Висока Технича Машинска Школа

Стуковних Студија
Трстеник

Семинарски рад из
Социологије Рада

Студен: Предметни наставник:

Дашић Живко 34/2017 Саво Трифуновић
Сдржај:
МАРКСИЗАМ _______________________________________________________________________ 3
1.Увод _____________________________________________________________________________ 3
2.О освивачима марксизма ___________________________________________________________ 5
2.1.Карл Хајнрих Маркс ____________________________________________________________ 5
2.2. Фридрих Енгелс _______________________________________________________________ 7
3.О комунизми______________________________________________________________________ 9
3.1.Рани комунизам _______________________________________________________________ 9
4.О социјализму____________________________________________________________________ 10
5.Марксидтичка филозофија _________________________________________________________ 11
6.Главне идеје _____________________________________________________________________ 13
7.Класа ___________________________________________________________________________ 14
8.Закључак ________________________________________________________________________ 15
9.Литератуа _______________________________________________________________________ 16

2
 МАРКСИЗАМ

1.Увод
Марксизам је филозофски правац,социолошка теорија,критика
политичке економије и политичка идеологија утемељна на списима немачког
филозофа Карла Маркса ( по којој је добио име) и Марксовог пријатеља
Фридриха Енгелса.Од свих тих списа најважнија је Марксова књига
„Капитал“ .

3
 Фридрих Енгелс и Карл Маркс

Марксизам своје мотиве ,методе и основне категорије црпи на критици

енглеске политике економије,француског утопијског социјализма и немачке
идеалистичке филозофије из прве половине 19. века у свом насојању да
капиталистичко друштво надомести на научној и револуционарној
основи.Марксизам историју тумачи кроз сукоб повлаштених и потлачених
друштвених класа , те сматра да ће експлоатација рада,идеолошке заблуде и
ауторитарни однос бити укинут стварањем бескласног друштва званог
комунизам.Као прелазна фаза између капитализма – кога марксисти сматрају
последњим стадијумом класног друштва – и комунизма , успоставља се
социјализам у коме би постепно требало да се укине робноновчана привреда
заснована на оплодњи вредности , оптицају капитала , приватном власништву
над средствима за производњу и тржишној алокацији ресурса , роба и услуга.

Марксизам се данас углавном повезује са револуционарним социјализмом ,

односно разним комунистичким покретима и државама, иако су све до 20.

4
века међу марксисте спадали и умерени социјалисти од којих ће касније
настати модерна социјалдемократија.

Прва од држава у коме је се широко распростанијо комунизам и

марксистичко учење била је Русија.1917. године у тадашњој Руској Царевини
букнула је Октобарска револуција на челу са Владимиром Уљновичем
Лењином.Револуција је избила падом морала мећу војницима на фронту и
мећу сељацима који су своје производе давали држави ради снабдевања
фронта.А притом у Русији у то време је и даље владало феудално друштво ,
где су поседници давали по мало земље сељацима да обраћују и да им од тога
узимају порез.Али је свргавањем са власти тадашњег цара Николаја 2
Романова и после петогодишњег граћанског рада завладао комунизам на челу
са Лењином. Мада Лењинова вкадавина се завршила 1924. године и трајала је
веома кратко ,али њега је заменио Јосиф Висаронович Џугашвили Стаљин
који је на власти остао све до 1953. године , односно до његове смрти .

Потом се комунизам и марсизам распросранио највише након Другог Сетског

Рата на дотадашње монархије.Као што су биле Кина, Југославија, Румунија,
Бугарска ,Порљска и још неколико држава.

Мрксистичо учељње се завршло падом Берлинског зида 1989. године, који је

био граница измећу западног капитализма и источног социјализма.

