Devojka Dragom – Branko Radičević

Pravo, brate, to se skoči,

to bijaše pravi skok,

dok se takav opet skoči,

oće proći goda tok.“

To je bio, dragi, tvoj —

blago meni, da si moj!

II

En' odunda buči trka,

svaki svoga konja žuri,

koji vrana, koji mrka,

al' pred svima jedan juri,

to je, dragi, zeka tvoj —

blago meni, da si moj.

III

Kade momci puške meću,

kad u crno šare pale,

kušajući ica sreću,

svi t' enonde, dragi, vale,

pouzdani itac tvoj —

blago meni, da si moj.

VI

Kad u kolu drugi klonu,

tvoja noga jošte plete,

kad im perja jurve tonu,

tvoja perja gordo lete,

ljupko miga pogled tvoj —

blago meni, da si moj!

Deve, momci, žene, ljudi

glede igrajuće nas,

ti m' na tvoje stiskaš grudi,

tvoj menika šapće glas:

„Mila, mila, tvoj sam, tvoj.“

Blago meni, da si moja.