1. Objasniti predmet i sadrzaj fiskalne ekonomije.

- Fiskalna ekonomija je ekonomska disciplina koja se bavi proucavanjem pribavljanja,

raspodelom, trosenjem I kontrolom utrosaka novcanih sredstava od strane drzave I drugih
javnopravnih kolektiviteta, odnosno drugih organa I ustanova na osnovu ustava, zakona I
drugih propisa, a u cilju zadovoljavanja opstih drustvenih potreba.
Proucava 2 velike celine javne prihode i javne rashode.

2. Objasniti pojam javnih prihode i vrste javnih prihoda.

- Da bi se javne potrebe mogle zadovoljiti potrebno je obezbediti finansijska sredstva.
Javni prihodi su novčana sredstva koja prikuplja država (ili druga javno-pravna tela) radi
finansiranja javnih funkcija (javnih potreba). Javni prihodi se uglavnom formiraju putem
preraspodele nacionalnog dohotka. Država obezbedjuje javne prihode uglavnom
metodom prinude, na osnovu svog fiskalnog suvereniteta.
Kratko receno javni prihodi sluze za finansiranje javnih kolektivnih potreba, odnosno
opstih I zajednickih potreba.
Najvazniji javni prihodi su porezi, a pored njih tu su jos carine, takse, doprinosi, naknade
I sl.
originarni (izvorni) i derivativni (izvedeni) – redovni i vanredni – prihodi od
stanovništva i prihodi od pravnih lica – povratni i nepovratni– namenski
(destinirani) i nenamenski (nedestinirani) – prihodi u novcu i prihodi u naturi –
javno-pravni prihodi i privatno-pravni dobrovoljni prihodi – ekvivalentni I
neekvivalentni
- Pod originarnim ili izvornim prihodima podrazumevaju se prihodi koje država ostvari
svojom ekonomskom aktivnošću, odnosno na osnovu prava vlasništva (npr. dividende od
preduzeća u državnom vlasništvu).
- Derivatni ili izvedeni javni prihodi dobili su naziv zbog toga što se oni izvode iz
ekonomske snage države ili pojedinaca. Izvedene javne prihode država ostvaruje na
osnovu svoje suverene vlasti koristeći fiskalni suverenitet.
- Pod redovnim javnim prihodima podrazumevaju se oni prihodi koji se ubiraju
kontinuirano, svake godine ili nekog drugog perioda iz izvora koji se u ekonomskom
smislu obnavljaju. Mogu biti fiskalni i nefiskalni. – U fiskalne prihode spadaju porezi,
takse, naknade i doprinosi – Nefiskalni javni prihodi su prihodi koje država ostvari od
državne imovine, prihodi državnih preduzeća i sl
- Vanredni javni prihodi su prihodi koji se ubiraju povremeno i služe za pokriće
vanrednih rashoda (elementarne nepogode, epidemije). Vanredni javni prihodi mogu da
se jave u formi vanrednih poreza, prisilnih zajmova i slično).
- Prihodi od stanovništva su oni prihodi koje stanovništvo plaća državi iz svojih
ostvarenih prihoda ili po osnovi imovine.
 - Prihodi od pravnih lica predstavljaju prihode koje kompanije, preduzeća, finansijske i
institucije i druge organizacije koje imaju formu pravnog lica plaćaju državi u cilju
zadovoljenje javnih potreba.
- Obaveze koje stanovništvo plaća državi, a koje imaju formu javnih prihoda države po
pravilu su nepovratna sredstva. U odredjenim slučajevima gradjani mogu prinudno, ali
češće doborovoljno izdvajati odredjena sredstva koja imaju formu javnih prihoda države.
To su zajmovi koje država uvodi i koja posle odredjenog perioda vraća stanovništvu ili
pravnim licima uz plaćanje odredjene naknade, odnosno kamate.
- Javni prihodi po pravilu nemaju unapred odredjenu namenu. Oni služe za
zadovoljavanje svih javnih potreba.
- U odredjenim slučajevima država može raspisati odredjene zajmove koje imaju za cilj
izgradnju precizno utvrdjenih infrastrukturnih objekata (auto put, vodovod,
elektrifikacija). U tom slučaju prihodi po tom osnovu imaju karakter javih namenskih
prihoda.
- Javni prihodi se gotovo uvek prikupljaju u novcu. Retko se javni prihodi prikuplju u
naturi, ali postoje takvi slučajevi. (oduzimanje nezakonito stečene imovine, plenidba
imovine u cilju izmirenja odredjenih davanja državi i slično). Za ove prihode je
karakteristično da se oni po pravilu na licitacijama (prodaja) pretvaraju u prihode u
novcu.
- Javno pravni prihodi su oni prihodi koje država ostvaruje na osnovu svog fiskalnog
suvereniteta imajući u vidu ekonomsku snagu i druge elemente države.
- Privatno-pravni – dobrovoljni javni prihodi. To su prihodi koje država ostvari kroz
svoju ekonomsku funkciju kao svaki drugi privredni subjekt.
- Ekvivalentni javni prihodi su oni prihodi po osnovu kojih obveznici plaćanja imaju
pravo na odredjenu protiv uslugu (plaćanjem doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
– penziono i zdravstveno, stiče se pravo na odredjeni nivo lečenja i na penziju – ako budu
ispunjeni i drugi uslovi).
- Osnovna karakteristika javnih prihoda je da su oni nepovratni, opšti, obavezni,
nenamenski itd. Iz ovih karakteristika proizilazi i klasifikacija neekvivalentnosti, jer
plaćanjem obaveza fizička i pravna lica ne stuču i pravo da u srazmeri plaćanja obaveza
koriste i javne usluge.

