ALFA UNIVERZITET

FAKULTET ZA FINANSIJE, BANKARSTVO I REVIZIJU

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD IZ POSLOVNOG PRAVA

UGOVOR O AUTORSKOM DELU

Mentor: Student:
Prof. Dr Branko Miljuš Petar Vujičić 89/15
Beograd, januar, 2016.

1
 SADRŽAJ:

UVOD ....................................................................................................................................................4
1. AUTORSKO DELO ...................................................................................................................5
2. NOSIOCI AUTORSKOG PRAVA I SRODNIH PRAVA ...................................................6
3. SADRŽAJ AUTORSKOG PRAVA .................................................................................6
4. MORALNA PRAVA ........................................................................................................6
5. IMOVINSKA PRAVA .............................................................................................................. 7
6. OGRANIČENJA AUTORSKOG PRAVA .......................................................................8
7. VREMENSKO OGRANIČENJE AUTORSKOG PRAVA ..............................................9
8. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA ................................................................9
8.1. Razlozi za donošenje zakona ...................................................................................10
8.2. Direktive Evropske unije .........................................................................................10
9. SKLAPANJE UGOVORA O AUTORSKOM DELU .....................................................11
ZAKLJUČAK .................................................................................................................................... 13
Prilog ................................................................................................................................................... 14
LITERATURA................................................................................................................................... 16

2
 Rezime:

U ovom seminarskom radu ću pokušati da objasnim šta su ugovori o autorskom delu, ko

sve ima pravo da štiti svoje delo i na koji način je to potrebno uraditi. Objasniću sve tačke
ugovora o autorskom delu i prikazati kako on izgleda.

Ključne reči:
Ugovor, Autorsko pravo, Autorsko delo.

Summary:

In this seminar paper I will try explain what agreements are part of the author, who all
have the right to protect their work and how itneeds to be done.

Keywords:

Contract, copyright, A work of authorship.

3
 UVOD

Na početku mog izlaganja želim prvo da objasnim šta zapravo predstavljaju pojmovi
autorsko delo i autorsko pravo, ko je sve dužan da svoju intelektualnu svojinu zaštiti i na koji
način. Objasniću sadržaj autorskog prava i kako izgleda jedan ugovor o autorskom delu.

Autorsko pravo je pravo koje uživaju stvaraoci (autori) književnih, naučnih i umetničkih
dela (autorska dela), a koje im daje isključivo pravo korišćenja ili odobravanja drugima
korišćenja svog dela, a uključuje i sistem zaštite tih prava. U objektivnom smislu, ono je sistem
pravnih pravila i načela koje regulišu prava koje zakon daje autoru dela.

Autoru pripada autorsko pravo na njegovom autorskom delu činom samog ostvarenja dela
i, za razliku od većine drugih oblika intelektualnog vlasništva, ne podleže nikakvom
administrativnom ili registrtacionom postupku. Njime se ne štiti ideja nego delo koje je izražaj
ideje ljudskog uma, bez obzira n vrstu ili kvalitet izražaja.

Autorskom pravu srodna prava odnose se na prava i obim pravne zaštite umetničkog
izražaja, te zaštite organizaciononih, poslovnih i finansijskih ulaganja u izvođenje, proizvodnju,
distribuciju i radiodfuziju autorskih dela, a obuhvataju:

 prava umetnika izvođača na njihovim izvedbama,

 prava proizvođača fonograma na njihovim fonogramima,
 prava filmskih producenata (proizvođača videograma) na njihovim
videogramima,
 prava organizacija za radiodifuziju na njihovim emitovanjima,
 prava izvođača na njihovim izdanjima,
 prava proizvođača baza podataka na njihovim bazama podataka.

Područja srodnih prava ubrzano se razvilo u proteklih 50 godina. Srodna prava razvila su
se uz autorsko pravo i najčešće su vezana uz omogućavanje saopštavanja autorskog dela javnosti.

