GLASNIK ZEMALJSKOG MUZEJA U SARAJEVU ETNOLOGIJA NOVA SERIJA SVESKA XVIII SARAJEVO — 1963.SADRZAJ — SOMMAIRE Mario Petrié (© migracijama stanovnistva u Bosni 1 Hercegovint Uber die Migration der Bevilkerung in Bosnlen und der Herzegowina . Jovan Vukovié Bosnski i horeegovatiei sjekaveki govorni tipovi ‘Les cifférents types de parler @Herzégovine et de Bosnie Viajko Palavesiva ‘Nata narodna tradicija | Herodotove zsbiljeske o Neurima Die siidslewische Volksberlieferung und Herodots Autzeichnungen uber die Neurot Denana Buturonié Porodiéni odnasi u epskim narodnim pjesmama Muslimana u Bosni } Hercegovini Relations familiales dans la poésie épique des musulmans de Bosnie-Herafgovine Cejetko Riantman i Oblics Kratiog napjeva u narodnoj tradiclji Bose 1 Hercegovine Formes de 1a mélopée courte dans la tradition populaire de Bosnle-Herzegovine Radmila Kajmakovlé ~ Zenidbeni obitaji kod Stba t Hevata u Bosml 1 Hercegovini ‘Coutumes nuptiales chez les Setbes ot les Croates de. Bosnie-Herzégovine Radmila Filipovié-Pabijanié Tokslne narodne poruge u svetl materiiala iz Bose | Hercegovine Tokale Volisspattgeschichten im Lichte des Materials aus Bosnien und der Her~ zegowina Cvetko B. Popovié Stoterska leretanja u Bosni i Hereegovint ‘Wanderungen von Schafherden in Bosnien und der Herzegowina Zorislava Culté ‘Neki stariji slovenskt elementi u nognjama Bosne i Hercegovine Bléments slaves anclens dans les costumes nationaux de Bosple-Herzégovine Bratislava Vladié-Kratté Tekstiina omamentike aapedne Bosne Ornementation des tissue de Bosnle oceldentale . > biuba Simié +» Prilog Klasétikaciji narodne poezije Apport 8 Ia classification de la podete populaire s 16 wo 410 61 15 n—% s1—103 105119 rai rsa 143182CVETKO D. POPOVIC Stoéarska kretanja u Bosni i Hercegovini WANDERUNGEN VON SCHAFHERDEN IN ROSNIEN UND DER HERZEGOWINA Ovde je reé o stoarskim kretanjima u Bosni i Hercegovini pet decenija unazad do naiih dana. Neka od njih su poznata iz strune Iierature, ali su mnogi krajevi w Bosni u tome pogledu ostali nelspitani. Za te Krajeve Koristio sam prikupljene podarke na samom terenu, kao i one dobivene putem ankete*) Osim toga, koristio sam neke podatke iz nae dnevne Sampe, koja je padetkom 1962. godine donela vie informaeija © kretenjima nagih stogara, povodom odupiranja opitina u Hrvatskoj da prime na zimo- vanje bosanska stada, kao i povedom stradanja ovaca u Zupi zbog deuzetnog padanja dubokog snega krajem meseca marta 1962. godine. Pravog nomadskog stodarenja, bez stalnih stotarskih naselja, bilo Je nesurnnjive u dalekoj proglosti i u Bosni i Hercegovini, Svakako, stotarstvom su se u natim keaje- vima bavili Tiri, a posle njfh Sloveni 1 Viasi, ali o tome slabo ta podrobnije znamo. Ima ne’to- podataka da su u Bosnu i Hereegavinu dolazili Viasi i pre doleska Turaks, naroéito u Hereegovinu. Osim oskudnih araivskih izvora o tome govore i mnogi loka liteti sa imenima Katun, Katuniéie, Varda, Vardiste, kao i imena planina Vlaiiéa i Rome nije. Poznati keo stotari nomadi, Viasi su nastavili svoja stofarska kretanja i posle dolaska Turaka na Balkansko poluostrve. S vremenom je naziv sviahe postao sinonim za naziv planinski stotar pa se.u tome znaéenju preneo na slavizirane Viahe { na stofare drugih narodnostt’ Jo8 u srednjem veku su stotari sa dinarskih planina silazili'sa svojim stadima na zimovanje u dalmatinsko primorje, u dolinu Neretve i u Posavinut. Doenije, za vreme turske viadavine, nastavili su svoja stotarska kretanja, poito su oblasti u Kojima su se kretali bile pod turskom viatéu, te nije bilo dréavnih granica kao smetnji za preladenje iz jedne oblasti u drugu, Tako su se sto’ari Crne Gore, Ratke i Novog Pazara spuitali na zimovanje fk u bosansku Posavinu 1 Semberijus, ‘a neki crnogorski stotar! silazill su u bligu dolinu Trebignjice'. S vremenom, na slabljenje stogarskih kretanja utiou nesi- % Za severorapadnu Bosnu podaci sv od ditektora Zaviéajnog muzoja u Bihaéu Brentca Bokana; za kraj oko Zmijanja od Bogdana Culiés, ‘pensionera iz Banje Luke; za stotare oko ‘Viasiea planine od Stipe Loziée, direktora Zaviéainog muzeja u Travniku, a za Jugolstotne bosanske planing od Blagoja Kablara, direktora Muzeja NOB u Fotl. Ovom prilikor im zahva- jujem na pomoéi kojom su omoguéll da se dobije potpanija_slika ‘nasih stotarskih kretania, "Dr Petar Skok, Cefka knjlga o viaskom pravu, str. 298, Glesnik Zemaljskog muzeja (dalje: GzM), XXTX, 1917, ~ Sarajevo 19t8. S Jovan Cvi}Ié, Balkansko Poluostrvo i jubicslovenske zemlje, knj. L Preveo s trancuskog, Borivo) Drobnjakovie, str, 281, Beograd 1922. (Gril). bY. Cetjié, Balksnsko Poluostrvo ..... str. 282. « Syetorar Tomé, Stotarsive | prerada mloka kod Srba, sir. 244 — Glasnike Geo- gfatskog drustva, sv. 7118 — Beograd 1922" (Girl).106 evErKo ». Porovie urna bezbednost, nemiri i bune, « promena driavnih graniea oslobadanjom pojedinth naroda ispod turske viadavine, zadala im je ovetan Udarac. Tako i usled promena. gra- nica okupacijom Bose t Hercegovine od strane Austro-Ugerske (1878) na nase planine i'w fupne krajeve nisu vige mogli dolaziti siotari izvan granica Boone 1 Hereegovine, pak, bovanski su stofarl po sprava.od davninae i dalje prelazili Savu, a dalinatinskt {miariti na bosanske planine, jer su i Dalmacija i Slavonija bile pod upravom Austroe Ugarske kao i Bosna 1 Hercegovina, Za vreme turske viadavine naf se narod uglavaom povulsao u planinske pre- dele, ade je bio bolje zaftiten od trskog zuluma. Glavno mu je zanimanye bilo stotar- stvo, Hirsani su se tada neredo prinvatali zemljoradnje, poito ih je aga uvek mogeo oterati sa zemlje. Osim toga, na ratarske prihode plaéala se velika poreza. -Naprotiv, pored ‘vete sigumosti na planini, na stoku, stofne ‘proiavode 1 painjake platale su se rnanje pristojoet, a kad nastane nevotja (nemiri, rulurni i a), sa stokom se ako i brz0 moglo priveemeno skloniti w zabateno i sigurno mesto negde wu planini Sve je 0 uitieslo da su hriStanska sela za vreme turske uprave bila preteino stogsrska iu pla- nini, a muslimanska uglavnom ratarska u Fupi, T to vreme na planini je bilo dovoline pale i stofarenje je imalo izrazito ekstensivan karakter, Oskudiea u paSnjacima, Koja se kasnije pojavila, nije nastala samo zbog mnogenja stenovniitva i deljenja poroditnih zadruga, vet je bila i posledica upropatéavanjapostojetih painjaia ‘njihovorn,neracio- nnalnom i prekomemom upotrebom. Niko se nije’ brinuo 0 ravionalnom iskotiSeavangu Painjaks, a da ine govorimo o kekvom njihovom negovanity pa su mnogi paénjaci $ vremenom postali steriin®, Stogari su Krdili i palili Sumu ne samo da doblju. nove painjake vee { ziratmx zemiju, Oranice a drdskim selima nisu bile dovoljne za ishrant porodice. Stvaranjem ziratnog zemljista na planini nastajali su uslovi za stalno Zivljenje za planini, a ne samo let. Ali, to je istovremeno znacilo izvesno stanjivanje stotarstva { prodiranje ratarsiva na planinu, Ovaj je proces narotito napredovao poste austro-ugar= ske okupacije 1878. godine. Poveéavanje zasejanih povsiina na planin’ #lo je na ratun pafnjaka, pa se, prema tome, srazmemno smaniivaa I bro} stole! ipa, stofarstwo je na planini # dalje ostalo glavno zanimanje, pre sveya radi stotarskih protzvoda, a zatitn radi imojenja