Skripta iz predmeta “Obligaciono pravo”

Pravni fakultet za privredu i pravosuđe

u Novom sadu – Visokoškolska jedinica u Nišu

KNJIGA I – OPSTI DEO

Aleksandar Radovanov

23.01.2018 Vladimir Janković

1. Pojam i predmet obligacionog prava
Obligaciono pravo je skup pravnih normi kojima su regulisani obligacioni odnosi.
Obligaciono pravo kao grana prava je deo gradjanskog prava, koji u najsirem smilu reci
spada u oblast privatnog prava , za razliku od krivicnog prava koje spada u oblast javnog
prava.U građansko pravo pored obligacionog prava spada jos stvarno pravo, nasledno
pravo i porodicno pravo, a u procesnoj sveri gradjansko procesno pravo. Pod pojmom
obligacionog prava u objektivnom smislu podrazumevamo skup pravnih normi donetih od
strane nadleznih organa koji regulise obligacione odnose,a pod pojmom obligacionog
prava u subjektivnom smislu podrazumevamo konkretna prava i ovlascenja koja
pripadaju odredjenom licu,(poveriocu) iz obligacionog odnosa sa drugim
licem(duznikom) a koja prava su regulisana pravilima objektivnog obligacionog
prava.Predmet obligacionog prava su prava i obaveze koje prolilaze iz odnosa poverioca
duznika.Poverilac ima pravo da zahteva od duznika odredjeno ponasanje koje se sastoji u
davanju, cinjenju ili necinjenju i trpljenju.
2. Obligacije sa više objekata
Kod slozenih obligacija kada je predmet duznikove obaveze izvrsenje vise radnji,odnosno
vise predmeta razlikujemo: kumulativne, alternativne i fakultativne obligacije.
Kod kumulativnih obligacija duznik je u obavezi da ispuni vise predmeta
istovremeno.Npr. da preda vise razlicitih stvari.Duznik se oslobadja obaveze tek kada
preda sve stvari na koje se ugovorom obavezao.Kod alternativnih obligacija je
karakteristicno da duznik duguje vise predmeta , ali se moze osloboditi svoje obaveze
predajom samo jednog predmeta.Znaci vise predmeta in obligatone, a jedan predmet in
solutione.Kod fakultativnih obligacija duznik je u obavezi da preda jedan odredjen
predmet,ali moze da se oslobodi svoje obaveze predajom drugog predmeta.Znaci jedan
predmet in obligatione, a vise predmeta in solutone.Fakultativna obligacija moze nastati
na osnovu ugovora, na osnovu zakona ili na osnovu testamenta.Duznik se moze koristiti
ovi mpravo, da preda durgi predmet umesto dugovanog , sve dok pvoerilac u izvrsnom
postupuku ne dobije potpuno ili delimicno predmet obaveze.
3. Obligacije sa vise subjekta (lica)
Obligacije sa vise lica postoje kada se na strani poverilaca ili duznika ili na obe strane ,
pojavljuje vise lica. To su slozene obligacije koje mozemo klasifikovati na : 1) zajednicke
2) nerazdeljive (nedeljive) obligacije i 3)solidarne obligacije
Kod zajednickih deljivih obligacija se pojavljuje vise lica na strani poverioca ili na strani
duznika tako da se obligacija deli na onoliko lica koliko ih ima.Npr. nedeljiva je obaveza
ako duznik duguje predaju automobila vecem broju lica.Deljiva je obaveza ako duznik
duguje 10.000 dinara i ima pet poverilaca: svaki poverilac ce dobiti po 2.000 dinara.
Kod nedeljivih obligacija se pojavljuje vise lica na strani poverioca ili duznika, ali je
predmet nedeljiv tako da se obaveza mora ispuniti odjednom u celosti. Npr. Predaje neke
stvari koja nije deljiva automobil. Razlikujemo pasinve nedeljive obligacije i aktivne
nedeljive obligacije.Kod pasivnih nedeljivih obligacija na strani duznika se pojavljuje
vise lica a na strani poverioca jedan poverilac. Svaki duznik je u obavezi da isplati
poveriocu celu obavezu. Kod solidarnih obligacija se na strani poverioca ili duznika
pojavljuje vise lica ali se obaveza izvrsava u celini iako je deljiva.Znaci da je svaki
poverilac ovlsacen da naplati ceo dug, odnosno da je svaki duznik u obavezi da isplati
poveriocu (jednom) ili vise ceo dug.
4. Pojam znacaj i karakteristike ugovora
Ugovor je pravni posao koji nastaje saglasnoscu volja dva ili vise lica sa ciljem da se
postigne neko pravno dejstvo.Razlikujemo razne vrste ugovora , na primer oblagacione,
privredne , porodicne , nasledno pravne, ugovore o radu, medjunarodne ugovore itd.U
obligacionom pravu je rec o obligacionom ugovoru koji ima za posledicu obligaciono
pravno dejstvo.U obligacionim odnosima jedno od osnovnih nacela kada je rec o
ugovorima je princip slobode ugovaranja i ogleda se kroz sledece karakteristike:
1) svaki pravni subjekt odlucuje slobodo da li ce zakljuciti ugovor i na to ne moze biti
nateran nikakvom fizickom ili psihickom prisilom.
2) Svaki pravni subjekt slobodno bira lice sa kojem ce zakljuciti ugovor
3) Svaki pravni subjekt slobodno odredjuje sadrzinu ugovora koja jedino ne sme biti u
suprotnosti sa imperativnim propisima,javnom poretku, dobrim obicajima i moralom.
4) Svaki pravni subjket slobodno odlucuje koju formu i koji nacin zakljucivanja ce
primeniti kod sklapanja ugovora.Ogranicenje jedino postoji ako je zakonom izricito
propisana forma u kojoj se moze zakljuciti taj ugovor.
5) Svaki pravni subjekt slobodno odlucuje o promeni i prestanku ugovora.
5. Osnove ugovora
Opsti uslovi za zakljucenje pravno perfektnog ugovora su:
1) Saglasnost volja ugovornih strana
2) Sposobnost ugovaranja ugovornih strana
3) Postojanje predmeta ugovora
4) Postojanje osnova ugovora
Pored ovih opstih uslova , za neke ugovore u nasem pravu zahteva se i ispunjenje
posebnih uslova:
1) odredjenja forma ugovora
2) davanje saglasnosti ili pristanka na zakljucenje ugovora.
6. Predmet ugovora
Predmet ugovora je jedan od opstih uslova za zakljucenje ugovora.Na osnovu ugovora se
stvaraju prava i obaveze.Kod dvostranoobaveznih ugovora prava i obaveze su i na jednoj
i na drugoj strani.Obaveze koje ugovorne strane treba da izvrse su u sustini predmet
ugovora. Prakticno predmet ugovora moze biti predaja odredjenje stvari ili neko cinjenje,
necinjenje odnosno trpljenje. Predmet ugovora mora da ispunjava odredjene uslove, mora
biti odredjen ili odrediv, moguc i dozvoljen. U suprotnom ne postoji predmet
ugovora.Npr, kada se prodaje neka stvar ona mora biti tacno opisana ako se radi o
individualnoj odredjenoj stvari i mora biti odredjena cena.Ukoliko ova dva elementa nisu
precizno odrednjena predmet takvog ugovora de facto ne postoji.
7. Opsta dejstva ugovora
Ugovor predstavlja saglasnost volja dva ili vise lica kojom nastaje,menja se ili prestaje
obligacioni odnos.Dakle ugovor proizvodi obligaciono pravna dejstva.Da bi se proizvelo
stvarno pravno dejstvo, npr. Za prenos prava svojine nije dovoljnosamo zakljucenje
kupoprodajnog ugovora , vec je potrebno izvristi predaju stvari kod pokretnih stvari ,
odnosno upis u zemljisne knjige kod nepokretnih stvari.Tek tada se stice pravo
svojine.Sledeca karakteristik obligacionog ugovora je da proizvodi relativno dejstvo, sto
znaci da deluje inter partes odnosno izmedju samo onih lica koja su ugovor zakljucila.
8. Tumacenje ugovora
Prilikom zakljucenja ugovora moguce je da neke odredbe budu nejasno formulisane ili
nedovoljno precizno izrazene i da s toga postoji nesaglasnost ugovornih strana oko
 sadrzaja konkretne norme ugovora.Ugovorne strane su zakljucile ugovor sa namerom da
ostvare odredjene ciljeve ali prilikom izrazavanja njihove volje tako je napisano u
pismenom ugovoru da se moze dati razliciti smisao.U pravnoj doktrini se isticu dva
metoda tumacenja 1)subjektivni i 2)objektivni
Po subjektivnom metodu cilj tumacenja je pronaci zajednicku volju ugovornih strana, a
po objektivnom ugovor treba tumaciti prema obicajima i navikama drustvene sredine u
kojoj je ugovor zakljucen.
9. Sredstva obezbedjenja ugovora
Sredstva obezbedjenja izvrsenja ugovora sluze da se poverilac zastiti od eventualnog
neispunjenja ugovorne obaveze od strane duznika ili pak od neblagovremenog
ispunjenja.Istina , poverilac ima na raspolaganju tuzbu u slucaju da duznik ne ispuni
svoju obavezu, ali sudski postupak je cesto spor i neefikasan pa je stoga daleko
celishodnije ugovoriti sredstvo obezbedjenja koje poveriocu daje vecu garanciju i
sigurnost da ce duznik ispuniti svoju obavezu.
Razlikujemo stvarna ili licna sredstva obezbedjenja:
U stvarna sredstva obezbedjenja izvrsenja ugovora spadaju:
1. Kapara
2. Kaucija
3. Zaloga
4. Hipoteka
U licna sredstva obezbednja izvrsenja ugovora spadaju:
1. Ugovorna kazna
2. Odustanica
3. Jemstvo
10. Klasifikacije ugovora
Klasifikacija ugovora se moze vrsiti u zavisnosti od kriterijuma koji se primenjuju na
razlicite nacine.Zbog dispozitivnog karaktera obligacionopravnih normi i zbog
kontinuiranog tehnicko-tehnoloskog razvoja drustva i ukupnih drustveno ekonomskih
odnosa, broj i vrste ugovora se stalno uvecava.Neki od njih jos nisu stekli odgovarajuce
mesto u pravnoj doktrini.Stoga cemo izloziti podelu ugovora prema vec ustaljenim i
prihvacenim kriterijumima u pravnoj teoriji.
1.Prema zakonskom regulisanju ugovoremo mozemo podeliti na :
-imenovane i neimonovane ugovore
2.Prema odnosu prava i obaveza, ugovore mozemo podeliti na :
-jednostranoobavezne i dvostranoobavezne
-teretne dobrocine
-komutativne i aletorne
3.Prema nuznim uslovima za nastanak ugovora , ugovore mozemo podeliti na
- formalne i neformalne
4.Prema duzini trajanja prestacije, ugovore mozemo podeliti na :
-ugovore sa trenutnim prestacijama i ugovore sa trajnim prestacijama
5.Prema karakteru prestaciej,ugovore mozemo podeliti na :
-jednostavne (proste) i mesovite
6.Prema tehnici i nacinu zakljucenja ugovore mozemo podeliti na :
-Ugovore sa sporazumno odrednjenom sadrzinom i ugvore po pristpu
-kolektivne i individudalne ugovore i
- generalne i posebne ugovore.
7.Prema zavisnosti jedan od drugih , ugovore mozemo podeliti na :
-samostalne i akcesorne
 8.Prema vidljivosti osnova(kauze)ugovora mozemo podeliti na:
-kauzalne i apstraktne
9.Prema nacinu licnosti ugovrnih strana, ugovore mozemo podeliti na :
-ugovore intuitu personae i ugovore zakljucenja bez obzira na svojstvo licnosti.
10.Prema ugovornoj obavezi da se zakljuci drugi ugovor, ugovore mozemo podeliti na :
-prethodne i glavne ugovore
-predugovor i konacan ugovor.

11.Posebna dejstva dvostranih teretnih ugovora

Pored opstih dejstava ugovora postoje i posebna dejstva ugovora koja su karakteristicna za
dvostrane teretne ugovore.
Posebna dejstva se ogledaju u:
1) obavezi zastite od pravnih nedostataka stvar (evikcija)
2) obavezi zastite od materijalnih nedostataka stvari
3) prekomerno ostecenje
4) raskidu ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti
5) nemogucnost ispunjenja ugovor

12.Forma ugovora
Forma ugovora je nacin na koji ugovorne stran izrazavaju svoju volju prilikom zakljucenja
ugovora. U tom smislu moze se tvrditi da se svaki ugovor zakljucuje u odredjenoj formi,
pogotovo kada se ima u vidu da forma ugovora odrazava njegovu sadrzinu, te da postoji tacna
veza izmedju forme i sadrzine ugovora.Kroz formu ugovora se ispoljava sadrzina ugovora.Na
primer , kada se pismeno sastavi ugovor o kupopradiji nepokretnosti iz tog pismena se vidi o
cemu su se ugovorne strane sporazumele: predmet kupoprodaje , cena , momenat predaje u
posed itd.

