":111

ill v

; - - prihvatnica 10-12/11,
"III

"I!I CETVOROVODNI PROSTI / ,-rog grebenjaca 12/11,

'~
~ KROV()VI rog 10-12/11,

'1,1111

I'I!II'
1,1'1 U svemu su isti kao dvovodni krovovi. Novi konstruktivni ele­
menti su:
,
1 :11

A
I 'I
I JII Grebenjača, skraćeni rogovi, skraćene bočne i dijago­
III nalne tavanice iprihvatnice - kratke, tj. grede koje nose:
III: središni skraćeni rog i dijagonalnu tavanjaču. Svi ovi ele­
1'111
menti su zastupljeni kod svih viševodnih krovova.
"I
Raspona su do L = 6,5 - 7,0 m, nagiba min. 40°. Mogu
:':1 biti nad drvenom ili armiranobetonskom tavanicom.
Rogovi su dužine lk = 4,5 maksimalno na razmaku, kao i
1 11

1'1'/1
1
skračenica sa limenim
tavanjače, od 0,6 do 1,00 m maksimalno. papučama. ~ --:n I
'jl
IIII
I,lil SKRAĆENE TAVANJAČE - SKRAĆENICE
'I"ii Krajnje tavanjače se ne polažu uz spoljne zidove. Raznam
"'II do zida od 0,6 do 1,00 m. popunjava se polutavanjačama,
ll!i
I'I/I takozvanim skraćenicama. One su upravne na zid i cele
1" 1
tavanjače a razmaka, kao i na njih naležući rogovi, od 0,6
o '
do 1,0 m. Na krajevima se postavljaju dijagonalne , l
~ skraćenice koje nose grebenjače.
1"/
,I Veze ovih skraćenica sa tavanjačom se ostvaruju
obostranim poluzasekom na preklop sa klamfama kao osig­
i

, i;111

II!:
"III:

iiii
:1 uranjem sa gornje strane ili čivijama - klinovima od tvrdog
drveta 01,8 - 2 cm. Bolji način je u limenim papučama.
Dijagonale se oslanjaju na prihvatniee, na isti naein kao i
skraćenice na tava njače. Prihvatnica takoi1e.
., "'"
I

:L',
1

..'
1'1/
,
1'1

GREBENJAČE '(

"'1' III Kao dijagonalne grede, dosta opterećene skraćenim rogov­

f(1
I,II
ima većih su dimenZija nego celi rogovi. Obično su za 2 cm
šire i 4-5 cm višlje od rogova. Grebenjača je petougaonog
'1rI
.r
, ,
preseka. Njene zasečene gornje kose stranice su u istoj
ravni sa gornjim površinama rogova, a zbog horizontalnos­
ti letava i pokrivača. Tada je eeo krov ravan. Grebenjača je
dugačka greda i kao dijagonaia oslanja se svojim zasekom
I
u vrhu (roglju) na rogove. Veza se ostvaruje ekserima 0 ar.
~
6/180-200 mm kuca no upravno na rogove dvovodnog dela. I
Grebenjača je uvek u manjem nagibu nego rogovi dvovodnog I ..
dela krova. I
I--
,.
J-- (II

46
 -i- .--.
Mere se mogu očitavati iz crtem prDjekcija

~----=- / ili ih sraćunavali što je bolje.

/1 ~~><- ------<
l

~.o1
;
E I

tI/'
§ lj, Lgrx= i2'(lt2)2 =~ V.. =424 m

l L __ , _ stvarna 'RUtina grede pre obrade, h = Lgrxtg30'=4,24,057. ",='173m

,
'j J
~/./-

-:;..,,<,0/''-/

/\.-9"·....
/;J
,I
\(\,\'r
poqled odozqo
stvarna dužina obradjene grede

;!\:-~-\.
Lgstv= llgo1. h~ =14 24+173
Ugao nagIba grebE'nlaCE'

tgo( =h/Lgrx =173/4,24 =040

,'" =A5'3m

f~"
Arp'O('<'/ 0(=22°'13'
Stvarne dužine skraćenih rogova nag',ba

.. /­
30~ srn,30o~

tl =
05; h,~O,577m.

