К а моделу фол клор ног пр ип ов иј едања..

43

Д У Ш А Н И ВА Н ИЋ ( Беог р ад)

К А М О Д Е Л У Ф О Л К Л О РН О Г П РИ П О В И ЈЕ Д А Њ А У С РП С К О Ј
У М ЈЕ Т Н И Ч К О Ј П РО З И

Једна обликовна линиј а српске прозе ишла ј е п реко народне (усме-

не) к њиж евности/ фолклорне т радициј е и евр опских подстицај а кој и су
пр илаг ођавани фолклор ном обр асцу . Овдј е се у однос фолклор не и пи -
сане т р ади циј е, н еисцрпне и к рупне т еме, ул ази само у основним пита-
њима, на грађи нове српск е к њиж евност и . П ознат но ј е да су се фол -
клорни облици (нпр., узречице, легенде, пословице, шаљиве приче)
наш ли у п р озним и пј есн ичк им т екст овима писац а свих генер ациј а и
р азноликих поетик а већ од 18 . виј ек а Је оте
( р ј Рачан ин , Гаврил Стеф а-
новић Венцловић , Јован Рај ић , З ахариј а О рфелин , Д осит еј О бр адовић
и др.) .1П рилаг ођени новим оквирима, т и се облици препознају и у ди-
ј еловима романа Атанасиј а Стој ковића и Милована Видак овића.2
И сп рва у к азуј ући н а слабо познавање н ар одних обич ај а у дј елима т а-
дашњих писа а
ц ( рн а очито Милова н а Видак о вића В
), у к К ар аџ ић ће к а-
сниј е као извор е фабулар но-тематск их ок осниц а ср пск им п р оз аи цима
предлаг ати народне баладе.^ Барем начелно, то ј е важно размеђе у тра-
ди циј и обликовања српске к њиж евне п р озе: с у ношењем фолк лор не
г р ађе к ао фабуларног ј езг р а морали су се миј ењат и или прилаг ођ ават и
и др у ги чинио ци о бликовања. У чест алиј а обр ада и пр ер ада фолк ло рних
творевина у умј етничкој прози почиње од 40-их година (А т анасиј е Н и -
колић , Богобој А танацковић) и т рај е наредних децениј а, ук ључуј ући из-

1 Литература о овом питан>у ј е обимна, па овд е само упућу емо на М. Павића.

ј ј
Ист ор иј а ср пск е к њиж евност и бар ок ног доба. Бгд. 1970. т е на ауторе радова о удј ел у
пословица у Д оситеј евом дј елу , Т . Ђорђевића ( Д оситеј Обрадовић и фолклорно г р ади-
"
во//Споменица Д оситеј а Обрадовића, СК З , 1911) . П. П оповића ( О „ Собраниј у Д осит еј а
О брадовић а// Глас СК А , 176:2/90, 1938) , Б. М аринк овић а ( П осл овице у делима Д осит еј а
Обр адо вића. 1// П у теви , 7:4-5/1960) , и др .
- М . П авић . Ра ање нове с пск е к њиж евност и , Б г . 1983, 553.
ђ р д,
3 Грађа за леп С пски оман//Даница, забавник за годин 1829, Б дим , 32-33.
р р у у у у
44 К њиж евност и ј език

