Professional Documents
Culture Documents
Antologija Novije Srpske Lirike
Antologija Novije Srpske Lirike
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Антологија
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Богдан Поповић
АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ
СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не
преузимају одговорност за могуће грешке.
Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста.
Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела. Оригинално издање
дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.
2009.
Антологија
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Богдан Поповић
АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ
СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Садржај
АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ
СРПСКЕ ЛИРИКЕ
УВОДНА ПЕСМА
Ј. Дучић
II ИЗ „ГОЈКА“
Па у срцу да му не запоје!
Бр. Радичевић
IV ДЕД И УНУК
Метн'о га на крило,
Па уз гусле певао му
и српске јунаке
Муке свакојаке.
Па сузу пролива,
да гусле целива.
Те гусле целив'о?“
Ми старији знамо!
Каз'ће ти се само!“
Ј. Јовановић Змај
V СИРОЧЕ
Ј. Јовановић Змај
VI РИБАРЧЕТА САН
Он хитнуо удичицу,
Рибицу је стек'о,
Метнуо на жеравицу,
Па је тако пек'о.
„Жеравице, де се труди,
Готова је скоро.
Сад му је печена!
Срце му се заиграло:
Ал' ће да се слади!
И да није глади!“
да примакне к усти
Бр. Радичевић
..............................
.............................
.............................
„Свирац свира,
Не да мира,
Де поскочи, не лудуј!
Па се не би помамио!
Не дала ти чарапица,
Ни лаганих папучица,
Па у крчму, те до зоре,
.................................
.................................
..............................
..............................
..............................
..............................
Коло, коло,
Наоколо,
Виловито,
Плаховито,
Наплетено,
Навезено,
Окићено,
Зачињено
Да се скупа поиграмо!
Хрваћане, не од лане,
Ој соколе Далматинче,
Ој ти красни Дубровчане,
Та са песме из старине,
Ој Славонче танани!
Банаћане лагани!
Амо да се поиграмо!
...........................
...........................
Бр. Радичевић
VIII ВРАГОЛИЈЕ
По гори се шири,
Стазица се дала;
Ту је рубље прала.
Повикала сека:
Донес' га менека!“
И чудо га снађе.
Шетах ја по горе,
Да славуји зборе“.
Поскочила ома':
А момак за њоме.
Момка су занеле.
да прнеш облаку,
Утекла јунаку!“
Дохвати је саде;
О да чудна ваљушкања
По зеленој трави!
О да чудна љуљушкања,
Бр. Радичевић
IX УКОР
А ја остах сама!
Како ми не дође!...
Та како си мога'?!
Бр. Радичевић
Х КРОЗ ПОНОЋ
Ђ. Јакшић
XI ЉУБАВ
(1-18)
Он ће са мачем доћи
XII
6
Ч
Моја љубави!
есто те у сну снивам,
Цвете убави!
Грлим, уздишем,
Љубим, издишем.
Ђ. Јакшић
Од жалости, од милина,
Од љубави - и од вина.
Гледа, па се осмехива,
Ј. Јовановић Змај
XIV НА НОЋИШТУ
Прелазећи ја,
и лакога сна.
Из подрума свог,
Помог'о ти Бог!
Ђ. Јакшић
XV МИЛА
Отрова би прогутали!
Ко да игра? Ко да пева?
Ко да жедни? Ко да пије?
Ко ли бригу да разбије?
Ђ. Јакшић
XVI ПИЈЕМ...
Ђ. Јакшић
XVII ЈОШ...
Ћ. Јакшић
XVIII
Ј. Јовановић Змај
XIX
Да сузе не лију,
Да тако не бију,
Та да ме не куша;
Нико ме не слуша.
Најтајниј' уздисај.
С уздахом замрси,
И цветак порумене,
Паде ми на прси.
Од самих очију,
Од самих прсију;
Да иштем опроштај
Ј. Јовановић 3мај
XX
Како да те зовем;
Име да ти дам,
Хоћу ли рећи:
Или ћу „лане“,
Хоћу ли „душо“,
Име да ти дам!
Све су то мила
Имена и лепа
Којима Србин
Тражећи лепше,
Дичније и слађе,
Милије име,
да њим назовем
Ј. Јовановић Змај
XXI
Ј. Јовановић 3мај
XXII
Т ихо, ноћи,
За главом јој
Од бисера грана;
А на грани
То су пали
Сићани славуји:
Жице преду
Из свиленог гласа,
Откали јој
Дубак до појаса,
Покрили јој
И лице и груди,
Да се моје
Сунце не пробуди.
