VLAZNOST VAZDUHA 167

111. KONDENZOVANjB GAS OVA

Prve oglede u vezi kondenzovanja gasova vrsio je Faradej. Tako je Earadeju

uspelo kondenzovati amonijak, dobiti u teenom stanju hlor, cijan, ugljenclioksid,
sumporvodonik i druge gasove.
Poslednji od gasova, helijum kondenzovan je 1908. gocline, a 1925. gocline
dobijen je i u cvrstom stanju.
Problem kondenzovanja gasova sa aspekta molekularne tacke gledista ogleda
se u tome, da se molekuli postave u stanje dejsrva privlacnih sila karakteristicno
za tecnosti. Kod nekih gas ova moguce je vec pri obicnim temperaturama kornpen-
zovati deistvo termickog kretanja putern smanjenja gasne zapremine tj. poviseniem
pritiska i na taj nacin molekule dovesti na takva rastojanja da se pojave moleku-
lame privlacne site koje su u stanju da dovedu molekule u odnose karakteristicne
za tecno stanje.
Takvi su gasovi na primer, hlor, amonijak, sumporclioksid, koji se mogu
kondenzovati na obicnoi temperaturi primenom dovoljno visokog pritiska. Medu-
tim, kod drugih gasova (02, H2, N2, CO) ovo nije moguce. Kod njih je potrebno
najpre toplotnu molekulamu energiju smanjiti, tj. sniziti im temperaturu. Ali u
nekim slucajevima ni niske temperature nisu dovoljne za kondenzovanje.
Iz ovoga razloga primenjuje se takozvana dinamicka kondenzacija, koja se
ogleda u tome sto se jako rashladeni i u celicne bombe sabijeni gasovi puste da se
sire strujeci ispod velikog pritiska. Na taj nacin, rad koji oni vrse pri sireniu nastaje
na racun njihove sopstvene toplote, usled cega se njihova temperatura jos dalje
toliko snizi da najzad prelaze u tecno stanje.
Mnogi kondenzovani gasovi nasli su vaznu primenu u tehnici. Tako na
primer, u vezi autogenog zavarivanja metala potrebne su velike kolicine vodonika
i kiseonika koje se cuvaiu u tecnom stanju u narocitim cistemama. Na mestu upo-
trebe pornocu tako zvanih gasifikatora oni se pretvaraju u gasovito stanje.
Isto tako tecni vazduh primenjuje se za obogacivanie smese avionskih n•otora
za letove u stratosferu, za ubrzanje procesa u visokim pecima itd. U poslednje
vreme tecni vazduh upotrebljava se za dobijanje eksplozivnih materija. Takode
nije tesko iz tecnog vazduha dobiti azot i kiseonik. Ako se tecni vazduh zagrejava,
prvo ce ispariti azot pri -196°C, a zatim kiseonik pri - 183°C.
Teeni vazduh nasao je primenu i u naucnim istrazivanjirna. Kaucuk, plodovi,
zeleni listovi ohladeni tecnim vazduhom postaju krti kao staklo. Ziva ,kalaj, olovo
mogu se kovatipri temperaturi oko -200°C. Ziva ,bakar, cink kao i drugi provod-
nici ohladeni tecnim helijumom postaju supraprovodnici. Na primer, provodnici
povrsine poprecnog preseka 1 mm2 provode struju iacine do 1.250 amp era ne
zagrevaiuci se.

ua VLA2NOST VAZDUHA

U vazduhu se uvek nalazi u vecoi i'~ manjoj kolicini vodena para, koja nastaje
isparavanjem vode iz reka, mora i okeana.
Isparena vodena para dife se uvis i raznosi po vazduhu, koji je apsorbuje do
izvesne mere, sto zavisi od temperature. Ostali deo obrazuje oblake ill magle.
Snizeniem temperature vazduha, pored obrazovanja oblaka nastaje: kisa, sneg, grad.
 PROMENA AGREGATNOG STAN.JA
168

