4.

KOORDINACIJA IZOLACIJE TRANSFORMATORSKIH STANICA I

ZAŠTITA OD PRENAPONA
4.1. Prenaponi

Prenapon je svako povećanje napona iznad najvišeg napona opreme, koji je jednak
najvišem pogonskom naponu mreže. Na primer, za mrežu 400 kV, to je 420 kV, za mrežu 110
kV najviši napon opreme je 123 kV jer u mreži može da se desi da je napon toliki. Za mrežu 10
kV on je 12 kV , za mrežu 35 kV iznosi 38 kV, a za mrežu 220 kV on je 245 kV.
Prema uzroku nastanka, prenaponi se dele na spoljašnje (atmosferske) i unutrašnje. Uzrok
atmosferskog prenapona je atmosfersko pražnjenje (udar groma) u elemente elektroenergetskih
sistema ili u njihovu blizinu. Talas nastao na ovaj način prostire se na elementima mreže i može
izazvati razorno pražnjenje na nekoj od izolacija. U ovom kursu bavimo se zaštitom
elektroenergetskih objekata (vodova i transformatorskih stanica) jer je broj kvarova u sistemu
koji na ovaj način nastaju, prema iskustvu u mnogim zemljama, najveći, iako je broj
grmljavinskih dana relativno mali.
Unutrašnji prenaponi nastaju zbog uzroka u samom elektroenergetskom sistemu, zbog
čega se tako zovu. Dele se na sklopne, koji nastaju usled sklopnih operacija prekidačima ili
rastavljačima, i privremene, čiji uzrok može da bude kvar na nekom mestu u mreži, naglo
rasterećenje generatora, rezonansa, ferorezonansa, i sl. Unutrašnji prenaponi su, prema svojoj
prirodi, ograničene amplitude, koja se može izmeriti ili približno izračunati.
Na izolacije objekta visokog napona tokom rada deluju radni napon, i to trajno.
Povremeno, deluje mnoštvo prenapona, koji na elementima TS stvaraju naponska naprezanja.
Posledica naponskih naprezanja mogu biti razorna pražnjenja. Zbog toga što izolacije različito
podnose napone i prenapone, poželjno je sve prenapone razvrstati na nekoliko grupa prema
obliku, trajanju i efektima koje proizvode na izolacijama. Standard [3] prenapone prema obliku i
trajanju razvrstava na:

a) trajne napone industrijske učestanosti (efektivna vrednost im je stalna, a deluju trajno),

b) privremene prenapone industrijske učestanosti (relativno dugo traju, neprigušenog su
ili slabo prigušenog oblika, a učestanost im može biti nekoliko puta veća ili manja od
industrijske),
c) tranzijentne prenapone (kratkog su trajanja, velike amplitude, aperiodični su ili
oscilatorni jako prigušeni) Dele se na:

- spore prenapone (vreme do temena 20 μs do 5000 μs, vreme začelja do 20 ms,

- brze prenapone (vreme do temena 0,1 μs do 20 μs, vreme začelja do 300 μs),
- vrlo brze prenapone(vreme do temena do 0,1 μs, ukupno vreme trajanja do 3 ms), i
- kombinovane prenapone (kombinacija navedenih napona i prenapona).

Postavlja se pitanje – u odnosu na koje napone i prenapone treba izvoditi koordinaciju

izolacije? Nažalost, potrebno je analizirati praktično sve napone i prenapone. To je razlog zbog
kojeg postupak koordinacije izolacije nije jednostavan. Koordinacija izolacije je izbor i
usaglašavanje izolacije opreme i izolacionih rastojanja u odnosu na prenapone kiji mogu nastati
u TS, uzimajući u obzir zaštitne elemente, kao i tehno-ekonomske parametre. Drugim rečima,
želi se da izolacija bude takva da je broj preskoka prihvatljivo mali, a cena izolacije najniža
moguća. Razorno pražnjenje je proces nastanka el. luka kada izolacija prestane da bude izolacija,
već provodi el. struju. Na obnovljivoj izolaciji nastaje preskok, koji je el. luk, koji nestaje
kratkotrajnim isključenjem voda. Obnovljivu izolaciju čini vazduh ili SF6 gas. Za neobnovljivu
izolaciju karakterističan je proboj, koji predstavlja trajno uništenje čvrste izolacije, koja mora biti
zamenjena da bi uređaj mogao da funkcioniše.