3. Navesti i objasniti karakteristike javnih prihoda.

– Obaveznost plaćanja,
– Naplata se obavlja u novcu I redje u naturi
– Redovnost naplate (ubiru se periodično i konstantno),
– Ubiru se uglavnom iz dohotka (obnovljivi izvor), a vrlo retko iz imovine (nije obnovljiv
izvor),
– Svi služe za podmirenja javnih potreba, tj. državnih rashoda (javnih rashoda).
3. Objasniti javne rashode, vrste javnih rashoda i uzroke ekspanzije javnih rashoda.
- Javni rashodi predstavljaju trosenje finansijskih sredstava koja su ostvarena putem
javnih prihoda u cilju zadovoljavanja javnih kolektivnih potreba. Javni rashodi u
modernom shvatanju predstavljaju trosenja radi postizanja ekonomsko-socijalnih efekata.

Vrste javnih rashoda:

- Prema dinamici trošenja: redovni I neredovni
- Prema objektu trosenja: licni I materijalni
- Prema subjektu trosenja: rashodi centrlne vlasti, regionalne vlasti I lokalne vlasti
- Sa stanovista ekonomskih efekata: proizvodni I transferni
- Prema instrumentu realizacije: u novcu I u nature
- Sa stanovista povecanja proizvodnje I ostvarivanja prihoda: produktivni I neproduktivni
- Prema obaveznosti realizacije u odr vreme: odgodivi I neodgodivi.

Uzroci ekspanzije javnih rashoda – povecanje GDP-a, povecanje drzavnih funkcija,

ratovi I drugi oruzani sukobi, nejednakost raznih socijalnih grupa, porast broja
administrativnih sluzbenika I njihova zarada, nezaposlenost isl.

4. Objasniti fiskalno opterećenje, kako se izražava, navesti formulu za izračunavanje

FO, šta se računa, a šta ne računa u elemente FO,
- Fiskalno opterećenje (presija) je odnos (racio) između ukupnih fiskalnih davanja i bruto
domaćeg proizvoda jedne zemlje. Fiskalno opterećenje se izražava kao procentualno
učešće fiskalnog tereta u neto ili bruto domaćem proizvodu.

Racunaju se sva fiskalna davanja kao što su porezi na svim nivoima, doprinosi na
obavezno socijalno osiguranje, carine, takse, naknade, koncesiona naknada kao nefiskalni
javni prihod itd. na svim nivoima vlasti u toku jedne kalendarske godine.
Ne racunaju se zajmovi, donacije, prihodi od privatizacije, prihodi javnih preduzeća,
prihodi koji ostvare organi javne uprave itd.

5. Objasniti o čemu se mora voditi računa prilikom ustanovljavanja fiskaliteta.

- Nivo fiskalnog opterecenja se ne moze precizno utvrditi jer se tokom fiskalnog perioda
menjaju stanja fiskalnih obveznika sa jedne strane i broj i vrsta fiskalnih davanja, s druge
strane. Istovremeno, odgovorna fiskalna vlast prilikom koncipiranja mera fiskalne
politike mora voditi racuna o izdasnosti, odnosno o mogucnostima onih koji se
opterecuju fiskalnim ili drugim obavezama. U suprotnom dolazi do suprotnog efekta koji
se svodi na prestanak rada, dolazi do evazije i povecanja sive ekonomije.
6. Objasniti pojam i sadržaj javnih rashoda.