2.О освивачима марксизма

2.1.Карл Хајнрих Маркс (Трир,5.мај 1818 –Лондон, 14.март 1883) је
немачки политички филозоф енциклопедијског ума, економиста, историчар,
социолог, највећи критичар капитализма и теоретичар социјалистиичке
мисли, вођа радничког покрета и водрћа личност Прве
Интернационале.Рођен је у Триру у обазованој породици правника , после
гимназије студирао је у Бону и Берлину, али се паралелно бавио и
филозофијом, економијом, историјом, социјологијом, новинарством и
уметношћу.У току и након студија посао је члан младохегеловског „Доктор
клуба“.Докторирао је у Јени 1841. темом из историје филозофије „Разлика
између Демокративе и Епукурове филозофије природе“. Био је главни
уредник Рајнских новина у Келну 1842.године које је пруска влада убрзо

5
забранила.У Паризу 1843.године је покренуо Немачко-француске годишњаке
и упзнао свог каснијег 40-годишњег колегу и сарадника Фридриха Енгелса.
Након прогона из Француске 1845.године пресело се у Берлин. Тамо је са
Енгелсом стекао признање за писање а његова политичка оријентација је
сазрела.Придружио се једној тајној левичарској групи Савез праведних у
Лондону.1848.године је организовао први Рајнски демократски конгрес у
Немачкој и супроставио се пруском краљу када је распустио пруску
скупштину. Готово цео живот је провео у емиграцији.Најактивније је
учествовао у формирању и политичком организовању радничког покрета у
европским индустријским центрима.

У својим делима створио је потпуно нов и

оригиналан поглед на свет и друштво,
нову интерпретацију светске историје и
изложио је анализу друштвених односа,
сматра се оснивачем модерне социологије.
Његова мисао своје изворе има у
европском хуманизму, енглеској
политичкој економији и социјалном
утопизму. Његов писани опус је
импозантан, сматра се пјединачним
писцем који је извршио највећи утицај на
светску историју. Тешко је издвојити које
му је дело најутицајније, из интерпретирања његовог мишљења и дела
изразито је један од најдоминантнијих правац у европској и светској
филозофији 20.века: мрксизам .Неки сматрају да је његово дело најзачајније
дело „Капитал“ (прво издање 14.септембра 1867.), у којем је практично
успоставио и модерну политичку економију као науку.Његова нтипација
новог комунистичког друштва делимично је изложена у „Комунистичком
манифесту“ (у чијем писању је учествовао и Фридри Енгелс). Основне идеје
Манифеста ће касније утицати на формирање и ширење комунистичког
покрета , појаву социјалистичких револуција и развој социјализма у свету.
Његови погледи на битна филозофска , социолошка , економсака и политичка
питања овде су само фрагментарно оцртани излагањем његове биографије.

6
Прво издање „Капитала“. Прво издање „Манифеста“

2.2. Фридрих Енгелс (Бармен,28.новембар 1820-Лондон, 5.август 1895.) био

је немачки социолог , филозоф и револуционар.Енгелс је са Марксом написао
„Комунистички манифест“. Након Марксове смрти , Енгелс је урђивао другу
и трћу књигу „Капитала“.

Енгелс је рођен 28.новембра 1820.године у месту Бармен(западно од Келна).

Пореклом је био из изразито религиозне и богате трговачке породице.
Гимназију је завршио у родном месту , након чега је оришао у Бремен
1838.године где се посветио трговини. Хуманистичке и слободарске идеје у
Немачкој крче пут остављају дубок траг на њему.Енгелс је тада штампао
прве песме, фељтоне и критичке приказе о разним немачким писцима у
хамбуршком часопсу „Телеграф“ које објављује под псеудонимом Фридрих
Освалд. На њега нарочито делује Штраусово дело „Живот Исусов“. У јесен
1841.године Енгелс је отишао у Берлин на одслужење војног рока , где се
упзнао са са младохегелијанцима и постао њихов одушевљени присталица.
Крајем 1842.године упозно се са комунизмом. Ка комунизму ће се умерити у
Енглеској где је радио у предузећу Ерминт и Енгелс . На путу за Манчестер ,

7
Енгелс је посетио канцеларију „Рајнских новина“ и први пут срео Карла
Маркса, а трајно пријатељство су успоставили касније у Паризу ,28.августа
1844.године у познатом „Режанс кафеу“ .