1
 Talas usled atmosferskog pražnjenja može da uđe u TS na dva načina – preko nadzemnog
voda koji ulazi u stanicu, a koji je pogodio grom, ili direktnim udarom groma u stanicu, kada je
grmljvinski oblak neposredno iznad stanice. Najveći broj kvarova u elektroenergetskom sistemu
je zbog udara groma u vod, TS ili njihovu blizinu. Sklopni prenaponi, koji nastaju zbog
uključenja ili isključenja elemenata prekidačem, nastaju u stanici ili mogu da dođu iz druge TS.
Od privremenih prenapona, koji nastaju zbog kratkih spojeva, TS se štiti relejnom zaštitom.
Drugim rečima, kvar mora brzo da se isključi, a izolacija opreme mora da izdrži prenapone koji
nastaju tokom kvara. Od sklopnih prenapona TS se štiti odvodnicima prenapona, postavljenim
kod transformatora. Od prenapona atmosferskog porekla koji dolaze u TS po nadzemnim
vodovima TS se štiti zaštitnom armaturom na vodovima i odvodnicima prenapona postavljenim
kod najskupljeg elementa - transformatora. TS se od direktnih udara groma iz grmljavinskog
oblaka štiti štapnim hvataljkama („gromobranima“), zaštitnim užadima u TS ili njihovom
kombinacijom. Razmotrićemo sva zaštitna sredstva posebno.

4.2. Zaštitna armatura

Zaštitna armatura je metalna i ima oblik rogova, reketa, kružnog ili eliptičnog prstena.
Postavljena je paralelno sa izolatorom. Na sl. 2-21 prikazana je zaštitna armatura sa donjim
(označen sa 6 na slici), i gornjim rogom (7 na sl. 2-21). Zaštitna armatura dvostrukog lanca u
obliku donjeg (7,8) i gornjeg reketa (9) prikazana je na sl. 2-22. Osnovni zadatak zaštitne
armature je da prilikom preskoka udalji električni luk od lanca, kako bi se izbeglo njegovo
oštećenje. Ona bolje definiše preskočni napon (manje je rasipanje), a poboljšava i raspodelu
napona duž lanca.

Sl. 2-21 Zaštitna armatura jednostrukog lanca

Zaštitna armatura štiti izolatorske lance nadzemnog voda, aki se u TS ponekad u obliku
rogova koristii i za uvodne izolatore energetskih transformatora, kada se zove “iskrište”. Što se
tiče TS, ovde je od svih izolatora na vodu najvažniji onaj na poslednjem stubu do TS, na mestu
gde vod ulazi u stanicu. Rastojanje između njegovih rogova određuje preskočni napon na
izolatorskom lancu, a to je jedini napon koji može da uđe u stanicu, putuje do transformatora (i
ostalih elemenata), i može da ih ošteti. Prenapon koji ulazi u stanicu na ovaj način je najveći
moguć. Izolacija ostalih elemenata takođe je ugrožena ovim prenaponom, pa prenapon koji ulazi

2
u stanicu utiče na izbor izolacije opreme. Zbog toga, zaštitna armatura poslednjeg stuba, stuba do
portala za ulaz u TS, predstavlja “namerno oslabljeno mesto” u izolacionom smislu, sa ciljem da
u stanicu ne uđe previsok napon. Rastojanjem između rogova može da se utiče na vrednost
preskočnog napona, ali ta vrednost ne sme da bude niska jer bi onda bilo previše ispada stanice
zbog preskoka na zaštitnoj armaturi. Svaki takav preskok predstavlja kratak spoj, koji relejna
zaštita mora da detektuje i isključi vod. Vod se ponovo uključuje da se proveri da li je luk
samogaseći, kada bi vod nastavio normalno da radi. To se zove “automatsko ponovno
uključenje”.

Sl. 2-22 Zaštitna armatura dvostrukog lanca [20]

Izolatorske lančane jedinice proizvode se od porcelana ili kaljenog stakla.

4.3. Zadaci koordinacije izolacije transformatorskih stabica

Zadaci koordinacije izolacije transformatorskih stanica u osnovi su veoma slični

zadacima za nadzemne vodove. Potrebno je da se definišu:

1. podnosivi naponi celokupne opreme u transformatorskoj stanici,

2. preskočna međufazna i rastojanja prema zemlji,
3. potreba za odvodnicima prenapona, njihove karakteristike i položaj,
4. potreba za zaštitnim iskrištima, njihov položaj i karakteristike,
5. potreba, lokacija i dimenzije štapnih hvataljki ili razapete žice za zaštitu od direktnih
udara groma,
6. potreba za boljim uzemljenjem stubova u neposrednoj blizini stanice, i
7. potreba za zaštitnim užetom na izvesnom broju raspona u blizini stanice, ukoliko ono
na srednjenaponskom vodu ne postoji.