- Javni rashodi su izdaci koji ima država pri finansiranju različitih vrsta javnih
(kolektivnih) potreba koje su utvrdjene ustavom, zakonom i drugim propisima.
Javni rashodi podrazumevaju izdatke za izdržavanje javne uprave, zatim za spoljnu i
unutrasnju bezbednost, sudstvo, tužilaštvo i pravobranilaštvo, obrazovanje, socijalnu
zaštitu, kulturu, nauku, sport, ekologiju i druge brojne kolektivne i pojedinačne potrebe.

7. Objasniti značaj javnih prihoda.

- Prikupljanje, odnosno ubiranje javnih prihoda znacajno je da bi se realizovali sledeći

ciljevi: finansiranje javnih potreba, preraspodela ostvarenog dohotka i akumulacije,
alokacija privrednih resursa, ekonomska i socijalna stabilnost i podsticanje privrednog
razvoja.

8. Objasniti pojam, definicija i karakteristika poreza.

- Porezi su najznačajniji instrument javnih prihoda, putem kojih država snagom prinude
uzima novčana sredstva od poreskih obveznika u svrhu pokrivanja svojih finansijskih
potreba i postizanja ekonomskih i socijalnih ciljeva.

- Porezi se mogu mogu definisati kao prinudna, bez protivnaknade ili protivusluge
plaćanja ekonomskih subjekata državi ili drugim državnim institucijama u cilju
zadovoljavanja javnih potreba.

Osnovne karakteristike poreza su: Derivatnost poreza, Obaveznost (prinudnost) plaćanja,

Odsustvo direktne protivusluge ili protivnaknade, Naplata se obavlja u novcu, Svi služe
za podmirenja javnih potreba, tj. državnih rashoda (javnih rashoda), Redovnost naplate
(ubiru se periodično i konstantno).

9. Objasniti poreske principe i to: princip izdašnosti, princip umerenosti poreskog

opterećenja ( objasniti Laferovu krivu)i princip zakonitosti poreza.
- Princip izdasnosti – prihodi moraju da zadovolje javne rashode i da ostane jedan
kolicina za rezervu i za vanredne rashode.
- Princip zakonitosti – svi poreski oblici se moraju uvoditi i placati na osnovu zakona.
- Princip umerenosti poreskog opterecenja – u svojoj osnovi podrazumeva se princip
da porezi ne smeju biti previsoki. Princip umerenosti poreskog opterecenja podrazumeva
da postoji poreski limit cije bi prekoracenje doprinelo smanjenju a ne povecanju poreskih
prihoda. Ovaj princip se objasnjava pomocu Laferove krive.
10. Objasniti dvostruko oporezivanje i metodi izbegavanja dvostrukog oporezivanja u
slučaju iste države i međunarodno dvostruko oporezivanje.

- Pojava dvostrukog oporezivanja znači da isti poreski obveznik za isti poreski objekat
plaća isti porez u isto vreme dvema poreskim vlastima istog ranga (npr opštine). Razlozi
pojave ovakvog oporezivanja su u postojanju finansijskog suvereniteta političko
teritorijalnih zajednica na osnovu koga one samostalno donose propise iz oblasti
oporezivanja. Moze biti unutar jedne drzave ili u slucaju razlicitih drzava.

U slucaju dvosktrukog oporezivanja unutar iste drzave moguće ga je izbeći donošenjem

propisa političko teritorijalne zajednice višeg ranga. U slucaju federalne drzave radi se
raspodela poreskih prihoda I to Sistemom zajedničkih prihoda I Sistemom separatnih
prihoda.
Dvostruko medjunarodno oporezivanje moze se izbeci primenom unilateralnih mera(
metod izuzimanja, metod pausaliranja I metod odbitka) I bilateralnih I multilateralnih
mera.
Metod izuzimanja podrazumeva da drzava rezidentu odobri poresko oslobadjanje
odnosno da se predmet oporezivanja izuzme iz poreske obaveze tako da se on oporezuje
samo jedanput.
Metod pausaliranja oporezivanja ima za cilj da smanji poresko opterecenje. Domicilna
drzava na poresku osnovicu po osnovu koje su u inostranstvu placeni porezi u celosti
primenjuje snizenu tarifu.
Metod odbitka podrazumeva da se inostrani porezi odbiju od domace poreske osnovice.