међу осталих и Шапчанина и Грчића-Миленка4, аналогно процесу кој и

се знатно раниј е почео одвиј ати у поезиј и (од З ахариј а Орфелина, до-
бивај у ћи с Л азар ицом Ј. Н овића Оточанин а, п а и епск им пј есмама Јо-
вана Суботића, вид опонашања) ,5 уз врло повољан одј ек међу читао-
цима. У драми ј е фолк лорна г рађа п очела да се искоришћава већ од
Еман уела К озачинског , а од Симе М илутин овића С ар ај лиј е у з г р ађу су
ишла и морфолошк а свој ства фолклорног пориј екла (стих , сиже, основ-
не ј единице радње) .
Н ародна тр адициј а приповиј едања п ој ављуј е се к ао иск уство по-
ж ељно да се опонаша, нарочито пошто ј е Ву к обј авио Ср пске нар одне
пр иповиј ет ке (1853) : настај у тзв. приче на народн у, аут орск и т екстови
бај к и , лег енди и сл., међу писц има свих ст руј а. Гот ово у ист о вр иј еме
на хоризонт у Б ог обој а Атанацковића пој ављуј е се савремено европско
прозно иск уство као нови узор.6 Овај писац своју прозу тематски
смј ешт а у савременост , али се фабуларна конст рук циј а и профил ј унак а
др ж е р омантича рск их схема ок
,д у стил у( ниво лексик е, синтагме ) ми -
ј еш а н асље е
ђ р ом антича р ске лир ике Б
( р анко Радичевић на о
), р д не п ое-
зиј е и г оворних црта свакодневице. Из тог а к омплекса развиће се по-
степено протореалистичк и роман (Игњат овић) , с видљивим ш авовима
Видаковића, А танац ковића и г оворног стила свакодневице. Уп ор едо с
овим правцем прозаици романтичари (Змај , Јак шић , К остић) настав-
љај у неке од помену тих фабулар ни х и т ематск о -мот и вск их схема, по -
ј ачава ћи
ј у удио мо е
др ног лирског иск уства.7 Доцниј е се постепено и они
ук љу чују у реалистичке ст руј е, али се не везуј у за фолклорно иск уство
у по стп к
у у облико в ањ а пр ипов е
ј дне цј елине. З а аз
р у јм и евање р азли -
читих списат ељск их намј ер а очит о се мо р а у зимат и у обзир к њиж ев-
ни/к улт у рн и к онтекст , сам по себи успост ављен на хиј ерархизованим и
диј алошк им, често п ротивурј ечним односима.
И звј естан бр ој писаца и сп рва обавља ет н ог рафск и , ск упљачк и рад,
а доцниј е наст ој и да прик у пљену г рађу преоблик уј е ауторск и и да ј е у
одређеном ст епену фик ционализуј е или иск ористи за фик ционализаци-

4 А . Ник олић, В е ни поб атим или Огледало б дућег в ека//ЛМС. 26/3 (1831) ; Бого-
ј р р у ј
бој А танац к овић , Т ри зелене шибљи к е// К њиг а за добр е цели , 1852; М илорад Поповић
Ш апчанин , Н ај већи г р ех//Д аница. 7: 34 ( 1866) ; Јован Г рчић М иленк о, Змиј ина к ош уљи -
ца//М ат ица. 3: 36 ( 1868) .
5 Овдје само имену емо индикативне текстове к ао што су Орфелинова „ Песн исто-
ј "
рическај а како су Сербљи с Турци на К осово пољу побили се <> ( 1765) , не помињући низ
дј ела из свих пер иода, све до веома популарне, а изразито епиг онскеЛазар ице (1847) . Дуго
ће, и т ок ом еп охе реализма, епски облици у стиху ићи за обр асцима народне поезиј е.
6 У оглас за П пољк е (С бске новчне. 1851, б . 32, ст . 126) , по истраживању Н аде
у у р р р
Мирк ов (р кп. маг. т езе, БоГобој А т анацк овић и ср пска р омант ичар ска пр иповет ка) .
1 Исц пни е, Д. Иванић, С пска п ипови ет ка између ромат ник е и реализма: 1865-
р ј р р ј "
1875, Бг д., 1976, п осебно у поглављу „ Језичк е т рансформациј е .
 К а моделу фолкло рног пр ипо виј едања.. 45

ј у, ст варајући п рема њој свој а, аут орск и релативно самостална дј ела.