3
 Za koordinaciju izolacije nadzemnih vodova i transformatorskih stanica treba razmotriti
više vrsta prenapona jer svi oni mogu predstavljati naprezanje izolacije:

1. atmosferske prenapone, prouzrokovane atmosferskim pražnjenjem,

2. sklopne prenapone, prouzrokovane sklopnim operacijama rasklopnom opremom,
3. privremene prenapone, prouzrokovane kvarovima, rasterećenjem generatora,
ferorezonansom i sl., i
4. normalne napone industrijske frekvencije u uslovima zagađenja.

U nekim slučajevima, nisu svi prenaponi od podjednakog značaja. Na primer, za

određivanje potrebe i položaja zaštitnih užadi na nadzemnim vodovima značajni su jedino
atmosferski prenaponi. Takođe, jedino oni utiču na potrebu boljeg uzemljenja stuba u
slučajevima povratnog preskoka. Oni određuju i položaj gromobranske zaštite (štapnih hvataljki
ili razapete žice) u transformatorskim stanicama. Izbor odvodnika prenapona u stanicama najviše
određuju privremeni prenaponi. Ipak, broj i položaj odvodnika u stanici određuju atmosferski
prenaponi, a izolatore i izolatorske lance, kako na vodovima, tako i u stanicama, mogu da odrede
normalni naponi, ukoliko su u zagađenim uslovima.
Cilj koordinacije izolacije je izbor najmanjih podnosivih napona jer to znači najmanju
cenu izolacija u objektu. Zbog toga treba težiti da nijedna vrsta prenapona ne bude mnogo veća
od drugih jer se izbor izolacije mora izvesti u odnosu na najveće prenapone. U tom slučaju,
potrebno je ograničiti prenapone koji su relativno previsoki, što se izvodi primenom mera za
ograničenje sklopnih prenapona.

4.4 METALOKSIDNI ODVODNICI PRENAPONA

Zaštitna sredstva od prenapona su: zaštitna užad na vodovima, hvataljke i razapete žice u
transformatorskim stanicama, zaštitna armatura na vodovima i odvodnici prenapona. Svi osim
odvodnika imaju zadatak da, koliko je to moguće, preuzmu udar groma na sebe, umesto da grom
pogodi neki od skupocenih elektroenergetskih objekata. Odvodnici prenapona štite od
atmosferskih i sklopnih prenapona, a treba stabilno da rade u uslovima normalnih napona
i privremenih prenapona. Prema konstrukciji, oni se dele na odvodnike prenapona sa iskrištima
(silicijumkarbidne) i bez iskrišta (metaloksidne). Odvodnici prenapona sa iskrištima
predstavljaju tehnički zastarelu konstrukciju, a detaljno su opisani u [1, 2]. Oni su značajni zbog
velikog broja koji trenutno postoji u mrežama, ali, ukoliko ih je iz bilo kog razloga potrebno
zameniti, oni se zamenjuju tehnički i ekonomski superiornijim metaloksidnim odvodnicima
prenapona, zasnovanim na upotrebi cinkoksidnih materijala.
Na sl. 3-3 prikazana je konstrukcija cinkoksidnog odvodnika prenapona sa porcelanskim
kućištem.

4
 Sl. 3-3 Konstrukcija cinkoksidnog odvodnika prenapona sa porcelanskim kućištem

U porcelanskom kućištu hermetički je zatvoren stub otporničkih diskova. Stub je

učvršćen sa četiri izolaciona štapa od fiberglasa, kao i fiksirajućim nosećim pločicama. Sa gornje
i donje strane su dve identične aluminijumske prirubnice sa otvorima za izbacivanje vrele plazme
pri kratkom spoju unutar odvodnika prenapona. Prirubnice su za porcelansko kućište vezane
cementom. Na gornjoj strani je cilindričan ili pločast gornji priključak, a na donjoj prirubnici su
vijčani priključci za uzemljenje. Uređaj za ograničenje pritiska je tanka čelična dijafragma.

