ШУМСКИ ПОЖАРИ

► Пожари представљају природно-антропогену непогоду и могу настати деловањем

природних утицаја, али су најчешће (у 80 % случајева) иницирани антропогеним
фактором (код шумских пожара тај проценат је чак 97%, а 3% изазивају природни
утицаји).
► Изазивају јасно уочљиве и изражене промене биогеографских услова, а ефекат који
имају на животну средину зависи од њихове величине, трајања и интензитета. Осим
материјалних штета које се манифестују уништавањем дрвне масе и трошењем
средстава за нова пошумљавања, они уништавају и живи свет на површини коју
захватају. Шумски пожари узрокују и еколошку штету која може бити неколико пута
већа од вредности изгореле дрвне масе, а огледа се у уништавању структуре и
производне способности земљишта, као и иницирању ерозивних процеса. Ризик од
емисије штетних материја и загађења животне средине различитим канцерогеним
продуктима сагоревања је изузетно велики.
► С друге стране, шумски пожари представљају природни део еволуције и могу имати
повољан утицај на биогеографске услове и екосистеме који се манифестује
разређивањем шума и иницирањем развоја различитих биљних врста и старосних
група дрвећа.
► Према узроку настанка, пожари се могу поделити на природне (који могу бити
иницирани ударом грома, појавом муња, падом метеорита, вулканским ерупцијама),
паљевине (намерно проузроковане ради одређене користи – паљење стрњике, корова,
итд.) и случајне пожаре.
► Најопасније "ватрене олује" најчешће су ношене јаким ветровима, који могу допринети
и преношењу искри на велике даљине (километрима или више) где могу изазвати нове
пожаре. Ватра најчешће брзо напредује користећи кисеоник, при чему главни сагориви
део дрвета представља целулоза (једињење кисеоника, водоника и угљеника). Ватри су
потребне 3 компоненте: гориво, кисеоник и топлота, и не може да напредује без њих.
► Према месту карактеристикама горивог материјала, шумски пожари могу бити
подземни, приземни и високи. Подземни пожари у нашим шумама су доста ретки.
Код њих ватра обично тиња испод површине земље, када гори дубоко у густим
наслагама маховине, тресета, разложеног лишћа, пањева и жила.
► Приземни пожари захватају гориви материјал као што су сува трава, изданци и
жбуње, стеља и отпаци од дрвета, у коме се налази обиље лако запаљивих честица.
Ако се на површини земље налази довољно компактног горивог материјала, приземни
пожар може постати врло јак и захватити крошње дрвећа, где ће се развити високи
пожар. Приземни пожари уништавају подмладак и шипражје и оштећују корење
дрвећа, услед чега долази до њиховог сушења.
► Високи пожари или пожари у крошњама брзо се шире, потпомогнути зеленим
лишћем, и достижу брзину и до 10 km/h. Високим пожарима најчешће подлежу густе
младе шуме четинара на сувим и узвишеним теренима, а затим засади планинске
кедровине и жбунасти облици храста.
► Утицај најважнијих фактора на настанак и ширење шумских пожара
► Геолошка подлога – условљава водни режим, термичке особине и тип вегетације
одређеног простора. На пример, велика опасност од настанка пожара јавља се на
кречњачким теренима.
► Земљиште – Плитка земљишта богата шумском стељом, сува станишта, као и
песковита земљишта брже се и више загревају, па се травна вегетација за време и
најмањих суша брзо осуши и постаје јако запаљива. Влажност земљишта директно
утиче на влажност горивог материјала.
► Рељеф – Са повећањем надморске висине мења се састав подлоге и смањује се
просечна температура ваздуха. Шумске појасеве лишћара и четинара постепено
замењује сувља планинска вегетација, чије се растиње, попут маховина и лишајева,
1
 брже пали. Нагиб топографске површине такође утиче на ширење пожара (код стрмих
падина ширење пожара је и до 4 пута брже него у равници). Експонираност подлоге
утиче на формирање шумских састојина. На јужним и југозападним експозицијама, где
дуже траје Сунчева радијација и има више топлоте, расту врсте дрвећа које формирају
светле хелиофитне шуме, јако осетљиве на пожар (на пример бор).
► Клима ствара специфичне услове који повећавају опасност од пожара. Од климатских
елемената који могу битно утицати на настанак пожара, најзначајнији су:
температура ваздуха, падавине, облачност/инсолација, влажност, ветар.
► Гориви материјал у шуми сачињава шумско дрвеће и приземни покривач, који се
састоји од приземне вегетације и шумске простирке. Шуму сачињавају различите
врсте шумског дрвећа које припадају двема групама: лишћари и четинари. Између ове
две групе постоји велика разлика у погледу осетљивости на паљење и горење, али
разлика постоји и између различитих врста у истој групи дрвећа. Генерално,
четинарско дрвеће је знатно осетљивије на паљење и горење од листопадних, пошто у
себи садржи више лакозапаљивих и брзосагоривих материја, као што су смоле и
етерична уља. Други значајан чинилац који повећава осетљивост шума на пожаре је
старост шумског дрвећа. Осетљивост је знатно већа код младих стабала, у младим
културама и састојинама, где се крошње још нису склопиле, па је земљиште дуже
време изложено утицају Сунчеве светлости и топлоте.