Autorsko pravo i srodna prava ključni su za ljudsko stvaralaštvo, jer pružaju autorima
podsticaj u obliku priznanja i novčanih naknada, a s druge strane pružaju im određenenu
sigurnost da se njihova dela mogu da distribuiraju bez straha od neovlašćenog kopiranja ili
piraterije, a ukoliko do toga dođe, osigurana im je određena zaštita autorskog prava.1

Autorsko pavo karakteristično je za evropski pravni krug (prvenstveno se razvilo u

francuskom pravu). U anglosansonskom pavu koristi se pojam kopirajt. Temeljna razlika između
autorskog prava i kopirajt je ta, što je prvo bazirao na ideji sopstvenog prava autora kod kojeg
postoji veza između autora i njegove tvorevine, dok se kopirajt ograničava striktno na delo kao
takvo.

1
http://sr.wikipedia.org/wiki/Autorsko_pravo

4
 1. AUTORSKO DELO

Autorsko delo je originalna intelektualna tvorevina iz književnog, naučnog i umetničkog

područja koja ima individualnii karakter, bez obzira na način i oblik izražavanja, vrstu, vrednost
ili namenu. Prema tome, bitne karakteristike, da bi se neko delo smatralo autorskim, su:

 originalnost intelektualnog (kreativnog) ostvarenja, odnosno ostvarenje

ljudskog duhovnog stvaralaštva - originalnost (izvornost) u smislu autorskog
prava ne zahteva apsolutnu novost, već se traži tzv. subjektivna originalnost
(izvornost), odnosno novost u subjektivnom smislu. Delo se smatra subjektivno
originalnim ako autor ne oponaša drugo njemu poznata delo.

 književno, naučno ili umetničko područje dela - navedena sintagma ima u

autorskom pravu značajno šire značenje, nego što u teoriji književnosti znače
književna dela, a u istooriji umetnosti umetnička dela.

Zaštitu autorskog prava uživaju izražaji, što podrazumeva vidljivu formu određene ideje
koja se postiže pomoću različitih sredstava izražavanja, kao što su npr: pisana ili izgovorena reč,
pokret tela, zvuk, kao različiti dvodimenzionalni ili trodimenzionalni oblik.

Autorska dela jesu naročito:

 jezična dela (pisana dela, govorna dela, računarski program) - npr. romani,
pesme, priručnici, novine;
 muzička dela s rečima ili bez reči;
 dramska i dramsko - muzička dela;
 koreografija i pantomimska dela;
 dela likovne umetnosti (s područja slikarstva, vajarastva i grafike), bez obzira
na materijal od kojega su načinjena, te ostala dela likovne umetnosti;
 dela arhitekture;
 dela primenjenih umetnosti i industrijskog dizajna;
 fotografska dela i dela proizvedena postupkom sličnim fotografskom;
 audiovizuelna dela (kinematografska dela i dela stvorena na način sličan
kinematografskom stvaranju) - u pravilu filmovi;
 kartografska dela;
 prikazi naučne ili tehničke prirode kao što su crteži, planovi, skice, tabele i dr.

Prevodi, prilagodbe, muzičke obrade i druge prerade autorskog dela, koje su originalne
intelektualne tvorevine individualnog karaktera, zaštićeni su kao samostalna autorska dela.
Prevodi službenih tekstova iz područja zakonodavstva, upave i sudstva zaštićeni su osim ako su
učinjeni radi službenog informisanja javnosti i kao takvi objavljeni.2

2
http://sr.wikipedia.org/wiki/Autorsko_pravo

5
 Zbirke samostalnih autorskih dela, podataka ili druge građe kao što su enciklopedije,
zbornici, antologije, elektronske baze podataka i sl.., koje prema izboru ili rasporedu sastavnih
elemenata čine sopstvene intelektualne tvorevine njihovih autora, zaštićene su ko takve.

