Универзитет у Београду

Филолошки факултет

Катедра за библиотекарство и информатику

Есеј
из предмета
Библиотекарство 1

Криза читања

Студент: Професор:
Јана Гавриловић проф. др Драгана Грујић
2019/0729

Београд, 2019.
 Увод

Крајем 20. и почетком 21. века долази до убрзаног развоја на пољу медија и
технологије, који има за последицу велике друштвене промене. Нове технологије и
драстично повећана доступност информација морале су проузроковати и промену
свакодневних навика, посебно код деце која нису била део старе парадигме. У овом
новом добу, књиге и библиотеке губе борбу за пажњу читалаца услед немогућности да
се такмиче са новим бржим видовима информисања.

Појава кризе читања се јавља у многим друштвима, не само код нас, али код нас
додатно метастазира услед промена образовног система и транзиције. Књига Криза
читања аутора др Павла Илића, др Оливере Гајић и др Миланке Маљковић настоји да
савлада ове, као и друге узроке кризе читања.

Кључни елемент књиге представља студија која је спроведена у циљу разраде

овог проблема и која се заснива на анкети случајног узорка ученика основних и
средњих школа.

Овај есеј има за циљ да укратко прикаже садржај овог дела, као и да размотри
саму појаву кризе читања.
 Анализа

У првом делу књиге, др Павле Илић и сарадници обрађују спроведено

истраживање које испитује посвећеност читању деце школског узраста, а које се бави
само лектиром задатом у оквиру утврђеног наставног плана и програма.

Истраживање примењује дескриптивну методу, а податке прикупља техником

анкетирања, при чему користи упитник посебно конструисан за потребе студије.
Обухвата случајни узорак из шест основних и средњих школа на територији Аутономне
покрајине Војводине. Узорак се састојао од 208 ученика.1 Истраживање је спроведено
да би се утврдило колико ученици читају, колико уживају у читању и колике
подстицаје за читање добијају од непосредног окружења, са намером да се расветли
култура читања ученика основних и средњих школа. Аутори сматрају да је ово
неопходно установити пре примене било каквих конкретних методичких поступака за
развијање читалачке навике код ученика.

Резултати анкете показују да је само 15% испитаних ученика задовољно

лектирама које су предвиђене планом и програмом, и да 133 од 208 ученика не воли да
чита задату лектиру.2 Као узроци овако лошег става ученика према читању лектире
наводе се утицај нових технологија, преоптерећеност новим предметима и обимом
градива, лоше организован план и програм и уобичајени социјални проблеми присутни
у нашем друштву.

Ови узроци засигурно проничу у срж проблема. Стање нашег друштва и

образовног система могу се окривити не само за кризу читања, већ и за многе друге
проблеме присутне у нашем друштву. С друге стране, проблем смањивања распона
пажње код младих људи услед непрестаног бомбардовања информацијама путем
телефона и других уређаја повезаних са интернетом добро је познат и у страној
литератури.

1 Криза читања : комплексан педагошки, културолошки и општедруштвени проблем / Павле Илић, Оливера Гајић,
Миланка Маљковић. - (2. допуњено изд.). - Нови Сад : Градска библиотека ; Београд : Нова школа, 2008 (Нови Сад :
Будућност), 10
2
Павле Илић, Оливера Гајић, Миланка Маљковић, нав. Дело, 11
 Други део књиге посвећен је наставном програму који за циљ треба да има
усађивање здравих читалачких навика и става према књижевности, његовој методици и
институцији која је темељ читалачке културе код младих – библиотекама. У овом делу
доводи се у питање квалитет система одговорног за њихову организацију.

Под устаљеним системом, од ученика се очекује да ван школе, без било каквог
додатног подстицаја сами обрађују лектиру, која им је сервирана без икаквог
занимљивог приступа, притом занемарујући све спољашње утицаје који им одвлаче
пажњу. Ученици овако представљена дела из лектире виде као сувопарне, па је логично
да се окрећу другим медијумима. Аутори сматрају да је услед друштвених и
технолошких промена неопходно прилагодити школске програме савременом добу.3

У времену када се у многим земљама број деце којима је дијагностикован

хиперактивни поремећај недостатка пажње и других поремећаја пажње мери
двоцифреним процентом4, неопходно је конструисати градиво на такав начин да се оно
може изборити за своје место у њиховом когнитивном простору. Решење овог
проблема није на видику чак ни водећих истраживача у овом пољу, али засигурно
укључује ограничавање утицаја друштвених медија које су се показале као погубне за
концентрацију5 и промоција читања као здраве, корисне и друштвено пожељне
активности.

Успостављање овакве друштвене позиције за књигу мора се развијати

првенствено од куће. Родитељи морају од најранијег узраста својој деци усађивати
идеју о читању као вредној активности и настојати да код њих створе унутрашњу
мотивацију за читање, која ће их пратити кроз цео живот.

Поред кућног васпитања, потребно је поново позиционирати библиотеку као

место интеграције знања, која је прва станица када је потребно постићи неки образовни
циљ. Ово мишљење деле и аутори књиге.

3
Павле Илић, Оливера Гајић, Миланка Маљковић, нав. дело, 157
4
The ADHD Explosion: Myths, Medication, Money, and Today’s Push for Performance / Stephen M. Scheffler,
Stephen P. Hinshaw. Oxford University Press 2014. 16
5
Early Childhood iPad use and Effects on Visual Spatial Attention Span / Maya Espiritu – Scripps College, 2016
 Закључак

У књизи „Криза Читања“ није успостављен конкретан план деловања који би

довео до сузбијања кризе и њених узрочника, већ је само скренута пажња на то да
проблем постоји, да је драстичан и да је изузетно широко распрострањен. Такав план
би морао да укључује темељне систематичне промене у закону, организацији
просветних институција као и целокупној култури, чија ширина вероватно превазилази
обим овог дела, и могућности аутора. Подухват таквих размера би захтевао ангажовање
великог броја стручњака и сарадњу на свим нивоима државне организације и трајао би
годинама.

Упркос свим тим тешкоћама, сматрам да би такав пројекат био изузетно

исплатив и да треба уложити потребне ресурсе за његову припрему и спровођење.

Иако је експанзија интернета и информационих технологија одговорна за

драстичан пад у читању и умањење људске способности за фокусирану активност, она
нам је пружила и изузетан капацитет за стварање и размену садржаја. Поседујемо
незапамћени приступ писаним дела свих облика и жанрова и неограничену могућност
анализе постојећих и стварања нових. Ова новонастала повезаност пружа шансу за
успостављање образовне парадигме која производи појединце са знањем које је не само
обимније, већ и квалитетније него икада до сада.
 Литература

1. Криза читања : комплексан педагошки, културолошки и општедруштвени

проблем / Павле Илић, Оливера Гајић, Миланка Маљковић. - (2. допуњено
изд.). - Нови Сад : Градска библиотека ; Београд : Нова школа, 2008 (Нови
Сад : Будућност)
2. The ADHD Explosion: Myths, Medication, Money, and Today’s Push for
Performance / Stephen M. Scheffler, Stephen P. Hinshaw. Oxford University
Press, 2014
3. Early Childhood iPad use and Effects on Visual Spatial Attention Span / Maya
Espiritu – Scripps College, 2016