Током боравка у Манчестеру , Енгелс је запази тешке услове рада британских

радника. Ова запажања уз искуство које је имао радећи у очевој фирми , су
чинила основу за његову прву књигу „Положај радничке класе у Енглеској“
1844.године. Док је писао књигу , Енгелс је наставио своје ангажовање у
новинарству и политици. Посетио је неке чланове енглеског радничког и
чаристичког покрета и писао за неколико новина , укључујући „Нортен Стар“
, „Њу Морал Ворлд“ и
„Демократик ривју“.

8
 3.О комунизми
Комунизам је идеологија тежи успостављању бескласног, бездржавног
душтва која се заснива на заједничким власништвом над средствима за
производњу. Може се посматрати као огранак ширег социјалистичког
покрета.Марксисти су ране облике човекових друштвених организација
описивали као примитивни комунизам.Међутим комунизам као циљ је
предпостављен облик будуће друштвене организације.Постоји мноштво
струја унутар комунистичког покрета, укључујући(марксизам,
бољшевизам,троцкизам, титоизам, лењинизам, стаљинизам , маоизам ,
хоџаизам и још неке друге).Ипак, разни изданци совјетских и маоистичких
тумачења марксизма-лењинизма чине посебну грану комунизма који је за
разлику од осталих , био главна струја комунизма у светској политици током
највећег дела 20.века.

3.1.Рани комунизам
Идеја комунизма има дгу историју и пре Маркса и Енгелса. У античкој
Грчкој , идеја комунизма је била повезана са митом о „златном добу“
човечанства , о времену пре настанка приватног власништва , када је
друштво живело потпуној хармонији. Неки су тврдили да је Платон са својом
Рпубликом и неки антички политчки теоретичари заговарали комунизам у
облику задруга а да су хришћанске секте , посебно рана црква та урођеничка
племена предколумбове Америке практиковали комунизам у виду задружног
живота и заједничког власништва. Хришћански комунизам пропагира идеју
да се хришћанство у својој основи било предвиђено да буде комунистичко.

У својој расправи „Утопија“ из 1516. Томас Мор описује друштво засновано

на заједничком власништву над имовино чије вође управљају њим према
потрби.Франсоаз Рабел је такође описао такво утопијско друштво, кроз
митски Тњлемски манастир.Едвард Бернштајн је у свом делу „Кронвел и
комунизам“ из 1895.године тврдио да је неколико група у Енглеском
грађанском рату, посебно Копчи, исказо јасне комунистичке , аграрне идеје и
да је став Орвела Кронвела према овим групама било у најбољем случају
равнодушно , а често и непријатељски.

9
 4.О социјализму
Социјализам чинеширок скуп политичких и економских доктрина, од којих
се већина односи на политичке покрете чији је циљ да спроведе те доктрине у
праксу.Ти покрети замишљају и заговарају систем друштвене организације у
којем су власништво и расподела добити од производње подређена
друштвеној контроли.Као економски систем социјализам се често веже за
државно и колективно власништво медија за производњу, а тиме и самих
крајних производа. Таква контрола може бити директна , односно преко
разних модела колектива радника , или може бити и индиректна , односно
преко утицаја државног органа власти.Модерни социјалистички покрет има
своје дубоке корене у покрету радничке каласе крајем 19.века .У том периоду
, појам „социјализам“ се односи на Европске социјалне критичаре који су
оштро осуђивали приватно власништво. За Карла Маркса , који је у ствари
дефинисао и помогао успостављању модерног социјалистичког покрета,
социјализам треба да уништи тржишта , капитал и рад са тежњом за
приватним благостањем и комотностима.