Narodne kniževne i umetničke tvorevine u izvornom obliku nisu predmetom autorskog

prava, ali se za njihovo saopštavanje javnosti plaća naknada kao za saopštavanje javnosti
zaštićenih autorskih dela.

2. NOSIOCI AUTORSKOG PRAVA I SRODNIH PRAVA

Nosilac autorskog prava je fizička osoba - autor - koja je stvorila originalnu intelektualnu
tvorevinu (autorsko delo), koja ima individualni karakter i koja je na neki način izražena. Autoru
pripada autorsko pravo na njegovom delu činom stvaranja dela bez ispunjavanja bilo kakvih
formalnosti, kao što su registracija ili deposit dela.

Autorom se smatra ličnost čije je ime, pseudonim ili znak na uobičajen način označen na
primercima dela dok se ne dokaže suprotno. Ako je više autora učestvovalo u izradi dela radi se o
koautorskom delu. Ako je tako ostvareno delo nedeljiva celina, koautorima pripada zajedničko
autorsko pravo na stvorenom delu. Ako dva ili više autora sastave svoja dela radi njihovih
zajedničkih korišćenja, svaki od autora zadržava autorsko pravo na svom autorskom delu. 3

3. SADRŽAJ AUTORSKOG PRAVA

Autorsko pravo se sastoji od:

 moralna prava autora - štite lične i duhovne veze autora s njegovim delom,
 imovinska prava autora - štite imovinske interese autora u pogledu korišćenja
njegovih dela,
 druga prava autora - štite ostale interese autora u pogledu njegovih dela.

Autorsko pravo ne štiti ideje, naučna otkrića, postupke, metode rada i matematičke
koncepte, službene tekstove iz područja zakonodavstva, uprave i sudstva (npr. pravne propise,
upravne akte, sudske presude), kao ni njihove zbirke koje su objavljene radi službenog
informisanja javnosti (službena glasila, dnevne novosti i druge vesti koje imaju karakter obične
medijske informacije.)4

4. MORALNA PRAVA
Moralna prava autora obuhvataju:

3
http://sr.wikipedia.org/wiki/Autorsko_pravo
4
http://sr.wikipedia.org/wiki/Autorsko_pravo

6
  Pravo prvog objavljivanja - autor ima pravo da odluči kada i kako će njegovo
delo da postane pristupačno javnosti.

 Pravo na priznanje autorstva - autor ima pravo da bude priznat i označen kao
autor dela (pravo paterniteta) i svaka ličnost koja javno koristi autorsko delo je
dužna da na odgovarajući način naznači autora dela (na primer na grafičkom
izdanju dela, na programu koncertne izvedbe dela i sl.), osim ako autor u
pisanom obliku izjavi da ne želi da bude naveden.

 Pravo na poštovanje autorskog dela i čast ili ugled autora - autor ima pravo da
se usprotivi svakom deformisanju, sakaćenju ili drugoj izmeni svog dela (pravo
integriteta) i svakom korišćenju dela koji ugrožava njegovu čast ili ugled (pravo
na reputaciju).

Pravo pokajanja - autor ima pravo da opozove pravno korišćenje dela i da spreči njegovo
daljnje korišćenje uz nadoknadu uštede korisniku tog prava, ako bi dalje korišćenje škodilo
njegovoj časti ili ugledu. Time se uvažava činjenica da je autorsko delo odraz autorove ličnosti, iz
čega sledi da se autoru daje pravna mogućnost da na specifičan način utiče na buduće korišćenje
svojeg već objavljenog ili izdatog dela. Pravo pokajanja traje za života autora i on ga se ne može
odreći. 5