0577/05= 1.154- 007=105 m

I. hz ~ll51.m
r; = 1154/0.5 = 2,309-D07=230m
Veza skraćenih rogova sa grebenjačom

~
-, ostvaruje se el<serima sa po 3 komada
<ll 55-60 1160mm, kucana upravno na gre.
benjaču pod malim zakoi;enjem no dole,

Na vezI sa tavanjačama i skIDcenicama

radr se zasek sa ili bez učep ljenja.
Grebenjača mora biti za 2 cm, šira i za4-5cm,
r"~~". '-.

-
I, w
r
tl '
t~I li I
I
i: ~ ~
~!Jpcm t
I
I
st
-
r - 300 IqO~30o, , __
====3~ ~--'-l.,...Qj'-_
,--,~t.<Q..L
'o
višlja od roga,
lo I

I
".i"~ 11,1,I _
.,-'''..:.. ',< \,:. ,

~ ......

-+
. ';;
-,>'eza sa Jjmenom papučom,

"'" . . . go
f-L------.1--""~~ -·~":.E'-~I
lo
T ---Y-"" __',";w",

- r- 1",- - } - ,'" -- J--1", -J-- 1", -1-- 1,n -Loj

47
SKI{AĆ1~NE rIj\Vj\NJAČ~E-SKI{AĆENl(=E

Postavljaju se na krajnje zabatne zidove trouglastog dela krova. Zarnenjuju

krajnju poprečnu not'malnu tavanjaču. F"ostavljaju se upravo na os[onjački
a
=.-=4~-J a
III I
,~~.~1~ r ,?;~gt
zid i pretlJoslednju tavanjaču. Imaju zadatak da prihvate i budu o~510nac
skraćenim rogovima trouglastog dela. U uglovima se postavljaju dijago­
~l-, ~~.. : ~t
nalno I čine oslonac grebenjači. Skraćenice su uvek na istom razmaku kao
. W 1-
'I (J.
,"z') I
I
i rogovi trouglastog dela krova. Osovinski t'azmak je:
a = 0,6 - 1,0 m'.
" .• 1--' 'j -=--- -=:1­
Uvek su istih visina kao i tavanjače. Uvek su iste širine kao rog, ili nešto
."'~~
.••... ir-/ / I

šire. Ovo zbog ostval"ivanja oslonjačke veze, koja je u svemu ista kao kOI.1 "'-'"-~rE:\bE:'njačQ
dvovodnih krovova. Ovim se podrazumevaju veze: . 4 skracE:'ni rogovi
- zaseci sa ili bez učepIjenja; ;~_ prihvotnica
- zaseci sa raznim prilošeima i spojnim st'edstvima.

Veza skraćenice sa tavanjačom se može ostvariti na nekoliko načina:

1. Sa obostt'anim zasekom i t'avnim preklapanjem skraćenice na
tavanjaču. Veza se osigurava klanfom ill čivijom 1,5-2 cm prečnika.
2. Kao najjednostavnija veza, koja ne slabi tavanjaču je ona sa I
-pb' .~ _
limenim papučama. Ovde nema nikakvog zasecanja.
3. Dijagonaina skraćenica se može osloniti i na tavanjaču: Srkaćena dijagonala se mOži
- posredno preko prihvatnice, pa se tako dijagonala ne oslanja u oslanjati direktno na tavanjačIl
ugao, tj. u vezi normalne skraćenice sa tavanjačom; zasekom.
Najbolja veza skraćenica icelill
- može se osloniti direktno u tavanjaču zasekom kada je veza nor­
tava njača je limenim papučama.
malne skraćenice i tavanjače udaljena.
4. Kod armiranobetonskih tavanica skraćenice su gredni podmetači
i za rogove i grebenjaču. Ovi se povezuju za tavanicu poluzavrtnji­
ma 0 3/8-7-1/2" minimalno po 2 kom. zavisno od nagiba. Za nagib
ispod 40 0 3 komada jedan ispred a dva iza veze zasekom.
5. Grebenjača i skraćeni rogovi mogu se osloniti i na serklažnim
pragovima.
Gredni podmetači na arm. brl
Skraćenice za rogove i grebenjače izvode se samo kod prostih krovova i tavanici moraju biti min. dimenzil'
krovova sa raspinjačama gde nema venčanice, kao i na emstima oslanjan­ 12/14170-120 sa min. 2 zavrtnja l
ja kosnika ipodupirača grebenjača kod ostalih krovova.
1/2".
Skraćenice mogu biti i prepuštIIl
preko zabatnih zidova pa td
formiraju strehu.