Социјализам је опсег економских и друштвених система које карактерише

друштвено власништво и демократска контрола над средствима за
производњу , као и политчке теорије и покрети везани за њих.Друштвено
власништво се може односити на олике јавног , колективног или
кооперативног власништва , или на грађанско власништво над капиталом.
Постоји мноштво варијета социјализми и сога не постоји једна свеобухватна
дефиниција. Друштвено власништво је заједнички облик свих варијета.

10
 5.Марксидтичка филозофија
Према филозофском схватању историје , марксизам полази од претпоставке
историјског материјализма који је сжето изражен у Марксовом предговору
„Прилогу критици олитичке економије“ из 1859.године .

Кроз скуп филозофких и социолошких теорија друштва, економске критике и

анализе историјског развоја идеја , структура и односа једног друштва
проналази се заједнички именитељ свих марксистичких праваца који се
препознаје у сагледавању експлатације рада као темељној чињеници на којој
се одиграва читава материјална репродукција друштвеног живота.У
капитализму специфичност експлоатације рада почива на оплодњи вредности
роба и услуга намењенм размени на тржишту. Стога се већина марксиста
труди да препозна скривене облике друштвених процеса и инстуција кроз
које се радничка класа лишава вишка вредности који присваја буржоазија.
Свака политичка пракса која је темељена на радовима Маркса и Енгелса
може се звати марксизмом; у то спадају различити облици политила и
деловања комунистичких странака и комунистичких држава као и академско
истраживање унутар многих поља друштвених наука. Иако постоје многе
теоријске и практичне разлике између марксистичких струја већина њих деле
заједнички темељ који је садржан у :

 третирању материјалних услова људског живота и друштвених односа

као полазне основе у анализи конкретног друштва у одабраном
историјском тренутку;
 поставци да свет људи огледан у њиховој идеологији и култури
одржава материјалне услове и односе у производњи , расподели ,
размени и потрошњи једног друштва;
 разумевању класа у погледу различитих улога које имају у економским
производним односима и одређеним положајима које имају у друштву;
 разумевању историчности и пролазности материјалне основице
друштвених односа,затим идеолошких категорија једне епохе и
институциалног склопа датог друштва;
 погледу на историју према коме класна борба обликује сваку епоху
одређене друштвено-економске формације, покређући револуционарне
политичке , друштвене и економске промене ;

11
  симпатијам према радничкој класи и пролетријату као главном субјекту
револуционарног обављања капитализма.

Главне тачке раздора међу марксистима концентришу се око начела

извођења револуције и колико су радници спремни за такав подухват с
обзиром на специфичне околности сваке земље и њен ниво развоја
производних снага, затим у погледу карактера социјализма као прелазног
друштвеног облика ка комунизму ; ту спада и критика реал-социјалистичких
држава које су пстојале у 20.веку . Унутар марксизма постоје различите
струје , које су чак и у међусубном сукобу у погледу теоријских и
методолошких поставки дијалектичког и историјског материјализма али и
критике политичке економије. Све то чини да је веома тешко дати
јединствену дефиницију марксизма , пошто се он и данас развија у критичкој
дистанци према претходним полазиштима , у различитим националним
културним срединама и с обзиром на актурлне кризе капиталистичког
система који је у међувремену добио глобалне размере , како у погледу
распрострањености у друштвима шитом света , али као међународног
економског поретка.

.
.

