STATISTIKA

Testiranje hipoteza o
aritmetičkoj sredini jednog i dva
osnovna skupa (zadaci)

Prof. dr Slađana Spasić

E-mail:
sladjana.spasic@singidunim.ac.rs

Predavanje 11
 Testiranje hipoteze o µ,
dvostranim testom primenom kritične
vrednosti i t raspodele

Zadatak 1:
Postoji sumnja da mašina koja pakuje deterdžent, čija je propisana masa 1
kg, nije više precizna, pa bi trebalo izvršiti njen remont. Da bismo doneli
odluku o remontu, izabrali smo uzorak od 16 pakovanja i dobili sledeći
rezultat:

1,020 1,010 1,050 1,015 1,002 1,008 1,025 0,998

1,012 1,033 1,017 1,001 1,008 1,011 1,024 1,006

Na osnovu dobijenih podataka proverićemo da li je sumnja u preciznost

rada mašine opravdana. Iz iskustva znamo da je masa pakovanja normalno
raspoređena. Šta se moze zaključiti kada je nivo značajnosti testa α=0,05?

Predavanje 11 / 1
 Testiranje hipoteze o µ,
dvostranim testom primenom kritičnih
n
vrednosti i t raspodele
 xi
16,240
  1 kg , n  16, x  i 1   1,015 kg
n 16
Korak 1. Formulisanje nulte i alternativne hipoteze:
H0: µ = 1 (Prosečna masa pakovanja je 1kg.)
H1: µ ≠ 1 (Prosečna masa pakovanja je različita od 1kg.)
Korak 2. Izbor raspodele koja će se koristiti.
σ nepoznata, n<30, pa ćemo za testiranje hipoteze koristiti t raspodelu sa
n-1 stepeni slobode.
Korak 3. Određivanje oblasti odbacivanja i neodbacivanja
Nivo značajnosti je 0,05. Znak ≠ u alternativnoj hipotezi ukazuje da je test
dvostrani, sa dve oblasti odbacivanja koje su simetrično raspoređene na
krajevima krive t raspodele. Površine koje odgovaraju oblastima
odbacivanja su na svakom kraju α/2=0,05/2=0,025

Predavanje 11 / 2
 Testiranje hipoteze dvostranim testom
primenom kritičnih vrednosti i t raspodele

 / 2  0,025  / 2  0,025

-2,1315 0 2,1315 t

Odbacuje se H0 Ne odbacuje se H0 Odbacuje se H0

Kritične vrednosti su t15; 0,025 = ± 2,1315, za α=0,025 i df =16 -1=15

Predavanje 11 / 3
 Testiranje hipoteze
dvostranim testom primenom kritičnih
vrednosti i t raspodele

Korak 4. Izračunavanje vrednosti statistike testa

Sada izračunavamo realizovanu
n
vrednost statistike t testa
 xi
16,240
  1 kg , n  16, x  i 1
  1,015 kg
n 16

sX 
 i
x 2
 n  x 2


16,486  16  1,015 2
 0,0032
n(n  1) 16  15

x   1,015 - 1,0
t   4,6875
sX 0,0032 Realizovana vrednost statistike
je t = 4,6875
df  n  1  16  1  15

Predavanje 11 / 4
 Testiranje hipoteze
dvostranim testom primenom kritičnih
vrednosti i t raspodele

Korak 5. Donošenje odluke

Na osnovu realizovane vrednosti t statistike t testa donosimo
odluku o odbacivanju ili neodbacivanju nulte hipoteze.
Kriterijum je: H0 ne treba odbaciti ako je | t | ≤ 2,1315
H0 treba odbaciti ako je | t | > 2,1315
Ova vrednost t=4,6875 je veća od kritične vrednosti t = 2,1315
i nalazi se u oblasti odbacivanja nulte hipoteze.
Sledi da nultu hipotezu odbacujemo i zaključujemo da, na
osnovu podataka u uzorku, prosečna masa kutije deterdženta
nije jednaka 1kg, pri riziku od 0,05 da smo odbacili istinitu
nultu hipotezu.

Predavanje 11 / 5
 Testiranje hipoteze o µ primenom
jednostranog testa, kritične vrednosti
i t raspodele

Zadatak 2:

Isti zadatak kao prvi, ali sumnjamo da je masa kutije

deterdženta veća od 1 kg. Testirati hipotezu na nivou
značajnosti od 5%.