njiva, Sve do nalih dana njlva na planin nije ae mogla oaéati bez dovoljno stotnog dubriva, Kako je broj stoke od kraja XIX veka 1 stalnom opadanju®,s tim t vet se i potreba stotarskth Kretanja na daljinu postepeno smanjivala"!. Za manji bro} stoke u domaéinstvu nade se dovoljno page iu okelini sela, Ovo posebno vai za Bosmt Hercegovatielstoferi su primorani na fegon sicke na planing, jer leti nemaju ove w sek ta da pas. Pravo pase na planint nije iniao svako, Od davninas se zna Koja sela mogu Jagoniti svoju stoku na odredene pafnjake neke planine. ‘To pravo jedni usivaja kao stax Finck, 20d starines, odnomo na osnava potvrdenog slarogprava. ili dobivenog noveg sultanovim fermanom, Drugi to pravo imaju na osnovu kupovine prava na past od age, Toninama SesCi46, Baltanska Poluotivo .... sir 288; J. Dedijen, Stotarske zone a planinama dinsrsie ‘sisieme, st 49 — Glasnie Sipskow Keogralshog drultve, go, Tily sv. 2 i 4 o"Beowrad 1914. ei) sanders eee * Hamid Hadiibegié Porez, na slinu stoku { koritéenje ispata, ~ Prod za or! Jentatny filologtju, VIlI—1x/1968-9 —Orijentaln! institut 2 Saralevs —- Sarajevo 1060. ~- Novo- a0. Durié-Koziée Sums, Povrd 1 Zupel u Hercegovini, str, L10&-SKA, Srp. etn. 2b, kn) V —U Beogradu 1903) iD, Kreti¢a (Prilog diskusiji o melloracijt nateg kris, str. 242 ~~ Pre~ led, br, 10 Sarajevo 1968) da'se na stow | painiaxe nije platae nlkakav pofee —nisu taéat PLjubs Pavlovié, Sokolska Nahije, str 335 — SKA, Sep. etn, sbomnik, nj. XLVI = Beograd 1850 (éiri). * Borde evSti6, Molioracija meditetanskog kris s orvctom na 20-godiénji perspek- tivalplan poSumavante, th 486 — Presid, br. 6 — Sarajevo 1084) B. Kt! Prog seus © metioraciii nates krsa, str. 243, e *D. Krsti€, Prilog diskusijt ... sir. 242; B. Kratié, Socijaino-ekonomsit prob- Jem sola planinskog masiva Vrentee, sit, 1i3 — Pregled, br. 9 —~ Sarejevo 1857; Petar Rade ovis, Biclajsko Polje | Braveko, str. 85— SKA, Srp. etn. zbornik, kn}, XV — Beograd 1805, Giril); Pop Stjepo | Viadiinir Trifke vie, Sarajevska okoling, str. 68 — SKA, Srp. cin born, le. Xt" U Beograd 1008. ivy. MD. Kestté, Prilog diskuslit ... st. 242, # De Mliengo'S FHipowss Zivats obits narofat Visotko) Nabi sts, 20 — SAN, Srp, oin. bornll, lj. LI" — Beograd 1940 (Mil); J. Cv i316 Dalkansto Polucstevo str 2a, 205,STOCARSKA KRETANJA,U BI 107 bega ili pase. Ont koji nisu imali pravo ispage na planini davali su svoju stoku na ispaba onima koji to pravo imaju, pod uslovima vtvedenim obléno dugom tradieijom w svakom Kraju. Tako je nastalo zajednitko éuvanje stoke na planini poznato pod imenom sumjes, pobravitarstvo, srida, surek i de, Ovakvi cdnosi i navini stofarenja vladali su sve do drugog svetskog rata poste Kojeg se stoBarska Kretanja ave vite smanjuju ili i saavim napuftaju usled izgradnie nove privredne strukture naieg sela i osnivanja planinskih stovarsidh. guzdinsiava koje se osiguravaju veliki kompleksi painjaka na planinama, Sto ide nauStrb ispaée pri vatnih stada. Stofarska kretanja na planinu imala su, a imaju i danas, dalek veti matsj za Hercegovinu nego za Bosnu. Pred drugi svetski rat hercegovacki stotari izgo- nili su na planinu oko 680.000 grla sitne stoke, a bosanski svega oko 75.000 grla, All zato je u Bosni vrlo vaian problem spuStanja stoke u Zupe na zimovanje, Medutim, sasvim je sigurno da ée stofarskih krotanja u danainjem vidu kod nas u bliskoj budué nosti sasvim nestati, Ona su pravi privredni anahronizam kojem nema mesta u savre~ menom stogarstwu. STOCARSKA KRETANJA pitt Jo warok stogarskim keretanjima nestaiiea sloéne hrane a negde i vods w letajim resecima, Doke je u Bosni glavna briga stotara ishrana stoke preko zane, jer lett ima dovoljno pado oko Sela i u_obliznjoj planini, u Heccegovint je obrmuto: fu Je glavna briga ishraniti stoku preko leta, potto letnje Zexe sprie u karstu tava, a izvori pre suse. Od mesnth prilike zavisl { nadin stogarskiog lretanja, pa tih kretsnja imamo neko- Tiko vista Pod stotarskim kretanjima se uopite prvenstveno podrazumeva kretanje ovaca (canije 5 Koza), kao ostatale nekadasnjeg nomadskog stotarenja. Prvobitno se druga stoka fegonila uz ovee 1 Rove u velo malom bref, Konji za potrebe prenosa, krave radi mleka za ishrana stocera na planini. U poslednjim decenijema uw Boent se w priliéno) mer arvilo igdizanje lett jalove stoke na. planin (yolova, ovnova 1 konja) u isto trgovatke svthe: stoka se izgoni da se tovi radi bolie prodaje™, Nasi sioéari imaju ne8to siitno. Za potrebe svoga domatinstva oni iegone svoje volove i konje u planinu posle obavljenih proletnih poljskih radova da se ma planini stoka odmori i oporavi. Kad nastane Zetva, ‘ilidba, kosidba i jesenje oranje, volovi i konji se. doteraju sa planine, Po obavijenim ovim radovima, ko ima na planint sena-i staje, otera zim volove 1 konje ma planing na ximovanje t hrant ih senom prikuplienim sa -planinskih senokosa", ‘ime se ujedno ustedi nna hrant potrebnoj.stoci koje zimaje u cela ked use. Ova vista stogarskog kretanja Zadriala se do danas. Treba napomenuti da izgona jalovine na planinu u trgovacke svthe hema u Hercegovini®, Prema danainjem stanju u Bosni i Hercegovini motemo raziikovati etiri glavne vrste stotarskih kretanja: 1) kretanja na letnje pate, { to 8) indig I 2dig ber zadréavanja b) 2dig sa zadrtavanjem, ¥ Jove Popovis, Leta! stanovl: 1) na planin! Vranicl, Zec-planint { plantin! Bltov- nj, str. 62 1 77 — GZM XCM, sv. ?— Sarajevo 1001; 2) na Pladini Visoticl, ste, 00 ~~ GZN XEX, sv. 1 — Sarajevo 19%; 3) na planinama Pi asi, Muharmiel 1 Cvraalel, st 120 — GZMt XUVit — Sarajevo 1939; 4)'na planinama Radusl 1 Ljubutl, str. 191 — GZM XLIX, sv. 2 — Sarajevo 1937. (Gril). 4D. Krstid, Problem planinskih paSnjaks, str, 147—Pregled, br. 2— Sarajevo 1954, ¥ 3. Popovié, Ljetni stanovi na planin! Vranici, Zeo-planint { planin! Bitovnil, str. 50, 62, 77; Cvetko D. Popovis, Privreda Livanjskog polja, str. 120 — GZM, sv. XV—XVI, Etnologia — Sarajevo 1961; Dr Btilenko S. Pill povié, Vogoida ¢ Bloéa Bosnt sir. a — SKA, Srp. etn. zbornik, inj. XLVI ~~ Beograd 1990, Giril); Dr MI, & Fillpovié Glasinae, sir, 307 ~ SAN, Srp. otn. sboralk, fen. LX — Beograd 1980. (itil). #5. Popovié, Tetnt stanovi na planinama Radutt | Ljubutl, str 77, "© D. Krstié, Problem planinskih padnjaka, str, 149,108 cvErKo ». Popovie 2) etapna kretanja, 3) kretanja na zimovanje, 4) proletnja i jesenja spustanja u fupu 1) Kretanja na letnje page a) Indig i zdig ber zadréavanja Opiti je stotarski naziv za iegon stoke na planinu wizdige, @ 2a vratanje sa pla- nine »zdigs, Bilo penjanje bilo spuitanje sa planine mote trajati nekoliko gasova ili nekoliko dana. Sela blia veéoj planini tii smeStena u samom njenom podnodju isteraju svoju stoku veé za nokoliko éasova na planinske painjake ili »na planinue, kako oni kkadu, { usput se nigde ne zadréavaju. Takav je slufaj sa syima bosanskim_ planinskim selima, koja su jo§ zadrZala izgon stoke na cela leto (Rama, Zepa, Kupres itd,), Tako ova xretanja svojim kratkim trajanjem predstavijaju samo rudiment nekadaanjih kretanja, ipak, { kao takva, esto su sve do skorih vremena zadriala izvesne osobine pravog no- madskog kretanja. Na Kupresu se, na primer, zna da je ranije, »za turske upraves, na planinu ialazila sa stokom { sva éeljad sa svim potrebnim nameftajem, pa su tak pre~ nosili i Kolibe, mletare i torove. U jesen se sve to opet vraéalo u selo”. Danas na planinu ide samo onoliko feljadi koliko je potrebno za Suvanje stoke i preradu mleka. Kako se u Bosni deobom poroditnih zadruga i sirenjem ratarstva u planinskim predelima broj stoke u domaéinstvima smanjivao, izgonjenje ovaca na planinu preko celog leta sve je vise u opadanju. Odlazenje leti na udaljenije planine jo8 uvek je karak- teristiéno za hercegovaéke stofare. Nekim od njih je potrebno i 4 do 5 dana dok dodu na planinu. Usput se zadr#avaju samo gde noéevaju. To su im »konaci« ili »padalistas, Telazak na planinu zavisi od mesnih prilika i od trajanja zime. Iz bosanskih sela izgone stoku tim obrade i zaseju njive, da stoka ne Gini Stetu po usevima u selu, Tedig pada Krajem aprila, nekad § u maju ili potetkom juna, kako se gde zavrlava oranje { setva, U Hereegovini, » obzirom na trajanje zime i 'stanje snega na visolcim pla- ninama, stoka se izgoni podev od kraja maja, u junu, a neki put gak i potetkom jula. Putuje se od davnina ustaljenim putevima tzv. shumnjatixims ilf svlaikime putevima, Poslednji naziv ukazuje na veru sa kretanjima starih siogara, Vreme polaska je u nekim Krajevima posle janjenja ovaca, a negde pre janjenja", Planinski painjaci u Bosni i Hercegovini nisu viasni8tvo stotara koji na njima napasaju svoju stoku, kao ito su viasniltvo kod crnogorskih plemena”. Naii stotari, kao Sto je vee reéeno, imaju samo »pravos ispage i zna se ko i gde moze izgoniti svoju. stoku, 0 emu su svi strogo vodili raéuma, Karakteristiéan je sluéaj sa painjacima na ‘Treskavici: na njenu severoistotnu stranu tzv. Turovsku Treskavicu, mogu dolaziti samo bosanski stolari iz sela ispod Treskavice, dok na jugozapadnui stranu, odnosno Kelino- vatiu ili Humslu Treskavieu dolaze samo hercegovacki stotari iz Iubinskog i stolaékog raja, b) Zdig sa zadriavanjem Sa planine se stoka vraéa istim putevima Kojima je i do8la. U Bosni to biva kad se zavrii kosidba (juni-avgust). Kod hercegovatkih stofara vreme povratka zavisi od nastupa jalsih i hladnih vetrova i padanja snege na planini, Sto nastaje od polovine sep- tembra do polovine oktobra. Vetina stotara se ne zadrZava usput nigde do svojih sela, # Borivole 2 Milojevié, Kupresko, Vukovsko, Ravno i Glamotko Polje, str. 1118 — SKA, Sip. etn, zbornfi, kn}. XXV — "Beograd 1925. (rll), 8'Jovo Popovie, Ljeini stanovi (staje) na planinama Veonfel, Matoreu 4 Séitu, str. 168 — GZM_XEMY, sv. 1 — Sarajevo 1930 (iri. Dr Jovan Cvijie Antropogeografsi problemi Ralkanskog Poluostrva,- str CXXXVII —‘SKA, Naselja srpelih'zomalja, inj. I U Beogradu 1002. (Gir); Pop Bogda Lalevie i Iwan Protté, Vasojevicl « ctnogorsko} granicl, st. 567; SKA, Srp. eta. zbornile, kn}. V— Beograd! 1903, (Cri © Jovo PoBovis, Ljetni stanovi (mahale) na planini Treskavicl, str. 188 — G2M. XLV, sveska 2a priredne nuke — Sarajevo 1989. (irl).STOCARSKA KRETANSA V BI 100 ao i prilikom iadiga. Samo se neki stofari na povratku sa Bjelainice 1 Visodlce zadrée u Zupnom kraju Glavatiéeva po mesee dana, opet na osnova »prava od davnines. "Ta ispasista zovu »jeseniétac i oko njih se stalno spore sa seljacima okolnih sela, koji nasioje da im ospore pravo pase Drugu vrstu zadréavanja imaju neki stotari iz juine Hercegovine. Kad sidu sa planine oni ne teraju stoku pravo kuéama u selo, posto tu joS nema Vode, nego je teraju na {2v. sposuijae u polja i doline reka, gde ostanu 10—15 dana, pa tek onda idu kuéama", vAZNOA, STOCARSKA KRE TANIA u BOSNI | HERCEGOVNN OEMIOH ne LEtRGe HALE arta 1 \) ‘Medy hercegovatkim stotarima do unazad 50 godina posebuo mesto zauzimalt su stotari sbalijee kod Capljine (selo Jasenice) i Liubuikog (selo Gradska). Kako ih je u svoje vreme opisao J. Dedijer, ont su bili medu nagim stofarima najvie zadrali od nomadskog 2ivots!®. O tom Zivotu ked podveleskih balija bie re6l pri opisivanju etapnog kretanja. Balije iz Jasenice izgone stoku na Visoticu, a oni iz Gradske na Bjelsinicu. I jedni i drugi prilikom povratka zadr¥avaju se na »jesenistimax kod Bjelemiéa. Do pre 50—60 godina oni se uopite nisu bavili zemljoradnjom, a kad su kretali u planing, i8l 4 Dr Jevio Dedijer, Hercegovina, str. 58 — SKA, Sep. etn. zborntic, knj. XI UW Beogradu 1909. (Eiri), ® Dr J. Dedijer, Hercegovina, str. 49-80; J. Dedi jer, Stotarske zone u planinama dinarske sisteme, str. 4849) (Gril).0 eVETKO p, PoPovIC su svi iz kuée i nosili sa sobom sav kuéni namettaj. Za vreme boravka na planini njihova sela ostajala su, pusta. Danas je slika sasvim drukéija. Istina, jo8 uvek izgone stoku na navedene planine iduéi starim humnjatkim putevima, ali vige ne kreéu svi, jer sada i ont u solu obraduju zemlju. U nadinu Zivota oni su se sada manje-vite ijednaéili sa ostalim nagim stodarima® , 2) Btapna kretanja Pomenuta zadréavanja prilikom spuStanja sa planine na >jeseniftimac i na »posufjimac veé fe jecina vrsta etapnog kretanja, samo manjeg obima. Takode i odlazak bosanskih stofara na zimovanje, kao to Gemo videli, u Posavinu, Slavoniju i Podravinu i povratak, obavija se u kracim IK dutim zadféavanjima na izvesnim mestima, ali vide radi odmora i prenotista, nego radi page. Njihovo putovanje moze da traje i 15—20 dana, ‘na primer, od Kljuta ili lspod Viasiéa do Koprivnice. Medutim, prava etapna kretanja imamo samo jo3 kod nekih hercegovaékih stotara. Dedijer spominje 1914. godine da je tih kretanja bilo 2na graniel izmedu jadranskog i centralnog dinarskog pojasae u selima ispod Dinare, u Duvanjskom polju, u juznom delu Livanjskog polja i na severnoj ivicl Rakitna, Danas su se ctapna kretanja zadrZala kod podveleskih balija i kod stogara iz sela u podnodju planine Prenja. Inrazita etapska kretanja podveleskih balija podseéaju na disto nomadske kee- tanja. Nije tako davno bilo kad su Podveleéci gonili na planinu ne samo stoku, nego su j oni svi i8li j nosili ceo namestaj. Pa idanas u toku godine Podveleei provedu sa stokom daleko vide vremena izvan svojih scla nego u njima. Svoja ispasista zovu straves, kao i balije kod Capljine i Ljubuskog, zbog dega se u Hercegovini za balije moze uti inaziv travaric. Ona ispasiita na kojima imaju staje za stoku i kuée 2a dobane zovu »kuéamas. Prema polofaju s obzirom na selo, imaju »gornje kuéec, »donje kuéee i onajdonje kuéec. Za raziileu od ovih leuéa, kuée u selu zovu »prave kuées, Potetkom maja, oko starog Jurjevae (6—V), kako kala Podveledei, kreéu stoku na planinu, ali ne direkino vet u etapama, Na tome puta zadrfavaju se izvesno vreme a »gornjira travamac, zatim na osrednjim travamac i najead na onajgorajim travamac Prema tome u koje se godiinje doba zadrZavaju na ovim travama prilikom izdizanja i spu8tanja zovu ih Jo8 i »proljetne traves, sljetnje travek i »jesenje traves. Zadrdavanje na pojedinim travama traje od 10 do 30 dana, fo mnogo zavist od vremena i stanja ispate. Nadmorska visina od najdonjih trava izmedu Mostara i Blagaja do najgomiih na Vele#i naglo se penje i iznosi 54—1960 m. jer je u vazdufnoj liniji razdaljina svega nekoliko kilometara®, Podvelesci izgone stoku na Bjelafafeu (kod Sarajeva) { na Visoticu. Na planini ostanu oko tri meseca i krajem septembra ili polovinom oktobra vraéaju se se planine. U