= lim = −1,
x→−1−0 1 + x2
sledi da je levi izvod u −1:
f−′ (−1) = lim f ′ (x) = −1.

x→−1−0
Analogno nalazimo i desni izvod u −1:
2sgn (1 − x2 )
lim f ′ (x) = lim
x→−1+0 x→−1+0 1 + x2
2·1
= lim = 1.
x→−1+0 1 + x2
Pošto se desni i levi izvod u −1 razlikuju, funkcija f nema izvod u −1. Na potpuno
analogan način zaključujemo da funkcija f nema
√ izvod ni u 1.
c) Izraz na koji deluje arcsin ima u sebi 1 − x2 , tako da je Df podskup √segmenta
[−1, 1]. Za svako x ∈ [−1, 1], definisana je funkcija arccos x, ali i arcsin(2x 1 − x2 ).
Zaista, za x ∈ [−1, 1], ako primenimo nejednakost izmed̄u aritmetičke i geometrijske
sredine na (nenegativne) brojeve x2 i 1 − x2 , dobijamo:
√ √
1 = (1 − x2 ) + x2 ≥ 2 x2 (1 − x2 ) = 2|x| 1 − x2 . (2.3)
√ √ √
Pošto je 2|x| 1 − x2 ≤ 1 sledi da je 2x 1 − x2 ∈ [−1, 1], pa arcsin(2x 1 − x2 ) ima
smisla. Dakle, Df = [−1, 1] i u daljem toku rešenja, uvek ćemo podrazumevati da je
x ∈ [−1, 1].
Egzistenciju izvoda ispitujemo samo u unutrašnjim tačkama domena funkcije f ,
tj. na intervalu (−1, 1), jer se jedino u unutrašnjim tačkama domena izvod i definiše.
Funkcija √x 7→ arccos x ima izvod √za svako x ∈ (−1, 1). Razmotrimo funkciju x 7→
arcsin(2x 1 − x2 ). Funkcija x 7→ 1 − x2 ima izvod za svako x ∈ (−1, 1) (po teoremi
o izvodu kompozicije √ funkcija, jer je za x ∈ (−1, 1) tačno: 1 − x2 > 0), pa samim
tim i funkcija x 7→ 2x 1 − x2 . Funkcija x 7→ arcsin x ima izvod u√ svakoj tački inter-
√ za svako x0 ∈ (−1, 1), takvo da je 2x0 1 − x0 ∈ (−1, 1),
vala (−1, 1). Prema tome, 2
funkcija x 7→ arcsin(2x 1 − x ) ima

2
√ izvod u x0 . Treba odrediti takve brojeve x0 . Za
√ x ∈ (−1, 1), znamo da je 2x 1 −2x ∈2 [−1, 1]. Iz nejednakosti (2.3) sledi da√će
svako 2
2x 1 − x = ±1 ako i samo ako

2 − x = x , odnosno, ako √
√ je 1 √ i samo ako je x = ±1/ 2.
Dakle, za x ∈ (−1, 1) \ {−1/ 2, 1/ 2}, vrednost izraza 2x 1 − x2 jeste iz √ intervala
(−1, 1), pa po teoremi o izvodu kompozicije funkcija, funkcija x√7→ arcsin(2x
√ 1 − x2 )
ima izvod na ovom skupu. Dakle, za svako x ∈ (−1, 1) \ {−1/ 2, 1/ 2}, funkcija f
sigurno ima izvod i on iznosi:

−1 1 √
f ′ (x) = 2 · √ −√ √ · (2x 1 − x2 )′
1 − x2 1 − (2x 1 − x2 )2
−2 1 2(1 − 2x2 )
= √ −√ · √
1 − x2 (1 − 2x2 )2 1 − x2
( )
2 1 − 2x2
= −√ 1+
1 − x2 |1 − 2x2 |
2
= −√ · (1 + sgn (1 − 2x2 )).
1−x 2
√
Potražimo sada√ levi i desni izvod u tački 1/ 2, a analogni postupak treba sprovesti i
kod tačke −1/ 2. Najpre, u ovim tačkama funkcija f jeste neprekidna, √ jer su 2ovo tačke
iz domena elementarne funkcije f . U (nekoj) desnoj okolini tačke 1/ 2 je 2x > 1, pa
je sgn (1 − 2x2 ) = −1 u toj okolini. Zbog toga je:
2
lim f ′ (x) = lim −√ · (1 + sgn (1 − 2x2 ))
x→ √1 +0
2
x→ √1 +0
2
1−x2
2
= lim −√ · 0 = 0.
x→ √1 +0
2
1 − x2
√ √
Dakle, f+′ (1/ 2) = 0. U (nekoj) levoj okolini tačke 1/ 2 je 2x2 < 1, pa je sgn (1−2x2 ) =
1 i zato je:
2
lim f ′ (x) = lim −√ · (1 + sgn (1 − 2x2 ))
x→ √1 −0
2
x→ √1
2
−0 1−x2
2
= lim −√ ·2
x→ √1 −0
2
1 − x2
√
= −4 2.
√ √ √ √
Sledi f−′ (1/ 2) = −4 2 ̸= f+′ (1/ 2),√tj. u tački 1/ 2 ne postoji izvod funkcije f .
Funkcija f takod̄e nema izvod ni u −1/ 2, što se dokazuje potpuno analogno.
Komentar. Ovim zadatkom smo, izmed̄u ostalog, hteli da ukažemo na tri različite stvari.
Prva od njih je pažljivo i strpljivo odred̄ivanje skupa Df . U ovom zadatku, nije tako
trivijalno uočiti šta je skup Df , mada nije ni naročito teško. Klasične konstrukcije na
koje obraćamo pažnju kada odred̄ujemo Df su imenioci razlomka, potkorene veličine,
logaritmandi i osnove logaritma, itd. U ovom zadatku je situacija za nijansu složenija.
Ipak, dovoljno je da samo budemo pažljivi i da ne očekujemo da se problem reši sam
od sebe, već i da mi u tome učestvujemo. Korišćenje nejednakosti izmed̄u aritmetičke
i geometrijske sredine u primerima pod b) i c) je samo elegantan način za razrešenje
problema, a nikako i jedini način. Dovoljno je postaviti nejednačinu:
2x √
−1 ≤ ≤ 1, odnosno − 1 ≤ 2x 1 − x2 ≤ 1,
1 + x2
i rešiti je standardnim metodama.

Druga stvar koju smo želeli da istaknemo je pažljivo procenjivanje gde postoji izvod
date funkcije. Ponavljamo: formalno nalaženje izvoda i analiziranje gde je dobijeni
izraz definisan ni na koji način ne svedoči o (ne)postojanju izvoda funkcije u nekim
tačkama. Ako već nismo na neki način dokazali da izvod postoji, šta uopšte predstavlja
taj izraz koji smo formalno pronašli? Kada dokazujemo da izvod funkcije postoji u nekoj
tački, jedini potencijalno problematičan momenat nastupa kada želimo da iskoristimo
teoremu o izvodu kompozicije funkcija. Tada moramo pažljivo proveriti da li vrednost
jedne funkcije (one ,,unutrašnje“) pripada skupu u kom druga funkcija (ona ,,spoljašnja“)
ima izvod. Kao što smo videli u delovima pod b) i c): funkcija x 7→ arcsin x nema
izvod u −1 i 1 jer su to rubne tačke njenog domena. Zbog toga, kod funkcije x 7→
arcsin(2x/(1+x2 )) nismo sigurni da li postoji izvod u onim x za koje je 2x/(1+x2 ) = ±1,
tj. za x = ±1. Obratimo pažnju na to da tačke ±1 nisu više rubne tačke domena funkcije
x 7→ arcsin(2x/(1 + x2 )), jer√je domen ove funkcije √ čitav skup R. Slična situacija je i
sa funkcijom x 7→ arcsin(2x 1 − x2 ). Tačke ±1/ √2 su unutrašnje tačke domena ove
funkcije, ali su to takve tačke koje funkcija x 7→ 2x 1 − x2 slika u one brojeve za koje
funkcija x 7→ arcsin x nema izvod. Zbog toga su te tačke problematične i treba ih ispitati
zasebno.
Treća i poslednja stvar na koju skrećemo pažnju je način ispitivanja postojanja izvoda
u problematičnim tačkama. U delu pod a) prikazali smo kako se to može uraditi na dva
načina: prvi način je nalaženje levog i desnog izvoda po definiciji i upored̄ivanje rezultata.
Drugi način, koji ćemo i koristiti češće, podrazumeva nalaženje limesa već odred̄enih
vrednosti izvoda. U tom slučaju ne treba zaboraviti da najpre ispitamo neprekidnost
funkcije u posmatranoj tački. Preporučujemo čitaocu da, vežbe radi, na ovaj način reši
i sve primere iz zadatka 60. Kod takvog načina ispitivanja egzistencije izvoda, naročito
treba obratiti pažnju na sledeću stvar: ukoliko limes funkcije f ′ u tački x0 ne postoji, to
ne implicira da izvod funkcije f ne postoji u x0 . Da bi se u to uverili dovoljno je pogledati
deo pod c) u 60. zadatku i izvod funkcije f u nuli. Tvrd̄enja 4.64 i 4.65 opisuju samo
jedan smer zaključivanja: ako limes sa leve, odnosno, desne strane funkcije f ′ u tački x0
postoji, onda u x0 postoji levi, odnosno desni izvod funkcije f i jednak je tom limesu.
Nema govora o tome šta se dešava ako posmatrani limes ne postoji.
U narednom zadatku ilustrujemo jednu zanimljivu primenu Lajbnicove teoreme o

n-tom izvodu proizvoda funkcija.
62. Dokazati da funkcija

1
f (x) = ,
1 + x2
ima n-ti izvod u svakoj tački x ∈ R za svako n ∈ N, a zatim odrediti f (n) (0).
Rešenje. Dokazaćemo indukcijom po n da za svako x ∈ R postoji f (n) (x). Preciznije,

dokazaćemo da za svako n postoji n-ti izvod funkcije f na celom R i da je oblika:
Pn (x)
f (n) (x) = ,
(1 + x2 )2n
gde je Pn (x) neki polinom po x. Za n = 1, postojanje izvoda u svakoj tački x ∈ R sledi

na osnovu teoreme o izvodu količnika funkcija, budući da je 1 + x2 ̸= 0, za svako x ∈ R.
On iznosi:
−2x
f ′ (x) = ,
(1 + x2 )2
što odgovara našoj pretpostavci. Dokažimo da iz pretpostavke da tvrd̄enje važi za n,
sledi da ono važi i za n + 1. Ako tvrd̄enje važi za n, tada je funkcija f (n) količnik dve
funkcije x 7→ Pn (x), koja ima izvod u svakoj tački x ∈ R (kao i svaki polinom) i funkcije
n
x 7→ (1 + x2 )2 , koja takod̄e ima izvod u svakoj tački x ∈ R i pored toga je različita od
nule u svakoj tački x ∈ R. Dakle, u svakoj tački x ∈ R funkcija f (n) ima prvi izvod,
odnosno, funkcija f ima izvod reda n + 1. On je jednak:
( )′
(n+1) (n) ′ Pn (x)
f (x) = (f (x)) = =
(1 + x2 )2n
P ′ (x) · (1 + x2 )2 − Pn (x) · ((1 + x2 )2 )′

n n
Pn+1 (x)
= n n+1 = .
2
(1 + x )2 (1 + x2 )2n+1
Time smo dokazali da, za svako n ∈ N, postoji izvod reda n funkcije f .
Neka je n ∈ N proizvoljan prirodan broj i pronad̄imo f (n) (0). Za n = 1 odgovor
nalazimo direktno: f ′ (0) = 0. Neka je n ≥ 2. Imamo da je (1 + x2 ) · f (x) = 1. Funkcija
x 7→ 1 + x2 ima izvod reda n za svako x ∈ R, kao i funkcija f , što smo upravo dokazali.
Zbog toga, prema Lajbnicovoj teoremi, funkcija (1 + x2 ) · f (x) ima izvod reda n za svako
x ∈ R i važi ((1 + x2 ) · f (x))(n) = 0. Imajući u vidu da je svaki izvod počevši od trećeg
funkcije x 7→ 1 + x2 jednak nuli, po Lajbnicovoj teoremi dobijamo:
0 = ((1 + x2 ) · f (x))(n)
( ) ( )
n (n−1) 2 ′ n (n−2)
= f (n)
(x) · (1 + x ) +
2
f (x) · (1 + x ) + f (x) · (1 + x2 )′′ ,
1 2
odnosno:
n(n − 1) (n−2)
f (n) (x) · (1 + x2 ) + n · f (n−1) (x) · 2x + f (x) · 2 = 0.
2
Dakle, za x = 0, dobijamo da važi:
f (n) (0) + n(n − 1)f (n−2) (0) = 0, tj. f (n) (0) = −n(n − 1)f (n−2) (0).
Pošto ova jednakost važi za svaki prirodan broj n, smanjujući stalno red izvoda za po 2,
dobijamo:
f (n) (0) = −n(n − 1)f (n−2) (0) = −n(n − 1) · (−(n − 2)(n − 3)f (n−4) (0)) = ...
U zavisnosti od parnosti broja n, na kraju dobijamo f (1) (0) ili f (0) (0), tj. f ′ (0) = 0 ili
f (0) = 1. Prema tome, ako je n paran broj, n = 2m, tada je:
f (2m) (0) = (−2m(2m − 1))(−(2m − 2)(2m − 3)) · · · (−2 · 1) · f (0) =

n
= (−1)m · (2m)! = (−1) 2 · n!,
a ako je n = 2m + 1, tada je:
f (2m+1) (0) = 0,
jer će se u ovom izrazu javiti f ′ (0) = 0.
Komentar. Način na koji smo dokazali da funkcija x 7→ 1/(1 + x2 ) ima izvode reda
n ∈ N u svakom realnom broju x je vrlo prirodan: pri uzastopnom nalaženju izvoda
funkcije 1/(1 + x2 ) ne nailazimo ni na kakvu prepreku; zašto ne nailazimo na prepreku,
zato što svaki izvod ove funkcije ima oblik racionalne funkcije, koja u imeniocu ima
polinom bez realnih nula. Ovo je upravo ono što piše u rešenju, samo na preciznom
matematičkom jeziku, pa je zato neophodno korišćenje indukcije. Potpuno analogno
bi mogli da pokažemo da proizvoljna racionalna funkcija x 7→ P (x)/Q(x) ima izvode
proizvoljnog reda u svakoj tački x0 koja nije nula polinoma Q. Predlažemo čitaocu da
se u tome okuša.
Drugi deo zadatka rešili smo zanimljivim trikom, tako što smo posmatrali funkciju
(1 + x2 ) · f (x). Primetimo da smo uradili samo ono što se od nas tražilo, a ne više od
toga: pronašli smo f (n) (0), ali nismo našli kako izgleda f (n) (x) za svaki realan broj x.
Napomenimo da je zadatak moguće rešiti i bez ovog elegantnog trika, uočavanjem neke
pravilnosti u izvodima funkcije f , naravno, sve vreme ne gubeći iz vida da nas interesuje
jedino vrednost izvoda u nuli, ne i u ostalim realnim brojevima.
U narednim zadacima osvrćemo se na fundamentalne teoreme o srednjoj vrednosti

funkcije i to na Rolovu i Lagranžovu teoremu. Takod̄e, rešavamo i nekoliko problema u
kojima je potrebno analizirati monotonost nekih funkcija, što činimo preko prvog izvoda
tih funkcija. Tvrd̄enje koje povezuje monotonost funkcije sa njenim prvim izvodom je
posledica upravo Lagranžove teoreme. Zadaci iz ovog dela mogu da budu vrlo zanimljivi,
a njihova rešenja neočekivana u šta će se, možda, neki čitaoci uskoro uveriti.
63. Neka je funkcija f diferencijabilna na intervalu (a, b). Ako su x1 , x2 ∈ (a, b), x1 ̸= x2 ,
nule funkcije f , dokazati da se u intervalu (x1 , x2 ) nalazi barem jedna nula funkcije f ′ .
Rešenje. Posmatrajmo funkciju f na segmentu [x1 , x2 ] koji je podskup intervala (a, b).
Pošto je f diferencijabilna na (a, b), ona je i neprekidna na ovom intervalu, pa je zato
neprekidna i na segmentu [x1 , x2 ]. Takod̄e, pošto f ima izvod u svim tačkama intervala
(a, b) ona ima izvod i u svim tačkana intervala (x1 , x2 ). Prema tome, za funkciju f
posmatranu na segmentu [x1 , x2 ] ispunjeni su uslovi Rolove teoreme: f je neprekidna na
[x1 , x2 ], diferencijabilna na (x1 , x2 ) i važi f (x1 ) = f (x2 ), jer je zapravo f (x1 ) = f (x2 ) =
0. Iz Rolove teoreme sledi da je za neku tačku x0 ∈ (x1 , x2 ) ispunjeno f ′ (x0 ) = 0,
odnosno, funkcija f ′ ima nulu koja se nalazi izmed̄u x1 i x2 , što je i trebalo dokazati.
Komentar. Tvrd̄enje iz ovog zadatka, direktna je posledica Rolove teoreme i koristićemo

ga u narednim zadacima. Moguće je da neobično deluje onaj korak kada umesto na
čitavom intervalu, funkciju f posmatramo samo na segmentu [x1 , x2 ]. Ipak, to je sasvim
prirodan postupak i često smo u analizi sretali taj princip ,,zanemarivanja viška“. Štaviše,
u samoj formulaciji zadatka smo zanimarili višak: nigde nije rečeno da je domen funkcije
f interval (a, b), već samo da je f diferencijabilna na (a, b). Ona može biti definisana i
u još nekim tačkama van ovog intervala. Ipak, to ni na koji način ne utiče na ono što
se dešava unutar ovog intervala. Primetimo još i da je tvrd̄enje tačno ako u formulaciji
zadatka interval (a, b) zamenimo segmentom [a, b], naravno, uz pretpostavku da je f
neprekidna na segmentu [a, b] i diferencijabilna na intervalu (a, b). Pritom, neka od nula
funkcije može biti i neka (ili obe) od krajnjih tačaka ovog segmenta. Takod̄e, tvrd̄enje
važi i ako se neki od brojeva a i b, ili oba, zamene nekom od odgovarajućih beskonačnosti.
64. Neka je f : R → [0, 1] funkcija koja ima izvod u svakom x ∈ R i pritom važi f ′ (x) ̸= 1.
Dokazati:
a) Jednačina f (x) = x ima barem jedno rešenje u skupu R;
b) Jednačina f (x) = x ima tačno jedno rešenje u skupu R.
Rešenje. a) Ukoliko je f (0) = 0 ili f (1) = 1, tada je 0, odnosno 1 jedno rešenje jednačine
f (x) = x. Ako obe jednakosti ne važe, onda važe nejednakosti: f (0) > 0, kao i f (1) < 1.
Posmatrajmo zato funkciju g(x) = f (x)−x na segmentu [0, 1]. Ova funkcija je neprekidna
na tom segmentu, kao razlika dve neprekidne funkcije (funkcija f ima izvod u svakoj tački
iz R, pa je i neprekidna u svakoj tački iz R). Takod̄e, g(0) > 0 i g(1) < 0, pa prema
Košijevoj teoremi za neprekidne funkcije na segmentu, postoji neko x0 ∈ [0, 1], takvo da
je g(x0 ) = 0. Ovo ne znači ništa drugo do: f (x0 ) − x0 = 0, tj. f (x0 ) = x0 , pa i u ovom
slučaju posmatrana jednačina ima rešenje. Ovim smo kompletirali dokaz.
b) Pretpostavimo da posmatrana jednačina ima dva razliǐta rešenja x1 i x2 . Posma-
trajmo funkciju g definisanu kao u delu pod a), na segmentu [x1 , x2 ]. Iz pretpostavke
sledi da je g(x1 ) = g(x2 ), jer su i g(x1 ) i g(x2 ) jednaki nuli. Pored toga, funkcija g(x)
je neprekidna na ovom segmentu i ima izvod u svakoj unutrašnjoj tački ovog segmenta,
kao razlika dve funkcije koje tu imaju izvod. Prema tome, iz Rolove teoreme sledi da
je u nekoj unutrašnjoj tački x0 ovog segmenta ispunjeno g ′ (x0 ). Ovo nije moguće, jer
je g ′ (x0 ) = f ′ (x0 ) − 1, pa bi iz g ′ (x0 ) sledilo f ′ (x0 ) = 1, a u zadatku je navedeno da je
f ′ (x) ̸= 1 za svako x. Dobili smo kontradikciju, dakle, posmatrana jednačina ne može
imati dva različita rešenja. Pošto smo u delu pod a) dokazali da postoji barem jedno
rešenje, sledi da postoji tačno jedno rešenje ove jednačine.
Komentar. U nekom smislu je suvišno deliti ovaj zadatak na deo pod a) i deo pod b),
budući da je tvrd̄enje pod b) jače nego ono pod a) i njegovim dokazivanjem automatski
dokazujemo i tvrd̄enje pod a). Ipak, namera nam je bila da na istom primeru ilustrujemo
paralelno upotrebu činjenice da je funkcija f neprekidna (u delu pod a) je to sve što smo
upotrebili) i mnogo jaču činjenicu, da je funkcija f diferencijabilna.
Ideju u rešenju dela pod a) videli smo već i ranije, kod neprekidnih funkcija, tako
da ono u ovom trenutku ne predstavlja novost. Rešenje dela pod b) je vrlo direktno, sa
motivacijom sličnom kao u delu pod a): da bi ispitali rešenja neke jednačine, primera
radi f (x) = x, mi konstruišemo funkciju čije su nule rešenja posmatrane jednačine, u

ovom slučaju: f (x) − x. U tekstu zadatka dat je uslov koji ispunjava izvod funkcije f ,
koji je ključan, jer bez njega jednačina f (x) = x može imati beskonačno mnogo rešenja
(ohrabrujemo čitaoca da konstruiše barem jedan takav primer). Povezanost izvoda i nula
funkcije upravo daju teoreme o srednjoj vrednosti, a u ovom slučaju je bilo dovoljno
iskoristiti Rolovu teoremu.
65. Dokazati da za proizvoljne pozitivne realne brojeve a, b, c koji nisu sva tri istovremeno
jednaka jedinici, funkcija f : R → R definisana sa:
f (x) = ax + bx + cx − 3
može imati najviše dve realne nule.
Rešenje. Pretpostavimo da funkcija f ima tri med̄usobno različite nule: α < β < γ.
Tada, prema 63. zadatku, pošto je f direfencijabilna na R, funkcija f ′ ima barem jednu
nulu u intervalu (α, β) i barem jednu nulu u intervalu (β, γ). Dakle, funkcija
f ′ (x) = ax ln a + bx ln b + cx ln c
ima barem dve različite nule, α1 i β1 , na R. Pošto je i funkcija f ′ diferencijabilna na R,

ponovo prema 63. zadatku, sada primenjenog na funkciju f ′ zaključujemo da funkcija
f ′′ ima barem jednu nulu koja se nalazi izmed̄u α1 i β1 . Kako je:
f ′′ (x) = ax (ln a)2 + bx (ln b)2 + cx (ln c)2 ,
imamo da iz f ′′ (x) = 0 za neko x, sledi a = b = c = 1, što znamo da nije tačno, po pret-

postavci iz zadatka. Dakle, došli smo do kontradikcije i zbog toga početna pretpostavka,
da f (x) ima tri različite nule, nije tačna. Prema tome, ova funkcija može imati najviše
dve različite nule na R.
Komentar. U formulaciji ovog zadatka navedeno je da treba dokazati da funkcija f ne

može imati više od dve realne nule. Upravo to smo i dokazali. Možda funkcija f ne
može da ima ni dve realne nule, možda uvek ima najviše jednu, ili možda nikad nema
ni jednu nulu. To nas se ne tiče. Bilo bi drugačije da u zadatku stoji pitanje: ,,Koliko
najviše realnih nula može imati funkcija f definisana na ovaj način?“. U tom slučaju,
rešenje koje smo dali ovde bilo bi, eventualno, samo deo celokupnog rešenja, jer nigde
nismo dokazali da funkcija f zaista i može da ima dve nule. Kada bi zadatak imao u
sebi takvo pitanje, bilo bi neophodno i dokazati da funkcija f zaista može da ima onoliko
nula koliki mislimo da je odgovor na to pitanje.
Dajemo i par rečenica o samom rešenju zadatka. Imajući na umu tvrd̄enje iz 63.
zadatka, samo od sebe se nameće kako treba, barem probati, da rešimo ovaj zadatak.
Kritičan trenutak u ovom rešenju je prelazak na drugi izvod, odnosno na izvod prvog
izvoda, pošto sam prvi izvod f ′ nije dovoljno informativan. Brojevi a, b i c mogu biti
manji, ili veći od 1, pa zato brojevi ln a, ln b i ln c mogu biti pozitivni ili negativni i ne
možemo tako lako proceniti ponašanje funkcije f ′ . Sa druge strane, funkcija f ′′ je strogo
pozitivna za svako x ∈ R, imajući u vidu da nisu sva tri broja a, b i c jednaka jedinici,
što nam jasno govori o tome kako se ponaša funkcija f ′ .
Treba istaći da se zadatak može rešiti i drugačije, bez korišćenja 63. zadatka, a
koristeći povezanost izmed̄u monotonosti funkcije i njenog prvog izvoda. Ovakvo rešenje
je možda i prirodnije, naročito kada nemamo spremno tvrd̄enje iz 63. zadatka. Ukratko
komentarišemo i to rešenje: kako je f ′′ funkcija koja je strogo pozitivna na čitavom skupu
R, odatle zaključujemo da funkcija f ′ strogo raste na čitavom R. Kako je, sem toga,
funkcija f ′ i neprekidna na R, sledi da ona najviše u jednoj tački na R menja znak. Zato
je funkcija f ili strogo rastuća na R, ili strogo opadajuća na R, ili jednim delom raste,
a zatim opada, ili jednim delom opada, a zatim raste. U sva četiri slučaja, funkcija f
može imati najviše dve realne nule, što kompletira rešenje.
Kao što vidimo, ponekad treba ući i dublje u analizu ponašanja neke funkcije, ne
samo do njenog prvog izvoda, da bi dobili željenu informaciju, kao što je, recimo u ovom
slučaju, broj nula funkcije.
66. U skupu realnih brojeva rešiti jednačinu:
21x + 3x = 17x + 7x .
Rešenje. Dajemo dva rešenja ovog zadatka.

Prvi način: Dva rešenja ove jednačine su x = 0 i x = 1. Dokažimo da nema drugih
rešenja. Neka je x0 proizvoljan realan broj različit od 1 i 0. Pretpostavimo da je x0
rešenje date jednačine, odnosno pretpostavimo da važi:
21x0 − 17x0 = 7x0 − 3x0 .
Posmatrajmo funkciju g(t) = tx0 za t ∈ (0, +∞). Na segmentu [17, 21] ispunjeni su
uslovi Lagranžove teoreme: funkcija g je neprekidna na ovom segmentu i diferencijabilna
na (17, 21). Prema tome, postoji neko t0 iz (17, 21) tako da važi g(21) − g(17) = (21 −
17) · g ′ (t0 ), odnosno, kako je x0 ̸= 0:
21x0 − 17x0 = 4 · x0 · t0x0 −1 .
Potpuno analogno, na segmentu [3, 7] takod̄e su ispunjeni uslovi Lagranžove teoreme za

funkciju g, pa postoji neko t1 ∈ (3, 7), tako da je:
7x0 − 3x0 = 4 · x0 · t1x0 −1 .
Dakle, ako za neko x0 koje nije ni 0 ni 1 važi 21x0 − 17x0 = 7x0 − 3x0 , onda postoji
t0 ∈ (17, 21) i t1 ∈ (3, 7) tako da važi:
4 · x0 · tx0 0 −1 = 4 · x0 · tx1 0 −1 , odnosno, pošto je x0 ̸= 0, t0x0 −1 = t1x0 −1 .
Pošto je x0 ̸= 1, imamo da je funkcija t 7→ tx0 −1 strogo monotona (rastuća za x > 1 i

opadajuća za x < 1), pa je nemoguće da za t0 i t1 važi navedena jednakost, jer je t1 < t0 .
Dakle, ni za jedno x0 koje nije 0 ili 1, ne može važiti 21x0 + 3x0 = 17x0 + 7x0 , jer iz te
pretpostavke dobijamo kontradikciju.
Drugi način: Pretpostavimo da je x0 ̸∈ {0, 1}. Posmatrajmo funkciju
f (t) = (t + 4)x0 − tx0 ,
na skupu (0, +∞) i dokažimo da je ona strogo monotona na ovom intervalu. Pošto je
x0 ̸= 0, izvod ove funkcije je:
f ′ (t) = x0 (t + 4)x0 −1 − x0 tx0 −1 = x0 ((t + 4)x0 −1 − tx0 −1 ).
Stepena funkcija t 7→ tx0 −1 je strogo monotona, jer je x0 ̸= 1. Ukoliko je x0 > 1, ona je

strogo rastuća, a za x0 < 1 je strogo opadajuća. U oba slučaja, izraz (t + 4)x0 −1 − tx0 −1
je istog znaka za svako t ∈ (0, +∞) (pozitivan je, za x0 > 1, a negativan za x0 < 1).
Pošto je i x0 ̸= 0, sledi i da je:
f ′ (t) = x0 ((t + 4)x0 −1 − tx0 −1 ),
istog znaka za svako t ∈ (0, +∞). Prema tome, funkcija f je strogo monotona (rastuća,
ili opadajuća, u zavisnosti od znaka funkcije f ′ ) na intervalu (0, +∞). Kada bi važilo:
21x0 + 3x0 = 17x0 + 7x0 ,
važilo bi i: f (17) = f (3), a upravo smo dokazali da je f strogo monotona i ovakva

jednakost ne može da važi. Dakle, ako je x0 ̸∈ {0, 1}, tada x0 svakako nije rešenje ove
jednačine. Trivijalno proveravamo da x = 0 i x = 1 jesu reěsnja date jednačine, pa su
ovo i jedina rešenja ove jednačine.
Komentar. Ono što čini ovaj zadatak zanimljivim je činjenica da analizom funkcija koje
možemo da konstruišemo u vezi sa ovom jednačinom, primera radi f (x) = 21x + 3x −
17x − 7x , nećemo previše daleko odmaći (barem ne tako jednostavno kao u prethodnim
zadacima). Bitna stvar je da brojevi 21, 3, 17 i 7 nisu izabrani potpuno nasumično, već
da je razlika brojeva 21 i 17 jednaka razlici brojeva 7 i 3. Jednostavna preformulacija
date jednačine poput:
(17 + 4)x − 17x = (3 + 4)x − 3x ,
daje nam presudnu ideju o tome kako treba pristupiti ovom problemu. Naime, za
očekivati je, u slučaju da je x > 1, da dodatak od +4 veću razliku pravi kada se doda
većem broju (zamislimo samo da je x prirodan broj i da iskoristimo binomnu formulu
na obe strane). Zato je funkcija koju treba da analiziramo, a ovo je ključno zapažanje,
funkcija (t+4)x −tx , posmatrana kao funkcija po t, a sa fiksiranim x. Kada ovo shvatimo,
problem je rešen.
Oba prikazana rešenja ovog zadatka koriste Lagranžovu teoremu o srednjoj vrednosti.
Prvo rešenje neposredno, a drugo rešenje posredno, preko teoreme koja povezuje izvod
funkcije i monotonost. Smatramo da je drugo rešenje prirodnije od prvog, samo zato
jer češće pomoću izvoda ispitujemo monotonost funkcije, nego što primenjujemo samu
Lagranžovu teoremu. Sa druge strane, u prvom rešenju je direktno prikazano kako
dodatak od +4 doprinosi više kada se doda broju 17, nego kada se doda broju 3 (naravno,
u slučaju x > 1). Koristeći Lagranžovu teoremu, razlike 21x − 17x i 7x − 3x zapisujemo
u drugačijem obliku koji nam daje mogućnost direktnog pored̄enja ove dve razlike. Na
taj način, uvid̄amo još jednu značajnu primenu Lagranžove teoreme.
Čitaocu ostavljamo kao povod za razmišljanje pitanje, kojim brojevima možemo za-
meniti brojeve 21, 17, 7 i 3, a da novi problem možemo rešiti analogno sa ovim?
67. Dokazati sledeće nejednakosti:
a) Za svako x > −1 važi: ln(1 + x) ≤ x, pri čemu znak jednakosti važi ako i samo ako
je x = 0;
b) Za svako x ∈ R važi: 1 + x ≤ ex , pri čemu znak jednakosti važi ako i samo ako je
x = 0.
Rešenje. a) Posmatrajmo funkciju f (x) = x−ln(1+x), definisanu na intervalu (−1, +∞).

