Maturski rad Monostabilni multivibrator

MONOSTABILNI MULTIVIBRATOR

UVOD

Prvi multivibrator izgrađen je pre više od sedam decenija. Tek dvadesetak

godina kasnije pojavio se veći interes za ovim kolom kao osnovnim elementom u
impulsnoj elektronici. Taj interes se stalno povećavao tako da je u međuvremenu
došlo do mnogih poboljšavanja u realizaciji multivibratora, čemu je, uostalom, mnogo
doprineo i razvoj novih komponenata. Ali, i pored toga prvobitna koncepcija kola
zaslužuje i danas pažnju, kako sa teorijske strane, tako i sa stanovišta praktične strane.
Multivibratori su dvostepeni pojačavači kod kojih je izlaz vezan na sopstveni
ulaz, te se na taj način ostvaruje jaka pozitivna povratna sprega. Aktivni elementi u
multivibratorima rade kao prekidači. Dok jedan od aktivnih elemenata provodi struje
drugi je zakočen, i obratno. Prema tome kod multivibratora razlikujemo dva stanja:
kada, na primer, prvi tranzistor provodi struju, a drugi je zakočen, i kada drugi
tranzistor provodi struju a prvi je zakočen. Prema tome multivibrator može biti u
stabilnom ili u kvazistabilnom staju. U stabilnom stanju multivibrator ostaje sve do
dolaska spoljne pobude, a u kvazistabilnom stanju ostaje ograničeno vreme, određeno
komponentama kola, a potom sam od sebe napušta to stanje.
U zavisnosti od broja stabilnih, odnosno kvazistabilnih stanja multivibratora,
razlikujemo tri vrste multivibratora:
1. Bistabilni multivibrator (dva stabilna stanja)
2. Astabilni multivibrator (ni jedno stabilno stanje)
3. Monostabilni multivibrator (jedno stabilno i jedno kvazistabilno stanje)

Bistabilni multivibrator, kao impulsno regenerativno kolo, koje ima dva

stabilna stanja, u svojoj konstrukciji ne sadrži akomulacioni element. Zbog toga oba
statička stanja ovog kola traju neograničeno, pa se nazivaju stabilna stanja.
Nasuprot bistabilnom kolu, kolo koje sadrži dve akomulacione mreže, i zbog
toga nema ni jedno stabilno stanje je astabilni multivibrator. Pomenute mreže najčešće
sadrže posebne akomulacione elemente, mada i jedan isti akomulacioni element može
da posluži za obe mreže. Bez obzira na to, zahvaljujući vremenskoj zavisnosti
energetskih stanja u tim mrežama, oba ustaljena perioda ovih kola su ograničenog
trajanja, odnosno kvazistabilna.
Monostabilni multivibratori, kao što im i samo ime kazuje, predstavljaju
elektronska kola koja imaju jedno stabilno i jedno kvazistabilno električno (odnosno
logičko) stanje. U odsustvu pobudnog signala, monostabilni multivibrator se uvek
nalazi u stabilnom logičkom stanju. Pod dejstvom spoljašnjeg okidnog signala
monostabilni multivibrator prelazi u kvazistabilno stanje, u kome ostaje izvesno
vreme čije je trajanje određeno vrednostima pasivnih elemenata (R i C)
multivibratora. Nakon isteka ovog vremena monostabilni multivibrator se sam od
sebe, bez uticaja spoljašnjeg signala, vraća u prvobitno stabilno stanje.
Multivibratori su originalno bili razvijeni i duže vreme potom pravljeni
isključivo koristeći diskretne aktivne i pasivne komponente: tranzistore, diode,
otpornike i kondenzatore. Sa razvojem multivibratori počinju da se izrađuju i u
integrisanoj tehnici, sa izuzetkom pasivnih elemenata kojima se određuju vremenski
parametri impulsa. Primenom integrisanih kola obezbeđuju se bolje karakteristike
multivibratora u pogledu stabilnosti vremenskih parametara, vremena uspostavljanja,
potrošnje, dimenzija i cene.