povratku zadrzavaju se na onim istim travama na Kojima su se zadravali kada su se dizali na planinu. Sada se te trave zovu sjesenje traves, Na »jeseniétimac kod Bjelemiéa ostanu sve do prvog snega, pa se u decembru spuste na sdonje travec ispod svojih sela u praveu prema Mostaru. U januara odu usnajdonje travee izmedu Mostara i Blagaja. To su ozimske travec ili »zimovistax. U njima ostaju do kraja marta kada se vrate u selo, Tu stoka ostane oko kuéa i u blisini sela do polaska na planinu, a ta biva, kero ato smo videli, potetkom maja. Za vreme letnjih meseel podveletka sela nemaju ni page mi vode i to Je danas osnovni uzrok zaito odlaze sa stokom na planinu. Etapnim kretanjima postiza najbolje % Cvetko Popov1é — Zorislava Ma iovié, Stotari sballjes kod Capltine t Ljubu- Skog, str, 152 — GZM, NS K — Sarajevo 1955, 43, Dedijer, Stotarske zone... str. 4349. % Bvrtko Kanaet, Podveletie | Podveleci, str. 80 — Nauéno drustvo Bosne | Her~ cegovine — Djela, knj. VI —'Sarajevo 1955, ™ Dr J. Degiler, Hercegovina, str. 5854; J. Dedijer, Hercegovina 1 Hercegovel, str, 58-54 — Lotopis Matice’srpsie, kaj. #88 — Novi Sad i912. Girl); Turtko Kana et, Podve- Jetje | Podvelelel, str S180 — Neuino drutive Bose 1 Hercegovine — Dita, kaj. VE— SarajevoSTOCARSKA KRETANIA U BIH itt iskori8éavanje paSe uw ekstenzivnom stofarenju. Kretanja se obavljaju_ne samo prema Klimatsitim prilikama, veé i prema obnavijanju pate. Dok na jednim paema stoka pase, za to vreme na drugim izrasta i pristize nova trava. Tako se stoka preko cele godine Ishranjuje zelenom travom (mediteranski nadin stotarenja), dok se kod ostalog stoarenja zimi stoka hrani senom i lisntkom (alpski nadin stoarenja). Danas Podvelese!, kao { drugi stogari, ne izgone samo vlastitu stoku na planinu. Oni primaju u znatnom broju i stoku seljaka iz krajeva od Mostara, Stoca, Capljine, Nevesinja, kao i od onih Podvelezaca Koji nemaju »pravoe pase na’planini®. To su »pobravigarie, a oni koji imaju pravo, ali nemaju moguénosti da sami izgone, nego svoju stoku daju drugima, zovu se ssumje- snigarie. Sligna etapna kretanja imaju, samo u neito manjem obimu, i stofart koji izlaze sa oveama na planinu Prenj. To su mahom stofari iz sela na podnozju Prenja i iz okoline Mostara i okoline Konjica. Ranije su na Prenj dogonili stoku i stotari iz udaljenih kra- jeva june Hercegovine, ali su usled smanjenja stoke vremenom prestali da dolaze™. Neka sela ispod Prenja imaju svoja zimovista na nizim polotajima Prenja. Ta ponekad, kad sneg poine padati tek u kasnu jesen, stoka pase travu sve do kraja decembra. Kad zapadne dublji sneg, stoka se zatvori u staje i brani senom dobivenim sa planinskih livada. Obiéno krajem januara nestane hrane (neki put traje i do kraja februara), pa se stoka iz zimovisia stera u selo. Ovde stoka ostane do kraja aprila, odno- ‘smo dok se ne potnu obradivati 1 zasejavati oranice u selu. Poneka sela ispod Prenja prema mostarskoj strani imaju i »proljetistac sa stajama na koja izlaze sa stokom u proleée. Od potetka maja stoka se izgoni na nite polotaje Prenja, gde ostaje do polovine juna, a zatim Ide na visoke pleninske panjake. Zbog hladnih i jakih vetrova stoka se veé krajem jula vraéa sa planine i tera pravo u selo. Ovde nema etapnog spuitanja kao kod Podvelezaca, U selu stoka boravi do kraja septembra, a u oktobru odlazi na pome- nuta zimovista, — Iz sela od strane Konjica stoéari osim ovaea isteruju i volove i konje. Njih uopSte ne uvajtt nego th puste da slobodno pasu po planini, a viasnici ih obilaze § vremena na vreme da vide gée su™, Blau vrstu etapnog Kretanja imaju i bosanski stodari koji odlaze na zimovanje u Hrvatsko zagorje, Slavoniju 1 Podravinu. Oni putuju 10—15 dana 4 usput se zadréa- vajx na pojedinim mestima po nekoliko dana Navedena etapna stotarska kretanja su samo poslédnji ostaci etapnog kretanja starih stotara Viaha, koji su nekada kastarili po svima plasinama Balkanskog poluostrva®. 8) Stofarska kretanja na zimovanje ‘Jo za vreme turske viadavine u Bosni { Hercegovini veta stada ovaca su, po pravilu, zimovala u Zupnim krajevima, najvi8e u dolinama vetih reka: Une, Vrbasa, Bosne, Save i Neretve ili u primorskim oblastima. U Zupne krajeve se silazilo u jesen, ada se tamo digne Zetva i pokose livads, a vraéalo se u svoja sela u prolete kad se ovee u 2upi ojanje i janjel ojaéaju, Kako se s vremenom u planinskim predelima pored stofarstva Siri i zemljoradnja, broj stoke se smanjuje, pa mnogim domaéinstvima sa manjim brojem ovaca planinski senokosi daju dovoljno sena za zimu, to za njih nestaje potreba za spuitanjem na zimovanje. Ipak, i posle drugog svetskog rata bilo je dosta bosenskih stogara koji su nastavili da odlaze na zimovanje, ali se sada Zupljani sve vise protive, narogito oni i Hrvatsitj. Zato je danas zimska ishrana vaca vrio vazan problem Dosanskog stogarstva. 1H Turtko Kanaet, Podveletje { Podvelescl, str. 92. 8 Jove Popovié, Lijetnt stanovi (staje) na Prenj-planini, str. 9 1 103 — GZM XLVI, av, 1 — Sarajevo 1934, (Girl); Jevio Dedijer, Bilecke Hudine, str. 757 — SKA, Srp. etn. 2bor- nik, Knj. V— Beograd 1903. (Cir), 4 5. Popovié, Ljetal stanovi (staje) na Prenj-planini, str. 107. & Stojan Novakovié, Selo, str. 30 — SKA, Glas XXIV — Beograd 1801. (iil)12 STOCARSKA KRETANIA U-BITT ‘Mnogi stotari ispod Grmeta odlaze na zimovanje u Bihaéko polje. Neki tu imaja svoje zemlje, ali vetina zimuje na tudim imanjima besplatno, poSto ovce tore njive odliénim dubrivem. Kako sela tih stotara nisu mnogo udaljena od Bihatkog polja, ont stignu u njega Iaganim kretanjem za dan, najvige za dan i po, Na zimovanje polaze kad u njthovim selima padne sneg (u oktobra Hi u novembru), a-vraéaju se u marty ill u aprilu, Sto zavisi od trajanja zime. Stotari iz avih sela oko planine Manjaée gone stoku na zimovanje u Lijevée polje, neki prelaze Savu i odlaze u Slavonfju i Podravinu. Polaze tim na planini zapadnu prvi anegovi, a vraaju se pred Durdevdan (6—V). Viasnici manjeg broja stoke sastave sdrustvox, pa zajedni¢ki idu na zimovanje. T neki stoBari iz vlaSiékih sola tako¢e prelaze na zimovanje u Slavoniju ili u Posavinu. Kao sto se na planinu ilo po nekom »pravue, tako isto je i spuitanje u Zupe vezano za pravo ili ustaljeni obiéa). Nisu se svi bosanski stofari ni pre prvog svetskog rata spustali na zimovanje iz nepred navedenih razloga. Staka je zimi ostajala ii u samom selu ill se izgonila na zimovista izvan sela na niZim polozajima planine. Stoka se terala na planinu pod jesen, ada se pokose livade i potanju planinska Zita, pa stoka pase otavu i strnjike i ujedno 4h tori. Kad padne sneg, stoka se utera u staje, kofure ili u »naslonee u njima zimuje, Iagleda da je Braysko Kod Bosanskog Petrovea dobilo svoje ime od takvog navina zimo- vanja®, Zimovanje u planinskim predelima bilo Je u Bosni dosta rasprostranjeno, pa se i do danas zadrzalo. Slignu pojavu imamo iu hercegovatkim Rudinama, Ovde se mesta gde u jesen i zimi izgone stoku.zovu storines®. Danas, u opitem i organizovanom nastojanju da se sa 2itnih polja dobije sto veti prinos, poljoprivrednici u 2upi nerado giedaju velika stada ovaca na svojim njivama, jer im nanose Stetu usevima. Torenje im nije vide toliko potrebno posto njive dubre i veitatkim gnojivom. Sukobi