Inace, pare kao gasovita tela mogu pod svakim pritiskom pri hladenju preci
ponovo u tecno stanje, sto predstavlja glavnu razliku izmedu njih i gasova, koji
prelaze u tecnost sarno pri niskoj temperaturi i velikom pritisku.
Na primer, u jednom cilindru zatvorenom klipom Cijaje povrsina I m2 i na kome
se nalazi teg od p kg. imarno I kg. vode na O°C. Kod temperature kliucanja voda
se pretvara u paru. Ovim se vrsi povecanie zapremine i klip cilindra se dize. Do
potpunog isparavanja ispod klipa para se nalazi u dodiru sa vodom. Ovakva para
naziva se vlazna zasicena para. Kada nestane i poslednja kap vode, dobijamo zasicenu
paru. Ako zagrejavamo suvu zasicenu paru, temperatura ce se penjati, jer ona moze
imati pod svakim pritiskom temperaturu iznad tacke kljucanja, U ovom stanjn
para se naziva pregrejana para, koja se u svojim osobinama pribliZuje idea1nim
gasovima.
Za odredivanje vodene pare u vazduhu postoji vise metoda. Iedan od njih
ogleda se u merenju pritiska vodene pare visinom zivinog sruba, druga, u merenju
tezine vodene pare, treca, u odredivanju odnosa izmedu kolieine vodene pare koja
se nalazi u vazduhu u momentu posmatranja i maksimalne kolieine koje bi vazduh
mogao primiti na toj temperaturi. Prvim i drugim nacinom dobijamo apsolutnu
vlaznost, a trecim relativnu vlaznost,
Kondezovanje vodene pare pri hladenju vlaznog vazduha moze nastati nocnim
hladenjem, mesanjem vazduha i adijabatskim sireniem,
Nocu, kada je zemlja otpustila toplotu, postaje hladnija od okolnog vazduha,
usled cega prizemni vazdusni slojevi bivaju rashladeniii, pa, ako vazduh ima dovoljno
vodene pare, ona se kondezuje obrazujuci naicesce prizemne jutarnje magle, koje
pri zagrevanju iscezavaju.
Ako se topao vlazan vazduh prenosi horizontalno na predele nize temperature,
ulaskom u novu hladniju sredinu tj. mesaniem sa hladnijim vazduhom hladi se i
kondezuje.
Prisutna kolicina vodene pare u vazduhu zove se vlaznost vazduha. Ako se
kolicina vodene pare izrazava u gramovima na m3 vazduha, dobija se apsolutna
vlaznost, Odnos izmedu apsolutne vlaznosti i maksimalne kolieine koju vazduh
moze primiti pri istoj temperaturi tj. stanja zasicenja zove se relativna vlaZnost.
Ona se obicno izrazava u procentima. Na primer, ako na temperaturi od 25°C
vazduh sadrzi u 1 m3 17,3 grama vodene pare i kako ovoj temperaturi odgovara
maksimalna vlaznost 23,1 gram, to ce relativna vlaznost iznositi 17,3 : 23,1 = 0,74,
odnosno 740/0' Relativna vlaznost pokazuje koji deo od one kolicine vodene pare
stvarno sadrzi vazduh koju bi na svojoj temperaturi mogao primiti da bi bio zasicen.
Kolicina vodene pare moze se izraziti takode parcijaInim pritiskom u mm
Hg, jer je kolicina vodene pare izrazena u gramima na m3,. broino jednaka naponu
pare. Tako se relativna vlaznost moze izraziti odnosom prisutnog parnog pritiska i
odgovarajuceg pritiska zasicenia u procentima na doticnoj temperaturi.
Temperatura na kojoj je vladaiuci pritisak pare jednak pritisku zasicenja
zove se tacka rose. Ako temperatura pada ispod ove temperature, onda ce se visak
vodene pare kondenzovati.
Vlaznost vazduha moze se odrediti na viSe nacina,
1) IDgrometar. Pomocu njega se odreduje tacka rose, a onda pomocu nje
se odreduje iz tablica i apsolutna i re1ativna vlaznost. Kod Danielovog higrometra
imarno staklenu cev dva puta savijenu, koja je zatvorena sa krajevima loptastog
oblika u kojima se nalazi nesto etra. Ostali -deoprostora ispunjen je etarskom parom,
dok je vazduh iz cevi izvucen pomocu smrka.
 VLAZNOST V AZOUHA
169

U duzem.kraku cevi nalazi se termometar, oji se deo za Zivom nalazi u etru,

Drugi termometar na1azi se na drvenom stalku. Prvim termometrom odreduje se
tacka rose (t1), a drugim termometrom temperatura spoljanjeg vazduha (z). Lopta
na kracem kraku cevi omotana je komadom mekog platna. Kada se na platno spolja
kaplje etar on se naglo isparava i rashladuje lopru, usled cega se etarska para u njoj
kondezuje, sto ima za posledicu isparavanje etra u levoj loptici koja se takode hladi
i Ziva u termometru potopljenom u etar pada.
Kada se leva Iopta rashladi do tacke rose, tada se spoljasnja povrsina lopte
oblozi finim kapliicama, usled cega potamni sjajni metalni prsten koji sa spoljasnje
strane omotava loptu, Ako se u ovom momentu proeita temperatura unutrasnjeg
termometra, ona ce dati tacku rose. Na primer, pri jednom merenju nadeno je
t = 200e i t1 = 100e. Za ove vrednosti iz tablice se dobija da je napon zasicene
vodene pare na 200e 17,4, a za lOoe 9,2 mm Hg. Tada je apsolutna vlaznost 9,2 mm
Hg ili 9,2 gr, a relativna vlaznost: 9,2/17,4 = 0,53 ili 53%.
2) Augustov psihrometar. On se sastoji iz dva potpuno jednaka termometra.
Loptica jednog termometra omotana je komadom mekog platna od koga jedan
fitilj ulazi u Mali sud sa vodom. Na ovaj nacin termometar je stalno vlazan. Suvi
termometar pokazuje temperaturu vazduha. Ako je vazduh zasicen vlagom, oba
termometra pokazuju istu temperaturu. Ukoliko je vazduh dalje od zasicenia,
isparavanje na vlaznom termometru vrsi se brze i njegova temperatura utoliko je
niza.
Uz psihrometar nalaze se tablice, u kojima se za svaku razliku temperatura
oba termometra moze naci odgovarajuca vlaznost. Ako je z-temperatura suvoga,
t1 - temperatura vlaznog termometra, /1 - temperaturi t1 odgovarajuce zasicenje
i b-barometarsko stanie, to se rrazena apsolutna vlaznost moze izracunati prema
iednacini:
f = /1 - Ab (t - t1)'
A - je konstanta, ako je t1 vise od nule, tada je A = 0,0008, a ako je t1- nizi od
nuIe, tada je Av = 0,00068.
Do ove formule dolazimo na osnovu sledecih analiza.
Hladenje vlaznog termometra i povisenie njegove temperature prestaje,
kada pritok toplote Q iz okoline u intervalu vremena fl.t, bude jednak rashodu top-
lote koja ide na ispravanje vode sa povrsine fitilja za ovaj vremenski interval.
Kolicina toplote koju predaje vazduh Iopti termometra koja je umotana
vlaZnim fitiljom moze se odrediti po formuli:
Q = A (t - t1) S fl. t,

