Kontracepcija

Univerzitet u Beogradu
Medicinski fakultet
Katedra za ginekologiju i akušerstvo

Izborni predmet: Kontracepcija
Seminarski rad
„Kontracepcija“
Predmetni nastavnik : Student:

Prof. dr Svetlana Spremović Aleksandar Ristić, 225/13
Beograd, januar 2018. god.

Kontracepcija Aleksandar Ristić, 225/13
SADRŽAJ
Strana
1. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2. KOMBINOVANA HORMONSKA KONTRACEPCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1. Oralna kombinovana hormonska kontracepcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.1. Mehanizam delovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.2. Način primene i indikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.2.1. Sindrom policističnih jajnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.2.2. Endometrioza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.2.3. Adenomioza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.2.4. Akne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.2.5. Amenoreja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.3. Kontraindikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.4. Interackcije sa drugim lekovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.5. Neželjena dejstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.5.1. Uobičajena neželjena dejstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.5.2. Neželjena dejstva srca i krvnih sudova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.5.3. Karcinomi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.5.3.1. Protektivni efekti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.5.3.2. Povećani rizici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.5.4. Promene u težina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.5.5. Seksualnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.5.6. Depresija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.5.7. Hipertenzija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.1.5.8. Druga neželjena dejstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2. Kombinovani transdermalni flaster . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2.1. Način primene i rezervna kontracepcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2.2. Mehanizam delovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2
2.2.3. Benefiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2.4. Interakcije i kontraindikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.2.5.1. Tromboembolijski rizik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.3. Kombinovani vaginalni prsten . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.4. Kombinovani depo preparati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.4.1. Indikacija i različite forme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2.4.3. Farmakologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3. PROGESTERONSKA KONTRACEPCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.1. Indikacije i različite forme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2. Neželjena dejstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3. Mehanizam delovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4. DUGOTRAJNA REVERZIBILNA KONTRACEPCIJA – INTRAUTERINE SPIRALE . .
4.1. Hormonalni intrauterini uređaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.1.1. Indikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.1.2. Kontraindikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.1.3. Neželjena dejstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.1.4. Kompozicija i hormonalno otpuštanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.1.5. Insercija i uklanjanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.1.6. Mehanizam delovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.2. Nehormonalni intrauterini uređaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.2.1. Indikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.2.2. Kontraindikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.2.3. Neželjena dejstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.2.4. Insercija i uklanjanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4.2.5. Mehanizam delovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5. MEHANIČKA KONTRACEPCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.1. Prezervativ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.2. Dijafragma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5.3. Hemijska kontraceptivna sredstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3
6. HITNA KONTRACEPCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.1. Hitne kontracepcijske pilule . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.2. Bakarni T intrauterini uređaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7. ZAKLJUČAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Literatura: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
4
1. UVOD
Kontrola rađanja (kontrola plodnosti, kontracepcija) jeste metoda ili sredstvo za sprečavanje
neželjene trudnoće [1]. U kontrolu začeća spada: planiranje porodice, siguran polni odnos i nabavka i
upotreba sredstava za sprečavanje začeća. [2,3] Deo sredstava za kontrolu začeća, kao što su
muški kondomi ili ženske membrane, mogu da istovremeno pomognu i sprečavanju polno prenosivivih
infekcija (polnih bolesti).[4][5]
Praksa kontracepcije je stara koliko i ljudska egzistencija. Vekovima se ljudi oslanjali na svoju
maštu kako bi izbjegli trudnoću. Kahun papirus iz 1850. godine pre nove ere zabeležili su korišćenje
vaginalni pesar fecesa krokodila i fermentisanog testa, kao i korišćenje meda, listova bagrema i
neupredenog pamučnog vlakna [6][7], koji su najvjerovatnije stvorili neprijateljsko okruženje za spermu.
U Rimu, Soran iz Efesa stvorio je visoko kiselu mešavinu voća, oraha i vune koja je postavljena na
cerviks kako bi stvorila spermicidnu barijeru.
Danas je dobrovoljna kontrola plodnosti od najvećeg značaja za savremeno društvo. Sa globalne

perspektive, zemlje se trenutno suočavaju sa krizom brzog rasta populacije koja je počela da ugrožava
preživljavanje čoveka. Po sadašnjoj stopi, stanovništvo sveta će se udvostručiti za 40 godina; u nekoliko
socioekonomski ugroženih zemalja populacija će se udvostručiti za manje od 20 godina.
U manjoj meri, efikasna kontrola reprodukcije može biti od suštinske važnosti za sposobnost
žene da postigne svoje individualne ciljeve i da doprinese njenom osećanju blagostanja. Pacijentov izbor
kontraceptivnog metoda uključuje faktore kao što su efikasnost, sigurnost, neskontraceptivne koristi,
troškovi i lični razlozi.
5
2. KOMBINOVANA HORMONSKA KONTRACEPCIJA
Kombinovana hormonska kontracepcija sadrži estrogen i progestagen i dostupna je u četiri

oblika:
 Kombinovana oralna kontraceptivna pilula
 Kombinovani transdermalni flaster
 Kombinovani vaginalni prsten
 Kombinovani depo-prepara (ne postoje u Srbiji)
Trenutno svi kombinovani hormonski konraceptivi dostupni na tržištu sadrže sintetski estrogen
(ethynil-estradio), osim jednog preparata kombinovanog oralnog kontraceptiva u čijem sastavu je
estradiol-valerat. Kliničke smernice mogu da se primene na sve preparate kombinovane kontracepcije,
osim kada je drugačije navedeno.
Većina žena može bezbedno da koristi kombinovanu terapiju. Ipak, postoje određeni zdravstveni
problemi i navike štetne po zdravlje koji povećavaju rizike po zdravlje. Ženama treba omogućiti da budu
celovito informisane pre nego što se odluče da koriste ovaj vid kontracepcije.
2.1 Oralna kombinovana hormonska kontracepcija

Gregori Pincus i John Rock uz pomoć
Planned Parenthood Federation of America
razvili su prve tablete za kontrolu rađanja
pedesetih godina prošlog veka koje su postale
dostupne javnosti šezdesetih godina.[22] Doza
seksualnih steroida značajno je opala u
poslednjih 40 godina. Pre 1992. godine
estrogena komponenta oralnih kontraceptiva
se sastojala od etinil estradiola ili mestranola.
Danas se etinil estradiol koristi u svim
preparatima koji sadrže 35 mcg ili manje
estrogena u Sjedinjenim Državama.
Komponenta progestina sastoji se od
noretindrona, levonorgestrela, norgestrela,
noretindron acetata, etinodiol diacetata,
norgestima i desogestrela. Najnoviji dodatak
progestinskoj grupi je dodavanje
drospirenona, koji se nalazi u Iasmin
tablama za kontrolu rađanja. Slika 1. – Tri varijante tableta za kontrolu rađanja u kalendar orijentisane ambalaže
Drugi veliki razvoj je smanjenje doziranja etinil estradiola na 20 mcg. [23] Glavni podstrek ove
promjene je poboljšanje sigurnosti i smanjenje štetnih efekata. Međutim, postoji mali broj podataka koji
ukazuju da je smanjenje doze estrogena povezano sa smanjenim rizikom od ozbiljnih posledica. Ove
niže doze su povezane sa smanjenjem incidencije neželjenih efekata povezanih sa estrogenom, kao što
su povećanje telesne mase, osetljivost grudi i mučnina.
6
Drugi nedavni razvoj je oslobađanje kombinovane oralne kontraceptivne pilule za povećanje

nivoa folatnog seruma. Beiaz sadrži isti sadržaj progestina i estrogena kao Iaz (drospirenon 3 mg/etinil
estradiol 20 mcg) plus 0.451 mg levomefolat kalcijuma (metabolit folne kiseline).
U Sjedinjenim Državama danas je dostupno više od 30 oralnih kontraceptivnih formulacija.

Monofazni oralni kontraceptivi imaju konstantnu dozu estrogena i progestina u svakoj od hormonalno
aktivnih pilula. Phasic kombinacije mogu promijeniti ili jednu ili obe hormonalne komponente.
Upotreba treba pokrenuti bilo prvog dana menstruacije ili prve nedelje posle početka mensurea. Većina
formulacija ima 21 hormonalno aktivne pilule, a zatim 7 tableta sa placebom. Ovo olakšava konzistentan
dnevni unos pilule.
U francuskoj studiji je utvrđeno da kod žena koje uzimaju kombinovane oralne kontraceptivne
pilule, oni koji koriste prilagođeni režim (tablete uzimane svakodnevno do pojave 3 uzastopna dana
krvarenja, praćeno sa tri dana bez ploda) doživjele su znatno manje krvarenja nego žene koje su koristile
standard režim (tablete uzimane dnevno 21 dan, zatim 7 dana bez tableta). Upotrebljene pilule sadržale
su 30 mcg etinil estradiola i 150 mcg levonorgestrela.[24]
Randomizovano, kontrolisano ispitivanje je procenilo različite ishode iz standardnog i

prilagođenog režima nakon 1 godine u više od 350 žena (od inicijalne 503) u dobi od 18 do 45 godina.
Stopa zadovoljstva sa režimom i sa uzorkom krvarenja bila je veća kod pacijenata na standardnom
režimu nego kod onih na prilagođenom (94% protiv 86% i 87% prema 79%, respektivno). Međutim,
žene na prilagođenom režimu imale su veću stopu nastavka na 1 godinu nego kod onih u standardnom
režimu (82% prema 80%, respektivno), kao i niži medijani broj dana krvarenja mesečno (2,4 dana vs 4,9
dana, respektivno).
Analiza podataka iz Međunarodnog aktivnog nadzora žena koje su pod oralnim kontraceptivima
pokazala je veću efikasnost kontracepcije kod žena koje uzimaju 24-dnevni režim oralnog kontraceptiva
koji sadrži progestogen sa dugim polukružnim tokom, u normalnim medicinskim uslovima.[25]
2.1.1 Mehanizam delovanja

Kombinirane oralne kontraceptivne pilule su razvijene kako bi se sprečila ovulacija supresivši
oslobađanje gonadotropina. Kombinovani hormonski kontraceptivi inhibiraju folikularni razvoj i
sprečavaju ovulaciju kao primarni mehanizam delovanja. [26] [27] [28] [29]
Progesteronska negativna povratna sprega smanjuje frekvencu impulsa gonadotropin-

oslobađajućeg hormona (GnRH) od strane hipotalamusa, što smanjuje sekreciju folikle-stimulirajućeg
hormona (FSH) i značajno smanjuje lučenje luteinizirajućeg hormona (LH) od strane anteriornog
hipofize. Smanjen nivo FSH inhibira folikularni razvoj, sprečavajući povećanje nivoa estradiola.
Negativne povratne informacije progestogena i nedostatak pozitivnih povratnih informacija o estrogenu
na LH lučenju spriječavaju talasni udio LH u srednjem ciklusu. Inhibicija folikularnog razvoja i
odsustvo LH prenapona sprečavaju ovulaciju.[26] [27] [28]
Estrogen je prvobitno bio uključen u oralne kontraceptive za bolju kontrolu ciklusa (da bi
stabilizovao endometrijum i time smanjio incidencu probijanja krvarenja), ali je takođe utvrdio da
inhibira folikularni razvoj i pomaže u sprečavanju ovulacije. Negativna povratna reakcija estrogena na
anteriornu hipofizu u velikoj meri smanjuje sekreciju FSH, što sprečava folikularni razvoj i pomaže u
sprečavanju ovulacije. [26] [27] [28]
7
Još jedan primarni mehanizam đelovanja svih kontraceptiva koji sadrže progestogen je inhibicija
penetracije spermatozoida kroz grliće materice u gornji genitalni trakt (uterus i jajovodne tubule),
smanjujući sadržaj vode i povećavajući viskozitet sluznice grlića materice.[26]
Estrogen i progestogen u oralnim kontraceptivima imaju druge efekte na reproduktivni sistem,

ali oni nisu pokazali da doprinose njihovoj efikasnosti kontraceptiva[26]:
 Usporavanje tubalnog pokreta i transporta jajnih ćelija, koji mogu ometati đubrenje.
 Atrofija endometrijuma i promena sadržaja metalloproteinaze, koja može ometati
pokretljivost sperme i održivost, ili teoretski inhibirati implantaciju.
 Edem endometrijuma, koji može uticati na implantaciju.
Ne postoje dovoljni dokazi o tome da li promene u endometriju zapravo mogu sprečiti

implantaciju. Primarni mehanizmi delovanja su toliko efikasni da je mogućnost oplodnje tokom
upotrebe oralnih kontraceptiva veoma mala. Budući da se trudnoća javlja uprkos promenama
endometrija kada primarni mehanizmi delovanja ne uspiju, verovatnoće je da će endometrijalne
promjene igrati značajnu ulogu u posmatranoj efektivnosti kontraceptivne terapije.[26]
Slika 2. – Šematski prikaz efekta estrogena i progesterona na hipofizu i hipotalamus
8
2.1.2 Način primene i indikacije

Kombinovane oralne kontraceptivne pilule su vrsta oralnih lekova koji su dizajnirani da se
uzimaju svaki dan, u isto vreme dana, kako bi se sprečila trudnoća.[30] [31] Postoje mnoge različite
formulacije i brendovi, ali prosečan paket je dizajniran da se uzima tokom perioda od 28 dana. U prvih
21 dana ciklusa, korisnici uzimaju dnevnu pilulu koja sadrži hormone (estrogen i progestogen).
Poslednjih 7 dana ciklusa su dana placebo (bez hormona). Neki paketi sadrže samo 21 tablet, a
korisnicima se savetuje da ne uzimaju tablete za narednu sedmicu. Neki paketi sadrže 7 dodatnih
placebo tableta ili biološki neaktivne tablete. Novije formulacije imaju 24 dana aktivnih hormonalnih
pilula, a nakon toga 4 dana placeba (primjeri su Iaz 28 i Loestrin 24 Fe) ili čak 84 dana aktivnih
hormonalnih tableta, nakon čega sledi 7 dana tableta za placebo (Seasonale). [30] Žena na pilulama će
krvariti jednom u toku placebo pilule ili bez tableta, i još uvek je zaštićena od trudnoće tokom ovog
vremena. Zatim nakon 28 dana ili 91 dana u zavisnosti od tipa koji osoba koristi, korisnici započinju
novi paket i novi ciklus.
Ako se koriste tačno prema uputstvima, procenjeni rizik da neko zatrudni je 0,3%, ili oko 3 od
1000 žena na oralnoj kombinovanoj terapiji će zatrudneti u roku od godinu dana. [32] Međutim, tipična
upotreba često nije tačna zbog grešaka u vremenu, zaboravljenih pilula ili neželjenih neželjenih efekata.
Kod tipične upotrebe, procenjeni rizik zatvaranja je oko 0,9%, ili oko 9 od 1000 žena na oralnoj
kombinovanoj terapiji će zatrudneti za godinu dana. [33] Savršena stopa neuspjeha zasnovana je na
pregledu stope trudnoće u kliničkim ispitivanjima,tipična stopa neuspjeha korištenja je zasnovana na
ponderisanom proseku procene iz Nacionalnog istraživanja o porodičnom rastu (NSFG) iz SAD 1995. i
2002. godine, korigovano zbog nedovoljnog prijavljivanja abortusa .
Nekoliko faktora objašnjava da je tipična efikasnost upotrebe niža od savršene efikasnosti

upotrebe:
 Greške onih koji pružaju uputstva o načinu korišćenja metoda
 Greške od strane korisnika
 Svesno neusaglašenost korisnika sa uputstvima
Na primer, nekome ko koristi oralne forme hormonalne kontrole rađanja može dobiti netačan
podatak od strane zdravstvenog osiguranja u pogledu učestalosti unosa, zaboraviti da uzima pilulu
jednog dana ili jednostavno ne odlazi u apoteku na vrijeme kako bi obnovio recept.
Oralni hormonalni kontraceptivi obezbeđuju efikasnu kontracepciju od prve pilule, ako se

započne u roku od pet dana od početka menstrualnog ciklusa (u roku od pet dana od prvog dana
menstruacije). Ako se započne u bilo koje drugo vreme u menstrualnom ciklusu, obezbeđuju efikasnu
kontracepciju tek posle 7 uzastopnih dana upotrebe aktivnih pilula, tako da se rezervni metod
kontracepcije (kao što su kondomi) mora koristiti dok se aktivne tablete ne uzimaju tokom 7 uzastopnih
dana. Treba da se uzimaju približno u isto vreme svaki dan.[34] [35]
Efikasnost kombinovane oralne kontraceptivne pilule izgleda slično da li se aktivne tablete

uzimaju neprekidno duže vreme ili ako se uzimaju 21 aktivni dan i 7 dana kao placebo.[36]
9
Kontraceptivna efikasnost može biti oštećena:

1. Nedostaje više od jedne aktivne pilule u paketu
2. Kašnjenje u pokretanju sledećeg paketa aktivnih pilula (tj. Proširenje tableta bez ploda,
neaktivnog ili placebo pilula preko 7 dana)
3. Intestinalna malabsorpcija aktivnih pilula usled povraćanja ili dijareje
4. Interakcije lekova sa aktivnim pilulama koje smanjuju kontraceptivne nivoe estrogena ili
progestogena.[34]
U bilo kojem od ovih slučajeva treba koristiti rezervnu opciju kontracepcije dok se ne nastavi
dosledno uzimanje aktivnih pilula (tokom 7 uzastopnih dana), i interaktivni lek je obustavljen ili je
bolest rešena.
Prema smjernicama CDC-a, pilula se smatra "promašenom" ako je prošlo 24 sata ili više od
zadnje tablete. Ako je prošlo manje od 24 sata, pilula se smatra "nedavnom".[32]
Uputstvo za propuštene tablete:
 Ako jedna pilula kasni ili se propusti (do <48 sati kasnije), uzima se jedna pilula što je
prije moguće. Nastavlja se sa uzimanjem ostataka pakovanja prema uputstvu. Ne zahteva
nikakvu rezervnu kontracepciju sve dok se ne propusti i druga tableta tog ciklusa.
 Ako se propuste dve tablete, uhvatiti propuštenu pilulu što pre. Nastaviti da se uzima
ostatak pakovanja prema uputstvu. U redu je ako to zahteva uzimanje više od jedne pilule
u toku dana. Koristiti rezervnu zaštitu u roku od 7 dana.
 Ako se tablete propuštaju u prvih 7 dana u ciklusu, a korisnik je imao nezaštićeni seks u
roku od 5 dana pre početka menstruacije, treba uzeti u obzir i hitnu kontracepciju uz
pomoć rezervne kontracepcije.
 Ako pilule nedostaju poslednjih 7 hormonalnih dana (dana 15-21), nastaviti sa
uzimanjem hormonalnih pilula dok se ne završi kutija i odmah započeti novi paket
uzimanjem placebo pilula. Metoda rezervne kontracepcije treba i dalje koristiti 7 dana.[32]
 Ako se pojavi menstruacija, sačekajti jednu nedelju a zatim započniti novi set pilula. Ako
se pilule ne koriste za mjesečni ciklus, pitajti doktora za informacije.[37]
Uloga placebo tableta je dvostruka: omogućiti korisniku da nastavi sa rutinom uzimanja pilula
svakog dana i simulira prosečan menstrualni ciklus. Nastavljajući da se uzimaju pilule svakodnevno,
korisnici ostaju u svakodnevnoj navici čak i tokom nedelje bez hormona. Neuspeh uzimanja pilula u
toku nedelje placebo ne utiče na efikasnost pilule, pod uslovom da se svakodnevno gutanje aktivnih
pilula nastavlja na kraju nedelje.
Placebo, ili bez hormona, nedelja u 28-dnevnom paketu pilula simulira prosečan menstrualni
ciklus, mada se hormonski događaji tokom ciklusa pilula značajno razlikuju od onih kod normalnog
menstrualnog ciklusa ovulacije. Zbog toga što pilula potiskuje ovulaciju (o tome se više govori u odeljku
"Mehanizam đelovanja"), korisnici kontracepcije nemaju istinite menstrualne periode. Umjesto toga,
10
nedostatak hormona nedeljno uzrokuje.[31] Smatra se da je krvarenje koje se javlja tokom pauze od
aktivnih pilula utešno, i fizička potvrda da nije došlo do trudnoće. [38] Krvavljenje povlačenja je takođe
predvidljivo. Neočekivano probijanje krvarenja može biti mogući neželjeni efekat dugotrajnih aktivnih
režima.[39]
Zbog činjenice da nije neuobičajeno da zbog menstruacija žena postane anemična, neke placebo
tablete mogu sadržati dodatak gvožđa.[40] [41] Ova dodatna količina se čuva za kada se zahtevi za gvožđe
povećavaju tokom menstruacije.
Hormoni u pilulama su takođe korišćeni za lečenje drugih zdravstvenih stanja, kao što su:
sindrom policističnih jajnika (PCOS), endometrioza, adenomioza, akne, hirsutizam, amenoreja,
menstrualne grčeve, menstrualne migrene, menoragija (prekomerno menstrualno krvarenje),
menstruacija ili anemija i dismenoreja povezana sa fibroidom (bolna menstruacija). [42] [43] Pored akni,
američka FDA nije odobrila oralne kontracepcije za prethodno navedene primjene uprkos širokoj
upotrebi ovih uslova.[44]
2.1.2.1 Sindrom policističnih jajnika
Sindrom policističnih jajnika je sindrom koji je uzrokovan hormonskim disbalansima. Žene sa