se sve vile zaoStravaju, narctito sa viasnicima preko Save, te vet 1 zbog ovih razloga, pored ostalih, bosanski stotari Ge morati u blisko} buduénosti preorijentisati ave} stari naéin stoarenja, 4) Proletnje,i jesenje spustanje u Zupu Ovu wrstu stotarskih kretanja vrée stofari bosanskin vrhovina i stoga je Dedijer ovo stotarenje nazvao »vrhovsko stoéarstvoc: Pojam »vrhovines u narodu nije potpuno odreden. Vshovinom narod zove planinske krajeve kod Kotor-Varoii, Skender- -Vakufa i Banje Luke, ali se taj naziv proteze i na krajeve kod Kijuéa, Jajea, Zvornika 1 Vlasenice. Za Posavea je »vrhovace svaki onaj Koji se u proleée { u jecen’spufta sa stokom u Posavinu®, Prema Dedijeru, vrhovsko stoarstvo »je stotarstvo najvisih povrsi negda- Snjeg Panonskog Jezera. Vrhovska sela nalaze se mahom na visinama od 1000—1200 metara. To su neobidno sneZne, ali u isto vreme sunéane i Sumovite oblasti«. O raspro~ stranjenju ove vrste stofarskih kretanja postoje u literaturi dva suproma tvrdenja Dedijer veli da so kretanja vrhovskih stotara razlikuju od svih balkanskih kretanja, nisu ni letnja ni zimska, veé proletnja Kretanja na »janjilac 1 jesenja kretanja na »jese- niftae’, Nasuprot tome, dr Sij. Filpovié kale da su ona opSta pojava ne samo na Bal- ¥ J, Popovié, Ljetnt stanoyi na piaxinama Raduii i Ljubuil, str. 77, 88; Petar Radenovié, Unde, str Ss — SAN, Srp. em zdormik, Kn). LVI’ — Beograd 1048 (Gil); ‘Milan’ Karanovié, Pounje u Bosanskoj Krajini, six, 311 — SKA, srp. etn. zbornik, Kn). XXXV — Beograd 109, (éiil); Milan Karaaovig Sanita tupa wu Bosansko} Krajini, sir 256 — SKA, Srp. cin, sbomnile knj. XLVI — Beograd 1990, (Girl); Bor. Z Milojevsé, Kupredko, Vokovsko, Ravno 1 Glamotko Polje, str. 16 's Petar Radenovic, Bjelajsko Polje i Braveko, str. 141; M. Karanovié, Sanithea 2upa u Bosansio) Krajini, str. 266 ¢iril). 5. Dedijer, Biletke Rudine, str, 753; M. Karanovlé, Pounje ... str. 311; J. Popovié, Ljetl sianovina planinama Ragas i Ljubull, str. 77; J, Popo vLé Lietnt stanovi (laje) na Preny-planint sir. 104, P. Ra@eno ViG, Unac, str. 534-895; Pop Stjepo Tritton Vig, Videsradski Stari Viab, str. 620— SKA, Srp. etn. zbornik, knj. V — Beograd 1903 (Giri); Dr Mil S. FIlipowas, Glasinac, str, 206. 4 J. Dedi Jer, Stotarske zone ... str. 5455. 3. Dedijer, Stotarske zone... sir. 41—42.STOCARSKA KRETANIA UBIIE 13 Kanu, veé 1 u Maloj Aziji, Apeninima i svaljda svagdje gdje se ovee po visinama drle, gone se one u prolete, a i u jesen, u nizinske izv. Zupne krajeve na paiu iz razloga, da se uitedi na krmi i da se ove u toplini igjanjee™, Cvijié govori u prilog Dedijeru. On ovu vrstu stotarskog krotanja spominje samo za dinarske povr8i okrenute panonskom bazenu, a ne kaze da ih ima i po drugim krajevima Balkan”, Uzrok ovim kretanjima Cvijié nalazi u porastu stenovnistva u Zupnim krajevi- ma. Brojno povetanje stanovnistva is tim u vezi deoba imanja imali su za posledieu smanjivanje povriine pod peinjacima i livadama i nfihovo pretvaranje u oranice. PaSa po stmistima i voénjacima uz nedovoljno sena ne mote ishraniti vote stado preko cele zime i takay nagin 2imovanja morao je otpasti, Zamenilo ga je posebno stotarsko kre~ tanje u Zupne krajeve dva puta godiinje, u proleée i u jesen'*, Va2Non STOCARSKA KRETANDA u. OSM! 1 HERCEGOVN ‘ct Seen waeancne= Karta IL Gao god se u bosanskoj vrhovini ne, mo¥e skupiti toliko stotne hrane (sena i isnika) da bi bile dovoljno za ishranu stole preko cele zime, stoka se w jesen goni u apne krajeve i tamo pase sve dok ne padne sneg, pa se vrati u selo. Ako domaéin ima na planini prikupljenog sena i kolibu za Gobane, a Kkofare ili naslone za ovee, on th isteruje ona gimistae u planinu izvan sela. Tu stoka ostane do proleta. Kad hrana u proleée izmakne, a sneg JoS onemogutava ispafu u selu, stoka se ponovo goni u Zupy, Dr Stjepan Filipovié, Planina Via8ié 1 mljekarstvo na njoj, str. 38 — Pos. otisak iz Glasnikca Ministarstva Poljoprivrede i Vo da, br. 18119, Beograd 1927. Wg. Cvijié, Balkansko Poluostrvo ... str. 281 #E Cvsj le Balkansko Poluostrvo 1. str. 281. Glas Zemaliskog muzela ~ Eenclogtia4 cvETKo 8. Porovic fide je vet okopnilo. Tamo se ovee ojanje i zato stofari za ovo spuStanje Kazu, da idu ona janjilae. Tako narodno predanje kaze da je knez Ratko od Zmijanja dobio od sultana odobrenje da se Zmijanjei mogu sa svojim oveama spustati sna janjila« u Lijevée polje. Kad i na planini sneg potne kopniti i kad se ukaze trava, stotari vraéaju ovce u selo, Ova vrsta stotarskih kretanja, zadréala se do danas kod stotara planinskih sela uu sevemnoj Bosni u pojasu sa juinom granicom Kijut — Traynik — Viasenica. Oni se spustaju u bosansku Posavinu, a nek prelaze | preko Save. Viasnici manjeg broja vaca, obraauju sdrustvos, pa 2ujednitki Cuvaju i mapasaju svoje ovee. Za jesenju ispaiu ne plaéaju nits, dok u protege plaéaju w aoveu ili u vunil, U pogledu jesenjih i proleinjih kretanja treba dopuniti podatke J. Dedijera. Ova kretanja nemaju jedino bosanski Vehovel. Bilo ih je i u Srbiji kod stogara Sokolske nahije, Starog Vlaha i Sandiaka"". Drugo, bosanska vrhovina nema samo jesenja 1 pro- leinja kretanja, Kao Sto smo videli napred, mnogi Vehovei spuStaju se u jesen u Zupu za imovni i tamo ostaju eetu zimu. Tako, na primer, Ziljanjel idu u Lijevde polje, a stotarl od Kijuta odlaze fal: u Podravinu. TU naboj strutnoj literaturi se ne pominje da ovu vretu stotarskog kretanja, u neito lzmenjenom obliku, imaju i stotari iz sela na planini Bjelainici kod Sarajeva. Taleo Jove Popovié govor! dosta 0 Hivotu ovsh stofara, on ne pominje { njihova stoSarsca kretanja, Sela na Bjelatnici su na nest vito) nadmorsko} visini od sela bosanske wrhovine. Njihova visina se kreée of 1300-1500 m. Danas (w proleée 1962. godine) u tznaest sela na Bjelainicl ima oko 20.000 ovaca. Potetkom marta stogari sa Bjelainice spustaju se sa svojim stadima u okolinu Sarajeva, u dolinu reke Bosne, Kojom neki ne ss dalje od Visokog, a neki odlaze ga u Posavinu. Veéina ih za ispasu ne plata nits, dik ve imuéniji za bolju pau u rbaBle (votnjaku) i livadi pogode sa Vlasnicima imanja {po ovel plaéaju po nekolike stotina dinara za celo vreme ispae. Za vreme ovos horavia u nizint“ovee se ojanje, Ne Bjelainicu svi se vrataju 20 Jurjevue (po starom xalendaru), tj potetkom maja. Preko zime ovce hrane senom dobivenith sa planinskih sairax (Senokosa) Imué- Aji, koji imaju vet! bro} ovaea, 1 kupe jo8 nesto sena. Spremanje lisnika je zabranjeno. Stotari sa vetim brojem ovaca spustaju se iu jesen u nizinu, ali sada ne sa celim stadom. Steraju samo jedan deo ovaca da bi tako utedeli u senu, jer ovel treba na dan vnajmanje oke« sena (1,30 kg). Tada se u nizinu goni i »jalovinae (ovnovi i jalove ovee) odredena 2a prodaju, da se malo pogeji i tako bolje proda Ima sluéajeva da i poneki stofar sa Bjelainiee ode na zimovanje u Posavia To se obiéno deSava kada omane seno na planini. Pre odlasiza na zimovanje domatin ode u Posavinw i od zemljoradnitke zadruge ili od privatnog vlasnika zalcupi dovoljno sena 2a Ishranu ovaca preko zime. Stotari sa Bjelainice su poreklom iz Hereegovine (sem onih u Lulkaveu i Rakit- nici, koji tvrde da su Bosenci*9, Nekada su oni iz svojih sela u Hercegovini dolazili samo Jeti na palnjake