Sl. 3-4 Detalji konstrukcije metaloksidnog odvodnika prenapona

Kontaktna opruga je opruga koja pritiska diskove. Tako je kontaktni otpor između
diskova mali, tj. struja lakše prelazi iz jednog diska u drugi. Takođe, na taj način je sprečeno da
se stub sa diskovima pomera iz bilo kog razloga. Postoji i aluminijumska prirubnica sa otvorom

5
za izbacivanje vrelih gasova ako dođe do kvara (luka) unutar odvodnika, da on ne bi eksplodirao.
O-zaptivač je gumeni zaptivač koji obezbeđuje hermetičnost. Odvodnik prenapona je relativno
jednostavan uređaj (u odnosu na drugu opremu u elektroenergetici) jer nema pokretne delove.
Najveći problem je upravo obezbeđivanje zaptivenosti. Dijafragma je veoma tanka dijafragma
(ploča) od nerđajućeg čelika koja se savije ukoliko nastane jak pritisak unutar odvodnika zbog
luka. Tako se oslobodi put vrelim gasovima (plazma) prema ventilacionim otvorima, čime se
sprečava eksplozija odvodnika. Prilikom eksplozije odvodnik bi oštetio i neke druge uređaje u
postrojenju.
Sa cilindričnog priključka struja (elektroni) prelazi na poklopac. Sa poklopca elektroni
prelaze na aluminijumsku prirubnicu. Prirubnica je u kontaktu sa metalnim prstenom za
pritezanje dijafragme. Dijafragma je od tankog nerđajućeg čelika upravo da bi provela elektrone
dalje. Sa nje, u osi odvodnika, elektroni prelaze na pritisnu oprugu i dalje na stub otpornika. Na
donjem delu, sa stuba otpornika (diskova) elektroni prelaze na donju alumunijumsku prirubnicu i
na donje priključke. Sa donjih priključaka kroz provodnik u obliku pletenice elektroni odlaze na
uzemljivač postrojenja. Sa uzemljivača elektroni odlaze u vlažnu zemlju. Priključak može biti
cilindričan ili ravan. O prstenu za raspodelu potencijala više je objašnjeno na sledećoj strani. Na
sl. 3-5 vidi se i da se odvodnik sastoji od dve jedinice, koje su vezane tako da je stub otporničkih
diskova jedan. Odvodnik prenapona se obavezno nalazi kod transformatora. On može da bude i
kod drugih elemenata kada se oni moraju posebno štititi. Postoje gornji priključak, koji je vezan
za spojni provodnik transformatora, i donji priključak. Donji priključak je vezan za uzemljenje.

Sl. 3-5 Izgled odvodnika sa porcelanskim kućištem (gore) i

vrste priključaka (dole)