Н а првом мј ест у ј е В у ков сарадник В ук Врчевић , а слиј еде га Јоаник иј е
П амучина, Милан Ђ . Милићевић , Стефан М . Љубиша, диј елом М илован
Глишић, Симо М ат авуљ, Јанко Веселиновић. Једни од њих немај у доди р а
с реализмом (Врчевић) , други су тој епоси блиск иј и извј есном ст ихиј ном
реалистичношћу (Милићевић, Љубиша) , док т рећи узимај у фолклорну
т радициј у уп раво с н амј ером да остваре циљеве реалистичке поет ике
(Глишић, М атавуљ) . Међутим , без обзир а н а ог ромне р азлике између
ових аут ора (г енерациј ске, личне/спистатељске) , између њих постој е об-
е ињ ће обликовне конст анте 8 на "
ниво на ативне синт аксе и се-
ј д ују „ , у р
мантик е форме. Овдј е т реба имати на у му двиј е фазе и два типа прео-
блик овања изворних текстова, мада ће нас превасходно занимат и њихов
исход у позн ој фази међудј еловања/међуодноса, к ад се ствара цј елина
кој а ниј е више фолклорна по процесу наст ај ања, већ су фолклорни
чиниоци обликовања само ј една од конст анти концепциј е ауторског дј е-
ла (новога текста) . Д ок се наиме оправдано може говорити о пр оцесима
олк лор иза и
ц ј е с р пске п р озе , с друг е ст р ане ти п р оц еси воде п ост еп е-
ф
ном удаљавању од фолклора: не само ш т о су иза дј ел а ин дивидуални
т вор ци већ шт о ј е фок лорни обр азац иск ор ишћ ен за нови , писани модел
т ек ст а .

Ток т ог а двост раног процеса мож е да се представи у неколике фа-

зе. У првој доминир а етног р афск а г р ађ а, п римар ни фолк лорни извор и
- описи обр еда, обичај а, запи си п ри ч а, бај к и - свег а оног а ш то ј е сач ува-
но у ж ивој риј ечи и памћењу (Вук К араџић , В ук В рчевић и др .) . У друг ој
фази афирмише се ауторск а стилизациј а у дух у народног приповиј едања
(о обичај има, обредима, легенде, бај ке и сл.) . Зачетници овог процеса
су на извј ест ан начин и Вук К араџић и његови сар адници (у к олик о су
забиљежену фолкл орну причу стилизовали према свом осј ећању и ј е-
зич кој норми) , али прави н осиоци нове стилизациј е биће аутори к њи-
ж евних т ек ст ова к ао што су А т анасиј е Н иколић , Б ог о бој А т анац к овић ,
Јован Грчић-М иленко, Милор ад П . Ш апч анин и др . Сљедећа фаза ј е
већ самост ална, ау тор ск а, стилско -сиж еј на обр ада фолк лор них п р ип о в-
е
ј д ни х моти в а ( Стеф ан Мит р ов Љ у биша , дј елимично Јован Г р чић - М и -
ленк о, Милован Гпишић , Јанко Веселиновић, Симо М ат авуљ) . У тек -
ст овима ових посљедњих аутора ти мотиви се маскир ај у к ао ж ивотн о-
свакодневни , заузим ај ући у р азг р анат иј ој п р ичи мј есто фабуларног ј ез-
г ра. П роцес морфолошк е преобразбе довр шава се н а ј едној ст рани у
имитациј и усмене кому ник ативне сит уациј е ( сказ) , а на друг ој у пост уп -
к у прип овиј едања у множ авањем и фабул аризациј ом диј алошког ток а
(Глинг
а ћ, Веселиновић) .9

8 Ж. Р се, Облик и значење, с анц. Иван Димић. С. К а ловци, Н. Сад, 1993. 19.
у фр р
,Ј
О неким видовима ових процеса исцрпниј е у раду „ Говорни жанрови и фолклорни
модел п риповиј едања у српском реали зму" , Облик и вр иј еме, Б еог рад, 1995.
46 К њижевност и ј език