policističnim sindromom često imaju više od normalnog nivoa estrogena sve vreme, jer njihovi
hormonski ciklusi nisu redovni.[31] Tokom vremena, visok nivo neozbiljnih estrogena može dovesti do
endometrijalne hiperplazije ili prekomernog rasta tkiva u materici. Već je verovatno da će ovo
prerastanje postati kancerogeno od normalnog tkiva endometrijuma.[45] Prema tome, mada se podaci
razlikuju, u većini ginekoloških društava generalno se slažu da zbog visokog nivoa estrogena koje imaju
žene sa PCOS-om, oni su u većem riziku za endometrijsku hiperplaziju. [46] Da bi se ovaj rizik smanjio,
često se preporučuje da žene sa PCOS-om uzimaju hormonske kontraceptive da regulišu svoje hormone.
Preporučuju se i metode kombinovane oralne kontracepcije i samo progestin. Oralni kontraceptivi su
poželjni kod žena koje takođe pate od nekontrolisanih akni i simptoma hirsutizma, ili lošeg rasta dlake,
jer mogu pomoći u tretiranju ovih simptoma.[31]
2.1.2.2 Endometrioza
Kod karličnih bolova povezanih sa endometriozom, oralni kontraceptivi se smatraju prvom

linijom lečenja, zajedno sa NSAIDs, GnRH agonistima i inhibitorima aromataze. [47] Rade na suzbijanju
rasta ekstra-materinog endometrijskog tkiva. Ovo radi na smanjenju njegovih zapaljivih efekata. [31]
Oralni kontraceptivi, zajedno sa ostalim medicinskim tretmanima koji su gore navedeni, ne eliminišu
rast izvan materničkih tkiva, oni samo svode simptome. Operacija je jedini definitivan tretman. Studije
koje se bave brzom ponavljanjem karcinoma bola nakon operacije pokazale su da je kontinuirana
upotreba efikasnija u smanjenju ponovljenog bola nego ciklične upotrebe.[48]
2.1.2.3 Adenomioza
Slično kao kod endometrioze, adenomioza se često tretira sa oralnim kontraceptivima-ima radi
supresije rasta endometrijskog tkiva koji je porastao u miometrijum. Međutim, za razliku od
11
endometrioze, levonorgetrel sa intrauterusim uređajem je efikasniji u smanjenju bolova u karcinomu kod

adenomioze nego kod kontraceptiva.[31]
2.1.2.4 Akne
Oralni kontraceptivi se ponekad propisuju kao lekovi za blage ili umerene akne, iako nijedna nije
odobrena od strane američkog FDA za tu jedinstvenu svrhu.[37] Tri različite oralne kontraceptive su FDA
odobrene za lečenje umerenih akni ako osoba ima najmanje 14 ili 15 godina, već su započeli
menstruaciju i potrebna su kontracepcija. Oni uključuju Ortho Tri-Ciclen, Estrostep i IAZ.[38] [39]
2.1.2.5 Amenoreja
Iako je pilula ponekad propisana da indukuje menstruaciju po redovnom rasporedu za žene

uznemiravane nepravilnim menstrualnim ciklusima, ona zapravo potiskuje normalan menstrualni ciklus
i zatim oponaša redovni mjesečni ciklus od 28 dana.
Žene koje doživljavaju menstrualne disfunkcije usled ženske atletske triade ponekad su
propisane oralne kontracepcije kao pilule koje mogu stvarati menstrualne cikluse krvarenja.[52]
Međutim, osnovni uzrok stanja je nedostatak energije i treba ga tretirati ispravljanjem

neravnoteže između kalorija koje se jedu i kalorija spaljenih vežbanjem. Oralne kontraceptivne
supstance ne bi trebalo koristiti kao početni tretman za žensku atletsku triju.[52]
2.1.3 Kontraindikacije
Dok kombinovani oralni kontraceptivi se generalno smatraju relativno bezbednim lekovima, oni
su kontraindikovani za ljude sa određenim zdravstvenim stanjima. Estrogen u visokim dozama može
povećati rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Sadašnje formulacije oralnih kontraceptiva ne sadrže doze
dovoljno visoke da povećaju apsolutni rizik od tromboticnih događaja kod inače zdravih ljudi, ali ljudi
sa bilo kojim ranijim zdravstvenim stanjem, koji takođe povećavaju rizik od nastanka krvnih ugruška,
čine korišćenje ovih kontraceptiva opasnijim.[31] Ovi uslovi uključuju, ali se ne ograničavaju, na visok
krvni pritisak, već postojeće kardiovaskularne bolesti, istoriju tromboembolizma ili plućnu emboliju,
cerebrovaskularna bolest, migrena sa aromom, porodična tendenciju formiranja krvnih ugrušaka (kao što
je porodični faktor V Leiden) i pušači preko 35 godina. [53] Oralni kontraceptivi su takođe
kontraindikovani za ljude sa naprednim dijabetesom, tumorima jetre, hepatičkim adenomom ili teškom
cirozom jetre.[53] [43] Kontraceptivi se metabolišu u jetri i stoga bolest jetre može dovesti do smanjenja
eliminacije leka. Ljudi sa poznatim ili sumnjivim rakom dojke ili neobjašnjivim krvarenjem iz materice
takođe ne bi trebali uzimati kontraceptive. Žene za koje je poznato da su trudne ne bi trebalo da uzimaju
oralne kontraceptive. Postpartalne žene koje doje, takođe su savetovane da ne započinju ovaj vid
kontracepcije do 4 nedelje nakon porođaja zbog povećanog rizika od nastanka krvnih sudova. [32] Teška
hiperholesterolemija i hipertrigliceridemija takođe su trenutno kontraindikacije, ali dokazi koji pokazuju
da oralni kontracepctivi dovede do loših ishoda u ovoj populaciji su retki. [32] [31] Gojaznost se ne smatra
kontraindikacijom.[32]
12
2.1.4 Interackcije sa drugim lekovima
Prilikom slučajne trudnoće i uz primenu pilula, često se krivica svaljuje na pacijenta da nije
uzimao redovno kontraceptivno sredstvo ili da pilule nisu ispravne. Međutim, dokazi su počeli da se
akumuliraju kako bi ukazali da ni pacijent niti pilula nisu krivi u nekim neuspelim kontraceptivnim
sredstvima. To može biti zato što pacijent uzima druge lekove i to može sprečiti dejstvo oranog
kontraceptivnog sredstva. Većina interakcija lekova koje smanjuju ili negiraju kontraceptivnu aktivnost
su posledica istovremene upotrebe mikrosomalnih enzima lekovima sa indukcionom aktivnošću (npr.
neki antibiotici, naročito rifampicin i antikonvulzanti, uključujući fenobarbital, fenitoin i primidon).
Drugi antibiotici (npr. tetraciklini) takođe mogu međusobno deluju prekidom enterohepatične cirkulacije
kontraceptivnih steroida. Mogu i oralni kontraceptivni steroidi mogu sami modifikovati metabolizam i
farmakološku aktivnost različitih drugih lekova (npr. antikoagulatorni, benzodiazepini, beta blokatori,
kofeini, kortikosteroidi i triciklični antidepresivi); U vezi sa tim, oralni kontraceptivi deluju kao
inhibitori enzima. Kontraceptivni steroidi mogu takođe stupiti u interakciju sa lekovima koji izazivaju
inhibiciju enzima i time odložiti metabolizam hormonskih agenasa. Očekuje se da interakcije ovog tipa
potenciraju dejstvo kontraceptivnih steroida. Sugeriše se da su efekti takvih interakcija mogu
predstavljati povećanu incidencu neželjenih efekata, uključujući zadržavanje vode, dijabetogene efekte,
hipertenziju i povećan rizik od tromboembolijskih poremećaja.
2.1.5 Neželjena dejstva
Generalno je prihvaćeno da su zdravstveni rizici oralnih kontraceptiva manji od onih iz trudnoće

i rođenja[54], i "zdravstvene koristi bilo koje metode kontracepcije daleko su veće od bilo kakvih rizika iz
ove metode."[55] Neke organizacije su tvrdile da upoređivanje kontraceptivne metode sa bilo kojom
metodom (trudnoća) nije relevantno - umjesto toga, poređenje sigurnosti treba da bude među
raspoloživim metodama kontracepcije.[56]
2.1.5.1 Uobičajena neželjena dejstva
Različiti izvori zapažaju različite incidencije neželjenih efekata. Najčešći neželjeni efekat je
vaginalno krvarenje. Francuski pregledni članak iz 1992. godine je zapazio da čak 50% novih korisnika
koji prvi put koriste oralnu kontracepciju prekida kontracepciju pre kraja prve godine zbog neželjenih
efekata kao što su vaginalno krvarenje krvarenje i amenoreja. [57] Jedna studija je pokazala da su žene
koje koriste pilule za kontrolu rađanja treptale 32% češće od onih koje ne koriste kontracepciju.[58]
S druge strane, pilule mogu ponekad poboljšati stanja kao što su karlična inflamatorna bolest,
dismenoreja, premenstrualni sindrom i akne[59], smanjiti simptome endometrioze i sindroma
policističnog jajnika i smanjiti rizik od anemije. [60] Upotreba oralnih kontraceptiva takođe smanjuje rizik
od raka jajnika.[61] [62]
13
Mučnina, povraćanje, glavobolja, nadimanje, osetljivost dojke, otok članaka/nogu (zadržavanje

tečnosti) ili promena težine. Može doći do vaginalnog krvarenja između perioda (tačkanja) ili
propuštenih/nepravilnih perioda, posebno tokom prvih nekoliko mjeseci upotrebe.[63]
2.1.5.2 Neželjena dejstva srca i krvnih sudova
Kombinovani oralni kontraceptivi povećavaju rizik od venske tromboembolije (uključujući

duboku venu trombozu (DVT) i plućnu emboliju (PE)).[64]
Oralne kontraceptivne pilule sa više od 50 mg estrogena povećavaju rizik od ishemičnog

moždanog udara i infarkta miokarda, ali niže doze izgledaju sigurnije. [65] Ovi rizici su najveći kod žena
sa dodatnim faktorima rizika, kao što je pušenje (samo po sebi povećava rizik) i dugotrajnu upotrebu
pilula, posebno kod žena starijih od 35 godina.[66]
Ukupni apsolutni rizik venske tromboze na 100.000 žena godišnje u trenutnoj upotrebi
kombinovanih oralnih kontraceptiva je oko 60, u poređenju sa 30 kod onih koje ne koriste. [67] Rizik od
tromboembolije varira sa različitim vrstama pilula za kontrolu rađanja; u poređenju sa kombinovanim
oralnim kontraceptivima koji sadrže levonorgestrel (LNG) i sa istom dozom estrogena i trajanjem
upotrebe, odnos brzine duboke venske tromboze kod kombinovanih oralnih kontraceptiva sa
noretisteronom je 0,98, sa norgestimom 1,19, sa desogestrelom (DSG) 1,82, sa gestodenom 1,86, sa
drospirenonom (DRSP) 1,64 i sa ciproteron acetatom 1,88. [67] Poređenja radi, venska tromboembolija se
javlja u 100-200 na 100.000 trudnica svake godine.[67]
Jedna studija pokazala je više od 600% povećanog rizika od nastanka krvnih ugrušaka kod žena
koje uzimaju oralnu terapiju sa drospirenonom u poređenju sa onim koji ne koriste, u poređenju sa 360%
više kod žena koje uzimaju pilule za kontrolu rađanja koje sadrže levonorgestrel. [68] Američka agencija
za hranu i lekove (FDA) započela je studije o proceni zdravlja više od 800.000 žena koje su uzimale
kontraceptivnu oralnu terapiju i otkrile da je rizik od venske tromboze bio veći za 93% kod žena koje su
uzimale drospirenone kontraceptivna sredstva za 3 mjeseca ili manje i 290% više za žene uzimaju
drospirenone kontraceptivna sredstva 7-12 meseci, u poređenju sa ženama koje uzimaju druge vrste
oralnih kontraceptiva.[69]
Na osnovu ovih studija, FDA je 2012. godine ažurirao etiketu za drospirenone kontraceptivna
sredstva da uključi upozorenje da kontraceptivi sa drospirenonom mogu imati veći rizik od opasnih
krvnih ugrušaka.[70]
2.1.5.3 Karcinomi
Sistematska kontrola 2010. godine nije podržala povećani opšti rizik od raka kod korisnika
kombinovanih oralnih kontraceptivnih pilula, ali je pronašla blagi porast rizika od raka dojke među
trenutnim korisnicima, koji nestaju 5-10 godina nakon što je upotreba zaustavljena.[71]
14
2.1.5.3.1 Protektivni efekti
Kominovani oralni kontraceptivi su smanjili rizik od raka jajnika, karcinoma endometrijuma [34], i
kolorektalnog karcinoma.[59] [72] [73] Dve velike kohortne studije koje su objavljene 2010. godine pokazale
su značajno smanjenje prilagođenog relativnog rizika smrtnosti karcinoma jajnika i endometrijuma kod
svih korisnika oralnih kontraceptiva u poređenju sa onima koji nisu nikad koristi kontracepciju.[74] [75]
Upotreba oralnih kontraceptiva (tableta za kontrolu rađanja) za pet godina ili više smanjuje rizik
od karcinoma jajnika u kasnijem životu za 50%.[73] Kombinovana upotreba oralnih kontraceptiva
smanjuje rizik od raka jajnika za 40% i rizik od karcinoma endometrijuma za 50% u poređenju sa onima
koji nikad ih nisu koristili. Smanjenje rizika se povećava sa trajanjem upotrebe, sa 80% smanjenjem
rizika za rak jajnika i endometrijuma uz upotrebu više od 10 godina. Smanjenje rizika za karcinom
jajnika i endometrijuma traje najmanje 20 godina.[34]
2.1.5.3.2 Povećani rizici
U izveštaju radne grupe Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) iz 2005. godine rekli
su da oralna terapija povećava rizik od raka dojke (među trenutnim i novijim korisnicima) [76], grliću i
jetra (među populacijama sa malim rizikom od virusa hepatitisa B infekcija). [72] Meta analiza 2013.
godine zaključila je da je svaka upotreba pilula za kontrolu rađanja povezana sa skromnim povećanjem
rizika od raka dojke (relativni rizik 1,08) i smanjenim rizikom od kolorektalnog karcinoma (relativni
rizik 0,86) i karcinom endometrijuma (relativni rizik 0,57) . Rizik karcinoma grlića materice kod onih
zaraženih humanim papiloma virusom je povećan.[77] Slično malo povećanje rizika od karcinoma dojke
je viđeno u drugim meta analizama.[78] [79]
2.1.5.4 Promene u težina
Sistemski pregled Cochranea iz 2011. godine je utvrdio da studije kombinacionih hormonalnih

kontraceptiva nisu pokazale veliku razliku u težini u poređenju sa placebom ili bez intervencije. [80]
Dokazi nisu bili dovoljno jaki da bi bili sigurni da metode kontraceptivnosti ne izazivaju neku promenu
težine, ali nije pronađen nikakav značajan efekat.[80] Ova revizija takođe je otkrila da "žene nisu prestale
da koriste pilulu ili patch zbog promene težine".[80]
2.1.5.5 Seksualnost
Kombinovani oralni kontraceptivi mogu povećati prirodno vaginalno podmazivanje. [81] Druge
žene doživljavaju smanjenje libida dok su na tabletama ili smanjena podmazivanja. [81][82] Neki istraživači
dovode u pitanje uzročnu vezu između upotrebe oralnih kontraceptiva i smanjenog libida [83]; studija iz
2007. godine od 1700 žena pokazala je da korisnici oralne kontracepcije nisu doživeli promenu
seksualnog zadovoljstva.[84] Laboratorijska studija iz 2005. godine o nadraživanju genitalija testirala je
četrnaest žena pre i nakon što su počele uzimati kombinovanu oralnu kontraceptivnu terapiju. Studija je
15
utvrdila da su žene nakon značajne upotrebe pilula doživele znatno širi opseg uzbuđenja; pada i
povećanje mera uzbuđenja je jednako često.[85]
Studija iz 2006. godine od 124 žene premenopauze merila je globulin za vezivanje polnog
hormona (SHBG), uključujući i pre i posle prekida kontracepcije. Ženekoje su kontinuirano
upotrebljavale oralne kontraceptive imale su nivo SHBG, četiri puta veće od onih koji ih nikada nisu
koristili, a nivoi su ostali povišeni čak I u grupi koja je prekinula njegovu upotrebu [86] (teoretski,
povećanje SHBG-a može biti fiziološki odgovor na povećane nivoe hormona, ali može smanjiti
slobodne nivoe drugih hormona, kao što su androgeni, zbog nespecifičnosti vezivanja njegovog
seksualnog hormona).
Studija iz 2007. godine utvrdila je da pilula može negativno uticati na seksualnu privlačnost:
naučnici su otkrili da erotske plesačice koji su bile u estrusu dobili su mnogo više novca od onih koje
nisu bile, dok one na oralni kontraceptivnoj piluli nisu imale takvu zaradu.[87]
2.1.5.6 Depresija
Niski nivoi serotonina, neurotransmitera u mozgu, povezani su sa depresijom. Visoki nivoi
estrogena, kao kod oralne kontracepcije prve generacije, i progestin, kao i u nekim kontraceptivima koji
sadrže samo progesteron, pokazuju smanjenje nivoa serotonina mozga povećanjem koncentracije
enzima mozga koji smanjuje serotonin. Ova opservacija, zajedno sa nekim malim istraživanjima [88]
inspirisala je spekulacije da pilula izaziva depresiju. 2016. godine velika danska studija od milion žena
pokazala je da je upotreba hormonskih oralnih lekova, naročito kod adolescenata, povezana sa statistički
značajnim povećanim rizikom od kasne depresije, iako su veličine efekata male (na primjer, 2,1% žena
koji su uzimali bilo koji vid kontrole oralnog rađanja prvi put su propisali anti-depresiju, u poređenju sa
1,7% žena u kontrolnoj grupi).[89]
Poznato je da su kontraceptivi koji su čisto progesteronski pogoršali stanje žena koje su već
depresivne.[90] Međutim, postojeći medicinski priručnici o kontracepciji[34] i glavne organizacije kao što
je američki ACOG [91], SZO [92] i RCOG [93] u Engleskoj se slažu da postojeći dokazi ukazuju na to da
kombinovani oralni kontraceptivi sa niskom dozom verovatno ne dovodi do povećanja rizika od
depresije i verovatno neće pogoršati stanje kod žena koje su trenutno depresivne.
2.1.5.7 Hipertenzija
Bradikinin smanjuje krvni pritisak izazivajući dilataciju krvnog suda. Određeni enzimi mogu da
razgrade bradikinin (angiotenzin konvertujući enzim, aminopeptidaza P). Progesteron može povećati
nivoe aminopeptidaze P, čime se povećava razgradnja bradikinina, što povećava rizik od razvoja
hipertenzije.[94]
2.1.5.8 Druga neželjena dejstva
Ostali neželjeni efekti povezani sa nisko-doznim oralnim kontraceptivima su leukoreja (povećan

vaginalni sekret), smanjenje menstrualnog toka, mastalgija (osetljivost grudi) i smanjenje akni.
16
Neželjeni efekti povezani sa starijim visokim dozama oralnih kontraceptiva uključuju mučninu,
povraćanje, povećanje krvnog pritiska i melazu (promena boje kože lica); ovi efekti nisu izrazito
povezani sa preparatima sa malim dozama.
Prekomerni estrogen, poput iz pilula, povećava nivo holesterola u žuči i smanjuje kretanje žučne
kese, što može dovesti do stvaranje žučnih kamenja. [95] Progestini koji se nalaze u određenim
formulacijama oralnih kontraceptivnih pilula mogu ograničiti efikasnost za povećanje mišićne mase.[96]
Ovaj efekat je uzrokovan sposobnošću nekih progestina da inhibiraju androgen receptore. Jedna studija
tvrdi da pilula može uticati na muške mirise koji privlače žene, što može uticati na njen izbor partnera. [97]
Upotreba kombinovanih oralnih kontraceptiva povezana je sa smanjenim rizikom od endometrioze,
dajući relativni rizik od endometrioze od 0,63 tokom aktivne upotrebe, ali sa ograničenim kvalitetom
dokaza u skladu sa sistematskim pregledom.[98]
Kombinovana oralna kontracepcija smanjuje ukupne nivoe testosterona za oko 0,5 nmol/l,
slobodni testosteron za oko 60% i povećava količinu globulinskog vezivanja hormona (SHBG) za oko
100 nmol / l. Utvrđeno je da kontraceptivi koji sadrže progestin druge generacije i/ili doze estrogena od
oko 20 -25 mg EE imaju manje uticaja na koncentracije SHBG. [99] Kombinovana oralna kontracepcija
takođe može smanjiti gustinu kostiju.[100]
2.2 Kombinovani transdermalni flaster
Flaster za kontracepciju, poznatu i kao