13.Prestanak ugovora
Ugovorni odnos moze prestati na razlicite nacine. Svkako da kada se izvrse prava i obaveze
iz ugovora prestaje ispunjenjem.Prestankom ugovora prestaju prava i obaveze ugovornih
strana.Ugovor moze prestati i : raskidom i ponistajem.
Takodje moguce je da ugovor prestane i :
1) zbog smrti jedne ugovorne strane
2) zbog propasti predmeta ugovora
3) zbog protoka vremena
4) zbog otkaza
14.Pravna dejstva pregovora
Pre nego sto dodje do zakljucenja ugovora , po pravilu se vrse pregovori izmedju
potencijalnih ugovornih strana.Npr. kupac se upoznaje sa svojstvima stvari koju zeli da kupi,
razgleda je itd. Sve su to radnje koje prethode zakljucenju ugovora. Nas zakon propisuje da
pregovori koji prethode zakljucenju ugovora ne obavezuju i svaka strana moze ih prekinuti
kada hoce. Sve dok se ne zakljuci ugovor potencijalne ugovorne strane nisu u nekoj
medjusobnoj obavezi i sve troskove koje imaju padaju na njihov teret, kao i sav rizik
neuspesnih pregovora.Npr. prodavac propusti da proda stvar nekom drugom kupci u slicno.
Medjutim pored ovog nacelnog pravila Zakon predvidja odrednje izuzetke.
15.Predugovor
Predugovori su oni koji prethode zakljucivanju konacnog ugovora kojim se ugovorne strane
obavezuju da ce zakljuciti drugi – konacan ugovor kojim zele postici odredjen
cilj.Predugovor sadrzi sve bitne elemente koji ce se naci u konacnom glavnom
ugovoru.Predugovor je neformalan ugovor osim onih slucajeva kada je za konacni glavni
ugovor predvidjena odredjena forma.Npr. kod ugovora o kupoprodaji nepokretnosti –
potrebno je i predugovor zakljuciti u propisanoj formi.Zakljucenjem konacnog ugovora
ispunjena je obaveza iz predugovora. Predmet predugovora mora biti odredjen, ili bar odrediv
da bi proizveo pravno dejstvo.To znaci da ako se radi o ugovoru o kupoprodaji mora biti
utanacena stvar i cena, bez toga predugovor nije pravno perfektan.
16.Docnja poverioca
Poverilac pada u docnju ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje obaveze od
zunika, ili ako se ponasanjem sprecava duznika da ispuni svoju obavezu.Poverilac dolazi u
docnju i kada duzniku ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze, a spreman je da primi
ispunjenje duznikove obaveze.Poverilac nece pasti u docnju ako dokaze da u vreme kada ej
odredjeno ispunjenje duznik nije bio u mogucnosti da ispuni svoju obavezu, tako da propusti
poverioca sto nije sa svoje strane preduzeo radnje koje ogmocuju duzniku da ispuni svoju
obavezu nisu bili od uticaja na ispunjenje obaveze od strane duznika. Kada poverilac padne u
docnju, olaksava se polozaj duznika ali je i on i dalje u obavezi da ispuni svoju prestaciju.
17.Docnja duznika
Duznik pada u docnju kada ne ispuni svoju obavezu u roku koji je odredjen u ugovoru za
ispunjenje.Ako rok nije odredjen duznik pada u docnju kada ga poverilac opomene i pozove
da ispuni svoju obavezu.Opomena se moze uciniti na razne nacine: pismeno, usmeno,
neposredno ili podizanjem tuzbe putem suda.Slanje racuna duzniku sa napomenom da ga
plati u odrednjenom roku predstavlja opomenu. Postoje situacije kada poverilac nije duzan da
opominje duznika da je u docnji:
1) kada je vreme ispunjena obaveze u ugovoru tacno odredjeno
2) kada duznik iziricto izjavi da nece isputniti svoju obavezu , jer se tada moze zakljuciti
iz njegovog ponasanj a da opomena ne bi imala nikakvu svrhu
3) kada se duznik odrekne od prava na opomenu
4) kada obeca ispunjenje obaveze na tacno odredjen dan.
18.Paulijanska tuzba
Paulijanska tuzba je takva tuzba kojom poverilac pobija pravne radnje duznika kojima je
duznik umanjio svoju imovinu da bi osujetio poverioca u naplati njegovog potrazivanja.Cilj i
svrha paulijanske tuzbe je da se pravna radnja duznika ucini bez pravnog dejstva u odnosu na
poverioca ali samo do iznosa koji je potreban za namirenje poverioca.Znaci ovom tuzbom se
ne ponistava pravni posao duznika sa trecim licem, vec se stavlja van snage samo prema
poveriocu i to u obimu koji poverilac potrazuje od duznika.
19.Oprostaj (otpust) duga
Otpust duga je dvostrani pravni posao jer se zahteva saglasnost volja i poverioca i
duznika.bez te saglasnosti nema otpusta duga.Otpust duga mozemo definisati kao ugovor
zakljucen izmedju poverioca i duznika kojim poverilac izjavljuje da nece traziti od duznika
da isplati dug koji ima prema njemu i izjavu duznika koji je saglasan sa tom izjavom
poverioca.Tek ukoliko se postigne saglasnost volja u pogledu otpusta duga dolazi do
prestanka obligacija.Saglasnost duznika moze biti izricita, a moze biti i precutna, moze
usmeno a moze i pismeno , jer zakon ne propisuje odredjenu formu za zakljuce ovog
ugovora.Ukoliko neam saglasnosti duznika tada se ne radi o otpustu duga sto znaci da je
jednostranom izjavom volje poverioca se ne moze punovazno proizvesti dejstvo otpusta duga.
20.Preuzimanje duga
Dok kod cesije imamo promenu poverioca u obligacionom odnosu , kod preuzimanja duga
imamo promenu licnosti duznika u obligacionom odnosu.Ova promena se takodje realizuje
na osnovu izjavljene saglasne volje starog i novog duznika ali je uz ovo potreban i pristanak
poverioca.Ovo je sasvim logicno jer poveriocu nije svejedno ko ce biti njegov novi duznik,
posto od solventnosti duznika zavisi realizacija njegovor potrazivanja.Poverilac se mora
pozvati da u odredjenom roku da svoj pristanak.Ako se ne izjasni smatra se da nije dao
pristanak na preuzimanje duga.
21.Preuzimanje ispunjenja
Ispunjenje (izvrsenje) obaveze postoji kada duznik izvrsi onu cinidbu koja je bila predmet
njegove obaveze. Npr. Preda odredjenu stvar ili odredjenu sumu novca , izvrsi odredjenu
radnju (sasije odelo, naslika sliku, popravi automobil)Obavezu moze ispuniti duznik, ali
moze i trece lice.Poverilac je duzan da primi ispunjenje od treceg lica koje ima neki pravni
interes da ispuni obavezu , cak i kada se duznik tome protivi. Ali ako je duznik ponudio
poveriocu da on licno ispuni odmah obavezu ,poverilac ne moze primiti ispunjenje od treceg
lica.

22.Pristupanje dugu
Ugovor o prisutupanju duga se zakljucuje izmedju poverioca i treceg lica kojim se ovo trece
lice obavezuje poveriocu da ce ispuniti njegovo potrazivanje od duznika.Znaci trece lice
stupa u obavezu proed duznika.Kada na jedno lice predje neka imovina nekog fizickog ili
pravnog lica, onda to lice odgovara za dugove koji se odnose na tu imovinu pored
dotadasnjeg imaoca te imovine i solidarno s njim, ali samo do vrednosti aktivne imovine koja
je na njega preneta.Ova odgovorst se ne moze iskljuciti ili ograniciti ugovorom.
23.Ustupanje ugovora
Ugovorne strane kod ustupanja ugovora su ustupilac i prijemnik. Ustupanje ugovora postoji
kada se menja jedna od ugovornih strana u dvostrano obaveznom ugovoru.Znaci, ugovorom
jedna ugovorna strana (ustupilac) ustupa svoja prava i obaveze iz tog ugovora nekom trecem
licu (prijemniku)Prakticno , predmet i osnov ugovora ostaju nepromenjeni , a menja se samo
licnost jedne od ugovornih strana iz dvostrano obaveznog ugovora.Da bi doslo do ustupanja
ugovora, moraju biti ispunjeni sledeci uslovi:
1) Ustupanje je moguce samo kod dvostranoobaveznih ugovora
- I to onih koji nisu izvrseni
- I onih koji nisu zakljuceni intuitu personae
Ako se radi o jednostrano obaveznom ugovoru – tada nema ustupanja ugovora, vec se radi o
cesiji (menaj se licnost poverioca ) ili prijemu duga (menja se licnost duznika)
2) Ustupanje je moguce samo ako je druga ugovorna strana dala pristanak da se ugovor
ustupi tre’em licu (clan 145. Stav 1. ZOO.)
Ovo je propisano Zakonom iz razloga zastite interesa druge ugovorne strane, jer nije svejedno
ko ce biti nova ugovorna strana- posto je prijemnik i poverilac , ali i duznik pa su od znacaja
njegova licna svojstva a takodje i njegove imovinske prilike.
24.Cesija potrazivanja
Cesija je prenosenje potrazivanja jednog poverioca iz obligacionog odnosa sa duznikom na
drugo lice.To znaci da se menja licnost poverioca, a sadrzina obligacije i licnost duznika
ostaju isti (neizmenjivi). Ovo prenosenje se vrsi putem ugovara izmedju dosadasnjeg
poverioca i nekog drugog lica koji sada postaje poverilac u toj obligaciji. Znaci, kod cesije
imamo tri lica : cedenta – ustupioca (starog poverioca) cesionara – prijemnika (novog
poverioca) i cesusa (duznika)
Za cesiju je potrebno da se ispune sledeci uslovi:
1) Da dosadasnji poverilac zakljuci ugovor sa drugim licem (novi poverilac) o prenosu
potrazivanja
2) Da se radi o potrazivanju koje je moguce preneti i da
3) Duznik bude obavesten o ustupanju