Predavanje 11 / 6
 Testiranje hipoteze o µ,
desnostranim testom primenom kritičnih
n vrednosti i t raspodele
 xi
16,240
  1 kg , n  16, x  i 1
  1,015 kg
n 16
Korak 1. Formulisanje nulte i alternativne hipoteze:
H0: µ ≤ 1 (Prosečna masa pakovanja nije veća od 1kg.)
H1: µ > 1 (Prosečna masa pakovanja je veća od 1kg.)

Korak 2. Izbor raspodele koja će se koristiti.

σ nepoznata, n<30, pa ćemo za testiranje hipoteze koristiti t raspodelu sa
n-1 stepeni slobode.

Korak 3. Određivanje oblasti odbacivanja i neodbacivanja

Nivo značajnosti je 0,05. Znak > u alternativnoj hipotezi ukazuje da je test
desnostrani, sa jednom oblašću odbacivanja nulte hipoteze koja je na
desnom kraju krive t raspodele. Površina koja odgovara oblasti odbacivanja
je α=0,05
Predavanje 11 / 7
 Testiranje hipoteze desnostranim testom
primenom kritičnih vrednosti i t raspodele

  0,05

0 1,7531 t
Ne odbacuje se H0 Odbacuje se H0

Kritična vrednost je t15; 0,05 = 1,7531,

i za α=0,05 i df =16 -1=15 je očitana iz tablica t raspodele.

Predavanje 11 / 8
 Testiranje hipoteze
desnostranim testom primenom kritičnih
vrednosti i t raspodele

Korak 4. Izračunavanje vrednosti statistike testa

Sada izračunavamo realizovanu
n
vrednost statistike t testa
 xi
16,240
  1 kg , n  16, x  i 1
  1,015 kg
n 16

sX 
 i
x 2
 n  x 2


16,486  16  1,015 2
 0,0032
n(n  1) 16  15

x   1,015 - 1,0
t   4,6875
sX 0,0032 Realizovana vrednost statistike
je t = 4,6875
df  n  1  16  1  15

Predavanje 11 / 9
 Testiranje hipoteze
dvostranim testom primenom kritičnih
vrednosti i t raspodele

Korak 5. Donošenje odluke

Na osnovu realizovane vrednosti t statistike t testa donosimo
odluku o odbacivanju ili neodbacivanju nulte hipoteze.
Kriterijum je: H0 ne treba odbaciti ako je t ≤ 1,7531
H0 treba odbaciti ako je t > 1,7531

Ova vrednost t=4,6875 je veća od kritične vrednosti t = 1,7531

i nalazi se u oblasti odbacivanja nulte hipoteze.
Sledi da nultu hipotezu odbacujemo i zaključujemo da je, na
osnovu podataka u uzorku, prosečna masa kutije deterdženta
veća od 1kg, pri riziku od 0,05 da smo odbacili istinitu nultu
hipotezu.

Predavanje 11 / 10
 Testiranje hipoteze o µ, desnostranim
testom, σ poznata i n>30. Pristup
zasnovan na kritičnoj vrednosti

Zadatak 3:

Vreme trajanja remonta jedne vrste mašina je u proseku

10 dana. Komapanija koja popravlja te mašine želi da
testira pretpostavku da će popravka trajati više od 10
dana, sa nivoom značajnosti od 0,01 , na uzorku od
obima 121, ako se zna da aritmetička sredina uzorka
10,6 dana, a standardna devijacija je 2,2.

Predavanje 11 / 11
 Testiranje hipoteze o µ,
desnostranim testom, primenom kritičnih
vrednosti i normalne raspodele

Korak 1. Formulisanje nulte i alternativne hipoteze:

H0: µ ≤ 10 (Prosečno trajanje popravke mašine nije veće od 10 dana)
H1: µ > 10 (Prosečno trajanje popravke mašine je veće od 10 dana)

Korak 2. Izbor raspodele koja će se koristiti.

σ poznata, n>30, pa ćemo za testiranje hipoteze koristiti normalnu
raspodelu.