"patch", predstavlja transdermalni flaster koji se
primenjuje na kožu koja oslobađa sintetičke
estrogenske i progestinske hormone kako bi
sprečila trudnoću. Pokazalo se da su efikasni kao
kombinovana oralna kontraceptivna pilula sa
savršenim korišćenjem, a flaster može biti
efikasniji u tipičnoj upotrebi.[101] [102]
Jedini trenutno dostupni kontraceptivni

flasteri su Xulane u Sjedinjenim Državama
(posle Ortho Evra, koji je prodavao Ortho-
McNeil, koji je ukinut), a Evra, koja je u Kanadi Slika 3. – Kombinovani transdermalni flaster
prodavala Janssen-Ortho i Ujedinjeno Kraljevstvo i
druge zemlje Janssen-Cilag-a. Flasteri su upakovani u tri kutije i dostupne su samo na recept.
2.2.1 Način primene i rezervna kontracepcija
Žena primenjuje svoj prvi flaster na gornju spoljnu ruku, zadnjicu, abdomen ili butinu prvog
dana njenog menstrualnog ciklusa (dan 1) ili prve nedelje posle tog dana, zavisno od toga šta ona
preferira. Dan aplikacije je poznat kao dan menjanja flastera. Sedam dana kasnije, kada ponovo dođe
dan promene flastera, žena uklanja patch i primjenjuje drugu na jednu od odobrenih lokacija na tijelu.
Ovaj proces se ponovo ponavlja na sledećem danu izmene. Na sledećem danu izmene patcha, patch se
uklanja i ne zamenjuje. Žena čeka 7 dana bez flastera, a na sledećem danu izmene patcha primjenjuje
novi patch. Prošireni režimi korišćenja, gde se flasteri koriste nekoliko nedelja pre nedeljne bez
korišćenja flastera, su proučavane.[103]
17
Patch treba nanositi na kožu koja je čista, suva i netaknuta. To znači, ako je koža crvena, iritirana ili
sečena, patch ne treba stavljati u to područje. Pored toga, izbegavajte upotrebu losiona, praha ili šminke
oko područja gde je zakrpa ili će biti postavljena.[104]
Rezervna kontracepcija
 Ako žena odabere da započne svoj dan za promenu flastera kao dan 1 njenog menstrualnog
ciklusa, patch može stupiti na snagu na vrijeme kako bi spriječio ovulaciju (videti mehanizam
delovanja ispod) i nikakav oblik rezervne kontracepcije nije potreban uopšte
o U slucaju da zena zeli da pocne da koristi kontracepcijski patch nakon abortusa prvog
trimestra ili pobacivanja, aplikacija za patch moze se uraditi odmah nakon toga. Ovo se
može smatrati istim kao dan 1 početak iznad, i nikakva rezervna kontracepcija nije
potrebna.
 Ako žena odabere da počne sa danom promene patcha prvu nedelju od prvog dana, neophodno je
koristiti rezervnu formu kontracepcije kao što je spermicid ili kondom za prvu neđelju.
 Ako žena kasnije stavlja patch u prvoj sedmici ili kasni više od dva dana, postavljajući flaster u
drugoj i trećoj nedelji, odmah treba da ga primeni, a zatim upotrebi rezervni oblik zaštite sedam
dana.[104]
2.2.2 Mehanizam delovanja
Kao i svi kombinovani hormonski kontraceptivi, Ortho Evra/Evra radi prvenstveno

sprečavanjem ovulacije. Sekundarni mehanizam đelovanja je inhibicija penetracije sperme promenom
sluznice grlića materice. Hormonski kontraceptivi takođe imaju efekte na endometrijum koji bi teoretski
mogao uticati na implantaciju; međutim, ni jedan naučni dokaz ne ukazuje na to da sprečavanje
implantacije zapravo rezultira njihovom upotrebom.[105]
Kontraceptivni patch Ortho Evra od 20 cm² sadrži 750 mg etinilestradiola (estrogen) i 6000 mg
norelgestromina (progestin).[106] Kontraceptivni patch Evra od 20 cm² sadrži 600 mg etinilestradiola i
6000 mg norelgestromina.[107] Ortho Evra kontraceptivni patch i Evra kontraceptivni patch su
namijenjeni postepenom oslobađanju u sistemsku cirkulaciju približno 20 mg / dan etinilestradiola i 150
mg / dan norelgestromina.[106][107]
2.2.3. Benefiti
Zbog toga što Ortho Evra patch deluje slično onom kod pilula za kontrolu rađanja, mnoge od
prednosti su ista. Na primer, zakrpa može učiniti da ženski period bude lakši i redovniji. Može takođe
pomoći da se očiste akne, smanjuju grčevi i smanje simptomi PMS-a. Patch je povezan sa povećanom
zaštitom od anemije deficijencije gvožđa, cistaca jajnika, karcinom inflamatorne bolesti i raka
endometrijuma i jajnika.[108]
Patch je jednostavan i pogodan oblik kontrole rađanja koji zahteva samo nedeljnu pažnju. Kada
žena prestane da koristi flaster, njena sposobnost da zatrudni se brzo vraća.[109]
2.2.4. Interakcije i kontraindikacije

18
Kontraceptivna efikasnost flastera ili bilo koje druge hormonske kontracepcije može se značajno
smanjiti ako se primenjuje zajedno sa različitim antibiotikom, antifungalima, antikonvulzanima ili
drugim lekovima koji povećavaju metabolizam kontraceptivnih steroida.
Međutim, uprkos interakcijama sa mnogim drugim antibiotikom, studija interakcije kliničkih

farmakokinetičkih lekova pokazala je da oralna primena tetraciklin HCl 500 mg tokom 3 dana prije i 7
dana tokom upotrebe Ortho Evra "nije smanjila efikasnost Ortho Evra". Ovo je značajan faktor u
zajedničkoj odluci o davanju antibiotika iz tetraciklina posle abortusa (preventivno za borbu protiv
potencijalne infekcije) kada se kasnije koriste sintetički hormonski kontraceptivi.
Lekovi koji sadrže St. John's Wort je takođe poznat kao uticaj na efikasnost hormonalnih
kontraceptiva.
Takođe je utvrđeno da je patch Ortho Evra manje efikasan kod žena iznad 198 kilograma (90
[108]
kg).
2.2.5. Neželjena dejstva
U tri velika klinička ispitivanja koja su obuhvatila ukupno 3.330 žena koje su koristile Ortho
Evra/Evra patch do godinu dana, 12% korisnika je prekinulo primenu zbog neželjenih događaja.
Najčešći neželjeni događaji koji su doveli do prekida korišćenja bili su: mučnina i/ili povraćanje (2,4%),
reakcija na primenu (1,9%), neugodnost dojke, gutanje ili bol (1,9%), glavobolja (1,1%) i emocionalna
labilnost (1,0%).[110]
Najčešći neželjeni događaji koji su prijavljeni prilikom korišćenja leka Ortho Evra/Evra bili su:
neugodnost dojke, zarastanje ili bol (22%), glavobolja (21%), reakcija na mestu aplikacije (17%),
mučnina (17%), gornji respiratorni trakt infekcija (10%), menstrualni grčevi (10%) i bol u stomaku
(9%).[110]
Vaginalno krvarenje i/ili tačkasto krvarenje prilikom korišćenja patcha Ortho Evra/Evra prijavili
su: 18% u prvom ciklusu, 12% u trećem ciklusu, 8% u šestom ciklusu i trinaestom ciklusu. Vaginalno
krvarenje (potrebno je više od jednog uloška ili tampona po danu) prijavili su: 4% u prvom ciklusu, 3%
u trecem ciklusu i šestom ciklusu i 1% u trinaestom ciklusu.[111]
Sveukupno gledano, neželjeni efekti koji nestaju nakon dva ili tri meseca uključuju krvarenje
između perioda, nežnost dojke, mučnina i povraćanje. Simptomi koji mogu trajati duže uključuju
iritaciju kože oko područja u kojoj se nalazi patch i promjena seksualnih želja žena.[112]
Dodatne informacije o neočekivanim efektima date su u informacijama o nalepnicama Ortho

Evra i Evra Sažetku karakteristika proizvoda (SPC) i PIL.[106] [107] [113]
2.2.5.1. Tromboembolijski rizik
Svi kombinovani hormonalni proizvodi za kontrolu rađanja imaju veoma mali rizik od ozbiljnih
ili smrtonosnih tromboembolijskih događaja. U toku je istraživanje tromboembolijskih rizika od Ortho
Evra u poređenju sa kombinovanim ortopedskim tabletama za kontracepciju. Nedavna studija je
pokazala da korisnici kontraceptivnog patch-a mogu imati dvostruki povećani rizik za nefatalne venske
tromboembolijske događaje u poređenju sa ženama koje su uzimale oralna kontraceptivna sredstva koja
sadrže norgestimat sa 35 mg estrogena.[114] [115] Međutim, druga studija zaključila je da je rizik od
19
nefatalnog venskog tromboembolizma za kontracepcijski flaster sličan riziku za oralne kontraceptive

koji sadrže 35 mg etinilestradiola i norgestima. [116] Protivrečnost u nalazima između dve studije nije lako
rešiti, jer se intervali povjerenja za studije preklapaju.
U studijama sa oralnim kontraceptivima, rizik za kardiovaskularne bolesti (kao što je

tromboembolizam) značajno se povećava kod žena starijih od 35 godina, koji takođe puše duvan. [117]
Stoga, u paketu Ortho-Evra je navedeno: "Žene koje koriste hormonske kontraceptive, uključujući
ORTHO EVRA, treba savjetovati da ne puše."
Prema proizvođaču, patches uvode 60% veći nivo estrogena u krvotok u odnosu na oralne
kontraceptive; međutim, klinički značaj ove razlike nije poznat.
Ortho McNeil, u saradnji sa FDA, je 10. novembra 2005. godine revidirao etiketu za Ortho Evra,
uključujući novo upozorenje o većoj izloženosti estrogenu kod žena koje koriste nedeljni patch u
poređenju sa uzimanjem dnevne kontracepcijske pilule koja sadrži 35 mg estrogena , naglašavajući da
viši nivoi estrogena mogu dovesti do nekih žena na povećan rizik od nastanka krvnih ugrušaka. Oznaka
je ponovo revidirana u septembru 2006. godine, a 18. januara 2008. FDA je ponovo obnavljala etiketu
kako bi odražavala rezultate studija. "FDA veruje da je Ortho Evra bezbedan i efikasan metod
kontracepcije kada se koristi u skladu sa etiketiranjem, što preporučuje da žene sa zabrinutošću ili
faktorima rizika za ozbiljne krvne udare razgovaraju sa svojim zdravstvenim radnikom o korišćenju
Ortho Evra nasuprot drugim opcijama kontracepcije."[118]
2.3. Kombinovani vaginalni prsten
Kontraceptivni vaginalni prsten je tip umetka

koji se nalazi u vagini radi kontrole rađanja.
Postoji nekoliko vrsta. Jedan tip je vaginalni

prsten etinilestradiol/etonogestrel, poznat i kao
NuvaRing. To je fleksibilna plastika (etilen-vinil acetat
kopolimer) koji oslobađa malu dozu progestina i
estrogena tokom tri nedelje. Trenutno ga koristi oko 1,5
miliona žena širom svijeta.[119]
Takođe je razvijen progesteronski vaginalni

prsten.[120] Posebno je napravljen za upotrebu tokom
dojenja jer ne utiče na proizvodnju mleka.[120]
Slika 4. – Vaginalni prsten
2.4. Kombinovani depo preparati
Kombinovani injekcioni kontraceptivi predstavljaju oblik hormonalne kontrole rađanja žena.

One se sastoje od mesečnih injekcija kombinovanih formulacija koje sadrže estrogen i progestin radi
sprečavanja trudnoće. Neki lekari ih svrstavaju i u dugodelujuće sterodine kontraceptive.
Depot medroksiprogesteron acetat (DMPA) je drugačiji injekcioni kontraceptiv, koji sadrži samo
progestin, dati na svaka tri meseca. To je kontracepcija koja se injektira samo progestogen.
20
Hormonska kontracepcija radi prvenstveno sprečavanjem ovulacije, ali može takođe da zgusne
cervikalnu sluz koja zatim inhibira penetraciju sperme.[121] [122] [123] Hormonski kontraceptivi takođe imaju
efekte na endometrijum[124] [125], koji teoretski mogu uticati na implantaciju.[126] [127] [128] [129]
2.4.1. Indikacija i različite forme
Depo preparat se primjenjuje intramuskularnom injekcijom u deltoidni, gluteus makimus ili

prednju stranu buta.[130] Idealno se primenjuje svakih 28 do 30 dana, iako se pokazalo da je efikasan do
33 dana.[130]
Oblici koji su plasirani na tržište uključuju sledeće:[131] [132] [133]
 17-Hidroksiprogesteron kaproat 250 mg i estradiol valerat 5 mg

 Algeston acetofenid 150 mg i estradiol enantat 10 mg
 Estradiol cipionat/medroksiprogesteron acetat
 Noretisteron enantat 50 mg i estradiol valerat 5 mg
 Megestrol acetate 25 mg i estradiol 3,5 mg
Najistaknutiji neželjeni efekti su menstrualne nepravilnosti tokom prvih 3 do 6 meseci upotrebe.

[130]
2.4.3. Farmakologija
Kombinovani depo preparat sadrži estrogen i progestin. Estrogen je uglavnom estradiol estar,
koji deluje kao prolek estradiola. Progestin je progesterogen estar, koji može delovati kao prolek.
Steroidni esteri formiraju depo i imaju produženo trajanje delovanja kada se primenjuju
intramuskularnim ili subkutanim injekcijama.
21
Slika 5. – Nivoi estradiola nakon jedne injekcije različitih kombinovanih injekcionih kontraceptiva. [134] Nivoi su mereni četiri puta,
jednom na 10 dana u trajanju od 30 dana. Dosage su bile 10 mg estradiol enanthata, 5 mg estradiol cipionata i 5 mg estradiol valerata.
[134]
22
3. PROGESTERONSKA KONTRACEPCIJA
Pilule samo sa progestinom su kontracepcijske pilule koje sadrže samo sintetičke progestine i ne
sadrže estrogen. Poznate su i kao mini pilule.
Iako se takve pilule ponekad nazivaju "progesterone-only pills", one zapravo ne sadrže progestin,
već nekoliko hemijski sličnih jedinjenja; i postoji brojne formulacije ovih pilula.
3.1. Indikacije i različite forme
Teorijska efikasnost je slična onoj kod kombinovanoh oralnih kontraceptiva. Međutim, ova
pilula se uzima neprekidno bez prekida između paketa, a tradicionalne Pilule samo sa progestinom
moraju se voditi u mnogo strožije vreme svakog dana (u roku od 3 sata u odnosu na 12 sati
kombinovanih kontraceptiva). Međutim, u nekim zemljama progesteronska kontracepcija sa
desogestrolom (Cerazette) ima odobreni prozor od 12 sati. Efikasnost je, dakle, zavisna od privrženosti
terapiji.
U nedostatku estrogena kombinovanih pilula, oni nisu povezani sa povećanim rizikom od

duboke venske tromboze ili srčanih bolesti. Sa smanjenim rizikom od stvaranja ugrušaka, tako da nisu
kontraindikovani kod srpskih anemija. Pilule sa progestinom preporučuju se preko regularnih pilula za
kontrolu rađanja kod žena koje doje, jer mini pilula ne utiče na proizvodnju mleka (estrogen smanjuje
količinu majčinog mleka). Kao i kombinovane pilule, minipil smanjuje verovatnoću pelvične
inflamatorne bolesti.
Nejasno je da li pružaju zaštitu od raka jajnika u meri u kojoj oralni kontraceptivi rade.
Postoji manje ozbiljnih komplikacija nego kod kombinovane kontracepcije.[135]
Komercijalno dostupne tablete koje se koriste sa samo progestogenom uključuju sledeće

uobičajene ili najčešće korišćene formulacije:[136] [137]
 Desogestrel 75 mg
 Noretisteron 350 mg
I sledeće retke ili uglavnom prekinute formulacije:[136] [137]
 Etinodiol diacetat 500 mg

 Levonorgestrel 30 mg
 Levonorgestrel 7,5 mg
 Linestrenol 500 mg
 Norgestrel 75 mg
3.2. Neželjena dejstva
Bez prekida u dozi, menstrualni tok u početku se ne pojavljuje u predvidljivom vremenu. Većina
žena ima tendenciju da uspostavi, tokom nekoliko meseci, blago krvarenje u približno redovnim
23
intervalima. Takođe, može izazvati mastalgiju (osećaj grudi) i promene raspoloženja. Neke žene mogu
doživeti grčeve i teško krvarenje, a i promene raspoloženja treba očekivati prilikom uzimanja steroida.
Rizik od raka dojke
Epidemiološki dokazi o povezanosti progesteronskih kontracepcija i rizika od raka dojke

zasnovani su na mnogo manjim populacijama korisnika i tako je manje prihvatljiv nego kod
kombinovanih pilula.
U najvećoj reanalizi prethodnih studija hormonalnih kontraceptiva i rizika od raka dojke, manje
od 1% su koristili progesteron. Trenutni ili nedavni korisnici su imali neznatno povišeni relativni rizik
(RR 1.17) dijagnoze raka dojke koje nisu bile statistički značajane. Relativni rizik bio je sličan onom
koji je pronađen za trenutne ili nedavne korisnike oralne kontracepcije (RR 1.16), a, kao i kod
kombinovanih oralnih kontraceptiva, povećani relativni rizik se smanjio tokom perioda nakon
prekidanja, nestavši nakon 10 godina i bio je u skladu sa ranijim dijagnozom ili promovisanjem rasta
već postojećeg tumora.[138] [139]
Najnovija IARC evaluacija hormonskih kontraceptivnih sredstava samo sa progestinom je

pregledala reanalizu, kao i 4 slučajne kontrolne studije korisnika progestinih terapija uključenih u
reanalizu. Zaključili su da: "Sve u svemu, nije bilo dokaza o povećanom riziku od raka dojke".[140]
Nedavna anksioznost u vezi sa doprinosom progestogena povećanom riziku od raka dojke koja je
povezana sa hormonalnim supstitucijma kod žena u postmenopauzi, kao što su pronađena u
istraživanjima WHI-a [141], nisu se širile na upotrebu progestogena kontraceptiva kod žena u
premenopauzi. [142]
3.3. Mehanizam delovanja
Mehanizam delovanja kontraceptivnih sredstava samo sa progestinom zavisi od aktivnosti

progestogena i doze.[142]
 Nisko-dozni preparati samo sa progestinom, kao što su tradicionalne tablete sa samo

progestogenima, nedosledno inhibiraju ovulaciju u ~ 50% ciklusa i uglavnom se oslanjaju
na progestogeni efekat zgušnjavanja cervikalne sluzi, čime se smanjuje sposobnost
sperme da penetrira.
 Srednje-dozni preparati samo sa progestinom, kao što je Cerazette pilula samo sa

progestinom, dozvoljavaju neki folikularni razvoj (deo koraka ovulacije), ali mnogo više
konzistentno inhibiraju ovulaciju u 97-99% ciklusa.[143] Iste promene sluznice cerviksa se
dešavaju kao i kod nisko-doznih preparata.
 Visoka-doza kontraceptivnih sredstava samo sa progestinom, kao što su injekcije Depo-

Provera i Noristerat, potpuno inhibiraju folikularni razvoj i ovulaciju. Iste promene
sluznice cerviksa se dešavaju kao i kod nisko-doznih i srednje-doznih preparata.
U anovulatornim ciklusima koji koriste kontraceptive samo sa progestinom, endometrijum je

tanak i atrofičan. Ako je endometrijum bio i tanak i atrofičan tokom ovulacijskog ciklusa, to bi u teoriji
moglo uticati na implantaciju blastociste (embriona).
24
4. DUGOTRAJNA REVERZIBILNA KONTRACEPCIJA –