Strana 1
Maturski rad Monostabilni multivibrator

Pored monostabilnog multivibratora sa emiterskom spregom (baznom

vremenskom mrežom, emiterskom vremenskom mrežom..) izrađenog u diskretnoj
tehnici, monostabilni multivibratori se izrađuju u TTL, C-MOS, ECL tehnici, zatim
kao monostabilni multivibrator SN 74121, SN 74122 i drugi u integrisanoj tehnici

MONOSTABILNI MULTIVIBRATORI U DISKRETNOJ TEHNICI

 Diskretna tehnika – predstavlja tehniku u kojoj se svi elementi

izrađuju posebno, jedan po jedan.
 Bipolarni tranzistori - Vrsta tranzistora koja se najčešće koristi. Ima
tri priključka: emiter (E), baza (B) i kolektor (C). Ako se sagleda
unutrašnja struktura tranzistora, uočava se da sadrži dva PN-spoja.
Prva oblast tranzistora je emiter, koji je poluprovodnik N-tipa i
obično ima veliku koncentraciju primesa. Druga oblast je baza, koja
je poluprovodnik P-tipa i kod koje je koncentracija primesa znatno
manja nego kod emitera; oblast baze je takođe znatno uža nego kod
emitera i kolektora. Treća oblast je kolektor, koja je poluprovodnik
N-tipa; koncentracija primesa u njemu je manja nego u emiteru. Da
bi bipolarni tranzistor mogao raditi obavezna je propisna polarizacija
tj. da baza bude na većem potencijalu od emitera, kao i to da
kolektor bude na većem potencijalu od emitera. Pošto kroz ovakve
tranzistore teku dve struje, struja elektrona koja je glavna i sporedna
struja šupljina, oni se nazivaju bipolarni tranzistori.

Kao monostabilni multivibrator u diskretnoj tehnici obično se koristi

dvostepeni pojačavač sa bipolarnim tranzistorima čiji je izlaz prespojen na ulaz,
čime se ostvaruje jaka pozitivna povratna sprega. Jedna od veza između dva stepena
je kapacitivna, dok je druga direktna. Kolo monostabilnog multivibratora dato je na
slici 1.

Slika 1. Slika 2.

Strana 2
Maturski rad Monostabilni multivibrator

Na slici 2 dati su talasni oblici na pojedinim tačkama monostabilnog

multivibratora datog na slici 1. Grafici predstavljaju talasne oblike: a) napon na
bazi tranzistora T2; b) napon na kolektoru tranzistora T1; c) napon na kolektoru
tranzistora T1; d) napon na bazi tranzistora T1.
Da bi smo objasnili princip rada ovog monostabilnog kola moramo
pretpostaviti da je ovo kolo u stabilnom stanju i da je izvršena pravilna polarizacija
tranzistora. U prvom trenutku tranzistor T1 je zakočen,jer je njegova baza na
negativnom potencijalu dobijenom preko razdelnika R1- R2. Tranzistor T2 je
pravilno polarisan, jer je njegova baza preko otpornika Rb2 na potencijalu +Vcc, a i
kolektor je na višem potencijalu od baze i emitera.
Dovođenjem pozitivnog okidnog impulsa iz generatora impulsa na bazu
tranzistora T1, dolazi do prebacivanja kola iz stabilnog stanja u kvazistabilno u kom
tranzistor T1 provodi struju, dok je tranzistor T2 zakočen.
Trajanje kvazistabilnog stanja određeno je brzinom pražnjenja kondenzatora
za spregu C2. Za vreme pražnjenja kondenzatora C2 smanjuje se negativni napon na
bazi tranzistora T2. Kada taj napon dostigne vrednost U be, završava se trajanje
kvazistabilnog stanja jer tranzistor T2 postaje provodan, a tranzistor T1 zakočen.
Tada kolo ponovo prelazi u stabilno stanje.
Vrednosti pojedinih otpornosti određuju se prema uslovu zasićenja, pa iz
toga imamo R2Rc, a za tranzistore sa velikim strujnim pojačanjem imamo da je
Rb2≈10Rc.
Monostabilni multivibrator izrađen, takođe, u diskretnoj tehnici je i
monostabilni multivibrator s emiterskom spregom, čija je šema data na slici 3.
Ovde je, kao i kod većine multivibratora reč o dvostepenom pojačavaču, gde se
izlaz prvog pojačavača, preko kapacitivnosti C2, dovodi na ulaz drugog pojačavača.