25.Kompezacija (prebijanje)
Kompezacija je nacin prestanka obaveze kada duznik svoje potrazivanje koje ima prema
poveriocu prebija (kompezuje) sa potrazivanjem koje poverilac ima prema njemu.Znaci, kod
kompenzacije dolazi do uzajamnog medjusobnog obracunavanja potrazivanja poverioca i
duznika koji imaju jedan prema drugom. Prakticno kroz kompezacij use vrsi skracena isplata
dugovanja koja imaju jedan prema drugom. Da nema kompenzacije prvo bi duznik morao da
isplati svoj dug poveriocu u celosti, a onda bi poverilac isplatio svoj dug duzniku u
celosti.Kompenzacijom se ova transakcija skracuje tako sto se isplacuje samo razlika koja
postoji izmedju ova dva potrazivanja.
26.Novacija (prenov)
Novacija je institut koji potice jos iz rimskog prava. Posto rimsko pravo nije dozvoljavalo
zamenu subjekata u obligacionom donosu to je putem istituta novacije fakticki dolazilo do
promene subjekata u obligacionom odnosu , jer se stvarao novi obligacioni odnos umesto
starog.Danas novacija ima drugo znacenje jer se zamena subjekata u obligaconom odnosu
sprovodi putem cesije i otpusta duga.
Novaciju mozemo definisati kao nacin prestanka obligacije na osnovu sporazuma poverioca i
duznika da postojecu obligaciju zamene novom obligacijom s tim da se radi o drugom
predmetu i drugom pravnom osnovu.
27.Konfuzija
Za obligaciju odnosno obligacioni odnos je karakteristicno postojanje dva subjekta koje
nazivamo poverilac duznik.Ako se u jednom momentu desi da se ova dva subjekta sjedine
tada jendo lice postaje i poverilac i duznik.Logicno je da tada prestaje i obligacija. Zato,
konfuziju mozemo definisati kao nacin prestanka obligacije sjedinjenjem duga i potrazivanju
u jednom licu.Kada su u pitanju fizicka lica do konfuzije najcesce dolazi na osnovu
nasledjivanja.To je univerzalna sukcesija, duznik nasledi poverioca ili obrnuto poverilac
nasledi duznika.
28.Prestanak obligacija
Obligacija moze prestati na vise nacina. U pravnoj teoriji postoji vise klasifikacija prestanka
obligacija ali se najcesce prihvata podela prema uticaju volje ugovornih strana na prestanak
obligacija. Tako razlikujemo nacine prestanka obligacije i nevoljne nacine prestanka
obligacije tj. Protivno volji ugovornih strana.
29.Zelenaski ugovor
Zelenaski ugovor je posebna vrsta teretnih dvostranih obaveznih ugovora koji je po nasem
pravu zabranjen pa je kao takav apsolutno nistav. Prema nasem zakonu (Clan 141. Zakona o
obligacionim odnosima) za postojanej zelenaskog uvora moraju biti ispunjeni sledeci uslovi:
1) Mora postojati ocigledna nesrazmera izmedju uzajamnih davanja ugovornih strana
2) Mora da postoji namera iskoriscavanja kod jedne ugovorne strane (zelenasa)
Zelenaski ugovor moze biti i delimicno nistav, tada se ne moze ponistavati ugovor u celini,
vec samo u onom delu u kome ima zelenasenja. Ostecenja strana moze zahtevati da se njena
obavezasmanji na pravican iznos.
30. Pravo zadrzavanja
Pojam.- Pod pravom zadržavanja podrazumeva se pravo poverioca u čijim se rukama nalazi
neka dužnikova stvar da je zadrži sve dok njegovo potraživanje ne bude isplaćeno.
Jedini uslov je da je poveriočevo potraživanje dospelo za naplatu. I poverilac potraživanja
koje nije dospelo ima pravo zadržavanja u slučaju kad je dužnik postao nesposoban za
plaćanje.
Pravo zadržavanja je isključeno kad dužnik zahteva da mu se vrati stvar koja je izašla iz
njegove državine protiv njegove volje, ili, kad dužnik zahteva da mu se vrati stvar koja je
predata poveriocu na čuvanje ili na poslugu.
Dejstvo.- Pravom zadržavanja obezbeđuje se poveriočevo potraživanje jer se on može
naplatiti iz vrednosti zadržane stvari na isti način kao i založni poverilac. Pre nego što
pristupi naplati dužan je da o svojoj nameri obavesti dužnika.
Razlika između založnog prava i retencije.-
Zalogoprimac ima pravo sledovanja dok retinent to pravo nema,
Da bi poverilac imao pravo retencije stvar mora biti u njegovoj neposrednoj državini, a kod
založnog prava to nije nužno.
Pravo retencije može nastati samo ako poverilac ima dospelo potraživanje prema dužniku, a
ugovorno založno pravo može nastati i kad potraživanje nije dospelo.
Pravo retencije nastaje na osnovu zakona, a založno pravo najčešće na osnovu ugovora.
31.Zastarelost
Zastarelost je način gašenja obligacije koji nastaje zbog toga što poverilac nije u određenom
vremenu zahtevao ispunjenje dužnikove obaveze.
Zastarelošću se ne gasi obligacija u pravnom smislu , već prestaje pravo na tužbu, tj. pravo da
se zahteva ispunjenje obaveze. Obligacija i dalje postoji ali ne postoji sankcija za njenu
zaštitu. Ona prestaje da bude utuživa i postaje neutuživa – prirodna obligacija.
Zastarelost ne proizvodi dejstvo sama po sebi i zato sud neće tužbu odbaciti ako se od
dužnika zahteva ispunjenje zastarele obaveze. Sud ne uzima zastarelost po službenoj
dužnosti, ako se dužnik nije na nju pozvao.
Dužnik se na zastarelost poziva najčešće u vidu odbrane, tj. prigovorom zastarelosti. To može
da učini i tužbom za utvrđenje kojom zahteva da se utvrdi da je nastupila zastarelost
potraživanja.
Ako dužnik ispuni zastarelu obavezu nema pravo da zahteva ono što je dao, čak iako nije
znao da je obaveza zastarela. On nije učinio ni poklon, niti je platio nedugovano, pa se ni
poverilac nije neosnovano obogatio.
Dužnik se ne može odreći zastarelosti pre nego što protekne vreme određeno za zastarelost.
Ako je zastarelost već nastupila odricanje je dopušteno. U tom slučaju kao odricanje od
zastarelosti smatra se pismeno priznanje zastarele obaveze, davanje zaloge ili drugog
obezbeđenja.
Sva potraživanja po pravilu mogu prestati zastarelošću, za razliku od stvarnih prava koja ne
mogu da zastare već se protekom vremena mogu pribaviti. Kad zastari glavno potraživanje
zastarela su i sporedna potraživanja, kao što su potraživanja kamata, plodova, troškova,
ugovorne kazne.
32.Jednostrana izjava volje
Mada je za obligaciono pravo karakteristcino da se kao izvor obligacija pojavljuju ugovori,
kao dvostrano pravni poslovi, gde je bitna saglasna volja dva lica, u savremenom pravu kao
posledica potrebe brzine pravnog prometa pojavljuje se kao izvor obligacija i jednostrane
izjave volje. Kod jednostranih pravnih poslova nastaju samo obaveze a ne i prava. Pravo
nastaje kasnije kada se pojavi lice koje zahteva ispunjenje obaveze prema ucinjenoj
izjavi.Dakle jednostranom izjavom volje se jedno lice obavezuje drugom licu ili
neodredjenom broju drugih lica da ce u skladu sa zakonom propisanim uslovima izvrsiti
odredjenu obligaciju. Prema ZOO u donosima jednostrane izjave volje spadaju:
1) Javno obecanje nagrade
2) Hartije od vrednosti
3) Ponuda
33.Poslovodstvo bez naloga
Poslovodstvo bez naloga jeste izvor obligacija po Zakonu o obligacionim odnosima.Ovaj
izvor obligacija bio je poznat jos u rimskom pravu , ali ne kao poseban izvor vec u okviru
kvazikontrakata.Sam termin poslovodstvo bez naloga ili nezvano vrsenje tudjih poslova
upucuje na sustinu ovog pravnog instituta.
Poslovodstvo bez naloga mozemo definisati kao vrsenje tudjih poslova bez naloga
ovlascenog lica, ali za njegov racun i radi zastite njegovih interesa. U ovom obligacionom
odnosu razlikujemo dva lica : poslovodju bez naloga, to je lice koje vrsi ili je izvrislo poslove
bez ovlascenja odnosno naoga datog od gospodara posla i gospodara posla – to je lice za ciji
je racun i posao izvrsen.
34.Sticanje bez osnova
Kada je rec o obligacionim odnosima za koje je karakteristican pravni promet tj. Prelaz
imovine sa jednog lica na drugo lice, uvek za taj prelazak je potreban pravni osnov. To je
najcesce ugovor, ali moze biti i drugi izvor obligacije. Medjutim u zivotu postoje I slucajevi
kada dolazi do prelaska imovine sa jednog lica na drugo a bez valjanog pravnog osnova.
Dakel sticanje bez osnova mozemo definisati ka osticanje neke koristi jednog lica na racun
drugog lica a bez pravnog osnova. Do donosenja ZOO ovaj institute je bio poznat po nazivu
neosnovano obogacenje koji termin se I danas veoma cesto koristi u praksi dok je zakonski
termin sticanje bez osnova.
35.Osnovi gradjanskopravne odgovornosti za stetu
Osnov gradjanskopravne odgovoristi jeste razlog zbog koje neko lice odgovara za stetu
prouzrokovanu drugom licu.ZOO razlikuje tri osnova odgovornosti za pricinjenu stetu:
1) Po osnovu krivice (subjektivna odgovornost)
2) Po osnovu bez obzira na krivicu (objektivna odgovornost)
3) Po osnovu pravicnosti
36.Opsti uslovi za ostvarenje prava na naknadu stete
Pod naknadom štete podrazumeva se otklanjanje štetnih posledica po oštećenog na račun
nekog trećeg. To se postiže odgovarajućim davanjem ili činjenjem, kojim se otklanjaju štetne
posledice po oštećenog.
Naknadom se ne može otkloniti sama šteta, već se štetne posledice samo prevaljuju sa
oštećenog na odgovornog.
Cilj naknade je da se oštećenom vrati ono što je izgubio od svojih pravno zaštićenih dobara,
odnosno da se na njegovim pravno zaštićenim dobrima uspostavi ono stanje koje je postojalo
pre njihove povrede. Naknada štete treba da bude jednaka pretrpljenom gubitku.
Posle dobijene naknade, oštećeni ne bi trebao ni da ostane siromašniji, ni da postane bogatiji
nego što je bio da nije pretrpeo štetu.
37. Naknada materijalne stete
Naknada materijalne štete može da se izvrši na dva načina:
1) Putem naturalne naknade – naturalna restitucija,
2) Davanjem novčane naknade – novčana reparacija
1.- Naturalna restitucija se ostvaruje stvarnim uspostavljanjem onog stanja oštećenog dobra
koje je postojalo pre nego što je šteta nastala.
To se postiže na sledeće načine:
-Davanjem druge stvari umesto uništene koja je iste vrste i iste vrednosti
-Povraćajem iste stvari
-Opravkom oštećene stvari
-Kod oštećenja zdravlja ili gubitka radne sposobnosti – davanjem ili činjenjem koje je
potrebno radi ponovnog uspostavljanja zdravlja ili radne sposobnosti.
2.- Novčana naknada se ostvaruje isplatom određene sume novca koja predstavlja vrednost
oštećenog dobra u novčanom obliku.
Njome se ne uspostavlja stvarno stanje koje bi bilo da šteta nije pričinjena, već stanje
jednakih ili barem prilično jednakih novčanih vrednosti.
Ako posmatramo odnos između naturalne restitucije i novčane naknade, ZOO daje prednost
naturalnoj restituciji, jer je odgovorno lice dužno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što
je šteta nastala.
ZOO dopušta i novčanu naknadu u slučajevima:
-Kad uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu u potpunosti
-Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće
-Kad sud smatra da nije nužno da to čini odgovorno lice.
Naturalna restitucija je obavezna samo za štetnika, a oštećeni ima pravo izbora
3.- Naknada u obliku novčane rente je poseban način naknade materijalne štete, pod kojim se
podrazumeva novčana naknada čiji ukupan iznos nije unapred određen.
Novčanim iznosima koji su jednaki, plaćaju se unapred i time se nadoknađuje materijalna
šteta koja će nastati u budućnosti (buduća šteta)
Naknada štete u obliku novčane rente predviđena je:
1) U slučaju smrti
2) U slučaju telesne povrede ili oštećenja zdravlja, a može se dosuditi doživotno ili za
određeno vreme.
Ako dužnik ne pruži obezbeđenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da mu se
umesto rente isplati jedna ukupna svota čija se visina određuje prema visini rente i
verovatnom trajanju poveriočevog života uz odbitak odgovarajućih kamata.
38.Gradjanskopravna odgovornost za stetu –
odgovornost za drugog
Pravilo je da svako odgovara za svoje stetne radnje kojima je prouzrokovao stetu drugom
licu. Medjutim , pored sopstevne odgovornosti ZOO je pripisao i slucajeve odgovornosti za
radnje drugog lica. Kod odgovornosti za drugog razlikuje se stetnik od odgovornosti lica.
Dakle postoje dva lica: jedno koje je pricinilo stetu i drugo koje je duzno da nadoknadi stetu.
Ovaj pravni institut je pozna jos od rimskog prava gde je otac odgovarao za stetu koju pricini
maloletno dete.
39.Posebni uslovi odgovornosti za stetu
Pod osnovom odgovornosti podrazumeva se razlog zbog kojeg se odgovara za štetu, odnosno
ideja koja odgovornost za štetu razumno opravdava.
U savremenom pravu, građansko-pravna odgovornost za štetu se zasniva na više osnova
odgovornosti. Osnovi odgovornosti su:
1)Krivica
2)Stvoreni rizik
3)Pravičnost
Vrste građansko-pravne odgovornosti su:
1) Odgovornost zbog krivice
2) Odgovornost zbog stvorenog rizika
3) Odgovornost zbog pravičnosti
Uslovi odgovornosti su pretpostavke, odnosno činjenice koje moraju biti ispunjene da bi neko
bio podvrgnut građansko-pravnoj odgovornosti.
Vrste uslova građansko-pravne odgovornosti su:
1) Opšti, obavezni ili stalni uslovi, koji se zahtevaju kod svih vrsta odgovornosti, a u
koje spadaju šteta i uzročna veza između nje i štetnikove radnje.
2) Posebni ili varijabilni uslovi koji se zahtevaju kod određenih vrsta odgovornosti a u
koje spadaju krivica i protivpravnost štetnikove radnje.
40.Naknada nematerijalne stete
Mogućnost naknade nematerijalne štete:
1.- Naturalna restitucija postoji kada se nematerijalna šteta može otkloniti u slučajevima
povreda prava ličnosti. Tada sud može narediti da se na trošak štetnika izvrši objavljivanje
presude, ili da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena.
Sud može narediti povraćaj ili uništenje neovlašćeno sačinjene fotokopije privatnog pisma,
ili, dosuditi naknadu troškova kozmetičke operacije nastalih telesnih ozleda.
2.- Novčana naknada.- U slučaju pretrpljenih fizičkih ili duševnih bolova (na primer, duševni
bol majke za ubijenim detetom), uspostavljanje ranijeg stanja ne može se ostvariti nikakvim
merama koje bi se naložile štetniku.
U svim tim slučajevima dolazi u obzir samo novčana naknada. Ona ne predstavlja naknadu
vrednsoti povređenog ličnog dobra jer lična dobra nemaju novčanu vrednost., već se daje radi
zadovoljenja – satisfakcije, oštećenog.
Oštećenom se omogućuje da sebi pribavi neko neko zadovoljstvo, neku životnu radost kao
utehu, kako bi se kod njega ublažili duševni bolovi.
II KNJIGA POSEBNI DEO