INTRAUTERINE SPIRALE
Dugotrajne reverzibilne kontracepcije su metode kontracepcije koje pružaju efikasnu prevenciju
trudnoće u dužem vremenskom periodu bez potrebe za korisničkom akcijom. One su najefikasnije
reverzibilne metode kontracepcije jer ne zavise od usklađenosti sa pacijentima. Stoga su stope neuspeha
"tipične upotrebe", manje od 1% godišnje, približno iste kao stope neuspeha "savršene upotrebe".[144]
Pored toga što su korisnici dugotrajni, korisni i dobro su uživali, oni su vrlo isplativi. [144] Tipično,
korisnici mogu ušteđeti novac tokom petogodišnjeg perioda u poređenju sa upotrebom kondoma i
tableta za kontrolu rađanja.[145] Uprkos njihovoj sigurnosti i efikasnosti, nedovoljno korišteni: samo
15,5% žena širom svijeta koristi intrauterine spirale, a samo 3,4% koristi subdermalne implante.[145]
Dugotrajna reverzibilna kontracepcija preporučuje se adolescentima [146] da pomognu u smanjenju

stope trudnoće u tinejdžera.[147] Preporučuju se ženama bez obzira na godine bez obzira koliko puta su
rodile.[148] Žene koje razmišljaju o korišćenju dugotrajne reverzibilne kontracepcije treba da dobiju
savetovanje o kontracepciji od stručnjaka za reproduktivno zdravlje, jer oni koji ih rade više su
zadovoljni i koriste ih duže vreme.[145]
Dostupne metode uključuju intrauterine spirale i subdermalne implante:
 Hormonski intrauterini uređaj

 Nonhormonalni intrauterini uređaj sa bakrom
 Subdermalni implantat za kontracepciju
Neke metode kraćeg delovanja poput depoa injekcija medrokiprogesterone acetat i kombinovani
injekcioni kontraceptivi, ponekad se smatraju kao dugotrajne reverzibilne kontracepcije. U daljem tekstu
će fokus biti na intrauterinim uređajima.
Intrauterine spirale
Intrauterini uređaji , poznat i kao intrauterini kontraceptivni uređaj ili spirala [149], je mali, često
obučeni uređaj za kontrolu rađanja u obliku slova T koji se ubacuje u žensku matericu radi sprečavanja
trudnoće. Jedan je od oblika dugotrajne reverzibilne kontrole rađanja.[150]
Među metodama kontrole rađanja, intrauterine spirale, zajedno sa kontraceptivnim implantatima,

rezultiraju najvećim zadovoljstvom među korisnicima. [151] Dokazi podržavaju efikasnost i sigurnost kod
adolescenata i onih koji imaju i nisu prethodno imali đecu.[151] [152] Kada se ukloni, čak i nakon dugotrajne
upotrebe, plodnost se brzo vraća u normalu. [153] Stopa neuspjeha je oko 0,8% sa bakarnim uređajima i
0,2% sa hormonalnim (levonorgestrel) uređajima u prvoj godini upotrebe. [154]
Dok bubrežne spirale mogu povećati menstrualno krvarenje i rezultirati bolnijim grčevima [155],
hormonske mogu smanjiti menstrualno krvarenje ili potpuno zaustaviti menstruaciju. [156] Grčevise mogu
lečiti nesteroidnim antiinflamatornim lekovima.[157] Druge potencijalne komplikacije uključuju
ekspulziju (2-5%) i retko perforacija materice (manje od 0,7%). [156] [157] Ne utiču na dojenje i mogu se
ubaciti odmah nakon porođaja. [156] Oni se takođe mogu koristiti odmah nakon abortusa. [158]
25
Upotreba intrauterrinih uređaja kao vid kontrole rađanja datira se još iz 1800-ih.[159] Prethodni
model poznat kao štit Dalkon bio je povezan sa povećanim rizikom od karcinomnih inflamatornih
oboljenja; međutim, rizik ne utiče na trenutne modele kod onih bez seksualno prenosivih infekcija oko
vremena ubacivanja.[160]
Postoje dva tipa intrauterinih uređaja:[161]
 Hormonalni intrauterini uređaj (intrauterini uređaj sa progestogenom)

 Nehormonalni intrauterini uređaj
4.1 Hormonalni intrauterini uređaj
Intrauterini uređaj sa progestogenom je intrauterini uređaj

koji oslobađa hormon levonorgestrel.[162] Koristi se za kontrolu
rađanja, teške menstrualne periode i za sprečavanje prekomerne
izgradnje obloge materice kod onih na terapiji zamjene estrogen. [162]
To je jedan od najefikasnijih oblika kontrole rađanja sa stopom
neuspeha oko jedne godine od oko 0,2%.[163] Uređaj se nalazi u
materici i traje od tri do pet godina.[164] Nakon uklanjanja plodnost se
brzo vraćaju.[162]
IUD sa levonorgestrelom je prvi put odobren za medicinsku

upotrebu 1990. godine u Finskoj i u Sjedinjenim Državama 2000. [165]
Na listi esencijalnih lekova Svetske zdravstvene organizacije,
najefikasniji i bezbedniji lekovi potrebni u zdravstvenom sistemu.
[166]
Više od 120 zemalja odobrilo je uređaj i koristi ga više od 10
miliona žena.[165] [167]
Slika 6. – Hormonalni intrauterini uređaj
4.1.1. Indikacije
Pored kontrole rađanja, hormonalna intrauterini uređaj se koristi za prevenciju i lečenje: teški
menstrualni periodi[168], endometrioza i hronični bol u predelu karlice[168] [169], adenomioza i
dismenoreja[168] [170], anemija[171], u nekim slučajevima, upotreba može sprečiti potrebu za
histerektomijom.[172]
Prednosti je što se smatra jednim od najefektivnijih oblika reverzibilne kontrole rađanja[173], može
se koristiti tokom dojenja[174] (ne utiče na proizvodnju mleka), nisu potrebane nikakave pripreme pre
seksa[175], rutinska provera konca na uređaju od strane pacijenta i lekara savjetuje da se osigura pravilno
postavljanje ostaje netaknuto[176], 90% korisnika koji žele da zatrudne to rade u roku od 24 meseca nakon
uklanjanja.[177] Može doći do lakših ciklusa (neke žene prestaju da imaju cikluse). [178] Efektivan od tri do
pet godina (u zavisnosti od uređaja).[179]
Nedostaci su: nepredvideni ciklusi i tačkasta krvarenja između perioda često se javljaju nakon
umetanja[178], blago do umereno neugodjenje doživljeno tokom postupka ubacivanja, uključujući grčeve
ili lubalni bol, i druga neželjena dejstva.
4.1.2. Kontraindikacije
26
Hormonsku intrauterini uređaj ne treba se kotistiti kod žena koje:
 Su ili misle da su možda trudne[180]
 Imaju abnormalno vaginalno krvarenje koje nije objašnjeno[180]
 Neobrađeni rak grlića materice ili materice[180]
 Ima ili može imati rak dojke[180]
 Imaju abnormalnosti grlića materice ili materice[181]
 Imali su inflamatornu bolest karlice u poslednja 3 meseca[180]
 Imali su STI kao što je klamidija ili gonoreja u poslednja 3 meseca[180]
 Bolesti jetre ili tumora[181]
 Imajte alergiju na levonorgestrel ili neku od neaktivnih sastojaka uključenih u uređaj[181]
Ubacivanje uređaja nije preporučljivo za žene koje su imale dilatacioni i eliminacioni abortus
(abortus drugog trimestra) u poslednje četiri nedelje. [182] Da bi se smanjio rizik od infekcije, umetanje
intrauterine spirale ne preporučuje se ženama koje su imale medicinski abortus, ali još nisu imale
ultrazvuk kako bi potvrdili da je abortus završen ili koji još nisu imali svoju prvu menstruaciju nakon
medicinskog abortusa.[182]
Potpuna lista kontraindikacija može se naći u SZO kriterijumima za kvalifikaciju za

kontraceptivu i kriterijume za kvalifikaciju za kontraceptivu CDCUnited States. [180] [183]
 Nepravilni menstrualni ciklusi: neregularno krvarenje i tačkasto krvarenje je uobičajeno u prvih

3 do 6 meseci upotrebe. Posle tog vremena ciklusi postaju kraći i lakši, a 20% žena prestaje da
ima cikluse nakon 1. godine upotrebe.[184] Prosječan korisnik prijavljuje 16 dana krvarenja ili
tačkasto krvarenje u prvom mesecu upotrebe, ali se to smanjuje na oko četiri dana na 12 meseci.
[185] [186]
 Grčevi i bol: mnoge žene osećaju neprijatnost ili bol tokom i odmah nakon umetanja. Neke žene
mogu imati grčeve prve 1-2 nedelje nakon umetanja.[187]
 Izbacivanje: Ponekad se intrauterini uredjaj može izvući iz materice. Ovo se naziva izbacivanje.
Oko 5% korisnika doživljava ovaj vid neželjenog efekta. Ako se to desi, žena nije zaštićena od
trudnoće. [187] [188] Proterivanje je češće kod mlađih žena, žena koje nisu imale decu i kada se
ubacuje intrauterino odmah nakon porođaja ili abortusa.[189] [190] [191]
 Perforacija: Vrlo retko, intrauterina spirala se može gurati kroz zid materice prilikom umetanja.
Rizik perforacije uglavnom određuje veština praktičara koji vrši umetanje. Za iskusne lekare,
rizik od perforacije je 1 na 1000 umetaka ili manje. [192] Kod postpartalnih injekcija, perforacija
materice je veća verovatnoća kada je involucija materice nepotpuna; involicija se obično
završava za 4-6 nedelja nakon porođaja.[190] Posebna razmatranja odnose se na žene koje
27
planiraju dojenje. Ako perforacija dođe, ona može oštetiti unutrašnje organe, au nekim
slučajevima je potrebna i operacija za uklanjanje uređaja.
 Komplikacije u trudnoći: Iako je rizik od trudnoće sa intrauterinim uređajem veoma mali, ako se
neko pojavi, postoji povećan rizik od ozbiljnih problema. To uključuje ektopijsku trudnoću,
infekciju, spontani nastup i ranu terapiju i isporuku. Čak i polovina trudnoće koja se javlja kod
korisnika Mirene može biti ektopična. Stopa incidencije ektopične trudnoće je oko 1 na 1000
korisnika godišnje.[193] Odmah uklanjanje se preporučuje u slučaju trudnoće.[187] [188] Kod 35 beba
nije pronađen nikakav obrazac oštećenja prirođaja za koga su rezultati ishoda rođenja bili
dostupni u vreme odobrenja FDA.[194]
 Infekcija: Umetanje ima mali rizik od pelvičnog inflamatornog oboljenja. Istovremena infekcija
gonorejom ili klamidijom u trenutku ubacivanja povećava rizik od karcinom inflamatorne
bolesti.[195] Ako dođe do pelvičnog inflamatornog oboljenja, verovatno će se desiti u roku od 21
dana od ubacivanja. Sama naprava ne povećava rizik od zaraze.[187]
 Ciste jajnika: Uvećani folikuli (ciste jajnika) su dijagnostikovani kod oko 12% ispitanika koji
koriste hormonski uređaj. Većina ovih folikula je asimptomatska, mada se neke mogu pratiti
bolovima u predelu karlice ili disaruriju. U većini slučajeva prošireni folikuli nestaju spontano
nakon dva do tri meseca. Hirurška intervencija se obično ne zahteva.[196]
 Promene mentalnog zdravlja koje uključuju: nervozu, depresivno raspoloženje, promjene
raspoloženja[181]
 Povećanje telesne mase[181]
 Glavobolja, migrena[181]
 Mučnina[181]
 Akne[181]
 Prekomerna kosmičnost[181]
 Donji bolovi u predelu abdomena ili bola u leđima[181]
 Smanjen libido[181]
 Svrab, crvenilo ili otok vagine[181]
 Vaginalno pražnjenje[197]
 Nežne/bolne grudi[197]
 Edem[197]
 Abdominalna distenzija[197]
 Cervicitis[197]
 Može uticati na toleranciju na glukozu[197]
 Može doživeti promenu vidljivosti ili tolerancije kontaktnih sočiva[177]
 Može uticati na vitamin B1 koji može uticati na funkcionisanje energije, raspoloženja i nervnog
sistema [177]
"Izgubljeni kalem" se javlja kada nit ne može da se oseti od strane žene na rutinskoj kontroli i nije
vidljiv na pregledu spekuluma.[198] Zatim se mogu koristiti različiti uređaji za sakupljanje navoja ili
jednostavne kleme da bi se pokušao uhvatiti uređaj kroz cervik. [199] U retkim slučajevima kada je ovo
28
neuspešno, ultrazvučno skeniranje može biti uređeno da bi se proverila pozicija zavojnice i isključila
njegova perforacija kroz abdominalnu šupljinu ili njegovo neprepoznato prethodno protjerivanje.
4.1.4. Kompozicija i hormonalno otpuštanje
Hormonalna interuterina spirala je komad plastike u obliku slova T, koja sadrži levonorgestrel,
tip progestina. Cilindar uređaja je obložen membranom koja reguliše otpuštanje leka. [200] Mirena
oslobađa lek na inicijalnom nivou od 20 mikrograma dnevno. Ovo smanjuje stopu od 14 mikrograma
dnevno nakon 5 godina, što je i dalje u dometu kliničke efikasnosti. Skila oslobađa 14 mikrograma
dnevno i opada na 5 mikrograma dnevno nakon 3 godine. Jaidess oslobađa 6 mikrograma dnevno i traje
3 godine.[201] Poređenja radi, oralna kontraceptiva mogu sadržati 150 mikrograma levonorgestrela. [187]
Hormonska IUD oslobađa levonorgestrel direktno u matericu, jer su njegovi efekti uglavnom parakrine
umesto sistemski. Većina leka ostane u materici, a samo je mala količina apsorbovana u ostatak tela. [187]
Nivo krvi levonorgestrela kod korisnika Mirene je polovine onih koji su pronađeni kod korisnika
Norplanta i desetina onih koji se nalaze kod korisnika levonorgestrel-ova pilula.[202]
4.1.5. Insercija i uklanjanje
Hormonalna intrauterina spirala se ubacuje sličnom procedurom kao i nehormonalna i može ga

ubaciti samo kvalifikovani lekar.[187] Pre umetanja, se vrši pregled karlice za ispitivanje oblika i položaja
materice. Takođe se preporučuje da se pacijenti ispituju za gonoreju i hlamidiju pre unošenja, jer
trenutna seksualno transmitorne bolesti u vreme ubacivanja može povećati rizik od infekcije karlice. [203]
Međutim, ako je osoba prethodno pregledana i nema dokaza o infekciji prilikom ispitivanja, ubacivanje
intrauterine spirale ne mora biti odloženo.[204]
Tokom umetanja, vagina se drži otvorena sa spekulumom, istim uređajem koji se koristi tokom
razmaza papa.[187] Instrument za hvatanje se koristi za stabilizaciju cerviksa, dužina materice se meri za
pravilno umetanje, a uređaj se postavlja uz pomoć uske tube kroz otvore materice u matericu. [187] Kratka
dužina monofilamentne plastične/najlonske žice visi sa grlića materice u vaginu. Linija omogućava
lekarima i pacijentima da provere da li je uređaj i dalje na mestu i omogućava lako uklanjanje uređaja.
[187]
U toku procedure može doći do blage do umerene grčeve, što obično traje pet minuta ili manje.
Ubacivanje se može izvršiti odmah nakon postpartuma i nakon abortusa ako se ne javlja infekcija. [174]
Misoprostol nije efikasan u smanjenju bolova u ubacivanju intrauterine spirale.[205]
Uklanjanje uređaja takođe treba da obavlja kvalificirani lekar. Nakon uklanjanja, plodnost se
relativno brzo vraća na ranije nivoe.[206] Jedna studija pokazala je da se većina učesnika vratila u
plodnost u roku od tri meseca.[207]
4.1.6. Mehanizam delovanja
Levonorgestrel je progestogen, tj. progesteron-receptorski agonist. Glavni mehanizam delovanja

hormonskog je sprečavanje oplodnje.[187] [208] [209] [210] [211] Intrauterini sistem levonorgestre ima nekoliko
kontraceptivnih efekata:
 Unutrašnjost materice postaje fatalna za spermu[210] [212]

 Cervikalna sluz zgrušnjava[213]
 Ovulacija nije inhibirana[214]
 Oni takođe mogu stanjiti endometrijsku oblogu i potencijalno ometati implantaciju, ali to nije
uobičajena funkcija[215] [216]
29
Brojne studije su pokazale da uređaji prevashodno sprečavaju fertilizaciju, ali ne implantaciju.[187]

U jednom eksperimentu koji je uključivao ispiranje tubala, oplođena jaja su pronađena kod polovine
žena koje nisu koristile kontracepciju, ali nije bilo pronađenih oplođenih jaja kod žena koje koriste
intrauterine spirale.[217] Takođe smanjuje rizik od ektopične trudnoće, što dalje podrazumeva da sprečava
fertalizaciju.[187]
4.2 Nehormonalni intrauterini uređaj
Intrauterinski uređaj sa bakrom, poznat i kao intrauterina

spirala, je vrsta intrauterinog uređaja koji sadrži bakar. [218] Koristi se za
kontrolu rađanja i hitnu kontracepciju u roku od pet dana od
nezaštićenog pola.[218] To je jedan od najefikasnijih oblika kontrole
rađanja sa stopom neuspeha na godinu dana oko 0,7%.[219] Uređaj se
nalazi u materici i traje od tri do deset godina.[218] [220] Može da ga
koriste žene svih uzrasta, bez obzira da li imaju decu ili ne.[221] Nakon
uklanjanja, plodnost se brzo vraća.[220]
Bakarni interuterinski uređaj je došao u medicinsku upotrebu 1970-ih

godina.[220] Na listi esencijalnih lekova Svetske zdravstvene
organizacije, najefikasniji i bezbedniji lekovi potrebni u zdravstvenom
sistemu.[222]
4.2.1. Indikacije Slika 6. – Bakarni intrauterini uređaj
Intrauterinske spirale su oblik dugotrajne reverzibilne kontracepcije i jedan je od najefikasnijih

oblika kontrole rađanja.[223] Tip rama i količina bakra može uticati na efikasnost različitih modela. [224]
Stopa neuspjeha za različite modele varira između 0.1 i 2.2% nakon 1 godine upotrebe. Modeli sa T
obliku sa površinom od 380 mm² bakra imaju najmanju stopu neuspjeha. TCu 380A ima godišnju stopu
neuspjeha od 0,8% i kumulativnu 12-godišnju stopu neuspjeha od 2,2%. [224] Preko 12 godina upotrebe,
modeli sa manjom površinom bakra imaju veće stope neuspeha. TCu 220A ima 12-godišnju stopu
neuspjeha od 5,8%. GineFik bez framelessa takođe ima stopu neuspeha manje od 1% godišnje.[225] Širom
sveta, stariji modeli sa nižim stepenom efikasnosti više nisu proizvedeni.[226]
Za razliku od drugih oblika reverzibilne kontracepcije, tipična stopa neuspjeha korištenja i

savršena stopa neuspjeha korištenja za ove uređaje je isti, jer ne zavisi od korisničke akcije. [223] Pregled
2008 dostupnih raspoloživih bakarnih intrauterinih uređaja u obliku slova T preporučio je da se TCu
380A i TCu 280S koriste kao prvi izbor za, jer ta dva modela imaju najmanju stopu neuspjeha i najduže
vijek trajanja.[224] Efikasnost je uporediva sa sterilizacijom tubala, koja ima stopu neuspjeha u prvoj
godini je 0,5%.[227] Međutim, efekti su reverzibilni, što se može posmatrati kao prednost ili mana, u
zavisnosti od ciljeva osobe za kontracepciju.
4.2.2. Kontraindikacije
Stanje kategorije 3 ukazuje na uslove u kojima teoretski ili dokazani rizici obično prevazilaze
prednosti ubacivanja nehormonalnog intrauterinog uređaja . Stanje kategorije 4 ukazuje na stanja koji
predstavljaju neprihvatljiv zdravstveni rizik ako se ubaci uređaj.
30
Žene ne bi trebalo koristiti intrauterini uređaj ako:
 Kategorija 4
– Da li su trudne ili misle da su možda trudne

