Novosti :: Žarko Radaković: Handke je ostao ‘jugonostalgičar’ 2019-10-20 17:52

Žarko Radaković: Handke je

ostao ‘jugonostalgičar’
22. svibnja 2019.

Zemunski pisac Žarko Radaković, koji četrdeset godina živi i radi u

Njemačkoj, poznatiji je našoj pa i srpskoj kulturnoj javnosti kao prevoditelj
Petera Handkea nego kao ‘konceptualni’ prozni pisac, autor desetak knjiga
koje svojom hibridnom formom izmiču strogim klasifikacijama
(‘Tübingen’, 1990., ‘Ponavljanja’, 1994., ‘Emigracija’, 1997., ‘Pogled’, 2002.,
‘Vampiri’, 2008., ‘Era’, 2010., ‘Strah od emigracije’, 2009., ‘Knjiga o
muzici’, 2013., ‘Kafana’, 2016., ‘Krečenje’, 2018). U Zagrebu i Osijeku
Radaković je nedavno boravio promovirajući svoju knjigu o Juliju Kniferu
(1924. – 2004.), jednom od najvećih hrvatskih slikara dvadesetog stoljeća.
Prvo izdanje te knjige objavljeno je u Beogradu davne 1994., a sada se
izmijenjeno i dopunjeno izdanje pojavilo u zagrebačkoj Meandarmediji.
Radaković je od početka osamdesetih godina do danas preveo dvadeset

https://www.portalnovosti.com/zarko-radakovic-handke-je-ostao-jugonostalgicar Page 1 of 7
Novosti :: Žarko Radaković: Handke je ostao ‘jugonostalgičar’ 2019-10-20 17:52

sedam djela Petera Handkea (Griffen, Koruška, 1942.). Prijateljevao je i

putovao s tim austrijskim piscem slovenskih korijena kroz mnoge krajeve i
vrijeme, pisao tekstove o njegovom raznovrsnom književnom, filmskom i
likovnom djelu. Saznavši da u beogradskoj Laguni uskoro izlazi
Radakovićev novi prijevod Handkea pod naslovom ‘Veliki pad’, bilo je
teško ne započeti razgovor upravo o tom piscu.

Premda su se prvi prijevodi

Bio sam prisutan kad su Šnajder i Handke pružili jedno
drugome ruku. Šnajder je svojevremeno pisao polemički
Handkea na hrvatski jezik
o Handkeu, a ovaj mu je oštro odgovorio. Dakle, to nije
bila svađa, nego polemika. Ja sam sve beležiopojavili već krajem
šezdesetih godina, a kultna
kazališna predstava ‘Kaspar’ u zagrebačkom &TD-u početkom 1970., o
Handkeu, jednom od najvažnijih europskih dramatičara i pisaca, u
Hrvatskoj se danas uglavnom šuti. Miljenko Jergović u hrabrom i
provokativnom eseju ‘Peter Handke: Pravda za pisca’ (2015.) podsjeća da
je Handke sve do rata bio hrvatski pisac i da bi vrijedilo napisati esej ‘kako
je Peter Handke od zagrebačkog pisca postao beogradski pisac, i što ta
promjena znači’. Vidite li vi pisca koji bi to mogao napisati?

U takvom ‘eseju’ bi pre svega trebalo da bude reči o odnošenju izdavača u

Hrvatskoj i Srbiji prema tom piscu, pa tek onda o samom Handkeu. Moralo
bi se govoriti o neknjiževnim faktorima koji utiču na recepciju jednog
pisca: u Hrvatskoj na skidanje sa repertoara, a u Srbiji na preterivanje i
glorifikovanje njegovih eseja o Srbiji. U oba slučaja su zapostavljane
istinske vrednosti književnosti. Nedavno je Handke, boraveći u Beogradu, i
sam javno rekao: ‘Slavite me, obožavate me, dižete me do neba. A šta ste to
čitali moje? Ništa.’ Gotovo da u tome ima istine. Jer u Srbiji Handke nije
sistematski objavljivan, a u pozorištu nije izvedena ni jedna drama pisca
koji je, smatra se, uz Brechta i Becketta, menjao paradigme teatra u
dvadesetom veku. Handke važi za jednog od najvećih pisaca danas. A šta se
odvija sa njim na Balkanu? Mi jesmo ispadali iz realne kompozicije svetske
recepcije ovog pisca. U svemu očigledno nisu ni ratovi na Balkanu bili
presudni. Jer Handke je ‘prešao’ iz Zagreba u Beograd još početkom i