41.Pojam ugovora o prodaji

Ugovor o prodaji stvari je takav ugovor kojim se prodavac obavezuje da stvar koju prodaje
preda kupcu i da kupcu prenese pravo svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu plati cenu u
novcu.Predmet prodaje medjutim moze biti i neko pravo a ne samo stvar. Kada je predmet
prodaje neko pravo, onda je rec o ugovoru o prodaji prava.Ugovor o prodaji prava je takav
ugovor kojim se prodavac obavezuje da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vrsenje tog prava
zahteva drzanje stvari, da kupcu i preda stvar , dok se kupac obavezuje da prodavcu plati
cenu u novcu.Osnovno svojstvo ugovora o prodaji ej u tome da se pomocu njega u stvari vrsi
razmena stvari ili nekog prava za novac. Drugacije receno prodavac se obavezuje da preda
stvar kupcu ali tako da kupac stekne pravo svojine na stvari dok se kupac obavezuje da
prodavcu za to plati cenu u novcu.Takodje u osnovne pravne osobine ugovora o prodaji spada
i prenos prava svojine na kupca.Prenos svojine je , u stvari, centralna tacka u formuli kojom
se odredjuje pojam prodaje.
42.VAZNI ELEMENTI UGOVORA O PRODAJI
Vazni elementi ugovora o prodaji jesu oni vazni sastojci ugovora bez kojih ugovor o prodaji
ne moze punovazno nastati.Ugovor o prodaji zakljucen je onda kada su ugovorne strane
postigle saglasnost o njegovim bitnim sastojcima. U vazne sastojke ugovora o prodaji
spadaju :
I. Sastojci koji su vazni na osnovu zakona, a to su:
1. Stvar (roba) ili pravo
2. Cena
II. Sastojci koji su bitni na osnovu volje stranaka.
Ipak, postoji jedno odstupanje u vezi cene kao sastojka koji je vazan za punovaznost ugovora
o prodaji.Naime , za ugovor o prodaji koji zakljucuju privredni subijekti (ugovori u privredi
ili ugovori robnog prometa)vazi pravilo da je ugovor punovazan i onda kada cena ugovorom
nije odredjena niti je na osnovu podataka iz ugovora odrediva, jer za takav slucaj pitanje cene
je resio zakon, propisujuci da je kupac duzan da plati ceknu koju je prodavac redovno
naplacivao u vreme zakljucenja ugovora , a u nedostatku ove, razumnu cenu.
43.Karakteristike ugovora o prodaji
Ugovor o prodaji ima sledece pravne osobine tj. On je
IMENOVAN UGOVOR :
Prodaja spada u red imenovanih ugovora jer je zakon odredio njegov naziv i detaljno
regulisao njegovu sadrzinu.
NEFORMALAN ILI FORMALAN:
Ugovor o prodajije u nacelu po pravilu, neformalan ugovor, i moze se zakljuciti sastaviti u
svakoj od postojecih formi, a po izuzetku jeste ili moze biti formalan ugovor i tada se mora
zakljuciti samo u propisanoj formi.Ugovor o prodaji u principu je neformalan ugovor je je
Zakon o obligacionim odnosima proklamovao opste pravilo savremenenog ugovornog prava
da zakljucenje ugovora uopste, pa i ugovora o prodaji ne podleze bilo kakvoj unapred
propisanoj formi , osim ako je zakonom drugacije odredjeno.
KONSENSUALAN UGOVOR:
Ugovor o prodaji je konsensulan ugovor je je za njegovo zakljucenje dovoljna obicna
saglasnost volja (concensus) o vaznim elementima ugovora – o predmet i ceni.Za
punovaznost ugovora ne trazi se nista vise od te saglasnosti volja koja se postize na bilo koji
nacin – izricito (izgovorene ili napisane reci) ili precutno drugim ponasanjem, konkludentnim
radnjama iz koga se sa sigurnoscu moze zakljuciti da je izjavljena volja u cilju zakljucenja
ugovora.
DVOSTRANO OBAVEZUJUCI UGOVOR :
Ugovor o prodaji stvari, radja obaveze i na strani prodavca i na strani kupca.Obaveze su
uzajamne. Prodavac je ugovorom preuzeo obavezu da preda stvar kupcu tako da kupac stekne
pravo svojine na stvari a akda je predmet prodaje neko pravo , da kupcu pribavi to pravo ,
dok je kupac obavezen da prodavcu plati cenu i da primi stvar.Za oznacavanje ove osobine
koriste se i izrazi: obostrano obavezujuci ugovor, dvostrano obavezan ugovor,uzajamni
ugovor, bilateralni ugovor , sinalagmaticni ugovor.
TERETAN UGOVOR
Ugovor o prodaji je teretan ugovor jer ugovorne strane razmenjuju ugovorne koristi po
pricnipu “do ut des” tj. Prodavac preuzima obavezu na cinidbu prema kupcu samo zbog toga
sto se kupac obavezao na odgovarajucu protivcinidbu prema prodavcu i obrnuto.Tako se
ostvarujenacelo jednake vrednosti uzajamnih davanja koje vazi u zasnivanju dvostrano
obavezujucih ugovora.Ova jednakost uzajamnih davanja ne mora biti idealna, vec je vazno da
je korelacija uzajamnih davanja takva da nije na udaru nekog od konkretnih pravnih
instrumenata koji stite zadatu i potrebnu ekvivalentnost prestacija kao stu su: odgovornost za
materijalne nedostatke, odgovornost za pravne nedostatke, prekomerno ostecenje zelenaski
ugovor i promenjene okolnosti.Za oznacavanje osobine teretnosti ugovora koriste se i izrazi:
ugovor uz naknadu , ugovor sa naknadom , onerozni ugovor naplatni ugovor.
KOMUTATIVAN ILI ALEATORAN UGOVOR:
Ugovor o prodaji, po pravilu je komutativan jer su u trenutku njegovog zakljucenja poznate
prestacije kupca i prodavca.Tu nema neizvesnosti , tacno se zka ko duguje, sta duguje, koliko
duguje, kome duguje i u kom roku mora ispuniti svoju obavezu.Ugovor o prodaji kao
dvostrano obaveujuci i teretan ugovor zasniva se na ideji razmene po nacelu jednake
vrednosti uzajamnih davanja.Ugovor o prodaji moze biti zaklajucen i kao aleatoran
ugovor.To je slucaj kada je predmet prodaje buduca stvar.Ali kod prodaje buduce stvari
razlikujemo dve situacije – u jednoj je ugovor o prodaji buduce stvari komutativan
(npr.prodaja buduce tvari koju prodavac tek treba posle zakljucenja ugovora da proizvede ili
napravi ili nabavi, sto je karakteristicno za prodaju u privredi) a u drugoj aleatoran (ovde
razlikujemo dva ugovora aleatorne prodaje, kupovina nade i kupovina nadane stvari.
UGOVOR SA TRENUTNIM ILI SA TRAJNIM IZVRSENJEM OBAVEZA
Ugovor o prodaji moze biti zakljucen i kao ugovor sa trenutnim i kao ugovor sa trajnim
izvrsenjem obaveza.
JEDNOSTAVAN UGOVOR
Ugovor o prodaji je jednostavan (prost, elementaran , cist )cist ugovor a nije slozen mestovit
ugovor , jer se u njemu nalaze sajstojci , elementi koji su karakteristicni , svojsveteni, osobeni
samo za prodaju , a ne mogu se raslaciniti na neke druge elemente koji su karakteristicni
svojstveni nekim drugim ugovorima.Na primer , suprotan slucaj je kod ugovora o pansionu,
koji je slozen ugovor jer sadrzi elemente ugovora o zakupu, o delu, o prodaji i o ostavi. Ili
ugovor o sefu takodje je slozen jer sadrzi elemente ugovora o zakupu ili ugovora o ostavi.
UGOVOR SA SPORAZUMNO OREDJENOM SADRZINOM ILI UGOVOR PO
PRISTUPU
Ugovor o prodaji moze biti zakljucen i kao ugovor sa sporazumno odredjenom sadrzinom i
kao ugovor po pristupu (atezioni)
SAMOSTALNI UGOVOR
Ugovor o prodaji je uvek samostalan ugovor , nezavisan od nekog drugog ugovora.On ne
moze da bude sporedan (akcesoran), vec je uvek glavni ugovor.Akcesorni ugovori (sporedni
ugovori) ne mogu samostalno da postoje, njihovo postojanje zavisi od nekog drugog ugovora
koji je glavni, npr. Od ugovora o prodaji. Akcesorni ugovori su : ugovor o jemstvu , zalozi,
ugovor o ugovornoj kazni, kapari. Sporedni ugovori samo su u funkciji ostvarenja glavnog
ugovora.
LICAN ILI NELICAN UGOVOR
U najvecem broju slucajeva, ugovor o prodaji je nelican ugovor jer se zakljucuje bez obzira
na licna svojstva ugovornih strana, pa izvrsenje obaveza nije strogo vezano za licnost kupca i
prodavca.Inace , vecina ugovora obligacionog prava su nelicni. Medjutim ugovor o prodaji
moze se zakljuciti i intuitu personae, bas zbog licnih svojstava prodavca ili kupca . Najcesce
prodaja ima karakter licnog ugovora zbog licnih svojstava jedne ugovorne strane, redje oba
ugovornika.
KAUZALAN UGOVOR
Ugovor o prodaji je kauzalan ugovor jer se u njemu jasno vidi cilj obavezivanja , kupac se
obavezuje da isplati cenu prodavcu zbog toga sto se prodavac obavezuje da kupcu prenese
pravo svojine na stvari ili da mu pribavi neko pravo.
44.POSEBNE VRSTE KUPOPRODAJE
U ugovoru o kupoprodaji (o prodaji , o kupovini i prodaji ) mogu da se nadju razne odredbe
kojima ugovoraci zele da drugacije nego sto je to uobicajno regulisu pojedina pitanja
ugovora. Ta drugacija, posebna regulativa predstavlja zapravo razlicita odstupanja od
osnovnih pravila kupoprodaje, cime se uglavnom poboljsava ili pogrosava pravni polozaj ili
prodavca ili kupca. Tako se na primer prava kupca ogranicavaju i uslovljavaju, kod prodaje
sa pravom prece kupovine, prodaje se sa pravom otkupa , prodaja sa zadrzvanjem prava
svojine , dok se , obrnuto , odstupanaj mogu ugovoriti i u korist kupca, kao na primer kod
kupovine na probu, kod kupovine na pocek,kod kupovine sa pravom preprodaje.
Posebne vrste kupoprodaje nazivaju se jos i raznim tipovima, modalitetima ugovora o
kuporodaji kao i u slucajveima prodaje sa narocitim pogodbama.
45.POJAM UGOVORA O POKLONU
Ugovor o poklonu je takav ugovor kojim poklonodavac prenosi ili se obavezuje da prenese iz
svoje imovine u imovinu poklonoprimca , bez nakanade, neko imovinsko pravo.Za nastanak
ugovora o pokonu, razume se da je potrebna saglasnostt druge ugovrne strane, odnosno bez
saglasnosti poklonoprimca sa voljom poklonodavca ne moze nastati ugovor o
poklonu.Ugovor o poklonu, drugacije receno, podrazumeva postojanje saglasnosti
poklonoprimca , odnosno saglasnost pokloprimca je conditio sine qua non, za zakljucenje
ugovora o poklonu.Do besplatnog prenosenja svojine ili kog drugog imovisnkog prava dolazi
ne samo poklonom vec i testamentom. Postoje izvesne slicnosti ali i brojne razlike izmedju
ugovora o poklonu i testamenta. Poklon je dovstrano pravni posao inter vivas kojim se bez
kanade ustupa neko imovinsko pravo, za razliku od testamenta koji je jednostaran pravni
posao mortis causa i kojim se takodje bez nakandae ustupa neko imovinsko pravo.
46.BITNI ELEMENTI UGOVORA O POKLONU
U važne elemente ugovora o poklonu, bez kojih se ugovor o poklonu ne može zaključiti, spadaju:
a) saglasnost ugovarača o predmetu (o objektu) poklona i b) volja poklonodavca da pokloni predmet
poklona, odnosno, volja poklonoprimca da primi predmet poklona (animus donandi).
Pored ova dva elementa, koja su obavezna, ugovarači mogu još i neke · druge elemente smatrati i
učiniti važnim za zaključenje ugovora o poklonu, pa će u tom slučaju ugovor o poklonu nastati tek
ako se i kada se postigne saglasnost volja i o tim drugim elementima koji su postali važni voljom
ugovornih strana.

47.KARAKTERISTIKE UGOVORA O POKLONU

Imenovan ugovor
Ugovor o poklonu je imenovan ugovor. Ugovor o poklonu, istina, nije regulisan Zakonom o
obligacionim odnosima, jer su redaktori ovog zakona prilikom njegovog donošenja ocenili da
ugovor o poklonu nije ugovor u oblasti prometa robe i usluga i da sledstveno tome i ne treba
da se reguliše ovim zakonom. Ipak, ovakav stav nije izdržao probu vremena, tako da već
dugo pre~ ovladava mišljenje da ugovor o poklonu što pre treba da nađe svoje mesto u
Zakonu o obligacionim odnosima iz koga je, prilikom donošenja ovog zakona 1978. godine,
neopravdano izostavljen.Međutim, ugovor o poklonu reguliše pozitivno zakonodavstvo iz
oblasti bračnih i porodičnih odnosa kao i nasledno zakonodavstvo. Ipak, zakoni iz ovih
oblasti samo manjim delom regulišu poklon, a pored toga, ograničavaju se pri tom
regulisanju naglašavajući da je reč o uređivanju poklona u smislu tih zakona.
Sa druge strane, izostanak sistematskog regulisanja poklona nadoknadjuje se na dva načina:
prvo, primenom opštih odredaba ZOO koje se odnose na sve ugovore i drugo, primenom
pravnih pravila iz Srpskog građanskog zakonika (Građanski zakonik za Kraljevinu Srbiju, od
11. marta 1844. godine), Austrijskog građanskog zakonika (Opšti austrijski građanski
zakonik, iz 1811, godine) i Opšteg imovinskog zakonika za Knjaževinu Crnu Goru, iz 1888.
godine).‘
Formalan ugovor
Ugovor o poklonu je formalan ugovor, odnosno nije konsensualan, jer za njegovo zaključenja
nije dovoljno samo postići saglasnost volja dve ugovorne strane, samo postići konsensus o
važnim elementima ugovora, već je neop· hodao da se, pored saglasnosti volja dve ugovorne
strane, ispuni i zakonom predviđena forma za zaključenje ovog ugovora, koja može biti: a)
pismena forma ·forma privatne isprave ili b) pismena forma forma javne isprave (tzv.
svečana forma) ili c) realna forma prosta predaja stvari. Zato se govori da ovde postoji
konkurencija pismene i realne forme. Ispunjenje predviđene forme za zaključenje ugovora o
poklonu predstavija važan uslov za njegovu punovažnost, za nastanak, za konstituisanje
ugovora (zato je u pitanju forma ad solemnitatem ili konstitutivna forma).I suprotno,
izostanak predviđene konstitutivne forme ugovora o poklonu ima za posledicu ništavost
ugovora, ukoliko iz cilja propisa kojim je odrede-· na forma ne proizlazi nešto drugo.Ovako
stroga sankcija za nepoštovanje propisane forme prilikom zaključenja ugovora o poklonu
obrazlaže se sa tri grupe argumenta, i to: a) sa zaštitnom funkcijom forme, b) sa dokaznom
funkcijom forme i e) sa funkcijom omogućavanja državne kontrole zaključivanja ugovora ()
poklonu.