Funkcija f diferencijabilna je na svom domenu i važi:
1 x
f ′ (x) = 1 − = .
1+x 1+x
Kako je f ′ (x) < 0, za −1 < x < 0, zatim f (x) > 0, za x > 0 i f (x) = 0, za x = 0,
zaključujemo da je funkcija f strogo opadajuća na (−1, 0), strogo rastuća na (0, +∞),
kao i to da za x = 0 funkcija f ima globalni minimum. Dakle, za svako x > −1 važi:
f (x) ≥ f (0) = 0, pri čemu je ova nejednakost stroga za svako x ̸= 0.
b) Ukoliko je x ≤ −1, leva strana nejednakosti je nepozitivna, pa je nejednakost
očigledno tačna i stroga: 1 + x < ex . Za x > −1, ova nejednakost sledi iz nejednakosti
iz dela pod a). Naime, pošto za x > −1 važi ln(1 + x) ≤ x, a funkcija t 7→ et je strogo
rastuća, sledi i:
1 + x = eln(1+x) ≤ ex .
Takod̄e, jednakost u nejednakosti 1 + x ≤ ex , za x > −1, važi ako i samo ako važi
jednakost u nejednakosti: ln(1 + x) ≤ x, a po dokazanom sledi da to važi ako i samo ako
je x = 0.
Komentar. Nejednakosti koje smo dokazali u ovom zadatku, najavili smo još u 39.
zadatku, u kome smo dokazali iste ove nejednakosti, samo za pozitivne racionalne brojeve
x. Mada jednostavno, rešenje dela pod a) može poslužiti kao prototip tehnike dokazivanja
nejednakosti pomoću analize funkcija preko izvoda. Ideja je da sve izraze prebacimo
sa iste strane nejednakosti i da dokazujemo nejednakost oblika f (x) ≤ 0 ili f (x) ≥
0. Drugim rečima, dokazujemo da je neka funkcija stalno istog znaka, a to radimo
nalaženjem intervala monotonosti te funkcije i to preko izvoda. Primera radi, na taj
način možemo dokazati nejednakosti koje smo i do sada koristili: x2 + 1 ≥ x ili, 2x > x,
za svako x ∈ R. Naglasimo da smo i nejednakost iz dela pod b) mogli dokazati potpuno
na ovaj način, posmatranjem funkcije f (x) = ex − x − 1. Nismo morali da je svodimo
na već dokazanu nejednakost iz dela pod a).
Ponekad je potrebno ući dublje u analizu funkcije, nego što je to prvi izvod, da bi
odrediti intervale monotonosti funkcije (poput rešenja 65. zadatka). Recimo da želimo
da pokažemo nejednakost:
√ x 9x2
1+x≤1+
10
− , za svako x > −1.
10 200
Ako je
√ x 9x2
f (x) = 1+x−1−
10
+ ,
10 200
tada je:
1 1 18x
f ′ (x) = √ − + .
10 10
(1 + x)9 10 200
O znaku funkcije f ′ ne možemo baš jednostavno rasud̄ivati: ni za x < 0 ni za x > 0
nismo sigurni da li je f ′ (x) pozitivno ili negativno. No, imamo da je:
( )
′′ 9 18 9 1
f (x) = − √ + = √
1 − 10 .
100 10 (1 + x)19 200 100 (1 + x)19
Sada imamo da je f ′′ (x) < 0 kada je x < 0, f ′′ (x) > 0 kada je x > 0 i f ′′ (x) = 0 kada je
x = 0. Kako iz ovog zapažanja rekonstruisati početnu nejednakost, ostavljamo čitaocu
za vežbu, smatrajući da smo mu pružili dovoljno materijala dosadašnjim rešenjima i
komentarima.
Naravno, ovu tehniku ne treba doživljavati kao univerzalni način za dokazivanje ne-
jednakosti koje zavise od jednog parametra. Uzmimo za primer 66. zadatak i nejed-
nakosti 21x + 3x ≥ 17x + 7x . Ako je uopšte moguće ovu nejednakost dokazati analizom
funkcije f (x) = 21x + 3x − 17x − 7x , na način prikazan u okviru ovog zadatka, nije ni
malo očigledno kako to uraditi.
68. Neka je funkcija f : R → R definisana sa:

2x
f (x) = arctg x + .
1 + x2
Odrediti nule funkcije f , kao i lokalne i globalne ekstremume ove funkcije, ukoliko postoje.
Rešenje. Pošto za x > 0 važi f (x) > 0, za x < 0 važi f (x) < 0 i za x = 0 važi f (x) = 0,
funkcija f ima jednu nulu i to x = 0.
Funkcija f je diferencijabilna na celom svom domenu, a njen izvod jednak je:
1 2 − 2x2 3 − x2
f ′ (x) = 2
+ 2 2
= .
1+x (1 + x ) (1 + x2 )2
Intervale monotonosti funkcije f dajemo pomoću tablice:

√ √ √ √
x (−∞, − 3) (− 3, 3) ( 3, +∞)
sgn (f ′ (x)) − + −
monotonost ↘ ↗ ↘
2.2. Lopitalove teoreme i Tejlorova formula 579
√ √
Prema tome, u tački − 3 funkcija f ima lokalni minimum, a u tački 3 funkcija f ima
lokalni maksimum. Oni iznose:
√ √
√ √ 2 · (− 3) π 3
f (− 3) = arctg(− 3) + =− − ,
1+3 3 2
kao i √ √
√ √ 2· 3 π 3
f ( 3) = arctg( 3) + = + .
1+3 3 2
Ispitajmo sada globalne ekstremne vrednosti funkcije f . √
Na osnovu datih√intervala monotonosti,
√ minimum funkcije f na skupu (−∞, 3],
dostiže se u tački − 3. Na intervalu ( 3, +∞) funkcija f je opadajuća, pa je zato:
2x π
inf
√ f (x) = lim f (x) = lim arctg x + lim 2
= .
x∈( 3,+∞) x→+∞ x→+∞ x→+∞ 1 + x 2
√ √
Pošto je f (− 3) manje od svih vrednosti funkcije
√ f na skupu (−∞, 3], a takod̄e
je manje√ od infimuma funkcije f na skupu ( 3, +∞), zaključujemo da funkcija f u
− 3 ima i globalni minimum. Potpuno analogno dokazujemo da funkcija f u
tački √
√ 3 ima globalni maksimum: na osnovu √
tački odred̄enih intervala monotonosti, na skupu
[− 3, +∞)√ najveća vrednost funkcije f je f ( 3), dok je supremum funkcije f na √ skupu
(−∞, − 3) jednak limesu√ te funkcije kada x → −∞, a on iznosi −π/2. Pošto je f ( 3) >
−π/2, sledi da u tački 3 funkcija f ima globalni maksimum.
Komentar. Pri odred̄ivanju nula funkcije f , po inerciji pomišljamo da zapravo treba

rešiti jednačinu:
2x
arctg x = −
1 + x2
i onda ostajemo zbunjeni pred ovako neobičnim problemom. Kao što smo videli, stvar
je daleko jednostavnija nego rešavanje neke jednačine i ne smemo dozvoliti da nam jed-
nostavne stvari promiču, pretpostavljajući da su komplikovane.
Lokalne ekstremne vrednosti funkcije f nalazimo vrlo√jednostavno, pomoću prvog
izvoda funkcije f . Očigledno su nule prvog izvoda tačke ± 3, ali kao što znamo, to nije
dovoljno da bi zaključili da su ovo i tačke lokalnih ekstremuma funkcije f . Tek nakon
što utvrdimo kako f ′ menja znak u tim tačkama, možemo biti sigurni da ovo jesu tačke
lokalnih ekstremuma.
Pri nalaženju globalnih ekstremnih vrednosti ponovo presudnu ulogu igraju inter-
vali monotonosti. Samo pratimo tok funkcije i uočavamo gde postoji šansa da funkcija
dostigne svoju najmanju, odnosno, najveću vrednost.
Funkcija f je neparna funkcija, mada to nismo nigde iskoristili u zadatku. Da je
bilo potrebe, mogli smo se ograničiti samo na [0, +∞) i posmatrati funkciju f na ovom
skupu, a onda, na osnovu simetrije, doneti zaključke koji se od nas traže. Ipak, u ovako
jednostavnom primeru, ovakav postupak bi samo nepotrebno opterećivao rešenje.
2.3 Lopitalove teoreme i Tejlorova formula

U ovom poglavlju predstavljamo dve tehnike za odred̄ivanje granične vrednosti funkcija
koje se baziraju na diferencijabilnosti funkcija. Obe ove tehnike za okosnicu imaju dublju
analizu ponašanja jedne funkcije pomoću njenih izvoda (prvog, drugog, itd.).
Najpre ćemo rešiti nekoliko problema koristeći dobro poznate Lopitalove teoreme.
Pri tome skrećemo pažnju na neke karakteristične situacije do kojih može doći. U
okviru ovog poglavlja, insistiraćemo na proveri potrebnih uslova za upotrebu Lopitalovih
teorema, kao što smo i radili pre upotrebe bilo koje teoreme do sada. Zatim se bav-
imo Tejlorovim (odnosno Maklorenovim) polinomima funkcija i njihovom upotrebom na
nalaženje granične vrednosti. U poslednjem zadatku uporedo rešavamo probleme i jed-
nom i drugom tehnikom. Med̄utim, savetujemo čitaoca da i one zadatke koje rešavamo
samo jednom od ove dve metode, samostalno pokuša da reši onom metodom koju ne
koristimo u dotičnom rešenju, radi vežbe i pored̄enja.
Poglavlje počinjemo jednostavnim primerom.
69. Odrediti, ukoliko postoji, graničnu vrednost:

ex − cos x
lim .
x→0 sin x
Rešenje. Neka je f (x) = ex − cos x i g(x) = sin x. Funkcije f i g su neprekidne u

nekoj (proizvoljnoj) okolini nule i važi f (0) = g(0) = 0. Takod̄e, funkcije f i g su
diferencijabilne u nekoj (proizvoljnoj) okolini nule, a pored toga važi i g ′ (x) = cos x ̸= 0
na okolini nule: (−π/2, π/2). Kako je:
f ′ (x) ex + sin x e0 + sin 0

lim = lim = = 1,
x→0 g ′ (x) x→0 cos x cos 0
iz Teoreme 4.74, slučaj za dvostranu graničnu vrednost, sledi i da je:
ex − cos x f (x)
lim = lim = 1.
x→0 sin x x→0 g(x)
Komentar. Način na koji se uobičajeno zapisuje primena Lopitalovih teorema je uneko-

liko neprecizan. Naime, pri korišćenju Lopitalovih teorema, najčešće koristimo produženu
jednakost, nešto nalik na:
ex − cos x (ex − cos x)′ ex + sin x
lim = lim = lim = 1. (2.4)
x→0 sin x x→0 (sin x)′ x→0 cos x
Takav zapis navodi na pomisao da postoji ekvivalencija izmed̄u postojanja (i veličine)

graničnih vrednosti:
ex − cos x (ex − cos x)′
lim i lim .
x→0 sin x x→0 (sin x)′
Dobro nam je poznato da ovo nije tačno. Lopitalove teoreme jasno govore da: ako
postoji limes količnika izvoda onda postoji i limes količnika funkcija i jednaki su. Ne
uspostavljaju ekvivalenciju izmed̄u ta dva limesa. Prema tome, tek nakon što utvrdimo
da postoji limes količnika izvoda, možemo pisati jednakost kao u (2.4), a ne i dok smo u
procesu nalaženja tog limesa. Trudićemo se da, u okviru ovog poglavlja, svaku primenu
neke od Lopitalovih teorema objasnimo detaljno, ne osvrćući se na uobičajene prečice
u zapisu. Uostalom, kada se neke prečice previše ustale, onda izgubimo iz vida suštinu
tvrd̄enja koja koristimo.
Primer iz ovog zadatka bio je jedan od najjednostavnijih za upotrebu Lopitalove
teoreme, izuzetno pravolinijski, pa kao takav ne zaslužuje poseban komentar.

ex − 2x
a) lim ;
x→+∞ x
√
cos x · arcsin( sin x)
b) lim √ .
x→+0 2x − x2
Rešenje. a) Neka je f (x) = ex − 2x i g(x) = x. Očigledno je da g(x) → +∞, x → +∞,

a dokažimo i da f (x) → +∞, x → +∞. Funkciju f možemo zapisati i ovako:
( e )x
f (x) = 2x · ( − 1).
2
Imamo: 2x → +∞, x → +∞, a takod̄e i (e/2)x → +∞, x → +∞, jer je e/2 > 1.
Takod̄e je i (e/2)x − 1 → +∞, x → +∞, pa i f (x) → +∞, x → +∞, kao proizvod
dve funkcije koje teže ka +∞, kada x → +∞. Pošto funkcije f i g teže ka +∞ kada
x → +∞, a takod̄e su i diferencijabilne na nekoj okolini tačke +∞, primera radi, na
(0, +∞) i pritom je g ′ (x) = 1 ̸= 0 za x ∈ (0, +∞), potražimo graničnu vrednost funkcije
f ′ (x)/g ′ (x) kada x → +∞. Dobijamo:
f ′ (x) ex − 2x · ln 2 ( e )x
lim ′ = lim = lim 2x ( − ln 2) = +∞,
x→+∞ g (x) x→+∞ 1 x→+∞ 2
gde poslednja jednakost važi potpuno analogno sa pred̄ašnjim dokazom da ex − 2x →
+∞, x → +∞. Dakle, iz Lopitalove teoreme 4.80 sledi da važi:
ex − 2 x f (x)
lim = lim = +∞.
x→+∞ x x→+∞ g(x)
b) Odredimo najpre graničnu verdnost:
√
arcsin( sin x)
lim √ .
x→+0 2x − x2
√ √
Neka je f (x) = arcsin( sin x) i g(x) = 2x − x2 . Zbog neprekidnosti sa desne strane u
nuli datih funkcija sledi
lim f (x) = 0, kao i lim g(x) = 0.

x→+0 x→+0
Funkcije f i g su diferencijabilne u nekoj desnoj okolini nule, recimo u (0, 1), što jasno
sledi iz teoreme o izvodu kompozicije funkcija. Pored toga, za x ∈ (0, 1) važi i:
1 1
g ′ (x) = ·√ · (2 − 2x) ̸= 0.
2 2x − x2
Potražimo onda graničnu vrednost:
1
√ · 1 · √sin
1
· cos x
f ′ (x) 1 − sin x 2 x
lim = lim
x→+0 g ′ (x) x→+0 1 √ 1
2 · · (2 − 2x)
2x − x2
√
cos x · 2x − x2
= lim √ √ (2.5)
x→+0 2(1 − x) 1 − sin x · sin x
√ √
cos x · 2 − x x
= lim √ · .
x→+0 2(1 − x) 1 − sin x sin x
Funkcija √
cos x · 2 − x
x 7→ √
2(1 − x) 1 − sin x
√
neprekidna je u nuli i njena vrednost u nuli jednaka je 2/2. Sa druge strane, x/ sin x →
1, x → 0, jer sin x/x → 1, x → 0. Zbog toga je i
√
x
lim = 1.
x→+0 sin x
Dakle, važi: √ √ √
f ′ (x) cos x · 2 − x x 2
lim ′ = lim √ · = .
x→+0 g (x) x→+0 2(1 − x) 1 − sin x sin x 2
Iz Teoreme 4.74 sledi: √
f (x) f ′ (x) 2
lim = lim ′ = .
x→+0 g(x) x→+0 g (x) 2
Funkcija x 7→ cos x je neprekidna u nuli, pa cos x → 1, x → +0 i zato je tražena granična
vrednost:
√ √ √
cos x · arcsin( sin x) f (x) 2 2
lim √ = lim cos x · =1· = .
x→+0 2x − x2 x→+0 g(x) 2 2
Komentar. Oba primera u ovom zadatku su, u nekom smislu, karakteristična i ko-
mentarišemo svaki zasebno. a) Primer u delu zadatka pod a) bio je specifičan samo iz
razloga što, eventualno, nije bilo očigledno da je dati izraz zaista ,,neodred̄en izraz“, u
ovom slučaju, oblika ∞/∞. Najpre to treba razrešiti, kao zaseban kratak zadatak. Tek
onda kada utvrdimo da su ispunjeni svi uslovi za primenu Lopitalove teoreme, pa čak i taj
u vezi sa neodred̄enim izrazom, koji je najčešće očigledno ispunjen, možemo i primeniti

željenu teoremu. U prvom delu knjige dati su primeri nepravilnog korišćenja Lopitalovih
teorema usled neproveravanja potrebnih uslova, pa savetujemo čitaocu da ih ponovo
pročita. Sam dokaz da ex − 2x → +∞, x → +∞ i kasnije ex − 2x · ln 2 → +∞, x → +∞
su, sada već, rutinski izvedeni.
b) U ovom primeru smo, pre nego da primenimo Lopitalovu teoremu, najpre izbacili
one funkcije iz izraza koje imaju konačnu graničnu vrednost, različitu od nule. U ovom
slučaju, to je bila funkcija x 7→ cos x. Ovo radimo bez bojazni da će nam poremetiti
postojanje tražene granične vrednosti. Naime, za čitaočevu lakšu vežbu može poslužiti
da dokaže tvrd̄enje: ako funkcija f ima konačnu graničnu vrednost različitu od nule u
(konačnoj ili beskonačnoj) tački x0 , tada funkcija f · g ima graničnu vrednost u x0 ako
i samo ako g ima graničnu vrednost u x0 . Budući da treba odrediti izvode funkcija iz
brojioca i imenioca, a zatim i graničnu vrednost tako dobijenog količnika, pogoduje nam
da date funkcije što više uprostimo. Naravno, ne smemo izbaciti deo čija je granična
vrednost nula, jer ako se ispostavi da je granična vrednost ostatka jednaka nekoj od
beskonačnosti, nećemo znati kolika je početna granična vrednost.
Kao što vidimo, bez obzira na napredni aparat koji omogućuju Lopitalove teoreme,
ne treba gubiti iz vida poznate granične vrednosti funkcija, navedene na 543. strani.
Ukoliko propustimo da uočimo deo x/ sin x, može nam delovati da se na količnik iz (2.5)
ponovo treba primeniti Lopitalova teorema, te da ponovo tražimo izvode funkcija, što
će biti vrlo zamorno. Zbog toga bi trebalo da uvek budemo spremni za kombinovanje
nekih izraza iz brojioca i imenioca, u skladu sa poznatim graničnim vrednostima, koji bi
nam olakšali da odredimo traženu graničnu vrednost. Svakako da to nije moguće uvek
uraditi, ali nas ponekad može poštedeti velike računice i mnogo lakše dovesti do rešenja.
71. Odrediti da li funkcija {

e−1/x , x ̸= 0
2
f (x) =
0, x=0
ima izvod u x = 0.
Rešenje. Daćemo dva rešenja ovog zadatka. U prvom rešenju dokazujemo da izvod
postoji po definiciji, a u drugom koristeći Tvrd̄enje 4.66.
Prvi način: Izvod funkcije f u nuli postoji ako postoji granična vrednost:
e−1/x
2
f (0 + x) − f (0)
lim = lim . (2.6)
x→0 x x→0 x
Potražimo levu i desnu graničnu vrednost u nuli, tj. potražimo levi i desni izvod funkcije
f u nuli.
Dakle, odred̄ujemo
1
e−1/x
2
lim = lim 1/x2 .x

x→−0 x x→−0 e
2 2
Neka je a(x) = 1/x i b(x) = e1/x . Tada važi: a(x) → −∞, x → −0 i e1/x → +∞, x →
−0, jer 1/x2 → +∞, x → −0. Pored toga, funkcije a i b su diferencijabilne u proizvoljnoj
levoj okolini nule i važi b′ (x) ̸= 0 u proizvoljnoj levoj okolini nule. Pored svega toga,
imamo i:
1
a′ (x) − 2 1 x
lim = lim x = lim · 2 = 0,
x→−0 b′ (x) x→−0 1/x2 −2 x→−0 2 e1/x
e · 3
x
2
jer 1/(e1/x ) → 0, x → −0. Dakle, iz Teoreme 4.81, slučaj za levu graničnu vrednost,
sledi da postoji i:
a(x)
lim = f−′ (0) = 0.
x→−0 b(x)
Potpuno analogno nalazimo i desni izvod u nuli funkcije f , koji je takod̄e jednak nuli.
Prema tome, funkcija f ima izvod u nuli i on je jednak 0.
Drugi način: Funkcija f ima izvod u svim realnim brojevima različitim od nule. Zaista,
na intervalu (−∞, 0), kao i na intervalu (0, +∞), funkcija f se poklapa sa funkcijom x 7→
e−1/x , koja ima izvod u svim tačkama ovih intervala, po teoremi o izvodu kompozicije
2
funkcija. Zbog toga i f ima izvod za x ̸= 0 i on iznosi:

2
f ′ (x) = e−1/x ·
2
. (2.7)
x3
Da bi dokazali da f ima izvod u nuli, dovoljno je pokazati da postoji levi i desni limes
funkcije f ′ u nuli i da su oni jednaki. Funkcija f je neprekidna u nuli, pa posmatrajmo
zato:
2
2 x3 .
lim f ′ (x) = lim e−1/x · 3 = lim 1/x
2
2
x→+0 x→+0 x x→+0 e
2
Neka je a(x) = 2/x3 i b(x) = e1/x . Tada je:
lim a(x) = +∞, kao i lim b(x) = +∞.

x→+0 x→+0
Pritom, funkcije a i b su diferencijabilne u proizvoljnoj desnoj okolini nule i važi b′ (x) ̸= 0

za x iz proizvoljne desne okoline nule. Pored svega toga, važi i:
−6 1
a′ (x) 3·
lim ′ = lim x4 = lim x. (2.8)
x→+0 b (x) x→+0 −2 x→+0 e1/x2
e1/x2 · 3
x
Dokažimo da je ovaj limes jednak nuli. Neka je c(x) = 3/x, a kao što smo već označili,
2
imamo b(x) = e1/x . Važi c(x) → +∞, x → +0, kao i b(x) → +∞, x → +0. Funkcije c
i b su diferencijabilne u proizvoljnoj desnoj okolini nule i pritom važi b′ (x) ̸= 0 za x > 0.
Imamo i da je:
−1
c′ (x) 3·
lim ′ = lim x2 = lim 3 · x = 0,
x→+0 b (x) x→+0 −2 x→+0 2 e1/x
2
e1/x · 3
2
x
kao i u prvom rešenju. Dakle, prema Teoremi 4.81, zaključujemo da je:
1
3· c(x) c′ (x)
lim 1/xx2 = lim = lim ′ = 0.
x→+0 e x→+0 b(x) x→+0 b (x)
Pošto je limes u (2.8) jednak nuli, ponovo na osnovu Teoreme 4.81, sada primenjene na
funkcije a i b, sledi:
a(x) a′ (x)
lim f ′ (x) = lim = lim ′ = 0.
x→+0 x→+0 b(x) x→+0 b (x)
Dakle, funkcija f ′ ima desni limes u nuli i on je jednak 0. Na potpuno analogan način
dokazujemo da funkcija f ′ ima i levi limes u nuli i da je on, takod̄e, jednak 0, pa funkcija
f ima izvod u nuli, koji je jednak 0.
Komentar. Prvo rešenje koje smo dali je kraće, ali drugo rešenje sadrži u sebi dvostruku
primenu Lopitalovih teorema, pa smo i njega naveli, kao primer za ovu pojavu. Na-
glasimo najpre neke zajedničke karakteristike oba ova rešenja.
I u prvom i u drugom rešenju imamo, na prvi pogled, neopravdanu transformaciju
izraza koji se javlja u (2.6), odnosno (2.7). Hajde da probamo direktno da odredimo
limes koji se javlja u (2.6) (do istog zaključka dolazimo i ako probamo da odredimo limes
izraza (2.7)). Pošto se u:
e−1/x
2
lim ,
x→0 x
dobija neodred̄en izraz 0/0, a i svi uslovi Lopitalove teoreme su zadovoljeni, ima smisla
potražiti limes količnika izvoda. Tako dobijamo:
(e−1/x )′ 2e−1/x
2 2
lim = lim .
x→0 (x)′ x→0 x3
Drugim rečima, ponovo dobijamo neodred̄en izraz 0/0. Možemo probati da i na ovaj
izraz primenimo Lopitalovu teoremu, ali u tom slučaju, biće neophodno da odredimo
limes:
2 · 2 · e−1/x
2
lim .
x→0 3 · x5
Prema tome, izrazi koje dobijamo ne postaju jednostavniji pri izvod̄enju brojioca i ime-
nioca, pa se dati limes ne može odrediti ovim postupkom. Sa druge strane, ako početni
izraz zapišemo kao što smo to učinili u rešenju:
1
e−1/x
2
x ,
= 1/x
x e 2
dovoljno je pronaći prvi izvod brojioca i imenioca i već smo se oslobodili neodred̄enog
izraza 0/0, dobivši odred̄en izraz oblika ∞/∞.
Druga zajednička karakteristika oba ova rešenja je odred̄ivanje levog i desnog limesa
zasebno, kada očigledno(?!) možemo odrediti klasičan limes direktno. Na primer:
1 1
( )′ 1 x
lim x = lim 1/xx · 1/x2 = 0.
2 ′ = lim
x→0 e1/x2 x→0 (e ) x→0 2 e
Gde je greška u ovom rasud̄ivanju? Greška je u tome što ne postoji limes funkcije 1/x
kada x → 0, pa nisu zadovoljeni uslovi Teoreme 4.81 koju bi ovde trebalo primeniti.
U drugom rešenju imamo analognu situaciju, samo sa funkcijom 1/x3 . Zbog toga je
neophodno posebno pronaći levi i desni limes kako bi zaista ispravno primenili poznatu
teoremu.
Osvrnimo se i na to da u drugom rešenju dolazi do dvostruke primene Lopitalove
teoreme, zbog toga što nakon prvog izvod̄enja i dalje ne možemo odrediti traženi limes.
Može se desiti da Lopitalovu teoremu treba primeniti i više od dva puta. Već u narednom
zadatku, imaćemo jednu takvu situaciju, a u okviru komentara uz taj zadatak obratićemo
pažnju i na ispravan zapis takvih rešenja.
Napomenimo i to da funkcija f iz ovog zadatka ima izvod proizvoljnog reda u nuli
i svi izvodi u nuli su jednaki 0. Predlažemo čitaocu da to dokaže. Ako mu je potrebna
pomoć, neka prati naredne korake: najpre dokazati da e−1/x /xk → 0, za svako k ∈ N, a
2
zatim indukcijom po n pokazati tvrd̄enje - funkcija f za svako realno x ima izvod n-tog
reda, pritom je on u nuli jednak 0, a za svako x ̸= 0 je oblika e−1/x · Pn (1/x), gde je
2
Pn (t) polinomska funkcija.
72. Neka je n proizvoljan prirodan broj. Dokazati da je:

ex
lim = +∞.
x→+∞ xn
Rešenje. Tvrd̄enje ćemo dokazati matematičkom indukcijom po n. Za n = 1, treba

pokazati da je
ex
lim = +∞.
x→+∞ x
Neka je f (x) = ex i g(x) = x. Važi f (x) → +∞, x → +∞ i g(x) → +∞, x → +∞.

Takod̄e, funkcije f i g su diferencijabilne u proizvoljnoj okolini tačke +∞ i pritom je
g ′ (x) = 1 ̸= 0. Kako je:
f ′ (x) ex
lim ′ = lim = +∞,
x→+∞ g (x) x→+∞ 1
iz Teoreme 4.82, sledi i da je:
ex f (x)
lim = lim = +∞.
x→+∞ x x→+∞ g(x)
Dokažimo sada da iz pretpostavke da je tvrd̄enje tačno za prirodan broj n, sledi da je

ono tačno i za broj n + 1. Neka je G(x) = xn+1 i, kao što smo već označili, f (x) = ex .
Funkcija G je diferencijabilna u proizvoljnoj okolini tačke +∞, a postoji okolina, recimo
(0, +∞) u kojoj važi: G′ (x) ̸= 0. Već smo napomenuli da je funkcija f diferencijabilna
svuda na R. Važi i:
f ′ (x) ex 1 ex
lim = lim = lim · .
x→+∞ G′ (x) x→+∞ (n + 1)xn x→+∞ n + 1 xn
Ako tvrd̄enje važi za prirodan broj n, onda je:

f ′ (x)
lim = +∞.
x→+∞ G′ (x)
No, onda je, na osnovu Teoreme 4.82 tačno i:

ex f (x)
lim
n+1
= lim = +∞,
x→+∞ x x→+∞ G(x)
pa tvrd̄enje važi i za n + 1. Prema tome, matematičkom indukcijom smo dokazali da

tvrd̄enje iz zadatka važi za svaki prirodan broj n.
Komentar. Uobičajeno je, ali ne baš i najkorektnije, rešenje ovog problema zapisati na
ovaj način: ,,Pošto xk → +∞, x → +∞ za svaki prirodan broj k i stepena funkcija je
diferencijabilna sa izvodom različitim od nule u okolini +∞, ako primenimo Lopitalovu
teoremu n-puta, dobijemo:
ex ex ex ex
lim = lim = lim = ... = lim = +∞.“
x→+∞ xn x→+∞ nxn−1 x→+∞ n(n − 1)xn−2 x→+∞ n!
Ovaj zapis je nekorektan iz najmanje dva razloga. Prvi razlog je za nas manje bitan,
ali ga ipak navodimo. Uvek kada želimo da neki postupak ,,ponovimo n-puta“, jedini
korektan način da to zapišemo je preko matematičke indukcije. O ovome je već bilo
reči još u komentaru pri 2. zadatku. Ipak, nije toliki greh ako se, umesto matematičke
indukcije, jednostavno napiše ‘,,ponovimo postupak n-puta“, ako dobro razumemo o
čemu se zapravo radi u tom rešenju. Tu dolazimo i do drugog, za nas bitnijeg razloga,
zbog čega je ovakav zapis nekorektan. Ovakav način prilično maskira kako se zapravo
dešava da mi zaključimo da je početni limes jednak +∞. Imali smo sličan komentar još
u 70. zadatku, samo je ovde situacija drastičnija, jer imamo n jednakosti. Zaključivanje
zapravo ide u ovom smeru: pošto je
ex
lim = +∞,
x→+∞ n!
iz Teoreme 4.82, sledi i da je

ex
lim = +∞,
x→+∞ n · (n − 1) · ... · 2 · x
pa iz Teoreme 4.82, sledi i:

ex
lim = +∞,
x→+∞ n · (n − 1) · ... · 3 · x2
itd. sve dok ne dod̄emo do poslednjeg (tj. početnog) izraza:
ex
lim = +∞.
x→+∞ xn
Čak i kod našeg primera nekorektnog ispisivanja rešenja, prokomentarisali smo zado-
voljenost potrebnih uslova za primenu Lopitalove teoreme. Najčešće i ovakvi komentari
izostaju, jer su često, ali ne uvek, trivijalno zadovoljeni. Baš zbog ovoga: ne uvek, u
ovom poglavlju insistiramo na navod̄enju tih komentara.
Navedimo i da se granična vrednost iz ovog zadatka, često javlja i u svojoj ekviva-
lentnoj formi:
lim e−x · xn = 0.
x→+∞
Razume se da poslednju graničnu vrednost (kao i graničnu vrednost iz ovog zadatka)

možemo uopštiti i na:
lim e−x · P (x) = 0,
x→+∞
odnosno na,
ex
lim ,
x→+∞ P (x)
pri čemu je P proizvoljna polinomska funkcija.
U narednim zadacima, kroz nalaženje kosih asimptota funkcije i pri uopštavanju

√
jedne od poznatih graničnih vrednosti za nizove: n n → 1, n → ∞, opisujemo još neke
klasične situacije u kojima se koriste Lopitalove teoreme.
√
73. Odrediti, ukoliko postoje, kose asimptote funkcije: f (x) = 3
−x3 + 2x2 .
Rešenje. Potražimo najpre limese
f (x)
lim .
x→±∞ x
Za svako x ̸= 0 važi: √ √
f (x) 3
−x3 + 2x2 2
= −1 + .
3
=
x x x
Pošto 2/x → 0, x → ±∞, sledi da:
√
f (x) 2
−1 + = −1.
3
lim = lim
x→±∞ x x→±∞ x
Potražimo sada limese:
√
lim (f (x) − (−1) · x) = lim ( −x3 + 2x2 + x).
3
x→±∞ x→±∞
√
Da bi našli ove limese, zapišimo izraz3
−x3 + 2x2 + x na sledeći način, za x ̸= 0:
(√ ) √
√ 2
3
−1 + x2 + 1
−x3 + 2x2 + x = x −1 + + 1 =
3 3
.
x 1
x
Neka je √
2 1
−1 +
3
a(x) = +1 i b(x) = .
x x
Pronad̄imo prvo
a(x) √
= lim ( −x3 + 2x2 + x),
3
lim
x→+∞ b(x) x→+∞
a graničnu vrednost ovog količnika kada x → −∞ nalazimo potpuno analogno. Funkcije

a i b su diferencijabilne u okolini (0, +∞) tačke +∞ i važi b′ (x) ̸= 0 u toj okolini. Pritom,
važi i:
−1
1 2· 2
·√ x
3 3 (−1 + 2 )2
a′ (x) x 2 1 2
lim = lim = lim ·√ = .
x→+∞ b′ (x) x→+∞ −1 x→+∞ 3 3
3
(−1 + x2 )2
x2
Na osnovu Teoreme 4.80, sledi:
√ a(x) 2
−x3 + 2x2 + x) = lim
3
lim ( = .
x→+∞ x→+∞ b(x) 3
Potpuno analogno, dokazujemo i da je:

√ 2
−x3 + 2x2 + x) = .
3
lim (
x→−∞ 3
Pošto je
f (x) 2
k = lim = −1 i n = lim (f (x) − k · x) = ,
x→±∞ x x→±∞ 3
zaključujemo da je prava y = kx + n = −x + 2/3 asimptota funkcije f u +∞ i u −∞.
Komentar. Kod nalaženja asimptote dolazi do klasične situacije u kojoj upotreba Lo-
pitalovog pravila najčešće automatski rešava problem. To je i jedan od razloga zašto
dajemo ovaj primer. Pri odred̄ivanju koeficijenta pravca k asimptote funkcije f , treba
odrediti limes količnika f (x)/x. Taj zadatak može biti jednostavan (kao što je bio slučaj
ovom prilikom) ili zahtevati malo komplikovaniji aparat, kao što su Lopitalove teoreme.
Med̄utim, u toj situaciji upotreba Lopitalovih teorema je prirodna stvar i mi ne ciljamo
na taj problem. Želimo da skrenemo pažnju na, često, neprijatniji problem nalaženja
slobodnog člana n, kao limesa funkcije f (x) − k · x. Pri rešavanju tog problema, upotreba
Lopitalove teoreme nije tako očigledna, ali ipak treba imati na umu da se i ovaj prob-
lem rešava jednostavno ovim aparatom. Kako u tom slučaju primenjujemo Lopitalove
teoreme: izvlačenjem veličine x ispred zagrade i zapisivanjem:
f (x)
x − k
f (x) − k · x = 1 ,
x
svodimo problem na nalaženje granične vrednosti razlomka, koji već možemo da rešavamo
Lopitalovim teoremama.
Ovo je samo specijalan slučaj primene Lopitalovih teorema na nalaženje granične
vrednosti oblika:
lim (a(x) − b(x)),
x→x0
gde obe funkcije a i b teže beskonačnostima istog znaka kada x → x0 . Ukoliko količnik
a(x)/b(x) ne teži ka 1 kada x → x0 , onda izraz možemo zapisati kao:
a(x)
b(x)( − 1)
b(x)
i na taj način eventualno rešiti problem, bez Lopitalovih teorema. Ako pak ovaj količnik
konvergira ka 1, ono što treba uraditi u toj situaciji je zapisati datu razliku kao:
a(x) b(x)
−1 1−
b(x) a(x)
, ili ,
1 1
b(x) a(x)
već u zavisnosti od toga koji nam izraz deluje jednostavnije za dalji rad. Sada kada
imamo razlomak, možemo i da ,,Lopitalimo“.
Primetimo na kraju da ovaj metod ne daje odgovor na pitanje da li je grafik funkcije
iznad ili ispod kose asimptote. Uskoro ćemo predstaviti metod koji u jednom potezu
odred̄uje kosu asimptotu i daje odgovor na ovo pitanje.
74. Odrediti, ukoliko postoji, graničnu vrednost:
lim x1/x .
x→+∞
Rešenje. Za x > 0 važi:

1/x
x1/x = eln(x ) = e x1 ·ln x = e lnxx .
U okviru jednog od primera, dokazano je da je:
ln x
lim = 0,
x→+∞ x
pa na osnovu neprekidnosti funkcije x 7→ ex u 0, sledi:

ln x
ln x lim
lim x1/x = lim e x = ex→+∞ x
= e0 = 1.
x→+∞ x→+∞
Komentar. U ovom zadatku takod̄e nailazimo na jednu od klasičnih situacija u kojoj

upotreba Lopitalovih teorema nije očigledna, ali je ipak moguća. Naime, ako treba
odrediti:
lim f (x)g(x) ,
x→x0
a pritom važi:
( lim f (x), lim g(x)) ∈ {(0, 0), (1, ±∞), (+∞, 0)}
x→x0 x→x0
onda dati izraz treba napisati kao:
f (x)g(x) = eg(x)·ln f (x) ,
i tražiti graničnu vrednost proizvoda g(x) ln f (x), odnosno količnika:
ln f (x) g(x)
ili 1 ,
g(x) ln f (x)
u zavisnosti od toga šta nam deluje jednostavnije. Upravo smo na ovaj način pravolinijski
odredili graničnu vrednost iz zadatka.
Interesantno je primetiti da je ova granična vrednost funkcije x1/x zapravo uopštenje
√
granične vrednosti niza ( n n).
Prelazimo sada na deo poglavlja koji se tiče Tejlorove formule, odnosno Tejlorovog
polinoma. U početnim zadacima ćemo odrediti Tejlorove (Maklorenove) polinome još
nekih funkcija, koje nisu bile predmet izučavanja u odgovarajućem poglavlju u pr-
vom delu knjige. U kasnijim zadacima primenjujemo Tejlorovu formulu sa ostatkom
u Peanovom obliku na problem odred̄ivanja raznih graničnih vrednosti.
75. Dokazati da funkcija x 7→ tg x ima treći izvod u nuli i odrediti Maklorenov polinom
trećeg reda te funkcije.
Rešenje. Poznato nam je da funkcija x 7→ tg x ima izvod u svim tačkama svog domena i
važi:
′ 1
(tg x) = =1
cos2 x x=0
Funkcija x 7→ 1/(cos2 x) ima izvod u nuli, jer funkcija x 7→ cos2 x ima izvod u nuli, pa
je:
1 ′ 2 sin x
( 2 ) = = 0.
cos x cos3 x x=0
Najzad, funkcija x 7→ 2 sin x/ cos3 x takod̄e ima izvod u nuli, pa sledi da početna funkcija
x 7→ tg x ima izvod trećeg reda u nuli. On je jednak:

2 sin x ′ 2(2 − cos(2x))
( ) = = 2.
cos3 x cos4 x x=0
Imajući u vidu i da je tg 0 = 0, sledi da je Maklorenov polinom trećeg reda u nuli funkcije

x 7→ tg x:
2 1
x + x3 = x + x3 .
3! 3
Komentar. Odgovoriti na zahtev iz zadatka bio je rutinski posao, koji ne zahteva neko
naročito objašnjenje. Zanimljivo je zapitati se da li se može odrediti Maklorenov polinom
reda n funkcije x 7→ tg x, za proizvoljno n. Drugim rečima, da li postoji formula koja
odred̄uje proizvoljan koeficijent ovog polinoma? Odgovor na to pitanje je u vezi sa istim
onim Bernulijevim brojevima koje smo pomenuli u komentaru 44. zadatka.
76. Neka je n proizvoljan prirodan broj. Dokazati da funkcije x 7→ arctg x i x 7→ arcctg x

imaju n-ti izvod u nuli i odrediti Maklorenov polinom n-tog reda ovih funkcija.
Rešenje. Posmatrajmo prvo funkciju x 7→ arctg x. Poznato nam je da funkcija arctg x

ima izvod za svako realno x i on iznosi:

′ 1
(arctg x) = = 1.
1 + x2 x=0
Da bi dokazali da funkcija x 7→ arctg x ima izvod n-tog reda u nuli, potrebno je dokazati
da funkcija x 7→ 1/(1 + x2 ) ima izvod reda n − 1 u nuli. To smo uradili u 62. zadatku.
Štaviše, u tom zadatku pronašli smo i izvod ove funkcije u nuli. Odatle znamo da važi:

(n) 1
(n−1)
(arctg x) = ( 2
)
x=0 1+x
{ n−1
x=0
(−1) 2 (n − 1)!, n − 1 je paran broj
=
0, n − 1 je neparan broj
{ n−1
(−1) 2 (n − 1)!, n je neparan broj
=
0, n je paran broj
Prema tome, ako je n neparan broj, traženi polinom izgleda ovako:

3−1 5−1 n−1
(−1) 2 (3 − 1)! 3 (−1) 2 (5 − 1)! 5 (−1) 2 (n − 1)! n
x+ x + x + ... + x =
3! 5! n!
n−1
1 1 (−1) 2
= x − x3 + x5 − ... + xn .
3 5 n
Ukoliko je n paran broj, pošto je n-ti izvod funkcije x 7→ arctg x u nuli jednak 0, traženi
polinom će biti stepena n − 1 i biće jednak:
(n−1)−1
1 1 (−1) 2
x − x3 + x5 − ... + xn−1 + 0 · xn .
3 5 n−1
Ove dve formule mogu se objediniti u jednoj formuli:
n−1
[∑2 ]
(−1)k 2k+1
x .
2k + 1
k=0
Funkcije x 7→ arctg x i x 7→ arcctg x povezane su relacijom:

π π
arctg x + arcctg x = , tj. arcctg x = − arctg x.
2 2
Upravo smo, odred̄ivanjem Maklorenovog polinoma reda n funkcije x 7→ arctg x, us-
tanovili da je:
n−1
[∑2 ]
(−1)k 2k+1
arctg x = x + o(xn ), x → 0.
2k + 1
k=0
Zato je:
n−1
[∑2 ]
π π (−1)k 2k+1
arcctg x = − arctg x = − x + o(xn ), x → 0. (2.9)
2 2 2k + 1
k=0
Pošto je i funkcija x 7→ arcctg x n-puta diferencijabilna u nuli, na osnovu Tvrd̄enja 4.91,

iz (2.9) direktno zaključujemo da je Maklorenov polinom reda n funkcije x 7→ arcctg x
jednak:
n−1
[∑2 ]
π (−1)k 2k+1
− x .
2 (2k + 1)!
k=0
Prema tome, Maklorenov polinom reda n funkcije x 7→ arcctg x je:

n+1
π 1 1 (−1) 2
− x + x3 − x5 + ... + xn , ako je n neparan broj
2 3 5 n
i n
π 1 1 (−1) 2 n−1
− x + x3 − x5 + ... + x , ako je n paran broj.
2 3 5 n
Komentar. Srž ovog zadatka je zapravo već rešen 62. zadatak, što postaje jasno čim
se podsetimo oblika prvog izvoda funkcije x 7→ arctg x. Naš posao ovom prilikom je bio
samo da pažljivo uklopimo rezultat iz 62. zadatka u novo okruženje Tejlorovog, odnosno,
Maklorenovog polinoma. To zahteva izvesnu dozu pažnje i iskustva, ali sem toga, ništa
drugo. Funkciju x 7→ arcctg x smo u jednom potezu razrešili koristeći poznati identitet
i Tvrd̄enje 4.84. Ipak, da nam taj identitet nije pao na pamet, poznato nam je da je
(arcctg x)′ = −1/(1 + x2 ) = −(arctg x)′ , pa ponovo sve jednostavno svodimo na 62.
zadatak.
Ovo je još jedan primer u kom vidimo da se u Maklorenovom polinomu neparne
funkcije, kakva je x 7→ arctg x, javljaju samo neparni stepeni promenljive x, tj. koefici-
jenti uz parne stepene su jednaki nuli.
U narednim zadacima prikazaćemo kako se Tejlorova formula sa ostatkom u Peanovom

obliku vrlo efikasno koristi za nalaženje graničnih vrednosti. Za to će nam biti neophodno,
najpre, da znamo kako glase Tejlorove formule u okolini nule poznatih funkcija. Sem toga,
potrebno je i poznavanje asimptotske oznake o i njenih osobina, jer ćemo na ovaj način
označavati razliku koja nastane kada funkciju zamenimo njenim Tejlorovim polinomom.
Najveći problem sa kojim ćemo se susresti u narednim zadacima biće upravo napisati tu
grešku na nama upotrebljiv način.
Osobine asimptotske oznake o, kako god izgledale, su veoma intuitivne i nema potrebe
pamtiti ih napamet da bi bili uspešni u korišćenju ove tehnike. Mnoge očigledne osobine
ove oznake koristimo prećutno. Recimo, nećemo naglašavati zbog čega je: o(f ) + o(f ) =
o(f ) ili o(f ) − o(f ) = o(f ); takod̄e, bez zadrške koristimo o(cf ) = c · o(f ) = o(f ),
ako je c konstanta, odnosno: g · o(f ) = o(g · f ), ako je g neka funkcija; isto važi i za
o(f )o(g) = o(f g). Tvrd̄enje iskazano u Posledici 3.183 takod̄e koristimo bez direktnog
pozivanja na njega. Kada koristimo neku osobinu oznake o za koju smatramo da je
manje očigledna od ostalih (ponavljamo: sve osobine ove oznake su izuzetno prirodne i
u izvesnoj meri očigledne), tu osobinu i navodimo u rešenju.

√ √ √
a) lim ( x2 + 2x + 1 + x2 + 3x + 2 + ... + x2 + 100x + 99 − 99x);
x→+∞
1 − cos(1 − cos x)
b) lim ;
x→0 x4
2 √
2x − 1 − x2 + x3
c) lim .
x→0 log2 (1 + x2 )
√
Rešenje. a) Svaki od korena x2 + nx + n − 1 u okolini tačke +∞ možemo zapisati na
sledeći način: √
√ n n−1
x2 + nx + n − 1 = x 1 + + .
x x2
Pošto:
n n−1
+ → 0, x → +∞,
x x2
sledi da je:
√ ( )
n n−1 n n − 1 1/2
1+ + = 1+( + )
x x2 x x2
1 n n−1 n n−1
= 1+ ( + 2
) + o( + ), x → +∞.
2 x x x x2
Pošto je 1/x2 = o(1/x), x → +∞, sledi i da je (n − 1)/x2 = o(1/x) = o(n/x), x → +∞,
pa je zato: o(n/x + (n − 1)/x2 ) = o(n/x + o(n/x)) = o(n/x) = o(1/x), x → +∞. Pored
toga, važi i (1/2) · ((n − 1)/x2 ) = o(1/x) x → +∞. Zato je:
√ ( )
n n − 1 1/2
x2 + nx + n − 1 = x 1+( + )
x x2
( )
1 n 1 n−1 1
= x 1+ · + · + o( )
2 x 2 x2 x
( )
n 1 1
= x 1 + · + o( )
2 x x
n
= x + + o(1), x → +∞
2
Prema tome, važi jednakost:
√ √ √
x2 + 2x + 1 + x2 + 3x + 2 + ... + x2 + 100x + 99 − 99x
( ) ( ) ( )
2 3 100
= x + + o(1) + x + + o(1) + ... + x + + o(1) − 99x
2 2 2
2 + 3 + ... + 100
= 99x + + o(1) − 99x
2
5049
= + o(1), x → +∞.
2
Dakle, tražena granična vrednost iznosi:
√ √ √ 5049
lim ( x2 + 2x + 1 + x2 + 3x + 2 + ... + x2 + 100x + 99 − 99x) = .
x→+∞ 2
b) Poznato nam je da je
1
1 − cos x = x2 + o(x2 ), x → 0.
2
Pošto 1 − cos x → 0, x → 0, sledi da je:
1
1 − cos(1 − cos x) = (1 − cos x)2 + o((1 − cos x)2 ).
2
Koristeći osobinu: (g + o(g))n = g n + o(g n ) asimptotske oznake o, dobijamo:
1 1 1
(1 − cos x)2 = ( x2 + o(x2 ))2 = ( x2 + o( x2 ))2 =
2 2 2
1 1 1
= x4 + o( x4 ) = x4 + o(x4 ), x → 0. (2.10)
4 4 4
Koristeći osobinu o(g + o(g)) = o(g) asimptotske oznake o, iz (2.10) dobijamo i:
1 1 1
o((1 − cos x)2 ) = o( x4 + o( x4 )) = o( x4 ) = o(x4 ), x → 0.
4 4 4
Objedinjujući ove dve jednakosti, dobijamo:
1 1 1 4
1 − cos(1 − cos x) = ( x4 + o(x4 )) + o(x4 ) = x + o(x4 ), x → 0.
2 4 8
Prema tome, važi:
1 − cos(1 − cos x) 1
4
= + o(1), x → 0,
x 8
pa tražena granična vrednost postoji i iznosi:
1 − cos(1 − cos x) 1
lim 4
= .
x→0 x 8
c) Svaki od izraza koji se javlja u ovom razlomku u okolini nule možemo zapisati na
način kao što sledi. Pošto x2 → 0, x → 0, sledi da je:
2
2x = 1 + ln 2 · x2 + o(x2 ), x → 0.
Zatim, kako −x2 + x3 → 0, x → 0, sledi:
√ ( )1/2 1
1 − x2 + x3 = 1 + (−x2 + x3 ) = 1 + (−x2 + x3 ) + o(−x2 + x3 )
2
1
= 1 + (−x2 ) + x3 + o(−x2 + o(−x2 ))
2
1
= 1 + (−x2 ) + o(x2 ) + o(−x2 )
2
1
= 1 − x2 + o(x2 ), x → 0.
2
Pošto je log2 (1 + x2 ) = ln(1 + x2 )/ ln(2) i pošto x2 → 0, x → 0, sledi:
1
log2 (1 + x2 ) = ln(1 + x2 )
ln 2
1
= (x2 + o(x2 ))
ln 2
1
= · x2 + o(x2 ), x → 0.
ln 2
Prema tome, važi:
√
1 + ln 2 · x2 + o(x2 ) − (1 − 21 x2 + o(x2 ))
2
2x − 1 − x2 + x3
=
ln 2 · x + o(x )
log2 (1 + x2 ) 1 2 2
(ln 2 + 21 ) · x2 + o(x2 )
=
ln 2 · x + o(x )
1 2 2
1
ln 2 + + o(1)
= 1
2
, x → 0.
ln 2 + o(1)
Dakle, tražena granična vrednost postoji i jednaka je:

2 √
2x − 1 − x2 + x3 ln 2
lim 2
= (ln 2)2 + .
x→0 log2 (1 + x ) 2
Komentar. Ideja koja stoji iza korišćenja Maklorenovih razvoja i ostatka u Peanovom
obliku (odnosno, malog o) je vrlo jednostavna: sve funkcije koje se javljaju u izrazu čiju
graničnu vrednost odred̄ujemo zamenimo odgovarajućim Maklorenovim polinomom i do-
damo grešku pri takvoj zameni u obliku o(xk ). Nakon toga, baratamo samo polinomima
i tim greškama, za koje znamo kog su reda veličine, pa je nalaženje granične vrednosti
na kraju trivijalan zadatak. Razume se, ovo važi za slučaj kada odred̄ujemo graničnu
vrednost u nuli. Odred̄ivanje graničnih vrednosti u drugim tačkama jednostavno se svodi
na odred̄ivanje granične vrednosti u nuli pogodnom smenom (ili prosto transformacijom
izraza, kao što smo to učinili u delu pod a)). Jedini problem koji imamo je: kako zameniti
date funkcije polinomima, a da pritom greške tih zamena budu oblika o(xk ), kada date
funkcije nisu neke od najjednostavnijih: ex , sin x, cos x, (1 + x)a , ln(1 + x)? Tu dolazi do
izražaja tehnika korišćenja oznake o.
U početku, korišćenje oznake o može delovati prilično proizvoljno, kao da radimo šta
god poželimo i da ,,montiramo proces“ kako nama odgovara. Uostalom, ova oznaka i jeste
vrlo specifična i ne dešava se često u matematici da nešto deluje toliko ,,bez pravila“.
Ipak, daleko je od istine da ne postoje pravila kojima se rukovodimo. Sve osobine oznake
o koje koristimo pri rešavanju ovih zadataka opisane su i dokazane u prvom delu knjige.
Zapravo, problem je uvek u sledećem: dobijemo izraz oblika o(f (x)), gde je f (x) neka
funkcija koja u sebi ponovo može imati i o, a mi želimo izraz oblika o(xk ). Da bi procenili
kog reda veličine je dobijeno o(f (x)) (tj. za koje k je o(f (x)) = o(xk )), koristimo osobine
oznake o iz Tvrd̄enja 3.174.
Postavlja se i pitanje kog stepena treba da bude Maklorenov polinom kojim menjamo
datu funkciju da bi uspeli u nameri nalaženja granične vrednosti. U ovom zadatku
u svim primerima smo koristili samo Maklorenov polinom prvog stepena (i u slučaju
funkcije x 7→ cos x Maklorenov polinom drugog stepena). Ponekad Maklorenov polinom
prvog stepena ne opisuje svoju funkciju dovoljno dobro da bi nam pružio informacije
koje želimo. U 78. zadatku ćemo videti kako Maklorenov polinom drugog stepena nosi
više informacija o funkciji nego Maklorenov polinom prvog stepena. U to ćemo se, na
drugačijem problemu, uveriti i ostalim zadacima koji slede.
U narednom zadatku se ponovo vraćamo na problem odred̄ivanja asimptota funkcije.

Ovom prilikom koristimo Tejlorovu formulu.
78. Odrediti, ukoliko postoje, kose asimptote funkcije f , a zatim odrediti da li je grafik
funkcije f iznad ili ispod asimptote u nekoj okolini tačke ±∞, ako je:
√
f (x) = −x3 + 2x2 .
3
Rešenje. Primetimo da je, za x ̸= 0:

√
2
f (x) = −x 1−
3
.
x
Pošto −2/x → 0, x → ±∞, primenom Posledice 3.183, sledi:
2 1/3 1 2 −2
f (x) = −x(1 − ) = −x(1 + (− )) + o( )
x 3 x x
2
= −x + + o(1), x → ±∞.
3
Prema tome, funkcija f i −x + 2/3 razlikuju se za beskonačno malu funkciju, kada
x → ±∞. Odavde sledi da je prava y = −x + 2/3 kosa asimptota funkcije f u +∞ i u
−∞. Da bi odredili da li je grafik funkcije iznad ili ispod asimptote, podsetimo se da je:
√ 1 1
3
1 + x = 1 + x − x2 + o(x2 ), x → 0.
3 9
Zato je: √
2 1 2 1 4 4
1− = 1 + · (− ) − · 2 + o( 2 ), x → ±∞.
3
x 3 x 9 x x
Sledi:
1 2 1 4 4
f (x) = −x(1 + · (− ) − · 2 + o( 2 ))
3 x 9 x x
2 4 1 1
= −x + + · + o( ), x → ±∞.
3 9 x x
Iz ove jednakosti, zaključujemo da važi:
2 4 1 1 4 1 4 1
f (x) − (−x + ) = · + o( ) = · + o( · ), x → ±∞. (2.11)
3 9 x x 9 x 9 x
Na osnovu osobine iz Tvrd̄enja 3.174, dela (xi), sledi da postoji okolina tačke +∞,
odnosno −∞, takva da je:
4 1 4 1 4 1
sgn ( · ) = sgn ( · + o( · )),
9 x 9 x 9 x
a iz (2.11) sledi:
4 1 4 1 2
sgn ( · + o( · )) = sgn (f (x) − (−x + )).
9 x 9 x 3
Kako je 1/x pozitivno u (nekoj) okolini tačke +∞, a negativno u (nekoj) okolini tačke
−∞, sledi da takav znak ima i razlika f (x) − (−x + 2/3). Prema tome, u nekoj okolini
tačke +∞ je grafik funkcije iznad kose asimptote, a u nekoj okolini tačke −∞ je grafik
funkcije ispod kose asimptote.
Komentar. U ovom zadatku smo prikazali kako se Maklorenov razvoj funkcije može
iskoristiti za nalaženje asimptota funkcije i za odred̄ivanje tipa med̄usobnog položaja
grafika funkcije i njene asimptote. Primer (REFERENCA) u prvom delu knjige ilustruje
istu ovakvu primenu, samo za funkciju drugačijeg oblika. Namerno √ smo u rešenju najpre
iskoristili samo Maklorenov razvoj do prvog stepena funkcije 3 1 − 2/x, kako bi demon-
strirali da je to sasvim dovoljno da bi se asimptote odredile, ali ne i da odredimo da li je
funkcija iznad ili ispod asimptote. Za to nam je bio potreban Maklorenov razvoj barem
drugog stepena. Kažemo barem drugog, jer da je koeficijent uz x2 u Maklorenovom
razvoju posmatrane funkcije bio jednak nuli, onda bi nam bio potreban Maklorenov
razvoj do nekog višeg stepena, tj. do prvog narednog stepena kome odgovara nenula
koeficijent. Razume se da nije bilo potrebe deliti rešenje na dva dela, već da je u jednom
potezu, koristeći Maklorenov razvoj do drugog stepena, mogao da se da odgovor na oba
zahteva iz zadatka.
Napomenimo da ovakav način odred̄ivanja tipa med̄usobnog položaja grafika funkcije
i asimptote govori samo o tome da postoje okoline tačka ±∞ u kojima važi da je grafik
iznad, odnosno, ispod asimptote, ali ne daje bliže informacije o tim okolinama. Primera
radi, da želimo da skiciramo grafik sa nekom odred̄enom veličinom za jediničnu duž, ne
bi znali da li će se u okvirima našeg crteža uopšte desiti da grafik bude iznad asimptote,
iako pouzdano znamo da će (kad - tad) on biti iznad asimptote.
Bilo bi fer pomenuti da za ovaj konkretan primer nije teško ni direktno ustanoviti
znak razlike izmed̄u √ 2
−x3 + 2x2 i −x+ .
3
3
Med̄utim, postoje primeri za koje nije ni malo jednostavno tako direktno utvrditi da li je
grafik iznad ili ispod asimptote, a ovakvom metodom je to pravolinijski zadatak. Jedan
takav primer je, recimo, funkcija:
√
g(x) = x(x + 2)e1/x .
Na ovaj primer vratićemo se u okviru 84 zadatka.

ln(1 + x) − sin x
a) lim ;
x→0 x2
√
ee −1 − 100 1 + 100 sin x
x
b) lim .
x→0 tg(x2 )
Rešenje. a) Iz Maklorenovih razvoja funkcija x 7→ ln(1 + x) i x 7→ sin x dobijamo:
1
ln(1 + x) = x − x2 + o(x2 ), x → 0,
2
sin x = x + 0 · x2 + o(x2 ), x → 0.
Zato je
1
ln(1 + x) − sin x = − x2 + o(x2 ),
2
dok je:
ln(1 + x) − sin x 1
2
= − + o(1), x → 0.
x 2
Dakle:
ln(1 + x) − sin x 1
lim
2
=− .
x→0 x 2
b) Pošto e − 1 → 0, x → 0, iz Maklorenovog razvoja funkcije x 7→ ex sledi:
x
x −1 1
ee = 1 + (ex − 1) + (ex − 1)2 + o((ex − 1)2 ), x → 0.
2
Imamo da je:
1
ex − 1 = x + x2 + o(x2 ), x→0
2
pa je:
(ex − 1)2 = x2 + o(x2 ), x → 0,
te imamo i:
o((ex − 1)2 ) = o(x2 + o(x2 )) = o(x2 ), x → 0.
Dakle:
x −1
ee = 1 + x + x2 + o(x2 ), x → 0.
Dalje, kako 100 sin x → 0, x → 0, iz Maklorenovog razvoja funkcije x 7→ (1 + x)1/100
sledi:
√ 1 99
100
1 + 100 sin x = 1 + · 100 sin x − · (100 sin x)2 + o((100 sin x)2 )
100 2 · 1002
99
= 1 + sin x − sin2 x + o(sin2 x), x → 0.
2
Pošto je: sin x = x + o(x2 ), x → 0, sledi sin2 x = x2 + o(x3 ), x → 0, pa je o(sin2 x) =
o(x2 + o(x3 )) = o(x2 + o(x2 )) = o(x2 ), x → 0. Zbog toga je:
√ 99
100
1 + 100 sin x = 1 + x − x2 + o(x2 ), x → 0.
2
Iz 75. zadatka sledi da je tg x = x + o(x), x → 0, a kako x2 → 0, x → 0, sledi:
tg(x2 ) = x2 + o(x2 ), x → 0.
Iz svega navedenog, sledi:

√
ee −1 − 100 1 + 100 sin x 1 + x + x2 + o(x2 ) − (1 + x −
x 99 2
2 x + o(x2 ))
=
tg(x2 ) x2 + o(x2 )
101 2 2
2 x + o(x )
=
x2 + o(x2 )
101
2 + o(1)
= , x → 0.
1 + o(1)
Dakle, važi √
x −1
ee − 100
1 + 100 sin x 101
lim 2
= .
x→0 tg(x ) 2
Komentar. Kada bi iskoristili Maklorenove polinome prvog stepena za funkcije x 7→

ln(1+x) i x 7→ sin x, dobili bi da je: lin(1+x)−sin x = x+o(x)−(x+o(x)) = o(x), x → 0.
Graničnu vrednost količnika o(x)/x2 kada x → 0 ne možemo odrediti, jer za funkciju
o(x) znamo samo da je beskonačno mala višeg reda nego x, kada x → 0, ali ne možemo
√
je uporediti sa x2 . Primera radi, važi x x = o(x), x2 = o(x) i x3 = o(x), kada x → 0,
√
ali je:x x/x2 = +∞, x → +0, zatim x2 /x2 → 1, x → 0 i x3 /x2 → 0, x → 0. Zbog
toga pokušavamo da dublje ud̄emo u ponašanje razlike ln(1 + x) − sin x, pa koristimo
Maklorenove polinome drugog stepena. Uostalom, tražeći ovu graničnu vrednost, mi
zapravo i treba da odredimo kakva je beskonačno mala funkcija ln(1+x)−sin x u odnosu
na beskonačno malu x2 , pa je i prirodno iskoristiti Maklorenove polinome drugog reda.
Da ne dod̄e do zabune, zadatak smo mogli da rešimo primenom Maklorenovih razvoja
i trećeg, četvrtog, itd. stepena, samo je bilo važno da procena bude finija od one koju
daju polinomi prvog stepena.
U opštem slučaju možda ne bude očigledno od samog početka do kog reda treba ići
u razvoju funkcije da bi dobili ono što tražimo. Zato nije neobično probati nekoliko
puta i ne dobiti pritom nikakav rezultat, dok ne odredimo kakva nam procena dopušta
nalaženje tražene granične vrednosti.
Kod primera u delu pod b), sem osnovnih razvoja, bio nam je potreban i razvoj
funkcije x 7→ tg x. Ovo smo mogli i da izbegnemo, imajući u vidu da je tg(x2 ) =
sin(x2 )/ cos(x2 ), a cos(x2 ) smo mogli da zanemarimo, kao što smo to uradili u 70. za-
datku, u delu pod b). No, takav postupak ipak zahteva nekakvo promišljanje, a mi baš
želimo da skrenemo pažnju na automatizam po kom odred̄ujemo granične vrednosti ko-
risteći Maklorenove razvoje, bez nekog promišljanja. Zbog toga smo se ovde pozvali na
75. zadatak u kome smo odredili Maklorenov polinom trećeg stepena za x 7→ tg x (iako
nam je ovde bio dovoljan Maklorenov polinom prvog stepena, jer se promenljiva javlja
sa kvadratom).
esin x − sin(ex − 1) − cos2 x

a) lim ;
x→0 x2
( )1/x2
arcsin x
b) lim .
x→0 x
Rešenje. Svaki od primera rešićemo na dva načina: primenom Lopitalovih teorema i

primenom Tejlorovih (odnosno Maklorenovih) razvoja funkcija.
a) Prvi način: Funkcije x 7→ esin x − sin(ex − 1) − cos2 x i x 7→ x2 su neprekidne u
nuli i njihove vrednosti u nuli su jednake 0. Potražimo zato graničnu vrednost količnika
njihovih izvoda. Imamo:

(esin x − sin(ex − 1) − cos2 x)′ esin x cos x − cos(ex − 1)ex + sin(2x)
= .
(x2 )′ 2x
Funkcije odred̄ene izrazima iz brojioca i imenioca ovog razlomka su neprekidne u 0 i
njihove vrednosti su jednake nuli. Količnik njihovih izvoda je:
(esin x cos x − cos(ex − 1)ex + sin(2x))′
=
(2x)′
esin x cos2 x − esin x sin x + sin(ex − 1)(ex )2 − cos(ex − 1)ex + 2 cos 2x
= .
2
Ponovo, funkcije odred̄ene izrazima iz brojioca i imenioca su neprekidne u nuli; vrednost
fukcije iz brojioca u nuli jednaka je 2. Prema tome, na osnovu Teoreme 4.74, slučaj za
dvostrane granične vrednosti, primenjene dvaput, dobijamo:
lim =
x→0 x2
esin x cos x − cos(ex − 1)ex + sin(2x)
= lim =
x→0 2x
esin x cos2 x − esin x sin x + sin(ex − 1)(ex )2 − cos(ex − 1)ex + 2 cos 2x
= lim = 1.
x→0 2
Drugi način: Znamo da je sin x = x+o(x2 ), x → 0 i ex = 1+x+x2 /2+o(x2 ), x → 0.
Zato je:
1
esin x = 1 + sin x + sin2 x + o(sin2 x)
2
1
= 1 + x + o(x2 ) + (x + o(x2 ))2 + o((x + o(x2 ))2 )
2
1 2
= 1 + x + x + o(x2 ) + o(x2 + o(x2 ))
2
1
= 1 + x + x2 + o(x2 ), x → 0,
2
kao i:
sin(ex − 1) = ex − 1 + o((ex − 1)2 )

1 1
= x + x2 + o(x2 ) + o((x + x2 + o(x2 ))2 )
2 2
1
= x + x2 + o(x2 ) + o(x2 + o(x2 ))
2
1
= x + x2 + o(x2 ), x → 0.
2
Pored toga, imamo i da je cos x = 1 − x2 /2 + o(x2 ), x → 0, pa je:
1
cos2 x = (1 − x2 + o(x2 ))2 = 1 − x2 + o(x2 ), x → 0.
2
Prema tome, važi:

esin x − sin(ex − 1) − cos2 x = x2 + o(x2 ), x → 0.
Zato je:
lim = 1.
x→0 x2
b) Prvi način: Budući da je:
( ) 2
arcsin x 1/x
= e x2 ·ln x ,
1 arcsin x
x
potražimo:
ln arcsin
x
x
lim . (2.12)
x→0 x2
U Primeru 3.161, u prvom delu knjige, dokazali smo da arcsin x/x → 1, x → 0, pa
zato i ln(arcsin x/x) → 0, x → 0. Funkcije odred̄ene izrazima u razlomku iz (2.12) su
diferencijabilne u nekoj probodenoj okolini nule i izvod funkcije iz imenioca je različit
od nule. Posmatrajmo onda količnik izvoda ove dve funkcije:
x ′
√
(ln arcsin ) x − 1 − x2 arcsin x
x
= √ . (2.13)
(x2 )′ 2x2 1 − x2 arcsin x
Funkcije u brojiocu i imeniocu iz (2.13) su neprekidne u nuli i njihova vrednost u nuli
jednaka je 0. Takod̄e, ove funkcije su diferencijabilne u okolini nule, a izvod funkcije iz
imenioca je: √
2x(x 1 − x2 + (2 − 3x2 ) arcsin x)
a(x) = √ .
1 − x2
√ √
Primetimo√da je izraz x 1 − x2 +(2−3x2 ) arcsin x pozitivan za √x ∈ (0,
√ 2/3) i negativan
za x ∈ (− 2/3, 0). Zbog toga je u probodenoj okolini nule (− 2/3, 2/3)\{0} vrednost
a(x) različita od nule. Zato ima smisla posmatrati količnik izvoda funkcija iz brojioca i
imenioca iz (2.13). Dobijamo:
√ arcsin x
(x − 1 − x2 arcsin x)′ x
√ = √ . (2.14)
(2x2 1 − x2 arcsin x)′ 2 1 − x + (4 − 6x2 )
2
arcsin x
x
Dakle, iz Teoreme 4.77 sledi:
√ arcsin x
x − 1 − x2 arcsin x x 1
lim √ = lim √ = ,
x→0 2x2 1 − x2 arcsin x x→0 arcsin x 6
2 1 − x2 + (4 − 6x2 )
x
arcsin x
jer je lim x = 1. Zatim, na osnovu Teoreme 4.77 zaključujemo:
x→0
√
ln arcsin x
x − 1 − x2 arcsin x 1
lim x
= lim √ = .
x→0 x 2 x→0 2x 2 1 − x arcsin x
2 6
Najzad, zbog neprekidnosti funkcije x 7→ ex u 1/6, sledi:

( )1/x2
arcsin x
lim = e1/6 .
x→0 x
Drugi način: Kao i u prvom načinu, treba odrediti:
ln arcsin
x
x
lim .
x→0 x2
Odredimo Maklorenov polinom trećeg stepena funkcije x 7→ arcsin x. Imamo:

1
′
(arcsin x) = √ = 1.
1 − x2 x=0
Zatim,

1 ′ x
(√ ) = √ =0
1−x 2 (1 − x ) x=0
2 3
i
2
x 1 + 2x
(√ )′ = √ = 1.
(1 − x )
2 3 (1 − x ) x=0
2 5
Prema tome, važi arcsin x = x + x3 /6 + o(x3 ), x → 0. Sada imamo:
arcsin x 1
ln = ln(1 + x2 + o(x2 ))
x 6
1 2 1
= x + o(x2 ) + o( x2 + o(x2 ))
6 6
1 2
= x + o(x ), x → 0.
2
6
Zbog toga je:
ln arcsin x
1
x
= + o(1), x → 0,
x2 6
pa važi:
ln arcsin
x
x
1
lim 2
= .
x→0 x 6
Najzad, dobijamo:
( )1/x2
arcsin x
lim = e1/6 .
x→0 x
Komentar. Ovaj zadatak rešavamo samo sa ciljem upored̄ivanja dve različite tehnike na
istom primeru, mada smo čitaoca nekoliko puta ohrabrivalii da sve zadatke samostalno
(proba da) reši i Lopitalovim teoremama. Kao što vidimo, primena Maklorenovih razvoja
(drugi način u oba primera) je ponovo pravolinijska i relativno elegantna. U primeru pod
2.3. Ispitivanje toka funkcije 605
b) nam je potreban Maklorenov razvoj funkcije x 7→ arcsin x koji nismo do sada odredili,
pa ga nalazimo u sklopu ovog rešenja. Ovde je opravdano postaviti pitanje, kako unapred
znamo da će nam biti dovoljan Maklorenov polinom trećeg stepena pa se zaustavljamo
kod trećeg izvoda funkcije x 7→ arcsin x. Možemo dati dva odgovora. Prvi glasi: ,,Ne
znamo, već probamo i zaustavimo se čim nam uspe.“, a drugi: ,,Pošto je u imeniocu
x2 , iz funkcije ln treba da nam izad̄e polinom sa greškom o(x2 ) ili većom, a kako imamo
arcsin x/x, treba nam aproksimacija funkcije x 7→ arcsin x takva da pri deljenju sa x daje
grešku barem o(x2 ). Tako naslućujemo da nam treba barem polinom trećeg stepena“.
U primeru pod a), Lopitalove teoreme primenjujemo bez veće muke. Poslednji izraz
za izvod koji smo dobili jeste glomazan, ali se lako i brzo računa. Sa druge strane,
primena Lopitalove teoreme u primeru pod b) je daleko komplikovanija od pravolinijske
primene Maklorenovih razvoja. Računica je izuzetno naporna (mada elementarna) i zbog
toga smo preskakali sve korake do poslednjeg. Kod druge primene Lopitalove teoreme
nije bilo tako trivijalno (barem ne onako kako smo navikli) dokazati ispunjenost uslova za
primenu ove teoreme. Sem toga, da bi poštedeli sebe daljih nalaženja izvoda, uočili smo
pogodnu transformaciju izraza spajanjem: arcsin x/x, za šta nam je od ranije poznato da
teži jedinici kada x → 0. Dakle, u ovom primeru postoji velika razlika u jednostavnosti
izmed̄u primena Lopitalovih teorema i Maklorenovih razvoja.
2.4 Ispitivanje toka funkcije

81. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije:
x3 − 3x2 + 3x − 1
f (x) = .
x2 + 2x + 1
Rešenje. Skup Df : Funkcija f ne može se definisati jedino za one x za koje je x2 +2x+1 =

0. Zbog toga je Df = R \ {−1}.
Nule funkcije i znak funkcije: Funkcija f za svako x ∈ Df je zapravo jednaka:
(x − 1)3
f (x) = .
(x + 1)2
Prema tome: f (x) = 0 ako i samo ako je x = 1; važi f (x) > 0 ako i samo ako je x > 1 i
f (x) < 0 ako i samo ako je x < 1.
Karakteristike grafika funkcije: Zbog oblika domena Df , koji ne predstavlja simetričan
skup, sledi da funkcija f nije ni parna ni neparna na svom domenu. Takod̄e, funkcija f
nije ni periodična na svom domenu, što takod̄e sledi iz oblika domena (kada bi funkcija
bila periodična sa periodom T , sledilo bi da mora biti: f (−1 − T ) = f (−1), ali f nije
definisana u −1).
Ponašanje funkcije na rubu domena: Funkcija f je racionalna funkcija, pri čemu je
stepen polinoma u brojiocu za jedan veći od stepena polinoma u imeniocu. Zbog toga
funkcija f ima kose asimptote (videti 55. zadatak). Da bismo ih odredili, podelimo
polinom iz brojioca polinomom iz imenioca. Dobijamo:
x3 − 3x2 + 3x − 1 = (x2 + 2x + 1)(x − 5) + 12x + 4,
pa je
12x + 4
f (x) = x − 5 + .
x2
+ 2x + 1
Dakle, prava y = x − 5 je kosa asimptota funkcije f u +∞ i u −∞. Razlika:
12x + 4
f (x) − (x − 5) = ,
x2 + 2x + 1
je pozitivna u okolini tačke +∞ (tačnije, za x > −4/12), a negativna u okolini tačke
−∞ (tačnije, za x < −4/12). Zbog toga je grafik funkcije f iznad svoje kose asimptote
za x > −4/12, a ispod svoje asimptote za x < −4/12.
Postojanje vertikalne asimptote ispitujemo u tački x = −11. Pošto je
1
lim = +∞
x→−1 (x + 1)2
i
lim (x3 − 3x2 + 3x − 1) = −8,
x→−1
sledi da je
lim f (x) = −∞,
x→−1
pa funkcija f ima vertikalnu asimptotu x = −1.