https://www.portalnovosti.com/zarko-radakovic-handke-je-ostao-jugonostalgicar Page 2 of 7
Novosti :: Žarko Radaković: Handke je ostao ‘jugonostalgičar’ 2019-10-20 17:52

polovinom osamdesetih, daleko pre nego što je iko i sanjao o raspadu

Jugoslavije. ‘Golmanov strah od penala’, ‘Nesreća bez želja’, tetralogija
‘Spori povratak kući’, objavljeni su u Beogradu još početkom i polovinom
osamdesetih godina. Biće da se tu radi o interesima, intuiciji i ćudljivosti
izdavača, a nikako o odluci samog pisca, kako to neki misle.

Knifer, Handke, Era i Nina

Podsjetimo mlađe čitatelje: Handke je stavljen na mnoge crne liste nakon
putopisnog eseja ‘Zimsko putovanje do reka Dunava, Save, Morave i Drine
ili pravda za Srbiju’ (Priština, 1996.) te stoga što je podržao ‘izoliranu
Srbiju’ i Miloševića. Je li se kod njega radilo o svojevrsnoj provokaciji pa i
inatu da ustraje u nečem neobranjivom kao što je to bila Miloševićeva
politika ili nečem posve trećem?

Nisu to bile ‘crne liste’ niti ‘liste za odstrel’. Sa Handkeom su mnogi ušli u
otvorene polemike. Bile su i ‘neugodne’. Trajale su dugo. Sporno pitanje
bio je Handkeov napad na medije i medijsko, ‘sekundarno’, ‘iz druge ruke’
izveštavanje. Mnogi izveštači i komentatori sedeli su u Beču, eventualno u
Ljubljani, i odatle izveštavali o svemu južnije. Handke je, dakle, otišao dole
da ‘vidi lično šta se tamo događa’. Dakle, daljinskim medijima ponudio je
‘viđenje izbliza’, ‘golim okom’. Njegove reči su delovale najprovokantnije i
najoštrije. Usledili su nimalo nežni odgovori. Letelo je perje. Ali ta knjižica
o putovanju u Srbiju je objavljena na svim jezicima. Dakle, čitali su je svi.
Pisac je, prvi put posle dve decenije anonimnosti, javno i nastupao. Čitao je
odlomke javno, širom Nemačke, u Austriji, Ljubljani, Beogradu, Prištini,
čak i u austrijskom parlamentu. Handke se tada ponudio da čita javno i u
Zagrebu, ali predlog nije prihvaćen. Možda je i tu deo odgovora Jergoviću
zašto Handke nije danas i ‘hrvatski pisac’. A znam da je privatno i te kako
prisutan u Hrvatskoj. Pa i prvu svoju knjigu je napisao boraveći na Krku. A
to ‘stajanje na stranu izolovane Srbije’ funkcionisalo mu je primarno u
obračunu sa zapadnim medijima i politikom prema bivšoj Jugoslaviji. Jer
Peter Handke je, mora se to reći, bio protiv raspada te zemlje, i ostao je

https://www.portalnovosti.com/zarko-radakovic-handke-je-ostao-jugonostalgicar Page 3 of 7
Novosti :: Žarko Radaković: Handke je ostao ‘jugonostalgičar’ 2019-10-20 17:52

‘jugonostalgičar’. Takvog ga ja vidim i danas.

Nedavno je Slobodan Šnajder, jedan od najboljih, ali i jedan od najmanje

izvođenih hrvatskih dramskih pisaca, kazao da se prije nekoliko godina
‘pomirio s Handkeom’. Vaš blizak i prijateljski odnos s austrijskim piscem
čini se da nema trzavica, a započet je još osamdesetih. O tome govori i
epizoda iz knjige ‘Knifer’ u kojoj mu se povjeravate riječima: ‘Otkad znam
za sebe, osećam se nesrećan’, a Handke vam lakonski odgovara:
‘Preteruješ!’