Ј. Јовановић 3мај
XXIII
Ј. Јовановић Змај
XXIV
Ј. Јовановић Змај
XXV* МЛАДОЖЕЊИ
М. Кујунџић Абердар
Ј. Јовановић 3мај
XXVII
Суморно јесење,
На небу облаци,
На срцу камење.
Ја је љубим, грлим
Рукама обема
Срце ми је стена,
Лепше ли је теши
Другарица њена,
То румено чедо,
То пролеће живо
Пролеће и цвеће,
Срце ми се кида;
Пролеће и цвеће,
Одлани ми тугу,
Нека и не слути
Тужна је то песма:
Ј. Јовановић 3мај
XXVIII
- Она моли:
А њој свану:
- „Пролеће је близо.“
Одазва се:
Она шапну:
Она рече:
- „И Божијој мајци.“
- „Оздравити мора“...
Оном вису“
То је рекла, па се задрхтала;
Ј. Јовановић 3мај
XXIX
Ј. Јовановић Змај
у празнину ту голему,
Па то ми је сада лепо
Па то ми је сада мило
Ј. Јовановић 3мај
Не смем ни ја да те читам,
Хартија је изгорела.
Хартија је изгорела
Ј. Јовановић 3мај
XXXII
Л. Костић
В
Липа мири,
етрић пири,
К'о и пре.
Врело жубори
По лисној гори,
К'о и пре.
Ја сам млада
Овде сада,
К'о и пре.
Сунце бега
Као пре!
Нема мог!
Бр. Радичевић
XXXIV ЛЕМ-ЕДИМ
На јастуку свиленоме;
По кафтану зеленоме.
Жеравке су угасиле.
Милостива, жалостива,
Ј. Јовановић Змај
XXXV СЕЛИМ-БЕГ
Н
Нема таке буле
ема таке луле,
У цара,
Селим-бег.
Из царева града
Стиже гост.
Селиме!“
До краја.
Па замишљен лег'о
На душек.
Запалио лулу,
Пољубио булу,
Па - умро.
Ј. Јовановић Змај
XXXVI
Л. Костић
Ј. Грчић Миленко
Г де ја шећер сијем,
Ту отров израсти;
Ту ћу у плач пасти.
Ту крвника имам,
Ђ. Јакшић
XXXIX НА ЛИПАРУ
I ВЕЧЕ
Ми смо мале,
Да нас неће
Нико хтети,
Нико смети
Тако волети
Као ти
- Ћију ћи!
С белом булом,
Са зумбулом,
Шарен-рајем,
Рајским мајем,
Цвећем, миром,
Са лептиром,
Летимо ти ми
Срца топити
- Ћију ћи!
XL
II ПОНОЋ
П оноћ је,
Зар да остане
Тама?...
И ход се чује...
Врата шкринуше...
...............................
...............................
Ђ. Јакшић
Видет' нећу!
Бр. Радичевић
Ј. Јовановић 3мај
Д
Деца вас моле!
ижите школе,
дижите школе,
Дижите школе,
Дижите школе,
дижите школе,
Дижите школе,
Ј. Јовановић 3мај
Да те пуно задовоље!
-----
Никад, - не поврати.
Од пепела, од гробова.
Очи му се разажаре.
Не могу да заборавим!“
Ј. Јовановић 3мај
Ђ. Јакшић
XLVI ОТАЏБИНА
До тог бедема
Ђ. Јакшић
Ђ. Јакшић
Гроб до гроба.
Изабраника, мученика,
Од почетка памтивека;
Ал' је и колевка.
У земљици гробовима!
Ти гробови,
Стари, нови,
Они сјају
Сваком нараштају
У тамнини да се не изгуби;
То су ватре догласнице,
К узвишеној будућности.
То су збори, то су гласи,
И човека са човеком.
Да се с гробом разговара.
Који су те ојачали,
Купили се соколови,
Ј. Јовановић 3мај
Тишина је;
Испрекидано, грчевито
Дискање болесниково.
Нешто бело;
Да се повампири!
О оживелим гробовима
И умрлим животима.
Јеванђелије ми на столу,
А уз њу се прикучила аждаха,
Седмоглави змај,
Грозовито откровеније то
Познајем глас:
Руварац Коста.
И да ме види, да се не плашим,
Осудили те на то по смрти!“
Иначе на то одговорити;
„Јеванђелије“, рекох.
До прва кукурика.“
„Алфа и Омега!“
По закону асоцијације
Алфа и омега!
Жива мудрости!
Л. Костић
L ЗАЛАЗАК СУНЦА
Ј. Дучић
LI БДЕЊЕ
Ј. Дучић
М. Ракић
LIII СЕРЕНАДА
(1—З)
1 Allegro
М. Ракић
Провела на груди
Воденог духа?