Bjelainice, ali su se s vremenom tu { stalno nestanili, Na pitange od keada sa se poteli spuitati u nizinu, on§ odgovaraju vod kako postoji svijete, &to je dokaz da se 0 tome medu njima izgubilo svako seéanje i predanje. Medutim, sigumo je da t vrstu atotarsicog kretanja nisu imali pre naseljavanja na Bjelaiaici| Oni sada navode kao razlog svoga spuStanja u nizinu utedu u senu 1 jagnjenje ovaca, posto bi se mlada janjad telkom mulcom odriala na plenini zbog velike hladnoée, a u Zupi je tada blala Klima. Godina 1962. je jo8 jetinom pokazala koliko rizika { nesaveemenostt nosi w sebi vihovski nagin stofarenja, Stotari su se spustili sa svojiin stadima ovaca kao i obitno ‘Viadislay Siearié Zupa Zemija nik i stera nahija Zmifenje, st. Sl — GZM XLIX — Sarejevo 1997. (iil) iT Dedijer, Stogarske zone ... str, $142; Cvetko D, Popovié, Privreda Inti na, str. 5253 — G2M, Sv, XVI, Etnologija — Sarajevo 1962. ‘“Ljuba Paviovig, Sokolska Nabl ja, sir. 855358; TJuba Pavlovié, Usitke Cre Gore, att. Ils — SKA, Srp. ein. Toots, nj, XXXIV — Beograd 1998. (ill), J. Cvijt6, Balkansico Poluostrvo ... str. 281. Jove Poppvi, Lijetni stanovi (mahale) na Bjelainicl, str. 59-60 — GZM XLIV = Sarajevo 1882, «GiriSTOCARSKA ERETANYA U BIE us potetkom marta u Zupne krajeve, gde th je u drugoj polovini marta iznenadio i zatrpao dubok sneg. Ovee su se morale hraniti senom, a potrebna kolidina sena nije se mogla na vreme nabaviti, i, nesto od gladi, a nesto od hladnote, uginulo je preko 16% ovaca i Jaganjaca. Ako sva napred izlozena stofarska Kretanja u Bosni Hercegovin! uporedimo sa onim u drugim nafim republikama gde su se jo odrZala, naéi demo da su zastupljene sve vrste koje postoje i u Bosni i Hercegovini, Kretanja na letnje pase ili na_zimo- vanja imamo u Dalmaeiji**, Crnoj Gori, Makedoniji 1 Srbiji*. Etapna kretanja imamo u Crnoj Gori kod Vasojevita i Kuéa, a jesenja i proletnja spuitanja rie u Srbiji UbiGki stoéari®, Pre nego izvedemo opSii zakljutak 0 stotarskim kretanjima u Bosni 1 Hercego- vin{, kao potrebna i Korisna dopuna tome nadinu stoarenja paslutiée i neke finjenice iz stofarskog divota Kao Sto u stofarskim kretanjima imamo ostatke nomadskog kretanja, tako uw ivotu i kulturi na8ih stofara imamo dosta sa éuvanih pojedinosti iz daleke protlostl, 0 Kojima istorijski izvori govore vrlo malo ii ne govore nista. Proutavanje tih ostataka materijalne, a i duhovne kulture naiih planinskih stotara ima znaéaja za izutavanje stotara viaha wopSte, zatim nasih balija, kao i nageg planinskog stanovaistva. Ovde ée biti govora samo o ponekim stvarima iz Zivota i materijalne kulture tih stoéara. ‘Mesto boravka naiih stotsra na planini ima razna imena: stan, slanine, mahala, staje, Kolibe, torine, katun, katunite. Znamo da je u srednjem veku katun bio naziv za pastirsko naselje, za razlilu od sela Kao ratarskog naselja"”, Danas je u Bosni i Her- cegovini srazmemo najvige u upotrebi slovenski naziv stan, a najredi je haziv katun, Cvijié misli da je reé katun verovatno pozajmljena od Tlira**, dok neil smatraju da Je mongolskog ili arbanaskog porekla, Sto pokazuje da porelo’ ovog naziva nije jo8 dovoljno rassisceno*, — Stan na planini, po pravilu, Une Kolibe 2a fobane, torovi, a ponegde joi i staje (kofare), pojate, nasloni { kotac 2a janjad. Kolibe hercegovaékih sto- ara su pretezno suvozidine, pokrivene daskom, rede »kroveme (raiovom slamom) ili Papracu, Bosanske kolibe su veGinom brvnare. Najstarije Kolbe su nepodeljene, all po funkeiji: prostora u njima je na jednoj strani »kolibax i,skuéas, a nasuprot njoj, na rugoj strani je amljetar« Ili »mlijetnjake, »Kolibax odnosno »kuéae je prostor gde je ognjiste sa »krevetimac, tj. drvenim leZajima sa strana ognjista. »Mljetare je prostor za preradu mleka i za smeétaj mlenih proizveda 1 mlekarskog pribora. Ovakva nepo- deljena koliba je karakteristika katuna u zapadnom delu Balkanskog poluostrva®, Kad Fra Franjo Nimae, Cobanovanfe — Zivot i tradiclje pastira Dalmatinske Zagore, str 104 Ivan Perigié, Prilocl o cobanovaniu ma Sator-planint, str. 131 — Narosni ctno- grafski muze} u Zagrebu — Btnogratska istrafivanja I grada 1 — Zagreb 1940, «Stevan Dueié Zivot | obléajt plemena Kuca, str. 6 — SKA, Srp. etn. zborik, kn}. XLVIIE — Beograd 1951. (ni); Dr Jovan Erdeljasovig, Kudi pleme w Crnd) Gor! sir, 283'— SKA, Srp. etn, zbornik, kn. VIII —- U Beogrady 1007, (@iril); Pop Bogdan Laie: vied Ivan ProtiG, Vasojeviel u crnogorsao} granici, str. 907. @ Tomo Smiljanig Mijeci, Gornja Reka | Mavrovsko Polje, str. 65 —- SKA, Srp etn, 2bornik, Kn}. XXXV =~ Beograd i923, (cir), Ljubomir Jovanovié, Mlava, str. 207 — SKA, Srp. etn. zborn, kn}. V—~ Beo~ grad 1908 (tri). "Dr J. Brdeljanovié, Kuti Protig, Vasojevidl .,. str. 810571. ECvijié Balkangko Poluostrvo ... ste, 261 St Novakovié Selo, str. ol. 3. Cvijis, Balkansko Poluostrvo ... ste. 279, Dr B. Skok, Ceska niga o viaticm pravi, str. 297 =v. Dvorski, 0 ispitivanju Katuna u sapadnom delu Bale Poluoetrva, stx. 101 — Glasnfic Srpskog geogratskog drusiva, god. Tit, sv. 314 — Beograd 1914 (eirii), J.P o- Povié, Tjetml stanovt: 1) ne planini Vranicl, Zec-pianini i planin| Bitovaji, ets, 83, 76; 2) aa planint ‘Viotle sie. 60; 9) ne Pren)-olaninl cr. Iol-tt2: 4) a pleninama Plea, Mubsrnel t wrsnicl, str. 140 1 142; 5) Igetni stanovi (katumi) na Zelengors, sir. 182 GZM XL, sv. 1 — Scraleyo 1928 (Givi); 6) Ljetf stanovi na planinama Vranu, Cabulii { Malo) Cvrsniel, str. 91 — Gz XLVI, sy. 2 Sarajevo 1846 ein); v. Cvijie, Antropogeogratsit problemi... att CXXXVH; VEE » w str 235; Pop Bogdan Lalevié i Ivan »,16 cverko ». porowe se na planini pofela obradivati zemlja i kad su se tako stvorili uslovi za stalan boravak, koliba je dobila i drugo odeljenje — sobu, u kojoj je zidana peé sa zemljanim lonti¢ima Tako su se mnogi povremeni stanovi vremenom pretvorili u stalna planinska naselja, na primer, danainja sela na Bjelainicl kod Sarajeva, na planinama Raduéi, Ljubuai itd. Nedaleko od kolibe je uvek tor. On moze biti okrugao, of suvozidine ili opleten od Ieskova pruéa, a mote biti i getvrtast, od lesa ili vrljika. Povrh ograde tora i sa njegove spoljne strane nabacana su okresana stabla sa zaSiljenim ograncima radi zaStite fovaca od upada vukova i medveda w tor. — Za razliku od tora trlo je neogradeno. Staja (pojaia, kofara) slufi i za ovee i za krupnu stoku, U Bosanskoj krajini za ovee ima i snaslone pokriven uz kolibu. Kotac je ograden prostor za janjce™ Na planint ovee Suva iskusniji Zoban Koji zna gde ima pate i kada na nju treba terati ovce. Jagnjad i telad éuvaju mladi i oni ne idu daleko od Kolibe. U potetiu over isteraju ma pagu izjutra oko 8 éasova, kad se digne rosa. ‘To je isterivanje =na popase ili »na popasake. Na popasku ovee budu jedan do dva asa, pa se vrate u tor i pomuzu. Posle muZe ovee se gone »na vazdanake Sto traje do oko’ 18 tasova. Dok traje popasak (do kraja juna) ovee se muzu tri puta dnevno: ujutro, iza popaska i uvete, a kad restane popasak, muzu se ssmo ujutro i navete. Ove muzu bilo Zene zvane smuziljee muskarci. U torn ili na trlu je ostriigac, To je polukruina ograda sa otvorom u sredini, Krofi se talode zove struga. Ovee se uteraju u ovaj zagradeni prostor i nagone na otvor strugu, gde sede njih dvoje, troje, hvataju