Jednostrano obavezujući ugovor

Ugovor o poklonu je jednostrano obavezujući ugovor, jer njegovim zaklj učenjem nastaje
obaveza samo za jednu ugovornu stranu, nastaje obaveza samo za poklonodavca, dok za
poklonoprimca ne nastaje nikakva obaveza. Poklonoprimac stiče jedino pravo potraživanja
od poklonodavca, pravo da zahteva od poklonodavca predaju predmeta poklona. Dakle,
poklon ima jednostavan izgled: on stvara obavezu poklonodavcu, a poklonoprimcu daje
ovlašćenje ili pravo potraživanja; poklonodavac je samo dužnik dok je poklonoprimac samo
poverilac. Pošto je poklon jednostrano obavezujući ugovor, na njega se ne primenjuju mnoga
pravila obligacionog prava koja važe samo za dvostrano obavezujuće ugovore. Tako se na
ugovor o poklonu ne primenjuju: pravila o raskidu ugovora zbog neispunjenja, pravila o
prigovoru neispunjenog ugovora (exceptio non adimpleti contractus), pravila o prekomernom
oštećenju (laesio enor· mis), pravila o zelenaškom ugovoru i druga.
Dobročin ugovor
Ugovor o poklonu je dobročin ugovor, a ne teretan, jer poklonoprimac za korist koju dobija
od poklonodavca ne daje nikakvu naknadu.
Pošto činidba poklonodavca predstavlja akt dobročinstva prema poklonoprimcu, ugovor o
poklonu spada u dobročine ugovore.
Inače za označavanje dobročine osobine ugovora o poklonu, koriste se i izrazi: besplatni
ugovor, ugovor bez naknade i lukrativni ugovor.
Komutativan ili aleatoran
Ugovor o poklonu je u pricipu komutativan ugovor, ali on može biti i aleatoran.
Naime, ugovor o poklonu u principu je komutativan ugovor, jer je u trenutku zaključenja
ugovora samim ugovorom precizno i definitivno određe– no i šta se duguje, i koliko se
duguje, i ko kome duguje, tako da su prava i obaveze ugovornih strana potpuno izvesni u
svakom pogledu. Kod ugovora poklonu ne postoji neizvesnost o tome ko ima obavezu na
prestaciju i prema kome, i ko je ovlašćen da zahteva njeno izvršenje.
Jednostavan ugovor
Ugovor o poklonu je jednostavan ugovor (koristi se i naziv prost ugovor), jer se njegova
sadržina sastoji od elemenata samo jednog ugovora, od elemenata samo ugovora o poklonu.
On nije složen ugovor (ili mešovit ugovor), jer sadržinu ovih čine elementi koji su
karakteristični za dva ili više ugovora, ali tako da svi ti elementi zajedno čine jedan
jedinstven ugovor, koji je najčešće neimenovan ugovor (npr. složeni ugovor je ugovor o
pansionu, koji sadrži elemente ugovora o zakupu , ugovora o delu, ugovora o kupoprodaji a
moze da sadrzi i ielemte drugih ugovora.

Ličan (intuitu personae) ili neličan ugovor

Ugovor o poklonu najčešće se zaključuje obzirom na posebna lična svojstva obe ugovorne
strane. Čest je, međutim, slučaj da je poklon motivisan samo ličnošću poklonoprimca ili
nekom njegovom „zaslugom“, koja ne mora biti učinjena obavezno prema poklonodavcu, već
je moguće i prema nekom trećem licu. Obično je poklonodavčeva namera darežljivosti
(aniaus donandi) motivisana naklonošću prema poklonoprimcu zbog njegovih ličnih osobina.
Kada je ugovor o poklonu zaključen kao ličan, tada se na njega primenjuju posebna pravila
koja važe za lične ugovore. Jedno od pravila je da se obaveza iz ugovora o poklonu može
izvršiti samo licu zbog čijih je ličnih svojstava ugovor o poklonu i zaključen, tako da dejstvo
ugovora prestaje za ubuduće (ex nunc) u slučaju smrti poklonoprimca. Ovo pravilo
predstavlja odstupanje od opšteg pravila o sukcesiji prava (potraživanja) i obaveza (dugova),
po kome posle smrti jedne ugovorne strane, prava i obaveze prelazi na njene naslednike.
Ali, ugovor o poklonu može biti zaključen bez obzira na lična svojstva ugovornih strana i
tada je on neličan ugovor, kao što je to slučaj sa poklonom u opštekorisne svrhe.
Samostalan ugovor
Ugovor o poklonu klasifikuje se kao glavni ili samostalan ugovor, jer je nezavisan od nekog
drugog ugovora i ima samostalan pravni značaj. Drugačije rečeno, ugovor o poklonu ima
samostalnu pravnu egistenciju i ne zavisi od nekog drugog ugovora, što znači da ugovor o
poklonu nikada nije sporedan ili akcesoran ugovor.
Kauzalan ugovor
Ugovor o poklonu je kauzalan ugovor (a ne apstraktan) jer se iz ugovora vidi zašto se
poklonodavac obavezuje, vidi se osnov obavezivanja poklono
davca, koji se sastoji u poklonodavčevoj svesti i nameri da učini poklon (animus donandi).
48.RASKID UGOVORA O POKLONU
Osnovna karakteristika ugovora o poklonu jeste da je to dobročini ugovor i da se
poklonodavac dobrovoljno obavezuje da na račun svoje imovine besplatno prenese
poklonoprimcu neko imovinsko pravo ili korist, sa čime se poklonoprimac saglasio. Ova
specifičnost ugovora o poklonu uslovljava postojanje posebnog pravnog režima za raskid
ugovora o poklonu i za povraćaj predmeta poklona, koji se razlikuje od pravnog režima koji
uređuje raskid teretnih ugovora. Uostalom, kauzu teretnih ugovora karakteriše uzajamnost
prestacija, tj. prestacija jedne strane vrši se zbog protivprestaeij e druge strane (do ut des),
dok kauzu poklona karakteriše animus donandi, jer poklonadavae se obavezuje zato što hoće
da učini poklon poklonoprimcu, ne tražeći zauzvrat ništa sebi.
Ipak, posle zaključenja ili/i izvršenja ugovora o poklonu mogu nastupi– ti određene okolnosti
zbog kojih se ugovor o poklonu može: a) ili raskinuti, ukoliko predmet poklona još nije
predat, b) ili i raskinuti ugovor i predmet poklona vratiti poklonodavcu, ukoliko je ugovor
izvršen, odnosno ukoliko je predmet poklona predat i e) ili pobijati raspolaganje
poklonodavca predmetom poklona

49.POSEBNE VRSTE POKLONA

Osnovna osobina poklona jeste izostanak naknade poklonoprimca za korist koju je dobio
poklonodavea. Naime, ugovorom o poklonu poklonodavac prenosi ili se obavezuje da
prenese određeno pravo ili neku korist poklonoprimcu, a ovaj za to poklonodavcu ne daje
nikakvu naknadu, niti mu pribavlja neku korist. Dakle, ugovor o poklonu proizvodi pravno
dejstvo tako da poklonoprimac nema nikakvu obavezu prema poklonodaveu. Međutim, u
nekim slučajevima poklona, a) pravno dejstvo poklona ipak zavisi od određenih radnji
poklonoprimca, ili b) pak, sam poklon ima modifrkacije u odnosu na osnovni vid poklona.
Oba razloga su uzrok postojanju posebnih vrsta poklona.
50.UGOVOR O RAZMENI
51.POJAM UGOVORA O ZAKUPU
Ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da preda odredjenu stvar zakupcu na
upotrebu a zakupac se obavezje da mu za to placa odredjenu zakupninu.Upotreba obuhvata i
uzivanje stvari (pribiranje plodova) ako nije drugacije ugovoreno ili uobicajeno. Zakupac
pribira plodove njihovim odvajanjem od zakupljene stvari. Ovako zakonom definisan pojam
ugovora o zakupu obuhvata samo sonovnu obavezu svake ugovorne strane, odnosno ,
osnovnu obavezu zakupodavca koja se sastoji u predaji stvari zakupcu na upotrebu, i osnovnu
obavezu zakupca koja se sastoji u placanju zakupnine.Ali to nisu jedine obaveze
zkaupodavca ni zakupca. Izgleda da je zakonodavac hteo da jednom tako opstom definicijom
obuhvati razne vrste zakupa, koji su uredjeni posebnim zakonima, i na taj nacin omoguci
supsidijarnu primenu opstih pravila o ugovoru o zakupi iz Zakona o obligacionim odnosima,
na ona pitanja koja ti posebni zakoni nisu uredili odnosno ne buydu uredili.
52.KARAKTERISTIKE UGOVORA O ZAKUPU
Ugovor o zakupu je imenovan ugovor jer ga Zakon o obligacionim odnosima reguliše, pri
čemu mu i sam naziv zakon određuje. S obzirom na to, ako ugovorom o zakupu stranke neko
pitanje nisu regulisale, na njega će se primeniti zakonske odredbe kao dopunsko dispozitivna
pravila. Ugovor o zakupu, po pravilu, nastaje prostom saglasnošću volja, što znači da je
konsem sualan, a ne formalan. Ipak, postoje odstupanja od pravila konsensualnosti u prilog
formalizmu kada se zakonom zahteva da bude zaključen u određenoj formi, što često biva sa
zakupom nepokretnosti (npr. za zakup poslovnog prostora i poljuprivrednog zemljišta
zahteva se pismena forma). Ugovor o zakupu je dvostrano obavezujuć i teretan ugovor jer
stvara obaveze obema ugovornim stranama, zakupodavcu da preda predmet zakupa zakupcu,
da održava stvar u ispravnom stanju i da odgovara zakupcu za pravne i fizičke mane stvari, a
zakupcu da upotrebljava stvar prema ugovoru, da plaća zakupninu i da vrati zakupodavcu
zakupljenu stvar posle određenog vremena. On je i teretan ugovor jer svaka strana nešto daje
da bi nešto primila (do ut des).
Besteretan ugovor o zakupu jeste, u stvari, ugovor o posluzi.
Dalje, on je komutativan ugovor, a ne aleatoran, jer je za svaku stranu u trenutku zaključenja
ugovora poznat međusoban odnos prestacija. To je ugovor sa trajnim izvršenjem obaveza, jer
zakup traje kraće ili duže vreme, pa tako i izvršavanje obaveza stranaka. Ugovor o zakupu
može biti zaključen i kao ugovor sa sporazumno određenom sadržinom i kao ugovor po
pristupu. Ovaj ugovor spada u jednostavne ugovore, mada on sam može da bude deo nekog
mešovitog ugovora (npr. ugovor o zakupu može da bude deo ugovora o pan sionu, koji uz
zakup sadrži i elemente ugovora o prodaji, o prevozu, o ostavi), što ne smeta njegovom
svrstavanju u jednostavne ugovore.