48

 Skrclćer1ica
II llgljU
. j1t_,_ r:
\, ~
~lr-=FP-,
/
//
-g-re....,..b-e--Cnj-a.::.~-a j +« ~ I I lL._

'l
/~ ' ----~- -t-­
//
// ' I
-----L---- ­
--~ =-=-=-=:.. -:.
---}(7re ben\ača

/-~-:~Ih 10vOnl000

, lO ~

id~J" "
j/ /

~~~
~~'\
" .~

~
I
.//;/
I // ..c----....
<~-'--,,-,-l··
e /'

~;
" // /" --------­

-­ limene papuče /~~

.~
// /
/.(
-.'-­ ~~io
grebenjača f ~
'"

/ //
/
;< ''''. -.
'--"

/ /" "~,
// / /A. ",
~ // .
/, // / /
/
12-11,

+-+
'~~/
l popoče
~
- Širina dijagonalne skračenice mora biti
iste širine ili šira od grebenjače
l-_-~Llmene
Prihvalnica
---... DiJagonalna SKročenica
- PrihvatniCO mora biti iste visine kao skra­
čenica a šira ili uia od nje.

+11,-16
.-f
I LL~--t
I I I I I
klanfe
OSNOVA
49
SkraĆClli rogc)vi • ., \ I

- grebenjača
Postavljaju se na troug[astom delu krova, sem sred­
njeg koji može biti ceo kada se oslanja na rogalj.
Kod dvovodnog dela krova od roglja pa niz grebenjaču
od ugla objekta.
Postavljaju se na razmacima a = 0,6-1,0 m minimal­
prrhvatmca
srednjI rog
skračenI rogovI -1
no. Oslanjaju se na skraćenice ili venčanice, dole, i na
grebenjaču, gore. Mogu biti različitog razmaka. Ovo
A ..~",0"
naročito kada je nagib trouglaste ravni različit od
nagiba trapezaste ravni.
»,';}r J :1
Najbolje je, bez obzira na nagibe i različite razmake, ~rt'Q'
,~ A--­
/V /' ;1"
oslanjanje u jednoj tački na grebenjaču. Ovim sr I
I
grebenjača manje slabi.
Oslonac sa grebenjačom se može ostvariti na neko­ I
liko načina:
r--­
! - I- - - - - - ­ I Je
I Rog samo zasečen i prislonjen na grebenjaču. llirrPni:n~b~)
~-=-~----I-- L 6.~Om. ----­
.0

l' .
Veza se ostvaruje i osigurava sa ekserima 0
5,5/140 mmO. Jedan se kuca napred pomeran od
dodirne vertikalne ivice prema unutra za 5-10 cm,
u osi roga. Druga dva povećana za 15 cm, a udal­
jeni od gornje i donje ivice za po 2 cm. Prikivanje

g ]llllllllllllllllllill"~.~
treba da je nagnuto malo na dole, prema donjim
IIII

ivicama.
l I

II Na isti način, samo se veza osigurava čivijama li

>. II I I

o
mm.
2 cm, od tvrdog drveta, kroz rupu užu za 1-1,2
! V
III

III Zasekom sa ili bez učepIjenja i osiguranjem

čivijama ili prilošeima. l način je najbolji, jer je
__U~5°
Iii

II I

1"11, ,11111
I I 'I.

najbrži i najjednostavniji. 'f

Za nagIbe u osnovI 30 u Izglechl '
0 II I

Srednji skraćeni rog se oslanja na prihvatnicu sa a a a 1·, il

Lx:: x/cos30o:: 3.0010.866::3 /,1" "" I I

-+
zasekom na polu preklop sa gornje strane. Veza se I\ IIII I I ,

y :: Lx sm300" 3J,6 0.500::1.'/1 "Ii' III I· .) II li ~

osigurava klanfom. Prihvatnica se oslanja na greben­ ,

jače na isti način, ili ekserima 2 x 3 (5,5/210 mm'),

h "x tg 60°= 3.00 '1. 73 ::51 ' ),. 'l , " I,· II I 'I
što je bolje, jer se ne slabi grebenjača. Donji oslonci Bez obZira na Iste Itl različite nagIbe u osnovi I IzgLedu Lg= ~L;+h2 ::,.::6:'1 011,' I I II'

., III
kod venčanice se izvode zasekom "na čeljust" dubine dužma grebenjače je uvek veća od celog roga NagIb gre­ nagIb gr~b~nJace
Ii,IIII