Slika 3

U stabilnom stanju tranzistor T1 je zakočen, a tranzistor T2 provod struju.

Baza tranzistora T2 je preko otpornika Rb2 vezana za pozitivni napon +Ucc. Baza
tranzistora T1 je na negativnom naponu u odnosu na emiter, jer struja Ic2 stvara pad
napona na otporniku Re koji je dovoljan da zakoči tranzistor T1
Kada se na bazu tranzistora T1 dovede pozitivni okidni impuls dovoljno
velike amplitude, kolo multivibratora se prebacuje u kvazistabilno stanje, u kom
tranzistor T1 provodi, a tranzistor T2 je zakočen. Posle vremena t1, koje predstavlja
vreme trajanja kvazistabilnog stanja, kolo se samo od sebe ponovo vraća u stabilno
stanje u kom ostaje sve do nailaska sledećeg okidnog impulsa.
Podesna tačka za izlazni priključak je kolektor tarnzistora T 2, jer nije
spregnut ni s jednom drugom tačkom u kolu.
Postoje dve vrste monostabolnih multivibratora sa emiterskom spregom, a
to su monostabilni multivibratori sa baznom i sa emiterskom vremenskom mrežom.
Osnovna razlika je u tome sto je kod sprege sa baznom vremenskom mrežom, tom
mrežom povezan kolektor prvog tranzistora i baza drugog, a kod sprege sa
emiterskom vremenskom mrežom, tom mrežom se povezuju emiteri dva tranzistora
dvostepenog pojačavača. Vremensku mrežu predstavlja kapacitivnost
kondenzatora.
Kao još jedan od načina izrade monostabilnih multivibratora u diskretnoj
tehnici je i izrada monostabilnih multivibratora pomoću komplementarnih
tranzistora.

Strana 5
Maturski rad Monostabilni multivibrator

MONOSTABILNI MULTIVIBRATORI SA KOMPLEMENTARNIM

TRANZISTORIMA

Osnovna karakteristika komplementarnog prekidača je ta, što se oba

prekidačka elementa nalaze istovremeno ili u stanju provođenja ili u stanju
neprovođenja. Ovakvi prekidači s naročito pogodni za izgradnju monostabilnih
kola, kod kojih mirno stanje traje veoma dugo. Naime, ako se podesi da u mirnom
stanju komplementarni prekidač bude zakočen, takav monostabilni multivibrator
trošiće energiju samo u toku generisanja izlaznih impulsa. Šema monostabilnog
multivibratora, i odgovarajućih vremenskih dijagrama data je na slici 4.
Slika 4.
Da bi ovo kolo uopšte funkcionisalo kao monostabilni multivibrator
potrebno je sprečiti provođenje tranzistora TR1, što se postiže vezivanjem otpornika
R i Re na masu. Ako se zahteva još bezbednije blokiranje prekidača, otpornik R e
može da se veže na neki negativan napon umesto na masu.
U mirnom stanju monostabilnog multivibratora kada su oba tranzistora
zakočena, napuni se kondenzator C preko diode D i otpora R e. Okidnim impulsom
uključuje se komplementarni regenerativni prekidač, tako da oba tranzistora odlaze
u zasićenje. Pozitivni napon ∆ VE na otporu RE prenosi se preko kapaciteta C na
katodu diode D, te se dioda blokira. Time se vremenska mreža odvaja od napona
napajanja. Kondenzator C počinje sada da se prazni preko otpora R i male izlazne
otpornosti tranzistora TR1.

