RAID

1. RAID структуре
Побољшање перформанси и поузданости додатно се постиже кориштењем више дискова који раде независно и паралелно. Са
више дискова, одвојени У/И захтeви се могу обрадити истовремено, све док се подаци који се захтевају налазе на одвојеним
дисковима. Поред перформанси, кориштењем вишеструких дискова повећава се поузданост, уколико се на различитим
дисковима налази више копија података или помоћних података преко којих се могу реконструисати изгубљени подаци. Постоји
неколико стандарда који омогућавају дефинисање једног логичког од више физичких дискова, који се називају RAID (Redundant
Array of Independent Disks). Заједничко за све RAID нивое је да се састоје од више физичких дискова који се виде као један
логички диск и да се подаци распоређују између различитих физичких дискова. Сви RAID нивои осим RAID 0 имају на неком
од дискова додатне информације које омогућавају обнову података у случају пада неког од дискова.

2. RAID 0
RAID 0 нема додатне информације за обнову података у случају пада. Kористи се када је потребно повећати капацитет и брзину
рада дискова.

Слика 1. RAID 0 и RAID 1

RAID 0 је такозвани режим рада за који је потребно најмање два диска. Подаци се „цепају” на делове (блокове) који се снимају
на одвојене дискове. На тај начин се драстично убрзава рад са подацима, како код читања, тако и код писања. Брзина рада је
приближно онолико пута већа колико дискова користите. Наравно, што више дискова има на једном контролеру, толико и он
има више посла, па зато не можемо да говоримо о убрзању од тачно два, три или четири пута. Расположив простор представља
збир величине свих дискова повезаних у RAID. Овај ниво RAID-а се не сврстава у „прави” RAID зато што не поседује контролу
грешака, што му је и главни недостатак. Због тога, отказивање једног од дискова доводи до губитка свих података, а вероватноћа
да се тако нешто деси је већа самим тим што је у употреби више дискова. Затосе RAID 0 не користи у условима у којима је битан
интегритет података, већ само тамо где постоји потреба за великим простором и брзином.

3. RAID 1
Kод RAID 1 сви дискови имају идентичан садржај. Kористи се израз “огледало” (mirroring). Сваки упис сектора на једном диску
рефлектује се на други диск (или дискове) на истом месту са истим подацима. Овај упис се може урадити специјалним диск
контролером паралелно, па се не губи превише времена за писање. RAID 1 убрзава читање јер се захтев може проследити било
ком од дискова који садрже исте податке. Тиме се може бирати међу дисковима који ће имати мање време тражења, или поделити
редове чекања између различитих дискова. Поузданост је врло висока. У систему са N дискова, допуштено је да испадне
чак N -1. Мана RAID 1 конфигурације је цена.

•RAID 10 пружа добре брзине уз велику поузданост и захтева најмање четири диска. У исто време се комбинује mirroring и
striping односно RAID1 и RAID0, па отуд и ознака10. Подаци се „цепају” и снимају на одвојене дискове, а сваки од тих дискова
има своју копију. Јасно, главни недостатак ово система јесте цена.

•RAID 0+1 је веома сличан RAID-у 10, с тим што се распарчани подаци снимају на RAID 0 грану, а у исто време се прави
копија целе гране. Ако неки од дискова откаже, цео низ наставља да функционише као RAID 0 низ.

4. RAID 2
У овој конфигурацији одсечак је велик један бит. RAID 2 дели појединачне битове података на одвојене физичке дискове, што
би значило да се свака четворобитна реч података раздваја на 4 одвојена физичка диска са подацима. Поред њих, потребна су
1
 RAID
још 3 диска за корекционе Хамингове кодове. У случају пада једног од дискова, из приближне вредности комбинације
преосталих битова и корекционих кодова, може се реконструисати вредност тог бита. RAID 2 се не користи у пракси, јер је
прескуп. Он користи много дискова. Број дискова за паритете n за m дискова са подацима, се добија из неједначине 2n >m+n+1.
Осим тога, они морају бити савршено временски синхронизовани.