I III

3 cm. Zasek se formira u rogu sa donje naležuće benjače Je uvek manji od nagiba rogova. tg :: h/Lx =1.50 odgovara 56°1:", "'1, I
lt IIII· ·11!

strane. dužina grebenjače se može odn 'll 11'/·.1 il, III

Veze u svemu prema datim detaljima veza. pomoću ugla nog1ba ako Je un'll
poznat ugao
50

( ;1 {EBENJACA
v
__ Urog tjU 92 grebenjace a;lan)Q)U

, I" 11ijagonalna greda duža je od rogova. Dosta je

1 na mje rogove dvovodnog deta
krova
-t------aSkraćenl srednJI rog a;lon)en
"I -I (Tećena skraćenim rogovima iz oba pravca krovnih skračeni rogovi kao i ~ I na prlhva~nlcu
, 1\lli, Poprečni presek joj je trapezastog - petouglog grebenjača oslonjeni

.~* ~\\\
"I 'II~ :1. Zakošenja su na gornjoj strani i uvek su u na gredne podmetačel
, ,I,'ln nagibu kao sama grebenjača. Ovo zasecanje a kod arm.bet,tQYQn·lce
'III, Il:Jućava pravilno prikivanje letvi pokrivača i ravninu
r-. GrebenjaČQ na d1jagonaLmj
, ,I, lij krova. Grebenjača je uvek različitog nagiba u skraćen'lei.
,,Illnsu na nagib krovova.
, I ,I, mci grebenjače su na dva ili tri mesta zavisno od
'\
l' ,If; krova: \

\~
i', dr:- Kod prostih krovova i krovova sa raspinjačama
Ilvek je oslonjena na dijagonainu skraćenicu. Kod \
,,'!tlaih krovova na venčanicu.
i I '-I'edini - Kod krovova sa rožnjačama na stub sto­

1I,;r; obavezno, a preko rožnjače.

- " 'ir; - U rogUu na vezu celih rogova dvovodnog dela
f Inva ili na prepušteni srednji rog troug\astog dela.
'" lj gornji oslonac je karakterističan za sve krovove
IIII Jže se ostvariti na dva načina:
, '11;benjače se svojim vertikalnim zasecima oslanja­
III mečlusobno i na srednje rogove dvovodnog dela
Ilova, Ovde je srednji rog skraćen i oslonjen na pri­
Ilvatnicu koja je oslonjena na grebenjače.
I I _Ida se srednji rog prepusti do rogUa i oslanja na
\r:ZU zadnjih celih rogova dvovodnog dela grebenjače
'IC oslanjajU na rog. Oslonci su povučeni i ostvaru­
III se zasecima. Grebenjače se ne dodiruju. Ova veza
Il'aži preciznu izradu i dosta je opterećena. Rog je
l'l'itisnut grebenjačama.
\r'!C u oba slučaja se osiguravaju ekserima 0,7/210
111111, Prikivaju se kroz svaku grebenjaču.
'Ilvarna dužina grebenjače se odrečluje grafičkim i
1;I(;uns
v k'lm putem.
/'
I '/;lfički: Obično u osnovi šestarom iz rogUa opisuje­

IllO 1/4 kruga do linije ravni položaja rogUa, a odatle

\r:rtikalnim linijama prenosimo dužine na presek

1I;lcrtan iznad osnove,

• SkraćEnice oslonjene na
,I!';unski: Pomoću Pitagorine teoreme i trigonome­
predposlednju tavanjaču
II'ijskih funkcija. preko limenih popuča~

51

Stvarna dužiI1a grebelljače

LGx =Lr =2.71, .1.1, 12 = 3.87m. Ugao nagiba greban)ače poznat 30°
LG stvarno =3.87/c05 ?f"f= 3.8710866 =1,.1,7m.
xtg300:::3.87. 0.577
\
hVlsma roglja =LG =2.2I,m. \
\
Ugao nagiba roga =2 21,/2.71, =0.817 odgovara \

tg =39°15°

" 11---------'---­
l!>r;:hvatnicla
: ;
I
. l
I~
I I

I "'NC'J"
II
.c:
I I I

: II I

1
[ I I '

~,:: 0 00
fit-t _ i ----+-+--,L
1

~J
I I I _ 1

------'-"""-----­ ll-"=,'