Pošto je napon na emiteru konstantan, napon na katodi diode se smanjuje, dok

konačno i dioda ne provede pri vrednosti Uk= Vcc - Vdt. Time se efektivno smanjuje
otpronost opterećenja prekidača, tranzistori prelaze iz zasićenja u aktivni režim
rada i ubrzo se isključuju. Na taj način se završava kvazistabilni period kola. Posle
toga ostaje još da se napuni kondenzator C, čime se uspostavlja konačno mirno
stanje monostabilnog multivibratora.
Što se tiče jednosmernog režima rada ovog monostabilnog
multivibratora napomenimo da je najpovoljnije da njegovi tranzistori,pri
odstranjenom vremenskom kondenzatoru, budu u zasićenju, ali ne previše
dubokom. Podešavanje ovog režima lako se izvodi pomoću otpornika Re i Rc.

MONOSTABILNI MULTIVIBRATOR SA UNIPOLARNIM TRANZISTORIMA

U slučaju potrebe da se formiraju impulsi znatno dužeg trajanja umesto bipolarnih

tranzistora koriste se unipolarni tranzistori za izgradnju monostabilnih kola.
Monostabilni multivibrator sa mosfetovima, kao i odgovarajući vremenski
dijagrami dati su na slici 5.

Strana 6
Maturski rad Monostabilni multivibrator

Slika 5.

U mirnom stanju monostabilnog multivibratora mosfet MF1 je zakočen, a MF2 je

provodan. Potencijal sa obe strane kondenzatora C jednak je naponu napajanja VDD,
pa, prema tome, kapacitet ne sadrži nikakvu akomuliranu energiju. U vezi sa tim
naglasimo da mosfet, bez obzira na režim rada nema struju gejta, što nije slučaj kod
feta.
Okidanjem mosfeta MF1 započinje komulativni proces u kolu, koji dovodi
do izmene stanja tako, da je sada MF1 provodan, a MF2 je zakočen.

Zakočeno stanje MF2 nastalo je zbog pada napona na drejnu MF1 na

vrednosti │VDS│< 1V, koji preko kondenzatora C održava napon gejta mosfeta
MF2 ispod vrednosti │VGST│≈5 V. U ovom stanju, međutim, pojavljuje se
potencijalna razlika na krajevima kapaciteta C pa se on puni iz baterije V DD preko
otpora R i provodnog mosfeta MF1. Usled napon uG2 raste po apsolutnoj vrednosti
prema vrednosti – VDD. Međutim, kada taj napon dostigne prag provođenja VGST
mosfeta MF2, ovaj postaje provodan i time isključuje mosfet MF1. Zbog
akomuliranog električnog tovara u kondenzatoru C R i R d teče struja pražnjenja,
stvarajući odgovarajuća premašenja na zadnjim ivicama impulsa u naponima uD1, i
uG2. Do konačnopg smirivanja dolazi tek pošto se isprazni celokupan akomulirani
tovar. S obzirom na to da je vremenska konstanta kola pražnjenja veća od
vremenske konstante kola punjenja, to period smirivanja traje duže od perioda T p, u
kome se generišu impulsi na izlazu monostabilnog multivibratora. Period
pražnjenja kondenzatora može da se skrati dodavanjem diode D na način, koji je
prikazan isprekidanim linijama na slici 5.
Trajanje vremenskog intervala Tp lako se određuje iz jednačine koja
pokazuje vremensku zavisnost napona na gejtu mosfeta MF 2 u toku kvazistabilnog
perioda. Pošto su prema oznakama na vremenskim dijagramima na slici 5:

uG2 (0) = VDD - ∆V1

∆V1 = VDD – VDS1
uG2 (∞) = VDD,

te se za napon gejta može da napiše jednačina

τ
uG2 ( t ) = VDD – (VDD - VDS ) e-t/ p ,

gde je
τp = C [ R + (RD1 ║ RD1)] ≈ CR

-vremenska konstanta punjenja kondenzatora C. Vreme Tp određuje se neposredno

iz uslova uG2 ( Tp ) = VGST2, odakle se dobija

Strana 5
Maturski rad Monostabilni multivibrator

Tp = CR ln ( VDD – VDS1/ VDD – VGST2 )

Portebno je istaći da su vrednosti praga provođenja jednog istog tipa

mosfeta različite, i mogu varirati do, recimo 2:1, pa stoga vremenski interval T p
može prilično da se menja pri izmeni mosfeta. Da, zbog toga, ne bi došlo do
premašaja napona na drejnu mosfeta MF1, i gejtu mosfeta MF2, u kolu je potrebno
vreme smirivanja koje je višestruko veće od intervala T p. Zato je korišćenje diode
D u mnogim primenama ovog monostabilnog multivibratora neizbežno.
Maksimalna premašenja napona na drejnu mosfeta MF1 i gejtu mosfeta MF2
iznose:
∆uD1 = ( VGST2 – VDS1 ) RD1/ R + RD1
∆uG2 = ( VGST1 – VDS1 ) R/ R + RD1
Preporučeno mesto za skidanje izlaznih impulsa je sors mosfeta MF2, i
razloga što nije spregnut ni sa čim u kolu.
Ovaj monosatbilni multivibrator može da se primenjuje i kao astabilni
multivibrator, ali u tom slučaju ne sme biti isključena dioda D.

MONOSTABILNA KOLA SA INTEGRISANIM KOMPONENTAMA

Monostabilni multivibratori se, pored u diskretnoj tehnici,mogu izrađivati i

u integrisanoj tehnici. Ova kola se u potpunoj integrisanoj formi retko izrađuju
zbog teškoća na koje se nailazi pri realizaciji većih kapaciteta. Stoga se, vremenska
mreža dodaje spolja na upotrebljene integrisane komponente. Od integrisanih
komponenata za ovu svrhu se koriste osnovni logički elementi kao i diferencijalni
pojačavači.
Pri konstrukciji monostabilnih kola pomoću integrisanih logičkih
komponenata, mora se obratiti posebno pažnja na priključivanje akomulacione
mreže. Iako su u suštini za realizaciju ovih kola potrebna po dva NE kola ili
invertora, nije sve jedno kako je logika NE kola izvedena. Na primer, elementarno
NE kolo je običan pojačavački stepen u kome su ulaz i izlaz u protivfazi. Istu
logiku imaju kako NILI tako i NI kola sa po jednim ulazom. Međutim,
priključivanjem vremenske mreže na ova dva tipa logičkih kola u cilju realizacije
monostabilnog multivibratora nije uvek potpuno isto. U svakom slučaju treba
proveriti da li je u ostvarenom regenerativnom kolu obezbeđena mogućnost
obostrane promene električnog tovara u ugrađenim akomulacionim elementima, tj.
treba proveriti da li se kondenzator može puniti o oba smera.

MONOSTBILNI MULTIVIBRATORI SA NI TTL LOGIČKIM

KOLIMA

Strana 6
Maturski rad Monostabilni multivibrator

Na slici 6. Prikazano je kolo monostabilnog multivibratora konstruisanog

pomoću dva od četiri NI kola integrisanog kola MC 7400P, proizvodnje Motorola.
Sprega između komponenata ovog integrisanog kola izvedena je na sasvim
uobičajen način: u jednom pravcu pomoću vremenske mreže R – C, a u drugom
pomoću kratke veze.

Slika 6.