5. IMOVINSKA PRAVA
Imovinska prava su isključiva prava autora, jer autor može da odobri ili zabrani korišćenje
svog dela na bilo koj način. Time se potvrđuje apsolutnost (delovanje prema svima) autorskih
imovinskih prava koja naročito obuhvataju pravo reprodukcije, pravo distribucije (stavljanja u
saobraćaj), pravo saopštavanja javnosti, te pravo prerade. Ona obuvataju svaki oblik
iskorišćavanja autorskog dela kod kojeg dolazi do izražaja potreba za zaštitom imovinskih
interesa autora. Imovinska prava autora prava manifestuje se naročito kao:

 pravo reprodukcije (pravo umnožavanja) - pravo izrade autorskog dela u

jednom ili više primeraka, u celosti ili u delovima, neposredno ili posredno,
privremeno ili trajno, bilo kojim sredstvima i u bilo kojem obliku.

 pravo distribucije (pravo stavljanja u saobraćaj) i iznajmljivanje - pravo

distribucije je isključivo pravo stavljanja u saobraćaj izvornika ili primeraka
autorskog dela prodajom ili na koji drugi način. Iznajmljivanje označava
davanje na korišćenje izvornika ili primeraka dela u ograničenom periodu, radi
ostvarivanja neposredne ili posredne imovinske ili komercijalne koristi.

 pravo saopštavanja autorskog dela javnosti obuhvata:

 pravo javnog izvodjenja (npr. izvodjenje uživo na priredbi ili koncertu,

recitovanjem ili svirajem i pevanjem),

5
http://sr.wikipedia.org/wiki/Autorsko_pravo

7
  pravo javnog prikazivanja scenskih dela (npr. scenska izvedba dramskog
dela u pozorištu),

 pravo javnog prenošenja (npr. kad se muzičko delo koje se javno izvodi
uživo u koncertnoj dvorani, istovremeno saopštava javnosti izvan
prostora te dvorane pomoću zvučnika ili na ekranu),

 pravo javnog saopštavanja fiksiranog dela (npr. puštanje muzike s CD-a

putem muzičkih linija i CD plejera),

 pravo javnog prikazivanja,

 pravo radiodifuzijskog emitovanja,

 pravo radiodifuzijskog reemitovanja (slučaj kada se delo koje je primarno

emitovala jedna organizacija za radiodifuziju istovremeno u celosti i u
neizmenjenom obliku reemituje putem kablovske mreže ili od strane
organizacije za radiodifuziju),

 pravo javnog saopštavanja radiodifuzijskog emitovanja (slučaj javnog

saopštavanja kao što su oni kada se u ugostiteljskom objektu javno pušta
muzika s radija ili televizije bez naplate ulaznica),

 pravo stavljanja na raspolaganje javnosti (pravo saopštavanja javnosti

putem Interneta ili druge slične globalne digitalne mreže).

 pravo prerade - isključivo je pravo na prevodjenje, prilagodjavanje, muzičku

obradu ili koju drugu prepravku autorskog dela. 6

6. OGRANIČENJA AUTORSKOG PRAVA

Objavljenim autorskim delom može da se koristi bez autorovog odobrenja ili bez
autorovog odobrenja i bez palaćanja naknade, samo u slučajevima kada to zakon izričito dopušta:

 privremene radnje reprodukcije autorskog dela,

 reprodukcija autorskog dela - fizička osoba može reprodukovati autorsko delo

na bilo koju podlogu ako to čini za privatno korišćenje, kao i reprodukovati
autorsko delo u obliku fotokopije i za drugo sopstveno korišćenje, koje nema
direktno ili posredno komercijalnu svrhu i nije namenjeno ili pristupačno
javnosti. Nije dopuštena reprodukcija cele knjige osim ako su primerci te knjige
rasprodani najmanje dve godine, notnih zapisa, elektroničkih baza podataka,
kartografskih dela kao ni izgradnja arhitektonskog objekta.