--I_ ­_ _ I

I
: I
1~f3LEC ~'" I

+*----------l==;=±===;===========;z:'===i==±=~~=====<
ll II,\
\ \\
\
\
\

\
\ \\\
\

\
\

\ \,\
\ \ \

\
\
\\\ \
\ \ \
\\ \\ \.

\ \\
\ \~>
\

OSNOVA -+-- 70
--------4-- - ­
-:- 70
 Veze grel)CI1jače II rC)gljCI

a~-TT.~r17
"~tfl ~1{lliJ
_ I I tL=
'!j-t so krovnim ravnima Istoq
(- I I nagiba
alL'JI LL f. a

------------
~

1t
I .~
l
[
./

U L- _ ~/
I
I

:
prihvafnića min 12/1
I
l
Fni~h5 >.-­

~--'- ,-,-,1-·'1
~!
OSNOVA
'01.\ Lg:: Lgx/coso(' ili ~j:h2

""

L gx ::h.141

I
tT
sa po dve I dve krovne ravni u
I nejednakim nagibIma
I I

f.
r----~ I~V
/1

rll

l min ~lc.m.
I
I
grebenjoćo mln 14/18 - grebenjača mora biti za mln_ 2 cm. šira i za 4-6 cm vj~lja
",~r'Bek grebenjač
I od krajnjeg, odnosno prvog. para rogova.
~.·':h' -~0(\ h'~tgd,b/2grebenJQče {l-~ _. Veza skraćenih rogova sa grebenjačom ostvaruje
, t·- . ~\'0::'(1
se sa po 3kOm.eksera.ć6O/180 mm .kucano sa spo­
ljne strane malo prema dole.
- Grebenjača se prikucava takod)e sa 3eksera za
+- 14un-{_ rog ali sa unutarnje strane upravno na rog.

OSNOvA L

53

-l3

, '[;andardne dimenzije uvalnice za uobičajena opterećenja: Uvalnica kao i grebenjača se nesmeju preki­
,';1 meko drvo I klase b/h == 12-14/16 dati. Rogovi iz pravca suprotnih slivnih ravni
II klase b/h == 14/18-20 ne moraju imati zajedničku oslonačku tačku,
odnosno mogu biti različitih razmaka, ali ne
više od a == max. 1,0 m.
Ako je uvalnica ili grebenjača duža od 7 m max.
bez obzira da li imamo rožnjače ili ne mora se
IlinV","Q
II!i!II!IIII·I·III.I. :;
roseka ~ = bk· 19 < """L",,,
ja f a -t\llala
izvesti podupirač.
Slemenjača ili rožnjača se mogu
prekidati kod dimnjaka ili sličnih
mesta. Kod ovih slučajeva uvode se
stolice-stub odmaknut od dimnjaka
{b -+ za min. 6-8 cm a sa ili bez pajanti,
zavisno od razmaka stubova stolica.
Ako je razmak do 2 m na stubu kod
prekida pajante nisu potrebne.

Bolje je uzimati zasečenu uval­

nicu jer se u tom slučaju osla­

njanje skraćenih rogova ostva­

/.1.
~
ruje sa po 3 eksera za svaki rog. Ako je uvalnica

punog preseka nešto je manjih dimenzija ali svaki

.~ "---..
rog mora biti sa zasecima sa gornje naležuće

strane i bočno. Ovo traži veliku preciznost obrade

/ duži je posao a stvaraju se i problemi oko letvisan­

ja krova i opšivke uvale.

55
 i ,II
'Ii:"
li'

'Ili Mogu lJiti na drvenim ili armirano betonskim tavanicama.

Mogu biti sa i bez nazidka, sa i bez venčanice.
Četvorovodr1i kr()v()vi sa slernenjačt( III
Raspona su od 7,5 m', sa minimalnim nagibom krovne
ravni od 30 0 . Po konstruktivnom sklopu su u svemu
isti kao kod dvovodnih krovova. 15-30cm max prepust ',I'I' •
Razmak nosača je 3,5 do 4,5 m'. Prvi, odnosno zadnji
nosač mora biti ispod samog roglja, odnosno ispod ------JJ
prvog i zadnjeg para rogova dvovodnog dela krova. ~~
Grebenjače su oslonjene svojim zasecima na ~~
~
" litr

dl
prepuštenu slemenjaču za 15-30 cm od stuba. Bez
obzira da li je krov sa ili bez nazidka sa venčanicom ili
bez njih.
~t~~
I ' Illi
I