Слик а циј елог пр оцеса може се усп оставити и другачиј е, п олазећи

од иск уствене сит уациј е к а к њижевном моделу . У том случају би се го-
ворило о приповиј едању у емпириј ској , стварној ж ивотно-кому ник ат ив-
ној ситуациј и (Прота-Матиј а) , к ој ој слиј еди опонашање такве сит уациј е
у ауторск им стилизациј ама (нпр. В рчевић или Љубиш а) те постављање
фолклорног ј езг ра у сложеним причама из друштвеног ж ивота, било
да се то ез
ј рг о тиче тематско-мотивских , било облик овних аспеката (ни-
во фабуле, заплета, стварање ж анровског профила у већем број у тек -
стова, уст аљивање различитих техника излагања) .
Почећемо подсј ећањем на примј ер фолклорног приповиј едања у
ж ивотној сит уациј и. Прота М атиј а (Мемоар и) прича о свом боравк у у
т урско-муслиман ск ој вој сци, за вриј еме П рвог српск ог устанка, гдј е се
нашао добровољно као талац (он ј е тада, послиј е К арађорђа, ј едан од
нај важниј их људи међу устаницима) . Пошто се, уз велик у напетост и
стреп њу , све ср ећно ок ончало, а р аниј е договорени услови испуњени,
П р от а ј е н ај зад одахнуо .
„ З овн у мен е у чадо р ала -
ј бег а. Д ођем, седи са њим мој поочим
М уст а-бег , новск и к апет ан , оба пу ш е и ћуте. Рекоше, и ј а седо; и мислим
да оће да ме уцене, к олико ћу новаца им послати < ...> Н амислим да им
обрекнем к олико заишт у, само да се к урталишем живе. Позадуг о ћу-
"
таше, док рече М у ста бег : „ К аж и му , алај бег ! - „ Јок вала, к аж и му
- -
"
ти! - Онда к апетан поче овак о: „ П опе, да ти к аж ем ј едну ћаиј у (тј .
приповетк у) . Био ј е ј едан к раљ - вели - и вој евао, и мног е земље поу-
зимао, и дошао до ј едне земље, слу шај добро, к ој ом ј една к раљица вла-
да. Онај к раљ напише књиг у оној к раљици , ишт е да му даде неколико
г радова, а неколико да ост ави за себе; пак не дао му шеј т ан (ђаво) да
'
п ошље књиг у по са иј и (к њигоноши) , н о у зме те свеж е пр ап ор ац на
ногу , пак собом сам однесе краљици књигу. <...> К ад уђе у одају (у
собу) где к р аљиц а седи , да ј ој к њиг у и к аж е п оздр ав од њ ег ова к р аља.
'
К р аљица књигу проучи, осме не се, па рече: „ Е , к раљу , шта ти ј е ј оште
"
мурат (воља, ж еља) ? - К раљ: „ Бог с тобом, к раљице, нисам ј а к раљ
веће њег ов посланик ; истина да сам на к р аљев облик налик , зат о ме
к р аљ ш аље т а к о в ел и к им к р аљеви м а и к р аљи ц ам а , т е и м к њ и г е о д н о -
" - "
си. „ Јој , ј ок , ти си т ај и т ај к раљ. <...> Види к раљ да г а ј е к р аљица
' '
познала, пак онда у ити (уфат и) к р аљицу за прси, потеж е анђар , да
убоде, и"рече: „ Баш ј есам к раљ и видим да ћу погинути, али и ти нећеш
ж ивити. К раљица по виче: сто
„ Дур, дур ( ј , сто ј) ! к њигоноша не има за-
ти п о и к оз во ск мо и ' синова али
а
р р а. Ја ћу т еби дати књиг у , те р ђ р ј у ј ;
'
к ад знаш пи сати , напиши к њи г у , подај са иј и друг и пу т , нек а носи , а т и
'
немој сам писати , сам односити , ј ер да ј е ик ак ав са иј а гдегоде погинуо
а би ' тебе била. <...> Ово е за мене п ипове т к а а не б ем ги
ј у ј р д уд дру
пут књигоноша. То ј е доста од Турчина совета. 10 "

10 Прота Мати а Ненадовић , Целокуина дела, Београд, б.г ., 195-196.