Diferencijabilnost funkcije, intervali monotonosti, lokalni i globalni ekstremumi: Kao
racionalna funkcija, funkcija f ima izvode u svim tačkama u kojima je definisana. Prvi
izvod funkcije f je:
(x − 1)2 (x + 5)
f ′ (x) = .
(x + 1)3
Na osnovu znaka prvog izvoda, odred̄ujemo i intervale monotonosti funkcije f , koje
predstavljamo tabelarno:
x (−∞, −5) (−5, −1) (−1, +∞)
sgn (f ′ (x)) + − +
monotonost ↗ ↘ ↗
Na osnovu intervala monotonosti zaključujemo da funkcija f u tački −5 ima lokalni
maksimum, koji iznosi f (−5) = −27/2. Za x = −1 funkcija f nije definisana, pa ta
tačka nije karakteristična tačka za ovu funkciju. Budući da f (x) → −∞, x → −∞ i
f (x) → +∞, x → +∞, sledi da funkcija f nema globalne ekstremume.
Konveksnost i prevojne tačke: Funkcija f ima i drugi izvod u svim tačkama u kojima
je definisana i on iznosi:
24(x − 1)
f ′′ (x) = .
(x + 1)4
Dakle, za x < 1 je f ′′ (x) < 0 pa je u na ovom skupu funkcija f konkavna. Za x > 1 je
f ′′ (x) > 0 pa je na ovom skupu f konveksna. U tački x = 1 funkcija f ima prevoj.
Ostale specifičnosti grafika: Grafik funkcije preseca x-osu pod uglom koji nalazimo iz
izvoda funkcije f u njenoj nuli. Pošto je f ′ (1) = 0, sledi da je x-osa ujedno i tangenta
grafika funkcije u tački (1, 0), koja je i prevojna tačka funkcije f . Grafik funkcije f
preseca y-osu u tački sa ordinatom: f (0) = −1, pod uglom koji odred̄ujemo iz izvoda
funkcije f za x = 0: f ′ (0) = 5.
Skica grafika funkcije: Na slici je predstavljena skica grafika funkcije f .
Komentar.

√
f (x) = −x3 + 2x2 .
3
Skup Df : Pošto se treći koren definiše za sve realne brojeve, sledi Df = R.

Nule funkcije i znak funkcije: Pošto je:
√
f (x) = 3
−x2 (x − 2),
sledi da su nule funkcije f tačke x = 0 i x = 2. Funkcija menja znak jedino u tački x = 2

i važi: f (x) > 0 za x < 2 i f (x) < 0 za x > 2.
Karakteristike grafika funkcije: Funkcija f nije ni parna ni neparna, jer je f (2) = 0 ̸=
f (−2). Takod̄e, funkcija koja ima dve nule ne može biti periodična, jer ako periodična
funkcija ima barem jednu nulu, ona sigurno ima beskonačno mnogo nula.
Ponašanje funkcije na rubu domena: Pošto je Df = R, funkcija f nema vertikalnih
asimptota. Kose asimptote ove funkcije našli smo (i) u 78. zadatku. Dokazali smo da
je prava y = −x + 2/3 kosa asimptota ove funkcije u +∞ i u −∞, kao i to da je grafik
funkcije iznad asimptote u okolini tačke +∞, a ispod asimptote u okolini tačke −∞.
Diferencijabilnost funkcije, intervali monotonosti, lokalni i globalni ekstremumi: Na os-

novu teoreme o izvodu kompozicije funkcija zaključujemo da je funkcija f sigurno difer-
encijabilna za svako x ∈ R za koje je −x3 + 2x2 ̸= 0. Tj. za x ∈ R \ {0, 2}, funkcija f
ima izvod i on iznosi:
−x(3x − 4)
f ′ (x) = √ .
3 (−x3 + 2x2 )2
3
Da bi ispitali postojanje izvoda u tačkama x = 0 i x = 2 (u kojima je funkcija f

neprekidna), potražimo levi i desni izvod u tim tačkama. U nekoj probodenoj okolini
nule, recimo u (−1, 1) \ {0}, funkcija f ′ poklapa se sa funkcijom:
−3x + 5 1
x 7→ √ ·√
3
.
3
3 (−x + 2) 2 x
Imamo da je:
−3x + 5 −3x + 5 −3 · 0 + 5
lim √ = lim √ = √ >0
3
x→−0 3 (−x + 2) 2 3
x→+0 3 (−x + 2) 2 3 3 (−0 + 2)2
i
1 1
lim √
3
= −∞, dok je lim √
3
= +∞.
x→−0 x x→+0 x
Zbog toga je:
−3x + 5 1
lim f ′ (x) = lim √ ·√
3
= −∞,
x→−0 3
x→−0 3 (−x + 2) 2 x
kao i
−3x + 5 1
lim f ′ (x) = lim √ ·√
3
= +∞.
x→+0 x→+0 3
3 (−x + 2) 2 x
Dakle, važi f−′ (0) = −∞ i f+′ (0) = +∞, a funkcija f u nuli nema izvod. Za tačku x = 2
postupamo analogno. Naime, postoji probodena okolina tačke 2, recimo (1, 3) \ {2}, u
kojoj se funkcija f ′ poklapa sa funkcijom:
−3x + 5 1
x 7→ √3
·√ .
3 x 3
(−x + 2)2
Pošto je
−3x + 5 −3x + 5 −3 · 2 + 5
lim √ = lim √ = √ < 0,
3
x→2−0 3 x 3
x→2+0 3 x 332
dok je:
1 1
lim √ = lim √ = +∞,
x→2−0 3
(−x + 2)2 x→2+0 3 (−x + 2)2
sledi da je
lim f ′ (x) = lim f ′ (x) = −∞.
x→2−0 x→2+0
Znači, u tački x = 2 ne postoji konačan izvod, ali zato postoji beskonačan f ′ (2) = −∞.
Intervale monotonosti funkcije f nalazimo na osnovu znaka funkcija f ′ . Pri konstru-
isanju sledeće tablice, imamo u vidu da funkcija f ′ nije definisana za x = 2.
x (−∞, 0) (0, 4/3) (4/3, 2) (2, +∞)

sgn (f ′ (x)) − + − −
monotonost ↘ ↗ ↘ ↘
Na osnovu Teoreme 4.107 zaključujemo da na čitavom intervalu (4/3, +∞), funkcija

f strogo opada.
Iz intervala monotonosti zaključujemo da funkcija f u x = 0 ima lokalni minimum,
koji iznosi: f (0) = 0. U tački x = 4/3, f ima lokalni maksimum, koji je jednak:
√
3
4 32 4
f( ) = ∈ (1, ).
3 3 3
Globalnih√ ekstremne vrednosti funkcija f nema, jer −x3 + 2x→ ± ∞, x → ∓∞, pa i
f (x) = −x3 + 2x2 → ±∞, x → ∓∞.
3
Konveksnost i prevojne tačke: Funkcija f ima drugi izvod u svim tačkama u kojima
je prvi izvod definisan. Durgi izvod funkcije f iznosi:
−8x2
f ′′ (x) = √ .
9 3 −x10 (x − 2)5
Kao što vidimo, važi: f ′′ (x) < 0 za x < 2 i f ′′ (x) > 0 za x > 0. Dakle, funkcija x je
konkavna za x < 2 i konveksna za x > 2, a u tački x = 2 ima prevoj.
Skica grafika funkcije: Na slici je predstavljena skica grafika funkcije f :
Komentar.

2x
f (x) = arcsin .
x2+1
Rešenje. Skup Df : U zadatku 61, deo pod b), dokazali smo da je Df = R.

Nule funkcije i znak funkcije: Za x > 0 je f (x) > 0, za x < 0 je f (x) < 0 i f (x) = 0
ako i samo ako je x = 0.
Karakteristike grafika funkcije: Pošto je funkcija x 7→ arcsin x neparna, sledi i da je:
2(−x) 2x 2x
f (−x) = arcsin 2
= arcsin(− 2 ) = − arcsin 2 = −f (x),
(−x) + 1 x +1 x +1
pa je i funkcija f neparna.
Budući da ima samo jednu nulu, funkcija f ne može biti periodična.
Ponašanje funkcije na rubu domena: Pošto je Df = R, ispitujemo postojanje kosih
asimptota. Pošto je:
2x
lim = 0,
x→±∞ 1 + x2
sledi i da je:
2x
lim f (x) = lim arcsin = 0,
x→±∞ x→±∞ 1 + x2
pa je x-osa horizontalna asimptota funkcije f u +∞ i −∞. Pošto je f (x) > 0 za x > 0
i f (x) < 0 za x < 0, sledi da je na (0, +∞) grafik funkcije f iznad, a na (−∞, 0) ispod
asimptote.
Diferencijabilnost funkcije, intervali monotonosti, lokalni i globalni ekstremumi: U 61.
zadatku ispitivali smo diferencijabilnost ove funkcije. Tom prilikom smo dokazali da je f
diferencijabilna na Df \ {−1, 1}, a da je njen izvod (u tačkama u kojima postoji) jednak:


−2/(x + 1), x < −1
2
2sgn (1 − x2)
f ′ (x) = = 2/(x2 + 1), −1 < x < 1
x2 + 1 

−2/(x + 1), 1 < x
2
Takod̄e, u okviru pomenutog zadatka, dokazali smo i da u tačkama ±1 funkcija f ima

jednostrane izvode i to:
f−′ (−1) = −1 f+′ (−1) = 1
f−′ (1) = 1 f+′ (1) = −1.
Intervale monotonosti dajemo u narednoj tablici:
x (−∞, −1) (−1, 1) (1, +∞)
sgn (f ′ (x)) − + −
monotonost ↘ ↗ ↘
Kao što vidimo, tačka x = −1 predstavlja lokalni minimum funkcije f , a tačka x = 1
predstavlja lokalni maksimum funkcije f . Oni iznose:
π
f (−1) = arcsin(−1) = − = −f (1).
2
Dokažimo da se u ovim tačkama postižu i, redom, globalni minimum i globalni mak-

simum. Na skupu (−∞, 1] funkcija f dostiže najmanju vrednost u tački −1. Da bi
dokazali da se u ovoj tački dostiže i globalni minimum, treba dokazati i da je:
f (−1) < inf ∈ (1, +∞)f (x). (2.15)
x
Pošto je na (1, +∞) funkcija f opadajuća, sledi:
inf ∈ (1, +∞) = lim = 0,
x x→+∞
a kako je f (−1) < 0, važi nejednakost iz (2.15). Analogno pokazujemo i da se u x = 1

postiže globalni maksimum, što možemo dokazati i na osnovu neparnosti funkcije f .
Naime, pošto se u −1 postiže globalni minimum, za svako y ∈ R važi f (−1) ≤ f (−y) pa
odatle sledi f (1) ≥ f (y). Dakle, u x = 1 funkcija f ima globalni maksimum.
Konveksnost i prevojne tačke: Funkcija f ima drugi izvod u svim tačkama u kojima
ima i prvi izvod. Drugi izvod funkcije f jednak je:

 2
4x/(x + 1) ,
2 x < −1
′′
f (x) = −4x/(x2 + 1)2 , −1 < x < 1


4x/(x2 + 1)2 , 1<x
Prema tome, znak drugog izvoda i intervale konveksnosti odred̄ujemo u tablici:
x (−∞, −1) (−1, 0) (0, 1) (1, +∞)
4x −4x −4x 4x
f ′′ (x)
(x2 + 1)2 (x2 + 1)2 (x2 + 1)2 (x2 + 1)2
sgn (f ′′ (x)) − + − +
konveksnost ⌢ ⌣ ⌢ ⌣
U tačkama −1, 0 i 1 funkcija f menja tip konveksnosti, pa su ovo prevojne tačke funkcije
f.
Ostale specifičnosti grafika: Grafik funkcije prolazi kroz koordinatni početak, što je
ujedno i prevojna tačka grafika, i tu je f ′ (0) = 2. Za x = −1 i x = 1, postoje levi i desni
izvod i oni su već ranije bili istaknuti.
Komentar.

√
f (x) = x(x + 2)e1/x .
Rešenje. Skup Df : Skup Df čine svi oni realni brojevi x koji su različiti od nule i za koje
važi x(x + 2) ≥ 0. Zbog toga je:
Df = (−∞, −2] ∪ (0, +∞) = R \ (−2, 0].
Nule funkcije i znak funkcije: Na celom svom domenu, funkcija f je nenegativna.

Važi f (x) = 0 ⇔ x(x + 2) = 0 ⇔ x ∈ {−2, 0}, ali kako 0 ̸∈ Df , sledi da je f (x) = 0 ⇔
x = −2.
Karakteristike grafika funkcije: Zbog oblika domena zaključujemo da funkcija f nije
ni parna ni neparna, a ni periodična.
Ponašanje funkcije na rubu domena: U okolini (0, +∞) tačke +∞, funkcija f jednaka
je:
2
f (x) = x(1 + )1/2 e1/x .
x
Pošto 1/x → 0, x → +∞ i 2/x → 0, x → +∞, sledi:
2 1/2 1 2 1 4 1
(1 + ) = 1 + · − · 2 + o( 2 )
x 2 x 8 x x
1 1 1
= 1 + − 2 + o( 2 ), x → +∞,
x 2x x
i
1 1 1
e1/x = 1 + + + o( 2 ), x → +∞.
x 2x2 x
Dakle, za x ∈ (0, +∞) važi:
2 1/2 1/x
f (x) = x(1 + ) e
x
1 1 1 1 1 1
= x(1 + − 2 + o( 2 ))(1 + + 2 + o( 2 ))
x 2x x x 2x x
2 1 1
= x(1 + + 2 + o( 2 )
x x x
1 1
= x + 2 + + o( ), x → +∞
x x
Sledi da je prava y = x + 2 asimptota funkcije f u +∞, a takod̄e imamo i:
sgn (f (x) − (x + 2)) = sgn (1/x + o(1/x)) = sgn 1/x,
pa je grafik funkcije f iznad svoje asimptote u nekoj okolini tačke +∞.

Da bi pronašli asimptotu u −∞ postupamo analogno. U okolini (−∞, −2) funkcija

f jednaka je:
2
f (x) = −x(1 + )1/2 e1/x .
x
Takod̄e, važi i 1/x → 0, x → −∞ i 2/x → 0, x → −∞, pa na sličan način zaključujemo
da važi:
2 1/2 1/x
f (x) = −x(1 + ) e
x
1 1 1 1 1 1
= −x(1 + − 2 + o( 2 ))(1 + + 2 + o( 2 ))
x 2x x x 2x x
2 1 1
= −x(1 + + 2 + o( 2 )
x x x
1 1
= −x − 2 − + o( ), x → −∞.
x x
Zaključujemo da je prava y = −x−2 asimptota funkcije f u −∞, kao i da je: sgn (f (x)−
(−x − 2)) = sgn (−1/x + o(1/x)) = sgn (−1/x) = 1, za x < 0, pa je grafik funkcije takod̄e
iznad asimptote i u okolini tačke −∞.
Funkcija je definisana u rubnoj tački −2 svog domena i tu ima nulu. Ispitajmo kako
se funkcija ponaša u blizini tačke x = 0. Da bi odredili:
√
lim f (x) = lim x(x + 2)e1/x ,
x→+0 x→+0
odredimo najpre: √ 1/x

lim xe .
x→+0
Ovaj izraz možemo zapisati kao:

e1/x
,
1
√
x
pa pri nalaženju pomenutog limesa možemo iskoristiti Lopitalovu teoremu (REFER-
ENCA), jer su zadovoljeni svi potrebni uslovi. Dobijamo:
√ 1/x e1/x (e1/x )′

lim xe = lim = lim =
x→+0 x→+0 1 x→+0 1
√ ( √ )′
x x
−1
e1/x · 1/x
= lim x2 = lim 2 e√ = +∞.
x→+0 1 1 x→+0 x
− ·√
2 x 3
Prema tome, važi i:

√ √
lim f (x) = lim x + 2 · xe1/x = +∞.
x→+0 x→+0
Dakle, prava x = 0, odnosno y-osa je vertikalna asimptota funkcije f .

Diferencijabilnost funkcije, intervali monotonosti, lokalni i globalni ekstremumi: Funkcija

f ima izvod u svim unutrašnjim tačkama svog domena i on je jednak:
e1/x (x2 − 2)
f ′ (x) = √ .
x x(x + 2)
U tački −2 možemo odrediti levi izvod. Naime, kako je:
e1/x (x2 − 2) 1
lim f ′ (x) = lim ·√ = −∞,
x→−2−0 x→−2−0 x x(x + 2)
sledi da je f−′ (−2) = −∞.

Imajući u vidu domen funkcije f , intervale monotonosti dajemo u narednoj tablici:
√ √
x (−∞, −2) (0, 2) ( 2, +∞)
sgn (f ′ (x)) − − +
monotonost ↘ ↘ ↗
√
U tački x = 2 funkcija f ima lokalni minimum i on iznosi:
√ √
f (2) = 2 2e1/2 = 2 2e ∈ (4, 6),
dok u tački x = −2 funkcija f ima globalni minimum, jer je f (−2) = 0 i f (x) > 0 za
x ∈ Df \ {−2}. Globalni maksimum funkcije f ne postoji, jer je:
lim f (x) = +∞.

x→+∞
Konveksnost i prevojne tačke: Drugi izvod funkcije f postoji u svim onim tačkama
u kojima postoji prvi izvod funkcije f . Imamo:
√ √
′′ 2x2 + 8x + 4 1/x (x + 2 + 2)(x + 2 − 2)
f (x) = e 1/x
· √ = 2e · √ .
x3 (x + 2) x(x + 2) x3 (x + 2) x(x + 2)
Znak drugog izvoda i intervale konveksnosti dajemo u tablici:

√ √
x (−∞, −2 − 2) (−2 − 2, −2) (0, +∞)
sgn (f ′′ (x)) + − +
konveksnost ⌣ ⌢ ⌣
√
Tačka x = −2 − 2 je prevojna tačka funkcije f .
Komentar.
Glava 3
Dodatak
3.1 Primena Maklorenove formule sa ostatkom u Peanovoj

formi na nalaženje graničnih vrednosti i asimptota funkcija
√
7
1+x−1 cos x − 1 − x2
a) lim α , α ̸= 0; k) lim 2
;
x→0 (1 + x) − 1 x→0 x6
ch 2x − 1
b) lim ;
x→0 x2
sin
e x −e
c) lim ;
x→0 x
√
e 1+x −e √
d) lim ; 1 − x3 − 1
x l) lim ;
x→0 x→0 1 − ch x
ln cos ax
e) lim , a, b ∈ R, b ̸= 0;
x→0 ln cos bx
√
1 + x sin x − 1
f) lim ;
x→0 ex 2 − 1
1+x
ln x − sh x
g) lim 1−x ; m) lim ;
x→0 arctg(1 + x) − arctg(1 − x) x→0 ex − 1
ex − cos x
h) lim ;
x→0 sin x
√
1 + x − ch x
i) lim √ ;
x→0 1 + x2 − cos x
3x − ex x − sin x
j) lim √ ; n) lim ;
x→0 3 1 + 3x3 − 1 x→0 arctg3 x
617
618 Glava 3. Dodatak
ln(1 + x) − x tg x − x
o) lim ; w) lim ;
x→0 tg2 x x→0 x − sin x
√
cos x − 1 − x2 tg x − sin x
p) lim ; x) lim ;
x→0 sin x − x x→0 x3
√3
1 − x2 − x ctg x ln(cos x)
q) lim ; y) lim ;
x→0 x sin x x→0 tg x2
arcsin 2x − 2 arcsin x √
r) lim ; arctg(ex − 1) − 2 1 + x + 2
x→0 x3 z) lim ;
arctg x − arcsin x x→0 1 − cos x
s) lim ;
x→0 tg x − sin x cos(sin x) − cos x
ž ) lim ;
2x − ln(1 + x) x→0 ln(1 + x4 )
t) lim √
x→0 1 − x2 − cos x √
sin(sin x) − x 3 1 − x2
ln(1 + x + x2 )+ ln(1 − x − x2 ) č ) lim ;
u) lim ; x→0 x5
x→0 x sin x
x ctg x − 1 esin x − ex
v) lim ; ć) lim ;
x→0 x2 x→0 sin x − x
Rešenje.
a) Važi formula:
√
7
1+x−1 (1 + x)1/7 − 1
=
(1 + x)α − 1 (1 + x)α − 1
1 + 17 x + o(x) − 1 1
x + o(x)
= = 7 , x → 0.
1 + αx + o(x) − 1 αx + o(x)
o(x) x
Koristeći osobinu asimpotske oznake o da je = o( ) = o(1), x → 0 (Tvrd̄enje 3.174
x x
(v)), dobijamo da je
1
1 x+o(x) 1
7x+ o(x) + o(1)
7
= x
αx+o(x)
= lim 7
, x → 0.
αx + o(x) x→0 α + o(1)
x
Prema tome,
√ 1
7
1+x−1 7 + o(1) 1
lim α = lim = .
x→0 (1 + x) − 1 x→0 α + o(1) 7
(2x)2
b) Kako je ch 2x = 1 + 2 + o((2x)2 ), x → 0 (Posledica 4.96), i o(4x2 ) = o(x2 ), x → 0
3.1. Primena Maklorenove formule sa ostatkom u Peanovoj formi 619
(Tvrd̄enje 3.174 (i)), to je

(2x)2
ch 2x − 1 + o(x2 ) − 1
1+ 2
lim = lim
x→0 x2 x→0 x2
2x + o(x2 )
2
= lim = lim (2 + o(1)) = 2.
x→0 x2 x→0
c) Na osnovu (3.129) sledi 1
sin x x+o(x2 )
e x −e e x −1 e1+o(x) − e eo(x) − 1 1 + o(x) + o(o(x)) − 1
= = =e· =e·
x x x x x
o(x) + o(o(x))
= , x → 0.
x
Kako je na osnovu Tvrd̄enja 3.174 (vii), o(o(x)) = o(x), x → 0, to na osnovu osobine
(vi) istog tvrd̄enja važi
o(x) + o(o(x)) = o(x) + o(x) = o(x), x → 0,
i prema tome,
sin x
e x −e o(x)
= = o(1), x → 0.
x x
sin x
e x −e
Odavde sledi da je lim = 0.
x→0 x
d) Važi sledeća formula2 :
√ 1 1
e 1+x −e e1+ 2 x+o(x) − e e 2 x+o(x) − 1
= =e· =
x x x
1 + 12 x + o(x) + o( 21 x + o(x)) − 1
= e·
x
1 1
x + o(x) + o( 2 x + o(x))
= e· 2 , x → 0.
x
Kako je na osnovu Tvrd̄enja 3.174 (viii) o( 12 x + o(x)) = o(x), x → 0, to je
1 1 1 1
x + o(x) + o( x + o(x)) = x + o(x) + o(x) = x + o(x), x → 0.
2 2 2 2
Odavde dobijamo
√
1
e 1+x −e 2x
+ o(x)
= e·
x ( x )
1
= e· + o(1) , x → 0,
2
1 o(x)
e = 1 + o(x) + o(o(x)), x → 0.
1
2
Na osnovu (3.129) sledi e 2 x+o(x) = 1 + 12 x + o(x) + o( 12 x + o(x)), x → 0.
√
e 1+x −e e
i stoga, lim = .
x→0 x 2
e) Iz (3.128) sledi
(ax)2 a2 x 2
ln cos ax ln(1 − 2 + o((ax)2 )) ln(1 − 2 + o(x2 ))
= (bx)2
= b2 x2
ln cos bx ln(1 − 2 + o((bx)2 )) ln(1 − 2 + o(x2 ))
2 2 2 2 2 2
− a 2x + o(x2 ) + o(− a 2x + o(x2 )) − a 2x + o(x2 ) + o(x2 )
= 2 2 2 2 = 2 2
− b 2x + o(x2 ) + o(− b 2x + o(x2 )) − b 2x + o(x2 ) + o(x2 )
2 2 2
− a 2x + o(x2 ) − a2 + o(1)
= 2 2 = 2 , x → 0,
− b 2x + o(x2 ) − b2 + o(1)
2
ln cos ax −a a2
pa je lim = b22 = 2 .
x→0 ln cos bx −2 b
f) Koristeći Maklorenove formule sin x = x + o(x), x → 0, (1 + t)1/2 = 1 + 21 t + o(t) i
et = 1 + t + o(t), t → 0, kao i osobinu asimptotske oznake o da je x · o(x) = o(x2 ), x → 0
(Tvrd̄enje 3.174 (iii)) dobijamo:
√ √
1 + x sin x − 1 1 + x(x + o(x)) − 1
=
e −1
x 2
1 + x2 + o(x2 ) − 1
(1 + x2 + o(x2 )))1/2 − 1
=
x2 + o(x2 )
1 + 2 (x + o(x2 )) + o(x2 + o(x2 )) − 1
1 2
=
x2 + o(x2 )
1 2
x + 12 o(x2 ) + o(x2 + o(x2 ))
= 2 , x → 0.
x2 + o(x2 )
Kako je 12 o(x2 ) = o(x2 ) (Tvrd̄enje 3.174 (iv)) i o(x2 +o(x2 )) = o(x2 ) kad x → 0 (Tvrd̄enje
3.174 (viii)), to je
1
o(x2 ) + o(x2 + o(x2 )) = o(x2 ) + o(x2 ) = o(x2 ), x → 0,
2
pa je
√ 1 2
1 2
x +o(x2 )
1 + x sin x − 1 2
2 x + o(x )
2
x2
= =
ex 2 − 1 x2 + o(x2 ) x2 +o(x2 )
x2
1
+ o(1)
= 2
, x → 0.
1 + o(1)
√
1 + x sin x − 1 1
Odavde sledi da je lim = .
x→0 ex − 1
2
2
1
g) Budući da je funkcija f (x) = arctg(1 + x) diferencijabilna u 0 (f ′ (x) =
1 + (1 + x)2
za x ̸= −1, pa je f ′ (0) = 12 ), to za nju važi sledeća Maklorenova formula prvog reda sa
ostatkom u Peanovoj formi:
f (x) = f (0) + f ′ (0)x + o(x), x → 0,
tj.
π 1
arctg(1 + x) = + x + o(x), x → 0.
4 2
Odavde sledi
π 1 π 1
arctg(1 − x) = + (−x) + o(−x) = − x + o(x), x → 0,
4 2 4 2
i prema tome,
( )
π 1 π 1
arctg(1 + x) − arctg(1 − x) = + x + o(x) − − x + o(x) = x + o(x), x → 0.
4 2 4 2
Stoga je
1+x
ln ln(1 + x) − ln(1 − x) x + o(x) − (−x + o(−x)))
1−x = =
arctg(1 + x) − arctg(1 − x) x + o(x) x + o(x)
2x + o(x) 2 + o(1)
= = , x → 0,
x + o(x) 1 + o(1)
1+x
ln
te je lim 1−x 2
= = 2.
x→0 arctg(1 + x) − arctg(1 − x) 1
h) Važi sledeća formula:
2
ex − cos x 1 + x + o(x) − (1 − x2 + o(x2 ))
=
sin x x + o(x)
2
x + o(x) + x2 + o(x2 )
= , x → 0.
x + o(x)
x2
Budući da je 2 = o(x) i o(x2 ) = o(x), x → 0, to je
x2
x + o(x) + + o(x2 ) = x + o(x) + o(x) + o(x) = x + o(x), x → 0,
2
i prema tome, dobijamo da je
x+o(x)
ex − cos x x + o(x) x
= = x+o(x)
sin x x + o(x)
x
1 + o(1)
= , x → 0,
1 + o(1)
ex − cos x
odakle sledi da je lim = 1.
x→0 sin x
i) Važi formula:
√
1 + x − ch x 1 + 12 x + o(x) − (1 + 21 x2 + o(x2 )))
√ =
1 + x2 − cos x 1 + 21 x2 + o(x2 ) − (1 − 21 x2 + o(x2 ))
1 + 21 x + o(x) − 1 − 21 x2 + o(x2 )))
=
1 + 21 x2 + o(x2 ) − 1 + 21 x2 + o(x2 )
1
1 x+o(x) 1
2 x + o(x) + o(1)
2
= = x
x2 +o(x2 )
= 2
, x → 0.
x2 + o(x2 ) x + o(x)
x
Budući da je 21 + o(1) ∼ 12 i x + o(x) ∼ x kad x → 0, to na osnovu Tvrd̄enja 3.184

(preciznije, na osnovu varijante ovog tvrd̄enja za slučaj jednostranih graničnih vrednosti)
sledi da je √ 1 1
1 + x − ch x + o(1)
lim √ = lim 2 = lim 2 = +∞
x→+0 1 + x2 − cos x x→+0 x + o(x) x→+0 x
i √ 1 1
1 + x − ch x + o(1)
lim √ = lim 2 = lim 2 = −∞,
x→−0 1 + x2 − cos x x→−0 x + o(x) x→−0 x
√
1 + x − ch x
i stoga ne postoji lim √ .
x→0 1 + x2 − cos x
j) Iz
3x − ex 1 + x ln 3 + o(x) − (1 + x + o(x))
√ =
3
1 + 3x3 − 1 1 + 13 (3x3 ) + o(3x3 ) − 1
(ln 3−1)x+o(x)
(ln 3 − 1)x + o(x) x
= = x3 +o(x3 )
x3 + o(x3 )
x
(ln 3 − 1) + o(1)
= , x → 0,
x2 + o(x2 )
s obzirom da je (ln 3 − 1) + o(1) ∼ ln 3 − 1 i x2 + o(x2 ) ∼ x2 kad x → 0, na osnovu