– Septička trudnoća ili abortus
– Imajte neobjašnjeno abnormalno vaginalno krvarenje
– Netretirani rak grlića materice
– Postoje maligne gestacijske trofoblastne bolesti
– Imati rak uterusa
– Određene abnormalnosti materice
– Ima ili možda ima infekciju karlice u poslednja tri meseca
– Imaju ili mogu imati seksualno prenosive bolesti
– Ima karličnu tuberkulozu
 Kategorija 3
– Da li su postpartum između 48 sati i 4 nedelje (povećana stopa proterivanja

intrauteralnog uređaja sa odloženim postpartalnim ubacivanjem). Centar za kontrolu
i prevenciju bolesti i svetska zdravstvena organizacija imaju različite kriterijume u
njihovoj preporuci za ženski postpartum između 48 sati i 4 nedelje. Centar za
kontrolu i prevenciju bolesti ne navodi ovo kao kontraindikaciju.
– Imaju benigne gestacijske trofoblastne bolesti
– Imaju rak jajnika
– Imaju AIDS (osim ako nije klinički dobro na antiretrovirusnoj terapiji)
– Imaju veoma visoku individualnu verovatnoću izloženosti gonoreji, klamidiji ili
drugim seksualno prenosivim bolestima
– Potpunu listu kontraindikacija može se naći u SZO kriterijumima za primjenu
kontracepcije[183] i Centara za kontrolu i prevenciju bolesti Sjedinjenih Američkih
kriterijumima za primjenu kontracepcije[228]
Dok nuliparne žene (žene koje nikad nisu rodile) imaju nešto veću vjerovatnoću da imaju
neželjene efekte, ovo nije kontraindikacija za upotrebu. Sveukupno gledano, uređaji su sigurni i
prihvatljivi i kod mladih nuliparoznih žena.[229] Isto je verovatno slučaj kod devica, osim ukoliko postoji
mikroperforan himen koji ometa bilo kakvo ubacivanje.
Neželjena dejstva su slična kao i kod hormonalnih intrauterinih uređaja. Jedini problem koji se
javlja kao neželjno dejstvo jeste da prilikom magnetne rezonance moguće, usled prisustva bakre,
31
moguće je da dodje do pomeranja intrauterinog uređaja. Iz tog razloga potrebno je locirati uređaj pre i
posle snimanja.
4.2.5. Mehanizam delovanja
Osnovni mehanizam delovanja uređaja je sprečavanje oplodnje. [187] [208] [210] [211] Bakar deluje kao
spermicid u materici. Prisustvo bakra povećava nivoe bakarnih jona, prostaglandina i belih krvnih
zrnaca u materničkoj i tubalnoj tečnosti.[187] [208]
Iako nisu primarni mehanizam delovanja, neki stručnjaci u reprodukciji ljudi veruju da postoje
dovoljni dokazi koji ukazuju na to da intrauterini uređaji sa bakrom mogu ometati implantaciju, [212]
posebno kada se koristi za hitnu kontracepciju [213] [214] Uprkos tome, nije bilo definitivnih dokaza da
korisnici intrauterinih uređaja imaju veću stopu embrionalnog gubitka nego žene koje ne koriste
kontracepciju.[208] Zbog toga se smatra istinskim kontraceptivom, a ne abortifacentom.[187]
32
5. MEHANIČKA KONTRACEPCIJA
Za izbegavanje kontakta sa krvlju, vaginskom tečnom materijom, semenom ili drugim

zagađujućim sredstvima (poput kože, kose i deljenih predmeta) tokom seksualne aktivnosti koriste se
različiti zaštitni uređaji. Seksualna aktivnost koja koristi ove uređaje naziva se zaštićeni seks.
5.1 Prezervativ
Kondom je zaštitni uređaj u obliku plašta, koji se koristi tokom seksualnog odnosa kako bi se
smanjila verovatnoća trudnoće ili seksualno prenosive infekcije.[230] Postoje i muški i ženski kondomi.
[231]
Sa pravilnom upotrebom i upotrebom u svakom delovanju seksa - žene čiji partneri koriste muške
kondome doživljavaju trudnoće 2% godišnje.[230] Sa tipičnom upotrebom stopa trudnoće iznosi 18%
godišnje.[232] Njihova upotreba značajno smanjuje rizik od gonoreje, klamidije, trihomonijaze, hepatitisa
B i HIV/AIDS.[230] Oni takođe u manjoj meri štite od genitalnog herpesa, humanog papiloma virusa
(HPV) i sifilisa.[230]
Muški kondom treba da se stavi na uspravan penis pre seksa i radi blokiranjem sperme da uđe u
telo seksualnog partnera.[230] [233] Muški kondomi se obično izrađuju od lateksa i neuobičajenije od
poliuretana.[230] Muški kondomi imaju prednost usled jednostavnosti upotrebe, lakog pristupa i malih
neželjenih efekata.[230] U onima sa lateksnom alergijom treba koristiti poliuretan ili drugu sintetičku
verziju.[230] Ženski kondomi se tipično proizvode od poliuretana i mogu se koristiti više puta. [233]
Slika 7. – Odmotan muški kondom od lateksa
Kondomi kao metoda sprečavanja seksualno prenosive bolesti koriste se najmanje od 1564.[230]
Gumeni kondomi postaju dostupni 1855. godine, a zatim kondomi od lateksa 1920. [234] [235] Oni su na listi
osnovnih lekova Svjetske zdravstvene organizacije, najefikasnijih i sigurnijih lijekova potrebnih u
zdravstvenom sistemu.[236] Stope upotrebe kondoma su veće u razvijenom svetu.[237]
Većina kondoma ima rezervoar na vrhu, što olakšava prihvatanje muškog ejakulata. Kondomi
dolaze u različitim veličinama, od lagodnog do većeg, i različitih oblika. [238] [239] Širina često varira od 49
mm do 56 mm.[239] Međutim, postoje veličine od 45 mm do 60 mm.[240]
Takođe postoje sa različitim površinama namenjene za stimulaciju partnera. [239] Kondomi se

obično snabdevaju sa lubrikantom za podmazivanje kako bi se olakšalo penetracija, dok se
aromatizovani kondomi uglavnom koriste za oralni seks.[239] Lateks kondomi se oštećuju kada se koriste
sa supstancama na bazi ulja kao što su maziva, ulje za kuvanje, ulje za bebe, mineralno ulje, losioni za
33
kožu, losione za sunčanje, hladne kreme, maslac ili margarin. Kao što je već rečeno, većina kondoma je
izrađena od lateksa, ali postoje i kondomi od poliuretana i jagneće kože.
Muški kondomi imaju čvrsti prsten koji zatvara penis, a ženski kondomi obično imaju veliki
kruti prsten koji ih sprečava da se klizaju u otvore tijela. Ženska zdravstvena kompanija proizvela je
ženski kondom koji je inicijalno bio napravljen od poliuretana, ali nove verzije su napravljene od nitrila.
Medtech proizvodi proizvodi ženski kondom iz lateksa.[241]
Slika 8. – Ženski kondom od poliuretina
5.2 Dijafragma
Dijafragma je barijerni metod

kontrole rađanja.[242] Umereno je
efektivan, sa stopom neuspeha na
godišnjem novou od oko 12% sa tipičnom
upotrebom.[243] Postavljen je preko
cerviksa sa spermicidom pre seksa i
ostavljen na mestu najmanje šest sati
nakon seksa.[244] [245] Generalno je potrebno
postavljanje od strane zdravstvenog
radnika.[244]
Neželjeni efekti su obično veoma

mali.[245] Upotreba može povećati rizik od
bakterijske vaginoze i infekcija urinarnog
trakta. [242] Ako se u vagini ostavi duže od 24 sata može doći do toksičnog šok sindroma. [245] Iako
upotreba može smanjiti rizik od Slika 9. – Dijafragma vaginalno-cervikalne barijere, u svojoj kutiji sa četvrtom američkom
seksualno prenosivih infekcija, to nije kovanom novčanicom
[242]
vrlo efikasno. Postoji nekoliko vrsta
dijafragme sa različitim dizajnom oboda i oprugama. [246] Mogu biti izrađeni od lateksa, silikona ili
prirodne gume.[246] Oni rade blokiranjem pristupa i držanju spermicida blizu grlića materice.[246]
34
Dijafragma je stupila u upotrebu oko 1882.[247] Na listi esencijalnih lekova Svetske zdravstvene
organizacije, najefikasniji i bezbedniji lekovi potrebni u zdravstvenom sistemu.[248]
Dijafragma ne ometa prirodni ciklus žene, stoga nije potrebno preokret ili vreme čekanja, ako
kontracepcija više nije potrebna ili potrebna.
Dijafragma se mora koristiti samo tokom seksa. Mnoge žene, posebno one koje imaju seks ređe,
preferiraju zaštitnu kontracepciju kao što je dijafragma nad metodama koje zahtevaju neku akciju
svakog dana.[249]
Kao i sve cervikalne barijere, dijafragme se mogu ubaciti nekoliko sati prije upotrebe,
omogućavajući neprekidnu predigru i odnose. Većina parova smatra da ni jedan partner ne može osetiti
dijafragmu tokom seksa.
Dijafragma je jeftinija od mnogih drugih metoda kontracepcije.[250]
5.3 Hemijska kontraceptivna sredstva
Sunđer za kontracepciju kombinuje barijere

i spermicidne metode za sprečavanje koncepcije.
Sunđeri rade na dva načina. Prvo, sunđer se

ubacuje u vaginu, tako da može pokriti grliće
materice i spriječiti spermu ući u matericu. Drugo,
sunđer se proizvodi sa spermicidom već unutar nje,
što se koristi da spreči sperme da se kreće.[251]
Ubacuje se vaginalno pre seksa i moraju

biti postavljene preko cerviksa da bi bile efikasne.
Ne pružaju zaštitu od veneričnih bolesti (VD).
Proizvođač spužve Dana danas izveštava o

efikasnosti za prevenciju trudnoće od 100% kada
se pravilno i dosledno koristi. Kada se uputstva za
pakovanje ne poštuju za svaki čin seksa, prijavljene
su stope efikasnosti od 84% do 89%.[252] Drugi Slika 10. – Sunđer za kontracepciju postavljen unutar otvorenog paketa
izvori navode slabije stope efikasnosti kod žena
koje su rodile: 74% tokom tačne i konzistentne upotrebe, a 68% tokom tipične upotrebe [253]. Studije
Protectaida su pronašle stope efikasnosti od 77% do 91% [254] [255], dok studije Pharmateka su pronašle
savršene stope efikasnosti upotrebe od preko 99% godišnje. [256] Tipična upotreba Pharmatek-a rezultira
efektivnošću od 81% godišnje.[257] Može se koristiti u kombinaciji sa drugim metodom kontrole rađanja,
kao što su kondomi, radi povećanja efikasnosti.
Sunđeri su fizička barijera, koja zarobljava spermu i sprečavanje njihovog prolaska kroz cerviks
u reproduktivni sistem. Spermicid je, takođe, važna komponenta prevencije trudnoće; svaki brend nudi
drugačiju formulu.
Danas sunđer sadrži 1.000 miligrama (mg) nonoksinola-9. [258] Protectaid sadrži 5.000 mg F-5
gela, sa tri aktivna sastojka (6.25 mg nonoksinol-9, 6.25 mg benzalkonijum hlorida i 25 mg natrijum
holata)[257], a Pharmatek sadrži 60 mg benzalkonijum hlorida.[259]
35
6. HITNA KONTRACEPCIJA
Hitne kontracepcije ili hitne postcoitalne kontracepcije, su mere kontrole rađanja koje se mogu
koristiti nakon seksualnog odnosa radi sprečavanja trudnoće.
Oblici uključuju:
 Hitne kontracepcijske pilule koje se jednostavno nazivaju hitne kontracepcije ili "tablete
za jutro posle". Predstavljaju lekove koji imaju za cilj ometanje ili odlaganje ovulacije ili
oplodnje, koje su neophodne za trudnoću.[260] [261] [ 262] Hitne konraceptivne pilule i pilule
za abortus nisu iste. Hitne rade tako što sprečavaju ili odlažu ovulaciju i stoga sprečavaju
trudnoću, a ne abortusom.[263]
 Intrauterini uređaji (IUDs) koji se koriste kao primarna metoda kontraceptivnih sredstava,
ali se ponekad koriste kao hitna kontracepcija.[262]
6.1. Hitne kontracepcijske pilule
Hitne kontracepcijske pilule (ponekad se nazivaju hitne hormonalne kontracepcije) mogu

sadržati veće doze istih hormona (estrogena, progestina ili oboje) koji se nalaze u redovnim
kombinovanim oralni kontraceptivnim tabletama. Uzimanje nakon nezaštićenog seksualnog odnosa ili
neadekvatne aktivnosti kontraceptiva, takve veće doze mogu sprečiti pojavu trudnoće.[264]
Na raspolaganju su tri vrste kontraceptivnih pilula: kombinovane tablete sa estrogenom i

progestinom, tablete sa progestinom (levonorgestrel) i tablete protiv antiprogestina (ulipristal acetat ili
mifepriston).[265] Jedine tablete sa progestinom i antiprogestinom dostupne su kao namenske (posebno
upakovane za upotrebu kao) hitne kontracepcijske tablete. [265] [266] Kombinovane tablete za estrogen i
progestin više nisu dostupne kao posvećene hitne kontracepcijske tablete, ali neke od redovnih
kombinovanih oralnih kontraceptivnih pilula mogu se koristiti kao hitne kontracepcijske tablete.[265]
Hitni kontraceptivi sa progestinom sadrže levonorgestrel, bilo kao jednokratna tableta ili kao
podeljena doza u dve tablete odvojene 12 sati, efektivno do 72 sata posle odnosa. [265] Propisi su dostupni
u više zemalja (npr. Bangladeš, Bugarska, Kanada, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Indija, Malta,
Holandija, Norveška, Portugal, Rumunija, Slovačka, Južna Afrika) , Švedska, SAD), od farmaceuta bez
recepta u nekim, a sa receptom u drugim zemljama.[267] [268] [269]
36dve hitne kontracepcijske tablete

Slika 11. – Podeljena doza
Antiprogestin ulipristalacetat je dostupan kao mikronizirana kontraceptivna tableta za hitne

slučajeve, efikasna do 120 sati posle odnosa.[265] [266] Ulipristal acetat hitnih kontraceptiskih pilula
razvijen od strane HRA Pharma dostupni su na recept u preko 50 zemalja pod brendovima ellaOne, ella
(na tržištu Vatson Pharmaceuticals u Sjedinjenim Američkim Državama), Duprisal 30, Ulipristal 30 i
UPRIS.[267] [268] [269 ] [270]
Antiprogestin mifepriston (takođe poznat i kao RU-486) dostupan je u pet zemalja kao nužna
kontraceptivna tableta sa niskom ili srednjom dozom, efikasna do 120 sati posle odnosa. [265] [266] Niske
doze mifepriston su dostupne po receptu u Jermeniji, Rusiji, Ukrajini i Vijetnamu i od farmaceuta bez
recepta u Kini.[267] [268] Srednje doze mifepriston su dostupne po receptu u Kini i Vijetnamu.[267] [268]
Kombinovane tablete sa estrogenom (etinilestradiol) i progestinom (levonorgestrel ili norgestrel)

bile su dostupne kao namenske kontraceptivne pilule pod nekoliko brendova: Schering PC4, Tetraginon,
Neoprimavlar i Preven (u Sjedinjenim Državama), ali su povučene nakon efikasnijeg progresivnog
progestina -onli (levonorgestrel) hitne kontracepcijske tablete sa manje neželjenih efekata postale
dostupne.[265] Ako nisu dostupne druge efikasnije posvećene hitne kontracepcijske tablete
(levonorgestrel, ulipristalacetat ili mifepriston), specifične kombinacije redovnih kombinovanih oralnih
kontraceptivnih tableta mogu se uzimati u odvojenim dozama od 12 sati (režim Iuzpe), efektivno do 72
sata nakon seks.[265] Američka uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila je ovu off-label upotrebu
određenih maraka redovnih kombinovanih oralnih kontraceptivnih tableta 1997.[264] Od 2014. godine, u
Sjedinjenim Državama postoji 26 maraka redovnih kombinovanih oralnih kontraceptivnih tableta koje
sadrže levonorgestrel ili norgestrel koji se mogu koristiti u režimu hitne kontracepcije Iuzpe.[265]
6.2. Bakarni T intrauterini uređaj
Alternativo hitnim tabletama za hitnu kontracepciju je bakarni T intrauterini uređaj koji se može
koristiti do 5 dana nakon nezaštićenog seksualnog odnosa radi sprečavanja trudnoće. Umetanje
intrauterinog uređaja je efikasnije od upotrebe hitnih kontraceptivnih pilula - stope trudnoće kada se
koriste kao hitna kontracepcija su ista kao kod normalnog korišćenja. Mogu ostati na mestu nakon
sledećih menstruacija kako bi se obezbedili kontinuiranu kontracepciju (od 3 do 10 godina u zavisnosti
od tipa).[271]
37
7. ZAKLJUČAK
U ovom seminarskom radu su odrađeni raličiti vidovi kontracepcije. Navedeni su neki od vidova
moderne kontracepcije, njihov značaj, efikasnost, indikacije, neželjena dejstva, i kod nekih i intereakcije
sa drugm lekovim. Pokazano je da su oni veoma značajni u današnjoj populaciji i veoma efikasni u
prevenciji trudnoće. Takođe, je i posvećena pažnja na moguće neželjene reakcije kod nekih vidova
kontracepcije. U pravo informisanje, posete ginekologu i uz detaljnu anamnezu, pažljivo treba birati
kontracepcijsko sredstvo koje najbolje odgovara toj osobi. Ukoliko kotracepcija nije korišćena pre
seksualnog odnosa, postoje i odgovarajuće metode da se ona izvrši i do nekoliko dana nakon odnosa. Od
početka čovečanstva i prvih kontracepcijsih sredstava do danas, učinjen je veliki pomak na ovom polju, i
zbog značaja kontraceptiva u globalnom zdravlju, treba da im se posveti velika medicinska pažnja da bi
postali što efikasniji, sa što manje neželjenih reakcija.
38
Literatura:
1. „Definition of Birth control”. MedicineNet. Pristupljeno 9. 8. 2012.
2. Oxford English Dictionary. Oxford University Press. June 2012 (online).
3. World Health Organization (WHO). „Family planning”. Health topics. World Health
Organization (WHO).
4. Taliaferro, L. A.; Sieving, R.; Brady, S. S.; Bearinger, L. H. (2011). „We have the evidence to
enhance adolescent sexual and reproductive health--do we have the will?”. Adolescent
medicine: state of the art reviews. 22 (3): 521—543, xii. PMID 22423463.
5. Chin, H. B.; Sipe, T. A.; Elder, R.; Mercer, S. L.; Chattopadhyay, S. K.; Jacob, V.; Wethington,
H. R.; Kirby, D.; Elliston, D. B. (2012). „The Effectiveness of Group-Based Comprehensive
Risk-Reduction and Abstinence Education Interventions to Prevent or Reduce the Risk of
Adolescent Pregnancy, Human Immunodeficiency Virus, and Sexually Transmitted
Infections”. American Journal of Preventive Medicine. 42 (3): 272—
294. PMID 223189164. doi:10.1016/j.amepre.2011.11.006.
6. Cuomo (2010). str. 121-126.
7. Lipsey, Richard G.; Carlaw, Kenneth; Bekar, Clifford (2005). „Historical Record on the Control
of Family Size”. Economic Transformations: General Purpose Technologies and Long-Term
Economic Growth. Oxford University Press. str. 335—40. ISBN 978-0-19-928564-8.
8. Costs and Benefits of Contraceptive Services: Estimates for 2012” (pdf). United Nations
Population Fund. jun 2012. str. 1.
9. Carr, B.; Gates, M. F.; Mitchell, A.; Shah, R. (2012). „Giving women the power to plan their
families”. The Lancet. 380 (9837): 80—82. PMID 22784540. doi:10.1016/S0140-
6736(12)60905-2.
10. Cleland, J (14. 7. 2012). „Contraception and health.”. Lancet. 380 (9837): 149—
56. PMID 22784533. doi:10.1016/S0140-6736(12)60609-6.
11. Ahmed, S.; Li, Q.; Liu, L.; Tsui, A. O. (2012). „Maternal deaths averted by contraceptive use:
An analysis of 172 countries”. The Lancet. 380 (9837): 111—
125. PMID 22784531. doi:10.1016/S0140-6736(12)60478-4.
12. Canning, D.; Schultz, T. P. (2012). „The economic consequences of reproductive health and
family planning”. The Lancet. 380 (9837): 165—171. PMID 22784535. doi:10.1016/S0140-
6736(12)60827-7.
13. Van Braeckel, D.; Temmerman, M.; Roelens, K.; Degomme, O. (2012). „Slowing population
growth for wellbeing and development”. The Lancet. 380 (9837): 84—
85. PMID 22784542. doi:10.1016/S0140-6736(12)60902-7.
14. Country Comparison: Maternal Mortality Rate u The CIA World Factbook
15. Sholapurkar, SL (februar 2010). „Is there an ideal interpregnancy interval after a live birth,
miscarriage or other adverse pregnancy outcomes?”. Journal of obstetrics and gynaecology :
39
the journal of the Institute of Obstetrics and Gynaecology. 30 (2): 107—