Bilateralne I multilateralne mere za izbegavanja dvostrukog oporezivanja odnose se na

medjunarodne sporazume ili konvencije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

11. Objasniti šta je to prevaljivanje, a šta poreska evazija i navesti primer.

- Poresko prevaljivanje nastaje kada poreski obveznik prihvata poresku obavezu, ali ne i
nameru da plati porez već poreski teret podnosi neka druga osoba.
Prevaljivanje poreza moze biti prevaljivanje unapred i unazad. Unapred na cenu
proizvoda sto placa krajnji potrosac pri cemu dolazi po poskupljenja proizvoda I proizvod
postaje manje konkurentan. I prevaljivanje unazad kod zarada zaposlenih, Praksa je
pokazala da prevaljivanje unazad nije dobro jer su radnici nezadovoljni nemotivisani i
moze doci do strajka.
- Poreska evazija predstavlja radnje ili propuštanje vršenja radnji od strane poreskog
obveznika radi izbegavanja plaćanja poreza. Moze biti zakonita(namerna npr promena
lokacije proizvodnih kapaciteta I nenamerna kada pusac prestane da pusi) I
nezakonita(utaja – prijavljivanje manje kvadrature stambenog objekta I krijumcarenje –
krijumcarenje robe da bi se izbeglo placanje carine I ostalih poreza).
12. Objasniti razliku između prevaljivanja i izbegavanja plaćanja poreza.

- Kod prevaljivanja dolazi do placanja poreza dok kod evazije ne dolazi, za prevaljivanje
se ne odgovara zakonski dok se za evaziju odgovara, evazija podstice sivu ekonomiju i
umanjuje drzavni budzet.

13. Objasniti poreski moral.

- Pod poreskim moralom se podrazumeva društvena svest i spremnost poreskog

obveznika da u skladu sa poreskim propisima redovno i u celini izmiruje svoje poreske
obaveze.

14. Objasniti vrste poreske evazije.

- Poreska evazija predstavlja radnje ili propuštanje vršenja radnji od strane poreskog
obveznika radi izbegavanja plaćanja poreza.

- Poreska evazija može biti:

– Zakonita
– Nezakonita
- Zakonita poreska evazija je kada poreski obveznik preduzima radnje da ne plati porez
pri čemu ne dolazi u sukob sa zakonom ili drugim propisima.
Moze biti namerna ili neneamerna.
- Namerna zakonita evazija je kada poreski obveznik svesno preduzima radnje da bi
izbegao plaćanje poreza (npr promena lokacije proizvodnih kapaciteta).
- Nenamerna zakonita evazija je preduzimanje ili propuštanje vršenja odredenih radnji
koje dovode do izbegavanja plaćanja poreza pri čemu osnovni motiv nije izbegavanje
plaćanja poreza (kad pušač prestane da puši).

- Nezakonita poreska evazija nastaje kada poreski obveznik izbegava da plati porez i pri
tom krši zakonske i druge propise.
Moze biti utaja(defraudacija) I krijumčarenje(kontrabanda)
- Utaja nastaje kada poreski obveznik uopšte ne prijavi, ili netačno prijavi elemente za
odredjivanje poreza. Utaja može biti potpuna ili delimična. Kažnjava se dodatnim
stopama oporezivanja ili se tretira, u težim slučajevima, kao krivično delo.
- Krijumčarenje je prebacivanje robe preko granice krišom. Ovim postupkom izbegava se
plaćanje carine i ostalih poreza. Kaznene mere su oduzimanje robe, novčane kazne ili
lišavanje slobode.
15. Objasniti poreze kao ekonomsku kategoriju.
Porezi se kao ekonomska kategorija mogu definisati kao prinudna, bez protivnaknade ili
protivusluge plaćanja ekonomskih subjekata državi ili drugim državnim institucijama u
cilju zadovoljavanja javnih potreba.

16. Navesti i objasniti karakteristike poreza.

- Osnovne karakteristike poreza su:

Derivatnost poreza - proizilazi iz fiskalnog suvereniteta države. Država po osnovu svog

fiskalnog suvereniteta od fizičkih ili pravnih lica oduzima deo novostvorene ili
akumulisane vrednosti, koje koristi za finasiranje javnih potreba koje su joj stavljene u
nadležnost ili bolje rečeno, koja sama sebi stavlja u nadležnost.

Obaveznost (prinudnost) plaćanja - država po osnovu svog suvereniteta uzima deo

prihoda i profita od strane fizičkih i pravnih lica prinudnim putem, odnosno poreski
obveznici imaju obavezu da plaćaju poreze. Ova karakteristika proizilazi i iz činjenice da
se porezi prinudno naplaćuju putem institucionalnih organa, ukoliko ih poreski obveznici
ne izmire.