Korak 3. Određivanje oblasti odbacivanja i neodbacivanja

Nivo značajnosti je 0,01. Znak > u alternativnoj hipotezi ukazuje da je test
desnostrani, sa oblašću odbacivanja desno od kritične vrednosti na kraju
krive približno normalne uzoračke raspodele. Površina koja odgovara
oblasti odbacivanja je α=0,01

Predavanje 11 / 12
 Testiranje hipoteze desnostranim testom
primenom kritičnih vrednosti i normalne
raspodele

  0,01

0 2,33 z
Ne odbacuje se H0 Odbacuje se H0

Kritična vrednost je z 0,99 = 2,33

i za α=0,01 i je očitana iz tablica Normalne raspodele.

Predavanje 11 / 13
 Testiranje hipoteze
desnostranim testom primenom kritičnih
vrednosti i normalne raspodele

Korak 4. Izračunavanje vrednosti statistike testa

Sada izračunavamo realizovanu vrednost statistike z testa

  10 , n  121, x  10,6 , σ  2,2

 2,2 x 10,6 - 1,0
X    0,2 z   3,0
n 121 X 0,02

Realizovana vrednost statistike je z = 3,0

Predavanje 11 / 14
 Testiranje hipoteze
desnostranim testom primenom kritičnih
vrednosti i normalne raspodele

Korak 5. Donošenje odluke

Na osnovu realizovane vrednosti z statistike z testa donosimo
odluku o odbacivanju ili neodbacivanju nulte hipoteze.
Kriterijum je: H0 ne treba odbaciti ako je z ≤ 2,33
H0 treba odbaciti ako je z > 2,33
Ova vrednost z = 3,0 je veća od kritične vrednosti z0,99 = 2,33 i
nalazi se u oblasti odbacivanja nulte hipoteze.
Sledi da nultu hipotezu odbacujemo i zaključujemo da je, na
osnovu podataka iz uzorka, prosečno vreme potrebno za
remont mašine veće od 10 dana, pri riziku od 0,01 da smo
odbacili istinitu nultu hipotezu.

Predavanje 11 / 15
 Testiranje hipoteze o µ1- µ2:
σ1 i σ2 su poznate
Zadatak 4:

Iz dva nezavisna uzorka izabrana iz dva osnovna skupa sa

normalnim raspodelama dobijene su sledeće informacije:
n1  300, x1  22,0,  1  4,9
n2  250, x 2  27,6,  2  4,5
Testirati hipotezu da je aritmetička sredina drugog osnovnog
skupa veća od aritmetičke sredine prvog osnovnog skupa sa
nivoom značajnosti od 1%.

Predavanje 11 / 16
 Testiranje hipoteze o µ1- µ2:
σ1 i σ2 su poznate desnostranim testom
primenom kritičnih vrednosti i normalne
raspodele

Korak 1. Formulisanje nulte i alternativne hipoteze:

H0: µ1 = µ2 (Aritmetičke sredine osnovnih skupova se ne
razlikuju)
H1: µ1 > µ2 (Aritmetička sredina prvog osnovnog skupa je veća
od aritmetičke sredine drugog)

Korak 2. Izbor raspodele koja će se koristiti.

Kako su σ1 i σ2 poznate, a oba uzorka su velika n1,n2 >30,
sledi da je uzoračka raspodela statistike aproksimativno
normalna pa ćemo za testiranje hipoteze koristiti normalnu
raspodelu.
Predavanje 11 / 17
 Testiranje hipoteze o µ1- µ2:
σ1 i σ2 su poznate desnostranim testom
primenom kritičnih vrednosti i normalne
raspodele

Korak 3. Određivanje oblasti odbacivanja i neodbacivanja

Nivo značajnosti je 0,01. Znak > u alternativnoj hipotezi
ukazuje da je test desnostrani, sa desnom oblašću
odbacivanja na kraju krive približno normalne uzoračke
raspodele. Površina koja odgovara oblasti odbacivanja je na
desnom kraju α = 0,01.

Kritična vrednost funkcije z, za vrednosti funkcije raspodele

0,99 je približno jednaka 2,33 iz tablice za standardizovanu
normalnu raspodelu.

Predavanje 11 / 18
 Testiranje hipoteze dvostranim testom
primenom kritičnih vrednosti i normalne
raspodele

  0,01

0 2,33 z
Ne odbacuje se H0 Odbacuje se H0

Kritična vrednost funkcije z, na nivou značajnosti 0,01 je

približno jednaka 2,33.