ovee i muzu", Preko dana, dok su ovee na pail, u kolibl ostane splaninkzae, sstopanieae, »majae — ena, koja se brine o mleku i njegovo] preradi. Naziv smajac previadava kod nasih stofara mustimana, Interesantno je da i dalmatinski stotari, koji izgone svoja stada na zapadne bosanske planine, Zenu stareSine kolibe takode zovu maja. Prema dr Erdelja- novigu, naziv maja Srbi su primili od starosedelaca Viaha, a imaju ga i Arbanasi*, Pomueno mleko planinka uzvari w kotlu i razleva velikom drvenom kaéikom ‘kutljatom (saplakom, suskom) u drvene »8kipover ilt skarlices. Prikupljeni kajmak ostavi wu kajmatnu katicu. Obrano, soplavijenoe mleko smlati i zasiri, szakiselle bravijim sirl- Stem, koje neki zovu »pelicae'?, Usireno mleko planinka velikim drvenim nodem »paljome Ispreseca u Komade, koje Kutlatom ili pletenom »sirvadoms, a negde ak i samim ruka- ma povadi u jedan Skip, Komade ocedenog sira rukama izmrvi, taruéi ih izmedu dlanova (otuda nazivi sitni i trvent sir), osoli, trpa w koziju rheSinu i dobro zbije, stute (otuda naziv sir tuGenik)"., U novije vreme ponegde.se’na planini pravi i masni sir. Nekada se na planini od glavnth protaveda spremao samo post sir, kajmak 4 aslo. Maslo se najéeice vadi iz Kajmata, a rede I lz ojemutes, sjomldes, newzvarenog mileka. Tz napunjene kajmaéne Xatice kajmale se istrese u otao 1 u njemu rukama ili »me¢ajom« (drvenom mefaljkom) mete**. Dobiveno maslo se stavi u meh ii u masleni_ abrié. Ne's skupljaju Xajmak u stapu iu njomu ga mets. Ustapu ge mete 1 foruta ‘Mado masto se osiavi x mehove, pa poste, pred polazak se planine ilu selu kod kuée, pretapi se 1 tako dobijemo prava rasio, Sir, kaimale i meslo w Hercegovini se vedinom Sstavija u koaije mehove, au Bosni u drvene katice. J, Dedijer, Biledke Rudine, str. 159, HJ. Dedijer, Biledke Rudine, stx. 750 & J, Dedijer, Stoterske zone... str48; Fr. Nimae, Cobsnovanie... tt, 108; Perifié, Brilort 0 dobanovanit... ste Dr J. Erdeljsnovié, Kull... ets. 161, © Turtko Kanaet, Podveletia 1 Podveleici, str. 137; Jove Popovié Lietni stonovi na pleninama Plasi, Muharnlel 1 Cyrenicl, str. 04. % J. Popovié Lietni stanovi 1) pa planini Vranici, Zec-planini 4 planini Bitovaii, str. 12; 2) na planinama Vraniel, Matorea i Séita, str. 170; 3) na planini Bjelaénicl, st a3; 2) hha planin} Visotici, sit. 159; 5) na planini Treskaviel, str. 202; 6) na Zelengorl, sz 184; 7) na Vrabu, Cabulji i Malp) Cvrsnicy, str. 9 s nvrtho Kanget, Podveletje i Podveleict, str. 199; J. Popowié, Ljetni stanovt (nahale) na planini Bjelainici, sir. 85; na planint ‘Tretkavicl, str. 30STOCARSKA KRETANJA U BTIE 17 04 omlatenices, »zetices (sirutke) dodavanjem malo varenike dobije se najposniji sit, Koji ima razna imena: bjelava, bilava, belava, torotan, urda, furda, zaricat Glavni, mleéni proizvodi naaih stotara isti su kao i kod stofara iz drugih natih republika. Pored same stoke, to su Klasidn{ proizvodi starih balkanskih stodare, koji- ma su oni trgevali, U odnosima nagih viadara i feudalaca sa Dubrovnikom ovi su proiz- vodi zajedno sa stokom igrali vainu wlogu bilo kao robs bilo kno darovi". Tz ofuvanih starih naziva upotrebnih predmeta, primitivnog natina prerade mileka, natina gajenja ovaca, vrste ovaca i njihovih imena, natina gradenja koliba i torova, naziva njthovih delova — etmolozi i istoriéari_mogu naéi korisnog gradiva za svoje studije o proflosti j kulturl natih naroda. Zivot nalih stodara se menja i za kratko vreme slika njthovog natina Hvota biée matno druktija od danainje. Miadet dobrim delom napuita selo { odlazi u preduzeéa { Industriju. U privatnim domatinstvima broj ovaca je smanjen te za njih ima dovoljno ae iu okolini sela. Njive i livade se potinju dubriti veStatkim dubrivom, pa obrada ziratnog zemljiita ne zavisi vike iseljutivo od stotnog gnojiva. Sa livada se racionalnom obradom dobiva daleko vise sena nego ranije, @ potnje se sejati i krmno bilje. Sem toga, kao ito Je ves napred redeno, u nade dane sve eSée izbijaju sulobl izmedu opstina u Gijem se ataru nalaze planinski paSnjaci | stotara koji iz udaljenif krajeva dolaze na te painjake. Opitine traze te painjake za sebe. Ovo narotito pogada stoéare donje Her- cegovine, dok 2a bosanske stofare dolaze u pitanje painjaci u upi. U podetku 1962. godine bilo je u Bosni i Hercegovint oko 2,300,000 ovaca, od éega je otpadalo na socijali- stigka poljoprivredna dobra svega oko 80.000 gria, Zato je velo akutan problem, s obzi- rom na nastale nave prilie, da se oveama privatnih vlasnika oberbedi dovoljno ispage, Sto obuhvata i stotarska Kretanja. Kratkim postupkom ne move se preseéi dosadainji za0- stall naditt stotarenja a da se ne izazove asetan pad stotnog fonda. Talso se ne samo pred nae stofare, veé i pred druitvenu zajednicu ozbiljno postavlja zadatak preorijentacijé dosadasnjeg natina stotarenja, Tu dolazi i uvodenje plemenitije rase ovaca. Naa ovea sa svojim niskim prinosom u vuni, mesu i mleku ne odgovara savremenim zabtevima eko- nomignosti. ‘Jasno je da se stari nadin stofarenja ne mote jo8 dugo odréati. Njena veé podinJe: zamenjivati racionslno stotarenje u naprednim stotarskim zadrugama 1 planin- skim socijalistitkim gazdinstvima. Od nekadainjeg ekstenzivnog sto¥arenja postepeno se prelazi na napredno intenzivno stotarenje u kome otpsda svako kretanje stoke u udalje- nije krajeve u potrazi za pagom. ZUSAMMENFASSUNG Wegen der vielen almenreichen Gebirge konnte sich die romadische ‘Tierrucht aut der ganzen Balkanhalbinsel entfalten, Iier zogen ate als ausgesprochene ViehzUchter bokannton Viachen mit thren Herden in allen Windeichizagen urmher.. Die Namen der Gebirge ViaSié and Romanija wie auch dic zahlrelchen Lokalitsion Katun, Katunitte, Varda, Vardiite bewels:a, dust die Viachen schon vor der ‘Trkenhersachaft auch nach Bosnien und'der Herzegowina e®- commen sind Es ist bekannt, dass im Mittelal‘er die Schafziichter mit thren Herden von den Dina- rischen Alpen zur Oberwinterung in Kstengegenden und mildere Tallagen um grissere Filese zogen. Diese Praxis wurde auch in der Tarenzelt fortgesetct So wurde im Laule der Zeit van den Schatviichtern, wie sie selbst sagen, das irgendwie >althergebrachte Rechts erworben, in J. Popovié, Ljetni stanovi; 1) na planinama Raduti 1 Ljubu, str, 78; 2) na pla- ini Vranfei, Zee-planini 4 planini Bitovny, str. 72; 3) na planinama Vranicl, Matorcu 1 Séitu, Str. 170; 4) ng planinl Bjelaéntel str. 89; 5) na planini Visotie, str. 20%; 6) na pleninama Plast, Moharnict ( Cvrsnici, str. 4 143; 7) na Zelengorl, str, 183; Pop Stjepo i Viadimir Tritkovié, Sarajevska okolina, stv, 89; Dr St}. Filipovié Planina Viati¢ 1 mijekarstvo ra njoj, str. 24 © Viadlslay Skri6, Podacl 2a historiju Hercegovine od 1866 do sredine 17 veka, ste, 59, 62, 69 — GZM XLT, av. 11 — Sarajevo 1981 Giri).18 eVERKO 2. Popovic bestimmten Tallagen zu dberwintern und im Sommer mit thren Herden wieder aut die hochge~ Jegenen Almen aufzusteigen. Die Anderungen der Staatsgrenzea schrankien ihr Umheransen fein, Tn Gebliete sbzuwandern, die einem anderen Staat angehorten, war den Schatztichtera ab fun nicht mehr miglich. So konnten nach de: Olckupation Bosniens’ und der Herzegowina durch Gsterreieh-Ungar im Jahre 1978 die Schatiiester von itas, Novi Pazar