6
http://sr.wikipedia.org/wiki/Autorsko_pravo

8
  efemerne snimke - organizacija za radiodifuziju koja ima odobrenje za
emitovanje autorskog dela može da snimi to delo sopstvenim sredstvima na
nosač zvuka, slike ili teksta za potrebe sopstvenog emitovanja.

 javne arhive, javne biblioteke, obrazovne i naučne ustanove, ustanove za

predškolski odgoj i socijalne (karitativne) ustanove, a koji svoje usluge ne
naplaćuju, mogu iz vlastitog primerka reprodukovati autorsko delo na bilo koju
podlogu u najviše jednom primerku,

 korišćenje autorskog dela u nastavi ili naučnom istraživanju, sudskim i

upravnim odlukama, u svrhu informisanja javnosti,

 citati - dopušteno je doslovno navođenje odlomaka autorskog dela koje je na

zakonit način postalo pristupačno javnosti, radi naučnog istraživanja, nastave,
kritike, polemike, recenzije, osvrta, u meri opravdanoj svrhom koja se želi da se
postigne i u skladu s dobrim običajima, time da se mora naznačiti izvor i ime
autora,

 dopušeno je reprodukovanje autorskih dela koja su trajno smeštena na ulicama,

trgovima, parkovima ili drugim mestima pristupačnim javnosti te distribuisanju
i priopštavanje javnosti takvih reprodukacija.7

7. VREMENSKO OGRANIČENJE AUTORSKOG PRAVA

Autorsko pravo traje za života autora i sedamdeset godina nakon njegove smrti, bez
obzira kada je autorsko delo zakonito objavljeno.

Autorsko pravo na anonimnom autorskom delu te objavljeno pod pseudonom traje

sedamdeset godina od zakonite obajve tog dela.

Prestankom autorskog prava, autorsko delo postaje javno dobro, te može slobodno da se
koristi uz obavezu priznanja autorstva, poštovanja autorskog dela te časti ili ugleda autora.8

8. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i

srodnim pravima sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tačka 7. i 10. Ustava Republike Srbije,
na osnovu kog Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu
svih oblika svojine, kao i sistem u oblasti kulture i kulturnih dobara.9
7
http://sr.wikipedia.org/wiki/Autorsko_pravo
8
http://sr.wikipedia.org/wiki/Autorsko_pravo
9
http://www.zakon.co.rs/predlog-zakona-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-autorskom-i-srodnim-pravima.html

9
 8.1. Razlozi za donošenje zakona

Materija autorskog i srodnih prava uređena je Zakonom o autorskom i srodnim pravima

koji je Narodna Skupština Republike Srbije usvojila u decembru 2009. godine. Postojećim
Zakonom Republika Srbija je u potpunosti uskladila ovu oblast sa međunarodnim obavezama
proisteklim iz dva međunarodna ugovora i to: WIPO Ugvorom o autorskom pravu i WIPO
Ugovorom o interpretacijama i fonogramima. (WIPO je skraćenica od World Intellectual
Property Organization, odnosno Svetska organizacija za intelektualnu svojinu). Takođe, materija
autorsko - pravne zaštite u velikoj meri je usklađena sa pravnim tekovinama Evropske unije i
Sporazumom o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (u daljem tekstu: TRIPS).

Na osnovu člana 75. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Republika Srbija se

obavezala da obezbedi nivo zaštite intelektualne svojine koji je sličan nivou zaštite intelektualne
svojine u Evropskoj uniji.

Odgovarajući na pitanje iz upitnika Evropske unije koja su se odnosila na Poglavlje 7.

"Pravo intelektualne svoje", utvrđeno je da pojedine odredbe nekih direktiva Evropske unije koje
regulišu materiju autorskog i srodnih prava, nisu dosledno unete u domaći zakon. Iz tog razloga
najveći deo predloženih izmena i dopuna je rezultat neophodnosti da se pojedine odredbe
direktiva Evropske unije koje regulišu materiju autorskog i srodnih prava dosledno prenesu u
odredbe domaćeg zakona. Sve predložene izmene i dopune su u skladu sa pregovaračkom
pozicijom Republike Srbije za poglavlje 7. "Pravo intelektualne svojine".