Uvodi se nov kosnik pored onih ispod dvovodnog dela. I I

I
45°
On je ispod osovinskog skraćenog roga oslonjenog na
prihvatnici. Ovaj kosnik ukrućuje krov u podužnom
smislu. Učepljen je u skraćenicu i stubac stolice.
I
Kod krova sa nazidkom obavezno se uvodi ispod I
grebenjača kosnik podupirač, koji sprečava savUanje I
grebenjače. On je oslonjen na dijagonainu skraćenicu I
dole i učepljen sa donje strane u grebenjaču, na 1/~/~ ~, I
dužine grebenjače. ~ 0-" .jo

Trouglasti deo krova može biti različit od nagiba u /--­ ~"

~'I,
odnosu na dvovodni deo. Skraćeni rogovi se ne mora- - -=---­
ju oslanjati u zajedničkim tačkama grebenjače. A
Dimenzije ovih elemenata zavise od: opterećenja, ~ --=;;~~~-==-~
nagiba, osovinskog meClu razmaka rogova, dužine lk,
+
ls i vrste i klase drveta. Isključivo se može uzeti pri
iiii upotrebi graCle-drveta II klase. vencanIca . III'

IIII
Elementi
nosača
ls
Siri na objekta

J~_"J2_Jl1 __
Crep, kamene
L __~Q,ILl.,Q_r.n __

Crevovi gusto LL:· . ·lli·

:::. , : .... :'>.::~::_:::
j ··: ::::.:.::
:
~.
~.' '.~.~.:'.~'. ':.'-.:.'-.:.-.--=--=1"
::.•..... .
::.::.. ', ;.:.··.0'~.·~:.,---:~.".·.~··
e
- :,:
w-+
______ f~~čehL~~~i~ __ ć~rbj~~ _
3,5 12/20 14/18 14/20,16/18

~,
Slemenjača 4,0 14/20 14/22,16/20
III'.ill 1 4,5 16/22 16/24-26

~
i 1:1
1
Stupci i 3,5 12/12 14/14
11
kosnici 4,0 14/14 14/14-16
4,5 14/16 14/16
Pajante lO/lO 10/12 Detalj oslonca podupirača grebE-njol"
:i!11
kr0va sa nazidkom
l'",I li DimenzionisanJe:
Rogovi se dimenzionišu na savijanje kao i slemenjače a stub na centrični
f---- -+

il~
pritisak. Kosnike i pajante nije potrebno dimenzionisati. Dimenzije prema
tabelama. Klješta uzimati 2. x 6/10-6/12 a tavanjače bih = 16/20,18/24.

150
 2jtandardne dimenzUe uvalnice za uobičajena opterećenja za meko orvo Uvalnica kao i grebenjača se neSlil
i klase b/h = 12-14/16 prekidati, Rogovi iz pt-avca suproi,
I
II klase b/h = 14/18,20 _ _~•• ,::,Iivnih ravni ne moraju imati zajedni'

+~
oslonačku tačku, odnosno mogu I

Itl f
I
r'azličitih razmaka, ali ne više od a = til
I 1,0 m, Ako je uvalnica ili grebenjača ,II
"I "ma ,"soka ti" bh-tg < ",al ",ce
ja -t a od 7 m, max bez obzira da li im"
II rožnjače ili ne mora se izvesti podupil
")1'
lala Slemenjača ili rožnja?
1
'1: 11)

mogu prekidati kod ,II

'1 1
'1'11
jaka ili sličnih mesta I
'II I I
I JI- b -~ ovih slučajeva uvod
: '
IIII stolice-stub odmaknil
II, dimnjaka za min. 6-),
I

'I,
I
a sa ili bez pajanti, "
li:,,',
no od razmaka stil
stolica. I\ko je razni';
2 m. na stubu kod p,
pajante nisu potrebi'

')1

il
II

I'iiiii

ili,ll'
"I,
l

/:Iil
l
11

11 1,1

III!I:I
'1 1,11,

illll'll " Bolje je uzimati zasečenu uvalnicu jer se u tom

I~ I slučaju oslanjanje skraćenih rogova ostvaruje

sa po 3 eksera za svaki rog. I\ko je uvalnica
punog preseka nešto je manjih dimenzUa ali
II III

~''''

I
svaki rog mora biti sa zasecima sa gornje
il!l! naležuće strane i bočno. Ovo traži veliku pre­
,,1111
ciznost obr'ade duži je posao a stvaraju se i