53.VAZNI ELEMNTI UGOVORA O ZAKUPU

Tri su bitna elementa ugovora o zakupu:
 • predmet zakupa
• zakupnina
• vreme trajanja zakupa
Predmet zakupa je određena stvar koju zakupodavac predaje zakupcu na upotrebu i uživanje.
Stvar kao predmet zakupa mora ispunjavati one opšte uslove koji se zahtevaju za valjanost
svakog predmeta ugovora, kao što su uslovi u pogledu mogućnosti, dozvoljenosti i
određenosti. Kada se ispune ovi opšti uslovi, može se reći da ugovor o zakupu zahteva i jedan
poseban uslov u pogledu kvalifikacije stvari.
Zakupnina je naknada koju zakupac daje zakupodavcu za upotrebu i uživanje zakupljene
stvari, tj. predmeta ugovora i predstavlja uvek određenu imovinsku vrednost, a najčešće se
sastoji u novcu. Zakupnina se pored novčanog izraza može sastojati i u predaji drugih stvari,
npr. u predaji izvesne količine plodova koje je zakupljena stvar dala.
Vreme trajanja ugovora o zakupu određuju same strane saglasnošću svojih volja i to u okviru
zakonom ustanovljenog najdužeg roka zakupa, ukoliko je on u konkretnom pravnom sistemu
i predviđen. Stranke mogu da odrede vreme trajanja zakupa izrično ili prećutno. Kada stranke
utvrde vreme trajanja zakupa na jedan od uobičajenih i pravno dozvoljenih načina, onda je u
pitanju tzv. ugovor o zakupu na određeno vreme koji prestaje istekom toga vremena
da preda određenu nepotrošnu stvar zakupcu
• održavanje stvari
• obavezan je pruži zaštitu zakupcu u slučaju fizičkih i pravnih mana
54.PRESTANAK ZAKUPA
Ugovor o zakupu u ovim slučajevima prestaje samim protekom vremena za koje je zaključen.
Nije, dakle, potrebna nikakva izjava volje ili bilo koji drugi akt; takav zakup prestaje faktom
proteka predviđenog vremena.
• otkaz
• propast stvari usled više sile
• smrt zakupca ili zakupodavca
55.POJAM UGOVORA O ZAJMU
Ugovor o zajmu je takav ugovor kojim se obavezuje zajmodavac da zajmoprimcu preda
određeni iznos novca ili određenu količinu drugih zamenljivih stvari, i zajmoprimac se
obavezuje da mu vrati, posle izvesnog vremena, isti iznos novca, odnosno istu količinu stvari
iste vrste i kvaliteta. Na primljnim stvarima, zajmoprimac stiče pravo raspolaganja, odnosno
pravo svojine.Ugovor o zajmu zaključuje se ili uz naknadu ili bez naknade.
Iz ovako date definicije zajma proizilazi da je zajam konsensualan ugovor, odnosno da je
ugovor zaključen u trenutku kada su ugovarači postigli saglasnost volja o važnim elementima
ugovora. U pogledu forme zaključenja ugovora, ugovor o zajmu, u principu, zaključuje se
prostom saglasnošću volja (solo consensu), osim kada je zakonom propisano ili ugovorom
predviđeno da se ugovor zaključuje u formi privatne pismene isprave ili u formi javne
pismene isprave, u tom slučaju, zajam je formalan ugovor.
Princip konsensualizma ugovora o zajmu je novijeg datuma.
56.BITNI ELEMNTI UGOVORA O ZAJMU
Vazni elemnti ugovora o zajmu o kojima je potrebno postici saglasnost stranaka su :
A) stvar koja je predmet zajma
Predmet ugovora o zajmu je bilo koja zamenljiva stvar. Zamenljiva je ona stvar na cije mesto
u pravnom odnosu moze doci druga stvar istih svostava i vrednosti. Drugacije receno
zameljive su stvari su one na mesto kojih se u ispunjenju obaveze moze dati druga stvar istih
svojastava i vrednosti. Ostale stvari su nezamljive.
B) Novac
Novac je najcesca stvar koja je predmet zajma. Novac je zamenljiva i genericna
stvar.Preciznije , novcanice i kovani novac su stvari odredjene po rodu, tj. Genericne
stvari.One su zameljnive u okviru istog roda, zatim za bilo koju drugu stvari ili uslugu.
C) kamata
Ugovor o zajmu može se ugovoriti kao dobročin ili teretan pravni posao.Onda kada je
teretan , zajmoprimac duguje zajmodavcu kamatu, kao naknadu za korišćenje stvari.Kamata
ili interes je sve ono što zajmoprimac daje preko onoga što je primio u pogledu količine
kvaliteta ili vrste stvari.

57.KARAKTERISTIKE UGOVORA O ZAJMU

3.1 Imenovan ugovor
Ugovor o zajmu imenovan je ugovor koga imenuje i regulise zakon OO.
3.2. Konsensualan ugovor nastaje u trenutku postizanja saglasnosti volja o vaznim elemntima
ugovora posle zakljucenaj ugovora predaja novca ili stvari jeste akt izvrsenja, a ne
zakljucenja ugovora. Samo zakljucenje ugovora o zajmu moze biti uslovljeno zakonom ili
ugovorom ispunjenjem odredjene forme kada je zajam formalan ugovor, u suprotnom ,
ugovor o zajmu je neformalan ugovor.
3.3. Komutativan ugovor
Ugovor o zajmu je komutativan ugovor jer je u trenutku njegovog zaključanja poznata visina
zajma i uzajamni odnos davanja zajmodavca i zajmoprimca.
3.4. Dvostrano obavezujući ugovor
Zaključenjem ugovora o zajmu obe ugovorne strane preuzimaju obaveze , zajmodavac
preuzima obavezu da preda određeni iznos novca ili određenu količinu drugih zamenljivih
stvari, a zajmoprimac preuzima obavezu da vrati, posle izvesnog vremena, isti iznos novca ili
istu količinu stvari, iste vrste istog kvaliteta. Obavezu prvo izvršava zajmodavac, a
zajmoprimac tek po proteku izvesnog vremena.
Međutim, ugovor o zajmu shvaćen kao realan ugovor jednostrano je obavezan, jer se ugovor
zaključuje u trenutku i aktom predaje predmeta zajma, tako da se ugovorom obavezuje jedino
zajmoprimac da vrati predmet zajma.
3.5. Kauzalan ugovor
Ugovor o zajmu je kauzalan ugovor, a ne apstraktan, s obzirom na to da
je kod njega vidno označena kauza (cilj), pravni razlog zbog kojeg ugovara– či preuzimaju
obaveze.
3.6. Ugovor sa trajnim izvršenjem obaveze
Zajam je ugovor koga karakteriše trajno izvršenje obaveze, jer zajmopri–mac izvršava
obavezu vraćanja zajma u određenom vremenskom periodu. Iz ugla zajmodavca, međutim,
ugovor o zajmu može biti i sa trenutnim (davanje ukupnog zajma odjednom posle zaključenja
ugovora) i sa trajnim izvršenjem obaveze (davanje zajma u ratama po određenoj dinamici
rokova).
3.7. Samostalan ugovor
Ugovor o zajmu proizvodi pravna dejstva nezavisno od nekog drugog ugovora. Zato je
ugovor o zajmu samostalan, a ne akcesoran ugovor.
3.8. Teretan ili dobročin
Ugovor o zajmu može biti i teretan i dobročin, u zavisnosti od činjenice da li je ugovorena
kamata kao obaveza zajmoprimca.
3.9. Jednostavan ili mešovit ugovor
U principu, ugovor o zajmu je jednostavan a ne mešovit ugovor. To je zato što ugovor o
zajmu ne obuhvata i elemente nekog drugog ugovora.
Ali, ugovor o zajmu može da bude i mešovit, složen ugovor, kao što je slučaj kod zajma sa
ručnom zalogom (npr. lombardni zajam) ili kod zajma sa hipotekom (npr. zajam u cilju
kupovine stana) gde se radi o mešavini ugovora o zajmu i ugovora o zalozi.
Ipak, ovo su posebni oblici modifikacije ugovora o zajmu, koji mogu biti i mešoviti, ali,
osnovni vid ugovora o zajmu jeste jednostavan ugovor.
3.10. Ugovor sa sporazumno određenom sadržinom ili ugovor po pristupu Ugovor o zajmu
može se zaključiti i kao ugovor sa sporazumno određenom sadržinom i kao ugovor po
pristupu. Pravilo je da kada je zajmodavac banka da se ugovor o zajmu zaključuje kao ugovor
po pristupu, dok se prijateljski, beskamatni zajam, zaključuje kao ugovor sa sporazumno
određenom sadržinom.
3.11. Ličan (intuitu personae) ili neličan ugovor
Ugovor o zajmu može se zaključiti i kao ličan (što je češće kod beskamatnog zajma) i kao
neličan (što je pravilo kod zajma sa kamatom).

58.POJAM UGOVORA O DELU

Ugovor o delu je ugovor kojim se jedan ugovornik (poslenik, preduzimač, preuzimač,
izvođač radova, izvršilac posla, konduktor conductor) obavezuje da izvrši određeni posao za
drugog ugovornika (naručioca, lokatofa locator), a ovaj se obavezuje da mu za to isplati
određenu nagradu i da primi posao.Posao koji poslenik treba da izvrši nije pravni posao, već
to može biti: a) materijalni, fizički, faktički posao (npr. da izradi ili popravi neku stvar; da
preveze stvari ili lica do određenog mesta), i b) intelektualni posao (npr. da održi određeno
predavanje; da odigra određenu pozorišnu ulogu; da svira i peva na koncertu; da stvori
određeno intelektualno, umetničko ili stručno delo naučno, književno, muzičko, slikarsko,
vajarsko ili neko stručno delo). Ugovor o delu prvobitno je bio ugovor građanskog prava, ali
se sa razvojem tržišnih odnosa domen ugovora o delu proširio i na privredno pravno polje,
tako da smo dobili veliki broj osamostaljenih ugovora koji istina nose osnovne osobine, gene
ugovora o delu, ali dobili su i svoju posebnost i autonomnost, kako u sadržini tako i u nazivu,
i postali posebni imenovani ugovori, kao što su: ugovor o građenju, ugovor o prevozu,
ugovor o kontroli robe i usluga, ugovor o organizovanju putovanja; autorski ugovori, kao što
su, izdavački ugovor, ugovor o predstavljanju (izvođenju) dela, ugovor o filmskom delu,
ugovor o preradi dela. Ovom spisku posebnih ugovora o delu, treba dodati i ugovore koji su
tvorevina autonomnog privrednog prava kao sto su: ugovor o inžinjeringu, ugovor o
konsaltingu, ugovor o projektovanju i slično.
59.OBAVEZE POSLANIKA I NARUCIOCA
POSLA KOD UGOVORA O DELU
Kod svakog ugvoora o dleu, poslenik preuzima tri obaveze prema naruciocu posla:
a) obavezu da izvrši posao
b) obavezu da naručiocu preda predmet posla
c) obavezu da naruciocu naknadi štetu zbog nedostatka izvršenog posla. Stranke mogu
ugovoriti da poslenik preuzme pored ove tri još neku obavezu.
Obaveze naručioca posla:
Kod svakog ugovora o delu za naručioca nastaju dve obaveze :
a) obaveza isplate nagrade posleniku za obavljeni posao
b) obaveza prijema izvršenog posla od poslenika
Pored ove dve neizostvane obaveze koja nastaju za svakog narucioca ponekad ugovor o delu
rađa za naručioca i obavezu da sarađuje sa poslenikom prilikom izvršenja posla.
(npr. Da posleniku preda materijal u cilju izrade stvari, da odlazi na probe kod krojača koji
mu šije odelo, da daje naloge i upustva u toku izvršenja posla, da odnese stvar na
odgovorajuče mesto u cilju opravke, da posleniku omogući ulazak u objekat radi izvršenja
posla, da pozira slikaju koji mu radi portret.
60.KARAKTERISTIKE UGOVORA O DELU
Ugovor o delu je imenovan ugovor jer je regulisan zakonom a i naziv mu je odredjen
zakonom.On je konsesualan (neformalan) ugovor , jer je za njegov nastanak dovoljna prosta
saglasnost volja o važnim elementima ugovora. Ipak za neke posebne slučajeve ugovora o
delu (izdvojene, osamostaljene podvrste ugovora o delu) koji su dobili i posebno ime, zakon
propisuje da se oni moraju zaključiti u tačno određenoj formi.Tako u pismenoj formi mora
biti zaključen ugovor o građenju i autorski ugovor.
Ugovor o delu je dvostrano obavezujuć i teretan ugovor , komutativan i uglavnom ugovor sa
trajnim izvršenjem obaveze, zatim sapda u samostalne a ne akcesorne ugovore, često se
zaključuje kao ugovor intuitu personae nije retko da pripada grupi ugovora po pristupu ,
mada se češće zaključuje kao ugovor sa sporazumno određenom sadržinom.On je
komutativan i kauzalan , jednostavan a ne mešovit ali može da bude sastavni deo nekog
mešovitog ugorvora.
61.RIZIK SLUČAJNE PROPASTI ILI
OŠTEĆENJA STVARI KOD UGOVORA O DELU
Dok traje ugovor o dleu, stvar koja se izrađuje ili koja se opravlja, može propasti ili biti
oštećena , nastupanjem rizika slučajne propasti ili oštećenja stvari. Pitanje na čiji teret šteta
pada , rešava se u skladu sa pravilo res perit domino. Tu razlikujemo dve situacije :
A) kada je poslenik dao materijal
U prvom slučaju, kada je poslenik dao materijal za izradu stvari , pa stvar propadne ili bude
oštećena iz bilo kog razloga (dakle, zbog slučaja, ali i svih drugih razloga) pre predaje
naručiocu, štetne posledice pogađaju poslenika i on nema pravo na naknadu, ni za dati
materijal ni za uloženi trud.Ako je naručilac pregledao izvršeni posao i odobrio ga , tada se
smatra da je naručiocu stvar predata a da ej kod poslenika ostala na čuvanju.U ovom slučaju
znači da je rizik za slučajnu propast ili oštećenje stvari prešao na naručioca i da na njega
takva šteta pada. Isti je slučaj i kada je naručilac pao u poverilačku docnju zbog neprimanja
ponuđene stvari.
B) kada je naručilac dao materijal
Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari snosi naručilac , ako je on dao materijal za izradu,
jer naručilac je vlasnik materijala, a stvar propada vlasniku. Ali kada slučajem propadne ili
bude oštećen mateirjal koji je dao naručilac , ko snosi štetu za poslenikov rad, jer je propašću
naručiočevog materijala propao i dotada uloženi poslenikov rad? U tom slučaju, poslenik ima
provo na naknadu za uloženi rad od naručioca, ako je stvar propala ili je oštećena posle
dolaska naručioca u docnju ili ako se naručilac nije odazvao poslenikovom urednom pozivu
da pregleda stvar koja je pripremljena za predaju naručiocu.
62.POJAM UGOVORA O POSLUZI
Ugovor o posluzi je ugovor kojim se poslugodavac obavezuje da preda određenu nepotrosnu
stvar na besplatnu upotrebu poslugoprimcu , a ovaj se obavezuje da posle određenog vremena
vrati istu stvar neoštećenu.Ovo je novije određenje pojma ugovora o posluzi , koje polazi od
toga da je ugovor o posluzi konsensualan ugovor, da se zaključuje prostom saglasnošću volja
(solo conensu) tako da predaja stvari poslugoprimcu predstavlja akt ispunjenja preuzete
ugovorne obaveze , a ne akrt zaključenja ugovora.
63.BITNI ELEMENTI UGOVORA O POSLUZI
Ugovor o posluzi nastaje kada ugovrne strane postignu sporazum o dva vazna sastojka
ugovora i to a) o predmetu ugovora tj. O stvari koja se daje uzima u poslugu i vremenu
trajanja posluge.Predmet posluge je određena stvar koju zakupodavac predaje zakupcu na
besplatnu upotrebu. Stvar koja je predmet posluge mora biti fakticki i pravno moguca ,
dopuštena i određena ili odrediva.Jer, ako je predmet poslugodavčeve obaveze nemoguć,
nedopušten, neodređen ili neodrediv, ugovor
o posluzi je ništav zatim stvar mora da bude nepotrošna, jer samo nepo“trošnu stvar
poslugoprimac može da upotrebi i istu stvar neoštećenu vrati po–slugodavcu. Ipak, prema
nekim autorima, i potrošne stvari mogu biti predmet posluge. To će biti slučaj kada
poslugoprimao primi od poslugodavca neku potrošnu stvar, ali je ne potroši već istu stvar
vrati poslugodavcu (npr. vino, voće i sl. uzeto radi ukrašavanja prostora ili radi izlaganja na
sajmu, a ne radi konzumačije tj. potrošnje). Međutim, ovde treba ukazati na relativnost
podele stvari na potrošne i nepotrošne. Jedna stvar nije apriori potrošna ili nepotrošna. Ta
kvalifikacija nije određena fizički, prirodom same stvari. Kriterijum za razlikovanje je
ekonomski, prema konkretnoj nameni stvari, a ne fizički .Važno je da li se stvar prvom
redovnom upotrebom potroši ili otuđi. Ako ne, stvar je nepotrošna za tu priliku (za taj ugovor
o posluzi), a u drugom slučaju, ista stvar može biti potrošna.
64.KARAKTERISTIKE UGOVORA O POSLUZI
Ugovor o posluzi je imenovani ugovor jer je regulisan zakonom. Doduše, ugovor o posluzi
nije regulisan Zakonom o obligacionim odnosima, ali zbog toga se na njega primenjuju, kao
dopunsko dispozitivne norme, odredbe pravnih pravila iz građanskih zakonika čija je važnost
prestala.
Uovor o posluzi se prema klasičnom shvatanju, formalan ugovor koji se zaključuje u realnoj
formi, predajom predmeta posluge. On je, sledom toga jednostrano obavezujuci ugovor,jer
obavezu ima samo poslugoprimac (da vrati stvar, čuva je i snosi redovne troškove) dok
poslugodavac nema nikakvu obavezu već samo pravo da zahteva vraćanje stvari.
Ako se posluga shvati kao konsensualan ugovor tada važi pravilo da se ugovor zaključuje
prostom saglasnošću volja o važnim elementima ugovora, a u određenoj formi (pismena,
realna i sl) samo ako je zakonom propisana ili ugovorom određena. Sledom ove konoepcije,u
ugovore posluzi dvostranjo je obavezujuci jer stvara obaveze za obe ugovorne strane.
65.POJAM UGOVORA O PUNOMOCSTVU
Ugovor o punomocstvu je ugovor kojim se jedna strana (punomoćnik) obavezuje da,
besplatno ili uz naknadu, preduzme određene pravne poslove u ime i za račun druge strane
(vlastodavca), koji mu za to daje ovlašćenje.
Punomoćnik je pravno ili fizičko lice koje se obavezuje da, besplatno ili uz naknadu,
preduzme određene pravne poslove u ime i za račun vlastodavca. A vlastodavac je pravno ili
fizičko lice koje ovlašćuje punomoćnika da u ime i za račun svoga vlastodavca izjavljuje
volju u smislu obavljanja određenog pravnog posla.
Ovim ugovorom punomoćnik se ovlašćuje i obavezuje da preduzme određene pravne poslove
(npr. da zastupa vlastodavca pred sudom, da zaključi neki ugovor), a ne materijalne ili
faktičke poslove. Te pravne poslove punomoćnik preduzima, zaključuje u ime vlastodavca,
tako da vlastodavac postaje poverilac ili dužnik u tom poslu, a ne punomoćnik, tako da se svi
imovinski efekti tog posla ostvaruju u imovini vlastodavca, a ne u imovini punomoćnika, jer
je punomoćnik preduzeo pravni posao (npr. zaključio je ugovor o kupoprodaji; priznao
tužbeni zahtev; zaključio sudsko poravnanja) u ime i za račun vlastodavca (znači, reč je o
neposrednom zastupništvu).
Ugovor o punomoćstvu razlikuju se od punomocja u tome što je punomoćje samo pismena
isprava i pismena izjava volje vlastodavca u kojoj se konstatuje ovslascenje koje je
vlastodavac dao punomocniku u zakljucenom ugovoru o punomocstvu.
66.BITNI ELEMENTI UGOVORA O
PUNOMOCSTVU
Osnovna karakteristika ugovora o punomocstvu jeste u tome što jedno lice preduzima pravni
posao u tuđe ime i za tuđ račun, a o tome poslu stranke moraju da postignu sporazum, da bi
nastao ugovor o punomaćstvu. Ugovorom se određuje vrsta nagrade i njena visina koju se
vlastodavao obavezuje da plati punomoćniku kao protivvrednost za izvršeni posao ili se
određuje da je punomoćstvo besplatno. Najzad, treći važan elemenat ugovora o punomoćstvu
jeste vreme njegovog trajanja, odnosno način prestanka ugovora.
5.1. Posao punomoćnika
Posao punomoćnika sastoji se u obavljanju jednog ili više pravnih poslova u ime i za račun
vlastodavca (npr. da proda ili kupi neku nepokretnu ili pokretnu stvar; da vodi parnicu i sl.).
Takva ugovorna obaveza je radnja ·ispunjenja predmeta obaveze punomoćnika. Ali, da bi
predmet obaveze punomoćnika bio punovažan, on mora biti moguć, dopušten i određen,
odnosno odrediti.U suprotnom, kada je predmet obaveze nemoguć, nedopušten, neodređen ili
neodrediv, ugovor o punomoćstvu je ništav.
5.2. Nagrada punomoćnika
Nagrada punomoćnika je važan elemenat ugovora o ponomoćstvu samo kada se zaključuje
kao teretan ugovor. Nagrada je u stvari naknada koju duguje vlastodavac punomoćniku kao
protivvrednost za uloženi trud u obavljenom pravnom poslu (kada je obaveza punomoćnika
zaključeno kao obaveza sredstva) ili za postignuti rezultat (.kao obaveza cilja). Nagrada se
sastoji, obično, u novcu, ali može se sastojati iu nekoj drugoj imovinskoj vrednosti,
npr. u predaji neke stvari ili prenosu nekog prava.