To je isečak iz dijaloga dvojice mojih junaka u knjizi, Handkea i

Pripovedača. U mojoj književnosti je uočljiva potreba pisca da se u fikciji
maksimalno približi realijama, pa i da koristi autentična imena i svoje Ja.
To je i posledica želje da se izađe iz samoće emigranta, a ja to jesam. Ali
moj realni odnos prema Peteru Handkeu jeste prijateljski. No to je ‘naša
stvar’, dakle nešto izvan književnosti. Priče izvan knjige važnije su za
Handkea i mene. Često sam u javnosti, koja toliko želi da sazna detalje iz
intimnog života pisca, prećutkivao mnogo toga zajednički doživljenog, jer
sam video da je diskrecija tom piscu važna. Bio sam prisutan kad su
Šnajder i Handke pružili jedno drugome ruku. Šnajder je svojevremeno
pisao polemički o Handkeu, a ovaj mu je oštro odgovorio. Dakle, to nije
bila svađa, nego polemika. Ja sam sve beležio. Jedno je sigurno, meni je
značila blizina Petera Handkea. Tražio sam takve, birao sam ih. Knifer,
Handke, Era Milivojević, Nina Pops su mi bogatstvo, dovoljni za
kompletan doživljaj umetnosti. I doživljaj njih i njihove umetnosti morao
je da postane repertoar moga pisanja. Ja sam u svom pisanju primarno
radio na mitovima o Kniferu, Handkeu, Eri i Nini.

Jedan od mojih dedova bio je obućar. Bio sam omađijan Vaše proze, osim tog
njegovim mirom i predanošću poslu. Kada sam Julija ‘mitskog prediva’, nose
Knifera ugledao kako radi, kako voli svoj posao, odmah mi
se vratilo to isto osećanje kao u obućarskoj radnji iz izrazitu autobiografsku
detinjstva crtu, a mnoge imaju i
neprikriven dnevnički

https://www.portalnovosti.com/zarko-radakovic-handke-je-ostao-jugonostalgicar Page 4 of 7
Novosti :: Žarko Radaković: Handke je ostao ‘jugonostalgičar’ 2019-10-20 17:52

karakter. Slično vrijedi i za knjigu ‘Knifer’, koja nosi podnaslov ‘Povest o

Juliju Kniferu’. No nije riječ o povijesti, a još manje o Kniferovoj
monografiji. To je i povijest o vama, i o konceptualnoj umjetnosti, zapravo
dobar egzemplar konceptualne proze u kojoj je svaki šum važan, pa i onaj u
pauzi razgovora s Kniferom, koji bilježi magnetofonska traka…

Meni nikad nije bio cilj da umetnosti, književnosti, umetnicima, piscima i

njihovom radu pristupam ‘stručno’. Isključivo me je zanimao moj doživljaj
svega. Utoliko ja nisam pretendovao da pišem monografiju i studiju o
umetniku. Premda sam ih koristio kao ‘lažni okvir’ pisanja. Da, poznanstvo
i rad sa Erom Milivojevićem vezuje me i za konceptualu. Početkom
sedamdesetih godina živeli smo zajedno i radili na performansima. Bilo je
to za mene možda i presudno doba. Posebno sam menjao odnos prema
književnosti. Bio sam na putu da je, za sebe, u najmanju ruku menjam, pa i
odbacim. Težio sam da u pisanje unesem postupke drugih medija. Posebno
vizuelnih i zvučnih. Prebacivanje pažnje na zvuke i šumove u mojim
razgovorima sa Kniferom potiče već odatle, iz konceptuale. Želeo sam tu da
im posvetim pažnju isto kao i rečima. Jer sve ima svoju važnost. I mirisi. I
zvuci.

Totalni pristup radu

Kao dugogodišnji novinar Deutsche Wellea u Kölnu, dok su kolege išli na
pauzu za ručak, vi ostajete u uredu i iz dana u dan zapisujete promjene u
pogledu s prozora na dvadesetom katu. Te ste dnevničke zapise objavili u
knjizi ‘Pogled’ (2002.), koja je inspirirala umjetnicu Ninu Pops da ih
pretoči u vizualni izričaj, u neobične apstraktne slike koje nose i posvetu
Kniferu. Kako je došlo do te suradnje s mladom umjetnicom?