ј
 К а моделу фолкл ор но г пр ип овиј едања.. 47

Паралелно с овим видом уп от ребе приче у свак одневици (п ориј е-

кло т акве упот ребе сеж е у т аму предисториј е) п ој ављуј е се к ао усмен а
т р адициј а фик ц ионалних творевина п р отоформа ск аза, и то у нар очи -
том ж анру , у надлагивањим а. Један примј ер ове форме забиљеж ио ј е
В у к по сј ећању . То ј е позн ата шаљива приповиј ет к а Л аж за опкладу ,
к ој а има низ ст алних морфолошких чинилаца ск аза: у ведени ј у нак и
"
приповиј едање у 3. лицу („ Послао отац диј ете у воденицу ... ) , околности
р адње, давања т уђе р иј ечи у облик у пар афразе (Ћосин о п ричање) , те
коначно риј еч главног ј унака кој а до крај а има монолошки облик.11 У
цј елини ј е то примј ер р азвиј еног ск аза, ако ост авимо по ст р ани захтј еве
карактеристичне за тај облик приповиј едања у прози српск их р еалист а.
Од облик а п овезивања с фок л орном т р ади циј ом ск аз ј е нај познатиј и
( казивање , пр ичање ) , бар ем н
у у а чно ј об р ади , г е
дј ј е описан к ао под -
врста ок вирне пр иповиј ет ке. Д руги морфолош ки к руг ј е пр ича( ње) из
свак однвевице/ж ивот а (сеоског, Гр адск оГ/ паланачкоГ, у чит ељск оГ
итд.) , тиј есних веза са ск азом , али и сасвим от вореног облик а за дру -
гачиј е конст ру к т ивне принципе. М орфолошк и р елативн о лабаве, ове
приче су п осљеди ца многост р аних веза са сп онтан ом усмен ом р иј еч и ,
али су наст ај але с модерниј ом , реал истичк ом п о етик ом , кој а н аст ој и да
се захвати савр еменост , социј ална пит ања, и да тек ст маск ир а ил узиј ом
д ож и вљености и сл ча
у ј ности. П р ави њихо в п е
р д ставн и к ј е М ило ван Гли -
шић, у мањој мј ери Лаза ЈТазаревић и Јанко Веселиновић. Између њих
и фоклорних пр ичања у ж ивотн ој сит уациј и непосредна аналог иј а више
не постој и (примј ер из Мемоар а П роте Матиј е: идентичност или бли-
"
ск о ст фабуларн их и ж и вот ни х околности ; „ ј унак сл ушања ј е у сличној
сит уациј и к ао и ј у н ак п риче; п рича ј е вр ст а вер балне р еак циј е на к он -
текст , сит уациј у) , али се читалац поставља у позициј у слушаоца/при-
маоца туђег искуст ва.*2
М одел к ој и се успост авља у ж ивотној сит у ациј и п ој авиће се у ме-
ђувр емену , уст аљуј ући се к ао тип текст а, уп р аво у обрадама запи сивача
фолк лор них творевина, кој е само прилаго ђавај у свом осј ећању за стил
или ж ељеној п оруц и. В у к В р чевић неке пр озе/записе маск и р а док умен -
тар ношћу народних суђења (текст ова писаних од 1850. године надаље) ,
и подређуј е их к ао цј елине облик у говорних ж ан рова или судског го-
во р а, шт о се ви ди п о насловима: „ П р ичање ј едн о г п р имор ц а к ак о ј е ми -
ио глав и м етао к вно к оло" П авдање е ног сељак а ко и е оп -
р у р ,„ р ј д , ј ј
11С. Самарџиј а, Приповиј едањеу првомлицууусменимп ознимоблицима// Збо ник
р р
М СК Ј. 42:1-3 ( 1994) .
12 У вези с овим гово и се данас о „п агматици на ативних знања" т адиционално
р р р у р ј
к улт у ри и о т рој ак ој к омпетенц иј и к ој а обухват а „ у мећа к азивања, у мећа слу шања и у мећа
"
деј ствовања (Ж . Б одриј ар , П ост модер но ст ање. прев. Ф. Филиповић , Н . Сад, 1988, ст р . 34,
39 .
48 К њиж евност и ј език