67.KARAKTERISTIKE UGOVORA O
PUNOMOCSTVU
Ugovor o punomocstvu je imenovan ugovor, jer ga zakon posebno predvidja I odredjuje mu
ime. Ugovor o punomcstvu u principu je neformalan ugovor ali od toga postoje brojni
izuzeci.Tako , kada je odredjena forma propisana zakonom za zakljucenje nekog ugovora ili
za obavljanje nekog drugog pravnog posla,tada se ta ista forma zahteva i za punomoćje za
zaključenje tog ugovora ili za preduzimanje tog posla. U tom slučaju govori se da punomoćje
uzima formu propisanu za neki ugovor ili neki pravni posao.To je slučaj sa punomoćjem za
zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti, koje mora biti u pisanoj formi sa sudski
overenim potpisom vlastodavca na punomoćju, jer se i ugovor o prometu nepokretnosti može
zaključiti samo u pismenoj formi, sa overenim potpisima ugovarača u sudu.Nekada zakon
zahteva pismenu formu za punomoćje (npr. za parnično punomoćje, za punomoćje za skla–
panje braka .)
Ugovor o punomoćstvu može biti jednostrano obavezujući ugovor, ako je dobročin, i ako
punomoćnik nije imao nikakve izdatke i troškove prilikom izvršenja posla ili nije pretrpeo
štetu prilikom obavljanja posla, bez svoje krivice. Ako je ugovorena nagrada za punomoćnika
ili je punomoćnik imao troškove prilikom izvršenja posla ili je pretrpeo štetu prilikom
obavljanja pravnog posle, bez svoje krivice, onda je ugovor o punomoćstvu dvostrano
nejednako, nepotpuno obavezujući ugovor (contractus bilateralis inaequalis).
Dalje, ugovor o punomoćstvu je: komutativan, ugovor sa trajnim izvršenjem obaveza,
jednostavan, samostalan, često se zaključuje kao ugovor intuitu personae, može biti ugovor
po pristupu, kauzalan je, i u vezi sa njim može se zaključiti predugovor.
- SPOSOBNOST UGOVORANJA PUNOMOCSTVA
Za zaključivanje punovažnog ugovora o punomoćstvu vlastodavac mora imati onu poslovnu
sposobnost koja je potrebna za preduzimanje pravnog posla koji poverava punornocniku.
Drugim rečima, vlastodavac može preko punomoćnika da preduzme samo one pravne
poslove, koje bi inače mogao i sam da preduzme, odnosno, vlastodavac koji ni sam nije
sposoban da preduzme određeni pravni posao, jer nema potrebnu poslovnu sposobnost za
preduzimanje konkretnog pravnog posla, ne moze taj pravni posao preduzeti ni preko
punomocnika.
68.POJAM UGOVORA O ORTAKLUKU
Ugovor o ortakluku je takav ugovor kojim se uzajamno obavezuju dva ili više lica da ulože
svoj rad i/ili imovinu radi postizanja zajedničkog cilja. Ortakluk je zajednica lica i dobara bez
pravnog subjektiviteta.
U starijim zakonskim tekstovima i pravnoj literaturi za ugovor o ortakluku upotrebljavaju se
nazivi: „privredno udruženje građana“,„prosta udruga ili udruženje“, „sporazum o zajednici
dobara, odnosno društvo za zajedničko sticanje“.
Prema Srpskom građanskom zakoniku,ugovor o ortakluku određuje se na sledeći način:
„Ugovor ortački biva onda, kad se dva ili više njih lica slože, da svoj trud, ili i stvari svoje
ulože na to, da korist, koja se otud dobije, među sobom dele“,
Ugovor o ortakluku je građanski ortakluk i spada u klasične ugovore obligacionog prava.
Ugovor o ortakluku treba razlikovati od ortačkog društva. Naime, ugovor o građanskom
ortakluku, kao jedan klasičan građanskopravni ugovor, reguliše se zakonom kojim se uređuju
obligacioni odnosi ili pak građanskim zakonikom i izučava se u obligacionom pravu, dok se
ortačko društvo, kao jedna od pravnih formi privrednog društva, ureduje privrednim
zakonodavstvom i izučava se u privrednom pravu.!
Pored toga, ugovaranjem ortakluka ne stvara se pravno lice, niti se ortakluk registruje u
Registru privrednih subjekata, dok se ortačko društvo osniva ugovorom o osnivanju ortačkog
društva i registruje se u Registru privrednih subjekata, kao pravno lice. Drugačije rečeno,
ortakluk nije pravno lice. Pravni subjekti kod ortakluka su pojedini ortaci, a ne ortakluk kao
celina.
Nasuprot tome, ortačko društvo je novi pravni subjekt, različit od njegovih pojedinih članova
koji ga čine.
Takođe, različiti su ciljevi zaključenja ugovora o ortakluku i ugovora o osnivanju ortačkog
društva. Ciljevi zaključenja ugovora o ortakluku ne ograničavaju se na postizanje imovinske
koristi i njene podele, već mogu biti šire postavljeni, na postizanje nekog zajedničkog cilja,
dok su ciljevi zaključenja ugovora o osnivanju ortačkog društva, tj. registrovanog ortačkog
društva, usmereni na obavljanje privredne delatnosti sa ciljem sticanja dobiti.“
Dalje, imovina ortaka uneta u građanski ortakluk nije imovina ortakluka, jer ortakluk nema
pravni subjektivitet, nema svojstvo pravnog lica već je uneta imovina zajednička imovina
ortaka,“ dok su udeli ortaka u ortačkom društvu imovina ortačkog društva. Zatim, sporove
proistekle iz ugovora o ortakluku raspravljaju sudovi Opšte nadležnosti, dok sporove
ortačkog društva raspravljaju trgovinski sudovi, itd.
69.KARAKTERISTIKE UGOVORA O
ORTAKLUKU
Ugovor o ortakluku je konsensualan. On nastaje prostom saglasnošću volja dva ili više lica
koja su se međusobno obavezala da ulože svoj rad i/ili sredstva radi postizanja određenog
zajedničkog cilja. Prema Srpskom građanskom zakoniku, ortačke delove, jasnosti radi, valja
svagda popisati, da se zna šta je uloženo, a naročito onda kad je ugovor samo na sadašnje ili
samo na buduće imanje ograničen. Ako ortački delovi nisu popisani, ugovor nije ništav već
će se primeniti odredbe o odnosima zadrugara u porodicnim zadrugama.
Neka novija zakonodavna rešenja, međutim, propisuju da ugovor o ortakluku koji se odnosi
na ulaganja samo sadašnje ili samo buduće imovine nije valjan, tj. ništav je, bez popisa i
opisa delova koji u tu imovinu ulaze. Ovaj vid ugovora o ortakluku predstavlja izuzetak od
načelnog konsensualizrna u zaključivanju ugovora o ortakluku i čini ovaj poseban vid
ugovora o ortakluku formalnim ugovorom.
Prema sledećim pravilima tumače se ugovorne odredbe o ortakluku: a) ako se ulaže cela
imovina, onda se pod njom podrazumeva samo sadašnja imovina, a ne i buduća, b) ako
ugovor obuhvata i buduću imovinu, pod njom se podrazumeva samo stečena imovina, a ne i
nasleđena imovina.
Ugovor o ortakluku spada u ugovore intuitu personae, jer se zaključuje obzirom na lična
svojstva ugovornika, između lica među kojima vladaju odnosi poverenja.
Ugovor o ortakluku je komutativan, jer je svim ortacima u vreme za– ključenja ugovora
poznato šta i koliko ulažu u ortakluk (ulozi ortaka) i kakve će i kolike imati udele u dobiti ili
u gubitku što ga ortakluk ostvari. Razume se da postoji neizvesnost da li će ortakluk ostvariti
dobit ili gubitak, jer to zavisi od mnogih okolnosti, ali ipak ostvarivanje dobiti ili gubitka
ortakluka ponajviše zavisi od samog rada i umešnosti poslovanja ortaka. Zbog toga ugovor o
ortakluku nema aleatornih osobina, jer rezultat rada ortakluka zavisi upravo od rada ortaka, a
ne od nastupanja nekog događaja koji je budući, neizvesan i nezavisan od iskljucive volje
ortaka, sto bi ugovoru dalo osobinu aleatornosti.
70.PRESTANAK ORTAKLUKA
Ortakluk prestaje: a) protekom vremena na koje je zaključen ugovor o ortakluku, b)
završetkom posla, odnosno ostvarenjem zajedničkog cilja ili ako je ostvarenje zajedničkog
cilja postalo nemoguće, c) propašću zajedničke imovine, d) sporazumom ortaka, e) smrću,
potpunim gubitkom poslovne sposobnosti, nastupanjem insolventnosti, gubitkom poverenja
zbog učinjenog krivičnog dela i istupom ortaka u dvočlanom ortakluku, a ako ortakluk bro– ji
više od dva člana, u navedenim slučajevima, ugovor o ortakluku ostaje na snazi u odnosu na
ostale ortake, jer „onda se drži da će ostali ortaci i dalje posao crtački voditi“.
Ortačka prava i obaveze po pravilu ne prelaze na naslednike ortaka, ali su naslednici ortaka
ovlašćeni da zahtevaju polaganje računa tj. da traže obračun poslovanja ortakluka i njihovo
nasledničko namirenje sa ortačkim udelom i sa pripadajućom dobiti do dana smrti njihovog
decuiusa, ali su obavezni i da podmire obaveze njihovog ostavioca prema ortakluku.
Posle prestanka ortakluka sledi deoba zajedničke imovine deoba podrazumeva podelu i
dobitaka i gubitaka. Iz zajedničke imovine ortakluka najpre se podmiruju sva dugovanja koja
su ortaci stekli iz poslovanja ortakluka. Posle toga naplaćuju se sva nenaplaćena potraživanja
koja imaju ortaci prema trećim licima iz poslovanja ortakluka. Zatim se vrši odvajanje
ortačkih uloga iz zajedničke imovine i njihovo vraćanje ortacima, ako je to moguće, odnosno
ako je zajednička imovina iste ili veće vrednosti od vrednosti svih ortačkih uloga. Ono što
preostane, posle vraćanja ortačkih uloga, predstavlja zaradu ili dobitak ortakluka. Najzad,
dobitak ortakluka deli se između ortaka saglasno ugovoru o ortakluku i njegovim odredbama
o udelima ortaka u dobitku, a ukoliko u ugovoru o tome ništa nije rečeno, dobitak će se deliti
srazmerno vrednosti ortačkog uloga.
71.POJAM UGOVORA O OSTAVI
Ugovor o ostavi je ugovor kojim se obavezuje ostavoprimac da primi pokretnu stvar od
ostavodavca, da je cuva uz nagradu ili besplatno i da je vrati onda kad je ovaj bude zatrazio.
Ova definicija ugovora o ostavi zasniva se na savremenoj koncepciji po kojoj se ugovori
zakljucuju postizajem proste saglasnosti volja ugovornih strana o bitnim elemntima ugovora..
Prema ranijoj, klasičnoj koncepciji, ugovor o ostavi je realan za čije zaključenje su potrebna
dva akta, i to: a) saglasnost volja o vazmm elementima ostave predugovor o ostavi, i b)
predaja stvari -kao akt ispunjenja predugovora i istovremenog zaključenja ugovora o ostavi.
Naime, prema klasičnom shvatanju, prosta saglasnost volja o važnim elementima ostave tek
stvara predugovor o ostavi (pactum de contrahendo sporazum o tome da se zaključi ugovor o
ostavi), koji se izvršava predajom stvari, u kom trenutku se istovremeno u stvari zaključuje
ugovor o ostavi.
72.KARAKTERISTIKE UGOVORA O OSTAVI
Ugovor o ostavi je: imenovan ugovor, konsesualan ugovor , jednostrano obavezujući ili
dovstrano obavezujuci ugvor, teretan ili dobricin ugovor, ugovor sa trajnim izvršenjem
obavezu, jednostavan ugovor a ne mešovit.Ugovor sa sporazumno određenjom sadržinom ili
ugovor po pristupu, samostalan a ne akcesoran, ugovor intuitu persoane ili se zakljucuje bez
obzira na svojstva licnosti.
73.POSEBNE VRSTE OSTAVE
Neprava ostava (depositum irregu are je u stvari jedan mešoviti ugovor sa elementima
ostave i zajma. Naime, neprava ostava nastaje kada se stranke sporazumeju da se u ostavu
predaju zamenljive stvari, s pravom za ostavoprimca da ih potroši i obavezom da vrati istu
količinu stvari iste vrste.
Neprava ostava odstupa od osnovnog vida ostave, od prave ostave, u tome što kod neprave
ostave ostavoprimac stiče pravo da potroši u ostavu primljene zamenljive stvari, uz obavezu
da vrati istu količinu stvari iste vrste. Kod prave ostave, suprotno, ostavoprimac nema pravo
da upotrebljava stvar, da je koristi ili da je potroši, a ima obavezu da stvar čuva i istu stvar
vrati ostavodavcu.
S obzirom nato da se kod neprave ostave javljaju elementi i ostave i zajma, postavlja se
pitanje da li je neprava ostava u suštini ostava ili je zajam. Ona ima dosta sličnosti sa
zajmom, ali to ipak nije zajam. Zakon o obligacionim odnosima razrešio je ovo pitanje tako
što je pošao od teorije apsorpcije, prema koj oj jedan elemenat mešovitog ugovora (ovde su to
elementi zajma) apsorbuje drugi elemenat mešovitog ugovora (ovde elemente ostave), tako
da se na ceo ugovor o nepravoj ostavi primenjuju pravila ugovora o zajmu, a samo u pogledu
vremena i mesta vraćanja važe pravila ugovora o ostavi.
Ostava u nuždi
Ostava u nuždi (depositum miserabile)je takva vrsta ostave koja nastaje kada se stvar nekome
poveri u slučaju kakve nevolje, na primer, u slučaju požara, zemljotresa, poplave, saobraćajne
nezgode i sl., tako da je ostavoprimac dužan da čuva stvar sa povećanom pažnjom, koja
odgovara određenom standardu.Ostava u nuždi je besplatna, ona predstavlja neku vrstu javne
dužnosti i opšte solidarnosti da se pomogne drugome u nevolji. Za razliku od toga što kod
ostave u nuždi ostavodavac ne duguje ostavoprimcu nagradu za čuvanje, on mu ipak duguje
naknadu za troškove koje je ostavoprimac imao povodom čuvanja stvari.
7.3 Skupna ostava
Skupna ostava nastaje onda kada vise ostavodavaca predaju jednom ostavoprimcu na čuvanje
određene količine zamenljivih stvari, ali tako da ih ostavoprimae može pomešati i tako
pomešane čuvati (npr. u jednom silosu čuvanje pšenice, ili kukuruza, ili brašna različitih
vlasnika, u jednoj cister. ni čuvanje goriva različitih vlasnika). Za nastanak skupne ostave
potrebno je da ostavodavac izričito pristane da se njegova stvar pomeša sa stvarima dru. gih
ostavodavaca, ali se takav izričiti pristanak ne traži, nego se smatra da je ostavodavac pristao
na takvu vrstu čuvanja, kada se kao ostavoprimac peja_ vljuje javno skladište.
Kod skupne ostave, karakteristično je to da svi ostavodavci prestaju biti vlasnici pojedinačno
predatih količina stvari, i postaju suvlasnici cele količine stvari koja je pomešana i smeštena u
ostavu, a suvlasnički deo svakog ostavodavca odgovara količini stvari koju je on dao na
čuvanje.
7.4. Ugostiteljska ostava
„, Ugostiteljska ostava je posebna vrsta ugovora o ostavi kod koje se ugostitelj smatra
ostavoprimcem u pogledu onih stvari koje je gost doneo i onih koje je predao na čuvanje.
Ugostitelj odgovara za nestanak ili oštećenje: a) kako onih stvari koje je gost doneo, a nije ih
predao ugostitelju na čuvanje, tako i b) onih donetih stvari koje je gost predao ugostitelju na
čuvanje. Različite odgovara ugostitelj u ova dva slučaja.
Kada se radi o stvarima koje su gosti doneli u ugostiteljeve prostorije, a nisu ih predali
ugostitelju na čuvanje, ugostitelj odgovara za njihov nestanak ili oštećenje, ali ograničeno u
pogledu visine, i to najviše do iznosa utvrdenog posebnim propisom. Za ovu ograničenu
odgovornost ugostitelja uslov je da ugostitelj ili lice za koje on odgovara nisu krivi za štetu.
Međutim, u ovom slučaju ugostitelj duguje potpunu naknadu, ako je šteta nastala krivicom
ugostitelja ili krivicom lica za koje on odgovara.
U drugom slučaju, kada su u pitanju stvari koje je gost predao ugostitelju na čuvanje,
ugostitelj duguje potpunu naknadu u slučaju nestanka ili oštećenja stvari. ·
Kvantitativna ostava (ostava količine) postoji onda kada je ugovoreno da ostavodavac
preda ostavoprimcu određenu količinu zamenljivih stvari na ču~vanje, stim što je
ostavoprimcu dozvoljeno da zameni stvar koja je kod njega na čuvanju i preda ostavodavcu
drugu stvar iste vrste i istog kvaliteta.
Ovde treba primetiti to da u trenutku kada ostavoprimac zameni stvar koju je primio na
čuvanje sa svojom stvari, dolazi do toga da ostavodavac prestaje dalje biti vlasnik predate
stvari u ostavu, a njen vlasnik postaje ostavoprimac, dok ostavoprimac prestaje dalje biti
vlasnik stvari date u zamenu, a njen vlasnik postaje ostavodavac. Na ovaj način, došlo je u
stvari do razmene stvari između ostavodavoa i ostavoprimca, jednostranim aktom ostavo
primca, ali na osnovu ovlašćenja iz ugovora o kvantitativnoj ostavi.
Ova ostava razlikuje se od osnovnog vida ostave, jer ovde ostavoprimac ne vraća istu
zamenljivu stvar koju je primio na čuvanje, već drugu stvar iste vrste i kvaliteta.
Kvantitativna ostava razlikuje se i od skupne ostave u tome što kod kvantitativne ostave ne
dolazi do mešanja stvari raznih vlasnika, niti nastaje susvojina kao kod skupne ostave.
Trezorna ostava
Trezorna ostava ili ugovor o sefu je takav ugovor na osnovu koga banka, kao ostavoprimac,
stavlja na upotrebu svome klijentu, kao ostavodavcu, u svojim prostorijama određeni prostor
ili određenu sigurnosnu pregradu (sef, trezor, kaseta, kutija) za određeni period vremena, uz
plaćanje određene naknade u kojoj ce ostavodavac cuvati odredjene stvari.