Tvrd̄enja 3.184, dobijamo
3 x − ex (ln 3 − 1) + o(1) ln 3 − 1
lim √ = lim = lim = +∞.
x→0 3
1 + 3x − 1 x→0
3 2
x + o(x )2 x→0 x2
k)
x2 x2 2
cos x − 1 − 2 1−
+ o(x2 ) − 1 − x2
2
lim = lim
x→0 x6 x→0 x6
−x2 + o(x2 ) −1 + o(1)
= lim = lim = −∞.
x→0 x6 x→0 x4
l) Važi formula:
√
1 − x3 − 1 1 − 12 · x3 + o(x3 ) − 1
=
1 − ch x 1 − (1 + 12 · x2 + o(x2 ))
− 12 ·x3 +o(x3 )
− 21 · x3 + o(x3 ) x2
= =
− 12 · x2 + o(x2 ) − 12 ·x2 +o(x2 )
x2
− 12 · x + o(x)
= , x → 0,
− 12 + o(1)
Kako je lim (− 12 · x + o(x)) = 0 i lim (− 12 + o(1)) = − 12 , to je na osnovu Tvrd̄enja 3.47

x→0 x→0
√ lim (− 21 · x + o(x))
1 − x3 − 1 − 12 · x + o(x) x→0 0
lim = lim = = 1 = 0.
x→0 1 − ch x x→0 − 1 + o(1)
2
1
lim (− 2 + o(1)) −2
x→0
m) Budući da je
3
3 3 − x3! +o(x3 )
x − sh x x − (x + x3! + o(x3 )) − x + o(x3 )
= = 3! = x
ex − 1 1 + x + o(x) − 1 x + o(x) x+o(x)
x
2
− x3! + o(x2 )
= , x → 0,
1 + o(1)
2
lim (− x3! + o(x2 )) = 0 i lim (1 + o(1)) = 1, to na osnovu Tvrd̄enja 3.47 imamo da je
x→0 x→0
x − sh x 0
lim = = 0.
x→0 e −1
x 1
n) Kako je na osnovu Tvrd̄enja 3.174 (x), (x + o(x))3 = x3 + o(x3 ), x → 0, to je
3
x − sin x x − (x − x3! + o(x3 ))
lim = lim
x→0 arctg3 x x→0 (x + o(x))3
x3
x3 +o(x3 ))
+ o(x3 )) 6
x3
= lim 6 3 = lim 3 3
x→0 x + o(x3 ) x→0 x +o(x )
x3
1
6 + o(1) 1
= lim = .
x→0 1 + o(1) 6
o)
x2
ln(1 + x) − x x− 2 + o(x2 ) − x
lim = lim
x→0 tg2 x x→0 (x + o(x))2
2
2 − x2 +o(x2 )
− x + o(x2 ) x2
= lim 22 = lim x2 +o(x2 )
x→0 x + o(x2 ) x→0
x2
− 12 + o(1) 1
= lim =− .
x→0 1 + o(1) 2
p) Na osnovu Posledice 4.96 sledi
√ x2 x4
1
( 12 −1)
cos x − 1 − x2 1− 2 + 4! + o(x4 ) − (1 − 21 x2 + 2
2 (x2 )2 + o(x4 ))
lim = lim
x→0 sin x − x x→0 x− x3
+ o(x3 ) − x
3!
1 4
24 x + o(x4 ) − 18 x4 − 12
1 4
x + o(x4 )
= lim 3 = lim 3
x→0 − x6 + o(x3 ) x→0 − x6 + o(x3 )
− 12
1 4
x +o(x4 )
x3 − 12
1
x + o(x)
= lim = lim = 0.
x→0 − + o(1)
1
3
x→0 − 6 +o(x3 )
x
6
x3
q)
√ √ √
3
1 − x2 − x ctg x
3
1 − x2 − x cos x
sin x sin x 3 1 − x2 − x cos x
lim = lim = lim
x→0 x sin x x→0 x sin x x→0 x sin2 x
x3 2
(x − 3! + o(x ))(1 − 3 x + o(x )) − x(1 − x2 + o(x2 ))
3 1 2 2
= lim
x→0 x(x + o(x))2
x3
x− 6 + o(x3 ) − 13 x3 − x + 21 x3 o(x3 )
= lim = lim
x→0 x(x2 + o(x2 )) x→0 x3 + o(x3 )
o(x3 )
3 o(1)
= lim 3 x 3 = lim = 0.
x→0 x +o(x ) x→0 1 + o(1)
x3
r)
(2x)3 x3
arcsin 2x − 2 arcsin x 2x + 6 + o((2x)3 ) − 2(x + 6 + o(x3 ))
lim = lim
x→0 x3 x→0 x3
x3 + o(x3 )
= lim = lim (1 + o(1)) = 1.
x→0 x3 x→0
s)
x3 x3
arctg x − arcsin x x− 3 + o(x ) − (x + 6 + o(x ))
3 3
lim = lim
x→0 tg x − sin x 3 3
x→0 x + x + o(x3 ) − (x − x + o(x3 ))
3 3!
− 1 x3 + o(x3 ) − 21 + o(1)
= lim 12 3 = lim
3 x→0 1 + o(1)
2 x + o(x )
x→0
2
− 12
= 1 = −1.
2
t) Iz
√ (1)
1 2 1 1
1− x2 − cos x = 1 − · x + 2 x4 + o(x4 ) − (1 − · x2 + x4 + o(x4 )) =
2 2 2 4!
1 4 1 1
= − ·x − · x4 + o(x4 ) = − · x4 + o(x4 ), x → 0,
8 24 6
sledi
2x − ln(1 + x) 2x − (x + o(x)) x + o(x)
√ = = 1 4
1 − x2 − cos x − 16 · x4 + o(x4 ) − 6 · x + o(x4 )
x+o(x)
1 + o(1)
= x
= , x → 0.
− 16 ·x4 +o(x4 ) − 16 · x3 + o(x3 )
x
Kako je 1 + o(1) ∼ 1 i − 16 · x3 + o(x3 ) ∼ − 16 · x3 , kad x → 0, to je

2x − ln(1 + x) 1 + o(1) 1
lim √ = lim = lim = +∞
x→+0 1 − x2 − cos x x→+0 − 6 · x + o(x ) x→+0 − 6 · x3
1 3 3 1
i
2x − ln(1 + x) 1 + o(1) 1
lim √ = lim = lim = −∞,
x→−0 1 − x − cos x
2 x→−0 − 1
6 · x 3 + o(x 3 ) x→−0 − 6 ·x
1 3
2x − ln(1 + x)
i stoga ne postoji lim √ .
x→0 1 − x2 − cos x
u) Na osnovu Posledice 4.96 zaključujemo da je
ln(1 + x + x2 ) + ln(1 − x − x2 )
=
x sin x
2 )2 ( ) 2 2 ( )
x + x2 − (x+x2 + o (x + x 2 )2 + (−x − x2 ) − (−x−x ) + o (−x − x2 )2
2
x(x + o(x))
( )
(x + x2 )2 + o (x + x2 )2 x2 + 2x3 + x4 + o(x2 + 2x3 + x4 )
= = , kad x → 0.
x2 + o(x2 ) x2 + o(x2 )
Kako je o(x2 + 2x3 + x4 ) = o(x2 ), x → 0, to je
x2 + 2x3 + x4 + o(x2 + 2x3 + x4 ) = x2 + 2x3 + x4 + o(x2 ) = x2 + o(x2 ), x → 0,

i prema tome,
x2 +o(x2 )
ln(1 + x + x2 ) + ln(1 − x − x2 ) x2 + o(x2 ) x2
= = x2 +o(x2 )
x sin x x2 + o(x2 ))
x2
1 + o(1)
= , x → 0.
1 + o(1)
ln(1 + x + x2 ) + ln(1 − x − x2 )
Odavde sledi lim = 1.
x→0 x sin x
v) Za x ∈ (− π2 , π2 ) \ {0} važi jednakost
x ctg x − 1
x
tg x −1 x − tg x
= = .
x2 x2 x2 tg x
Sada ćemo za funkciju x 7→ tg x u brojiocu upotrebiti Maklorenovu formulu trećeg reda,
dok je za tu istu funkciju u imeniocu dovoljno upotrebiti Maklorenovu formulu prvog
reda:
3
x − tg x x − (x + x3 + o(x3 ))
=
x2 tg x x2 (x + o(x))
3
− x3 + o(x3 ) − 13 + o(1)
= = , x → 0.
x3 + o(x3 ) 1 + o(1)
Stoga je
x ctg x − 1 x − tg x 1
lim 2
= lim 2 =− .
x→0 x x→0 x tg x 3
w) Ako bismo iskoristili Maklorenove formule prvog reda za funkcije x 7→ tg x i x 7→ sin x

dobili bismo
tg x − x x + o(x) − x o(x)
lim = lim = lim ,
x→0 x − sin x x→0 x − (x + o(x)) x→0 o(x)
0
što je neodred̄eni izraz oblika . Stoga ćemo koristiti sledeće formule
0
x3
tg x = x + + o(x3 ), x → 0,
3
x3
sin x = x − + o(x3 ), x → 0.
3!
Otuda
x3 1
tg x − x + o(x3 ) + o(1)
lim = lim x33 = lim 3
x→0 x − sin x x→0 o(x3 ) x→0 1 + o(1)
6 + 6
1
3
= 1 = 2.
6
x)
x3 3
tg x − sin x x+ + o(x3 ) − (x − x3! + o(x3 ))
3
lim = lim
x→0 x3 x→0 x3
x3 ( )
2 + o(x3 ) 1 1
= lim 3
= lim + o(1) = .
x→0 x x→0 2 2
y)
2
ln(cos x) ln(1 − x2 + o(x2 ))
lim = lim
x→0 tg x2 x→0 x2 + o(x2 )
2 2 2
− x + o(x2 ) + o(− x2 + o(x2 )) − x2 + o(x2 ) + o(x2 )
= lim 2 = lim
x→0 x2 + o(x2 ) x→0 x2 + o(x2 )
2
− x + o(x2 ) − 12 + o(1)
= lim 22 = lim
x→0 x + o(x2 ) x→0 1 + o(1)
1
= − .
2
z) Važi formula:
√ 1
arctg (ex − 1) − 2 1 + x + 2 = arctg (1 + x + · x2 + o(x2 ) − 1) −
(1) 2
1
−2(1 + x + 2 x2 + o(x2 )) + 2
2 2
1 2 1 1
= arctg (x + · x + o(x2 )) − 2(1 + x − x2 + o(x2 )) + 2
2 2 8
1 2 1 2
= arctg (x + · x + o(x )) − x + x + o(x2 ), x → 0.
2
2 4
Koristeći formulu arctg t = t + o(t2 ), t → 0, dobijamo
1 2 1
arctg (x + · x + o(x2 )) − x + x2 + o(x2 ) =
2 4
1 2 1 2 2 1
= x + · x + o(x ) + o((x + · x ) ) − x + x2 + o(x2 )
2
2 2 4
3 2 3
= · x + o(x2 ) + o(x2 ) = · x2 + o(x2 ), x → 0,
4 4
Odavde sledi da je
√
arctg (ex − 1) − 2 1 + x + 2 · x2 + o(x2 )
3
4 4 · x + o(x )
3 2 2
= =
1 − cos x 1 − (1 − 12 x2 + o(x2 )) 1 2 2
2 x + o(x )
3
+ o(1)
= 4
1 , x → 0,
2 + o(1)
√ 3
arctg (ex − 1) − 2 1 + x + 2 4 3
pa je lim = = .
x→0 1 − cos x 1
2
8
ž ) Imamo da je
x3
cos(sin x) − cos x = cos(x − + o(x3 )) − cos x =
3! ((
( )2 ( )4 )4 )
1 x3 1 x3 x3
= 1− x− 3
+ o(x ) + x− 3
+ o(x ) + o x− 3
+ o(x ) −
2 3! 4! 3! 3!
( )
1 2 1 4
− 1 − x + x + o(x ) = 4
2 4!
( ) ( )2 (( )2 )
1 1 1 1 1
= 1− x2 − x4 + o(x4 ) + x2 − x4 + o(x4 ) + o x2 − x4 + o(x4 )
2 3 4! 3 3
1 1
−1 + x2 − x4 + o(x4 ) =
2 4!
1 2 1 4 1 1 1
= 1 − x + x + o(x4 ) + x4 − 1 + x2 − x4 + o(x4 )
2 6 4! 2 4!
1 4
= x + o(x4 ), x → 0.
6
Mogli smo rasud̄ivati i na sledeći način:
1 1
cos(sin x) − cos x = 1 − sin2 x + sin4 x + o(sin4 x) − cos x =
2 4!
( )2 ( )
1 x3 1
= 1− x− + o(x3 ) + (x + o(x))4 + o (x + o(x))4 −
2 3! 4!
( )
1 1
− 1 − x2 + x4 + o(x4 ) =
2 4!
( )
1 1 4 1 ( 4 ) ( )
= 1− x − x + o(x ) +
2 4
x + o(x4 ) + o x4 + o(x4 )
2 3 4!
1 2 1 4
−1 + x − x + o(x4 ) =
2 4!
1 2 1 4 1 1 1
= 1 − x + x + o(x4 ) + x4 − 1 + x2 − x4 + o(x4 )
2 6 4! 2 4!
1 4
= x + o(x4 ), x → 0.
6
Odavde sledi:
1 4 1
cos(sin x) − cos x 4
6 x + o(x ) 6 + o(1) 1 3
lim = lim = lim = .
x→0 ln(1 + x4 ) x→0 x4 + o(x4 ) x→0 1 + o(1) 6
3
Da smo koristili Maklorenovu formulu prvog reda za funkciju x 7→ sin x i Maklorenovu formulu
č) Imamo da je
1 1
sin(sin x) = sin x − sin3 x + sin5 x + o(sin5 x)
3! 5!
( ) ( )3
1 3 1 5 1 1 3 1
= x − x + x + o(x ) − 5
x − x + o(x ) + (x + o(x))5 +
3
3! 5! 3! 3! 5!
+o((x + o(x))5 )
1 1 5 1 1 1 1 5
= x − x3 + x + o(x5 ) − x3 + 3 · · x5 + x
6 120 6 6 6 120
1 1
= x − x3 + x5 + o(x5 ), x → 0,
3 10
drugog reda za funkciju x 7→ cos x, dobili bismo:
cos(sin x) − cos x = cos(x + o(x)) − cos x =

( )
1 ( ) 1
= 1 − (x + o(x))2 + o (x + o(x))2 − 1 − x2 + o(x2 )
2 2
1( 2 2 ) ( 2 2 ) 1 2
= 1− x + o(x ) + o x + o(x ) − 1 + x + o(x2 ) =
2 2
1 2 1 2
= 1 − x + o(x ) − 1 + x + o(x ) = o(x ), x → 0,
2 2 2
2 2
cos(sin x) − cos x o(x2 ) o(1)

pa bi lim = lim = lim 2 bio nedred̄enost oblika 00 .
x→0 ln(1 + x4 ) x→0 x4 + o(x4 ) x→0 x + o(x2 )
Ako bismo koristili Maklorenovu formulu prvog reda za funkciju x 7→ sin x i Maklorenovu formulu
četvrtog reda za funkciju x 7→ cos x, dobili bismo opet:
cos(sin x) − cos x = cos(x + o(x)) − cos x =

( )
1 1 ( 4) 1 2 1 4
= 1 − (x + o(x)) + (x + o(x)) + o (x + o(x)) − 1 − x + x + o(x ) =
2 4 4
2 4! 2 4!
1( 2 ) 1 ( 4 ) ( ) 1 1
= 1− x + o(x2 ) + x + o(x4 ) + o x4 + o(x4 ) − 1 + x2 − x4 + o(x4 ) =
2 4! 2 4!
1 1
= 1 − x2 + o(x2 ) − 1 + x2 = o(x2 ), x → 0.
2 2
Ako koristimo Maklorenovu formulu trećeg reda za funkciju x 7→ sin x i Maklorenovu formulu drugog
reda za funkciju x 7→ cos x, dobijamo opet:
x3
cos(sin x) − cos x = cos(x − + o(x3 )) − cos x =
3! (
( )2 ( )2 ) ( )
1 x3 x3 1
= 1− x− + o(x3 ) + +o x− + o(x3 ) − 1 − x2 + o(x2 ) =
2 3! 3! 2
( ) ( )
1 1 1 4 1
= 1− x2 − x4 + o(x4 ) + o x2 − x + o(x4 ) − 1 + x2 + o(x2 ) =
2 3 3 2
1 2 1 4 1 2
= 1 − x + x + o(x4 ) + o(x2 ) − 1 + x + o(x ) = o(x ), x → 0.
2 2
2 6 2
i
√ ( (1) )
1 2
1− = x(1 − x ) = x 1 − x +
3 2 1/3 3 4 4
x x2 x + o(x )
3 2
( )
1 2 1 4 1 1
= x 1 − x − x + o(x ) = x − x3 − x5 + o(x5 ), x → 0.
4
3 9 3 9
Odavde sledi
√
sin(sin x) − x 3 1 − x2 (x − 13 x3 ++ o(x5 )) − (x − 31 x3 − 19 x5 + o(x5 ))
1 5
10 x
lim = lim
x→0 x5 x→0 x5
19 5 5 ( )
10 x + o(x ) 19 19
= lim 5
= lim + o(1) = .
x→0 x x→0 10 10
ć) Budući da je
sin2 x sin3 x
esin x = 1 + sin x + + + o(sin3 x)
2 3!
x3 1 x3 1
= 1 + (x − + o(x3 )) + (x − + o(x3 ))2 + (x + o(x))3 + o((x + o(x))3 )
3! 2 3! 6
x3 1 1 1
= 1+x− + o(x3 ) + x2 + x3 = 1 + x + x2 + o(x3 ), x → 0,
3! 2 6 2
to je
1 x2 x3
esin x − ex = (1 + x + x2 + o(x3 )) − (1 + x + + + o(x3 ))
2 2 3!
x3
= − + o(x3 ), x → 0.
3!
x3 3
Kako je sin x − x = (x − 3! + o(x3 )) − x = − x3! + o(x3 ), x → 0, dobijamo da je
3
esin x − ex − x3! + o(x3 )
lim = lim
x→0 sin x − x
3
x→0 − x3! + o(x3 )
3
− x3! +o(x3 )
3
= lim x3 x 3
x→0 − 3! +o(x )
x3
− + o(1)
1
= lim 3!1 =1
x→0 − + o(1)
3!
86. Odrediti koeficijente ai ∈ R, i = 0, . . . 5, tako da važi formula
tg x = a0 + a1 x + a2 x2 + a3 x3 + a4 x4 + a5 x5 + o(x5 ), x → 0.
Rešenje. Koristimo najpre Maklorenovu formulu petog reda za funkciju x 7→ sin x i

Maklorenovu formulu četvrtog reda za funkciju x 7→ cos x:
3 5
sin x x − x3! + x5! + o(x5 )
tg x = = 2 4
cos x 1 − x2 + x4! + o(x4 )
( )( )−1
x3 x5 x2 x4
= x− + 5
+ o(x ) 1− + 4
+ o(x )
3! 5! 2! 4!
( )( )−1
x3 x5 x2 x4
= x− + + o(x )5
1− + 4
+ o(x )
6 120 2 24
Kako je
( ) ( ) ( )
−1 −1 −1 2 −1 k
(1 + x) =1+ x+ x + ··· + x + o(xk ), x → 0,
1 2 k
i
( )
−1 −1(−1 − 1)(−1 − 2) . . . (−1 − (k − 1)) −1(−2)(−3) . . . (−k)
= = = (−1)k
k 1 · 2 · 3...k 1 · 2 · 3...k
to je
(1 + x)−1 = 1 − x + x2 − · · · + (−1)k xk + o(xk ), x → 0,
i prema tome,
( )−1
x2 x4
1− + 4
+ o(x ) =
2 24
( 2 ) ( 2 )2
x x4 x x4
=1− − + + o(x ) + − +
4 4
+ o(x ) +
2 24 2 24
(( )2 )
x2 x4
+o − + 4
+ o(x ) =
2 24
( 2 ) ( 2 )2 (( )2 )
x x4 x x2
=1− − + + o(x4 ) + − + o(x2 ) + o − + o(x2 )
2 24 2 2
x2 x4 x4 x2 5
=1+ − + o(x4 ) + =1+ + x4 + o(x4 ), x → 0.
2 24 4 2 24
Odavde sledi 4
( )( )−1
x3 x5 x2 x4
tg x = x − + 5
+ o(x ) 1+ + 4
+ o(x )
6 120 2 24
( )( )
x3 x5 x2 5 4
= x− + + o(x )5
1+ + x + o(x ) 4
6 120 2 24
x 3 x 5 x3 x5 5
=x− + + o(x5 ) + − + x5
6 120 2 12 24
x3 2 5
=x+ + x + o(x5 ), x → 0.
3 15
4
S obzirom da funkcija x 7→ tg x ima izvod ma kog reda u 0, to na osnovu Tvrd̄enja 4.91 sledi da je
ovo Maklorenova formula petog reda funkcije x 7→ tg x sa ostatkom u Peanovoj formi.
1 2
Prema tome, a0 = 0, a1 = 1, a2 = 0, a3 = , a4 = 0, a5 = .
3 15
87. Pokazati da je
1 2 101 7
th x = x − x3 + x5 − x + o(x7 ), x → 0. (3.1)
3 15 2520
Rešenje. Važi formula:

3 5 7
sh x x + x3! + x5! + x7! + o(x7 )
th x = = 2 4 6
ch x 1 + x2 + x4! + x6! + o(x6 )
( )( )−1
x3 x5 x7 7 x2 x4 x6 6
= x+ + + + o(x ) 1+ + + + o(x )
3! 5! 7! 2! 4! 6!
( )( )−1
x3 x5 x7 x2 x4 x6
= x+ + + 7
+ o(x ) 1+ + + 6
+ o(x ) , x → 0.
6 120 5040 2 24 720
Kako je
( )−1
x2 x4 x6 6
1+ + + + o(x ) =
2 24 720
( 2 ) ( 2 )2 ( 2 )3
x x4 x6 x x4 x
=1− + + 6
+ o(x ) + + + o(x ) −
4 2
+ o(x )
2 24 720 2 24 2
(( )3 )
x2 2
+o + o(x ) =
2
x2 x4 x6 x4 x6 x6
=1− − − + o(x6 ) + + −
2 24 720 4 24 8
x2 5 4 61 6
=1− + x − x + o(x6 ), x → 0,
2 24 720
to je
( )( )−1
x3 x5 x7 x2 5 4 61 6
th x = x + + + 7
+ o(x ) 1− + x − 6
x + o(x )) ,
6 120 5040 2 24 720
x3 x5 x7 x3 x5 x7 5 5 7 61 7
=x+ + + + o(x7 ) − − − + x5 + x − x
6 120 5040 2 12 240 24 144 720
x3 2 101 7
=x− + x5 − x + o(x7 ), x → 0.
3 15 2520

(1 + x)1/x − e xx − 1
a) lim ; e) lim ;
x→1 x − 1
x→0 x
1 − (cos x)sin x ( ( )x )
b) lim ; f) lim x e − x+1
1 x
;
x→0 x − th x x→+∞
(a + x)x − ax xx −ax
c) lim , a > 0; g) lim ;
x→0 x2 x→a x−a
ln x − x + 1 xx −xa
d) lim ; h) lim .
x→1 x − xx x→a x−a
Rešenje. a) Imamo da je
1/x 1
(1 + x)1/x − e eln (1+x) −e e x ln(1+x) − e
= =
x x x
1 x2 x
+o(x2 ))
e x (x− 2 −e
e1− 2 +o(x) − e
= =
x x
− x2 +o(x) − x2 +o(x)
e·e −e e −1
= =e·
x x
1 + (− x2 + o(x)) + o(− x2 + o(x)) − 1
= e· , x → 0.
x
Kako je na osnovu Tvrd̄enja 3.174 ((i) i (viii)) o(− x2 + o(x)) = o(x), x → 0, to na osnovu
osobine (vi) istog tvrd̄enja važi:
x x x x
− + o(x)) + o(− + o(x)) = − + o(x) + o(x) = − + o(x), x → 0.
2 2 2 2
Odavde dobijamo
(1 + x)1/x − e − x2 + o(x)
= e·
x ( x )
1
= e · − + o(1) , x → 0,
2
(1 + x)1/x − e e
pa je lim =− .
x→0 x 2
b) S obzirom da je
(cos x)sin x = esin x ln cos x
i
x2
sin x ln cos x = (x + o(x)) ln(1 − + o(x2 ))
2
x2 x2
= (x + o(x))(− + o(x2 ) + o(− + o(x2 )))
2 2
x2 x 3
= (x + o(x))(− + o(x2 )) = − + o(x3 ), x → 0,
2 2
to je
x3 x3 x3
(cos x)sin x = e− 2
+o(x3 )
=1−
+ o(x3 ) + o(− + o(x3 ))
2 2
x3 x 3
= 1− + o(x3 ) + o(x3 ) = 1 − + o(x3 ), x → 0.
2 2
Prema tome,
3 x3
1 − (cos x)sin x 1 − (1 − x2 + o(x3 )) 2 + o(x3 )
lim = lim = lim
x→0 x − th x x→0 x − (x − 1 · x3 + o(x3 ))
3
x→0 1
3 · x3 + o(x3 )
1 1
2 + o(1) 2 3
= lim = = .
x→0 1 + o(1) 1 2
3 3
c) Iz
x x x
(a + x)x = eln (a+x) = ex ln(a+x) = ex ln(a(1+ a )) = ex(ln a+ln(1+ a ))
x x x x2 2
= ex ln a+x ln(1+ a ) = ex ln a+x( a +o( a )) = ex ln a+ a +o(x )
x2 1 x2
= 1 + (x ln a + + o(x2 )) + (x ln a + + o(x2 ))2 +
a 2 a
x2
+ o((x ln a + + o(x2 ))2 )
a
x2 1
= 1 + x ln a + + o(x2 ) + x2 ln2 a
a 2
1 1 2
= 1 + x ln a + ( + ln a)x2 + o(x2 ), x → 0,
a 2
i
ln2 a 2
ax = 1 + x ln a + x + o(x2 ), x → 0,
2
sledi
1 1
(a + x)x − ax = 1 + x ln a + ( + ln2 a)x2 + o(x2 ) −
a 2
ln2 a 2
− (1 + x ln a + x + o(x2 ))
2
1 2
= x + o(x2 ), x → 0,
a
pa je
1 2
(a + x)x − ax 2
a x + o(x ) 1 1
lim 2
= lim 2
= lim ( + o(1)) = .
x→0 x x→0 x x→0 a a
ln x − x + 1
d) Za ispitivanje lim koristimo smenu t = x − 1 (kad x → 1, tada t → 0 i
x→1 x − xx
̸ 1 je t ̸= 0). Na osnovu teoreme o limesu složene funkcije (Teorema 3.80 i videti
za x =
ln(1 + t) − t
takod̄e Teoremu 3.142) dovoljno je ispitati lim . Kako je
t→0 1 + t − (1 + t)1+t
ln(1 + t) − t ln(1 + t) − t
=
1 + t − (1 + t) 1+t (1 + t)(1 − (1 + t)t )
1 ln(1 + t) − t
i budući da je lim = 1, na osnovu Tvrd̄enja 3.56 dovoljno je ispitati lim .
t→0 1 + t t→0 1 − (1 + t)t
Iz
2 2
ln(1 + t) − t t − t2 + o(t2 ) − t − t2 + o(t2 )
= =
1 − (1 + t)t 1 − eln(1+t)t 1 − et ln(1+t)
2 2
− t2 + o(t2 ) − t2 + o(t2 )
= =
1 − et(t+o(t)) 1 − et2 +o(t2 )
2 2
− t2 + o(t2 ) − t2 + o(t2 )
= =
1 − (1 + t2 + o(t2 ) + o (t2 + o(t2 ))) −t2 + o(t2 )
− 2 + o(1)
1
= , t → 0,
−1 + o(1)
ln(1 + t) − t 1 ln(1 + t) − t 1
sledi lim = , pa je lim = . Na osnovu teoreme o
(1 − (1 + t)t
t→0 2 t→0 (1 + t)(1 − (1 + t)t 2
ln x − x + 1 1
limesu složene funkcije (Teorema 3.80) sledi da je lim = .
x→1 x − xx 2
xx − 1
ě) Za ispitivanje lim koristimo smenu x − 1 = t (x → 1 =⇒ t → 0, x ̸= 1 =⇒ t ̸=
x→1 x − 1
(1 + t)1+t − 1
0). Nad̄imo lim . Kako je
t→0 t
(1 + t)1+t − 1 e(1+t) ln(1+t) − 1 e(1+t)(t+o(t)) − 1

= =
t t t
2 2
et+o(t)+t +o(t ) − 1 et+o(t) − 1
= =
t t
1 + t + o(t) + o(t + o(t)) − 1 t + o(t)
= = = 1 + o(1), t → 0,
t t
(1 + t)1+t − 1
sledi da je lim = 1, pa je na osnovu teoreme o limesu složene funkcije
t→0 tx
x −1
(Teorema 3.80) lim = 1.
x→1 x − 1
f) S obzirom da je
( )x
x x x x x ln 1 1 1 −1
= eln( x+1 ) = ex ln x+1 = e 1+ x = ex ln(1+ x ) = e−x ln(1+ x )
1
x+1
1 1 1
= e−x( x − 2 · x2 +o( x2 )) = e−1+ 2 · x +o( x ) = · e 2 · x +o( x )
1 1 1 1 1 1 1 1
e
1 1 1 1 1 1 1
= · (1 + · + o( ) + o( · + o( )))
e 2 x x 2 x x
1 1 1 1
= · (1 + · + o( )), x → +∞,
e 2 x x
sledi da je
( ( )x ) ( )
1 x 1 1 1 1 1
x − = x − · (1 + · + o( ))
e x+1 e e 2 x x
( )
1 1 1 1 1
= x − − · + o( )
e e 2e x x
1
= − + o(1), x → +∞.
2e
( ( )x )
Prema tome, lim x 1
e − x
x+1 = − 2e
1
.
x→+∞
xx −ax
g) Za ispitivanje lim koristimo smenu x − a = t (kad x → a, onda t → 0 i ako je
x→a x−a
x ̸= a, tada je t ̸= 0). Nad̄imo
(t + a)t+a − at+a
lim .
t→0 t
Budući da je
t+a t
(t + a)t+a = eln(t+a) = e(t+a) ln(t+a) = e(t+a) ln(a(1+ a ))
t t t
= e(t+a)(ln a+ln(1+ a )) = e(t+a)(ln a+ a +o( a ))
a
= ea ln a+t+o(t)+t ln a = eln a · e(1+ln a)t+o(t) = aa · e(1+ln a)t+o(t)
= aa (1 + (1 + ln a)t + o(t) + o((1 + ln a)t + o(t)))
= aa (1 + (1 + ln a)t + o(t)), t → 0,
at+a = aa · at = aa (1 + t ln a + o(t)), t → 0,
sledi
(t + a)t+a − at+a aa (1 + (1 + ln a)t + o(t)) − aa (1 + t ln a + o(t))
=
t t
aa (t + o(t))
= = aa (1 + o(1)), t → 0.
t
Prema tome,
(t + a)t+a − at+a
lim = aa .
t→0 t
Na osnovu teoreme o graničnoj vrednosti složene funkcije (Teorema 3.80) sledi da je
xx − ax
lim = aa .
x→a x − a
xx −xa
h) Za ispitivanje lim ponovo koristimo smenu x − a = t i ispitujemo najpre
x→a x−a
(t + a)t+a − (t + a)a
lim .
t→0 t
Kako je na osnovu prethodnog primera
(t + a)t+a = aa (1 + (1 + ln a)t + o(t)), t → 0,
i osim toga,
t t t t
(t + a)a = (a(1 + ))a = aa (1 + )a = aa (1 + a · + o( ))
a a a a
= aa (1 + t + o(t)), t → 0,
to je
(t + a)t+a − (t + a)a aa (1 + (1 + ln a)t + o(t)) − aa (1 + t + o(t)) aa (t ln a + o(t))

= =
t t t
= aa (ln a + o(1)), t → 0,
(t + a)t+a − (t + a)a
i prema tome, lim = aa ln a. Na osnovu teoreme o graničnoj vred-
t→0 t
nosti složene funkcije (Teorema 3.80) sledi da je
xx − xa
lim = aa ln a.
x→a x − a

( ) ( )
1 1 1 1
a) lim − ; d) lim − ;
x→0 ln(1 + x) tg x x→0 x arcsin x
( )
1 1
b) lim − ;
x→0 x sin x
( ) ( )
1 1 1 1
c) lim − ; e) lim − ;
x→0 x2 sin2 x x→0 arctg x arcsin x
( ) ( )
1 1 2 1
f) lim − 2 ; i) lim − ;
x→0 x arctg x x x→0 sin2 x 1 − cos x
( ) ( )
2 1 ln(1 + x)
g) limπ tg x + ; j) lim − ;
x→ 2 2x − π x→0 x(1 + x) x2
Rešenje. a) Dovod̄enjem na zajednički imenilac dobijamo
1 1 tg x − ln(1 + x)
− = .
ln(1 + x) tg x ln(1 + x) tg x
Sada ćemo za funkciju x 7→ tg x u brojiocu upotrebiti Maklorenovu formulu tg x =

x + o(x2 ), dok ćemo u imeniocu primeniti formulu tg x = x + o(x), x → 0. Za funkciju
x 7→ ln(1 + x) u brojiocu koristimo Maklorenovu formulu drugog reda ln(1 + x) =
2
x − x2 + o(x2 ), x → 0, dok u imeniocu primenjujemo Maklorenovu formulu prvog reda
ln(1 + x) = x + o(x), x → 0, i dobijamo
2 2
tg x − ln(1 + x) x + o(x2 ) − (x − x2 + o(x2 )) x
+ o(x2 )
= = 22
ln(1 + x) tg x (x + o(x))(x + o(x)) x + o(x2 )
1
2 + o(1)
= , x → 0.
1 + o(1)
( )
1 1 1
Prema tome, lim − = .
x→0 ln(1 + x) tg x 2
b) Za x ̸= 0 važi
1 1 sin x − x
− = .
x sin x x sin x
Za funkciju x 7→ sin x u brojiocu koristimo Maklorenovu formuli trećeg reda, dok za tu

istu funkciju u imeniocu koristimo Maklorenovu formulu prvog reda i dobijamo:
3 3
sin x − x x − x3! + o(x3 ) − x − x + o(x3 )
= = 23!
x sin x x(x + o(x)) x + o(x2 )
3
− x3! +o(x3 )
x2 − x6 + o(x)
= x2 +o(x2 )
= .
1 + o(1)
x2
Prema tome,
( )
1 1 − x6 + o(x) 0
lim − = lim = = 0.
x→0 x sin x x→0 1 + o(1) 1
c)
( )2
( ) x− x3
x2
+ o(x 3) −
1 1 sin x −2
x2 3!
lim − = lim 2 2 = lim
x→0 x 2 sin2 x x→0 x sin x x→0 x2 (x + o(x))2
x − 3! x + o(x4 ) − x2
2 2 4
− 13 x4 + o(x4 )
= lim = lim
x→0 x2 (x2 + o(x2 )) x→0 x4 + o(x4 )
− 13 x4 +o(x4 )
− 1 x4 + o(x4 ) x4
= lim 34 = lim x4 +o(x4 )
x→0 x + o(x4 ) x→0
x4
− 13 + o(1) 1
= lim =− .
x→0 1 + o(1) 3
d)
( )
1 1 arcsin x − x x + o(x2 ) − x
lim − = lim = lim
x→0 x arcsin x x→0 x arcsin x x→0 x(x + o(x))
o(x2 )
o(x2 ) x2 o(1)
= lim 2 = lim x2 +o(x2 )
= lim
x→0 x + o(x2 ) x→0 x→0 1 + o(1)
x2
lim o(1) 0
x→0
= = = 0.
lim (1 + o(1)) 1
x→0
Mogli smo računati i na sledeći način:

( ) 3
1 1 arcsin x − x x + x6 + o(x3 ) − x
lim − = lim = lim
x→0 x arcsin x x→0 x arcsin x x→0 x(x + o(x))
x3
x3 +o(x3 ) x
+ o(x3 ) 6
x2 + o(x)
= lim 6 = lim x2 +o(x2 )
= lim 6
x→0 x2 + o(x2 ) x→0 x→0 1 + o(1)
x2
lim ( x + o(x)) 0
x→0 6
= = = 0.
lim (1 + o(1)) 1
x→0
e) Važi jednakost
1 1 arcsin x − arctg x
− =
arctg x arcsin x arctg x arcsin x
i ako za funkcije x 7→ arcsin x i x 7→ arctg x u brojiocu iskoristimo formule arcsin x =
x + o(x2 ), arctg x = x + o(x2 ), x → 0, a za te funkcije u imeniocu iskoristimo formule
arcsin x = x + o(x), arctg x = x + o(x), x → 0, dobićemo
1 1 arcsin x − arctg x x + o(x2 ) − (x + o(x2 ))
− = =
arctg x arcsin x arctg x arcsin x (x + o(x))(x + o(x))
2
o(x ) o(1)
= 2 2
= .
x + o(x ) 1 + o(1)
( )
1 1
Prema tome, lim − = 0.
x→0 arctg x arcsin x
f)
( )
1 1 x2 − x arctg x x2 − x(x + o(x2 ))
lim − 2 = lim = lim
x→0 x arctg x x x→0 x2 arctg x x→0 x2 (x + o(x))
o(x3 )
o(x3 ) x3 o(1)
= lim 3 = lim x3 +o(x3 )
= lim = 0.
x→0 x + o(x3 ) x→0 x→0 1 + o(1)
x3
( )
2
g) Za ispitivanje limπ tg x + koristimo smenu x − π
= t (kad x → π
2, onda
x→ 2 2x − π 2
t → 0 i ako je x ̸= π2 , tada je t ̸= 0). Nad̄imo
( ( ) ) ( ) ( )
π 2 1 cos t 1
lim tg +t + π = lim − ctg t + = lim − +
t→0 2 2( 2 + t) − π t→0 t t→0 sin t t
2
sin t − t cos t t + o(t2 ) − t(1 − t2 + o(t2 ))
= lim = lim
t→0 t sin t t→0 t(t + o(t))
3
t + o(t2 ) − t + t2 + o(t3 )) o(t2 )
= lim = lim
t→0 t2 + o(t2 ) t→0 t2 + o(t2 )
o(1) 0
= lim = = 0.
t→0 1 + o(1) 1
Na osnovu teoreme o graničnoj vrednosti složene funkcije (Teorema 3.80) sledi da je

( )
2
lim tg x + = 0.
x→ π2 2x − π
i) Iz
2 1 2(1 − cos x) − sin2 x

− =
sin x 1 − cos x
2
sin2 x(1 − cos x)
x2 x4 x3
2(1 − (1 − 2 4! + o(x ))) − (x − 3! +
+ 4 o(x3 ))2
= 2
(x + o(x))2 (1 − (1 − x2 + o(x2 )))
4 4
x2 − x12 + o(x4 ) − (x2 − x3 + o(x4 ))
= 2
(x2 + o(x2 ))( x2 + o(x2 )))
1 4 4 1
4 x + o(x ) 4 + o(1)
= x4
= 1 , x → 0,
4
2 + o(x ) 2 + o(1)
( ) 1
2 1 1
sledi da je lim − = 4
= .
x→0 2
sin x 1 − cos x 1
2
2
j) Kako je
2
1 ln(1 + x) x − (1 + x) ln(1 + x) x − (1 + x)(x − x2 + o(x2 ))
− = =
x(1 + x) x2 x2 (1 + x) x2 + x3
x2 2
x−x+ 2 + o(x2 ) − x2 − x2 + o(x2 )
= =
x2 + x3 x2 + x3
2
− x2 +o(x2 )
x2 − 21 + o(1)
= x2 +x3
= , x → 0,
1+x
x2
( )
1 ln(1 + x)
to je lim − = − 12 .
x→0 x(1 + x) x2

( )1/x ( ) 1
sin x 1 + tg x sin x2
a) lim ; f) lim ;
x→0 x x→0 1 + sin x
( ) 1
( )1/x 1 + tg x tg3 x
ax + bx + cx g) lim ;
b) lim , a, b, c > 0; x→0 1 + sin x
x→0 3
( ) 1
arctg x 1−cos x
c) lim (1 + x2 )ctg x ; h) lim ;

x→0 x→0 x
( ) 1
(2 )1 sin x ln(1+x2 )
d) lim arccos x x
; i) lim ;
x→0 π x→0 arcsin x
( ) 1
( )1 tg x sin2 x
e) lim e2x + x x ; j) lim ;
x→0 x→0 arctg x
Rešenje. a) Kako je
( )1/x ( )
( )1/x sin x 1 sin x
sin x ln ln
=e x = ex x . (3.2)
x
( )
1 sin x
nad̄imo najpre lim ln .
x→0 x x
Iz
( ) ( )
1 sin x 1 x + o(x2 ) 1
ln = ln = ln (1 + o(x))
x x x x x
o(x) + o(o(x)) o(x) + o(x) o(x)
= = =
x x x
= o(1), x → 0,
( )
1 sin x
sledi da je lim ln = 0, što zajedno sa (3.2), na osnovu neprekidnosti funkcije
x→0 x x
x 7→ ex (Tvrd̄enje 3.113), povlači da je
( )
sin x 1/x
lim = e0 = 1. 5
x→0 x
( )1/x
ax + bx + cx 1 ax +bx +cx
b) S obzirom da je = e x ln 3 dovoljno je ispitati
3
1 ax + bx + cx
lim ln .
x→0 x 3
Kako je
1 ax + bx + cx 1 1 + x ln a + o(x) + 1 + x ln b + o(x) + 1 + x ln c + o(x)
ln = ln
x 3 x 3
1 3 + x ln(abc) + o(x) 1 1
= ln = ln(1 + x ln(abc) + o(x))
x 3 x 3
1 √
3 1 √3
√
3
= ln(1 + x ln abc + o(x)) = (x ln abc + o(x) + o(x ln abc + o(x)))
x x
1 √ √
= (x ln abc + o(x)) = ln abc + o(1), x → 0.
3 3
x
1 ax + bx + cx √
= ln abc. Odavde, zbog neprekidnosti funkcije x 7→ ex ,
3
to je lim ln
x→0 x 3
dobijamo
( )1/x 1 ax + bx + cx
ax + bx + cx 1 ax +bx +cx lim ln
lim = lim e ln
x 3 = ex→0 x 3
x→0 3 x→0
√
3
ln abc
√
3
= e = abc.
c) Budući da je
2 )ctg x 2
(1 + x2 )ctg x = eln(1+x = ectg x ln(1+x ) , (3.3)
dovoljno je nači lim ctg x ln(1 + x2 ).
x→0
Iz
ln(1 + x2 ) x2 + o(x2 )
ctg x ln(1 + x2 ) = =
tg x x + o(x)
x2 +o(x2 )
x x + o(x)
= x+o(x)
=
1 + o(1)
x
5
Da smo koristili formulu sin x = x + o(x), dobili bismo
( )
1 sin x 1 x + o(x) 1
lim ln = lim ln = lim ln(1 + o(1))
x→0 x x x→0 x x x→0 x
o(1) + o(o(1)) o(1)

= lim = lim ,
x→0 x x→0 x
0
što je neodred̄enost oblika .
0
sledi
lim (x + o(x)) 0
x→0
lim ctg x ln(1 + x2 ) = = = 0.
x→0 lim (1 + o(1)) 1
x→0
Sada na osnovu neprekidnosti funkcije x 7→ ex i (3.3) dobijamo da je
lim (1 + x2 )ctg x = e0 = 1.
x→0
d) Kako je
( )1 1
2 x 2 1 2
= eln( π arccos x) = e x ln( π arccos x) ,
x
arccos x
π
dovoljno je ispitati
( )
1 2
lim ln arccos x .
x→0 x π
Iz arcsin x = x + o(x), x → 0, i arcsin x + arccos x = π

2, x ∈ [−1, 1], sledi arccos x =
2 − arcsin x = 2 − x + o(x), x → 0. Prema tome,
π π
( ) ( ( )) 1 ( )
1 2 1 2 π 2
ln arccos x = ln − x + o(x) = ln 1 − x + o(x)
x π x π 2 x π
( )
1 2 2
= − x + o(x) + o(− x + o(x))
x π π
( ) ( )
1 2 1 2
= − x + o(x) + o(x) = − x + o(x)
x π x π
2
= − + o(1), x → 0,
π
(2 )
pa je lim 1
ln arccos x = − π2 . Odavde zbog neprekidnosti funkcije x 7→ ex sledi
x→0 x π
( )1
2 x
= e− π .
2
lim arccos x
x→0 π
e) Važi jednakost:
( )1 2x
1
1 2x
e2x + x x = eln(e +x) = e x ln(e +x) .
x
Kako je
1 ( 2x ) 1 ( 2x ) 1 ( 2x )
ln e + x = ln e (1 + xe−2x ) = ln e + ln(1 + xe−2x )
x x x
1
= (2x + ln(1 + x(1 − 2x + o(−2x)))
x
1( )
= 2x + ln(1 + x − 2x2 + o(x2 ))
x
1( )
= 2x + x − 2x2 + o(x2 ) + o(x − 2x2 + o(x2 ))
x
1( )
= 3x − 2x2 + o(x2 ) + o(x)
x
1
= (3x + o(x)) = 3 + o(1), x → 0,
x
( )
to je lim 1
ln e2x + x = 3. Zbog neprekidnosti funkcije x 7→ ex dobijamo da je
x→0 x
( )1 1 2x lim 1 ln(e2x +x)

lim e2x + x x = lim e x ln(e +x) = ex→0 x = e3 .
x→0 x→0
( ) 1
1 + tg x sin x2 1 1+tg x
f) S obzirom da je = e sin x2 ln 1+sin x , dovoljno je ispitati
1 + sin x
1 1 + tg x
lim 2
ln . Kako je
x→0 sin x 1 + sin x
1
ln(1 + tg x) = ln(1 + x + x3 + o(x3 )) =
3
1 3 1 1 1 1
= x + x + o(x3 ) − (x + x3 + o(x3 ))2 + (x + x3 + o(x3 ))3 +
3 2 3 3 3
1 3
+o((x + x + o(x )) ), x → 0,
3 2
3
x3
ln(1 + sin x) = ln(1 + x − + o(x3 )) =
3!
x3 1 x3 1 x3
=x− + o(x3 ) − (x − + o(x3 ))2 + (x − + o(x3 ))3 +
3! 2 3! 3 3!
x3
+o((x − + o(x3 ))3 ), x → 0,
3!
1
o((x + x3 + o(x3 ))3 ) = o(x3 + x5 + o(x5 )) = o(x3 ), x → 0,
3
i
3
o((x − x3! + o(x3 ))3 ) = o(x3 − 12 x5 + o(x5 )) = o(x3 ), x → 0 (Tvrd̄enje 3.174 (xii)), to
je
ln(1 + tg x) − ln(1 + sin x) =

1 1 1 x3 1 1
= x + x3 + o(x3 ) − x2 + x3 − (x − + o(x3 ) − x2 + x3 )
3 2 3 3! 2 3
1 3
= x + o(x3 ), x → 0.
2
Odavde sledi
1 1 + tg x ln(1 + tg x) − ln(1 + sin x)

lim 2
ln = lim
x→0 sin x 1 + sin x x→0 sin x2
1 3
1 3 x +o(x3 )
x + o(x3 ) 2
x2
= lim 2 2 = lim 2 2
x→0 x + o(x2 ) x→0 x +o(x )
x2
1
2x+ o(x) 0
= lim = = 0,
x→0 1 + o(1) 1
što, zbog neprekidnosti funkcije x 7→ ex , povlači da je
( ) 1
1+tg x
1 + tg x sin x2 = lim e sin1x2 ln 1+sin
1+tg x lim 1 ln 1+sin
lim x = ex→0 sin x2 x
= e0 = 1.
x→0 1 + sin x x→0
1 + tg x 1
g) Prema prethodnom ln = x3 + o(x3 ), x → 0, pa je
1 + sin x 2
1 3 1 3
1 1 + tg x 2x + o(x3 ) 3
2 x + o(x )
lim 3 ln = lim = lim
x→0 tg x 1 + sin x x→0 (x + o(x))3 x→0 x3 + o(x3 ))
1 3
2
x +o(x3 ) 1
x3 2 + o(1) 1
= lim x3 +o(x3 )
= lim = ,
x→0 x→0 1 + o(1) 2
x3
što, zbog neprekidnosti funkcije x 7→ ex , povlači da je
( ) 1
1 + tg x tg3 x 1
ln 1+tg x lim 1 ln 1+tg x √
lim = lim e tg3 x 1+sin x = ex→0 tg3 x 1+sin x = e1/2 = e.
x→0 1 + sin x x→0
h) Važi jednakost
( ) 1
( ) 1 arctg x 1−cos x
arctg x
arctg x 1−cos x ln 1
ln
=e x =e
1−cos x
x . (3.4)
x
Kako je
1 arctg x 1 x − 31 x3 + o(x3 )
ln = ln
1 − cos x x 1 − (1 − 12 x2 + o(x2 )) x
1 1
= 1 2 2
ln (1 − x2 + o(x2 ))
2 x + o(x )
3
1 1 1
= 1 2 2
(− x2 + o(x2 ) + o(− x2 + o(x2 )))
2 x + o(x )
3 3
1 1 2 − 31 + o(1)
= 1 2 2
(− x + o(x2
)) = 1 , x → 0,
2 x + o(x )
3 2 + o(1)
arctg x −1 2
to je lim 1
ln = 13 = − . Odavde i iz (3.4), zbog neprekidnosti funkcije
x→0 1−cos x x 3
2
x 7→ ex , sledi
( ) 1
arctg x 1−cos x 1
lim = e−2/3 = √
3 2
.
x→0 x e
i) Imamo da je
( ) 1 ( )
( ) 1 sin x ln(1+x2 )
1
sin x
sin x ln(1+x2 ) ln ln
ln(1+x2 )
=e arcsin x =e arcsin x .
arcsin x
S obzirom da je
( ) ( 3
) ( 2
)
sin x x − x3! + o(x3 ) 1 − x6 + o(x2 )
ln = ln 3 = ln 2
arcsin x x + x6 + o(x3 ) 1 + x6 + o(x2 )
( )
x2 x2
= ln (1 − + o(x2 ))(1 + + o(x2 ))−1
6 6
( 2
)
x x2 x2
= ln (1 − + o(x ))(1 −
2 2
+ o(x ) + o( + o(x )) 2
6 6 6
( 2 2
)
x x
= ln (1 − + o(x2 ))(1 − + o(x2 ))
6 6
( ) ( )
x2 x2 x2
= ln 1 − + o(x ) −
2
= ln 1 − 2
+ o(x )
6 6 3
x2 x2
= − + o(x2 ) + o(− + o(x2 ))
3 3
x2
= − + o(x2 ), x → 0,
3
sledi
( ) ( 2 )
1 sin x 1 x
lim ln = lim 2 − + o(x ) 2
x→0 ln(1 + x2 ) arcsin x x→0 x + o(x2 ) 3
− + o(1)
1
1
= lim 3 =− ,
x→0 1 + o(1) 3
i prema tome,
( )
( ) 1 1
sin x
sin x ln(1+x2 ) lim ln 1
x→0 ln(1+x2 )
lim =e arcsin x = e−1/3 = √
3
.
x→0 arcsin x e
j) Kako je
3 2
tg x x + x3 + o(x3 ) 1 + x3 + o(x2 )
ln = ln 3 = ln 2
arctg x x − x3 + o(x3 ) 1 − x3 + o(x2 )
( )
x2 x2 2 −1
= ln (1 + + o(x ))(1 −
2
+ o(x ))
3 3
(( )( ))
x2 2 x2 2 x2 2
= ln 1+ + o(x ) 1+ + o(x ) + o( + o(x ))
3 3 3
(( 2
)( 2
))
x x
= ln 1+ + o(x2 ) 1+ + o(x2 )
3 3
( )
2x2 2
= ln 1 + + o(x )
3
2x2 2x2
= + o(x2 ) + o( + o(x2 ))
3 3
2x2
= + o(x2 ), x → 0,
3
to je
( )
1 tg x 1 2x2 2
lim 2 ln = lim + o(x )
x→0 sin x arctg x x→0 (x + o(x))2 3
2x2 2 2
3 + o(x ) 3 + o(1) 2
= lim = lim = .
x→0 x2 + o(x2 ) x→0 1 + o(1) 3
Odavde dobijamo
( ) 1
( ) 1 tg x sin2 x
1
tg x
tg x sin2 x ln ln
sin2 x
lim = lim e arctg x = lim e arctg x
x→0 arctg x x→0 x→0
tg x
lim 1
x→0 sin2 x
ln √
= e arctg x = e2/3 = 3 e2 .

( ) (√ √ )
a) lim x − x2 ln(1 + x1 ) ; c) lim 5
x5 − 6x2 − x2 + 7x ;
x→+∞ x→+∞
(√ √ )
b) lim 6
x6 + x5 − 6 x6 − x5 ;
x→+∞
( 1 √ ) ( 1
)
d) lim (x3 − x2 + x2 )e x − x6 + 1 ; e) lim x arctg x1 + x2 + x − x2 e x ;
x→+∞ x→+∞
( √ )
f) lim x2 sin x12 + 3x2 − 1 − x 3 1 + 9x .
x→+∞
Rešenje. a)
( ) ( ( ))
1 2 1 1 1 1
lim x − x ln(1 + )
2
= lim x−x − + o( 2 )
x→+∞ x x→+∞ x 2 x2 x
( )
1
= lim x − x + + o(1)
x→+∞ 2
( )
1 1
= lim + o(1) = .
x→+∞ 2 2
√
x6 = |x| = x.
6
b) Primetimo najpre da za svako x iz okoline (0, +∞) tačke +∞ važi
Stoga je
√ √
√ √ 1 1
x6 + x5 − x6 − x5 = x6 (1 + ) − x6 (1 − )
6 6 6 6
x x
√ √
√
6 1 √
6 1
x6 1 + − x6 1 −
6 6
=
x x
1 1
= x(1 + )1/6 − x(1 − )1/6
( x )x ( )
11 1 11 1
= x 1+ + o( ) − x 1 − + o( )
6x x 6x x
1 1 1
= x + + o(1) − x + + o(1) = + o(1), x → +∞.
6 6 3
(√ √ )
Prema tome, lim 6
x6 + x5 − 6 x6 − x5 = 31 .
x→+∞
√
c) Za x > 0 važi x2 = x, pa je
√ ( ) √ ( )
√ √ 6 7
x5 − 6x2 − x5 1 − 3 − x2 1 +
5 5
x2 + 7x =
x x
√ √
√
5 6 √ 7
x5 1 − 3 − x2 1 +
5
=
x x
√ √
6 7
x 1− 3 −x 1+
5
=
x x
( )1/5 ( )
6 7 1/2
= x 1− 3 −x 1+
x x
( ( )) ( ( ))
1 6 6 1 7 7
= x 1− 3
+o 3
−x 1+ · +o
5x x 2 x x
( )
1 6 1 7
= x− +o − x − + o(1)
5 x2 x2 2
7
= − + o(1), x → +∞.
2
(√ √ )
Prema tome, lim 5
x5 − 6x2 − x2 + 7x = − 72 .
x→+∞
d)
( 1 √ ) ( 1 √ √ )
lim (x3 − x2 + x2 )e x − x6 + 1 = lim (x3 − x2 + x2 )e x − x6 1 + x16
x→+∞ x→+∞
( 1 ( )1/2 )
= lim (x3 − x2 + x2 )e x − x3 1 + x16
x→+∞
( ( ) ( ))
= lim (x3 − x2 + x2 ) 1 + x1 + 12 x12 + 3!1 x13 + o( x13 ) − x3 1 + 21 x16 + o( x16 )
x→+∞
( )
= lim x3 − x2 + x2 + x2 − x + 12 + 21 x − 12 + 3!1 + o(1) − x3
x→+∞
( )
= lim 61 + o(1) = 16 .
x→+∞
e) Iz
1 1
x arctg + x2 + x − x2 e x =
( x ) ( )
1 1 1 1 1 1
=x + o( ) + x + x − x 1 + +
2 2
+ o( 2 )
x x x 2 x2 x
1 1
= 1 + o(1) + x2 + x − x2 − x − + o(1) = + o(1), x → +∞,
2 2
( 1
)
sledi lim x arctg x1 + x2 + x − x2 e x = 12 .
x→+∞
f) Iz
1 √
x2 sin 2 + 3x2 − 1 − x 1 + 27x3 =
3
x √
( )
1 1 1
=x 2
2
+ o( 2 ) + 3x − 1 − 3x 1 +
2 2 3
x x 27x3
( )1/3
1
= 1 + o(1) + 3x2 − 1 − 3x2 1 +
27x3
( )
1 1 1
= 1 + o(1) + 3x − 1 − 3x 1 +
2 2
+ o( )
3 27x3 27x3
1 1 1
= 1 + o(1) + 3x2 − 1 − 3x2 − + o( ) = o(1), x → +∞,
27 x x
( √ )
sledi lim x2 sin x12 + 3x2 − 1 − x 3 1 + 27x3 = 0.
x→+∞
92. Odrediti, ukoliko postoje, kose asimptote grafika funkcije f kad x → +∞ (x → −∞),
a zatim odrediti da li je grafik funkcije f iznad ili ispod asimptote u nekoj okolini tačke
+∞ (−∞), ako je:
2x
a) f (x) = e1/x − x; l) f (x) = xe x2 −1 ;
√
b) f (x) = 3 (x − 2)2 (x + 1); 1
e 1−x2
√ m) f (x) = 1+x2
;
c) f (x) = 3x + 1 + 3x2 − x3 ;
3
√ 2x−1
d) f (x) = x2 − x − 2; n) f (x) = (3 − e2 x)e 1−x ;

√ √ 3x2 −2
3 (x + 2)(x − 1)
2 2 o) f (x) = x2 − 2x + 3 e x2 +1 ;
e) f (x) = ;
8x − 1 √1 √
p) f (x) = e x−1 · x2 − 1;
(x2 + x + 2)7 √ √
f) f (x) = ; x2 +1− x2 −1 ;
(x − 3)13 q) f (x) = 2
( )7 x
g) f (x) = 1−x ; r) f (x) = x ln ;
1+x
x−1
√ √
h) f (x) = (2 − x) 7 1−x
1+x ; s) f (x) = x3 ln(1 + √1 );
x
(3x + 2)20 √ √
i) f (x) = ; t) f (x) = x3 ln x+1
x−1 ;
(2x2 − x + 3)10
1
j) f (x) = |x + 3|e x−2 ; u) f (x) = ln(6ex − 13 + 5e−x );
2x2 1 x ln x
k) f (x) = ex ; v) f (x) = .
2x + 1 (ln x + 1)2
Rešenje. a) Iz
1 1 1 1
f (x) = e1/x − x = 1 + + o( ) − x = −x + 1 + + o( ), x → ±∞,
x x x x
sledi da je prava y = −x + 1 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞, a takod̄e i
kad x → −∞.
Pritom je na osnovu Tvrd̄enja 3.174 (xi)
( ) ( )
1 1 1
sgn (f (x) − (−x + 1)) = sgn + o( ) = sgn
x x x
za x iz neke okoline U tačke +∞, a takod̄e i za x iz neke okoline U1 tačke −∞. Kako
je x1 > 0 za x ∈ (0, +∞), to je f (x) − (−x + 1) > 0 za x ∈ U ∩ (0, +∞), pa je grafik
iznad asimptote u okolini U ∩ (0, +∞) tačke +∞. Slično, x1 < 0 za x ∈ (−∞, 0), pa je
f (x) − (−x + 1) < 0 za x ∈ U1 ∩ (−∞, 0)’tj. grafik funkcije je ispod asimtote u okolini
U1 ∩ (−∞, 0) tačke −∞.
ILI
Na osnovu Tvrd̄enja 3.174 (xi) sledi da postoji realan broj M > 0 tako da je
( ) ( )
1 1 1
sgn (f (x) − (−x + 1)) = sgn + o( ) = sgn
x x x
za x ∈ (M, +∞), a takod̄e i za x ∈ (−∞, −M ). Kako je x1 > 0 za x > 0, to je

f (x) − (−x + 1) > 0 za x ∈ (M, +∞), pa je grafik funkcije iznad asimptote u okolini
(M, +∞) tačke +∞. Za x < 0 je x1 < 0, pa je f (x) − (−x + 1) < 0 za x ∈ (−∞, −M ), i
grafik funkcije je ispod asimptote u okolini (−∞, −M ) tačke −∞.
b) Iz
√
√ 2 1 2 1
(x − + 1) = x3 (1 − )2 (1 + ) = x(1 − )2/3 (1 + )1/3
3 3
f (x) = 2)2 (x
x x x x
( (2) )( (1) )
2 2 4 1 1 1 1 1
= x 1− · + 3 + o( 2 ) 1+ · + 3 + o( 2 )
3 x 2 x2 x 3 x 2 x2 x
( )( )
4 1 4 1 1 1 1 1 1 1
= x 1 − · − · 2 + o( 2 ) 1 + · − · 2 + o( 2 )
3 x 9 x x 3 x 9 x x
( )
4 1 4 1 1 1 1 4 1 1 1
= x 1 − · − · 2 + o( 2 ) + · − · 2 − · 2
3 x 9 x x 3 x 9 x 9 x
( )
1 1 1 1 1
= x 1 − − 2 + o( 2 ) = x − 1 − + o( ), x → ±∞,
x x x x x
sledi da je prava y = x − 1 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞, a takod̄e i kad
x → −∞. Pritom, s obzirom da je
( ) ( )
1 1 1
sgn (f (x) − (x − 1)) = sgn − + o( ) = sgn −
x x x
za x iz neke okoline tačke +∞, a takod̄e i za x iz neke okoline tačke −∞, zaključujemo
da je grafik ispod asimptote u nekoj okolini +∞, a iznad u nekoj okolini −∞.
c) Kako je
√( ) ( )
√ 3 3 1/3
− 1−
−x3 = 3x + 1 − x 1 −
3 3
f (x) = 3x + 1 + 3x2 x3
= 3x + 1 +
x x
( (1) )
1 3 3 3
= 3x + 1 − x 1 − · + 3 ( )2 + o(( )2 )
3 x 2 x x
( )
1 1 1 1 1
= 3x + 1 − x 1 − − 2 + o( 2 ) = 3x + 1 − x + 1 + + o( )
x x x x x
1 1
= 2x + 2 + + o( ), x → ±∞,
x x
to je prava y = 2x + 2 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞, a takod̄e i kad

x → −∞. Pritom, grafik funkcije je iznad asimptote u nekoj okolini tačke +∞, a ispod
asimptote u nekoj okolini tačke −∞.
d) Važi formula:
√
√ 1 2 √ 1 2
f (x) = x2 −x−2= x2 (1 − − 2 ) = x2 (1 − − 2 )1/2
x x x x
( )1/2
1 2
= |x| 1 − ( + 2 )
x x
( (1) )
1 1 2 1 2 2 1 2 2
= |x| 1 − ( + 2 ) + 2 ( + ) + o(( + 2 ) )
2 x x 2 x x2 x x
( )
1 1 1 1 1 4 4 1 4 4
= |x| 1 − · − 2 − ( 2 + 3 + 4 ) + o( 2 + 3 + 4 )
2 x x 8 x x x x x x
( )
1 1 9 1 1
= |x| 1 − · − · 2 + o( 2 ) , kad x → ±∞.
2 x 8 x x
Odavde sledi
( )
1 1 9 1 1 1 9 1 1
f (x) = x 1 − · − · 2 + o( 2 ) = x − − · + o( ), kad x → +∞,
2 x 8 x x 2 8 x x
pa je prava y = x − 12 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i grafik funkcije je

ispod asimptote u nekoj okolini tačke +∞.
Takod̄e važi:
( )
1 1 9 1 1 1 9 1 1
f (x) = −x 1 − · − · 2 + o( 2 ) = −x + + · + o( ), kad x → −∞,
2 x 8 x x 2 8 x x
i stoga je prava y = −x + 12 kosa asimptota grafika funkcije kad x → −∞ i grafik funkcije

je ispod asimptote u nekoj okolini tačke −∞.
e) Iz
√ √
3 (x2 + 2)(x2 − 1) 3
x4 (1 + x22 )(1 − x12 )
f (x) = =
8x − 1 8x(1 − 8x 1
)
x 2 1/3 1 1/3 1 −1/3
= (1 + 2 ) (1 − 2 ) (1 − )
2 x x 8x ( 1)
x 1 2 1 1 1 1 1 1 −3 1 1
= (1 + · 2 + o( 2 ))(1 − · 2 + o( 2 ))(1 + + ( )2 + o(( )2 ))
2 3 x x 3 x x 3 8x 2 8x 8x
x 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1
= (1 + · 2 + o( 2 ) − · 2 )(1 + · + · + o( 2 ))
2 3 x x 3 x 24 x 288 x2 x
x 1 1 1 1 1 1 1 1
= (1 + · 2 + o( 2 ))(1 + · + · 2 + o( 2 ))
2 3 x x 24 x 288 x x
x 1 1 1 1 1 1 1 1
= (1 + · 2 + o( 2 ) + · + · + o( 2 ))
2 3 x x 24 x 288 x2 x
x 1 1 93 1 1
= (1 + · + · + o( 2 ))
2 24 x 288 x2 x
x 1 93 1 1
= + + · + o( ), kad x → ±∞,
2 48 576 x x
sledi da je prava y = x2 + 48
1
kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i kad x → −∞,
i da je grafik funkcije iznad (ispod) asimptote u nekoj okolini tačke +∞ (−∞).
f) Iz
( )7 ( ) ( )
(x2 + x + 2)7 x14 1 + x1 + x22 1 2 7 3 −13
f (x) = = ( )13 = x 1 + + 1 −
(x − 3)13 x13 1 − x3 x x2 x
( ( ) )( ( ) )
7 14 7 1 2 2 1 2 2 39 −13 9 1
=x 1+ + 2 + ( + ) + o(( + 2 ) ) 1+ + + o( 2 )
x x 2 x x2 x x x 2 x2 x
( )( )
7 14 21 1 39 819 1
= x 1 + + 2 + 2 + o( 2 ) 1+ + 2 + o( 2 )
x x x x x x x
( )( )
7 35 1 39 819 1
= x 1 + + 2 + o( 2 ) 1+ + 2 + o( 2 )
x x x x x x
( )
7 35 1 39 273 819
= x 1 + + 2 + o( 2 ) + + 2 + 2
x x x x x x
( )
46 1127 1
=x 1+ + 2 + o( 2 )
x x x
1127 1
= x + 46 + + o( ), kad x → ±∞,
x x
sledi da je prava y = x + 46 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i kad x → −∞,

g) Iz
( )7 ( )7 ( ) ( )
1−x 1− 1
1 7 1 −7
f (x) = =− x
1 =− 1− 1+
1+x 1+ x
x x
1 1 1 1
= −(1 − 7 · + o( ))(1 − 7 · + o( ))
x x x x
1 1 1 14 1
= −(1 − 7 · + o( ) − 7 · ) = −1 + + o( ), x → ±∞,
x x x x x
sledi da je prava y = −1 horizontalna asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i kad
x → −∞, i grafik funkcije je iznad (ispod) asimptote u nekoj okolini tačke +∞ (−∞).
h) Iz
√ √
1−x 1 − x1 1 1
f (x) = (2 − x) 7
= (x − 2) 7 1 = (x − 2)(1 − )1/7 (1 + )−1/7
1+x 1+ x x x
(1) ( 1)
1 1 1 1 1 1 −7 1 1
= (x − 2)(1 − · + 7 2
+ o( 2 ))(1 − · + 2
+ o( 2 ))
7 x 2 x x 7 x 2 x x
1 1 3 1 1 1 1 4 1 1
= (x − 2)(1 − · − · + o( 2 ))(1 − · + · + o( 2 ))
7 x 49 x2 x 7 x 49 x2 x
1 1 3 1 1 1 1 1 1 4 1
= (x − 2)(1 − · − · + o( 2 ) − · + · + · )
7 x 49 x2 x 7 x 49 x2 49 x2
2 1 2 1 1 2 4 1 2 1 1
= (x − 2)(1 − · + · 2 + o( 2 )) = x − 2 − + · + · + o( )
7 x 49 x x 7 7 x 49 x x
16 30 1 1
= x− + · + o( ), x → ±∞,
7 49 x x
sledi da je prava y = x − 16
7 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i kad x → −∞,
i grafik funkcije je iznad (ispod) asimptote u nekoj okolini tačke +∞ (−∞).
i) S obzirom da je
(3x + 2)20 320 x20 (1 + 23 · x1 )20