Takođe, u toku pregovora u vezi sa pristupanjem Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj

organizaciji pokazalo se da pojedine, malobrojne odredbe Sporazuma o trgovinskim aspektima
prava intelektualne - TRIPS, nisu na dosledan način prenete u Zakon o autorskom i srodnim
pravima.

Iako je Zakon o autorskom i srodnim pravima iz 2009. godine gotovo u celini usklađen sa
pravnim tekovinama Evropske unije i TRIPS-om, iz napred navedenih razloga, pokazalo se
neophodnim da se izvrše dodatna usklađivanja spomenutog propisa sa relevantnim
međunarodnim izvorima. Ta usklađivanja odnose se na retroaktivnu zaštitu za prava
interpretatora i proizvođača fonograma, na detaljnije uređivanje ograničenja autorskog prava.

Glavni cilj Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim

pravima (u daljem tekstu: Predlog zakona), je postizanje potpune usklađenosti domaćeg zakona
sa pravnim poretkom Evropske unije i sa odredbama TRIPS-a.

Kako bi se u praksi sprovela dosledna harmonizacija domaćeg propisa iz oblasti zaštite

autorskog i srodnih prava sa propisima Evropske unije i Sporazumom o trgovinskim aspektima
prava intelektualne svojine u Predlogu zakona je izvršeno usklađivanje sa sledećim
međunarodnim aktima:

8.2. Direktive Evropske unije: 1. Direktiva o koordinaciji određenih pravila u vezi sa

autorskim pravom i srodnim pravima primenjenih na satelitsko emitovanje i kablovsko
reemitovanje (98/83); 2. Direktiva o pravnoj zaštiti računarskih programa (2009/24); 3. Direktiva
o pravu zakupa i pravu posluge i određenim pravima srodnim autorskom pravu u oblasti
10
intelektualne svojine (2006/115); 4. Direktiva o roku trajanja zaštite autorskog i određenih
srodnih prava (2006/116); 5. Direktiva o pravnoj zaštiti baza podataka (96/9); 6. Direktiva o
harmonizaciji određenih aspekta autorskog prava i srodnih prava u informatičkom društvu
(2001/29); 7. Direktiva o pravu preprodaje u korist autora originala umetničkog dela (2001/84);

Akti Svetske trgovinske organizacije: Sporazum o trgovinskim aspektima prava

intelektualne svojine (Agreement on Trade Related Aspects of Intellectual Property Rights -
TRIPS)10

Prilikom izrade Predloga zakona vodilo se računa da se ne naruši logički i sistematski

čvrsta struktura Zakona iz 2009. godine i da se sačuva njegova terminološka ujednačenost.

9. SKLAPANJE UGOVORA O AUTORSKOM DELU

Pravni instrument putem kojeg korisnik autorskog dela stiče od autora pravo da koristi
određeno autorsko delo na određen način, jeste autorski ugovor. Zaključujući autorskom
ugovoru, autor vrši promet pojedinih autorskih imovinskih ovlašćenja, istovremeno potražujući
od korisnika dela određenu naknadu kao protivvrednost imovinskim ovlašćenjima koja je
ustupio. U praksi, autor ne ostvarujue prihod od neposrednog privrednog korišćenja svog dela,
već je ostvaruje od naknade koju dobija od korisnika dela na osnovu autorskog ugovora. To je
pravni mehanizam putem kojeg se ostvaruju društvene funkcije autorskog prava: nagrađivanje
autora za njegov rad, podsticanje autorskog stvaralaštva pa time i kulturnog razvoja zajednice. 11

Da bi jedan ugovor o autorskom delu bio validan tj. pravosnažan potrebno je da autor i
naručilac tog dela potpišu sledeće tačke:

Na početku ugovora se navodi gde se ugovor sklapa i između koga, gde se navode lični
podaci autora i naručioca.

U prvoj tački ugovora se navodi vrsta autorskog dela koju autor treba da izradi po želji
naručioca.

U tački 2 je potrebno navesti šta konkretno obuhvata rad autora prilikom izrade autorskog
dela.