6
 Kada sva struja groma kroz cinkoksidni odvodnik ode u zemlju, automatski otpornost
odvodnika naglo poraste i kroz odvodnik nastavlja da teče miliamperska, dakle, mala struja.
Otpornost odvodnika naglo poraste zbog prirode materijala.
Zanimljivo je kako se postiže da otpornici naglo menjaju svoju otpornost. Metaloksidni
rezistor (otpornik) proizvodi se kao cilindričan disk. Disk se dobija sinterovanjem granula
cinkoksida (ZnO) sa dodatkom aditiva (dodataka), najčešće, bizmuta, antimona, kobalta i
mangana. Mešavina cinkoksida i aditiva zagreva se tako da nastane skelet (kao sunđer) od
cinkoksida, oko kojeg se nalaze barijere od aditiva. Pri nižem naponu elektroni iz cinkoksida ne
mogu da prođu kroz barijeru. Pri prenaponu oni to uspevaju i tako nastaje veoma jaka struja kroz
odvodnik. Sinterovanje je tehnološki postupak spajanja dva materijala zagrevanjem njihove
mešavine, ali tako da na kraju postoje oba materijala i zadržavaju svoje osobine. Tako novi
materijal ima dobre osobine i jednog i drugog materijala.
Za izbor odvodnika prenapona najvažniji su: klasa rasterećenjem voda, nazivna struja
odvođenja, naznačeni i trajni radni napon odvodnika i eksploziona čvrstoća. Treba imati na umu
da je odvodnik prenapona jednopolni uređaj (osim u tropolnim SF6 postrojenjima), pa je
priključen između faznog napona i zemlje (jedan priključak mu je na faznom naponu, vezan za
spojni provodnik koji ide prema transformatoru, a drugi priključak odvodnika vezan je za
uzemljenje postrojenja. Zbog toga, preostali napon, tj. napon na odvodniku dok on provodi struju
groma ili sklopnog prenapona u zemlju, ujedno je napon koji „napada“ izolaciju energetskog
transformatora, jer je sa njegovim namotajem vezan paralelno. Odvodnik je postavljen što bliže
transformatoru jer je transformator najvažniji i najskuplji element u postrojenju. Potrebno je da
odvodnik prenapona bude postavljen što bliže transformatoru zbog toga što je njegovo prostorno
delovanje ograničeno. Ukoliko je odvodnik daleko od transformatora, može da se desi da ne
predstavlja zaštitu. Posebnom simulacijom pražnjenja to se mora proveriti.
Izbor odvodnika je u nekoliko koraka. Prvo se izabere klasa rasterećenja voda, koja
predstavlja energiju koja ide kroz odvodnik u slučaju sklopnog prenapona. Sklopni prenapon
praćen je mnogo većom energijom nego atmosferski prenapon. Ta energija termički bi mogla da
uništi odvodnik. Za Srbiju, s obzirom na dužine vodova i kablova, stručnjaci predlažu klasu
rasterećenjem voda 3 za prenosne i 1 za distributivne mreže.
Nazivna struja odvođenja je praktično, prema analizama i iskustvu, najveća struja
pražnjenja koja protiče kroz odvodnik. U Srbiji ona iznosi 10 kA. Ona zavisi od broja
priključnih vodova, uzemljenja prvi stubova do TS, značaja TS, naponskog nivoa i sl.
Ukoliko na mestu gde se nalazi odvodnik prenapona u odvodniku nastane jednopolni
kratak spoj, on bi, u slučaju da ima keramičko kućište, mogao da eksplodira i napravi veliku
štetu na drugim elementima u TS, ili da nekog eventualno povredi. Eksploziona čvrstoća je
vrednost struje jednoplonog kratkog spoja pri kojoj odvodnik ne bi eksplodirao, već bi plazma
izašla van odvodnika kroz specijalne otvore. Proizvođači odvodnika proizvode odvodnike koji
zadovoljavaju u slučaju velikog broja zemalja, a podatak o eksplozionoj čvrstoći proizvođač
dostavlja u tehničkoj dokumentaciji.
Trajni radni napon odvodnika bira se tako da se on ne zagreva u normalnom radu, a posle
provođenja struje pražnjenja ohladi se i nastavi da funkcioniše normalno. Karakteristika (napon
reagovanja pri atmosferskim i sklopnim prenaponima) je takva da je napon na odvodniku, koji
„napada“ izolaciju energetskog transformatora, niži od podnosivog napona transformatora, sa
dobrom rezervom. Zbog toga, transformator nije ugrožen od prenapona. Na primer, u mreži 400
kV, podnosivi napon izolacije transformatora u Srbiji je 1425 kV, a napon reagovanja odvodnika
je (za SIMENS-ov) odvodnik 823 kV. Dakle rezerva je 1425-823 kV=600 kV. Ipak rezerva nije
tolika jer je odvodnik udaljen desetinu metara od transformatora, zbog čega je napon na TR viši,
ali ipak bezopasan.