И груди мирисаве,
Росне и меке
Заштитнице добра!
А ти га благосиљаш
Сањива, уморна
Од миловања...
Ја љубим
И ја нећу моћи
Којим су препуњене
М. Јакшић
LV НЕ ВЈЕРУЈ...
А. Шантић
LVI ПРОЉЕЋЕ
А. Шантић
LVII ЦИГАНЧЕ
В. Илић
LVIII СОК
Ј. Дучић
LIX ТИБУЛО
И он је чуо сам:
В. Илић
LX КОРИНТСКА ХЕТЕРА
В. Илић
LXI
Ј. Дучић
Ј.Дучић
М
- Никад!
оја ноћи, када ћеш ми проћи?
- Никад!
- Никад!
- Никад!
- Никад!
- Никад!
А. Шантић
М. Ракић
LXV ВРАЋАЊЕ
Ј. Дучић
М. Ракић
LXVII СУСРЕТ
Ј. Дучић
LXVIII ЗАМОР
Ј. Дучић
LXIX ПОЗНАНСТВО
Ј. Дучић
LXX СУТОН
Ј. Дучић
LXXI DE PROFUNDIS
Ј. Дучић
LXXII ПОВРАТАК
Ј. Дучић
LXXIII ВЕЧЕ
Ј. Дучић
LXXIV ЗАШТО?
Ј. Дучић
LXXV ЖЕЉА
М. Ракић
М. Ракић
LXXVII ОРХИДЕЈА
М. Ракић
LXXVIII ЈЕСЕН
А. Шантић
LXXIX ГОСПОЂИЦИ...
А. Шантић
А. Шантић
А. Шантић
Ј. Дучић
М. Митровић
LXXXIV
Ј. Дучић
LXXXV У СУМРАКУ
До суседа другара;
Ј. Дучић
LXXXVI
М. Митровић
LXXXVII ЈАБЛАНОВИ
Ј. Дучић
LXXXVIII САТ
Ј. Дучић
LXXXIX ТИШИНА
Ј. Дучић
ХС МОРСКА ВРБА
Ј. Дучић
Ј. Дучић
XCII 5
Ј. Дучић
XCIII ЗВЕЗДЕ
Са острва Лопуда
Ј. Дучић
XCIV ПОДНЕ
Ј. Дучић
Ј. Дучић
В. Илић
В. Илић
XCVIII ВЕЧЕ
В. Илић
XCIX ЈЕСЕН
В. Илић
С У ПОЗНУ ЈЕСЕН
В. Илић
CI
Побожно и полако.
В. Илић
звуком.
В. Илић
В. Илић
CIV ГРМ
А он ће бити ту.
В. Илић
CV ВЕСЕЛО ЈЕ...
У сунчаном сјају.
Па у строфу вири
Па листак отпири...
М. Јакшић
В. Илић
CVII ДРУГУ
В. Илић
CVIII ЕМИНА
А. Шантић
Ј. Дучић
СХ ДУБРОВАЧКИ ПОКЛИСАР
Ј. Дучић
Ј. Дучић
Ј. Дучић
М. Ракић
CXIV СИМОНИДА
(фреска у Грачаници)
У искићеном мозаик-оделу,
М. Ракић
CXV ЈЕФИМИЈА
М. Ракић
CXVI НА ВАРДАРУ
В. Илић
CXVII НА ГАЗИ-МЕСТАНУ
М. Ракић
CXVIII БОКА
А. Шантић
А. Шантић
П
Спава,
учина плава
Трне
И јеца звоно
Боно,
С уздахом туге
Дуге
Клече мршаве
Главе
Само
Стиже,
Трне
А. Шантић
CXXI СИЈАЧИ
А. Шантић
CXXII ИСПОВЕСТ
(1-5)
В. Илић
CXXIII 4
В. Илић
CXXIV
С а погледом угашеним,
С прекрштеним рукама,
И о мојим боловима
Са уздахом зборили.
В. Илић
CXXV МИСАО
М. Ракић
До гроба мрачна,
Нашто ми очи
М. Перовић
CXXVII ДОЛАП
М. Ракић
CXXVIII У КВРГАМА
М. Ракић
М ала принцеза, чије су косе имале боју месечеве светлости, чији је поглед
био модар, и чији је глас имао мирис жутих ружа, - мала принцеза је уморна од
живота, и она је тужна.
Она је на својим широким мраморним терацама над морем, поред огромних ваза у
којима су мирно умирале њезине кризантеме, плакала крадомице у дуге мутне вечери.
Нејасна носталгија и неизвесна туга умарале су њену крв и њено тело, који су били
онаки исти као крв и тело у љиљана.