12
 6.Главне идеје
1. Средства за производњу: Предстаљају комбинацију средстава за рад и
предмета рада које користе радници при изради роба и услуга . У
средства за рад спадају :машине, алати, опрема , инфраструктура и све
оне ствари помоћу којих човек делује на предмет рада. У предмет рада
спадају сирови материјал и енергије директно преузетих из природе
или као плуфабрикати у даљем процесу производње. Сердства за
производњу сама себи не стварају нову вредност већ је преносе кроз
амортизацију на финални производ . Радна снага ствара новостворену
разменску вредност робаи услуга на тржишту. Вредност је изражена
друштвено потребним радом времену за њихову производњу и
транспорт, а које са своје стране одрђено тренутно доступним степеном
продуктивности технологије , технике и знања.
2. Начин производње: Образује се у дијалектичкој међупвезаности
производних снага и производних односа .
3. База и надградња: Тотални однос у друштву између појединца, група и
класа који се обликују у међусобној дијалектичкој повезаности са
материјалном репродукцијом њиховиг индивидуалног и колективног
живота, а на чијем битисању израсти идеолошко-институцонална
надградња на основу политичко-правних филозофија и категорија које
се карактеришу у једном историјском раздобљу.
4. Класна свест: Класна свест значи самосвест класе о свом месту и
интересима у друштвеној структури , а пре свега у материјалној
репродукцији друштва. Код радника је она веома битна да би уопште
могла да наступи револуција и ослободилачко обарање капитализма.
5. Идеологиј: Идеологија друштва је од изразите важности, јер чине да се
класе поред свог конфликта држе кроз лажну свест о друштвеној
стварности у међусобној хармонији и послушности.
6. Историјски материјализам: Однос између материјалне базе и
друштвене надградње је дијалектичан, што значи да ови чиниоци
међусобно утичу један на друте и прожимају се кроз своје
функционисање .

13
 7. Политичка економија: Она проучава механизам , стуктуре и
институцијњ материјалне репродукције која се одвија кроз тржишта,
акумулацији капитала и опођивање вредности.
8. Експлоатација: Маркс експлоатацију радничке каласе од стране
буржоазије види као инхерентно својство и кључни елемнт
капитализма и слободног тржишта. Робе се продају на тжишту за новац
који се акумулише у рукама капиталиста.
9. Отуђење : Маркс спомиње отуђење људи од људске природе у
производном процесу али и у целокупном друштвеном животу
капитализма . Отуђрње описује објективне услове особе у буржаоском
друштву и није нужно да неко верује или се осећа да је отуђен , да би
само отуђење пстојало.

7.Класа
Маркс је веровао да се друштвена класа обликује њеним односом
према средствима производње и њеним местом у мтеријалној
репродукцији друштва која обухвата производњу , расподелу , размену
и потрошњу.
Маркс описује неколико друштвених класа у капитализму:
 Пролетеријат : Представља велику масу становништва која је
лишена средстава за производњу и принуђена је да продаје радну
снагу ради одржавања свог живота и живота своје породице.
 Буржоазија : Чине је влсници земље и средстава за производњу ,
који новчаним капиталом купују радну снагу , чијом
експлоатацијом извлачи вишак вредности.
 Лумпенпролетариат : Сиромаси , болесници, бескућници
,сирочад, удовице, криминалци ,просјаци итд.
 Земљопоседници : Стичу богатсво и моћ захваљујући ренти коју
убирају из вишка вредности .
 Сељштво и пољопривредници : Ову класу је гледао као
неорганизовану и подложну реокционарним расположрњима за

14
 револуцију . Веровао је да ће та класа нестати претварањем
земљорадње у крупну монополитичку пољопривреду.

8.Закључак
По мом мишљењу марксизам као идеологија и политички правац је један од
најбољих. По томе што највише брине о произодним радницимау фабрикама
, рудницима , занатским радњама , пољопривредницима који хране друштво
и државу.

Мад је марксистичко учење избачено из многих држава као што су Русија ,

Србија , Бугарска , Румунија , Пољска и још могих држава .Али пстоје
изузеци мећу државама као например што су Северна Кореја и Народна
Република Кина где је идаље заступљено марксистичко учење и где је
постигнут комунизам.

15
 9.Литератуа
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Социјализам

https://sr.wikipedia.org/sr/Комунизам

https://sr.wikipedia.org/sr/Марксизам

https://sr.wikipedia.org/sr/Карл_Маркс

https://sr.wikipedia.org/sr/Фридрих_Енгелс

16