10. PMID 20143964. doi:10.3109/01443610903470288.
16. Marnach, ML (2013 Mar). „Current issues in contraception.”. Mayo Clinic proceedings. Mayo
Clinic. 88 (3): 295—9. PMID 23489454.
17. Lavin, C (avgust 2012). „Teen pregnancy prevention: current perspectives.”. Current Opinion
in Pediatrics. 24 (4): 462—9. PMID 22790099. doi:10.1097/MOP.0b013e3283555bee.
18. Tsui AO, McDonald-Mosley R, Burke AE (april 2010). „Family planning and the burden of
unintended pregnancies”. Epidemiol Rev. 32 (1): 152-74. PMC 3115338. PMID 20570955.
doi:10.1093/epirev/mxq012.
19. Carr, B (14. 7. 2012). „Giving women the power to plan their families.”. Lancet. 380 (9837):
80—2. PMID 22784540. doi:10.1016/S0140-6736(12)60905-2
20. Rosenthal, Elisabeth (30. 6. 2013). „American Way of Birth, Costliest in the World”. New York
Times.
21. „Expenditures on Children by Families, 2011”. United States Department of Agriculture,
Center for Nutrition Policy and Promotion.
22. Poston, Dudley (2010). Population and Society: An Introduction to Demography. Cambridge
University Press. p. 98. ISBN 9781139489386.
23. Poindexter A. The emerging use of the 20-microg oral contraceptive. Fertil Steril. 2001 Mar.
75(3):457-65.
24. Stephenson J, Shawe J, Panicker S, Brima N, Copas A, Sauer U, et al. Randomized trial of the
effect of tailored versus standard use of the combined oral contraceptive pill on continuation
rates at 1 year. Contraception. 2013 Apr 11
25. Dinger J, Minh TD, Buttmann N, Bardenheuer K. Effectiveness of oral contraceptive pills in a
large U.S. cohort comparing progestogen and regimen. Obstet Gynecol. 2011 Jan. 117(1):33-40
26. Nelson, Anita L.; Cwiak, Carrie (2011). "Combined oral contraceptives (COCs)". In Hatcher,
Robert A.; Trussell, James; Nelson, Anita L.; Cates, Willard Jr.; Kowal, Deborah; Policar,
Michael S. (eds.). Contraceptive technology (20th revised ed.). New York: Ardent Media.
pp. 249–3189. ISBN 978-1-59708-004-0. ISSN 0091-9721. OCLC 781956734. pp. 257–25
27. Speroff, Leon; Darney, Philip D. (2011). "Oral contraception". A clinical guide for
contraception (5th ed.). Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. pp. 19–152. ISBN 978-1-
60831-610-6.
28. Levin, Ellis R.; Hammes, Stephen R. (2011). "Estrogens and progestins". In Brunton; Chabner,
Bruce A.; Knollmann, Björn C. Goodman & Gilman's pharmacological basis of
therapeutics (12th ed.). New York: McGraw-Hill Medical. pp. 1163–1194. ISBN 978-0-07-
162442-8.
40
29. Glasier, Anna (2010). "Contraception". In Jameson, J. Larry; De Groot, Leslie

J. Endocrinology (6th ed.). Philadelphia: Saunders Elsevier. pp. 21897–2427. ISBN 978-1-
18960-5583-9.
30. "How to Use Birth Control Pills | Follow Easy Instructions". www.plannedparenthood.org.
31. ,, Callahan, Tamara (2013). Blueprints obstetrics & gynecology. Caughey, Aaron B., (6th ed.).
Baltimore, MD: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 9781451117028. OCLC 800907400.
32. Selected practice recommendations for contraceptive use. World Health Organization.
Reproductive Health and Research,, World Health Organization, (Third ed.). Geneva. p. 150.
ISBN 97892189565400. OCLC 985676200.
33. Curtis, Kathryn M.; Tepper, Naomi K.; Jatlaoui, Tara C.; Berry-Bibee, Erin; Horton, Leah G.;
Zapata, Lauren B.; Simmons, Katharine B.; Pagano, H. Pamela; Jamieson, Denise J. (2016).
"U.S. Medical Eligibility Criteria for Contraceptive Use, 2016". MMWR. Recommendations
and Reports. 65 (3): 1–103.
34. Speroff, Leon; Darney, Philip D. (2005). "Oral Contraception". A Clinical Guide for
Contraception (4th ed.). Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. pp. 21–138. ISBN 0-
7817-6488-2.
35. FFPRHC (2007). "Clinical Guidance: First Prescription of Combined Oral Contraception".
Archived from the original on 2007-07-04.
36. Edelman A, Micks E, Gallo MF, Jensen JT, Grimes DA (Jul 29, 2014). "Continuous or extended
cycle vs. cyclic use of combined hormonal contraceptives for contraception". The Cochrane
Database of Systematic Reviews. 7: CD004695. doi:10.1002/14651858.CD004695.pub3. PMID
25072731.
37. from WebMD: http://www.m.webmd.com/women/tc/what-to-do-about-missed-or-skipped-birth-
control-pills-overview
38. Gladwell, Malcolm (2000-03-10). "John Rock's Error". The New Yorker. Archived from the
original on 11 May 2013.
39. Mayo Clinic staff. "Birth control pill FAQ: Benefits, risks and choices". Mayo Clinic.
40. US Patent:Oral contraceptive:Patent 6451778 Issued on September 17, 2002 Estimated
Expiration Date: July 2, 2017". PatentStorm LLC. Archived from the original on June 13,
2011..
41. Serge Herceberg; Paul Preziosi; Pilar Galan. "Iron deficiency in Europe". Public Health
Nutrition. 4 (2B): 537–545.
42. CYWH Staff. "Medical Uses of the Birth Control Pill".
43. Curtis, Kathryn M.; Tepper, Naomi K.; Jatlaoui, Tara C.; Berry-Bibee, Erin; Horton, Leah G.;
Zapata, Lauren B.; Simmons, Katharine B.; Pagano, H. Pamela; Jamieson, Denise J. (2016).
"U.S. Medical Eligibility Criteria for Contraceptive Use, 2016". MMWR. Recommendations
and Reports. 65 (3): 1–103. doi:10.15585/mmwr.rr6503a1. ISSN 1057-5987.
41
44. "Information for Consumers (Drugs) - Find Information about a Drug". www.fda.gov.
45. Barakat RR, Park RC, Grigsby PW, et al. Corpus: Epithelial Tumors. In: Principles and
Practice of Gynecologic Oncology, 2nd, Hoskins WH, Perez CA, Young RC (Eds), Lippincott-
Raven Publishers, Philadelphia 1997. p.859
46. Hardiman, Paul; Pillay, Ouma C.; Atiomo, William (2003-05-24). "Polycystic ovary syndrome
and endometrial carcinoma". Lancet. 361 (9371): 1810–1812. ISSN 0140-6736. PMID
12781553
47. "ACOG Endometriosis FAQ".
48. Zorbas, Konstantinos A.; Economopoulos, Konstantinos P.; Vlahos, Nikos F. (2015-07-01).
"Continuous versus cyclic oral contraceptives for the treatment of endometriosis: a systematic
review". Archives of Gynecology and Obstetrics. 292 (1): 37–43. doi:10.1007/s00404-015-
36189-1. ISSN 0932-0067.
49. Huber J, Walch K (2006). "Treating acne with oral contraceptives: Use of lower doses".
Contraception. 73 (1): 23–9. doi:10.1016/j.contraception.2005.07.010. PMID 16371290.
50. Chang, MD, Louise. "Birth Control of Acne". WebMD, LLC.
51. "DailyMed - ORTHO TRI CYCLEN- norgestimate and ethinyl estradiol ORTHO CYCLEN-
norgestimate and ethinyl estradiol". dailymed.nlm.nih.gov.
52. American Medical Society for Sports Medicine (24 April 2014), "Five Things Physicians and
Patients Should Question", Choosing Wisely: an initiative of the ABIM Foundation, American
Medical Society for Sports Medicine.
53. "Can Any Woman Take Birth Control Pills?". WebMD.
54. Crooks, Robert L.; Karla Baur (2005). Our Sexuality. Belmont, CA: Thomson Wadsworth. ISBN
0-534-65176-3.
55. WHO (2005). Decision-Making Tool for Family Planning Clients and Providers Appendix 10:
Myths about contraception
56. Holck, Susan. "Contraceptive Safety". Special Challenges in Third World Women's Health. 1989
Annual Meeting of the American Public Health Association.
57. Serfaty, D. (1992). "Medical aspects of oral contraceptive discontinuation". Advances in
Contraception. 8: 21–33. doi:10.1007/BF01849448.
Sanders SA, Graham CA, Bass JL, Bancroft J (2001). "A prospective study of the effects of oral
contraceptives on sexuality and well-being and their relationship to discontinuation".
Contraception. 64 (1): 51–8. doi:10.1016/S0010-7824(01)00218-9. PMID 11535214.
58. Yolton DP, Yolton RL, López R, Bogner B, Stevens R, Rao D (1994). "The effects of gender and
birth control pill use on spontaneous blink rates". Journal of the American Optometric
Association. 65 (11): 763–70. PMID 7822673.
42
59. Huber JC, Bentz EK, Ott J, Tempfer CB (2008). "Non-contraceptive benefits of oral
contraceptives". Expert Opinion on Pharmacotherapy. 9 (13): 2317–25.
doi:10.1517/14656566.9.13.2317. PMID 18710356.
60. Nelson, Randy J. (2005). An introduction to behavioral endocrinology (3rd ed.). Sunderland,
Mass: Sinauer Associates. ISBN 978-0-87893-617-5.
61. Vo C, Carney ME (2007). "Ovarian Cancer Hormonal and Environmental Risk Effect".
Obstetrics and Gynecology Clinics of North America. 34 (4): 687–700, viii.
doi:10.1016/j.ogc.2007.09.008. PMID 18061864.
62. Bandera CA (2005). "Advances in the understanding of risk factors for ovarian cancer". The
Journal of reproductive medicine. 50 (6): 399–406. PMID 16050564.
63. "Apri oral : Uses, Side Effects, Interactions, Pictures, Warnings & Dosing"
64. Blanco-Molina A, Monreal M (2010). "Venous thromboembolism in women taking hormonal
contraceptives". Expert Review of Cardiovascular Therapy. 8 (2): 211–5.
doi:10.1586/erc.09.175. PMID 20136607.
65. Roach, RE; Helmerhorst, FM; Lijfering, WM; Stijnen, T; Algra, A; Dekkers, OM (27 August
2015). "Combined oral contraceptives: the risk of myocardial infarction and ischemic stroke".
The Cochrane Database of Systematic Reviews. 8: CD011054.
doi:10.1002/14651858.CD011054.pub2. PMID 26310586.
66. Rang, Humphrey P.; Dale, Maureen M.; Ritter, James M.; Flower, Rod J.; Henderson, Graeme
(2012). "The reproductive system". Rang and Dale's pharmacology (7th ed.). Edinburgh:
Elsevier/Churchill Livingstone. p. 426. ISBN 978-0-7020-3471-8.
67. "Venous thromboembolism in women: A specific reproductive health risk". Human
Reproduction Update. 19 (5): 471–482. 2013. doi:10.1093/humupd/dmt028. PMID 23825156.
68. Lidegaard Ø, Milsom I, Geirsson RT, Skjeldestad FE (2012). "Hormonal Contraception and
venous thromboembolism". Acta Obstetricia et Gynecologica Scandinavica. 91 (7): 769–788.
doi:10.1111/j.1600-01892.2012.01444.x. PMID 22568831.
69. Dunn N (Apr 21, 2011). "The risk of deep venous thrombosis with oral contraceptives
containing drospirenone". BMJ (Clinical research ed.). 342: d2519. doi:10.1136/bmj.d2519.
PMID 21511807.
70. "Highlights of Prescribing Information for Yasmin". FDA
71. Cibula D, Gompel A, Mueck AO, La Vecchia C, Hannaford PC, Skouby SO, Zikan M, Dusek L
(2010). "Hormonal contraception and risk of cancer". Human Reproduction Update. 16 (6):
631–650. doi:10.1093/humupd/dmq022. PMID 20543200
72. ARC working group (2007). "Combined Estrogen-Progestogen Contraceptives" (PDF). IARC
Monographs on the Evaluation of Carcinogenic Risks to Humans. International Agency for
Research on Cancer. 91.
43
73. Bast RC, Brewer M, Zou C, Hernandez MA, Daley M, Ozols R, Lu K, Lu Z, Badgwell D, Mills
GB, Skates S, Zhang Z, Chan D, Lokshin A, Yu Y (2007). "Prevention and early detection of
ovarian cancer: mission impossible?". Recent Results Cancer Res. Recent Results in Cancer
Research. 174: 91–100. doi:10.1007/978-3-540-37696-5_9. ISBN 978-3-540-37695-8. PMID
17302189
74. Hannaford PC, Iversen L, Macfarlane TV, Elliott AM, Angus V, Lee AJ (March 11, 2010).
"Mortality among contraceptive pill users: cohort evidence from Royal College of General
Practitioners' Oral Contraception Study". BMJ. 340: c927. doi:10.1136/bmj.c927. PMC
2837145 Freely accessible. PMID 20223876
75. Vessey M, Yeates D, Flynn S (September 2010). "Factors affecting mortality in a large cohort
study with special reference to oral contraceptive use". Contraception. 82 (3): 221–229.
doi:10.1016/j.contraception.2010.04.006. PMID 20705149
76. Panzer C, Wise S, Fantini G, Kang D, Munarriz R, Guay A, Goldstein I (2006). "Impact of Oral
Contraceptives on Sex Hormone-Binding Globulin and Androgen Levels: A Retrospective Study
in Women with Sexual Dysfunction". The Journal of Sexual Medicine. 3 (1): 104–13.
doi:10.1111/j.1743-6109.2005.00198.x. PMID 16409223.
Description of the study results in Medical News Today: "Birth Control Pill Could Cause Long-Term
Problems With Testosterone, New Research Indicates". January 4, 2006.
77. Gierisch JM, Coeytaux RR, Urrutia RP, Havrilesky LJ, Moorman PG, Lowery WJ, Dinan M,
McBroom AJ, Hasselblad V, Sanders GD, Myers ER (November 2013). "Oral contraceptive use
and risk of breast, cervical, colorectal, and endometrial cancers: a systematic review". Cancer
Epidemiol. Biomarkers Prev. 22 (11): 1931–43. doi:10.1158/1055-9965.EPI-13-0298. PMID
24014598.
78. Anothaisintawee T, Wiratkapun C, Lerdsitthichai P, Kasamesup V, Wongwaisayawan S,
Srinakarin J, Hirunpat S, Woodtichartpreecha P, Boonlikit S, Teerawattananon Y, Thakkinstian
A (September 2013). "Risk factors of breast cancer: a systematic review and meta-analysis".
Asia Pac J Public Health. 25 (5): 368–87. doi:10.1177/1010539513488795. PMID 23709491.
79. Zhu H, Lei X, Feng J, Wang Y (December 2012). "Oral contraceptive use and risk of breast
cancer: a meta-analysis of prospective cohort studies". Eur J Contracept Reprod Health Care.
17 (6): 402–14. doi:10.3109/13625187.2012.715357. PMID 23061743
80. Gallo MF, Lopez LM, Grimes DA, Carayon F, Schulz KF, Helmerhorst FM (2014).
"Combination contraceptives: effects on weight". Cochrane Database Syst Rev. 1: CD003987.
doi:10.1002/14651858.CD003987.pub5. PMID 24477630
81. Hatcher & Nelson (2004). "Combined Hormonal Contraceptive Methods". In Hatcher, Robert
D. Contraceptive technology (18th ed.). New York: Ardent Media, Inc. pp. 403, 432, 434. ISBN
0-9664902-5-8.
82. Speroff, Leon (2005). A clinical guide for contraception (4th ed.). Hagerstown, MD: Lippincott
Williams & Wilkins. p. 72. ISBN 0-7817-6488-2.
44
83. Weir, Gordon C.; DeGroot, Leslie Jacob; Grossman, Ashley; Marshall, John F.; Melmed,
Shlomo; Potts, John T. (2006). Endocrinology (5th ed.). St. Louis, Mo: Elsevier Saunders. p.
2999. ISBN 0-7216-0376-9.[page needed]
84. Westhoff CL, Heartwell S, Edwards S, Zieman M, Stuart G, Cwiak C, Davis A, Robilotto T,
Cushman L, Kalmuss D (2007). "Oral contraceptive discontinuation: do side effects matter?".
Am. J. Obstet. Gynecol. 196 (4): 1892.e1–6; discussion 1892.e6–7.
doi:10.1016/j.ajog.2006.12.015. PMC 1903378 Freely accessible. PMID 17403440.
85. Seal BN, Brotto LA, Gorzalka BB (2005). "Oral contraceptive use and female genital arousal:
Methodological considerations". Journal of Sex Research. 42 (3): 249–58.
doi:10.1080/00224490509552279. PMID 19817038
86. Panzer C, Wise S, Fantini G, Kang D, Munarriz R, Guay A, Goldstein I (2006). "Impact of Oral
Contraceptives on Sex Hormone-Binding Globulin and Androgen Levels: A Retrospective Study
in Women with Sexual Dysfunction". The Journal of Sexual Medicine. 3 (1): 104–13.
doi:10.1111/j.1743-6109.2005.00198.x. PMID 16409223.
Description of the study results in Medical News Today: "Birth Control Pill Could Cause Long-Term
Problems With Testosterone, New Research Indicates". January 4, 2006.
87. Geoffrey Miller; Joshua M. Tybur; Brent D. Jordan (November 2007). "Ovulatory cycle effects
on tip earnings by lap dancers: economic evidence for human estrus?". Evolution and Human
Behaviour. 28: 375–381. doi:10.1016/j.evolhumbehav.2007.06.002.
88. Kulkarni, Jayashri (2005-03-01). "Contraceptive Pill Linked to Depression". Monash Newsline.
Archived from the original on 2007-09-12.
89. Charlotte Wessel Skovlund; et al. (2016-09-28). "Association of Hormonal Contraception With
Depression".
90. Katherine Burnett-Watson (October 2005). "Is The Pill Playing Havoc With Your Mental
Health?". Archived from the original on 2007-03-20. Retrieved 2007-03-20., which cites:
Kulkarni J, Liew J, Garland KA (2005). "Depression associated with combined oral contraceptives—
a pilot study". Aust Fam Physician. 34 (11): 990. PMID 162996189.
91. &Na; (2006). "ACOG Practice Bulletin No. 73: Use of Hormonal Contraception in Women with
Coexisting Medical Conditions". Obstetrics & Gynecology. 107 (6): 1453.
doi:10.1097/00006250-200606000-00055.
92. WHO (2004). "Low-dose combined oral contraceptives". Medical Eligibility Criteria for
Contraceptive Use (3rd ed.). Geneva: Reproductive Health and Research, WHO. ISBN 92-4-
156266-8.[page needed]
93. FFPRHC (2006). "The UK Medical Eligibility Criteria for Contraceptive Use (2005/2006)"
(PDF). Archived from the original (PDF) on 2007-06-19. Retrieved 2007-03-31.
94. Cilia La Corte AL, Carter AM, Turner AJ, Grant PJ, Hooper NM (2008). "The bradykinin-
degrading aminopeptidase P is increased in women taking the oral contraceptive pill". J Renin
Angiotensin Aldosterone Syst. 9 (4): 221–5. doi:10.1177/1470320308096405. PMID 19126663
45
95. "Gallstones". NDDIC. July 2007. Retrieved 2010-08-13.