NI kolo 1 upotrebljeno je kao obični invertor. U odsustvu ulaznog signala,

izlaz NI kola 1 nalazi se na nivou logičke 1. Ukoliko je i T = 1, izlaz NI kola 2 je
na nivou logičke 0. Pri nailasku okidnog impulsa negativna ivica izaziva stanje
logičke 1 na izlazu NI kola 2. Ova pozitivna promena napona prenosi se trenutno
preko kondenzatora C na ulaz NI kola 1, što na njegovom izlazu daje stanje logičke
0. Ovaj nivo se direktno vraća na ualz NI kola 2, čime se multivibrator izoluje od
okidnog signala. Posle ovoga, napon na ulazu NI kola 1 počinje da opada usled
pražnjenja kondenzatora C preko otpornika R. Kada ovaj napon dostigne logički
prag okidanja NI kola 1, izlaz se ponovo vraća na nivo 1. Ovim se završava
trajanje kvazistabilnog stanja monostabilnog multivibratora, i ulaz je ponovo
spreman da reguje na novi okidni impuls. Talasni oblici napona u pojedinim
tačkama kola dati su na slici 6. Trajanje impulsa na izlazu zavisi od vremenske
konstante pražnjenja kondenzatora τ = RC. Dužina trajanja je donekle
ograničena vrednošću otpornosti R, koja za TTL integrisana kola treba da je manja
od 220 Ω, da bi ulaz NI kola 1 u odsustvu okidnog signala sigurno bio na nivou 1.
Karakteristike monostabilnog multivibratora izrađenog u TTL tehnici
daleko zaostaju u odnosu na ista kola izrađena u C-MOS tehnici. Naime, ulazne
struje nisu zanemarljive kao kod C-MOS kola pa znatno utiču na tačnost i
stabilnost generisanog impulsa. Zbog velike važnosti preciznog generisanja
impulsa u digitalnim sistemima razvila se čitava porodica monostabilnih
multivibratora u TTL tehnici.

MONOSTABILNI MULTIVIBRATOR SA C-MOS

LOGIČKIM KOLIMA

U primenama u kijima se zahteva mala potrošnja, monostabilni

multivibratori se mogu konstruisati pomoću integrisanih logičkih kola izgrađenih u
C-MOS tehnologiji.
Na slici 7. Prikazan je monostabilni multivibrator koji je konstruisan
pomoću dva od četiri NI gejta integrisanog kola CD 4011B čiji je proizvođač
RCA.

Strana 7
Maturski rad Monostabilni multivibrator

Slika 7.

Princip rada ovog kola svodi se na objašnjenje iz predhodnog poglavlja o

monostabilnom multivibratoru u TTL tehnologiji. Monostabilni multivibrator se
okida impulsom logičke nule koji se dovodi na ulaz gejta A, a na izlazu gejta B
generiše takođe impuls logičke nule, čije je trajanje T određeno vrednostima
kondenzatora C, otpornika R I logičkim pragom C-MOS gejta VT:

T = R C ln (VDD/ VT)

Pošto kod C-MOS kola logički prag može da varira od kola do kola,
približno u opsegu od 30% VDD do 70% VDD (gde je VDD napon napajanja
integrisanog kola), vreme trajanja impulsa prikazanog monostabilnog
multivibratora može se kretati od 0,36 RC do 1,2 RC .Zbog toga se za dobijanje
željenog trajanja impulsa umesto otpornika mora upotrebiti trimer-potenciometar.
Ukoliko je potrebno da se monostabilni multivibrator okida pozitivnim
impulsom, odnosno impulsom logičke jedinice, koristi se kolo kao na slici 7, stim
što se umesto NI gejtova upotrebljavaju NILI gejtovi integrisanog kola CD 4001
istog proizvođača.
Kod monostabilnog multivibratora prikazanog na slici 8. Upotrebom dva
RC elementa, U velikoj meri je smanjena varijacija trajanja izlaznog impulsa usled
varijacije logičkog praga VT.

Strana 8