U trećoj tački se navodi krajnji rok do kojeg bi autor trebao da naručiocu dostavi završen
rad i navodi se broj primeraka. U ovoj tački je naznačeno da naručilac ima pravo da raskine
ugovor ukoliko autor ne ispoštuje predviđeni rok za izradu.

Tačka 4 ugovora, prenosi potpuno pravo sa autora na naručioca u pogledu korišćenja i

objavljivanja u neograničenom broju i na određeno vreme autorsko delo koje je predmet
potpisivanja ugovora.

10
http://www.zakon..co.rs/predlog-zakona-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-autorskom-i-srodnim-pravima.html.
11
http://autorskaagencija.com

11
 U tački 5 se navodi koliki honorar (bruto i neto) je naručilac dužan da isplati autoru po
izvršenju autorskog dela.

Tačka 6 predstavlja u kom roku od prijema autorskog dela je naručilac dužan da isplati
autoru virmanskim putem, na tekući račun.

Poslednja, 7 tačka ugovora daje za pravo naručiocu da u slučaju da ima neku primedbu na
izvršeni rad autora zahteva njegovu doradu a autor se obavezuje da postupi po naredbama.

Ugovor se sačinjava u 4 primeraka, od kojih jedan primerak zadržava autor a ostala 3

naručilac.

Na samom kraju ugovora potrebno je navesti koji sud je nadležan u slučaju spora i obe
strane moraju ostaviti svoj lični potpis.

12
 ZAKLJUČAK

Sʹ obzirom da živimo u zemlji u kojoj su zaštita autorskih prava i autorskih dela ravna
nuli, zaključivanje ugovora o autorskom delu je jedini način da osiguramo sebe i svoju
intelektualnu svojinu. Nadam se da sam kroz ovaj rad bar delimično razjasnio neke nepoznate
pojmove i šta je potrebno da bi se na kraju jedan ugovor o autorskom delu zaključio, na
obostrano zadovoljsvo!

13
Prilog

UGOVOR O AUTORSKOM DELU

Zaključen u dana godine, između,

1. (dalje: Naručilac), iz
broj ,i

2. iz adresa stana

opština zaposlenog u br. žiro-računa:

(dalje: Autor).

Član 1
Autor preuzima da za potrebe naručioca izradi:

Član 2
Gore navedeni rad obuhvatiće:

Član 3
Autor se obavezuje da će ugovoreni rad izvršiti najkasnije do godine i
predati Naručiocu u primeraka. Ukoliko Autor ne bi ostvario poslove iz člana
1 i 2 ovog ugovora do predviđenog roka, Naručilac zadržava pravo da raskine ovaj ugovor.

Član 4
Autor prenosi na Naručioca sva prava u pogledu korišćenja i objavljivanja u
neograničenom broju i na neodređeno vreme autorskog dela koje je predmet ovog ugovora.

Član 5
Na ime naknade Naručilac će isplatiti Autoru honorar računajući po /
bruto-neto dinara / odnosno paušalno za čitav rad bruto-neto
dinara.

Član 6
Isplata će se izvršiti po prijemu rada od strane službe Naručioca u roku od dana
virmanskim putem na žiro-račun Autora.

Član 7
U slučaju da stručna služba Naručioca stavi primedbu, Autor je dužan da postupi po
primedbama u određenom roku shodno ovom ugovoru.

14
 Ovaj ugovor je sačinjen u četiri istovetna primerka, od kojih se jedan nalazi kod Autora a
ostala tri kod Naručioca.

U slučaju spora ugovorne strane prihvataju nadležnost suda u

AUTOR NARUČILAC12

12
http://www.tefter.co.rs/dokumenta/obrasci/ugovor_o_autorskom_delu.pdf

15
 LITERATURA
1. http://sr.wikipedia.org/wiki/Autorsko_pravo
2. http://www.tefter.co.rs/dokumenta/obrasci/
3. http://autorskaagencija.com
4. http://www.zakon.co.rs

16