е а е би
туж н д ј у о чов ека" Т ж ба е нога сељака" ит .13 Сви ти тек -
ј ,„ у ј д д
ст ови имај у низ лок алних црт а (т ипичност ) , а к ао облици/ (говорно-фун-
к цион ални) ж анр ови остај у на оном шт о се означава насловом. К асниј е,
међутим, В рчевић свој е прозе прошируј е - психолошк и наративизуј е ли-
к ове, оцрт ава их , уноси веће блокове пр озне риј ечи: то ј е већ виши
ст епен разлагања и пр еображ аваша усмених облик а у писане. К арак -
теристична ј е у овом процесу повезан ост ј едноставних облик а у новом,
писаном, хибридном ж анру : оно што ј е у усменим врст ама било одвој ено
(или ј е барем обј ављивано као приповиј етка, пословица, заг онетка) , а
о
д р б им и
д ј елом ј е и нк
фу ц ио ни сало самоста л н о са
, д а се пој ављ уј е син -
к ретички , будући да аутор слободно компонуј е цј елину . У цен тру ових
приповиј едања налази се дог ађај и његов носилац, а исход њиховог од-
носа мј ери се п ословицом кој а пој единачном гест у/ слу чај у дај е уопшта-
вај ући смисао . То успоставља ст алан комплекс пр имј ер >поу к а (р езиме,
идеј на рек апит улациј а) , дј елуј ући к ао нек а врста ( аут орског ) к омент а-
р а.
Так ав п ост упак слиј еди Ст ефан М ит р ов Љубиша, мада не т р еба
смат рати да ј е н еочекиван ни у иск уствима прозног , приповј едног г о-
вора изван ове т радициј е. Ради се о понављању и ап ст раховању нек е
исходне (животне) сит уациј е (прича) и њене универзализациј е (посло-
вица) . У причи т урск их к оманданата к раљ-поштоноша ј е у аналогној
улози П р оти - прег овар ачу (таоцу) , а порук а приче ј асно адр есирана
на П р от у - сл у ш аоц а. У твор евинама к ој е се преносе к ао нар одна пр и -
ч ања улог а пошиљаоца и примаоца поруке, однос ј у нак а приче и слу -
ш аоц а, нису више лок ализовани , тј . нем ај у одр еђ ену денотациј у - одр е-
ен
ђ у личност , а поу чност доб иј а н ов ж ан р овск и лик - осамостаљуј е се
у пословицу (мада ј е могл а и да остане к ао закључни ди о неке приче "
или да се, у писан ој обр ади, пренесе у наслов: „ К о у миј е, њему двиј е ,
У лажи с к атке ноге" Све све али занат " .14
„ у р ,„ , , )
Сличне приче има и С. М . Љубиша у П р ичањима Ву ка Д ој чевића.
Тај наслов ст ој и у ј асној опози циј и П р иповиј ест им а истога аутор а. Од
два облик а е
,ј дан п етпоставља е
ј д н о ст авне нар ативне ст к т е г
ру ур , у р а-
р
ни ц ама цитат а/опонашања усмене риј ечи , док се други ук ључ уј е у сло-
ж ениј е и обимниј е н аративне цј елине. Бож идар П еј овић ј е форму Пр и-