7
4.4. Standardni podnosivi naponi izolacionih konstrukcija

Izolacija električne opreme u pogonu može biti podvrgnuta dejstvu atmosferskih,

sklopnih ili prenapona industrijske frekvencije. Da se utvrdi da li će izolacija podneti naprezanja,
na proizvedenoj opremi izvode se ispitivanja izolacije standardnim talasima. Stepen izolacije
nekog uređaja definisan je vrednostima podnosivih napona.
Podnosivi napon industrijske frekvencije, nazvan jednominutni podnosivi napon,
predstavlja efektivnu vrednost naizmeničnog napona industrijske frekvencije koju izolacija izdrži
u trajanju od jednog minuta prilikom ispitivanja izolacije.
Podnosivi atmosferski udarni napon je naponski impuls oblika 1.2/50 μs, propisane
amplitude, koji izolacija izdrži pri primeni određenog broja impulsa, specificiranog standardom
za određenu opremu. Ovaj talas definisan je polaritetom, temenom vrednošću i oblikom.
Podnosivi sklopni napon je takođe naponski impuls oblika 250/2500 μs, propisane
amplitude, koji izolacija izdrži pri primeni određenog broja impulsa, specificiranog standardom
za datu opremu. Sklopni talas definisan je polaritetom, temenom vrednošću i oblikom. Oblik je
isti kao i za atmosferski talas, ali je trajanje čela od stvarne nule do temene vrednosti. Začelje
talasa traje od stvarne nule do trenutka kada amplituda opadne na polovinu maksimalne
vrednosti.
Za verifikaciju sposobnosti podnošenja napona izolacionih konstrukcija, standardima [6,
9] za određene vrste napona propisani su standardni podnosivi naponi. Vrednosti ovih
podnosivih napona date su u tabeli 6-3 za najviše napone opreme Um=1-245 kV zaključno, što se
definiše kao područje I. U tabeli 6-4 prikazani su standardni podnosivi naponi za Um>245 kV,
područje II. Tabele se odnose na sve izolacije (fazna, međufazna i podužna). U standardima [6,
9] date su i dopune koje se odnose na vezu međufaznih, faznih i podužnih izolacija. Fazna
izolacija je izolacija prema šzemlji, međufazna – između faza, a podužna – između kontakata
rasklopnih aparata u jednoj fazi. U tabelama 6-3 i 6-4 u ovoj knjizi prikazani su jedino naponski
nivoi koji se koriste u Srbiji.
Tabela 6-3 pokazuje da za jedan naponski nivo postoji više stepena izolacije. Zadatak
koordinacije izolacije je da se odabere jedan od više mogućih stepena izolacije. Za najviše
napone opreme 123 kV i 245 kV postoji po jedan pun i više sniženih stepena izolacije.
Standardni podnosivi napon industrijske frekvencije pokazuje kako bi se izolacija
ponašala u slučaju privremenih prenapona – kratkih spojeva, rasterećenja generatora i slično.
Standardni podnosivi atmosferski napon važi za slučaj da do opreme naiđe talas atmosferskog
porekla. U slučaju mreža iznad 300 kV (područje II), kod nas u Srbiji to je samo naponski nivo
400 kV, sklopni prenaponi su čak i opasniji od atmosferskih zbog velikog rastojanja između
provodnika. Zbog toga se njihova izolacija opisuje takvim naponom.
Dakle, pri projektovanju TS, prvo se usvoje izolacioni nivoi prema tabelama, a na osnovu
mogućih prenapona i na osnovu iskustva, izolacioni naponi opreme (čvrsta izolacija u kućištima
i gasovita van kućišta), rastojanja između faza i između faze i zemlje. To omogućava da se kupi
oprema sa izolacijom koja je ispitana takvim naponima. Zahteva se da izolacija bude takva da
pouzdanost bude izuzetno visoka, tj. da se naponski kvarovi dešavaju veoma retko.

8
Tabela 6-3: Standardni stepeni izolacije za naponsko područje I (Um=1-245 kV),
Najviši napon opreme Standardni podnosivi Standardni podnosivi
Um napon industrijske atmosferski udarni
frekvencije napon
kV kV
(efektivna vrednost) (efektivna vrednost) kV
(temena vrednost)
7.2 20 40
60
12 28 60
75
95
24 50 95
125
145
36 70 145
170
123 (185) (450)
230 550
245 (275) (650)
(325) (750)
360 850
395 950
460 1050

Tabela 6-4: Standardni stepeni izolacije za naponsko područje II (Um>245 kV),

Najviši napon Standardni podnosivi sklopni udarni napon Standardni
opreme podnosivi
Um Podužna Fazna Međufazna atmosferski
izolacija izolacija izolacija udarni
kV kV (odnos napon
(efektivna (temena kV prema
vrednost) vrednost) (temena temenoj kV
vrednost) vrednosti (temena
fazne vrednost)
izolacije)
420 850 850 1.60 1050
1175
950 950 1.50 1175
1300
950 1050 1.50 1300
1425

9
4.6. Zaštita postrojenja od direktnih udara groma

Atmosfersko pražnjenje predstavlja prirodnu pojavu pražnjenja naelektrisanog oblaka u

