Увод

Последње декаде 19. века тзв. викторијанске Енглеске, донеле су, осим великих
социјалних превирања и израженог друштвеног раслојавања, нове идеје на пољу културе и
нове правце у књижевности, сликарству, архитектури и другим областима. Морална
побуна против нарастајућих неправди које је донео империјализам и материјализам, а која
је покренута од стране француских декадената кроз тзв. талас noire, може се препознати и
у стваралаштву енглеских писаца који индивидуалним стилским експресијама
разоткривају наличје доминантне аристократске класе. Најпознатији и најславнији писац
овога доба је Чарлс Дикенс, али је зато Оскар Вајлд, као зачетник књижевног естетизма и
поборник идеје ларпурлартизма, свакако најинтригантнији. Вајлд као аутор прича, драма,
есеја и романа Слика Доријана Греја, такође је био познат као изузетан реторичар, врстан
познавалац естетичких канона, дендијевски дух саздан од парадокса и ироније које је
установио за сопствени modus operandi, како стваралачки, тако и животни.

Роман Слика Доријана Греја написао је легендарни писац и истински естета, Оскар

Вајлд. Ово је једна од најозлоглашенијих књига које су објављене у викторијанској

Енглеској. Чим је објављена 1980. године, наишла је на оштру критику јавности.

Проглашена је декадентном, јер се у њој назиру елементи хомосексуалне љубави

и, по мишљењу тадашње јавности, исмевају се највише моралне вредности тог

времена. Без обзира на то што је био узрок небројених полемика, овај роман

представља суштину естетизма, са свим његовим предностима и манама.

У овом раду је кроз анализу три главна лика показано поимање филозофије

по којој су изабрали да живе. Лорд Хенри је приказан као неко ко је одличан у

теоретисању. Он инспирише Доријана да ужива у животу и филозофију естетизма

проживи у пуној мери. Доријан доживљава пад, јер је претерујући са сбојом

животном филозофијом повредио све оне који су се на било који начин нашли

поред њега. Насупрот њима двојици, Базил је заговорник стандардног морала. У

причи се појављује као творац слике, а због наивног схватања да лепи људи не могу

бити зли, завршава као жртва сопственог ремек-дела. Због чиљенице да су сва

три лика на крају кажњена због претеривања са естетизмом, намеће се закључак

да за роман никако не може да се каже да је неморалан и декадентан.

Биографија аутора

Oskar Fingal O'Flaerti Vils Vajld, аутор књижевног ремек-дела о лепоти и њеној мрачној
страни Слика Доријана Греја, рођен је 16. октобра 1854. у Даблину, у породици успешних
и цењених ирских интелектуалаца, као средње од троје деце. Његова мајка, Џејн Вајлд,
ирска националисткиња, под псеудонимом Сперанца (на италијанском нада) писала је
песме као припадник револуционарног покрета Млади Ирци. Тако су Оскар и његов
старији брат Вили одрастали слушајући поезију своје мајке и њене идеолошке браће и
сестара, што је код њих у најранијем добу пробудило љубав према књижевности. Пошто је
леди Вајлд била заговорник неокласицизма, што се видело по античким грчким и римским
сликама и мотивима свуда по кући, код Оскара је пробудила наклоност и према визуелној
лепоти, што ће му се нешто касније, на суђењу века, узети као отежавајућа околност.

Оскаров отац сер Вилијам Вајлд био је угледни лекар, офталмолог, хирург за уво и око,
који је 1864. године проглашен за витеза. Кад није био у белом мантилу, и он је писао.
Аутор је неколико књига о археологији и ирском сеоском животу и фолклору. Као велики
филантроп, познат по својој бризи о сиромашнима, зачетник је неколико хуманитарних
организација које и данас постоје. Осим троје деце које је имао са леди Џејн, сер Вилијам
је имао још троје из својих веза пре брака. Признао их је и обезбедио им школовање иако
их фамилија није волела.
До девете године Оскар се образовао код куће, где је уз француску потом и немачку
гувернанту течно научио ова два језика. Након тога кренуо је у елитну школу, а све до
својих двадесетих лета је проводио у очевом раскошном летњиковцу у селу Конгу, на
обали Атлантског океана, где су се он и његов брат Вили дружили с касније
прослављеним писцем кратких прича Џорџом Муром.