f (x) = =
(2x2 − x + 3)10 210 x20 (1 − 12 · x1 + 32 · x12 )10
( )10 ( ) ( )
9 2 1 20 1 1 3 1 −10
= 1+ · 1− · + · 2
2 3 x 2 x 2 x
( )10 ( )( )
9 40 1 1 1 1 3 1 1 1 3 1
= 1+ · + o( ) 1 − 10(− · + · 2 ) + o(− · + · 2 )
2 3 x x 2 x 2 x 2 x 2 x
( )10 ( )( )
9 40 1 1 1 1
= 1+ · + o( ) 1 + 5 · + o( )
2 3 x x x x
( )10 ( ) ( )10 ( )
9 40 1 1 1 9 55 1 1
= 1+ · + o( ) + 5 · = 1+ · + o( )
2 3 x x x 2 3 x x
( )10 ( )10
9 9 55 1 1
= + · + o( ), kad x → ±∞,
2 2 3 x x
( )10
to je prava y = 92 horizontalna asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i kad x →
−∞, i grafik funkcije je iznad (ispod) asimptote u nekoj okolini tačke +∞ (−∞).
j) Kako je
1
1 2 −1
f (x) = |x + 3|e x−2 = xe x(1− x ) = |x + 3|e x ·(1− x )
2 1
1 2 1
= |x + 3|e x ·(1+ x +o( x )) = |x + 3|e x + x2 +o( x2 )
1 2 1
1 2 1 1 1 2 1 1 2 1
= |x + 3|(1 + + 2 + o( 2 ) + ( + 2 + o( 2 ))2 + o(( + 2 + o( 2 ))2 ))
x x x 2 x x x x x x
1 2 1 1 1
= |x + 3|(1 + + 2 + o( 2 ) + · 2 )
x x x 2 x
1 5 1 1
= |x + 3|(1 + + · 2 + o( 2 )), kad x → ±∞,
x 2 x x
to je
1 5 1 1
f (x) = (x + 3)(1 + + · 2 + o( 2 ))
x 2 x x
5 1 1 3 15 1 1
= x + 1 + · + o( ) + 3 + + · + o( 2 )
2 x x x 2 x2 x
11 1 1
= x+4+ · + o( ), x → +∞
2 x x
i
1 5 1 1
f (x) = −(x + 3)(1 + + · 2 + o( 2 ))
x 2 x x
11 1 1
= −x − 4 − · + o( ), x → −∞.
2 x x
Prema tome, prava y = x+4 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞ grafik funkcije
je iznad asimptote u nekoj okolini tačke +∞, dok je prava y = −x − 4 kosa asimptota
grafika funkcije kad x → −∞ grafik funkcije je takod̄e iznad asimptote u nekoj okolini
tačke −∞.
k) Iz
2x2 1 2x2 1 1 −1 1
f (x) = ex = 1 e x = x(1 + ) ex
2x + 1 2x(1 + 2x ) 2x
1 1 1 1 1 1 1
= x(1 − + 2 + o( 2 ))(1 + + · 2 + o( 2 ))
2x 4x x x 2 x x
1 1 1 1 1 1 1
= x(1 − + + o( 2 ) + − 2 + · 2 )
2x 4x2 x x 2x 2 x
1 1 1
= x(1 + + + o( 2 ))
2x 4x2 x
1 1 1
= x+ + + o( )), kad x → ±∞,
2 4x x
sledi da je prava y = x + 12 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i kad x → −∞,
l) Kako je
2x
2x
x2 (1− 1 ) 2 1 −1 2 1 1 2 2 1
f (x) = xe x2 −1 = xe x2 = xe x (1− x2 ) = xe x (1+ x2 +o( x2 )) = xe x + x3 +o( x3 )
2 2 1 1 2 2 1 2 2 1
= x(1 + + 3 + o( 3 ) + ( + 3 + o( 3 ))2 + o(( + 3 + o( 3 ))2 ))
x x x 2 x x x x x x
2 2 1 2 1 2 2 1
= x(1 + + 3 + o( 3 ) + 2 + o( 2 )) = x(1 + + 2 + o( 2 ))
x x x x x x x x
2 1
= x + 2 + + o( ), kad x → ±∞,
x x
to je prava y = x + 2 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i kad x → −∞, i
grafik funkcije je iznad (ispod) asimptote u nekoj okolini tačke +∞ (−∞).
m) Iz
1
1
−x2 (1− 1 )
e 1−x2 e x2 1 1 1 −1
= 2 (1 + 2 )−1 e− x2 (1− x2 )
1
f (x) = 2
= 2 1
1+x x (1 + x2 ) x x
1 1 1 1 1
(1 − 2 + o( 2 ))e− x2 (1+ x2 +o( x2 )) = 2 (1 + o( ))e− x2 +o( x2 )
1 1 1 1 1
= 2
x x x x x
1 1 1 1 1 1
= (1 + o( ))(1 − 2 + o( 2 ) + o(− 2 + o( 2 )))
x2 x x x x x
1 1 1 1 1 1 1
= 2
(1 + o( ))(1 + o( )) = 2 (1 + o( 2 )) = 2 + o( 4 )
x x x x x x x
1 1
= + o( 2 ), kad x → ±∞,
x2 x
sledi da je prava y = 0 horizontalna asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i kad
x → −∞, i grafik funkcije je iznad asimptote kako u nekoj okolini tačke +∞, tako i u
nekoj okolini tačke −∞.
n) S obzirom da je
1)
x(2− x
2x−1 1 −1
= (3 − e2 x)e−(2− x )(1− x )
1
f (x) = (3 − e x)e = (3 − e x)e
2 2 −x(1− x1)
1−x
= (3 − e2 x)e−(2− x )(1+ x + x2 +o( x2 )) = (3 − e2 x)e−2− x − x2 +o( x2 )+ x + x2

1 1 1 1 2 2 1 1 1
= (3 − e2 x)e−2− x − x2 +o( x2 ) = (3 − e2 x)e−2 e− x − x2 +o( x2 )

1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1
= (3 − e2 x)e−2 (1 − − 2 + o( 2 ) + (− − 2 + o( 2 ))2 +
x x x 2 x x x
1 1 1 2
+o((− − 2 + o( 2 )) ))
x x x
1 1 1 1 1
= (3 − e2 x)e−2 (1 − − 2 + o( 2 ) + )
x x x 2 x2
1 1 1 1
= (3 − e2 x)e−2 (1 − − · 2 + o( 2 ))
x 2 x x
3e −2 3e −2 1 1 1 1 1
= 3e−2 − − · 2 + o( 2 ) − x + 1 + · + o( )
x 2 x x 2 x x
1 1 1
= −x + 1 + 3e−2 + ( − 3e−2 ) + o( ), kad x → ±∞,
2 x x
e2 − 6
i 1
2 − 3e−2 = > 0, zaključujemo da je prava y = −x + 1 + 3e−2 kosa asimptota
2e2
grafika funkcije kad x → +∞ i kad x → −∞, i grafik funkcije je iznad (ispod) asimptote
u nekoj okolini tačke +∞ (−∞).
o) Iz
3− 22
x
3x2 −2 2 1 −1 2 1 1
1+ 12
e x2 +1 = e x = e(3− x2 )(1+ x2 ) = e(3− x2 )(1− x2 +o( x2 ))
= e3− x2 +o( x2 )− x2 = e3− x2 +o( x2 ) = e3 · e− x2 +o( x2 )
3 1 2 5 1 5 1
5 1 5 1
= e3 (1 − 2 + o( 2 ) + o(− 2 + o( 2 )))
x x x x
5 1
= e3 (1 − 2 + o( 2 )), kad x → ±∞,
x x
i
√ √
√ 2 3 2 3
x2 − 2x + 3 = − + 2 ) = |x| 1 − + 2
x2 (1
x x x x
2 3 1/2
= |x|(1 − + 2 )
x x (1)
1 2 3 2 3 2 3
= |x|(1 + (− + 2 ) + 2 (− + 2 )2 + o((− + 2 )2 ))
2 x x 2 x x x x
1 3 1 3 4 1
= |x|(1 − + · 2 − · 2 + o( 2 )))
x 2 x 8 x x
1 1
= |x|(1 − + o( 2 ))), kad x → ±∞,
x x
sledi
√ 3x2 −2 1 1 5 1
f (x) = x2 − 2x + 3e x2 +1 = e3 |x|(1 − + o( 2 ))(1 − 2 + o( 2 ))
x x x x
1 5 1
= e3 |x|(1 − − 2 + o( 2 )), kad x → ±∞,
x x x
i prema tome,
1 5 1 5e3 1
f (x) = e3 x(1 − − 2 + o( 2 )) = e3 x − e3 − 2 + o( 2 )), kad x → +∞,
x x x x x
i
1 5 1 5e3 1
f (x) = −e3 x(1 − − 2 + o( 2 )) = −e3 x + e3 + 2 + o( 2 )), kad x → −∞.
x x x x x
Stoga je prava y = e3 x − e3 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i grafik je

ispod asimptote u nekoj okolini tačke +∞, dok je y = −e3 x + e3 kosa asimptota grafika
funkcije kad x → −∞ i grafik je iznad asimptote u nekoj okolini tačke −∞.
√1 √
p) Domen funkcije f (x) = e x−1 · x2 − 1 je skup (1, +∞). Stoga ima smisla tražiti
kosu asimptotu kad x → +∞. Kad x → +∞ važi formula:
√ √
√1
√ √ 1 1 1 √1 (1− 1 )−1/2
√ 1
f (x) = e x−1 · x −1=e
2 x(1− x )
· x (1 − 2 ) = e
2 x x x 1− 2
2
x x
√1 (1− 1 )−1/2 1 1 √1 (1+ 1 · 1 +o( 1 )) 1 1 1
= xe x x (1 − 2 ) 2 = xe x 2 x x (1 − · + o( 2 ))
x 2 x2 x
√ + ·√
1 1 1
+o( √1
) 1 1 1
= xe x 2 x3 x3 (1 − · + o( 2 )),
2 x2 x
a kako je
√1 + 1 · √1 +o( √1 ) 1 1 1 1 1 1 1 1 1
e x 2 x3 x3 = 1 + √ + · √ + o( √ ) + ( √ + · √ + o( √ ))2 +
x 2 x 3 x 3 2 x 2 x 3 x3
1 1 1 1
+ o(( √ + · √ + o( √ ))2 )
x 2 x 3 x3
1 1 1 1 1 1 1
= 1 + √ + · √ + o( √ ) + · + o( )
x 2 x3 x3 2 x x
1 1 1 1
= 1 + √ + · + o( ), x → +∞,
x 2 x x
to je
1 1 1 1 1 1 1
f (x) = x(1 + √ + · + o( ))(1 − · 2 + o( 2 ))
x 2 x x 2 x x
1 1 1 1 1 √ 1
= x(1 + √ + · + o( )) = x + + x + o( √ ), x → +∞.
x 2 x x 2 x
f (x) 1 1 1 1
Odavde sledi da je k = lim = lim (1 + · + √ + o( √ )) = 1, ali
x→+∞ x x→+∞ 2 x x x3
1 √ 1
n = lim (f (x) − kx) = lim (f (x) − x) = lim ( + x + o( √ ) = +∞,
x→+∞ x→+∞ x→+∞ 2 x
pa grafik funkcije nema kosu asimptotu kad x → +∞.

√ √
q) Domen funkcije f (x) = 2 x2 +1− x2 −1 je Df = (−∞, −1] ∪[1, +∞) i funkcija je parna.
Kad x → +∞ važi formula
√ √ √ √
√ √ 1 1 1 1
x2 +1− x2 −1 = + 2 ) − x (1 − 2 ) = |x| 1 + 2 − |x| 1 − 2
x2 (1 2
x x x x
1 1/2 1 1/2
= x(1 + 2 ) − x(1 − 2 )
x x
1 1 1 1 1 1
= x(1 + · 2 + o( 2 )) − x(1 − · 2 + o( 2 ))
2 x x 2 x x
1 1 1 1 1 1 1 1
= x + · + o( ) − x + · + o( ) = + o( ),
2 x x 2 x x x x
i stoga je
√ √
x2 +1− x2 −1 1 1
f (x) = 2 = 2 x +o( x )
1 1 1 1
= 1 + ln 2( + o( )) + o( + o( ))
x x x x
ln 2 1
= 1+ + o( ), kad x → +∞.
x x
Prema tome, prava y = 1 je horizontalna asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i grafik
je iznad asimptote u nekoj okolini tačke +∞. Kako je funkcija parna, zaključijemo da
je y = 1 horizontalna asimptota grafika funkcije i kad x → −∞ i da je grafik je iznad
asimptote u nekoj okolini tačke −∞.
x
r) Primetimo najpre da je domen funkcije f (x) = x ln skup (−∞, 0) ∪ (1, +∞), pa
x−1
ima smisla tražiti kosu asimptotu kad x → +∞ i kad x → −∞. Kako je
x 1 1
f (x) = x ln = x ln = x ln(1 − )−1
x−1 1− x
1 x
1 1 1
= x ln(1 + + 2 + o( 2 )), x → ±∞,
x x x
1 1 1 1 1
+ 2 + o( 2 ) = + o( ), x → ±∞,
x x x x x
i
1
ln(1 + t) = t − t2 + o(t2 ), t → 0,
2
to je
1 1 1
f (x) = x ln(1 + + 2 + o( 2 ))
( x x x )
1 1 1 1 1 1 1 1
= x + 2 + o( 2 ) − ( + o( ))2 + o(( + o( ))2 )
x x x 2 x x x x
( ) ( )
1 1 1 1 1 1 1 1 1
= x + + o( 2 ) − · 2 = x + + o( 2 )
x x2 x 2 x x 2 x2 x
11 1
= 1+ + o( ), x → ±∞.
2x x
Odavde sledi da je prava y = 1 horizontalna asimptota grafika funkcije kad x → +∞
i kad x → −∞, i grafik funkcije je iznad (ispod) asimptote u nekoj okolini tačke +∞
(−∞).
√
s) Domen funkcije f (x) = x3 ln(1 + √1 ) je interval (0, +∞). Budući da je
x
√ 1 √ 1 1 1 1 1 1
f (x) = x3 ln(1 + √ ) = x3 ( √ − · + · √ + o( √ ))
x x 2 x 3 x 3 x3
1√ 1
= x− x + + o(1), x → +∞,
2 3
f (x) 1 1 1 1 1
zaključujemo da je k = = lim (1 − √ + · + o( )) = 1. Odavde
lim
x x→+∞
√ 2 x
x→+∞ 3 x x
sledi da je n = lim (f (x) − kx) = lim (− 21 x + 13 + o(1)) = −∞, pa ne postoji kosa
x→+∞ x→+∞
asimptota grafika funkcije kad x → +∞.
√ √
t) Domen funkcije f (x) = x3 ln x+1
x−1 je interval (1, +∞). Kako je
√
√ x+1 1√ 3 x + 1 1 √ 3 1 + x1
f (x) = x3 ln = x ln = x ln
x−1 2 x−1 2 1 − x1
( )
1√ 3 1 1
= x ln(1 + ) − ln(1 − )
2 x x
√ ( )
1 1 1 1 1 1 1 1 1
= x 3 − · + o( 2 ) − (− − · 2 + o( 2 ))
2 x 2 x2 x x 2 x x
( )
1√ 3 2 1
= x + o( 2 )
2 x x
√ 1
= x + o( √ ), x → +∞,
x
f (x) 1 1
sledi da je k = lim = lim ( √ + o( √ )) = 0 i n = lim (f (x) − kx) =
x→+∞
√ x x→+∞ x x3 x→+∞
√1 6
lim f (x) = lim ( x + o( x )) = +∞ , i stoga ne postoji kosa asimptota grafika
x→+∞ x→+∞
funkcije kad x → +∞.
u) S obzirom da je
1 5
f (x) = ln(6ex − 13 + 5e−x ) = ln(e−x (6e2x − 13ex + 5)) = ln(6e−x (ex − )(ex − )),
2 3
to je funkcija f definisana za one vrednosti promenljive x za koje je (ex − 12 )(ex − 53 ) > 0.
Kako poslednja nejednakost važi ako i samo ako je ex < 12 ili ex > 53 , tj. ako je x <
ln 21 = − ln 2 ili x > ln 53 , to je domen funkcije Df = (−∞, − ln 2) ∪ (ln 53 , +∞), pa ima
smisla ispitivati postojanje kose asimptote kad x → −∞ i kad x → +∞.
Budući da je
13 1 5 1
f (x) = ln(6ex − 13 + 5e−x ) = ln(6ex (1 − · + · ))
6 ex 6 e2x
13 1 5 1
= ln 6 + ln ex + ln(1 − · x + · 2x )
6 e 6 e
13 1 5 1
= ln 6 + x + ln(1 − · + · )
6 ex 6 e2x
i kako − 13
6 ·
1
ex + 5
6 · 1
e2x
→ 0 kad x → +∞, to je
13 1 5 1 13 1 5 1
f (x) = = ln 6 + x + (− · + · + o(− · x + · 2x )), x → +∞.
6 ex 6 e2x 6 e 6 e
6 √ √
Iz lim x = +∞ i lim o( √1x ) = 0, na osnovu Tvrd̄enja 3.50 (v), sledi lim ( x+o( √1x )) = +∞.
x→+∞ x→+∞ x→+∞
1
S obzirom da je7 e2x = o( e1x ) kad x → +∞, to je o(− 13
6 · ex + 6 · e2x ) = o(− 6 · ex +o( ex )) =
1 5 1 13 1 1
o( ex ) kad x → +∞, i stoga

1
13 1 5 1 13 1 5 1 13 1 1 1
− · x + · 2x + o(− · x + · 2x ) = − · x
+ o( x ) + o( x )
6 e 6 e 6 e 6 e 6 e e e
13 1 1
= − · x + o( x ), x → +∞.
6 e e
Prema tome,
13 1 1
· x + o( x ), x → +∞,
f (x) = x + ln 6 −
6 e e
pa je prava y = x + ln 6 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i grafik funkcije je
Budući da je
f (x) = ln(6ex − 13 + 5e−x ) = ln(e−x (6e2x − 13ex + 5))
6 13 13 6
= ln e−x + ln(5(1 + e2x − ex ))) = −x + ln 5 + ln(1 − ex + e2x )
5 5 5 5
i da − 13 x 6 2x
5 e + 5e → 0 kad x → −∞, to je
13 x 6 2x 13 6
f (x) = −x + ln 5 − e + e + o(− ex + e2x ), x → −∞.
5 5 5 5
Kako je8 e2x = o(ex ), x → −∞, to je o(− 13
5 e + 5 e ) = o(− 5 e + o(e )) = o(e ), x →
x 6 2x 13 x x x
−∞ i prema tome,
13 x 13
f (x) = −x + ln 5 − e + o(ex ) + o(ex ) = −x + ln 5 − ex + o(ex ), x → −∞.
5 5
Odavde sledi da je prava y = −x + ln 5 kosa asimptota grafika funkcije kad x → −∞ i
grafik funkcije je ispod asimptote u nekoj okolini tačke −∞.
x ln x
v) Kako je domen funkcije f (x) = skup Df = (0, 1e ) ∪ ( 1e , +∞), to ćemo
(ln x + 1)2
ispitivati postojanje kose asimptote grafika kad x → +∞. Budući da ln1x → 0 kad
x → +∞, to je
x ln x x ln x x 1 −2
f (x) = 2
= 2 1 2
= (1 + )
(ln x + 1) ln x(1 + ln x ) ln x ln x
x 2 1 x 2x x
= (1 − + o( )) = − + o( 2 ), x → +∞.
ln x ln x ln x ln x ln2 x ln x
Kako je9 x
ln2 x
= o( lnxx ) kad x → +∞, to je
2x x x x x x x
− 2 + o( 2 ) = o( ) + o(o( )) = o( ) + o( ) = o( ), x → +∞.
ln x ln x ln x ln x ln x ln x ln x
1
7
Iz lim e2x
1 = lim 1
x = 0 sledi 1
e2x
= o( e1x ) kad x → +∞.
x→+∞ ex x→+∞ e
2x
8
Iz lim e
x = lim e x
= 0 sledi e2x = o(ex ), x → −∞.
x→−∞ e x→−∞
xln2 x
9
Iz lim x = lim 1
= 0 sledi x
ln2 x
= o( lnxx ) kad x → +∞.
x→+∞ ln x x→+∞ ln x
Prema tome,
x x
f (x) = + o( ), x → +∞. (3.5)
ln x ln x
f (x)
Odavde sledi da je k = lim x = lim ( ln1x + o( ln1x )) = 0 i kako je na osnovu
x→+∞ x→+∞
(3.5) funkcija f asimptotski jednaka funkciji x 7→ lnxx kad x → +∞ (videti Tvrd̄enje
3.180), to je na osnovu Posledice 3.186 i Primera 4.83
x
n = lim f (x) = lim = +∞,
x→+∞ x→+∞ ln x
i stoga ne postoji kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞.
93. Odrediti, ukoliko postoje, kose asimptote grafika funkcije f kad x → +∞ (x → −∞),
a zatim odrediti da li je grafik funkcije f iznad ili ispod asimptote u nekoj okolini tačke
+∞ (−∞), ako je:
1 j) f (x) = 2 − x arctg x2 ;
a) f (x) = (2x + 1) sin ;
x
π k) f (x) = x + 2 arcctg x;
b) f (x) = x cos ;
x
3x − 6 2x
c) f (x) = ; l) f (x) = arccos ;
2 + cos x1 1 + x2
1 m) f (x) = e− arctg x ;
d) f (x) = arctg(1 + );
x
π 1 n) f (x) = arctg ln x;
e) f (x) = x( − arctg );
2 x 3x
√ o) f (x) = arcsin √ ;
1 − 3x √
f) f (x) = (x + 1) arctg ; 12x2 − 2 3x + 1
1+x
g) f (x) = 2x + arctg x; p) f (x) = x ln(2 + arctg x1 );
h) f (x) = x arctg x; √
e2x
i) f (x) = x + arctg(x3 − 1); q) f (x) = arctg ex − ln .
1 + e2x
Rešenje.
a) Iz
1 1 1 1 1
f (x) = (2x + 1) sin = (2x + 1)( − 3
+ o( 3 ))
x x 6x x
1 1 1 1 1 1 1
= 2− + o( 2 ) + − + o( 3 )
3 x2 x x 6 x3 x
1 1
= 2 + + o( ), x → ±∞,
x x
sledi da je prava y = 2 horizontalna asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i kad
x → −∞, i grafik funkcije je iznad (ispod) asimptote u nekoj okolini tačke +∞ (−∞).
b) S obzirom da je
π 1 π2 π2 π2 1 1
f (x) = x cos = x(1 − · 2 + o( 2 )) = x − · + o( ), x → ±∞,
x 2 x x 2 x x
to je prava y = x kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i kad x → −∞, i grafik
funkcije je ispod (iznad) asimptote u nekoj okolini tačke +∞ (−∞).
c) Iz
3x − 6 3x − 6 3x − 6
f (x) = 1 = =
2 + cos x 2 + 1 − 2 · x2 + o( x2 )
1 1 1
3(1 − 6 · x12 + o( x12 ))
1
3x − 6 1 1 1
= (1 − · 2 + o( 2 ))−1
3 6 x x
1 1 1 1 1 1
= (x − 2)(1 + · 2 + o( 2 ) + o(− · 2 + o( 2 )))
6 x x 6 x x
1 1 1 1 1 1
= (x − 2)(1 + · 2 + o( 2 )) = x − 2 + · + o( ), x → ±∞
6 x x 6 x x
sledi da je prava y = x − 2 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i kad x → −∞,
i da je grafik funkcije iznad (ispod ) asimptote u nekoj okolini tačke +∞ (−∞).
d) Koristeći Maklorenovu formulu prvog reda za funkciju t 7→ arctg(1 + t), t → 0
(Zadatak 85 (h)),
π 1
arctg(1 + t) = + t + o(t), t → 0,
4 2
dobijamo:
1 π 11 1
f (x) = arctg(1 + ) = + + o( ), x → ±∞.
x 4 2x x
Odavde sledi da je prava y = π4 horizontalna asimptota grafika funkcije kad x → +∞
(−∞).
e) Iz
π 1 π 1 1 1 1
f (x) = x( − arctg ) = x( − ( + 3
+ o( 3 )))
2 x 2 x 6x x
π 1 1 1
= x−1− + o( 2 ), x → ±∞,
2 6 x2 x
sledi da je prava y = 2 x − 1 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i kad x → −∞,
π
i da je grafik funkcije ispod asimptote u nekoj okolini tačke +∞, a takod̄e je ispod i u
nekoj okolini tačke −∞.
√
f) Domen funkcije f (x) = (x + 1) arctg 1−1+x3x je Df = R \ {−1}. S obzirom da je
√ √
1 − 3x 1
− 3 1 √ 1 −1 1 √ 1 1 1
= x 1 = ( − 3)(1 + ) = ( − 3)(1 − + 2 + o( 2 ))
1+x 1+ x x x x x x x
1 1 1 1 √ √ 1 √ 1 1
= − 2 + 3 + o( 3 ) − 3 + 3 · − 3 · 2 + o( 2 )
x x x x x x x
√ √ 1 √ 1 1
= − 3 + ( 3 + 1) − ( 3 + 1) 2 + o( 2 ), x → ±∞,
x x x
i kako je funkcija x 7→ arctg x neparna, to je

√ √ 1 √ 1 1
f (x) = (x + 1) arctg(− 3 + ( 3 + 1) − ( 3 + 1) 2 + o( 2 ))
x x x
√ √ 1 √ 1 1
= −(x + 1) arctg( 3 − ( 3 + 1) + ( 3 + 1) 2 + o( 2 )), x → ±∞.
x x x
√
Biće nam potreban Maklorenov razvoj drigog reda funkcije g(t) = √ arctg( 3 + x).
Kako je g ′ (x) = 1+(√13+x)2 i g ′′ (x) = − (1+(√3+x)
1
2 )2 · 2(x + 3), to je g ′ (0) = 1
4 i
√ √
g ′′ (0) = − 83 , i osim toga g(0) = arctg 3 = π3 . Važi formula
g ′′ (0) 2
g(x) = g(0) + g ′ (0)x + x + o(x2 ), x → 0,
2
tj. √
√ π 1 3 2
arctg( 3 + x) = + x − x + o(x2 ), x → 0.
3 4 16
Stoga je
√ √ 1 √ 1 1
arctg( 3 − ( 3 + 1) + ( 3 + 1) 2 + o( 2 )) =
x x x
π 1 √ 1 √ 1 1
= + (−( 3 + 1) + ( 3 + 1) 2 + o( 2 )) −
√3 4 x x x
3 √ 1 √ 1 1 2
− (−( 3 + 1) + ( 3 + 1) 2 + o( 2 )) +
16 x x x
√ 1 √ 1 1 2
+o((−( 3 + 1) + ( 3 + 1) 2 + o( 2 )) )
√ x x x
π 3+1 1 1 1 1
= − · − · 2 + o( 2 ), x → ±∞,
3 4 x 8 x x
odakle dobijamo
√
π 3+1 1 1 1 1
f (x) = −(x + 1)( − · − · 2 + o( 2 ))
3 √ 4 x
√ 8 x x
π π 3+1 3+1 1 1 1 1
= − x− + + · + · + o( )
3 3 √ 4 √4 x 8 x x
π π 3+1 2 3+3 1 1
= − x− + + · + o( ), x → ±∞.
3 3 4 8 x x
√
Prema tome, prava y = − π3 x − π3 + 3+1
4 je kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞
(−∞).
g) Na osnovu Primera 4.62 (iii) sledi da je
π 1
arctg x = − arctg , x ∈ (0, +∞),
2 x
π 1
arctg x = − − arctg , x ∈ (−∞, 0).
2 x
Otuda,
π 1 π 1 1
f (x) = 2x + arctg x = 2x + − arctg = 2x + − ( + o( ))
2 x 2 x x
π 1 1
= 2x + − + o( ), x → +∞,
2 x x
π
pa je prava y = 2x + kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i grafik funkcije je
2
Iz
π 1 π 1 1
f (x) = 2x + arctg x = 2x − − arctg = 2x − − ( + o( ))
2 x 2 x x
π 1 1
= 2x − − + o( ), x → −∞,
2 x x
sledi da je prava y = 2x− π2 kosa asimptota grafika funkcije kad x → −∞ i grafik funkcije
je iznad asimptote u nekoj okolini tačke −∞.
h) S obzirom da je
π 1 π 1 1 1 1
f (x) = x arctg x = x( − arctg ) = x( − ( − · 3 + o( 3 )))
2 x 2 x 3 x x
π 1 1 1
= x − 1 + · 2 + o( 2 ), x → +∞,
2 3 x x
sledi da je prava y = π2 x−1 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i grafik funkcije
je iznad asimptote u nekoj okolini tačke +∞.
Iz
π 1 π 1 1 1 1
− arctg ) = x(− − ( − · 3 + o( 3 )))
f (x) = x arctg x = x(−
2 x 2 x 3 x x
π 1 1 1
= − x − 1 + · 2 + o( 2 ), x → −∞,
2 3 x x
sledi da je prava y = − π2 x − 1 kosa asimptota grafika funkcije kad x → −∞ i grafik
funkcije je iznad asimptote u nekoj okolini tačke −∞.
i) Važi sledeća formula:
π 1 π 1
f (x) = x + arctg(x3 − 1) = x + − arctg 3 = x + − arctg 3
2 x −1 2 x (1 − x13 )
π 1 1 π 1 1 1
= x+ − arctg( 3 (1 − 3 )−1 ) = x + − arctg( 3 (1 + 3 + o( 3 )))
2 x x 2 x x x
π 1 1 π 1 1 1 1
= x+ − arctg( 3 + o( 3 ))) = x + − ( 3 + o( 3 ) + o( 3 + o( 3 )))
2 x x 2 x x x x
π 1 1
= x+ − 3 + o( 3 ), x → +∞.
2 x x
Odavde sledi da je prava y = x + π2 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i grafik
funkcije je ispod asimptote u nekoj okolini tačke +∞.
S obzirom da je
π 1 π 1
f (x) = x + arctg(x3 − 1) = x − − arctg 3 = x − − arctg 3
2 x −1 2 x (1 − x13 )
π 1 1 π 1 1 1
= x− − arctg( 3 (1 − 3 )−1 ) = x − − arctg( 3 (1 + 3 + o( 3 )))
2 x x 2 x x x
π 1 1 π 1 1 1 1
= x− − arctg( 3 + o( 3 ))) = x − − ( 3 + o( 3 ) + o( 3 + o( 3 )))
2 x x 2 x x x x
π 1 1
= x− − 3 + o( 3 ), x → −∞,
2 x x
sledi da je prava y = x − π2 kosa asimptota grafika funkcije kad x → −∞ i grafik funkcije
je iznad asimptote u nekoj okolini tačke −∞.
ǰ) Iz
π 1 π 1 1
f (x) = 2 − x arctg x2 = 2 − x(
− arctg 2 ) = 2 − x( − ( 2 + o( 2 )))
2 x 2 x x
π 1 1 π 1 1
= 2 − x( − 2 + o( 2 ))) = − x + 2 + + o( ), x → ±∞,
2 x x 2 x x
sledi da je prava y = − π2 x + 2 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞, a takod̄e
(−∞).
π
k) Kako je arctg x + arcctg x = , x ∈ R (Primer 4.62 (i)), to je
2
π π π 1 1
arcctg x = − arctg x = − ( − arctg ) = arctg , za x > 0
2 2 2 x x
i
π π π 1 1
arcctg x = − arctg x = − (− − arctg ) = π + arctg , za x < 0.
2 2 2 x x
Odavde sledi da je
1 1 1
f (x) = x + 2 arcctg x = x + 2 arctg = x + 2( + o( ))
x x x
2 1
= x+ + o( ), x → +∞,
x x
pa je prava y = x kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i grafik funkcije je iznad
asimptote u nekoj okolini tačke +∞.
Takod̄e važi formula:
1 1 1
f (x) = x + 2 arcctg x = x + 2(π + arctg ) = x + 2(π + + o( ))
x x x
2 1
= x + 2π + + o( ), x → −∞,
x x
odakle sledi da je prava y = x + 2π kosa asimptota grafika funkcije kad x → −∞ i grafik
funkcije je ispod asimptote u nekoj okolini tačke −∞.
2x
l) Domen funkcije f (x) = arccos je skup R (videti Zadatak 83), pa ima smisla
1 + x2
tražiti kose asimptote kad x → +∞ i kad x → −∞. Važi formula
( )
2x 2x 2 1 −1
f (x) = arccos = arccos 2 = arccos (1 + 2 )
1 + x2 x (1 + x12 ) x x
( ) ( )
2 1 1 2 2 1
= arccos (1 − 2 + o( 2 )) = arccos − + o( 3 )
x x x x x3 x
( )
2 1
= arccos + o( ) , x → ±∞.
x x
Koristeći Maklorenovi formulu prvog reda za funkciju t 7→ arccos t:

π
arccos t = − t + o(t), t → 0,
2
dobijamo
( )
2 1 π 2 1 2 1
f (x) = arccos + o( ) = − ( + o( )) + o( + o( ))
x x 2 x x x x
π 2 1
= − + o( ), x → ±∞,
2 x x
π
odakle sledi da je prava y = horizontalna asimptota grafika funkcije kad x → +∞,
2
i kad x → −∞, i grafik funkcije je ispod (iznad) asimptote u nekoj okolini tačke +∞
(−∞).
m) Kako je
f (x) = e− arctg x = e−( 2 −arctg x ) = e− 2 +arctg x = e− 2 earctg x

π 1 π 1 π 1
( ) ( )
− π2 1 1
− π 1 1 1 1 − π 1 1
= e · e x x = e 2 1 + + o( ) + o( + o( )) = e 2 1 + + o( )
+o( )
x x x x x x
1 1
= e− 2 + e− 2 · + o( ), x → +∞,
π π
x x
to je prava y = e− 2 horizontalna asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i grafik funkcije

π
je iznad asimptote u nekoj okolini tačke +∞.