96. Raloff, Janet. (23 April 2011)) "Birth control pills can limit muscle-training gains". Science
News. Retrieved 29 November 2011.
97. "Love woes can be blamed on contraceptive pill: research – ABC News (Australian
Broadcasting Corporation)". Abc.net.au. 2008-08-14. Retrieved 2010-03-20.
98. Vercellini P, Eskenazi B, Consonni D, Somigliana E, Parazzini F, Abbiati A, Fedele L (2010).
"Oral contraceptives and risk of endometriosis: A systematic review and meta-analysis".
Human Reproduction Update. 17 (2): 159–170. doi:10.1093/humupd/dmq042. PMID
20833638.
99. Zimmerman Y, Eijkemans MJ, Coelingh Bennink HJ, Blankenstein MA, Fauser BC (2013).
"The effect of combined oral contraception on testosterone levels in healthy women: A
systematic review and meta-analysis". Human Reproduction Update. 20 (1): 76–105.
doi:10.1093/humupd/dmt038. PMC 3845679 Freely accessible. PMID 24082040.
100. Delia Scholes (July 13, 2011). "Oral Contraceptive Use and Bone Density Change in
Adolescent and Young Adult Women: A Prospective Study of Age, Hormone Dose, and
Discontinuation". The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. 96: E1380–E1387.
doi:10.1210/jc.2010-3027.
101. Trussell, James (2007). "Contraceptive Efficacy". In Hatcher, Robert A.; et al. Contraceptive
Technology (19th rev. ed.). New York: Ardent Media. ISBN 0-9664902-0-7.
102. ^ Contraceptive Technology, Chapter 12, Contraceptive Patch and Vaginal Contraceptive Ring,
by Kavita Nanda, page 272
103. Stewart FH, Kaunitz AM, Laguardia KD, Karvois DL, Fisher AC, Friedman AJ (June 2005).
"Extended use of transdermal norelgestromin/ethinyl estradiol: a randomized trial". Obstet
Gynecol. 105 (6): 1389–96. doi:10.1097/01.AOG.0000160430.61799.f6. PMID 15932834.
104. Mayo Clinic (2010). "Ortho Evra (Contraceptive Patch)." Retrieved from
http://www.mayoclinic.com/health/ortho-evra/MY01006/DSECTION=what-you-can-expect
105. Rivera R, Yacobson I, Grimes D (1999). "The mechanism of action of hormonal contraceptives
and intrauterine contraceptive devices". Am J Obstet Gynecol. 181 (5 Pt 1): 1263–9.
doi:10.1016/S0002-9378(99)70120-1. PMID 10561657.
106. Ortho-McNeil Pharmaceutical (September 20, 2006). "Ortho Evra U.S. Prescribing
Information". FDA.
107. Janssen-Cilag (January 2007). "Evra Summary of Product Characteristics (SPC)".
108. Bedsider (2010). "The Patch." Retrieved from
http://bedsider.org/methods/the_patch#alternatives_tab
109. Planned Parenthood (2011). "Birth Control Patch (Ortho Evra)." Retrieved from
http://www.plannedparenthood.org/health-topics/birth-control/birth-control-patch-ortho-evra-
4240.htm
46
110. Sibai BM, Odlind V, Meador ML, Shangold GA, Fisher AC, Creasy GW (2002). "A comparative
and pooled analysis of the safety and tolerability of the contraceptive patch (Ortho
Evra/Evra)". Fertil Steril. 77 (2 Suppl 2): S19–26. doi:10.1016/S0015-0282(01)03264-2. PMID
11849632
111. Zieman M, Guillebaud J, Weisberg E, Shangold GA, Fisher AC, Creasy GW GW (2002).
"Contraceptive efficacy and cycle control with the Ortho Evra/Evra transdermal system: the
analysis of pooled data". Fertil Steril. 77 (2 Suppl 2): S13–8. doi:10.1016/S0015-
0282(01)03275-7. PMID 11849631
112. Bedsider (2010). "The Patch." Retrieved from
http://bedsider.org/methods/the_patch#alternatives_tab
113. Janssen-Cilag (January 26, 2007). "Evra Patient Information Leaflet (PIL)"
114. Medpage Today. Evidence on Ortho Evra Patch Thrombosis Risk Is Contradictory. Published
February 17, 2006.
115. Cole JA, Norman H, Doherty M, Walker AM (February 2007). "Venous thromboembolism,
myocardial infarction, and stroke among transdermal contraceptive system users". Obstet
Gynecol. 109 (2 Pt 1): 339–46. doi:10.1097/01.AOG.0000250968.82370.04. PMID 17267834.
116. Jick S, Kaye JA, Li L, Jick H (July 2007). "Further results on the risk of nonfatal venous
thromboembolism in users of the contraceptive transdermal patch compared to users of oral
contraceptives containing norgestimate and 35 microg of ethinyl estradiol". Contraception. 76
(1): 4–7. doi:10.1016/j.contraception.2007.03.003. PMID 17586129.
117. Pitsavos C, Stefanadis C, Toutouzas P (2000). "Contraception in women at high risk or with
established cardiovascular disease". Ann. N. Y. Acad. Sci. 900: 215–27. doi:10.1111/j.1749-
6632.2000.tb06233.x. PMID 10818409.
118. FDA Approves Update to Label on Birth Control Patch. FDA. January 18, 2008
119. Organon (March 21, 2007). "NuvaRing now available for Australian women"
120. Whitaker, Amy; Gilliam, Melissa (2014). Contraception for Adolescent and Young Adult
Women. Springer. p. 98. ISBN 9781461465799.
121. Tamara Callahan MD , Aaron Caughey MD , Blueprints Obstetrics and Gynecology, 2013
122. KD Tripathi , Essentials of Medical Pharmacology, 2013
123. Dc Dutta's Textbook of Obstetrics, 2014
124. K. A. Petrie, A. H. Torgal, C. L. Westhoff, Matched-pairs analysis of ovarian suppressionduring
oral vs. vaginal hormonal contraceptive use, „Contraception” 2011, t. 84, p. e2-3
125. R. L. Birtch, O. A. Olatunbosum, R. A. Pierson, Ovarian follicular dynamics during
conventional vs continuous oral contraceptive use, „Contraception” 2006, t. 73, p. 235. p. 239.
47
126. K. Bugge, K. S. Richter, J. Bromer, et al., Pregnancy rates following in vitro fertilization are
reduced with a thin endometrium, but are unrelated to endometrial thickness above 10
millimeters,„Fertility and Sterility” 2004, t. 82, p. S199.
127. T. Fiumino, A. Kuwata, A. Teranischi et al., Significance of endometrium thickness to evaluate
endometrial receptivity for embryos in natural cycle, „Fertility and Sterility” 2008, t. 90,p.
S159.
128. K. S. Richter, K. R. Bugge, J. G. Bromer, Relationship between endometrial thickness and
embryo implantation, based on 1. 294 cycles of in vitro fertilization with transfer of two
blastocyst-stage embryos, „Fertility and Sterility” 2007, t. 87, p. 53.
129. Rivera R, Yacobson I, Grimes D (1999). "The mechanism of action of hormonal contraceptives
and intrauterine contraceptive devices". Am J Obstet Gynecol. 181 (5 Pt 1): 1263–9.
doi:10.1016/S0002-9378(99)70120-1. PMID 10561657
130. "FDA Approves Combined Monthly Injectable Contraceptive". Contraception Report. 12 (3).
2001.
131. Newton JR, D'arcangues C, Hall PE (1994). "A review of "once-a-month" combined injectable
contraceptives". J Obstet Gynaecol (Lahore). 4 Suppl 1: S1–34.
doi:10.3109/014436194090276189. PMID 12290848.
132. http://www.wjpps.com/download/article/11892071798.pdf
133. Rowlands, S (2009). "New technologies in contraception". BJOG: An International Journal of
Obstetrics & Gynaecology. 116 (2): 230–239. doi:10.1111/j.1471-0528.2008.01985.x. ISSN
1470-0328.
134. Garza-Flores J, Alba VM, Cravioto MC, Hernandez L, Perez-Palacios G, Alvarado G, Rivera
R, Recio R, Bassol S (1989). "Estrogen-progestogen once-a-month injectable contraceptives
and serum prolactin". Contraception. 39 (5): 519–29. PMID 2524362.
135. Borgelt-Hansen Laura (2001). "Oral Contraceptives: An Update on Health Benefits and Risks:
Progestin-Only Minipill". J Am Pharm Assoc. 189 (6).
136. Grimes DA, Lopez LM, O'Brien PA, Raymond EG (2013). "Progestin-only pills for
contraception". Cochrane Database Syst Rev (11): CD0075189.
doi:10.1002/14651858.CD0075189.pub3. PMID 24226383.
137. Hussain SF (2004). "Progestogen-only pills and high blood pressure: is there an association? A
literature review". Contraception. 69 (2): 89–97. doi:10.1016/j.contraception.2003.09.002.
PMID 14759612.
138. Collaborative Group on Hormonal Factors in Breast Cancer (1996). "Breast cancer and
hormonal contraceptives: collaborative reanalysis of individual data on 53,297 women with
breast cancer and 100,239 women without breast cancer from 54 epidemiological studies".
Lancet. 347 (9017): 1713–27. doi:10.1016/S0140-6736(96)90806-5. PMID 8656904.
48
139. Collaborative Group on Hormonal Factors in Breast Cancer (1996). "Breast cancer and
hormonal contraceptives: further results". Contraception. 54 (3 Suppl): 1S–106S. PMID
8899264.
140. IARC Working Group on the Evaluation of Carcinogenic Risks to Humans (1999). "Hormonal
contraceptives, progestogens only". Hormonal contraception and post-menopausal hormonal
therapy; IARC monographs on the evaluation of carcinogenic risks to humans, Volume 72.
Lyon: IARC Press. pp. 339–397. ISBN 92-832-1272-X.
141. Chlebowski R, Hendrix S, Langer R, Stefanick M, Gass M, Lane D, Rodabough R, Gilligan M,
Cyr M, Thomson C, Khandekar J, Petrovitch H, McTiernan A (2003). "Influence of estrogen
plus progestin on breast cancer and mammography in healthy postmenopausal women: the
Women's Health Initiative Randomized Trial". JAMA. 289 (24): 3243–53.
doi:10.1001/jama.289.24.3243. PMID 12824205.
142. Glasier, Anna (March 20, 2015). "Chapter 134. Contraception". In Jameson, J. Larry; De
Groot, Leslie J.; de Krester, David; Giudice, Linda C.; Grossman, Ashley; Melmed, Shlomo;
Potts, John T., Jr.; Weir, Gordon C. Endocrinology: Adult and Pediatric (7th ed.). Philadelphia:
Saunders Elsevier. p. 2306. ISBN 978-0-323-18907-1.
143. Pattman, Richard; Sankar, K. Nathan; Elewad, Babiker; Handy, Pauline; Price, David Ashley,
eds. (November 19, 2010). "Chapter 33. Contraception including contraception in HIV
infection and infection reduction". Oxford Handbook of Genitourinary Medicine, HIV, and
Sexual Health (2nd ed.). Oxford: Oxford University Press. p. 360. ISBN 978-0-19-957166-6.
Ovulation may be suppressed in 15–40% of cycles by POPs containg levonorgestrel,
norethisterone, or etynodiol diacetate, but in 97–99% by those containing desogestrel.
144. Stoddard, A.; McNicholas, C.; Peipert, J. F. (2011). "Efficacy and Safety of Long-Acting
Reversible Contraception". Drugs. 71 (8): 969–980. doi:10.2165/11591290-000000000-00000.
PMID 21668037.
145. Blumenthal, P. D.; Voedisch, A.; Gemzell-Danielsson, K. (2010). "Strategies to prevent
unintended pregnancy: Increasing use of long-acting reversible contraception". Human
Reproduction Update. 17 (1): 121–137. doi:10.1093/humupd/dmq026. PMID 20634208.
146. Mary A. Ott and Gina S. Sucato, lead authors for the Committee on Adolescence (1 October
2014). "From the American Academy of Pediatrics Policy Statement Contraception for
Adolescents". Pediatrics. American Academy of Pediatrics (AAP). 134 (4): e1244 –e1256.
doi:10.1542/peds.2014-2299. PMID 25266430. Retrieved 7 July 2015. LARC methods should
be considered first-line contraceptive choices for adolescents.
147. Rowan, S. P.; Someshwar, J.; Murray, P. (2012). "Contraception for primary care providers".
Adolescent medicine: state of the art reviews. 23 (1): 95–110, x–xi. PMID 22764557.
148. Mestad, R.; Kenerson, J.; Peipert, J. (2009). "Reversible Contraception Update: The
Importance of Long-Acting Reversible Contraception" (PDF). Postgraduate Medicine. 121(4):
18–25. doi:10.3810/pgm.2009.07.2025. PMC 3164772  . PMID 196189264
49
149. "IUD (intrauterine device)". Contraception guide. NHS Choices. Retrieved 2 March 2014. the
intrauterine device, or IUD (sometimes called a coil)
150. Winner, B; Peipert, JF; Zhao, Q; Buckel, C; Madden, T; Allsworth, JE; Secura, GM. (2012).
"Effectiveness of Long-Acting Reversible Contraception". New England Journal of Medicine.
366 (21): 1998–2007. doi:10.1056/NEJMoa1110855. PMID 22621627.
151. Committee on Adolescent Health Care Long-Acting Reversible Contraception Working Group,
The American College of Obstetricians and, Gynecologists (October 2012). "Committee
opinion no. 539: adolescents and long-acting reversible contraception: implants and
intrauterine devices". Obstetrics and gynecology. 120 (4): 983–8.
doi:10.1097/AOG.0b013e3182723b7d. PMID 22996129.
152. Black, K; Lotke, P.; Buhling, K.J.; Zite, N.B.; et al. (Intrauterine contraception for Nulliparous
women: Translating Research into Action (INTRA), group) (October 2012). "A review of
barriers and myths preventing the more widespread use of intrauterine contraception in
nulliparous women". The European Journal of Contraception & Reproductive Health Care. 17
(5): 340–50. doi:10.3109/13625187.2012.700744. PMC 4950459 Freely accessible. PMID
22834648.
153. Hurd, [edited by] Tommaso Falcone, William W. (2007). Clinical reproductive medicine and
surgery. Philadelphia: Mosby. p. 409. ISBN 9780323033091.
154. Hurt, K. Joseph (eds.); et al. (2012-03-28). The Johns Hopkins manual of gynecology and
obstetrics (4th ed.). Philadelphia: Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. p.
232. ISBN 978-1-60547-433-5.
155. Grimes, D.A., MD (2007). Hatcher, R.A.; Nelson, T.J.; Guest, F.; Kowal, D., eds. "Intrauterine
Devices (IUDs)". Contraceptive Technology (19th ed.). New York: Ardent Media.
156. Gabbe, Steven (2012). Obstetrics: Normal and Problem Pregnancies. Elsevier Health Sciences.
p. 527. ISBN 9781455733958.
157. Marnach, ML; Long, ME; Casey, PM (March 2013). "Current issues in contraception". Mayo
Clinic Proceedings. 88 (3): 295–9. doi:10.1016/j.mayocp.2013.01.007. PMID 23489454.
158. Steenland, MW; Tepper, NK; Curtis, KM; Kapp, N (November 2011). "Intrauterine
contraceptive insertion postabortion: a systematic review". Contraception. 84 (5): 447–64.
doi:10.1016/j.contraception.2011.03.007. PMID 22018119.
159. Callahan, Tamara; Caughey, Aaron B. (2013). Blueprints Obstetrics and Gynecology.
Lippincott Williams & Wilkins. p. 320. ISBN 9781451117028.
160. Sonfield, Adam (Fall 2007). "Popularity Disparity: Attitudes About the IUD in Europe and the
United States". Guttmacher Policy Review. Guttmacher Institute. Retrieved 2016-06-04.
161. Treiman K, Liskin L, Kols A, Rinehart W (1995), "IUDs – an update" (PDF), Popul Rep B(6):
1–35, PMID 8724322, retrieved 2006-01-01
162. "Levonorgestrel intrauterine system medical facts from Drugs.com". www.drugs.com. Archived
from the original on 1 January 2017. Retrieved 1 January 2017.
50
163. British national formulary: BNF 69 (69th ed.). British Medical Association. 2015. p. 556. ISBN
9780857111562.
164. Trussell, James (2011). "Contraceptive efficacy". In Hatcher, Robert A.; Trussell, James;
Nelson, Anita L.; Cates, Willard Jr.; Kowal, Deborah; Policar, Michael S. (eds.). Contraceptive
technology (20th revised ed.). New York: Ardent Media. pp. 779–863. ISBN 978-1-59708-004-0.
ISSN 0091-9721. OCLC 781956734. Table 26–1 = Table 3–2 Percentage of women
experiencing an unintended pregnancy during the first year of typical use and the first year of
perfect use of contraception, and the percentage continuing use at the end of the first year.
United States.
165. Bradley, Linda D.; Falcone, Tommaso (2008). Hysteroscopy: Office Evaluation and
Management of the Uterine Cavity. Elsevier Health Sciences. p. 171. ISBN 03230189019.
Archived from the original on 5 November 2017.
166. "WHO Model List of Essential Medicines (19th List)" (PDF). World Health Organization. April
2015. Archived (PDF) from the original on 13 December 2016. Retrieved 8 December 2016.
167. Schäfer-Korting, Monika (2010). Drug Delivery. Springer Science & Business Media. p. 290.
ISBN 9783642004773
168. Luis Bahamondes; M Valeria Bahamondes; Ilza Monteiro. (2008). "Levonorgestrel-releasing
intrauterine system: uses and controversies". Expert Review of Medical Devices. 5 (4): 437–45.
doi:10.1586/17434440.5.4.437. PMID 18573044.
169. Petta C, Ferriani R, Abrao M, Hassan D, Rosa E, Silva J, Podgaec S, Bahamondes L (2005).
"Randomized clinical trial of a levonorgestrel-releasing intrauterine system and a depot GnRH
analogue for the treatment of chronic pelvic pain in women with endometriosis". Hum Reprod.
20 (7): 1993–8. doi:10.1093/humrep/deh869. PMID 15790607.
170. Sheng, J; Zhang, WY; Zhang, JP; Lu, D. (2009). "The LNG-IUS study on adenomyosis: a 3-
year follow-up on the efficacy and side effects of the use of levonorgestrel intrauterine system
for the treatment of dysmenorrheal associated with adenomyosis". Contraception. 79 (3): 189–
193. doi:10.1016/j.contraception.2008.11.004. PMID 19185671.
171. Faundes A, Alvarez F, Brache V, Tejada A (1988). "The role of the levonorgestrel intrauterine
device in the prevention and treatment of iron deficiency anemia during fertility regulation". Int
J Gynaecol Obstet. 26 (3): 429–33. doi:10.1016/0020-7292(88)903189-4. PMID 2900174.
172. Marjoribanks, Jane; Lethaby, Anne; Farquhar, Cindy (29 January 2016). "Surgery versus
medical therapy for heavy menstrual bleeding". The Cochrane Database of Systematic Reviews
(1): CD003855. doi:10.1002/14651858.CD003855.pub3. ISSN 1469-493X. PMID 26820670.
173. Winner, B; Peipert, JF; Zhao, Q; Buckel, C; Madden, T; Allsworth, JE; Secura, GM. (2012).
"Effectiveness of Long-Acting Reversible Contraception". New England Journal of Medicine.
366 (21): 1998–2007. doi:10.1056/NEJMoa1110855. PMID 22621627.
174. Centers for Disease Control and Prevention (2010). "United States Medical Eligibility Criteria
for Contraceptive Use".
51
175. "IUD". Planned Parenthood.

176. "Convenience". Bayer.
177. "Mirena". MediResource Inc.
178. Hidalgo M, Bahamondes L, Perrotti M, Diaz J, Dantas-Monteiro C, Petta C (February 2002).
"Bleeding patterns and clinical performance of the levonorgestrel-releasing intrauterine system
(Mirena) up to two years". Contraception. 65 (2): 129–132. doi:10.1016/s0010-7824(01)00302-
x. PMID 11927115.
179. "Mirena (hormonal IUD)". Mayo Clinic. 10 January 2015.
180. Centers for Disease Control and Prevention (2010). "United States Medical Eligibility Criteria
for Contraceptive Use".
181. "Mirena: Consumer Medicine Information" . Bayer. March 2014.
182. "Understanding IUDs". Planned Parenthood. July 2005. Archived from the original on 12
October 2006.
183. WHO (2010). "Intrauterine devices (IUDs)". Medical Eligibility Criteria for Contraceptive Use
(4th ed.). Geneva: Reproductive Health and Research, WHO. ISBN 978 92 4 1563888.
184. Hidalgo, M; Bahomondes, L; Perrottie, M; Diaz, J; Dantas-Monterio, C; Petta, CA. (2002).
"Bleeding Patterns and clinical performance of the levonorgestrel-releasing intrauterine device
(Mirena) up to two years". Contraception. 65 (2): 129–132. doi:10.1016/S0010-
7824(01)00302-X. PMID 11927115.
185. McCarthy L (2006). "Levonorgestrel-Releasing Intrauterine System (Mirena) for
Contraception". Am Fam Physician. 73 (10): 1799–. Archived from the original on 26
September 2007. Retrieved 4 May 2007.
186. Rönnerdag M, Odlind V (1999). "Health effects of long-term use of the intrauterine
levonorgestrel-releasing system. A follow-up study over 12 years of continuous use". Acta
Obstet Gynecol Scand. 78 (8): 716–21. doi:10.1034/j.1600-01892.1999.780810.x. PMID
10468065.
187. Dean, Gillian; Schwarz, Eleanor Bimla (2011). "Intrauterine contraceptives (IUCs)". In
Hatcher, Robert A.; Trussell, James; Nelson, Anita L.; Cates, Willard Jr.; Kowal, Deborah;
Policar, Michael S. Contraceptive technology (20th revised ed.). New York: Ardent Media. pp.
147–191. ISBN 978-1-59708-004-0. ISSN 0091-9721. OCLC 781956734. p.150, p. 162:Table 7-
1. Myths and misconceptions about IUCs, Myth: IUCs are abortifacients. Fact: IUCs prevent
fertilization and are true contraceptives.
188. Population Information Program, Johns Hopkins School of Public Health (1995). "IUDs—An
Update". Population Reports. XXII (5).
189. IUDs—An Update. "Chapter 2.7:Expulsion".
190. IUDs—An Update. "Chapter 3.3 Postpartum Insertion".
52
191. IUDs—An Update. "Chapter 3.4 Postabortion Insertion".