Ugovorni sekvestar (sequestratio voluntaria) je ugovor o čuvanju sporne stvari, kod koga
su ostavodavci lica koja se Spore oko neke stvari, i kod koga se ostavoprimac obavezuje da
primi tu stvar, da je čuva i upravlja njom dok spor ne bude rešen, a ostavodavci se obavezuju
da mu za to isplate odredjenu nagradu. Predmet ugovornog sekvestra može biti kako pokretna
tako i nepokretna stvar.
Sekvestar može nastati ne samo na osnovu ugovora već i na osnovu odluke suda, kada je reč
o sudskom sekvestru (sequestratio necessaria).
Ugovorni sekvestar nije regulisan pozitivnim pravom, pa se na njega primenjuje pravno
pravilo iz Građanskog zakonika za Kraljevinu Srbiju.
Prema ovom zakoniku, ugovorni sekvestar je realan ugovor koji nastaje predajom pokretne ili
nepokretne stvari na čuvanje. Ostavoprimac se obavezuje da uz naknadu ili bez naknade čuva
primljenu stvar, kao i da njome upravlja, što često biva neophodno kada je predmet
ugovornog sekvestra nepokretna stvar (npr. kuća, imanje i sl.). U vršenju obaveze upravljanja
nekom nepokretnošću, prepoznaju se i elementi nekog drugog ugovora, posebno pu–
nomoćstva. Ostavoprimac je obavezan da stvar vrati onom licu koje odrede svi ostavodavci
sporazumno (kod ugovornog sekvestra) ili licu koje odredi sud (kod sudskog sekvestra).
Ostavoprimac ima pravo na naknadu troškova učinjenih radi očuvanja
stvari i za redovnu upravu, kao i na nagradu za svoj trud, koju će, ako ugovorom nije
određena, odrediti sud.