Odsustvo direktne protivusluge ili protivnaknade - Kod plaćanja poreza ne postoji

nikakava korelacija izmeju visine plaćenog poreza, vremena kada je plaćen ili osnova po
kojem je plaćen i koristi koje taj poreski obveznik ima od korišćenja javnih usluga ili
dobara Zbog toga se porezi i razlikuju od taksa ili doprinosa Plaćanjem poreza postiže se
opšta korist, koja nije uslovljena visinom plaćanja poreza.

Naplata se obavlja u novcu - Porezi su javni prihodi koji se ubiraju u novcu.

Svi služe za podmirenja javnih rashoda - Koje će se javne potrebe finansirati, u kom
iznosu i po kojoj dinamici zavisi od konkretne države, od njenih ekonomskih mogućnosti,
prioriteta koje država postavi, od socioloških, kulturoloških i drugih uslova.

Redovnost naplate (ubiru se periodično I konstantno) - porezi se redovno prikupljaju,

bilo da se radi o periodičnim obavezama (porez od katastarskog prihoda, porez na profit,
itd), bilo da se radi o konstantnim obavezama, kao što je PDV, porez na zarade i slično.
17. Objasniti PDV.

- PDV je najrasprostranjeniji sistem oporezivanja prometa roba (dobara) i usluga u svetu.

Pod dodatnom vrednošću se podrazumeva vrednost koju je proizvojač proizvoda,
odnosno lice pružalac usluga ili trgovac na veliko i malo dodao sirovinama ili drugim
nabavljenim inputima, osim rada, pre nego što je novi proizvod prodao ili izvršio uslugu.

18. Navesti i objasniti karakteristike PDV, objasniti pozitivne i negativne karakteritike

PDV.

Porez na dodatnu vrednost ima više karakteristika, kao što su:

- Predstavlja opšti porez-jer je široko rasprostranjen u svetu.

- Predstavlja višefazni porez- njegova realizacija je podeljena na parcijalna plaćanja koja

se obavljaju u svakom stadijumu procesa proizvodnje i distribucije, ali se obračunava
samo na neto vrednost koja je ostvarena u svakoj fazi.

- Predstavlja indirektan ili posredan porez – jer se izbegava koncentracija poreskog

opterećanja samo u jednoj fazi proizvodnog ili prometnog procesa

- Predstavlja porez na krajnju potrošnju - Naročito su time pogodjeni siromašniji

slojevi društva. Iz tog razloga su u mnogim državama uvedene umanjene stope poreza na
dodatnu vrednost, negde čak i nulta stopa. Tim, nižim stopama su uglavnom obuhvaćene
neke životne namirnice, lekovi, knjige, ortopedska pomagala i slično;

- Predstavlja neakumulirani porez na promet - jer u sebi ne sadrži prethodno plaćene

poreze.

Prednosti PDV-a:
- PDV ima vecu izdasnost – u najvecoj meri je posledica poresko-tehnickih resenja,
veceg obuhvata predmeta oporezivanja I otpornosti na evaziju.
- PDV je otporniji na nezakonitu poresku evaziju – ogleda se u tome sto se u zahtevu
za odbitak mora da dokaze prethodno placeni porez. Istovremeno se kontrolise placanje
poreza na dodatnu vrednost, s jedne strane I porez na dohodak I porez na dobit, s druge
strane.
- Primenom PDV-a izvoz je potpuno oslobodjen od placanja poreza – u toku
medjunardone razmene moguca je primena dva principa: prinicp zemlje odredista I
princip zemlje porekla. Uprimeni je princip odredista sto znaci da je uvoz oporezivan, a
izvoz oslobodjen placanja poreza.
- Primenom PDV-a mogu se odredjene nabavke izuzeti iz oporezivanja – osnovna
sredstva I ostali reprodukcioni materujal moze se koristiti I u procesu reprodukcije I u
krajnjoj potrosnji, te je njihovo razgranicenje komplikovano I podlozno zloupotrebama.
Kod PDV-a teret dokazivanja prebacen je na kupca koji mora dokazati da je odredjenu
nabavku koristio kao input.
- Primena PDV-a predstavlja uslov za pristupanje clanstvu u EU – ovakav zahtev
proizilazi iz cinjenice da EU podrazumeva slobodan protok roba, rada I kapitala te je
zbog toga potrebno da je poreski tretman poreskih proizvoda jednak u svim clanicama.