13 Врчевић ј е ову прозу обј ављивао од 1850. године у задареком листу Pravdonoša,
касниј е прик упљену и обј ављену као Народне приповиј ест и и пресуде из ж ивот а по Боки
К от ор ској , Хер цеГовини и Цр ној Гор и, Дубровник , 1890; овом ј е блиска и др уга њег ова
к њига, позниј е настај ала, па ј е могла бити под Љубишиним утицај ем (Н из ср пск их пр ипо-
виј едак а Ву к а Вр чевића већином о нар одном суђењу по Бок и, Цр ној Гор и и Х ер цеГовини ,
П а н ч е в о , 1 8 81.
14 Упо едити наслове издању Вука Ка аџића, Српске народне приповиј ет ке, при-
р у р
редио М . Пантић , СД ВК , кн>. 3, Б еоград, 1988.
 К а моделу фолклорио г приповиј едања.. 49

чања одредио к ао вид „ развиј ене и дезинт егрисане анегдоте... чиј а се

"
поента ј авља у облик у пословице .15 У ствари, наративна синтакса ове
форме би била: ситуациј а/ анегдота (вербални сукоби)/пословица. М огло
би се г оворити о нек ој врсти т аут олошке ст рукт уре, или ст рукт уре по-
нављања/ук лапања сит уациј е/анегдоте/пословице. А к т уална, т ренутна
ситу ациј а разрј ешава се причом о другој ситуациј и и неком општ ом по-
руком кој а има облик пословице. И прича и пословица имај у сличну
нк и а пос е изв есно за е ничко ис к ство. Тако о е
др ђен на-
фу ц ју, д ј дуј у ј ј д у
рат ивни склоп добиј а диск урзиван смисао. Н аиме прича и пословица
нек у тешко рј ешиву сит уациј у архаизуј у, стављај у ј е у традициј у , кој а
е
ј р ег улат ор , нор ма пона шања. Јунак се пре к о цитир ане (т уђе) риј ечи
одређуј е према актуалном изазову. Д обар ј е примј ер причање Нај т еж е
ј е доћи врагу т рага: два завађена иг умана ј едног манастира мј ештани
(међу њима ј е и Вук Д ој чевић) настој е да помире. И ду код ј едног , а он
им прича нек у причу из свој е младости, завршавајући ј е поентом, кој а
одређуј е/пок азуј е његов ст ав, однос п рема тренут ној сит уациј и. К ад оду
к од друг ог иг умана, он т акође прича нек у догодовштину из свој е мла-
дости, гдј е неки ск лоп риј ечи и прил ик а упу ћуј е на њег ов ст ав. П рви
ј е завр шио риј ечима (послиј е приче о човј ек у кој и се упрег ао да вуче
плуг с волом, а орач/к аматник га боцк ао да боље вуче) : „ Тако и ј а вама
вељу : пођите у иг умна и њега ж игнит е, а мене не т реба бости ; ј а умиј ем
"
зборити и збор разумиј ем , а други (послиј е приче о човј ек у кој и ниј е
хт ио пољубити икону гдј е му к алуђер к аж е) : „ Тако и ј а - сврш и иг уман
- нећу се љубити проиг умном , к ак о ме ви напу ћуј ете, ак о ћу до часа
м и ети." 16
у р ј
Ц иј ела п рича се саст ој и из вишест р уког п онављања, умнож вања
сличних односа и вишест раних оквир а приповиј едања, ш ј е ј е основна
нит , главна п риповиј етк а склопљена из примј ера у кој има се поново
п рича прича. Сама пр ип овј една сит уациј а ј е излазна, „ Било се завадило
"
брат ст во брчеоског а манаст ира , а п рича у цј елини заврш ава послови-
ц ом к ој а ј е нек о опште уп ут ство . Формул а, схваћен а к ао кл ише т ребало
би да представи почет ак приповиј етке о неком догађај у у прошлости
кој и се саст ој и из т ри засебна сегмента, посј ете (А ) В ук а Д ој чевића
ј едном ( al ) , па другом ( а2) иг у ману , али и опаж ање да ј е лицемј ерни
к алуђер он ај ко их завађа (аЗ) и има не п ричу нег о хришћ анск у п оу-
к у/изговор за свој а руж на дј ела - а основна п оу к а, завршна посл ови ц а,
односи се управо на овога прик ривеног инт риг анта. Д етаљниј а анализа
морфолошк и сасвим услож њуј е причање: 1) саоп штење о догађај у ( хро-
ник ално) , 2) илуст рациј а анегдотом о неком иг уману , 3) опис прилик а

