ЖИВОТНА СРЕДИНА И ЧОВЕК

Рад за наградни конкурс Смотре истраживачких радова

Ученица: Учитељица:

Милица Алексић IV3 Зорица Шкуртић

Ош “Павле Савић”, Београд

Животна средина и људи

Животна средина је простор који стално својим немаром људи загађују. Због великог
загађења морају се хитно предузети одговарајуће мере у циљу смањивања и спречавања
даљег загађења животне средине.

Екологија је дисциплина која проућава односе, структуру и функционисање природе у

целини, укљућујући и човека. Екологија се бави односима живих бића и њихове животне
средине. Животна средина је комплекс физичко-хемијских и биолошких услова за
одређен организам. Животна средина је она у којој је организам прилагођен
индивидуално и преко прилагођености врсте, без ње не може опстати.

Шта чини животну средину?

За сваки организам, околна, животна средина је:

 Нежива природа одређена условима: (температура, влажност, ПХ земљишта,...)

  Расположиви ресурси (енергија, вода, минерали...)
 Жива природа, коју чине жива бића са којима је сваки организам у контакту.

Како загађујемо природу?

Решавање проблема загађивача није лако. Постоје разлике у погледу начина решавања
ових проблема у различитим деловима света. Решавање зависи превенствено од саме
природе и врсте загађивача. У већем делу света загађења су углавном органског порекла.
У развијеним земљама света загађења су углавном хемијска и изазвана интезивном
пољопривредном и индустријском производњом. Развијене земље су такође и велики
загађивачи ваздуха, воде и земљишта. Човек својим сталним индустријским напретком
нарушава и уништава природне екосистеме. Природи екосистеми имају затворени циклус
размене материја и енергије. Њима штети човекова повећана производња и потрошња
које су праћене све већом продукцијом отпада. На тај начин се смањује укупна количина
расположивих материја која може да кружи у природи. Велику количину отпада наша
природа није у стању више да асимилира. Процес загађивања је разнолик и не постоји
јединствена подела због:

o Великог броја загађујућих агенаса

o Велике разноликости загађујућих агенаса
o Разноликог карактера загађивача
o Разноликог ефекта загађивача

Загађење ваздуха
Према пореклу извори загађења могу бити природни и вештачки, а према хемијској
структури загађивачи могу бити органског и неорганског састава. Према агрегатном стању
могу бити: чврсти, течни и гасовити. Многи загађивачи могу да се раствараји, или
делимично у води, уљима, мастима, могу бити биоразградиви или бионеразградиви. Неки
од њих слабо реагују са другим супстанцама док други јако брзо. Неки загађивачи су доста
постојани у води, ваздуху, земљишту и живим бићима.

Према извору настанка загађивачи се деле:

 Продукти сагоревања горива

 Продукти индустријског порекла
 Продукти пољопривредног порекла
 Комунални продукти.

Биоразграђујуће материје се могу разградити у појединим биолошким процесима док они

који су неразрађујући се могу уклонити само чишћењем животне средине. У групу
неразграђујућих материја спадају разне хемијске материје, алуминијумске конзерве и
разне врсте пластичних амбалажа и производа. Број загађивача у животној средини само
расте и неки од њих могу да наруше разне екосистеме. Једна иста материја може бити
неопходна организму у малим количинама док у нешто већим може се понашати као
отров. Отрови могу бити минералног, биљног, животињског и синтетичког порекла.
Животну средину може загадити већи број вештачких извора....

Отпадне материје које се нагомилавају доводе до:

 Загађивања животне средине

  Уништавања њене еколошке везе
 Нарушавање здравља човека
 Наносе велике економске штете друштву
 Угрожавају опстанак многих биљних и животињских врста, па и самог човека.

У целини, тај процес се назива деградацијом животне средине. Многе поступке човек
чини због све веће производње хране и проширивања урбане и индустријске зоне. Својим
радом човек доста утиче на природне ресурсе ( вода, ваздух, земља, минералне материје,
храна, енергија....).

Уништавање вегетације и ерозија земљишта

Сваке године у светско море спере се толико плодног земљишта да би се могла

обезбедити производња хране за 40 и више милиона становника. На пољима изложеним
ерозији приноси су 5-10 пута мањи.

Процесу засољавања је изложено 40% и више наводњаваног земљишта. Неки прорачуни

кажу да у целом свету је деградирано више од 20 милиона км2. За обнављање слоја од
само 2,5 цм дебљине потребно је око 300-1000 година.

Ерозија земљишта
Дефорестација-Сеча шума

Дефорестација је сечење шума да би се добило чисто земљиште чијој намени шума није
потрбна. Често се наводи да је сечење шума један од великих фактора који утичу на
глобално загревање: стабла која су спаљена испуштају угљен-диоксид а исечена стабла
више не уклањају угљен-диоксид из атмосфере. Процењује се да шуме нестају великом
брзином- око 100 000 км2 годишње. Такође се процењује да је половина тропских кишних
шума до сада већ посечена.

Сеча шума

Осиромашење водених ресурса биосфере

У данашњем свету највише су угожени водени екосистеми

-многи од њих су изгубили своју природну функцију

-Неки од њих нису погодни ни за наводњавање

Смањењем количине воде у земљи, смањују се и подземне резерве воде што је нарочито
неповољно за биљни свет.
Загађење воде

Смањење резерви подземне воде настаје услед смањења површина под вегетацијом, а
последица је тога је настајање сушних подручја.

Несташица ресурса и сировина

Резерве руда су ограничене. Смањење необновљивих природних ресурса у биосфери,

неће зауставити даљи привредни развој светског друштва. Опште је познато да ресуски
као што су фосила горима полако нестају. Ресурс који је обновљив а који свакако треба
више користити је вода. Код нас је искоришћено око 50% извора хидроенергије и остаје
доста простора за веће коришћење у будућности.

Нестанак појединих врста

За последњих 200. Година ишчезло је:

  86 врста сисара,
 104 врсте птица
 20 врста гмизаваца
 80 врста кошљориба
 72 врсте инсеката
 206 врста гастопода и многе друге врсте.

Птица Додо

Плави папагај
Без здраве животне средине људи не могу опстати. Веома је важно да свако од нас
разуме да је део наше планете и да треба да је чува.