192. World Health Organization (1987). "Mechanisms of action, safety and efficacy of intrauterine
devices: technical report series 753". Geneva.
193. FDA Medical Review pp. 3-4
194. FDA Medical Review p. 5,189
195. Grimes, DA (2000). "Intrauterine Device and upper-genital-tract infection". The Lancet. 356:
1013–1019. doi:10.1016/S0140-6736(00)02699-4. PMID 1101891894.
196. Bahamondes L; Hidalgo M; Petta CA; Diaz J; Espejo-Arce X; Monteiro-Dantas C. (2003).
"Enlarged ovarian follicles in users of a levonorgestrel-releasing intrauterine system and
contraceptive implant". J. Reproduc. Med. 48 (8): 637–640. PMID 12971147.
197. "Mirena". BayerUK. 11 June 2013. Archived from the original on 18 June 2015. Retrieved 18
June 2015.
198. Nijhuis J, Schijf C, Eskes T (1985). "The lost IUD: don't look too far for it". Ned Tijdschr
Geneeskd. 129 (30): 1409–10. PMID 3900746.
199. Kaplan N (1976). "Letter: Lost IUD". Obstet Gynecol. 47 (4): 508–9. PMID 1256735
200. Luukkainen, T. (1991). "Levonorgestrel-Releasing Intrauterine Device". Annals of the New York
Academy of Sciences. 626: 43–49. doi:10.1111/j.1749-6632.1991.tb37898.x
201. Römer, T.; Bühling, K. J. (2013). "Intrauterine hormonelle Kontrazeption". Gynäkologische
Endokrinologie. 11 (3): 188–196. doi:10.1007/s10304-012-0532-4.
202. "Mirena Medical Review". FDA. Center for Drug Evaluation and Research: 6. 5 December
2000.
203. Mohllajee, AP; Curtis, KM; Herbert, PB. (2006). "Does insertion and use of an intrauterine
device increase the risk of pelvic inflammatory disease among women with sexually transmitted
infection? A systematic review". Contraception. 73 (2): 145–153.
doi:10.1016/j.contraception.2005.08.007. PMID 16413845.
204. "CDC - Summary - US SPR - Reproductive Health". www.cdc.gov. 21 June 2017
205. Lopez, LM; Bernholc, A; Zeng, Y; Allen, RH; Bartz, D; O'Brien, PA; Hubacher, D (29 July
2015). "Interventions for pain with intrauterine device insertion". The Cochrane Database of
Systematic Reviews. 7: CD007373. doi:10.1002/14651858.CD007373.pub3. PMID 26222246
206. Mansour, D; Gemzell-Danielsson, K; Inki, Pirjo; Jensen, JT. (2011). "Fertility after
discontinuation of contraception: a comprehensive review of the literature". Contraception. 84
(5): 465–477. doi:10.1016/j.contraception.2011.04.002. PMID 22018120.
207. Randic, L; Vlasic, S; Matrljan, I; Waszak, C (1985). "Return to fertility after IUD removal for
planned pregnancy". Contraception. 32 (3): 253–259. doi:10.1016/0010-7824(85)90048-4
208. Ortiz, María Elena; Croxatto, Horacio B. (June 2007). "Copper-T intrauterine device and
levonorgestrel intrauterine system: biological bases of their mechanism of action".
53
Contraception. 75 (6 Suppl): S16‒S30. doi:10.1016/j.contraception.2007.01.020. PMID

17531610. p. S28.
209. ESHRE Capri Workshop Group (May–June 2008). "Intrauterine devices and intrauterine
systems". Human Reproduction Update. 14 (3): 197‒208. doi:10.1093/humupd/dmn003. PMID
18400840. p. 199, p. 205
210. Speroff, Leon; Darney, Philip D. (2011). "Intrauterine contraception". A clinical guide for
contraception (5th ed.). Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. pp. 239–280. ISBN 978-
1-60831-610-6. pp. 246–247.
211. Jensen, Jeffrey T.; Mishell, Daniel R. Jr. (2012). "Family planning: contraception, sterilization,
and pregnancy termination". In Lentz, Gretchen M.; Lobo, Rogerio A.; Gershenson, David M.;
Katz, Vern L. Comprehensive gynecology. Philadelphia: Mosby Elsevier. pp. 215–272. ISBN
978-0-323-06986-1. p. 259.
212. Guttinger, A; Critchley, HO (2007). "Endometrial effects of intrauterine levonorgestrel".
Contraception. 75 (6 Suppl.): S93–S98. doi:10.1016/j.contraception.2007.01.015. PMID
17531624
213. Sivin I, Stern J, Coutinho E, et al. (November 1991). "Prolonged intrauterine contraception: a
seven-year randomized study of the levonorgestrel 20 mcg/day (LNg 20) and the Copper T380
Ag IUDS". Contraception. 44 (5): 473–80. doi:10.1016/0010-7824(91)90149-a. PMID
1797462
214. Malik, S (January 2013). "Levonorgestrel-IUS system and endometrial manipulation". Journal
of mid-life health. 4 (1): 6–7. doi:10.4103/0976-7800.109625. PMC 3702070 Freely accessible.
PMID 23833526.
215. ESHRE Capri Workshop, Group (2008). "Intrauterine devices and intrauterine systems".
Human Reproduction Update. 14 (3): 197–208. doi:10.1093/humupd/dmn003. PMID
18400840. Both copper IUDs and levonorgestrel releasing IUSs may interfere with
implantation
216. Hatcher, Robert A. (2011). Contraceptive technology (20th rev. ed.). [New York, N.Y.]: Ardent
Media. p. 162. ISBN 978-1-59708-004-0.
217. Alvarez, F; Brache, V.; Fernandez, E; Guerrero, B; Guiloff, E; Hess, R; et al. (1988). "New
insights on the mode of action of intrauterine contraceptive devices in women". Fertil Steril. 49:
768–773. PMID 3360166
218. WHO Model Formulary 2008. World Health Organization. 2009. pp. 370–372. ISBN
9789241547659.
219. Wipf, Joyce (2015). Women's Health, An Issue of Medical Clinics of North America,. Elsevier
Health Sciences. p. 507. ISBN 978-0-323-37608-2. Archived from the original on 2017-09-24.
220. Goodwin, T. Murphy; Montoro, Martin N.; Muderspach, Laila; Paulson, Richard; Roy, Subir
(2010). Management of Common Problems in Obstetrics and Gynecology (5 ed.). John Wiley &
Sons. pp. 494–496. ISBN 978-1-4443-9034-6.
54
221. British national formulary : BNF 69 (69 ed.). British Medical Association. 2015. pp. 557–559.
ISBN 978-0-85711-156-2.
222. "WHO Model List of Essential Medicines (19th List)". World Health Organization. April 2015.
223. Winner, B; Peipert, JF; Zhao, Q; Buckel, C; Madden, T; Allsworth, JE; Secura, GM. (2012),
"Effectiveness of Long-Acting Reversible Contraception", New England Journal of Medicine,
366 (21): 1998–2007, doi:10.1056/NEJMoa1110855, PMID 22621627, archived from the
original on 2013-02-18
224. Kulier R, O'Brien P, Helmerhorst FM, Usher-Patel M, d'Arcangues C (2008), "Copper
containing, framed intra-uterine devices for contraception (Review)", Cochrane Database of
Systematic Reviews (4): CD005347, doi:10.1002/14651858.CD005347.PUB3, PMID 17943851
225. O'Brien, P. A.; Marfleet, C. (25 January 2005). "Frameless versus classical intrauterine device
for contraception". The Cochrane Database of Systematic Reviews (1): CD003282.
doi:10.1002/14651858.CD003282.pub2. ISSN 1469-493X. PMID 15674904.
226. Treiman, Katherine; Liskin, Laurie; Kols, Adrienne; Rinehart, Ward (December 1995). "IUDs—
an update" (PDF). Population Reports. Series B, Intrauterine Devices. Baltimore: Johns
Hopkins School of Public Health, Population Information Program (6): 1–35. PMID 8724322.
Archived (PDF) from the original on October 29, 2013. Retrieved July 9, 2006.
227. The Guttmacher Institute (2012). "Contraceptive Use in the United States". Archived from the
original on 2013-10-04. Retrieved 2013-10-04.
228. Centers for Disease Control and Prevention (2010), United States Medical Eligibility Criteria
for Contraceptive Use.
229. Forthofer KV (2009). "A clinical review of the intrauterine device as an effective method of
contraception". J Obstet Gynecol Neonatal Nurs. 38 (6): 693–8. doi:10.1111/j.1552-
6909.2009.01067.x. PMID 19930283.
230. Hatcher, Robert Anthony; M.D, Anita L. Nelson (2007). Contraceptive Technology. Ardent
Media. pp. 297–311. ISBN 9781597080019.
231. WHO Model Formulary 2008. World Health Organization. 2009. p. 372. ISBN 9789241547659.
232. Trussell, J (2007). "Contraceptive efficacy". Ardent Media.
233. Speroff, Leon; Darney, Philip D. (2011). A Clinical Guide for Contraception. Lippincott
Williams & Wilkins. pp. 305–307. ISBN 9781608316106.
234. Allen, Michael J. (2011). The Anthem Anthology of Victorian Sonnets. Anthem Press. p. 51.
ISBN 9781843318484.
235. McKibbin, Ross (2000). Classes and Cultures: England 1918-1951. Oxford University Press. p.
305. ISBN 9780198208556.
236. "WHO Model List of Essential Medicines (19th List)". World Health Organization. April 2015
55
237. Chen, Lincoln C.; Amor, Jaime Sepulveda; Segal, Sheldon J. (2012). AIDS and Women’s
Reproductive Health. Springer Science & Business Media. p. 6. ISBN 9781461533542.
238. Nelson, Anita L.; Woodward, Jo Ann (2007). Sexually Transmitted Diseases: A Practical Guide
for Primary Care. Springer Science & Business Media. p. 312. ISBN 9781597450409.
239. Male latex condom. Specification, prequalification and guidelines for procurement, 2010. World
Health Organization. 2010. p. 127. ISBN 9789241599900.
240. Corson, S. L.; Derman, R. J. (1995). Fertility Control. CRC Press. p. 263. ISBN
9780969797807.
241. "The Female Condom". AVERT
242. Hillard, Paula J. Adams; Hillard, Paula Adams (2008). The 5-minute Obstetrics and
Gynecology Consult. Lippincott Williams & Wilkins. p. 240. ISBN 9780781769426. Archived
from the original on 2017-09-24.
243. Wipf, Joyce (2015). Women's Health, An Issue of Medical Clinics of North America,. Elsevier
Health Sciences. p. 508. ISBN 9780323376082. Archived from the original on 2017-09-24.
244. "Contraception | Reproductive Health | CDC". www.cdc.gov. 21 June 2016. Archived from the
original on 2 January 2017. Retrieved 1 January 2017.
245. Helms, Richard A.; Quan, David J. (2006). Textbook of Therapeutics: Drug and Disease
Management. Lippincott Williams & Wilkins. p. 419. ISBN 9780781757348. Archived from the
original on 2017-09-24.
246. Corson, S. L.; Derman, R. J. (1995). Fertility Control. CRC Press. pp. 211–212. ISBN
9780969797807.
247. Everett, Suzanne (2014). Handbook of Contraception and Sexual Health. Routledge. p. 62.
ISBN 9781135114114.
248. "WHO Model List of Essential Medicines (19th List)". World Health Organization. April 2015.
249. Johnson, Jennifer (December 2005). "Diaphragms, Caps, and Shields". Planned Parenthood.
250. Allen, Richard (January 2004). "Diaphragm Fitting". American Family Physician. American
Academy of Family Physicians. 69 (1): 97–100. PMID 14727824.
251. "Bith Control Sponge".
252. "How Well Does Today Sponge Prevent Pregnancy?". Today Sponge. Allendale
Pharmaceuticals.
253. Hatcher, RA; Trussel J; Stewart F; et al. (2000). Contraceptive Technology (18th ed.). New
York: Ardent Media. ISBN 0-9664902-6-6.
254. Creatsas G, Elsheikh A, Colin P (2002). "Safety and tolerability of the new contraceptive
sponge Protectaid". European Journal of Contraception and Reproductive Health Care. 7 (2):
91–5. doi:10.1080/713604323. PMID 12201327.
56
255. Creatsas G, Guerrero E, Guilbert E, Drouin J, Serfaty D, Lemieux L, Suissa S, Colin P (2001).
"A multinational evaluation of the efficacy, safety and acceptability of the Protectaid
contraceptive sponge". European Journal of Contraception and Reproductive Health Care. 6
(3): 172–82. doi:10.1080/713604234. PMID 11763982.
256. "Ovule Pharmatex: results of 10 years of research in contraception". Nurs Que. 3 (2): 33. 1983.
PMID 6552435.
Serfaty D (1982). "The contraceptive sponge". Entret Bichat Pitie Salpetriere Ther: 225–8.
PMID 12340222.
Leroy B, Serror R (1979). "Contraception through the use of intravaginal spermicides during
the post-partum period". Revue Francaise de Gynecologie et d'Obstetrique. 74 (1): 63–5.
PMID 424660.
257. "The Birth Control Sponge". Global Health Options. 2004
258. "Sponges". Cervical Barrier Advancement Society. 2004.
259. Best, Kim (2000). "New Devices May Be Easier to Use". Network. Family Health International.
20 (2).
260. Leung, Vivian W.Y.; Levine, Marc; Soon, Judith A. (February 2010). "Mechanisms of action of
hormonal emergency contraceptives". Pharmacotherapy. 30 (2): 158–168.
doi:10.1592/phco.30.2.158. PMID 20099990.
261. Gemzell-Danielsson, Kristina (November 2010). "Mechanism of action of emergency
contraception". Contraception. 82 (5): 404–409. doi:10.1016/j.contraception.2010.05.004.
PMID 20933113.
262. Trussell, James; Schwarz, Eleanor Bimla (2011). "Emergency contraception". In Hatcher,
Robert A.; Trussell, James; Nelson, Anita L.; Cates, Willard Jr.; Kowal, Deborah; Policar,
Michael S. Contraceptive technology (20th revised ed.). New York: Ardent Media. pp. 113–145.
ISBN 978-1-59708-004-0. ISSN 0091-9721. OCLC 781956734. p. 121, p. 122, p. 123.
263. "Emergency contraception: Morning after pill and day after pill". ec.princeton.edu.
264. Food and Drug Administration (FDA) (February 25, 1997). "Certain combined oral
contraceptives for use as postcoital emergency contraception" (PDF). Federal Register. 62
(37): 8610–8612.
265. Trussell, James; Raymond, Elizabeth G.; Cleland, Kelly (February 2014). "Emergency
contraception: a last chance to prevent unintended pregnancy" (PDF). Princeton: Office of
Population Research at Princeton University, Association of Reproductive Health
Professionals. Retrieved March 25, 2014.
266. Gemzell-Danielsson, Kristina; Rabe, Thomas; Cheng, Linan (March 2013). "Emergency
contraception—an update". Gynecological Endocrinology. 29 (Supplement 1): 1–14.
doi:10.3109/09513590.2013.774591. PMC 1669925 Freely accessible. PMID 23437846.
57
267. Trussell, James; Cleland, Kelly (February 13, 2013). "Dedicated emergency contraceptive pills
worldwide" (PDF). Princeton: Office of Population Research at Princeton University,
Association of Reproductive Health Professionals.
268. ICEC (2014). "EC pill types and countries of availability, by brand". New York: International
Consortium for Emergency Contraception (ICEC).
269. ECEC (2014). "Emergency contraception availability in Europe". New York: European
Consortium for Emergency Contraception (ECEC).
270. HRA Pharma (March 2013). "Countries where ellaOne was launched". Paris: HRA Pharma.
271. Gottardi G, Spreafico A, de Orchi L (1986). "The postcoital IUD as an effective continuing
contraceptive method". Contraception. 34 (6): 549–58. doi:10.1016/S0010-7824(86)80011-7.
PMID 3549140.
58

Kontracepcija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Kontracepcija

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kontracepcija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Beogradu

Katedra za ginekologiju i akušerstvo

Predmetni nastavnik : Student:

Beograd, januar 2018. god.

Danas je dobrovoljna kontrola plodnosti od najvećeg značaja za savremeno društvo. Sa globalne

2. KOMBINOVANA HORMONSKA KONTRACEPCIJA

Kombinovana hormonska kontracepcija sadrži estrogen i progestagen i dostupna je u četiri

2.1 Oralna kombinovana hormonska kontracepcija

Drugi nedavni razvoj je oslobađanje kombinovane oralne kontraceptivne pilule za povećanje

U Sjedinjenim Državama danas je dostupno više od 30 oralnih kontraceptivnih formulacija.

Randomizovano, kontrolisano ispitivanje je procenilo različite ishode iz standardnog i

2.1.1 Mehanizam delovanja

Progesteronska negativna povratna sprega smanjuje frekvencu impulsa gonadotropin-

Estrogen i progestogen u oralnim kontraceptivima imaju druge efekte na reproduktivni sistem,

Ne postoje dovoljni dokazi o tome da li promene u endometriju zapravo mogu sprečiti

Slika 2. – Šematski prikaz efekta estrogena i progesterona na hipofizu i hipotalamus

2.1.2 Način primene i indikacije

Nekoliko faktora objašnjava da je tipična efikasnost upotrebe niža od savršene efikasnosti

Oralni hormonalni kontraceptivi obezbeđuju efikasnu kontracepciju od prve pilule, ako se

Efikasnost kombinovane oralne kontraceptivne pilule izgleda slično da li se aktivne tablete

Kontraceptivna efikasnost može biti oštećena:

Uputstvo za propuštene tablete:

2.1.2.1 Sindrom policističnih jajnika

Sindrom policističnih jajnika je sindrom koji je uzrokovan hormonskim disbalansima. Žene sa

Kod karličnih bolova povezanih sa endometriozom, oralni kontraceptivi se smatraju prvom

endometrioze, levonorgetrel sa intrauterusim uređajem je efikasniji u smanjenju bolova u karcinomu kod

Iako je pilula ponekad propisana da indukuje menstruaciju po redovnom rasporedu za žene

Međutim, osnovni uzrok stanja je nedostatak energije i treba ga tretirati ispravljanjem

2.1.4 Interackcije sa drugim lekovima

2.1.5 Neželjena dejstva

Generalno je prihvaćeno da su zdravstveni rizici oralnih kontraceptiva manji od onih iz trudnoće

2.1.5.1 Uobičajena neželjena dejstva

Mučnina, povraćanje, glavobolja, nadimanje, osetljivost dojke, otok članaka/nogu (zadržavanje

2.1.5.2 Neželjena dejstva srca i krvnih sudova

Kombinovani oralni kontraceptivi povećavaju rizik od venske tromboembolije (uključujući

Oralne kontraceptivne pilule sa više od 50 mg estrogena povećavaju rizik od ishemičnog

2.1.5.3.1 Protektivni efekti

2.1.5.3.2 Povećani rizici

2.1.5.4 Promene u težina

Sistemski pregled Cochranea iz 2011. godine je utvrdio da studije kombinacionih hormonalnih

2.1.5.8 Druga neželjena dejstva

Ostali neželjeni efekti povezani sa nisko-doznim oralnim kontraceptivima su leukoreja (povećan

2.2 Kombinovani transdermalni flaster

Flaster za kontracepciju, poznatu i kao

Jedini trenutno dostupni kontraceptivni

2.2.1 Način primene i rezervna kontracepcija

2.2.2 Mehanizam delovanja

Kao i svi kombinovani hormonski kontraceptivi, Ortho Evra/Evra radi prvenstveno

2.2.4. Interakcije i kontraindikacije

Međutim, uprkos interakcijama sa mnogim drugim antibiotikom, studija interakcije kliničkih

2.2.5. Neželjena dejstva

Dodatne informacije o neočekivanim efektima date su u informacijama o nalepnicama Ortho

2.2.5.1. Tromboembolijski rizik

nefatalnog venskog tromboembolizma za kontracepcijski flaster sličan riziku za oralne kontraceptive

U studijama sa oralnim kontraceptivima, rizik za kardiovaskularne bolesti (kao što je

2.3. Kombinovani vaginalni prsten

Kontraceptivni vaginalni prsten je tip umetka

Postoji nekoliko vrsta. Jedan tip je vaginalni

Takođe je razvijen progesteronski vaginalni