objekte na zemlji, sa mogućim katastrofalnim posledicama. Pražnjenje može da se desi na bilo
kom mestu, pa i na mestu gde se nalazi transformatorska stanica. Udar groma u element
postrojenja trenutno bi ga uništio. Međutim, najgori slučaj je kada strada energetski
transformator, zbog velike količine ulja, koje bi moglo da se zapali i razlije po celoj TS. To
dovodi do uništenja praktično cele TS, a moguća je i ekološka katastrofa, zbog velike količine
dima ili vatre. Odavno je bilo jasno da na posebnim metalnim stubovima ili metalnim portalima
treba postaviti štapne hvataljeke ili razapetu žicu, ili kombinaciju hvataljki i razapete žice, tako
da oni preuzmu struju groma na sebe i efikasno je sprovedu u zemlju, u uzemljenje postrojenja.
Na taj način, grom udara u prihvatni sistem (hvataljke i razapeta žica), a ne u opremu TS. Nisu
potrebni nikakvi spusni provodnici jer je stub metalni. On provodi struju pražnjenja u uzemljenje
postrojenja, preko spojnog voda u obliku pocinkovane trake 25×4 mm2.
Zadatak projektanata je da odrede broj hvataljki, njihov položaj, visinu u odnosu na
elemente postrojenja i sl., tj., da definišu zaštitnu zonu. Zaštitna zona je prostor koji će
pražnjenje da pogodi sa veoma malom verovatnoćom. Udarno rastojanje, tj. rastojanje koje
skokoviti lider pređe u svom poslednjem skoku kada odlučuje gde će da udari, zavisi od
amplitude struje pražnjenja. Ono je manje za manje vrednosti struje. To znači da je teže objekte
štititi od malih, nego od velikih stuja. Kod velikih struja, lider se usmerava sa velike visine, dok
kod malih struja, skokoviti lider može veoma da se približi objektu i pogodi ga iako postoji
hvataljka. Drugim rečima, koliki prostor je zaštićen zavisi od struje pražnjenja.
Metodi za definisanje zaštite TS direktng udara groma prikazani su na sledećim stranama.

10
 Slika 1. Metod fiksnog ugla za razapetu žicu, gore – presek, dole – pogled odozgo

Prvi metod koji je korišćen za definisanje gromobranske zaštite postrojenja od direktnih

udara groma bio je metod fiksnih uglova. Metod fiksnih uglova koristi vertikalne uglove da se
odrede broj, položaj i visina razapete žice ili stuba sa štapnom hvataljkom. U Srbiji se koriste
štapne hvataljke na portalima i samostalnim metalnim stubovima. Slike 1 i 2 ilustruju metod –
slika 1 za razapetu žicu, a slika 2 za štapne hvataljke. Razapeta žica je na visini y, normalno na
ravan lista. Razapeta žica je efikasna kada se radi o velikoj dužini u odnosu na širinu.
Uglovi su bili definisani stepenom izloženosti stanice pražnjenjima (visina opreme,
položaj – na brdu, u ravnici), značajem štićene TS i površine TS. Najčešće su bili korišćeni
uglovi α=45˚ i β=30˚, i β=45˚. Danas se ovaj metod smatra zastarelim jer ne uzima u obzir
savremena znanja o pojavi pražnjenja.

11
 Slika 2. Metod fiksnih uglova za štapne hvataljke

Na slici 1 gore prikazan je presek u nivou dva stuba sa štapnim hvataljkama, a dole –
pogled odozgo.
Mast – stub
Substation area – površna stanice
Protected area – zaštićen prostor
Earth – zemlja
Protected objects – zaštićeni objekti.

Slika gore pokazuje da su zaštićeni objekti (protected objects) u štićenoj zoni jer su ispod
preseka dve linije pod uglom α.

12
 Slika 3. Metod empirijske krive

Drugi metod poznat je pod nazivom „empirijske krive“. Empirijske krive nastale su
najviše na osnovu laboratorijskih eksperimenata na medelima. Najzaslužniji je Vagner (Wagner).
Analize su nastale kako u SAD, tako i u SSSR-u (Sovjetski Savez). U Jugoslaviji je korišćen
metod određivanja zaštite TS od direktnog atmosferskog pražnjenja u TS baziran na radu ruskih
naučnika. Praktično sve stare TS u zemljama bivše Jugoslavije imaju zaštitu određenu na ovaj
način. Inače, zaštita se pokazala kao potpuno zadovoljavajuća, kako kod nas, tako i u svetu.
Ipak, sa povećanjem naponskih nivoa (kod nas 400 kV), nastao je novi, bolji metod, za koji se
smatra da je tačniji od ranijih metoda. To je elektrogeometrijski metod, jer se zasniva na crtanju
zaštićenog prostora.
Slika 3 pokazuje kako se Vagnerov metod koristi kada se postavi stub visine h (to je vrh
hvataljke) između dva objekta visine d. Na slici su date krive za određivanje visine vrha
hvataljke h za određenu vrednost x i različite vrednosti d (četiri vrednosti).

13
 Slika 4. Eksperimentalna kriva za drugačiju konfiguraciju stubova sa hvataljkama

Slika 4 pokazuje kako da se izračuna visina vrha hvataljke h postavljene na metalnom

stubu, kada se koriste dva stuba, a štićeni objekat je između njih.