und Montenegro nicht mohr nach Bosnien und der Herzegowina oven, obwohl dies Jahrhundertelang der Fall gewe- Dag Umberzichen von Schatelichters mit thren Herden hat sich in Bosnien und der Her zegowina bis auf den heutigen Tag erhalten. Der vorliegende “Artikel zeigt den Stand dieser Wanderungen in den letzten fnfeig Jahron, Wibrend man in der Herzegowina die Schafe hhaupsichlich wegen des Mangels an Weideland und Wasser auf die Almen treibt, ist es in Bosnien der lange Winter, der dle Schatztichter zur Uberwinterung. in warmeren Gegenden awingt. All- gemeine Bezeichnungen fir dea Almauf-, bow. Almabtrieb sind oiedige und »zdige 1) WANDERUNGEN VON SCHAFHERDEN AUP SOMMERWEDEN a) AUf- und Abtrleb ohne Aufenthatt: Das Avfsteizen mit dem Vieh auf die Alm und die Ricklehr ins Dorf kann jewells einige Stunden oder einige Tage in Arspruch nehmen_ Die ‘Schatrichter aus den hosnischen Dérfer am Fusse der Gebirge gelangen inneshall weniger Stun- den auf die Almen, wahrend manche aus der Herzegowina vier bis fUnf Tage dazu bendtizen. Diese Schafztichter haiten sich unterwegs nur dort aut, wo sie mit thren Herden Gbemnachten. Der Aufiried auf dic Almen erfolgt grosstenteils im Mas. Benutzt werden dabel festgelegie, tra- ditionelle. Weae, in der Herzegowina sHiums- oder >Viachenwegee genannt. Daraus Iasst sich der Zusammenhang mit dea alten, Schafaucht trelbenden Viachen erkennen, »Von alters here Weiss man, welche Schafztchter auf die jeweiligen Gebirge und Almen zlehen lirfen, ein Recht, das von allen streng geachlet wird, ») Almabtriey mit Aufenthali: Der Almabteieb erfolgh in Bosnien gewilanlich tn Zett von Juni bis August. Die herzegowlnischen Schafzitehter bleiben bis Mitte September cder ‘Mitte Okiozer. Von diesen halten sich dielenigen, die im Sommer auf der Bjelainiea und der ‘VisoBiea waren, bei thror Rickkehr uagetuhr einen Monat lang in Glavatitevo, stdwestlich der Visogiea, aul. Diese Weiden werden »flerbstueidenc genannt Einige herzegowinisehe Schaf- zichter machen bel thres Rucker von der Alm auerst 10—15 Tage im Flusstilem (pacutias gehelssen) halt, well es zu dieser Zeit in ihren Heimatdirfera noch kein Wasser gibt. 2, ETAPPENWEISE WANDERUNGEN VON SCHAFHERDEN Echte Btappenziige haben sich am ansgeprdgtesten am Fusse des Velet-Gebirges in dor Herzegowina erhalten, -Sowohl beim Almau‘- als auch belm Almabtrieb bleiben die Schaf- alichter mit thren Herden an etlichen Orten, und zwar Je 10—30 Tage, Sie machen sich aus shren Feimatdériern Anfang Mai auf und kehren erst Ende Marz des folgenden Jahres dorttun aurick, Auf der Pjelatniea-Alpe bel Sarajevo und der Visotiea bleiben sie aillein etwa drel ‘Monate, . Der Laye entsprechond werden diese Etoppenwelden als xunterste, obere, mittlere und. oberste Grisere, und nach der Jahreszeit des jewelligen Autenthalies der Schafaichter dort als aHerbst-, Winter-, Frlhjahrs- und Sommergrisere bezeichnet. Die Etappenaiige stellen el Be spiel f0r die wirlschaftlich eintriglichste Ausntezung von Weldeland in der extensiven Vien zucht Gar. In den Etappenctigen het sich am ineisten Nomadentum bewahrt. Es gibt nach site Lente, die sich daran erinnern, dass inst allo Hausbewobner auf die Alm zogen und den ganzen Hausrat mltnahmen, Heute sind es nur jene, dle die Tiere hiiten und die afilen verarbeiten. Von all Gen bosnisch-herzegowinischen Schafziichta: erinnern diejenigen am Fusse des Veled-Gebitzes (odvelesci) om meisten an Nomaden, Mit ihren Herden sind sie nur etwas mehr als ete Monat daheim und verbringen die ganze Ubrige Zeit mit den Schafen ausserhalb des Dortes. 3) WANDERUNGEN VON SCHAFHERDEN “UM ZWECKE DER UBERWINTERUNG Far dle bosnischen Schafztichtor ist dle Uberwintorung der Schate in der »2upae {Qaimatisch mildem Flachland) charakteristisch. Am hdufigsten 2iehen sie in die bosnische Saver Ebene und Uber die Save nach Slavonien in die Drau-Ebene. in die sZupac steigen sie im cterbet nach Eibringung der Emte und Beendigung der Heumahé ab upd kehren im Frinjahr, wena die in der Ebene geworfenen Lummer stirker geworden sind und der Schnee in den Boron 7 ‘schmelzen beginnt, zurlick. Disses Umherwandem mit den Herden Wied nach dem zwelten Welt leriog aus mehroren Grunden immer seltaner: erstens hat sich der Bestand an Schafen wilrend Ges Krieges sehr verringert und auch nach Krieggende himmt er nur langsam zi,_ zweitens fehlt es in vielen Dorfern an Leuten, dle sich — wie friher — ausschliesslicn dem fdten der Schafe widmen wirden; die Dorfjend wancert zameist in dle Industrie und wirtschaltliehe Betriebe abi endlich wehren sich drittens dic »Puptjani« (Flachlinder) immer entschiedencr d= gegen, dacs Almvleh ur Uberwinterund 7a ahnen kommt und Sehaden an der Seat snrieatct ‘Aus diesem Grunde gibt sich eine becestent® Zahl von Dorfnaushalten umstindealber mit = el Schafon cufrieden, pioviel im Doct eoluct ernifirt werden Konner, "Es bt jedoch noch immer Gebirgsgegenden, eren Haupterwerbszwelg die Schatzucht ist, deren Dorfwelden undSTOCARSKA KRETANTA U BIH 19 -wiosen aber nicht gengend Futter fiir das Vich abwerfen. Der Uhergang zur intensiven Vieh- zucht Ist in Anbetracht der Rickstindigkelt der an Truchtbarun Boden armen, bosnisch-herze- gowinischen Gebirgegegenden nicht leicht cuschfihrdar. Daher Setelligen sich an dev Lovuns, Ges Erathrungeproblems der Schafe in jenen Gebicten eusser den Gemeinden auich Wirtscuafts= ‘organe der Republik, 4) FRUJAHRS- UND HERBSTALMABTRIEB IN DIE »ZUPA« (INS TAL) Diese Art von Schafwanderungen ist nicht nomadischen Ursprungs, sie sind vielinehr ‘us der Teilung von Grossfamilien in Tallagen hervorgegangen, Durch den Zuwachs von Favs halten wurde es ntig, einen Tell der Weldon und Wiesen in Kekor und Giirten zu verwandein Deshalb’ Konnten elnzelne, im Tal. gelegene Geblete eine gedssere Zahl von Schafen nicht mear {Ur den ganzen ‘Winter aut die Weide nehmnen. Um das fir den Winter notwendige Puttar ein- znsparen, begannen die Schafzichter, zwoinl jshrlich mit den Schaten in dle sfupae Gins TaD abaustelgen: im Frihling und im Herbst Im Frobling werden bm Tal auch die Limmer gewor- fen. Den Winter dber sind die Schafe im Dort. Diese Art von Schafwanderungen ist in Bosaiea den Schafetchtem aus den der Pannonigzain ‘Tiefebene zugewendten Gebieten und cen Schafziiehtern von der BjelaSnica-Alpe bel Sarajevo eigen. Desprochenen Arten von Schafwenderungen in Bosnien und der Herzegowina sind bertebte und reduzierte Oberreste echten Nomadentimns. Solche Uberreste finden wir auch in der Kultur dieser Almschifer (Orisnamen, Pauwelse von Pferchon und Hiltten, Art und Wolre der Milchverasbeitung, Sorten von Milehpro‘ukten, Bezeichnungen einiger Gebrauchsgegenstin- dde ete); all das trigt mm einer eingehenderen und Konkreteren Beleuchtung der Geschichte Ger sidslawischen Walker bel. ‘Wanderungen von Schafherden auf Suche nach Weldeland tind in der heutigen, besna- ders aber in der sozialistischen Wiretschatt ein Anachronismaus. Die Planwirischa‘t kana das Schicksal des Viehs nicht den unbestindigen atmosphlirischen und Klimatisehen ‘Umetindea Uberlassen. Deshald sind die Tage dieser Schafwanderungen in ihrer heutigen Form in Bosnlea und der Herzegowina geziiit; sie werden in naher Zulsuntt ganz verschwinden.