OTKRIJTE KRADLJIVCE VAŠEG DRAGOCENOG VREMENA!

Verovatno ste već bili u situaciji kada su drugi želeli da rasporede Vaše vreme. Rekli su
Vam šta i kada treba da uradite, gde i kada je važno da se pojavite ili koji je rok da završite
zadati posao. A Vi ste imali najmanje još 3 započeta posla koja su Vam isto tako bila
važna.
Ako se ne možete setiti nijedne takve
situacije, onda ću Vam pomoći: seti se
momenata sa posla, poslovnih planova ili
naloga od šefova. Međutim, nije
drugačije ni u porodici: deca, supružnik,
roditelji ili prijatelji. Setite se rečenica:
“Samo još ovo”, “Moooolim te….”, “Šta je
to tebi”, “Samo par minuta posla”; “Ti to
bolje znaš”.
Hitno-hitno-hitno. Poznate su Vam ove
rečenice?
Šta možete tada učiniti?
Najvažnije je u tim momentima ONEMOGUĆITI “kradljivcima” da Vam oduzmu
dragoceno vreme.

Pre nego što im to “onemogućite”, veoma je važno da na trenutak zastanete i razmislite,

a zatim da postavite prioritete.

Zapitajte sebe:
 da li ima nešto što je hitnije od toga što su Vas “zamolili”,
 da li je to u sukobu sa Vašim interesima i ciljevima ( a još nisam ni spomenula
Vaše zdravlje zbog iscrpljenosti ),
 da li ista molba podržava Vaše ciljeve,
 da li je to korisno za Vas što su od Vas tražili ili ne.
Naravno, možete postaviti i druga pitanja koja su u skladu sa datom situacijom.

Vaše vreme je vredno i dragceno!

Ono pripada samo Vama. Vi ga raspoređujete po Vašoj najboljoj proceni. Zato, kada
sledeći put se budete osećali iscrpljeno i umorno zbog raznih “usluga” i dodatnih poslova,
izaberite jedno od sledećih praktičnih stvari:
  Upotrebite zvaničniji ton od uobičajenog.
 Nemojte ponuditi drugoj osobi da sedne ili nemoje Vi sesti.
 Dajte do znanja koliko imate vremena ili pitajte osobu koliko vremena traži od Vas.
 Ponudi konkretni termin za razgovor.
 Upotrebite određene gestove, npr: sređivanje papira, oblačenje, zatvaranje
rokovnika i sl. (možda Vam ovo deluje smešno, ali je vrlo delotvorno).
 Rezimirajte drugoj osobi svoje aktivnosti koje tek trebate da uradite.
 Upotrebite rečenice sa kojima možete privesti kraju razgovor, npr: “Drago mi je što
ste me posetili”, “Mislim da je ovo bila suština” i sl.

Ovo su samo nekoliko primera sa kojima se možete rukovoditi kada budete sledeći put u
situaciji da Vam neko uskraćuje vreme.

A kada smo već kod “kradljivaca”, veoma često se događa da mi sami od sebe “krademo”
dragoceno vreme.

Kada se potegne ovo pitanje, znamo biti vrlo vešti u odgovorima ( a da ne kažem
izgoorima). Pa, da vidimo redom nekih od primera:

1. Potražnja za izgubljenim stvarima, nered

o Složite Vaše stvari da budu u redu, pa ćete sebe poštedeti napetosti i
nervoze.
2. Lenjost i odlaganje
o Ne čekajte, već delajte! Rasporedite Vaše vreme, držite se agende,
beležite, pišite podsetnike –lepite ih tamo gde ćete ih najbolje uočiti,
uključite alarm na telefonu. Jednom rečju: objavite rat svemu što Vas
zaustavlja u tome da na vreme izvršite zadatke.
3. Upotrebite telefon u svrhu koji mu je namenjen!
o Poštedite ga od upotrebe za takve razgovor, koji ne donose nikakvu korist,
samo povećavaju mesečni račun i crpe našu snagu (i crpe bateriju
telefona).
 4. Radite u vremenskim celinama
o Bićete mnogo efikasniji, ako npr. svaka dva sata držite po 15 minuta
pauze. Efikasnost opada sa povećavanjem vremena u kontinuitetu.
5. Ko rano rani, dve sreće grabi!
o Koristite prednosti ranog buđenja. Bićete efikasniji i zadovoljniji. Isprobajte
i eksperimentišite u toku jedne sedmice i izgradite takav bioritam koji će
Vam biti od najveće koristi.
6. Podelite teret
o Ne trebamo sve Vi uraditi. Radujte se timskom radu: kao na poslu, tako i
kod kuće.
7. Umesto samosažaljenja i sanjarenja, učinite prvi korak!
o Nemojte trošiti energiju na te stvari koje ionako ne možete promeniti.
8. Rangirajte zadatke po važnosti, a zatim izaberite najvažniji od njih.
o Veoma često je ovo ključ uspeha. Dodatna korisnost je u tome što ćete se
Vi osećati produktivnijim i drugačije ćete posmatrati sebe kada budete
analizirali rezultat.
o

