In memoriam

Đorđe Prudnikov 1939 - 2017

 
„Prudnikov je neobična ličnost, po svemu nesvodljiva na koncepcije i
izražajne formulacije našeg vremena. Za njega nema značaj ni 19. vek ni iskustvo
modernizma, praktično, on nikome ništa ne duguje, niti bilo koga oponaša u savremenom
okolišu. Umetnost kao da je zastala u 17. veku, stvaralaštvo se zaključalo sa italijanskom
dekadencijom i manirizmom“, konstatovao je svojevremeno jedan beogradski kritičar
govoreći o Đorđu Prudnikovu, sjajnom potretisti i talentovanom dizajneru koji je
nedavno preminuo.
Poštovaoci njegovog slikarstva i neobične ličnosti se nadaju da će uskoro
biti organizovana Prudnikovljeva izložba na kojoj bi ponovo mogli da uživaju u njegovim
platnima gde se svetlost i senke sažimaju u jedinstveno nežan prizor majke sa detetom ili
odakle ih gledaju snažni potreti u kojima je sažeto svo iskustvo jednog života. Prudnikov
je to iskustvo umeo da uoči i prenese na svoja platna, iako je žalio što nema privilegiju
starih majstora da potretiše model uživo, nego je za predložak koristio fotografiju. Slikao
je poznate ljude, ali i one koje su mi bliski i važni. Slikao je i politčare, a njegov potret
Josipa Broza Tita je lansiran na poštanskoj markici 1980. godine. Naslikao je i Slobodana
Miloševića, što ga je, kako kažu oni koji su ga poznavali, koštalo neprikladne etikete da
je „režimski slikar“. Napadali su ga oni koji su upravo koristili beneficije tog režima,
tvrde Prudnikovljevi poštovaoci. Prudnikov je pak tvrdio da on koristi poltičare da bi
istakao svoj talenat. On je, prema mišljenju svojih poklonika i onih koji to nisu bili,
neosporan, kao i njegovo umeće nalik onom kod velikih majstora, pa su njegova platna
često poređena s Ticijanovim ili Da Vinčijevim. Na Internacionalnom jesenjem salonu u
Montrealu 2000. gde je bio počasni gost predstavljen je kao „Leonardo novog
milenijuma“
Uz sve sličnosti Prudnikov je bio umetnik autentičmnog stila.
Nepokolebljivo je sledio svoj slikarski instikt a učio je kod najboljih. Kod Mihalja
Petrova na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu gde je diplomirao ali i iz
iskustva u inostranstvu. Nakon svršenih studija, pošto se posvetio industrijskom dizajnu,
otisnuo se u svet. Najpre se u Beču zanimao za nove forme stakla, a potom odlazi u
Italiju gde je 1968. dobio nagradu i stipendiju na međunardnom konkursu za nove ideje u
nameštaju. Predviđana mu je svetla budućnost u ovoj zemlji, ali je ubrzo morao da je
napusti zbog spleta krajnje neobičnih okolnosti o kojima će saznati decenijama kasnije.
Naime, u to vreme jedan od ovdašnjih kriminalaca od Prudnikova je „pozajmio“ ime i
prezime. Kad su ga uhapsili u Italiji i pravom Prudnikovu je zabranjen boravak u ovoj
zemlji. Obrt sudbine ali i stara ljubav prema slikarstvu su podstakli Prudnikova da se
vrati ovoj umetničkoj disciplini. U njoj se, kako je i sam isticao, najkomotnije osećao.
Tako je bilo u detinjtvu kada je otkrio svoj talenat i tako je ostalo do kraja života.
Đođe Prudnikov rođen je 19. aprila 1939. u Užicu a preminuo je ovog
marta o u Beogradu . Kako je sam govorio za sebe, u njemu je postojala mešavina ruske
umetničke duše i marljivost logične Zlatiborke. Iza sebe je ostavio sina Aleksu, koji je
takođe slikar.

K. R.