Metodika likovnog

1.Pojam umetnosi
Umetnost je proizvod ljudske delatnosti koja ima za cilj stimulisanje ljudskih cula, kao I ljudskog
uma I duha. Umetnost je data kulturom. Kvalitet umetnickog dela se obicno procenjuje na
osnovu utiska koje ono ostavlja na ljude,broj ljudi koji ma se svidelo, koliko se to delo ceni kao I
uticaj I efekat koji ostavlja danas ili je ostavilo u proslosti, umetnicka dela koja se smatraju
remek-delima poseduju ove attribute.

2.Najstariji nalazi umetnickih artefakata

Prvi ljudi su se pojavili na Zemlji pre skoro million godina. Pre 400 hiljada godina poceli su da
koriste prvo orudje, poslednje razdoblje paleolita, pre oko 20 000 godina nalazimo najstarija
umetnicka dela koja su nam poznata. U to vreme poslednji ledeni period u Evropi blizio se kraju,
cela Evropa bila je kao sto su danas Aljaska I Sibir. Tada su ljudi morali da traze prebivaliste u
pecinama gde su nastala najznacajnija dela paleolitske umetnosti. U vecem broju primera oblik
zivotinje koja je naslikana na zidu pecine ustvari je nadogradjeno ispunjenje ili ulegnuce na
samom zidu pecine.Oblutci koji su se nalazili u prirodi su sluzili kao prepoznavanje forme vezane
za oblike ljudi I zivotinja.

3.Umetnost praistorije
Prva umetnicka dela nastala su oko 30 000 godina p.n.e.. Umetnost u praistoriji ima magijski I
komunikativni karakter. Praistorijski covek je slikao I vajao kako bi uz to I druge magijske radnje
okrenuo tok prirode u svoju korist. U paleolitu crtezi I slike pronadjeni sun a zidovima pecina
koje su radjene bojama zemljanog porekla I predstavljene su zivotinje koje je paleolitski covek
lovio( bizoni,konji). Vajarstvo paleolita cine zenske figure malih dimenzija( velike obline, simboli
plodnosti I materinstva-paleolitske venere). Mezolit pripada umetnost lepenskog vira. Skulpture
imaju ribolik izgled. U neolitu prestanak ledenog doba, pojava grncarije I dalje je prisutan kult
boginje majke. Metalno doba vazio je kult sunca, sacuvane su kamene gradjevine velikih
dimenzija: Menhiri, Dolmeni I Kromlesi.

4.Umetnost bliskog istoka

8 000 godina p.n.e. na Bliskom istoku ljudi su prvi put sa uspehom pripitomili zivotinje I poceli
da proizvode zrnastu hranu, ovo se moze smatrati zaista epohalnim dogadjajem u ljudskoj
istoriji, to je vreme pocetka poloprivrede I stvaranje prvih naseobina. Kamen je I dalje osnovni
material za oruzje I orudje. Ovaj nain zivota doprineo je razvoju nekih vaznih zanata (grncarija,
tkanje, predenje, opeke, gradjevinske konstrukcije od drveta). Poslednje četiri hiljade godine
pre nove ere na plodnoj mesopotamijskoj zemlji i susednim teritorijama u zapadnoj Aziji
nastale su i nestale mnogobrojne civilizacije. Karakter njihove umetnosti, međutim,
ostao je iznenađujuće nepromenjen. Umetnici i graditelji bili su unajmljivani da izraze
moć bogova i vladara. Stvorili su brojne spomenike, od veličanstvenih hramova i palata
do reljefa i nezavisnih statua, dela koja su često zaprepašćujuće velika, a ponekad sitna i
složene izrade kao na primer pečatni valjci i predmeti od skupocenih metala, slonovače i
kamena.

5.Sumerska umetnost
Sumerska umetnost i kultura postavile su uzor vizualne komunikacije koji su narodi
kasnije doseljenji u Mesopotamiju prilagodili svojim potrebama. Sumerski zigurati nude
impozantne i izdaleka vidljive platforme za verske građevine i rituale. Sačuvane
sumerske statue pokazuju rafiniran, ali apstraktan pristup prikazivanju ljudskih likova,
bilo da su klesane u tvrdom materijalu ili oblikovane i livene od mekših materijala.
Skupoceni materijali od kojih su izrađivani predmeti za grobome sumerske elite izraz su
veličine bogatstva i moći koje je ta elita uživala. Sumerski predmeti takođe otkrivaju
zanimanje te kulture za pripovedanje priča na jasan način. Osim pismom, Sumeri su
neke oblike svoje kulture zabeležili i izrezbarenim pečatima.

6.Asirska umetnost
Asirija je krajem prvog milenijuma pokorila južnu Mesopotamiju i proširila svoje granice,
koje su se sada protezale od Sinajskog poluostrva do Jermenije. Tema asirske umetnosti
jeste moć vladara, a utvrđeni gradovi i prostrane palate odražavaju njenu vojničku
kulturu. Masivne figure stražara štitile su te palate, a mnogobrojni reljefi na zidovima
podrobno su pričali o kraljevim pobedama i vrlinama.

7.Persijska umetnost
Persijanci pre osvajanja Vavilona su bili stalni nomadi. Njihovu umetnost poznajemo na osnovu
predmeta koje su sahranjivali sa mrtvima, takvi predmeti od kosti, drveta ili metala
predstavljaju vrstu pokretne umetnosti, kako nazivamo nomadsku opremu:oruzje, konjska
oprema, kopce, pehari, fibule.. Persijske palate su ostavljale snazan utisak. Persijska umetnost
pod ahemenidima je sinteza vise elemenata nadovezuje se na mesopotamsku tradiciju,
nasledjujuci njena temeljna obelezja. Za vreme sasanida persijska umetnost je bila mesavina
rimsih elemenata I elemenata umetnosti bliskog istoka, tj. Bila je staticna.
8.Izmedju kojih reka se razvija Mesopotamska civilizacija
Izmedju Eufrata I Tigrisa.
9.Ko je bio Darije
Darije je bio persijski car, naslednik Kambiza II, osvajaca Egipta. Bio je jedan od najvecih vladara
starog istoka. Sproveo je reorganizaciju drzavne uprave tako sto je podelio drzavu na 20 velikih
oblasti. Darije je bio pripadnik Zorastrijske religije koju je osnovao prorok Zaratrustra.
Unapredio je persijski administrativni sistem I zakone . Sproveo je zakone o dokazima, ropstvu,
podmicivanju I nasiju. Tokom Darijeve vladaavine zapoceti su mnogi gradjevinski projekti, jedan
od najvecih je gradnja Persepolja, nova prestonica persije. Iskopao je kanal od Nila do Sueca I
izgradio je brojne puteve.