I na kraju da rezimiramo:

Okolina je kradljivac vremena:

 kada nas prekinu u poslu,

 kada je loša komunikacija u kolektivu, možda kvar nekog aparata sa kojim radimo,
 promena rokova u izvršenju određenih zadataka,
 često menjanje prioriteta i sl.

Mi smo sami kradljivci vremena:

 ako su naše stvari u neredu,

 odlaganje zadataka,
 kasni odlazak na spavanje radi bilokojeg neopravdanog razloga (internet, TV i sl.),
 kada imamo pogrešan stav,
 lična neorganizovanost i puno prihvaćenih obaveza,
 rad bez plana,
 nepotrebno provedeno vreme sa negitvnim osobama i sa energetskim vampirima.
Suočiti se sa kradljivcima vremena iziskuje napor. Za to je potrebna snaga jer odluku
o PROMENI DONOSITE VI. Vi ste oni koji se suprotstavljate, Vi ste oni koji kažete “NE”.
Prvi korak ka promeni izaziva otpor. A posledica otpora je odlaganje. Da bi bili uspešni u toj
promeni, da bi istrajali u tome, evo nekoliko ideja šta možete učiniti u takvoj situaciji:

1. Pratite sebe najmanje 3 dana. Idealno bi bilo 7 dana. Nosite sa sobom malu
svesku. Zabeležite koliko ste proveli vremena radeći jedan posao. Npr: šoping,
odgovaranje na e-mailove, facebook, telefoniranje, kuvanje, spremanje, bašta i sl.
Sve ovo možete uraditi i za poslove na radnom mestu. Kada pribeležite aktivnosti u
toku dana, jasno će se iscrtati oni momenti koje ste “poklonili” nekome drugom, a
ne sebi i Vašim potrebama. Vrlo brzo ćete uvideti gde treba sprovesti promenu.
2. Ako pravite dnevnu ili nedeljnu listu zadataka, uradite najpre “neprijatne”
aktivnosti sa te liste. Tako ćete se osećati produktivnijim i zadovoljnijim (predlog
knjige za čitanje: Brajan Tresi: Progutaj žabu).
3. Držite se čvrsto rokova (pročitajte ponovo prvu tačku: otpor prema promenama)
4. Nagradite sebe zbog efikasnosti. Kada ste to poslednji put uradili?
5. Delegirajte zadatke koje i drugi mogu uraditi. Nekome će to činiti izazov, a VI ćete
biti rasterećeniji.

Nije ovo tako teško, zar ne?

I za kraj, evo nekoliko interesantnih podataka

iz istraživanja sa interneta, a koje će Vas
možda navesti na razmišljanje:
Vreme prolazi. Naš život sa kojim raspolažemo
je ograničen vremenom. Neko je izračunao, da
čovek u proseku živi 72 godine, a svoje vreme
troši na:

 21 godina spavanja,
 14 godina posla sa čime se bavi,
 7 godina kupanja,
 6 godina jedenja i pijenja,
 6 godina putovanja,
 5 godina stajanje u redu,
 4 godina učenja,
 2 godine da bi odgovorio na propuštene telefonske pozive,
 1 godinu pronalaženje izgubljenih stvari i
 3 godine ostalih aktivnosti.

Ove brojke nas opominju da je važno dobro upravljati vremenom, zar ne?
Želim Vam efikasni rad i lakoću u obavljanju svakodnevnih zadataka i ostvarenju Vaših
ciljeva!

Jasminka Grunčić