- Negativne karakteristike:
- Povecano administriranje – koje je sadrzano u vodjenju preciznih evidencija o
ulaznim I izlaznim fakturama, a time se I troskovi primene ovog poreza povecavaju.
- Povracaj vise placenog poreza od strane poreskih vlasti koja po pravilu traje znatno
duze od duzine poreskog obracuna, pa na taj nacin poreski obveznici beskamatno
kreditiraju drzavu.
- Uvodjenje PDV-a je uvek vezano za opasnost od povecanja cena – Zbog toga PDV
treba uvoditi kada su cene stabilne, a veoma je vazno da se poreski obveznici pripreme na
primenu ovog poreza.
- Primena PDV-a vezana je I za povecano poresko administriranje I od strane drzave
jer se porez uplacuje I isplacuje sa istog racuna ali pre isplate potrebno je proveriti I
utvrditi osnovanost zahteva za povracaj poreza.
- Poreska oslobadjanja u sistemu PDV-a dovode do odredjenih paradoksalnih situacija I
to: ,,oslobodjeni je oporezovan’’ I ,,oporezovani je oslobodjen’’.
- Paradoks ,,oslobodjeni je oporezovan’’ – znaci da subject koji je oslobodjen placanja
PDV-a za svoje inpute placa porez, a na svoje outpute ne placa.
- Paradoks ,,oporezovani je oslobodjen’’ – svaki poreski obveznik ima obavezu da na
svoje ulazne facture obracuna I plati PDV, ali on istovremeno ima I pravo da za svoje
izlazne facture odbije placeni PDV.

19. Objasniti metod fakture prilikom obracuna PDV.

- Indirektna metoda ili metoda fakture polazi od toga da se dodatna vrednost utvrdjuje na
osnovu razlike izmedju ukupne vrednosti prodatih dobara ili izvrsenih usluga I ukupnih
vrednosti nabavljenih u datom periodu. Nema za cilj izracunavanje poreske osnovice za
dodatnu vrednost, vec utvrdjivanje poreske obaveze poreskog obveznika.
- Poreski obveznik obracunava porez na dodatnu vrednost na sve isporucene robe I
izvrsene usluge(izlazne fakture) koje su oporezive. Od tako utvrdjenog iznosa poreski
obveznik odbija porez koji je vec platio na osnovu nabavki roba ili pruzenih mu usluga
koju su oporezive(ulazne facture). Dakle, poreska obaveza se utvrdjuje na osnovu ulaznih
I izlaznih faktura (faktura kupaca I faktura dobavljaca), pa se zbog toga ova metoda
naziva metoda fakture.
20. Objasniti porez na imovinu.
- Porez na imovinu (Property tax) predstavlja takav oblik, kod koga se kao poreski
objekat nalazi imovina poreskog obveznika. Zakonom su utvrdjena tri osnovna oblika
poreza na imovinu: – porez na imovinu – porez na nasledje i poklon – porez na prenos
apsolutnih prava.

- Porez na imovinu predstavlja poresku obavezu koja proistice iz vlasnistva fizickog ili
pravnog lica na odregjenim nepokretnostima. Predmet poreza na imovinu su: pravo
svojine, pravo plodouzivanja, pravo stanovanja, prava vremenskog koriscenja, prava
zakupa stana ili zgrade I pravo koriscenja gradskog gradjevinskog zemljista.

- Porez na nasledje I poklon - Porez na nasledje i poklon se plaća na pravo svojine na

nepokretnostima i druga prava, koje se prima na poklon ili nasledjuju naslednici.
Obveznik poreza je lice koje nasledi imovinu, ili je primi na poklon. Poreska osnovica je
tržišna vrednost imovine umanjena za iznos dugova troškova i drugih tereta, koje je
obveznik dužan da isplati. Stopa poreza na nasledje i poklon je progresivna. Ove stope
odredjene su u zavisnosti od naslednog reda u odnosu na poklonodavca ili na onoga od
koga se nasledjuje imovina.

- Porez na prenos apsolutnih prava – predstavlja porez koji se odnosi na prenos

stvarnih prava na nepokretnostima, prenosu intelektualne svojine, prava udela u umovini
pravnog lica, prenos hartija od vrednosti. Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je
prodavac, odnosno prenosilac prava. Osnovica poreza je ugovorena cena u trenutku
nastanka poreske obaveze ukoliko ta cena nije niža od tržišne vrednosti.