Predavanje 11 / 19
 Testiranje hipoteze o µ1- µ2: desnostranim testom
primenom kritičnih vrednosti i normalne raspodele

Korak 4. Izračunavanje vrednosti statistike testa

Vrednost statistike z testa izračunavamo na sledeći način:
n1  300, x1  22,0,  1  4,9 n2  250, x 2  27,6,  2  4,5
4,9 2 4,5 2
 X X    0,40
1 2
300 250
( x1  x 2 )  (  1   2 ) (22,0 - 27,6) - 0
z kriticno  2,33 z   - 14,0
X 1X 2
0,40
Korak 5. Donošenje odluke
Kako se realizovana vrednost statistike testa z = -14,0 nalazi u
oblasti neodbacivanja nulte hipoteze, te ne odbacujemo nultu
hipotezu i zaključujemo da se aritmetičke sredine ova dva
osnovna skupa ne razlikuju.

2013. Beograd Predavanje 11 / 20

 Testiranje hipoteze o µ1 - µ2,
dvostranim testom, kada su σ1,σ2
poznate

Zadatak 5:
Iz dva nezavisna uzorka izabrana iz dva osnovna skupa sa
normalnim raspodelama dobijene su sledeće informacije:
n1  24, x1  5,56,  1  1,65

n2  27, x 2  4,80,  2  1,58

Testirati hipotezu da se aritmetičke sredine dva osnovna

skupa razlikuju sa nivoom značajnosti od 5%.

Predavanje 11/ 21
 Testiranje hipoteze o µ1 - µ2,
dvostranim testom, kada su σ1,σ2 poznate

Korak 1. Formulisanje nulte i alternativne hipoteze:

H0: µ1 - µ2 = 0 (Proseci dva osnovna skupa se ne razlikuju)
H1: µ1 - µ2 ≠ 0 (Proseci dva osnovna skupa se razlikuju)

Korak 2. Izbor raspodele koja će se koristiti.

Uzorci su nezavisni, σ1 i σ2 poznate, uzorci su mali, ali oba
osnovna skupa imaju normalnu raspodelu. Stoga ćemo za
testiranje hipoteze koristiti normalnu raspodelu.

Predavanje 11 / 22
 Testiranje hipoteze o µ1 - µ2,
dvostranim testom, kada su σ1,σ2
poznate
Korak 3. Određivanje oblasti odbacivanja i neodbacivanja
Nivo značajnosti je α=0,05. Znak ≠ u alternativnoj hipotezi ukazuje da je test
dvostran, sa dve oblasti odbacivanja nulte hipoteze.
Površina na svakom kraju = α/2 = 0,05/2 = 0,025.

Kritične vrednosti z se nalaze u tablicama za normalnu raspodelu, za površine

na oba kraja ispod normalne krive za 0,025.

Kritične vrednosti z su –1,96 i 1,96.

α/2 =0,025 α/2 =0,025
Ne odbacuje
Odbacuje se H0
se H0
-1,96 0 1,96
Predavanje 11 / 23
 Testiranje hipoteze o µ1 - µ2,
dvostranim testom, kada su σ1,σ2
poznate
Korak 4. Izračunavanje vrednosti statistike testa
Vrednost statistike testa izračunavamo na sledeći način:

1,65 2 1,58 2
 X X    0,4537
1 2
24 27

z kriticno  1,96

( x1  x 2 )  (  1   2 ) (5,56 - 4,80) - 0
z   1,6751
X 1X2
0,4537

Predavanje 11 / 24
 Testiranje hipoteze o µ1 - µ2,
dvostranim testom, kada su σ1,σ2
poznate

Korak 5. Donošenje odluke

Pošto se realizovana vrednost statistike z testa, z = 1,6751
nalazi u oblasti neodbacivanja donosimo odluku o
neodbacivanju nulte hipoteze.
Tj. z = 1,6751 je manje od kritične vrednosti zkrit = 1,96 i
nalazi se u oblasti neodbacivanja nulte hipoteze.
Sledi da nultu hipotezu ne odbacujemo i zaključujemo da se,
na osnovu podataka u uzorku, proseci dva osnovna skupa
ne razlikuju. Moguće je da je razlika između proseka
uzoraka rezultat slučajne greške.