Nina Pops, umetnica iz Kölna, poreklom iz Beograda, kao da je pala s neba.

Naišla je na moju knjigu ‘Pogled’, upoznali smo se i nije krila svoju
privučenost mojim tekstom i želju da ga vizualizuje. A u njenim radovima
uočio sam onu opsesivnost, doslednost, privrženost Jednom, koju su imali

https://www.portalnovosti.com/zarko-radakovic-handke-je-ostao-jugonostalgicar Page 5 of 7
Novosti :: Žarko Radaković: Handke je ostao ‘jugonostalgičar’ 2019-10-20 17:52

Knifer, Handke i Era. Pomislio sam: to bi mogao da bude ‘četvrti lik’ među
mojim junacima. Tako je počelo. Nina je obradila moju knjigu ‘Pogled’ na
devet platana. Radila je u maniru planova urbanog naselja gledanog
odozgo, iz ptičije perspektive, kao i ja kroz prozor sa dvadesetog sprata
oblakodera, kako je to i opisano u knjizi. Video sam tu odmah sličnost sa
Kniferovim ‘geometrizmom’. Kad sam joj pokazao Kniferove radove,
potpuno se posvetila studiranju njih. Skrenula je definitivno u umetničku
‘kniferovštinu’. Zanimljivo je da je Nina vizualizovala moju radnu svesku za
knjigu ‘Knifer’. Impozantnu mapu crteža je Galerija Hoffmann izložila na
Art Cologneu, pored radova Julija Knifera.

Čini se da kod ‘svojih’ četvero umjetnika ponajviše cijenite njihovu

posvećenost nekoj monoideji, njihovu opsesivnost. Prepoznajete li i sebe u
tome?

Opsesivnost, posvećenost, doslednost jesu za mene suštinski preduslovi u

poslu, pa i umetničkom. Može se govoriti i o ljubavi i erotskoj žudnji. Pitam
se da li je obavljanje nekog posla uopšte moguće bez toga. Mene je od
malena privlačila atmosfera u obućarskim radnjama. Jedan od mojih
dedova bio je obućar. Kao dete sam često sedeo u njegovoj radionici. Bio
sam omađijan njegovim mirom i predanošću poslu. Kada sam Julija
Knifera ugledao kako radi, kako prelazi šakom preko platna, ili kako
strpljivo crnim grafitom ili kredom ispunjava hartiju, kako voli svoj posao,
odmah mi se vratilo to isto osećanje kao u obućarskoj radnji iz detinjstva.
Ali, objektivno, totalni pristup radu, bez kompromisa, jeste i moj.
Posvećenost i iskrenost su tu ključni. Monoideje, da! Ali ne kao ideologija,
nego kao otvoreno pokazivanje sebe, kao ljubav prema poslu.

Ovih će se dana u Beogradu pojaviti vaš novi prijevod Petera Handkea

‘Veliki pad’, za koji ste kazali da vam je bio jedan od najtežih prevodilačkih
poslova. O kakvom je ‘padu’ riječ i kakav je novi Handke?

U knjizi ‘Veliki pad’, dužine romana, a označenoj kao pripovest, Peter

Handke je ostao nepromenjen. I tu je on nezadovoljnik svetskim poretkom,
https://www.portalnovosti.com/zarko-radakovic-handke-je-ostao-jugonostalgicar Page 6 of 7
Novosti :: Žarko Radaković: Handke je ostao ‘jugonostalgičar’ 2019-10-20 17:52

i permanentni buntovnik. Ništa se kod njega nije promenilo. Dosledan je

kao i Julije Knifer. A u toj se knjizi radi o ogorčenosti nekoga urbanim
svetom. Protivstavlja se on svemu što mu se ne čini prirodno i ‘normalno’.
A u svom buntu povremeno poželi i da je ‘krvolok’ i ‘ubica’. A sve vreme
razmišlja i o najplemenitijim stvarima, o veri, odgovornosti, ljubavi,
prijateljstvu. To je izuzetno delo, za mene i jedno od najuzvišenijih. Ono je
splet doživljaja svega u današnjem svetu. Maestralna analiza našeg doba.

https://www.portalnovosti.com/zarko-radakovic-handke-je-ostao-jugonostalgicar Page 7 of 7