1

II", problemi oko letvisanja krova i opšivke uvale,

iiiiii
152

l i1j naleganja Ci zasecanja) "

h njače na slemenjaču
I, '::Iljaču A

grebenjača

/
slemenjača
---­

/1
/1
I

!
Ir F
I
I II
l
----+ tI
II
I -
I
l I
I
I
llniia dodira
nogi bn-I ugao zakošenja preseka
I
grebenjače je i sti kao i :Dm nagib
I grebenjače_
I
I I
r~=Ili~t9tbn

~LJ
1 /",,-1 3 I

,,~/ //~
--t- b -+
~ ,~

2/
,/ orl hva tnlca /\:/ !

V Prikaz zQseka na mestu naLegan)a greben)ače no

stemen)aču III rozn)aču
I II I / '-./'
4y- /
----"\/

153

( ,( '{vC)r()V()Cl11i kr()v()vi sa 1
x OO
te )Žnjačall1C1 i r)raVill1 st()licarna
-r­ l
..>-?)
\.~-?)Qr
! 'III Iliti na drvenim ili armirano-betonskim tavanicama. Mogu biti sa ili
II. I/idka. Kada su bez nazidka mogu biti sa ili bez venčanica. Obavezno
8
(\J
'x
I jl:dnim ili dva zida u polju r'aspona, pa su prema tome: "'"

I lJ = 13,5 - 12,5 m', nagiba 15-20 0 bez kosnika

I lJ = 12,5 - 10,5 m', nagiba 20-25 0 , sa kosnicima i poluklještima

II! = 11,0 - 8,0 m', nagiba 40-60 0 , sa kosnicima i celim klještima.

" ·,II(:anice:

II )(~ovi su, kao i kosnici, oslonjeni u tavanjače ili pragove, istog raz
1 + 350-450m. +

Iluka kao i rogovi.

'I, .lnicom:

I. Ivanica je drvena ili armirano-betonska, a razmak rogova ne mora

2 u ~
-t-

1/1,~~*
Illi isti kao razmak tavanjače, skraćenice ili pragova.
I I ,t-olice:

I
I l/Inak nosača treba da je od 3,5 do 4,5 m', a mogu se izvesti u 8
(\J
I I I IVU na tri načina. ~

X
,
1lllčin: Prvi, odnosno poslednji nosač postavlja se ispod samog mg tl 1/
Ija, ali u produžetku do ispod samih grebenjača gde su sto 8
O'

,~
lice sa kosnicima u oba pravca, ali bez klješta. Iznad stoli­
ca su rožnjače u podužnom ili poprečnom smislu, tako da

čine zatvoren venac ispod rogova.

:i Il.lčin: Nosače rasporei1ujemo prema ukupnoj dužini objekta bez
CD

+­ l
+350-450 -1-J50-450 m
-
r+

obzira na rogalj krova. Prvi, odnosno zadnji, nosač se

postavlja ispod grebenjača a ostali su na razmaku od 3,5

3
do 4,5 m. Stolice krajnjih nosača imaju kosnik u oba prav­

ca. Klješta su samo u poprečnom pravcu - normalno vezana

za odgovarajuće skraćene rogove.

I
ill II. II:in: Kada su nosači ispod grebenjača a stubovi stolica raz­

maknuti u poprečnom pravcu preko 4 m, onda izvodimo po­ 8

'!
8-----J+----i')<
lunosač ispod središnjeg skraćenog roga.
'l
!. 1,'ljača, kao kod krovova sa raspinjačama, radimo kosi podupirač,

Iva savijanje grebenjače. 8

(\J
~

-l -f-35 450 +J 50-450 +

201
 \~
~ ~- prJhvatnlco 1l,

//
/ I rozn)oča
sre.dn)1 rog 1
2/14
/16
//> .. '4/7fJ

/ /:,c/ /
/ / / ' +-- _ _-.----" __ 1412 ~S
.

~ij
// _ O

.• ."
~\~~:;~
K>~'/ /'
y;~/

~//

V4­ _ ._ 3 ~=~=-_----·

I
l'

'11~-···-
do400m'r ks 'Ubo l
---T-~---··

I AV///1
I
/{j.
I

rr
detalJ stubca na gred nom
podmetaCu.

~I
=-1 I "~

=-~I~_ ---L-..
 Primer kada je ceo nosač izvan roglja.

/'/.
/' /
~// /1 4
</ I
~" :I I
~ ",II
~ ~ VI

~r
III
o
o
E

lO
III I
III o
lO
III '<t
" I: I
,,-;"-- II I
~~~
~''':::::~''
. __1.
ceo nosač