И у топле ноћи, када је ваздух пун златне звездане прашине, и док на мрачним
зидовима спавају мирни паунови, и када сви цветови отварају своја срца, отварало се и
срце мале принцезе. Зато су те ноћи биле тако пуне туге и топлоте.
А када је умрла, нечујно и спокојно као што су поумирале њезине кризантеме, дуго су
са катедрале певала стара звона, а гласови тих звона били су мирни и свечани као
гласови давно помрлих свештеника.
Ј. Дучић
CXXX СУНЦЕ
статуа, и, као галеб, окупао се у азуру, светлости, и мирису вечито загрејаних вода.
Мајка га је често носила по студеним сенкама неког дрвећа чије је лишће мирисало
мирисом сна.
Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори
бело и хладно сунце, и по чијим обалама плачу ветрови. И једна мисао, као рана,
опомињала га је вечито на његову сунчану обалу, тамне вртове, и мирне статуе. И
заједно с таласима и ветровима, он је плакао горко и неутешно на жаловима
меланхоличног туђег мора.
Али када су његове косе, плаве као увело лишће, постале беле; када су његове страсне
и лепе очи, које су некад имале боју зимског лимуновог грања или плитког мора,
постале мутне; када је у својим венама осетио зиму која нема свога пролећа, Усуд га је
вратио поново у Јонију.
Све је тамо било као и пре. Али он не беше више онај исти; и сунчане обале веселог и
страсног Јонског Мора није могао да позна! Болно, он стиште очи и погледа у се. И,
гле! тамо, он виђе оно некадање сунце, оно чудно и огромно сунце, што чињаше
некада да све око њега живи, да лишће има мирис сна, и да види белу и хладну крв
статуа где струји кроз мирни камен, и чини да и он живи и пати дубоком и силном
страшћу људи.
То је било Сунце Младости што је минула, сунце што је светлило још само дубоко у
вечерњем сутону једне душе, и које је давало свему што је обасјавало чудну и магијску
лепоту Илузије.
Ј. Дучић
CXXXI ГОЛГОТА
Планета стара;
Тама је пала...
Празна и црна.
И један крин...
По улицама;
Около храма;
Ко је и шта је?
Глас му захори...
Голгота гори!
И к њојзи ступа
Грми и звони;
На земљу спусти.
Чупајућ' косу,
Груди бијући...
„Проклетство!“ рече...
М. Јакшић
Пустите осећај!
М. Ђурчин
CXXXIII НА СТРАНПУТИЦИ
Д ођ т. зв. јесен,
По један песник;
Стоји, и види
Да се својски растужим,
Па да процвилим у ритму.
Исмејаше ми тугу,
У природи.
Те у стотини боја,
Од црвене до црно-мрке,
Покрије тле;
Па дотка ћилим.
М. Ђурчин
CXXXIV НА БАЛУ
Па заједно прелећу
- А, тако!...
М. Ђурчин
CXXXV У ТРОЈЕ
Те се на равној ружи
Пролеће, ти и ја.
У безбрижном загрљају,
Пролеће, ја и ти.
И малакше му лет,
М. Ђурчин
И по грању и по жбуњу
Ја ћу те дирати много,
м. Ђурчин
М. Ђурчин
CXXXVIII ПО ЗИМИ
(1-З)
Б. Николајевић
(1-2)
Св. Стефановић
Св. Стефановић
CXLI ПРОЛЕЋЕ
Св. Стефановић
CXLII МЕНАДА
М. Королија
И чини му се да ишчезава,
Св. Стефановић
Св. Стефановић
CXLV НОЋУ
Д. Симић
В. Рајић
CXLVIII 2
В. Рајић
В. Рајић
CL ЗАВЕТ
В. Рајић
---------------------
.......................................
.......................................
В. Илић Млађи
В. Илић Млађи
CLIII ЗВОНИ
------------------
В. Илић Млађи
CLIV НА БУНАРУ
Даница Марковић
--------------------
--------------------
Даница Марковић
П рошле су љубичице!
Свеле су љубичице!
Даница Марковић
Ст. Луковић
CLVIII О ЗАШТО?
В. Петровић
CLIX НА БРОДУ
В. Петровић
CLX УСЕДЕЛИЦА
В. Петровић
С. Пандуровић
CLXII СВЕТКОВИНА
И светковасмо оцеплење то
С. Пандуровић
................................
Д. Срезојевић
М. Ћурчин
М. Ћурчин
В. Петровић
В. Рајић
CLXVIII ОТАЏБИНИ
В. Рајић
ЗАВРШНА ПЕСМА
Пупа ће пући!...
М. Јакшић