1.

Naponi u vratilu, krutost, izdrzljivost i stepen sigurnosti

2.Spojevi vratila i glavcina trenjem. Stepen sigurnosti protiv klizanja glavcine
po vratilu
Spojcvi vratila i glavCina ircba da obczbcdc odgovarajuci polozaj obrtnog clcmcnta u maSini
i u odnosu na drugc delove sklopa, centriranje glavCine u od-nosu na osu obrtanja vratila i
prenoSenje opteretenja sa vratila na glavcinu i obrnuto. PrenoSenje obrtnog momenta je jedna
od kljucnih funkcija koja mora biti uskladjena sa funkcijama definisanja tacnog polozaja
obrtnih delova. Spojevi vratila i glavcina mogu biti ostvareni posredstvom trenja, posredstvom
klinova, posredstvorn zlebnih spojeva i primenom posebno profilisanih oblika glavCine i
podglavka.

a) Spojevi vratila i glavtina trenjem

Da bi se opterecenje prcnosilo sa glavCine na vratilo i obrnuto, posredstvom trenja, potrcbno
jc da se na dodiru obczbcdi pritisak dovoljan da pod dejstvom radnog optereccnja nc dodje do
proklizavanja. Potrebno je da sila trenja bude veca od tangentne sile na dodiru vratila i glavcinc

Ft - obimna (tangentna) sila na dodiru vratila i glavCine

d - precnik podglavka na vratilu, odnosno, otvora u glavcini
A - dodirna povrSina vratila i glavCine
/ - du/,ina dodira - Sirina glavcinc
5 - stepcn sigurnosti protiv prokli/avanja glavCine po vratilu
fi - koeficijent otpora proklizavanju glavCine po vratilu
p - pritisak na dodiru vralila i glavcine
Za ostvarivanje dovoljno velike sile trenja potrebno je obczbediti dovoljno veliki pritisak na
dodiru vratila i glavCine (p). Ovaj pritisak moZe biti ostvaren na vi§c naCina. Neki od njih su:
radijalnim pritezanjem dvodelne glavcine, aksijalnim uklinjavanjem glavcine na konusnu dodirnu
povrSinu i nasilnim utiskivanjem (presovanjem) vralila u glavCinu - presovanim spojem.
Radijalno pritezanje dvodelne glavcine (sl.5.15) ostvaruje se posredstvom zavrtanjskc vcze
koju Cini viSe vijaka rasporedjenih na spojevima delova glavcine koja je prethodno raseCena.
Sila i moment pritezanja vijaka odredjuju se na os-novu potrebnog pritiska na dodiru, veliCine
dodirne povrSine i broja vijaka. Ovakav naCin spajanja glavCine i vratila nije Cesto u primeni, ne
prcnosi vclika opterecenja, a koristi se tamo gde jc mogu6: i neophodno rasecanje obrtnog dela
/.bog potreba pri sklapanju i rasklapanju. ObiCno je to kod sklopova relativno velikog gabarita.
3.Klinovi bez nagiba
4.Zlebni spojevi
5.Naponi u delovima kotrljajnog lezaja i vek lezaja. Razaranja. Izbor lezaja
6.Nosivost radijalnih lezaja sa hidrodinamickim plivanjem
7.Zagrevanje, hladjenje i podmazivanje lezaja
8.Elasticne spojnice
9.Zglobne spojnice
10.Frikcione spojnice
11.Metricki navoj (oblik, svojstva, primena, parametri, oznacavanje)
12.Naponi u navojcima i u jezgu navoja. Raspodela opterecenja na navojke u
navojnom paru. Cvrstoca i dinamicka izdrzljivost. Materijal i klasa cvrstoce
13.Pritezanje zavrtnja (moment otpora u navoju, moment pritezanja). Stepen
sigurnosti na kraju pritezanja
14.Uzduzno opterecene zavrtanjske veze (sile, deformacije, sigurnost u radu)
15.Poprecno opterecene zavrtanjske veze (nepodesene i podesene)