Slika 5. Oblasti zaštićene sa više stubova, sa dva – levo, i sa četiri - desno

14
 Slika 6. Metod „kotrljajuće sfere“
(fence – ograda, imaginary rolling sphere – zamišljena kotrljajuća lopta)

Metod „kotrljajuće sfere“ zasniva se na izračunavanju udarnog rastojanja, tj. rastojanja

koje skokoviti lider pređe u svom poslednjem skoku. On tada „odlučuje“ gde će da udari.
Vrednost tog udarnog rastojanja zavisi od struje pražnjenja, a postoji više izraza koje su
predložili razni autori. Svi ti izrazi, ipak, praktično su istog oblika, ali se udar u fazni provodnik
ili zaštitno uže različito tretiraju od udara u ravnu zemlju. U SAD se danas najviše koristi izraz
koji je usvojila IEEE organizacija inženjera energetike i elektronike, 1985. godine:

S = 8 ⋅ I 0.65 (1)

U izrazu (1) S je udarno rastojanje u metrima, a I – struja pražnjenja u kiloamperima.

Poboljšanim elektrogeometrijskim modelom uzima se u obzir različitost udara u zemlju u odnosu
na vodoravne provodnike, zbog drugačijeg električnog polja na površini razapete žice u odnosu
na ravnu zemlju. Električno polje određuje pražnjenje. Pražnjenja se, po pretpostavci, dešavaju
samo vertikalno. Metod kotrljajuće sfere za izračunato udarno rastojanje određuje centar iz kojeg
treba povući luk tako da dodiruje zemlju i vrh istaknutog objekta. Postoji, po tom modelu,
jednaka verovatnoća da pražnjenje pogodi vrh stuba, zemlju, ili bilo koju tačku na luku koji je na
slici prikazan isprekidanom linijom. Smatra se da je zaštićena oblast ispod isprekidane lučne
krive. Taj se luk „valja“ oko stuba kružno, ili se valja po dužini objekta kada se radi o
vodoravnim ivicama. Ukoliko je ceo objekat u zoni ispod isprekidane lučne krive, on je zaštićen
od direktnog pražnjenja. Ukoliko neki deo nije u toj oblasti, taj deo nije zaštićen, a ostalo jeste.
Na slici 6 S je udarno rastojanje. Iz centra kruga dodiruju se oba stuba, a transformator je
ispod lučne krive po svim dimenzijama (u prostoru, trodimenziono), pa je zaštićen. Oprema
desno na slici nije potpuno zaštićena (unprotected equipment) jer je deo uređaja iznad lučne
isprekidane linije.
Zaštita se izvodi tako što se najpre odredi iznad kojih vrednosti struje groma će TS biti
štićena. Postoji mala struja groma koja može da prodre kroz zaštitu i udari u sabirnicu ili spojni
provodnik. Međutim, napon koji ona stvara je toliki da ga izolacija opreme može podneti.

15
 Slika 7. Metog kotrljajuće sfere za struju IS
Gore –pogled odozgo, dole – pogled sa strane

Slika 7 gore pokazuje da je transformator zaštićen jer je šrafirana površina, na nivou h

ispod lučne isprekidane krive. To pokazuje i donja slika – osni presek. Ako se skokoviti lider
nađe na isprekidanoj polupravi, on udara u zemlju. Ukoliko je skokoviti lider na vertikalnoj
polupravi, udara u stub. Ako se lider nađe u preseku isprekidane poluprave i vertikalne
poluprave, on udara u stub, zemlju ili neku tačku na luku sa podjednakom verovatnoćom.
Međutim, transformator je ceo u šrafiranoj oblasti.

16
 Slika 8. Zaštita od struje pražnjenja veće od granične IS, dakle, za struju IS1

Slika 8 pokazuje da, ako struja pražnjenja IS1 bude veća od one za koju je izvedena zaštita
IS, objekat je više zaštićen.

17
 Slika 9. Zaštita od struje pražnjenja manje od granične IS, dakle, za struju IS0

Slika 8 pokazuje da, ako struja pražnjenja IS1 bude manja od one za koju je izvedena
zaštita IS, objekat je manje zaštićen. U ovom slučaju objekat ispada iz štićene zone, ali oprema
nije ugrožena jer struja pražnjenja IS0 stvara napon koji oprema može da podnese.

18
Slika 10. Zaštita sa četiri stuba

19
Slika 11. Zaštita sa dva stuba i dve razapete žice

20