Predavanje 11 / 25
 Testiranje hipoteze o µ1 - µ2,
jednostranim testom, kada su
σ1=σ2 i nepoznate
Zadatak 6:

U uzorku od 45 majki dece predškolskog uzrasta izabranom iz

firmi koje se u krugu firme imaju obdanište, prosečan broj dana
odsustva u toku prošle godine je bio 6,4 dana, sa standardnom
devijacijom od 1,20. U drugom uzorku od 50 majki zaposlenim
u firmama bez obdaništa, prosečan broj dana odsustva u toku
prošle godine je bio 9,3 dana, sa standardnom devijacijom
1,85. Koristeći nivo značajnosti od 2,5 % zaključiti da li je
prosečno odsustvo majki u firmama sa obdaništem manje od
prosečnog osustva majki iz firmi bez obdaništa. Pretpostavlja
se da su standardne devijacije ova dva osnovna skupa
jednake.
Predavanje 11/ 26
 Testiranje hipoteze o µ1 - µ2,
jednostranim testom, kada su
σ1=σ2 i nepoznate
n1  45, x1  6,4, s1  1,20 n2  50, x2  9,3, s2  1,85
Nivo značajnosti je α=0,025.

Korak 1. Formulisanje nulte i alternativne hipoteze:

H0: µ1 - µ2 = 0 (Prosečan broj dana odsustva majki se ne razlikuje)
H1: µ1 - µ2 < 0 (Prosečan broj dana odsustva majki u prvom osnovnom
skupu je manji nego u drugom)

Korak 2. Izbor raspodele koja će se koristiti.

Uzorci su nezavisni, σ1=σ2 i nepoznate, uzorci su veliki. Stoga ćemo za
testiranje hipoteze koristiti t raspodelu.

Predavanje 11 / 27
 Testiranje hipoteze o µ1 - µ2,
dvostranim testom, kada su σ1=σ2 i
nepoznate
Korak 3. Određivanje oblasti odbacivanja i neodbacivanja
Nivo značajnosti je α=0,025. Znak < u alternativnoj hipotezi ukazuje da je test
levostran, sa jednom oblašću odbacivanja nulte hipoteze sa leve strane.
Površina na levom kraju je α = 0,025.
Broj stepeni slobode je df = n1+ n2 -2 = 45 + 50 – 2 = 93
Kritične vrednosti t se nalaze u tablicama za t raspodelu, za vrednosti df = 93
i površine (plavo) ispod krive t raspodele za 0,025.

Kritična vrednost t je
između -1,9867 i -1,9840. α =0,025

-1,98 0
Odbacuje se H0 Ne odbacuje se H0
Predavanje 11 / 28
 Testiranje hipoteze o µ1 - µ2,
dvostranim testom, kada su σ1=σ2 i
nepoznate
Korak 4. Izračunavanje vrednosti statistike testa
Vrednost statstike testa izračunavamo na sledeći način:

(n1  1) S12  (n2  1) S 22 (45 - 1)  1,20 2  (50 - 1)  1,85 2

Sp    1,5762
n1  n2  2 45  50  2

1 1 1 1
S X1  X 2  S p   1,5762   0,3239
n1 n2 45 50 Iz H0

( X 1  X 2 )  ( 1   2 ) (6,4 - 9,3) - 0
t   8,9540
S X1  X 2 0,3239

Predavanje 11 / 29
 Testiranje hipoteze o µ1 - µ2,
dvostranim testom, kada su
σ1=σ2 i nepoznate
Korak 5. Donošenje odluke
Pošto se realizovana vrednost statistike t testa, t = -8,9540
nalazi u oblasti odbacivanja donosimo odluku o odbacivanju
nulte hipoteze.
Tj. t = -8,9540 je manje od kritične vrednosti tkrit = -1,98 i
nalazi se u oblasti odbacivanja nulte hipoteze.
Sledi da nultu hipotezu odbacujemo i zaključujemo da, na
osnovu podataka u uzorku, majke čije firme imaju obdaništa
u firmi prosečno manje odsustvuju sa posla.

Predavanje 11 / 30
 Hvala
na pažnji!

Predavanje 11