gde je A - koeficijent odavanja toplote, koji zavisi od vrste povrsine tela i okoline.
S - povrlfDa tela.
Kolicina toplote potrebna zaisparavanje,proporcionalna je brzini isparavanja
f) i vremenu fl.t, t;.

Q1 = kv fl.t.
Dalje, brzina isparavanja moze biti odredena prema formuli:

f) =
as
b(/!- f),
 PROMENA AGREGATNOG STANJA
170

gde je a - koeficijent koji zavisi od brzine kojom struji vazduh. S - povrsina

sa koje se vrsi isparavanje, b - barometarski pritisak, It - pritisak zasieenih para
pri ternperaturi isparavanja teenosti, f - apsolutna vlaznost vazduha. ZamenjujuCi
iz ovog odnosa V; u gomju formulu:
kaS
Q1 = --(11 - f) t:..t
b
Ako se temperatura vlaznog termometra ne menja, to je kolieina toplote Q
koja pridolazi iz vazduha jednaka kolicini toplote Qh koja ide na isparavanje:
tj.
Q = Q1
kaS
i-(t- t1) S~t = --(/1- f) ~t
b
i-
f = /1 - ka (t - tt) b,

ili stavljajuCi ~ = A, dobijamo konacno da je:

ka
f = It - Ab (t - (1).
3) Higrometar sa dlakom. Oprana i oeiscena od rnasti covecia vias razapne
se na jedan ram. Ona je higroskopna i kada se ovlazi, izduzu]e se. Prema stepenu
vlaznosti vazduha ona je duza ill kraca, a u vezi je sa jednom kazaljkom koja prema
pomeranju pokazuje na skali relativnu vlaznost. Do skale se dolazi empirijskim
putem, uporedivanjem sa obicnim higrometrom.
o prostornoj podeli pamog pritiska napomenucemo toliko da sa visinom
opada i da vec na 8.000 metara pada na 1% od svoje vrednosti na zemlji, tako da se
prakticno uzima da vodene pare vise i nema na tim visinama. Sto se rice rasporeda
relativne vlaznosti u vezi postanka kondezacionih produkata, on je sasvim nepra-
vilan.
Ako temperatura zemliine povrsine padne ispod tacke rose povrsinskog
vazduha, dolazi do obrazovanja rose ili inja. Oblaci su vidljivi kondezacioni proizvodi
visih vazdusnih slojeva, ciie se lebdenje obiasniava neznatnom tezinom delica
oblaka, koji mogu da dostignu minimalnu brzinu padanja usled trenja vazduha.
Veliki broj oblaka sastoji se iz vodenih kapljica i pri ternperaturi daleko ispod tacke
mrznjenia tako da se cesto radi 0 prehladenim kapliicam=.
Pocetak kondezacije odigrava se u slobodnoj atmosferi na kondezacionim
jezgrima, koji mogu biti delici prasine, nad morima delici soli itd.
Kolicina vodene pare znatno se menja pod uticaiem mnogih faktora u koje
ulazi visina mesta, geografski polozai, doba godine i dana, temperatura i sl,
U coveciem organizmu, koji sadrzi oko 65CY" vode, procesi isparavanja igraju
vaznu ulogu. Tako na primer, covek za 24 sata, a prema vrsti rada koji obavlia,
ispari sa povrsine koze i pluca od 800-2000 grarna vode, pa i vise. Brzina procesa
isparavanja, a i same covekovo osecanie zavisi od vlaznosti vazduha. Na primer,
duze bavljenje u toplom vazduhu zasicenom vodenom parom, otezava proces
isparavanja i time toplotnu izmenu U organizmu, usled cega dolazi do tromosti i
smanjenja radne sposobhosti.