Iz
f (x) = e− arctg x = e−(− 2 −arctg x ) = e 2 +arctg x = e 2 earctg x

π 1 π 1 π 1
( ) ( )
π 1 1 π 1 1 1 1 π 1 1
= e 2 · ex +o( )
x = e2 1 + + o( ) + o( + o( )) = e 2 1 + + o( )
x x x x x x
π π 1 1
= e 2 + e 2 · + o( ), x → −∞,
x x
π
sledi da je prava y = e 2 horizontalna asimptota grafika funkcije kad x → −∞ i grafik
funkcije je iznad asimptote u nekoj okolini tačke −∞.
n) Domen funkcije f (x) = arctg ln x je interval (0, +∞). Za x ∈ (1, +∞) je ln x > 0, pa
je
π 1
arctg ln x = − arctg .
2 ln x
Stoga je
π 1 π 1 1
f (x) = arctg ln x = − arctg = − + o( ), x → +∞. (3.6)
2 ln x 2 ln x ln x
Budući da je lim 1 = 0, iz (3.6) sledi da je prava y = π
horizontalna asimptota
x→+∞ ln x 2
grafika funkcije kad x → +∞ i grafik funkcije je ispod asimptote u nekoj okolini tačke
+∞.
√
o) Nad̄imo najpre domen funkcije f (x) = arcsin √ 2 3x √ . Kako je 12x2 − 2 3x +
√ 12x −2 3x+1
1 = 9x2 + ( 3x − 1)2 > 0 za svako x ∈ R, to je funkcija x 7→ √ 2 3x √ definisana
12x −2 3x+1
za svako x ∈ R. S obzirom da je
√ √ √
√ √
3|x| = 9x2 ≤ 9x2 + ( 3x − 1)2 = 12x2 − 2 3x + 1, za svako x ∈ R,
to je
3|x|
√ √ ≤ 1, za svako x ∈ R.
12x2 − 2 3x + 1
Prema tome, za svako x ∈ R vrednost funkcije x 7→ √ 2 3x √ se nalazi u intervalu
12x −2 3x+1
[−1, 1], tj. domenu funkcije x 7→ arcsin x, što znači da je za svako x ∈ R definisana
kompozicija x 7→ arcsin √ 2 3x √ . Prema tome, domen funkcije f je skup R, pa
12x −2 3x+1
ćemo ispitivati postojanje kose asimptote grafika funkcije kad x → +∞ i kad x → −∞.
Važi formula
3x 3x
f (x) = arcsin √ √ = arcsin √ √
12x2 − 2 3x + 1 12x2 (1 − 63 · x1 + 12
1
· x12 )
3x
= arcsin √ √ √
2 3|x| (1 − 63 · x1 + 12 1
· x12 )
√ √
3 3 1 1 1 −1/2
= arcsin( sgn x(1 − · + · ) ), x → ±∞.
2 6 x 12 x2
Odavde, s obzirom da je x 7→ arcsin x neparna funkcija, sledi
√ √
3 3 1 1 1 −1/2
f (x) = sgn x · arcsin( (1 − · + · 2) )
√2 √6 x 12 x √
3 3 1 1 1 3 1 1 1
= sgn x · arcsin( (1 + · − · 2 + o(− · + · )))
√2 √12 x 24 x 6 x 12 x2
3 3 1 1
= sgn x · arcsin( (1 + · + o( )))
√2 12 x x
3 1 1 1
= sgn x · arcsin( + · + o( ))), x → ±∞. (3.7)
2 8 x x
√
3
Nad̄imo sada Maklorenovu formulu prvog reda za funkciju g(x) = arcsin( 2 +x). Najpre
√
g(0) = arcsin 2
3
= π
3, a iz g ′ (x) = √ 1
√
3
sledi g ′ (0) = 2, pa iz g(x) = g(0)+g ′ (0)x+
1−( 2
+t)2
o(x), x → 0 dobijamo
√
3 π
arcsin( + x) = + 2x + o(x), x → 0. (3.8)
2 3
Iz (3.7) i (3.8) sledi
π 1 1 1 1 1 1
f (x) = sgn x · ( + 2( · + o( )) + o( · + o( )))
3 8 x x 8 x x
π 1 1 1
= sgn x · ( + · + o( )), x → ±∞.
3 4 x x
Prema tome,
π 1 1 1
f (x) = + · + o( ), x → +∞,
3 4 x x
i
π 1 1 1
f (x) = −
− · + o( ), x → −∞,
3 4 x x
odakle sledi da je prava y = π3 horizontalna asimptota grafika funkcije kad x → +∞
i grafik funkcije je iznad asimptote u nekoj okolini tačke +∞, dok je prava y = − π3
horizontalna asimptota grafika funkcije kad x → −∞ i grafik funkcije je takod̄e iznad
asimptote u nekoj okolini tačke +∞,
p) Za x ̸= 0 je − π2 < arctg x1 , i stoga 0 < 2 − π2 < 2 + arctg x1 . Prema tome, za svako

x ̸= 0 vrednost funcije x 7→ 2 + arctg x1 se nalazi u domenu funkcije x 7→ ln x, odakle
sledi da je domen funkcije f (x) = x ln(2 + arctg x1 ) skup R \ {0}. Iz
1 1 1 1 1
f (x) = x ln(2 + arctg ) = x ln(2 + − · 3 + o( 3 ))
( x x 3 )x x
1 1 1 1 1
= x ln 2(1 + · − · 3 + o( 3 ))
2 x 6 x x
( )
1 1 1 1 1
= x ln 2 + ln(1 + · − · 3 + o( 3 ))
2 x 6 x x
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
= x(ln 2 + · − · 3 + o( 3 ) − ( · − · 3 + o( 3 ))2 +
2 x 6 x x 2 2 x 6 x x
1 1 1 1 1 2
+o(( · − · 3 + o( 3 )) ))
(2 x 6 x x )
1 1 1 1 1
= x ln 2 + · − · 2 + o( 2 )
2 x 8 x x
1 1 1 1
= x ln 2 + − · + o( ), x → ±∞,
2 8 x x
sledi da je prava y = x ln 2 + 21 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞, i kad
x → −∞, i grafik funkcije je ispod (iznad) asimptote u nekoj okolini tačke +∞ (−∞).
√
e2x
q) Domen funkcije f (x) = arctg ex − ln 1+e2x
je skup R. Kako je ex > 0 za svako
x ∈ R, to je
π 1
− arctg x
arctg ex =
2 e
i s obzirom da 1
ex → 0 kad x → +∞, dobijamo
π 1 1 π 1 1
arctg ex = − ( x + o( x )) = − x + o( x ), x → +∞.
2 e e 2 e e
Važi formula
√
e2x 1 e2x 1 1 1 1 1 1
ln = ln = ln 1 = ln(1 + 2x )−1 = − ln(1 + 2x )
1 + e2x 2 1+e 2x 2 1 + e2x 2 e 2 e
1 1 1 1 1 1
= − ( 2x + o( 2x )) = − · 2x + o( 2x ), x → +∞.
2 e e 2 e e
1 1
Budući da je 2x
= o( x ) kad x → +∞, to je
e e
√
e2x π 1 1 1 1 1
f (x) = arctg e − ln
x
2x
= − x + o( x ) + · 2x + o( 2x )
1+e 2 e e 2 e e
π 1 1 1 1
= − + o( x ) + o( x ) + o(o( x ))
2 ex e e e
π 1 1
= − + o( x ), x → +∞
2 ex e
odakle sledi da je prava y = π2 horizontalna asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i da
je grafik funkcije ispod asimptote u nekoj okolini tačke +∞.
S obzirom da ex → 0 i e2x → 0 kad x → −∞, to je
arctg ex = ex + o(ex ), x → −∞
i
√
e2x 1 e2x 1 1
ln = ln = (ln e2x − ln(1 + e2x )) = (2x − ln(1 + e2x ))
1 + e2x 2 1 + e2x 2 2
1 1
= (2x − (e2x + o(e2x ))) = x − e2x + o(e2x ), x → −∞.
2 2
Kako je e2x = o(ex ) kad x → −∞, to je
√
e2x 1
f (x) = arctg ex − ln 2x
= ex + o(ex ) − x + e2x + o(e2x )
1+e 2
= −x + ex + o(ex ) + o(ex ) + o(o(ex ))
= −x + ex + o(ex ), x → −∞,
odakle sledi da je prava y = −x kosa asimptota grafika funkcije kad x → −∞ i da je

grafik funkcije iznad asimptote u nekoj okolini tačke −∞.
94. Ispitati tok i skicirati grafik funkcije
2x
f (x) = xe x2 −1 .
Rešenje.
x
f (x) = 1 .
1 + ex
1
Rešenje. Skup Df : Funkcija x 7→ e x je definisana i pozitivna za svako x ̸= 0, pa je
1
1 + e x > 0 za svako x ̸= 0. Stoga je Df = R \ {0}.
Nule funkcije i znak funkcije: Funkcija nema nula, za x > 0 je f (x) > 0, dok za x < 0
važi da je f (x) < 0.
−e
Karakteristike grafika funkcije: Domen je simetričan skup, ali f (−1) = 1+e i f (1) =
1+e , pa je f (−1) ̸= −f (1) i f (−1) ̸= f (1), i funkcija nije ni parna ni neparna. Zbog
1
oblika domena funkcija nije ni periodična.

Ponašanje funkcije na rubu domena: Važi formula
x 1 1 1 1 1 1
= x(1 + e x )−1 = x(1 + 1 + + o( 3 ))−1
1
f (x) = 1 + · + ·
1+e x x 2 x2 3! x3 x
1 1 1 1 1 1
= x(2 + + · 2 + · 3 + o( 3 ))−1
x 2 x 6 x x
( )−1
1 1 1 1 1 1 1
= x 2(1 + · + · 2 + · + o( 3 ))
2 x 4 x 12 x3 x
( )
x 1 1 1 1 1 1 1 −1
= 1+ · + · 2 + · + o( 3 ) , x → ±∞.
2 2 x 4 x 12 x3 x
Kako je
( )
1 1 1 1 1 1 1 −1 1 1 1 1 1 1 1
1+ · + · 2 + · + o( 3 ) =1−( · + · 2 + · + o( 3 )) +
2 x 4 x 12 x3 x 2 x 4 x 12 x3 x
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
+( · + · 2 + o( 2 ))2 − ( · + o( ))3 + o(( · + o( ))3 )
2 x 4 x x 2 x x 2 x x
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
=1− · − · 2 − · + o( 3 ) + · 2 + · 3 − · 3
2 x 4 x 12 x3 x 4 x 4 x 8 x
1 1 1 1 1
=1− · + · + o( 3 ), x → ±∞,
2 x 24 x3 x
dobijamo da je 10
( )
x 1 1 1 1 1
f (x) = 1− · + · + o( 3 )
2 2 x 24 x3 x
x 1 1 1 1
= − + · + o( 2 ), x → ±∞.
2 4 48 x2 x
Odavde sledi da je prava y = x2 − 14 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i kad

x → −∞, i da je grafik funkcije iznad asimptote u nekoj okolini tačke +∞, a takod̄e je
iznad i u nekoj okolini tačke −∞.
1
Sada ispitujemo kako se funkcija ponaša u okolini tačke x = 0. Kako je lim (1+e x ) =
x→−0
1, to je
lim x
x x→−0 0
lim f (x) = lim 1 = 1 = = 0.
x→−0 x→−0 1+e x lim (1 + e ) x 1
x→−0
1 1
Iz lim (1 + e x ) = +∞ sledi lim 1 = 0, pa je
x→+0 x→+0 1 + ex
x 1
lim f (x) = lim 1 = lim x · lim 1 = 0.
x→+0 x→+0 1+e x x→+0 x→+0 1 + ex
Diferencijabilnost funkcije, intervali monotonosti, lokalni i globalni ekstremumi: U svakoj
tački x ̸= 0 funkcija ima izvod:
1 1 1 1
′ 1 + e x − e x (− x12 ) · x 1 + e x + x1 e x
f (x) = 1 = 1 .
(1 + e x )2 (1 + e x )2
Da bismo ispitali znak prvog izvoda, uvedimo pomoćnu funkciju g(t) = 1 + et + tet . Ona
ima izvod za svako t ∈ R:
g ′ (t) = et + et + tet = et (t + 2).

10
Ako bismo koristili Maklorenove formule drugog reda za funkcije t 7→ et i t 7→ (1 + t)−1 dobili bismo:
1 1 1 1 1
f (x) = x(1 + e x )−1 = x(1 + 1 ++ · 2 + o( 2 ))−1
x 2 x x
( )−1
1 1 1 1 x 1 1 1 1 1
= x(2 + + · 2 + o( 2 ))−1 = 1 + · + · 2 + o( 2 )
x 2 x x 2 2 x 4 x x
( )
x 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
= 1 − ( · + · 2 + o( 2 )) + ( · + o( ))2 + o(( · + o( ))2 )
2 2 x 4 x x 2 x x 2 x x
( )
x 1 1 1 1 1 1 1
= 1 − · − · 2 + o( 2 ) + · 2
2 2 x 4 x x 4 x
( )
x 1 1 1 x 1 1
= 1 − · + o( 2 ) = − + o( ), x → ±∞,
2 2 x x 2 4 x
tako da bismo imali da je prava y = x2 − 14 kosa asimptota grafika funkcije kad x → +∞ i kad x → −∞,
ali ne bismo imali informaciju da li grafik iznad ili ispod asimtote u nekoj okolini tačke +∞ (−∞).
Kako je sgn g ′ (t) = sgn (t + 2), to je g ′ (t) < 0 za t < −2 i g ′ (t) > 0 za t > −2, pa funkcija
g u tački t = −2 ima strogi lokalni minimum, koji je i globalni minimum. Prema tome,
g(t) > g(−2) = 1 − e−2 > 0 za svako t ̸= −2 i stoga je g(t) > 0 za svako t ∈ R. Odavde
1 1
sledi da je za x ̸= 0, g( x1 ) > 0, tj. 1 + e x + x1 e x > 0. Prema tome, f ′ (x) > 0 za svako
x ∈ Df , odakle sledi da funkcija f strogo raste na intervalu (−∞, 0), a takod̄e i na
intervalu (0, +∞). Funkcija nema strogi lokalni ekstremum i nema ni globalni minimum,
ni globalni maksimum, jer je lim f (x) = −∞ i lim f (x) = +∞.
x→−∞ x→+∞
x (−∞, 0) (0, +∞)

sgn (f ′ (x)) + +
monotonost ↗ ↗
1 1 1 1
1 + e x + x1 e x 1 + e x + x1 e x
Nad̄imo lim f ′ (x) = lim 1 i lim = lim f ′ (x)
1 . Koris-
x→−0 x→−0
(1 + e x )2 x→+0 x→+0 (1 + e x )2
timo smenu t = x1 . Kad x → +0, tada t → +∞ i kad x → −0, tada t → +∞.
Primenom Lopitalovog pravila (videti Teoremu 4.82 i komentar nakon ove teoreme)
dobijamo da je
t (∞) t′ 1
lim tet = lim = = lim = lim = 0.
t→−∞ t→−∞ e−t ∞ t→−∞ (e−t )′ t→−∞ −e−t
Kako je lim et = 0, to je
t→−∞
lim (1 + et + tet )
1 + et + tet t→−∞ 1
lim = = = 1.
t→−∞ (1 + et )2 lim (1 + et ) 2 1
t→−∞
Primenom teoreme o limesu složene funkcije (Teorema 3.85) dobijamo da je
1 + et + tet
lim f ′ (x) = lim = 1.
x→−0 t→−∞ (1 + et )2
Dvostrukom primenom Lopitalovog pravila (Teorema 4.82) dobijamo:
1 + et + tet ( ∞ ) (1 + et + tet )′ et + et + tet

lim = = lim = lim
t→+∞ (1 + et )2 ∞ t→+∞ ((1 + et )2 )′ t→+∞ 2(1 + et )et
2+t ( ∞ ) (2 + t)′ 1
= lim = = lim = lim = 0.
t→+∞ 2(1 + et ) ∞ t→+∞ (2(1 + et ))′ t→+∞ 2et
Opet na osnovu teoreme o limesu složene funkcije (Teorema 3.85) zaključujemo da je
1 + et + tet
lim f ′ (x) = lim = 0.
x→+0 t→+∞ (1 + et )2
Činjenica da je lim f ′ (x) = 1 i lim f ′ (x) = 0 znači da ako bismo dodefinisali funkciju
x→−0 x→+0
f do neprekidnosti u tački x = 0, dobili bismo funkciju čiji je levi izvod u tački x = 0
jednak 0, drugim rečima, leva tangenta grafika te funkcije u tački (0, 0) je prava y = x,
dok je desni izvod u tački x = 0 jednak 0, tj. desna tangenta grafika te funkcije u tački
(0, 0) je x-osa.
Konveksnost i prevojne tačke: U svakoj tački x ̸= 0 funkcija ima drugi izvod:
1 1
′′ e x (e x − 1)
f (x) = 1
x3 (1 + e x )3
1
ex − 1 1
Očigledno je sgn f ′′ (x)= sgn . Budući da je za x > 0 i x1 > 0, to je e x > e0 = 1,
1
x 1 1
pa je e x − 1 > 0 i f ′′ (x) > 0. Za x < 0 je x1 < 0 i e x < e0 = 1, tj. e x − 1 < 0, pa je
opet f ′′ (x) > 0. To znači da je funkcija konveksna na intervalu (−∞, 0), a takod̄e i na
intervalu (0, +∞). Funkcija nema prevojnih tačaka.
x (−∞, 0) (0, +∞)

sgn (f ′′ (x)) + +
konveksnost ⌣ ⌣
y
1
y= x2 4

√
3
√
f (x) = x2 − x2 − 1.
3
Rešenje.
f (x) = |x + 2|e− x .
1
Rešenje.
1
f (x) = 1 − |x|.
ln(1 + |x| )
3.2. RAZNI ZADACI 675
Rešenje.
ln |x|
f (x) = − x + 1.
x
Rešenje.

π 1
f (x) = x( − arctg ).
2 x
Rešenje.
3.2 Razni zadaci
101. a) Neka su A i X podskupovi skupa R takvi da je ∅ ̸= A ⊂ X i neka je funkcija

f : X → R rastuća na skupu X. Ako je skup A ograničen i ako za brojeve α = sup A i
β = inf a važi da α, β ∈ X i da je funkcija f neprekidna u tačkama α i β, dokazati da je
sup f (A) = f (sup A), (3.9)

inf f (A) = f (inf A). (3.10)
b) Neka su A i X podskupovi skupa R takvi da je ∅ ̸= A ⊂ X i neka je funkcija

f : X → R opadajuća na skupu X. Ako je skup A ograničen i ako za brojeve α = sup A
i β = inf a važi da α, β ∈ X i da je funkcija f neprekidna u tačkama α i β, dokazati da
je
sup f (A) = f (inf A), (3.11)

inf f (A) = f (sup A). (3.12)
Rešenje. a) Za proizvoljno a ∈ A važi nejednakost
a≤α
i kako je f rastuća funkcija, to je
f (a) ≤ f (α) za svako a ∈ A.
Prema tome, f (α) je gornja granica skupa f (A), te je stoga
sup f (A) ≤ f (α). (3.13)

Postoji element a1 ∈ A takav da je α − 1 < a1 ≤ α (jer je α = sup A). Ako je a1 = α,

onda ćemo uzeti da je an = α za svako n ∈ N, n > 1. Ako je pak a1 < α, onda je
1
max{a1 , α − } < α i postoji element a2 ∈ A takav da je
2
1
max{a1 , α − } < a2 ≤ α.
2
Moguće je da se desi da je a2 = α i tada uzimamo da je an = α za svako n ≥ 2. Ako je
pak a2 < α, onda postoji element a3 skupa A takav da je
1
max{a2 , α − } < a3 ≤ α.
3
Nastavljajući postupak dolazimo do niza (an ) elemenata skupa A koji je rastući:
a1 ≤ a2 ≤ a3 ≤ · · · ≤ an ≤ · · · ≤ α, (3.14)
1 1
i za koji važi da je α − < an ≤ α, n ∈ N. Kako je lim (α − ) = α, na osnovu teoreme
n n→∞ n
o lopovu i dva policajca zaključujemo da je
lim an = α. (3.15)
n→∞
Budući da je funkcija f neprekidna u tački α, iz (3.15) sledi
lim f (an ) = f (α). (3.16)

n→∞
S obzirom da je funkcija f rastuća, iz (3.14) sledi
f (a1 ) ≤ f (a2 ) ≤ f (a3 ) ≤ · · · ≤ f (an ) ≤ · · · ≤ f (α),
što znači da je niz (f (an )) rastući i odozgo ograničen, te na osnovu Teoreme 2.63 sledi
da je ovaj niz konvergentan i da je
lim f (an ) = sup f (an ). (3.17)

n→∞ n
Iz (3.16) i (3.17) sledi da je

f (α) = sup f (an )
n
i kako je očigledno sup f (an ) ≤ sup f (A), zaključujemo da je

n
f (α) ≤ sup f (A). (3.18)
Sada iz (3.13) i (3.18) sledi da je sup f (A) = f (α) = f (sup A).

Slično se dokazuje jednakost (3.10).
b) Može se pokazati slično zadatku pod (a), ali ćemo ovde dati dokaz na jeziku okolina,
tj. koristeći (ϵ − δ) definiciju neprekidnosti funkcije u tački. Dokazujemo jednakost
(3.12).
Kako za svako a ∈ A važi a ≥ β = inf A i kako je f opadajuća funkcija, to je onda
f (a) ≤ f (β) za svako a ∈ A. (3.19)
Neka je ϵ proizvoljan pozitivan broj. Budući da je funkcija f neprekidna u tački β, to

postoji δ > 0 tako da važi implikacija:
x ∈ (β − δ, β + δ) ∩ X =⇒ f (x) ∈ (f (β) − ϵ, f (β) + ϵ). (3.20)
S obzirom da je β = inf A postoji a′ ∈ A takav da je β ≤ a′ < β + δ. Stoga a′ ∈

(β − δ, β + δ) ∩ X, pa na osnovu (3.20) dobijamo da f (a′ ) ∈ (f (β) − ϵ, f (β) + ϵ), odakle
sledi da je
f (a′ ) > f (β) − ϵ. (3.21)
Iz (3.19) i (3.21) sledi da je sup f (A) = f (β) = f (inf A).

Jednakost (3.11) se slično dokazuje.
102. a) Ako je A neprazan ograničen podskup skupa R+ i n ∈ N, pokazati da je
sup An = (sup A)n ,

inf An = (inf A)n ,
gde je An = {an : a ∈ A}.
b) Ako je A neprazan ograničen podskup skupa R i n neparan prirodan broj, pokazati

da je
sup An = (sup A)n ,

inf An = (inf A)n .
c) Ako je A neprazan ograničen podskup skupa R− i n paran prirodan broj, pokazati da

je
sup An = (inf A)n ,

inf An = (sup A)n .
d) Ako je A neprazan ograničen podskup skupa R i n paran prirodan broj, pokazati da

je
sup An = max{(sup A+ )n , (inf A− )n }, (3.22)

− n
inf An
= min{(inf A ) , (sup A ) },
+ n
(3.23)
gde je A+ = A ∩ R+ i A− = A ∩ R− .
Rešenje. a) Sledi iz zadatka 101 a) kad se uzme da je X = R+ , a za f funkciju zadatu

sa f (x) = xn , x ∈ R+ , koja je rastuća (na osnovu (1.54)) i neprekidna na skupu R+ .
b) Ako je n neparan prirodan broj, tada je funkcija f : R → R definisana sa f (x) = xn ,
x ∈ R, rastuća i neprekidna na skupu R, pa tvrd̄enje sledi iz zadatka 101 a).
c) Kada je n paran broj, funkcija f : R− → R definisana sa f (x) = xn , x ∈ R, je
opadajuća i neprekidna na R− , pa tvrd̄enje sledi zadatka 101 b).
d) Kako je
A = A ∩ (R+ ∪ R− ) = (A ∩ R+ ) ∪ (A ∩ R− ) = A+ ∪ A− ,
i An = (A+ )n ∪ (A− )n , to je na osnovu (2.75) i (2.76) u sekciji 2.6
sup An = max{sup(A+ )n , sup(A− )n } i inf An = min{inf(A+ )n , inf(A− )n }. (3.24)
Iz dela zadatka a) i c) sledi da je
sup(A+ )n = (sup A+ )n , sup(A− )n = (inf A− )n , (3.25)

inf(A+ )n = (inf A+ )n i inf(A− )n = (sup A− )n . (3.26)
Sada iz (3.24), (3.25) i (3.26) slede jednakosti (3.22) i (3.23).
103. Za funkciju f : (−∞, 2] → R definisana sa

{ 1
f (x) = xe x−2 , x < 2,

0, x = 2.
naći (ukoliko postoji) f−′ (2).
1
Rešenje. Funkcija f je neprekidna sleva u tački x = 2 jer je lim f (x) = lim xe x−2 =
x→2−0 x→2−0
x2 − 5x + 4 x−2
1
0 = f (2). Za x < 2 imamo da je f ′ (x) = e . Nad̄imo
(x − 2) 2
1
′ e x−2
lim f (x) = lim (x − 5x + 4) · 2
.
x→2−0 x→2−0 (x − 2)2
Kako je lim (x2 − 5x + 4) = −2, na osnovu Tvrd̄enja 3.56 sledi da je dovoljno naći
x→2−0
1
e x−2
lim .
x→2−0 (x − 2)2
Ovaj limes nalazimo primenom teoreme o graničnoj vrednosti složene funkcije i Lopi-
1
talove teoreme. Koristimo smenu y = x−2 1
, pri čemu x−2 → −∞ kad x → 2 − 0. Nad̄imo
y2 (∞)
lim y 2 ey = (0 · ∞) = lim = .
y→−∞ y→−∞ e−y ∞
Lako se proverava da su ispunjeni uslovi za primenu Lopitalove teoreme (videti Teoremu

4.82 i komentar nakon ove teoreme), pa je
y2 (y 2 )′ 2y (∞)
lim y 2 ey = lim = lim = lim =
y→−∞ y→−∞ e−y y→−∞ (e−y )′ y→−∞ −e−y ∞
′
( )
(2y) 2 2
= lim = lim −y = = 0.
y→−∞ (−e−y )′ y→−∞ e +∞
Na osnovu teoreme o graničnoj vrednosti složene funkcije (videti Teoremu 3.88 i komentar
nakon ove teoreme) sledi
1
e x−2
lim = lim y 2 ey = 0.
x→2−0 (x − 2)2 y→−∞
Sada na osnovu Tvrd̄enja 3.56 zaključujemo

1
′ e x−2
lim f (x) = lim (x − 5x + 4) · lim
2
= −2 · 0 = 0.
x→2−0 x→2−0 x→2−0 (x − 2)2
Iz Tvrd̄enja 3.47 sledi da je f−′ (2) = 0. •

Literatura
[1] D. Adnad̄ević i Z. Kadelburg, Matematička analiza I, Matematčki fakultet, Krug,

Beograd, 2012.
[2] Aigner, M., Ziegler, G. M., Proofs from THE BOOK, fourth edition, Springer -
Verlag, 2009.
[3] S. Aljančić, Uvod u realnu i funkcionalnu analizu, Grad̄evinska knjiga Beograd,

1979.
[4] Apostol, T. M., Modular Functions and Dirichlet Series in Number Theory, second
edition, Springer - Verlag, 1990
[5] D. Ćirić, Uvod u matematičku analizu, I deo, Prirodno-matematički fakultet, Niš,

2008.
[6] Fihtengol~c, G. M., Kurs differencial~nogo i integral~nogo is-

qisleni, Tom I, Nauka, Moskva, 1966., p. 607
[7] Hardy, G. H., Wright, E. M., An Introduction to the Theory of Numbers, fourth
edition, Oxford, at the Clarendon Press, 1960.
[8] N. Ivanovski, Matematička analiza I, Univerzitet Kiril i Metodij, Skoplje, 1981.
[9] Kadelburg, Z., Mićić, M., Ognjanović, S., Analiza sa algebrom 3, treće dopunjeno
izdanje, ,,Krug“, Beograd, 2003.
[10] Kadelburg, Z., Mićić, M., Ognjanović, S., Analiza sa algebrom 4, treće dopunjeno
izdanje, ,,Krug“, Beograd, 2003.
[11] Kudrvcev, L. D., Kurs matematiqeskogo analiza, Tom I, Moskva

,,Vysxa xkola“, 1981., p. 687
[12] Ljaško, I. I., Boljarčuk, A. K., Gaj, J. G. G., Golovač, G. P., Zbirka zadataka iz
matematičke analize 1: uvod u analizu, izvod, integral, ,,Naša knjiga“, Beograd,
2007. (prevod Dr Stojan N. Radenović)
[13] S. Mardešić, K. Delinić, Matematička analiza u n-dimenzionalnom realnom pros-

toru, Dio 1, Školska knjiga, Zagreb, 1974.
681
682 LITERATURA
[14] S. Mardešić, Matematička analiza u n-dimenzionalnom realnom prostoru, Dio 2,

Školska knjiga, Zagreb, 1977.
[15] M. Marjanović, Matematička analiza I, Naučna knjiga, Beograd, 1979.

- ukić, D., Uvod u teoriju brojeva, četvrto dopunjeno
[16] Mićić, V., Kadelburg, Z., D
izdanje, Društvo matematičara Srbije, Beograd, 2004.
[17] Nikol~ski, S. M., Kurs matematiqeskogo analiza, Tom I, Nauka,

Moskva, 1975., p. 431
[18] W. Rudin, Real and complex analysis, McGraw-Hill Book company.
[19] Xilov, G. R., Matematiqeski analiz. Funkcii odnoga peremennogo,

qast 1-2, qast 3, Nauka, Moskva, 1969., 1970., 528+352 s.
[20] Zoriq, V. A., Matematiqeski analiz, Tom I, II, Nauka, Moskva, 1984.,
640 s.

KnjigaOdvojeno PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

KnjigaOdvojeno PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Matematička analiza 1 i 2

Predavanja i zbirka zadataka

June 22, 2019

Predavanja su namenjena studentima koji polažu ispite iz predmeta Matematička

1. Dušan Adnad̄ević i Zoran Kadelburg, Matematička analiza I, Naučna knjiga,

2. L. D. Kudrijavcev, Kurs matematičke analize I, Viša škola, Moskva, 1981 (na

3. Dušan Ćirić, Uvod u matematičku analizu, I deo, Prirodno-matematički fakultet,

2 Granične vrednosti nizova 73

3 Granične vrednosti funkcija 153

3.12 Asimptote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256

4 Diferenciranje funkcija 269

5 Neodred̄eni integral 387

6 Odred̄eni integral 409

Umesto A ⊂ B nekad pišemo B ⊃ A i kažemo da je skup B nadskup skupa A. Znak ⊂,

Reći ćemo da je A pravi podskup skupa B i pisati A $ B, ako je A ⊂ B i ako postoji

Za skupove A i B kažemo da su različiti ako nisu jednaki i pišemo A ̸= B. Prema tome,

Presek skupova A i B, u oznaci A ∩ B, je skup svih elemenata koji pripadaju i skupu A

Neka su A, B i C podskupovi skupa S. Nije teško dokazati sledeće skupovne jed-

C(A ∪ B) = C A ∩ C B, C(A ∩ B) = C A ∪ C B, (De Morganovi zakoni1 ),

Ova ekvivalencija važi jer važi sledeći niz ekvivalencija2 :

Partitivni skup skupa A, u oznaci P(A), je skup svih podskupova skupa A:

Tako, P(∅) = {∅}, a ako je A = {1, 2, 3}, onda je

(a, b) = {{a}, {a, b}}.

Dokaz. Ako je a = c i b = d, onda je

Primer 1.2. Ako je A = {1, 2, 3} i B = {a, b}, onda je

Ako je A1 = A2 = · · · = An = A, onda Dekartov proizvod obeležavamo sa An .

Relacija ρ je antisimetrična ako za sve x, y ∈ X važi implikacija:

Relacija ρ je tranzitivna ako za sve x, y, z ∈ X važi implikacija:

xρy ∧ yρz =⇒ xρz.

podskup Dekartovog proizvoda A1 × A2 × · · · × An .

reﬂeksivna, simetrična, tranzitivna, ali nije antisimetrična.

Definicija 1.6. Binarna relacija ρ na skupu X je relacija ekvivalencije ako je reﬂeksivna,

Delimično ured̄en skup može biti sastavljen od lanaca.

x|y ⇐⇒ (∃k ∈ N) y = kx, x, y ∈ N.

Ovo je relacija delimičnog poretka na skupu N. Zaista

{1, 2, 22 , 23 , 24 , . . . }, {1, 3, 32 , 33 , 34 , . . . }, {3, 3 · 2, 3 · 22 , 3 · 23 , 3 · 24 , . . . }

m|l ⇐⇒ (∃k ∈ Z) l = km, m, l ∈ Z

Primetimo da ako je relacija simetrična to neće značiti da ona nije antisimetrična

Neka je na skupu X data relacija poretka ≤, i neka je A ⊂ X. Za element m ∈ X

(iii) Neka je A = {n1 , n2 , . . . , nk } ⊂ N. U odnosu na relaciju deljivosti | imamo da je

sup A = N ZS{n1 , n2 , . . . , nk } i inf A = N ZD{n1 , n2 , . . . , nk }. •

Za x, y ∈ X pisaćemo da je x < y ako je x ≤ y i x ̸= y. Umesto x < y pisaćemo još i

(s′2 ) (∀b′ < b)(∃a ∈ A) b′ < a.

Ovo je ekvivalentno uslovu:

(∃b′ < b)(∀a ∈ A)¬(b′ < a).

(s′′2 ) (∀ϵ > 0)(∃a ∈ A) b − ϵ < a.

Uslov (s′′2 ) je ekvivalentan uslovu (s′2 ). Zaista, ako uzmemo da je b′ = b − ϵ, onda je

(i′′2 ) (∀ϵ > 0)(∃a ∈ A) a < b + ϵ.

Definicija 1.13. Neka su X i Y neprazni skupovi. Podskup f Dekartovog proizvoda

Prema tome, funkcija f skupa X u skup Y je (binarna) relacija iz X u Y sa osobi-

Primer 1.14. Neka je X = {1, 2, 3} i Y = {a, b}, a ̸= b. Relacija ρ1 iz X u Y data sa:

ρ1 = {(1, a), (1, b), (2, a), (3, b)}

ρ2 = {(1, a), (2, a)} ⊂ X × Y

vidimo da 3 ∈ X, ali ne postoji y ∈ Y tako da (3, y) ∈ ρ2 , što znači da nije ispunjen

Primer 1.18. Neka je X = {1, 2, 3} i Y = {a, b, c, d}. Funkcija f : X → Y , data sa

f (1) = a, f (2) = a, f (3) = c,

nije 1-1, jer 1 ̸= 2, ali je f (1) = f (2) = a.

g(1) = a, g(2) = c, g(3) = d, za a ̸= c ̸= d ̸= a,

f (A) = {f (x) | x ∈ A}.

Definicija 1.19. Za funkciju f : X → Y kažemo da je na (surjektivna, surjekcija) ako

(∀y ∈ Y )(∃x ∈ X) y = f (x).

Drugim rečima, funkcija f : X → Y je surjekcija ako je f (X) = Y .

Primer 1.20. Neka je X = {1, 2, 3} i Y = {a, b}, a ̸= b. Funkcija h : X → Y , data sa