5. RAID 3
RAID 3 захтева само један додатни диск, без обзира колико има дискова с подацима. У овој конфигурацији одсечак је величине
бајта. На додатном диску се чува бајт паритета.У случају пада једног диска, подаци се реконструишу уз помоћ диска паритета и
преосталих дискова са подацима. Функција паритета која се користи у RAID 3, 4 и 5 је ексклузивна дисјункција. Ова бинарна
функција има вредност 1 ако су два бита која се успоређују међусобно различита, а 0 ако су та два бита међусобно једнака. На
пример, паритет између бинарних бројева А=11110010 и B =00100101 је:

У случају да је податак А изгубљен, он се и даље може реконструирати из податка B и податка АB тако што важи (АB) B
=А. Ако је податак B изгубљен а податак АB и податак А и даље имамо, податак B се добија из (АB) А= B. Паритет преко
ексклузивне дисјункције се може генерализовати на произвољан број дискова. RAID 3 је погодан за спајање уређаја који могу
адресирати податке на нивоу бајтова. Искориштеност простора је боља. За RAID 3 (као и за RAID 4 и RAID 5) у системима са 4
диска, 75% отпада на податке, а 25% је редундантно.

Слика 2. RAID 4, и RAID 5, и RAID 6 редослед одсечака са паритетима

6. RAID 4
RAID 4 користи посвећени диск паритета као и RAID 3, али податке по дисковима података не распоређује по појединачним
бајтовима, него по одсечцима величине сектора или већих диск блокова. То омогућује лако укључивање класичних дискова у
RAID конфигурацију. За произвољних N одсечака, распоређених на N дискова, довољан је један блок паритета величине одсечка.
Читање има добре перформансе, али је писање спорије него RAID 1 или RAID 0, јер у сваком циклусу уписа учествује и диск
паритета, који постаје уско грло.
7. RAID 5
RAID 5 такође захтева најмање три диска за имплементацију. Информације се деле на блокове и генеришу се подаци о
парности, али овде не постоји посебан диск за парност, већ се она уписује редом на сваки диск који је повезан у RAID 5. Ово је
најприменљивији од свих RAID нивоа.

И много напреднији корисници рачунара морају да признају да се с RAID технологијом никада нису срели у пракси. Због тога
што се ради о скупом решењу, оно се најчешће може наћи у серверским системима где је потребна велика брзина приступа
фајловима или висока поузданост у чувању података. Иако је у имену RAID-а раније стајала реч „јефтино”, свима је јасно да се
не ради о јефтином решењу за кућну употребу. Поред високе цене озбиљних контролера, потребна је такође и куповина више
хард дискова истог типа. Међутим, тамо где је RAID неопходан, било због брзине приступа или сигурности података, о цени
оваквог решења никако не би требало размишљати.

2
 RAID
Задатак 1. Нека је дат низ бајтова у хексадекадним вредностима 2A 70 3E 41 6A 20 18 4B 3F 22 18 3E. Распоредите
ове бајтове на три диска користећи одсечке величине 4 бајта (где се може применити) и структуре:
a. RAID 0
b. RAID 1
c. RAID 2
d. RAID 3
e. RAID 4
f. RAID 5.
Решење:
a. RAID 0, Одсечци се распоређују по свим дисковима.

2A 70 3E 41 6A 20 18 4B 3F 22 18 3E

b. RAID 1, садржај се копира на све дискове.

2A 70 3E 41 2A 70 3E 41 2A 70 3E 41
6A 20 18 4B 6A 20 18 4B 6A 20 18 4B
3F 22 18 3E 3F 22 18 3E 3F 22 18 3E

2A 702,3E 2A 70 3E 41 2A 70 3E 41
c. RAID није41
изводив с овим бројем дискова, потребно 12 дискова: по 1 за сваки бит и 4 за паритете.

d. RAID 3, Распоређује се бајт по бајт, на трећи диск иде паритет (XOR) између појединих бајтова.

e. RAID 4: Одсечци се ређају на прва два диска, трећи је паритет између одсечака. Други се допуњава нулама.

2A 70 3E 41 6A 20 18 4B 40 50 1E 0A
3F 22 18 3E 00 00 00 00 3F 22 18 3E

f. RAID 5, одсечци се ређају на сва три диска, паритет путује.

2A 70 3E 41 6A 20 18 4B 40 50 1E 0A
3F 22 18 3E 3F 22 18 3E 00 00 00 00

2A(16) = 2*161 +A*160 = 32+10=42(10)= 00101010(2)

70(16) = 7*161 +0*160 = 112+0=112(10)= 01110000(2)
01011010(2) = 90(10) = 5*161 + 10*160 = 5A
Хексадекадни – основа 16 - 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 A B C D E F