I .--1­ -+
~ ",-"""
, '-......'"~",--'::::--
:"­ '-.......""""

~"",,-,::::--
-I--~preko 450m +­
<::~:::::~>~" Ako je razmak stubova u nosaču (poprečni raz­
mak) veći od 4.50 m. rade se 3 kosnika na zad­
njem odnosno prvom polu nosaču sa pajantama u
horizontalnom položaju koje povezuju rožnjače.

Kod ovakvih krov. nosača često se izvode i sIemen­

jače ali su nosači sa kUeštima i stubovima u sredi­
ni.
Ako se radi nazidak, onda mora biti sproveden
0kroz okolo. Razmaci rogova na troug[astoj ravni
mogu biti različiti u odnosu na dvovodni deo krova.

!\w je podužni razmak stubova polu i celih nosača veći od 3.50 m. rade se
normalne pajante na polu nosačima.
" 203
 slemen)ača -14/16-18
- - klješta--- 2-8/16
stvbac -----14/14
- - - - - - - pajante----- 12/14
- rožnjočo--- 14/7J
klje~ta--- --2-8'16
sredn)1 s\vbac--14/14

r kosnlk ----14/14
Ilstvb nosača---14/14-16

lli
ill

II"I ____.c= l---------'­

--lli­
-preko 500mrozmokostollCO 1 (2)
1
srednje polu stotio
bez vertikalnih POJOCI"
L__

I,r

~ hOrlZontolna pOjonto ukrućuje venac f,,, t "1i'

I
I,
I od rožnjača IZ oba pravca,

111,i
1,1
j
II

CEO NOSAČ
----t-i

lA e
I
 _pol_u no~~

'\ ( =4== ce~n~~~~

Ji
lit
jfl
tl

-+
---+-
30 0 ­ 40
---L-1
0.+­

."IIJf

max.4.50m

maxA.OO m.

x Primena kod krova sa rožnjačama gde je razmak stubova nosača u

poprečnom smislu od 3.00 - 4.00 m. RogaU je na mestu celog nosača.
Polu stolice su osigurane dUagona[nim kasnicima.
Ako je sa nazidkom onda je on skroz okolo obavezno a kosnici su u pravcu
podužnih rožnjača. Uvode se podupirači ispod grebenjača na mestu gde su
kosnici.

205