► Изложеност шуме утицају човека
► Главни узрочници и периоди јављања шумских пожара
► За време атмосферског пражњења у току непогода, муња удара у дрво и запали га,
нарочито ако је погођено стабло бора или других четинара. Иначе, муња врло ретко
изазива пожар у лишћарским шумама, где оштећује дрвеће али га ретко запали.
► Човек је највећи корисник шумског богатства али, исто тако, у њој најчешће директно
или индиректно изазива пожаре који уништавају велике површине шумских
пространстава. Човек изазива пожаре неугашеном ватром, шибицама, коришћењем
разних машина. Најчешће пожар изазивају излетници и туристи, али и чобани,
сакупљачи шумских плодова, земљорадници и др.
► Пожари се могу јавити током целе године, али се издвајају три критична периода:
► почетком пролећа – врши се сезонско чишћење пољ. парцела у близини шуме
паљењем корова, при чему ватра ношена ветром може лако да пређе у шуму
► лето – дуг сушни период и повећано присуства људи у шуми
► јесен – велика количина материјала подложна је лаком паљењу услед претходно
сушног периода
► Мере заштите од шумских пожара
► Превентивне мере су далеко значајније и обухватају низ мера које се предузимају са
циљем елиминисања узрока избијања пожара, а обухватају више различитих видова:
► Образовно-васпитне и пропагандне мере подразумевају едукацију свих слојева
становништва.
► Биолошке мере обухватају узгојне мере које се спроводе при подизању шуме, као и
мере које се састоје од оснивања противпожарних препрека. У узгојне мере спадају:
промена врсте дрвећа, ређа садња, проредне сече, препреке од слабо горивог зеленог
материјала или без горивог материјала.
► Техничке мере – изградња повезане мреже осматрачница на одређеним узвишењима,
видео надзор, даљинска детекција, изградња акумулација.
► У организационе и оперативне мере спадају противпожарне патроле, организација
људства за гашење пожара, као и обезбеђење алата, машина и опреме. Посебан део се
односи на неопходност постојања противпожарних карата.
► Оперативна фаза подразумева: обарање запаљеног дрвећа булдожерима на земљу
чиме се успорава напредак ватре, избацивање огромне количине воде и средстава за
сузбијање пожара дуж ватреног обода који се шири авионима за гашење пожара
(канадерима), ватрогасци пресецају пут ватри да би спречили њено ширење, а
2
 приликом највећих пожара који угрожавају градове или важне установе намерно
изазивање повратних пожара.
► Последице шумских пожара
► Зависе од величине пожара (површине коју је захватио), времена трајања и
интензитета. Осим на вегетацију (губитак дрвне масе), пожари негативно утичу на
живи свет, педолошки покривач, ерозивне процесе, односно на већину природних
услова, али и на материјална добра.
► Услед контакта воде за гашење пожара са различитим хемијским средствима исте
намене, може настати озбиљна деградација животне средине на тој територији.
Посебну опасност представља халон, изузетно ефикасно средство за гашење пожара.
► Проблем појаве шумских пожара је глобалан, и у свету сваке године страда око 350
милиона хектара шума. У Европи се сваке године региструје између 30.000 и 40.000
шумских пожара на површини од око 500.000 ha.
► Јула и августа 1915. године је сагорело готово 1.000.000 hа од планине Урал до
централног Сибира. Овај гигантски пожар донео је најгору, рекордну сушу у Сибиру.
Количина дима је износила 180 милиона тона, а простирао се на висини од 12 km, при
чему је видљивост, износила 4-20 m.
► Пожар великих размера и последица догодио се у октобру 1871. године на територији
Висконсина и Мичигена, захватио је 1,7 милиона ha и усмртио око 1.500 људи.
► Аустралија је земља са највећим ризиком од пожара на свету, годишње се просечно
јавља око 2.000 пожара. У фебруару 1983. године, пожари су захватили велики део
Викторије и Јужне Аустралије, а настао је као резултат повољних природних услова.
Температуре су износиле 40°С, а ветар је достизао брзину од 20 m/s. Он је усмртио 76
и повредио 3.500 људи, усмртио 300.000 оваца, а штетe су процењене на 200 милиона
долара.
► У фебруару 2009. године, Аустралију су захватили најстрашнији пожари икад
забележени, усмртили су више од 200 људи и изазвали велике материјалне штете,
укључујући и нестајање читавог једног насеља.

Пожари у Аустралији 2009.г.

3
► Сходно климатским променама, услед све виших температура у летњим месецима број
пожара на територији Србије повећава се из године у годину и наносе велике штете
шумском фонду Републике. У периоду од 1990-2005. године у шумским пожарима у
Србији је страдало око 43.000 хектара шума и обраслог шумског земљишта. У овом
периоду највећи обим пожара је забележен 2000. године, када је у 339 пожара изгорело
13.201 hа шума и обраслог шумског земљишта. Током 2007. године било је 482 пожара
који су захватили 34.000 ha шума и шумског земљишта, а то представља изразито
повећање њихове учестаности у односу на 2003. годину, када је забележен 51 пожар са
захваћених и уништених 324 ha шума и шумског земљишта.

Пожари на Балканском полуострву јула 2007.г.