15 Божида Пе овић, Књижевно д ело Сшефана Мишроаа Љубшие, Сарај ево. 1977.
р ј ј
16 9 .
16 С. М. Љ биша, П ичања В к а До чевића//Целок упиа дела, књ. 2. 192. 195.
у р у ј
50 К њиж евн ост и ј ез ик

и т риј у калуђера (иг уман, проиг уман, лук ави к алуђер А рсениј е) , 4) при-
повиј едање о доласк у у манастир и сусрет с п роиг уманом, 5) проигума-
нов одговор на питање како ј е (у облик у г оворне/фолклорне слике) , 6)
п репричан приј едлог да се игумани помире, 7) проиг уманова прича и
закључак , 8) одлазак г рупе и успутно прислушкивање шта говори млади
к алуђер А рсениј е иг ум ану и В укова реак циј а н а т о, с лицемј ерним к а-
луђеровим коментарима на питања и састанком са иг уманом , 9) иг ума-
нова прича и закључак , 10) састанак с калуђером и приј етња, 11) ново
стање у манастиру (мир , слога) , с поновљеном приј етњом и зак ључном
пословицом ( Н ај т еж е ј е dohu вр агу т р ага) . Та пословица одн оси се за-
п р аво на ак т уалан дож ивљај самог приповиј едача, к ао што су се пр иче
двој иц е иг умана одн осиле на њихове дож ивљај е и иск уст ва. Ут олико се
схема мор фолошк их чланова уп рошћава, па би се могла п р едставити
к ао А > ((Х а + Ya) + Zb) > a(b) , гдј е ј е А = опш т и/основни дог ађ ај , а =
пр ича, b = спор едни дог ађ ај , али одлучан за а-пор ук у , тј . послови цу .
Бит но ј е запазит и да општ а ок вир на пр ича (А о б) с пословицом фу н -
к ционшие као и у ну т ар ње пр иче. Оне су међу собно аналогне, фу нк цио-
нално ист овр сн е. Уну т ар њи ок вир и/ сегм ен т и поп1врђуј у вањск и ок вир,
пр ст енаст а и ланчана пр ича се спај ају . Д виј е приче се уланч авају к ао
морфолошк и ек вивалент т реће приче (оквирне) , она их обухват а к ао
илуст рациј у ( примј ер) за свој закључак . Ек виваленти овог ланца би мо-
гли да се оближ ње у поретк у г енезе, А (( Б > б + В >e) + Г > Г) >а, или
у поретк у релациј а, А ((Б: б + В : e) + Г: г) : а. Сваки сег мент у том
низу има свој у пословицу/у путство за опис/рј ешење ситуациј е, сваки
учесник позива се на примј ер из прошлост и (осим Г: г, он се позива
на хришћански спис) , а приповиј едач (главни) на свој е, т акође из
п рошлости , иск уст во (А : а) , к ој е сада обухвата и т уђе приче. Н а к р ај у
се пок аж е да смо у ј едној приповиј ест и, ј едном причању В ук а Д ој чевића
добили т р и пар алелне, функ ц ион ално пар алелне пр иче: пр ича првог
иг у ман а, прича друг ог иг умана и п рича самог В у к а Д ој чевића о трећему
монаху ( кој и нема свој е приче, већ се ослања на х ришћанске изреке и
п оук е) , из к ој е приповиј едач (Д ој чевић) извлачи не поук у за себе, нег о
нек у врсту универзалне поук е-пословице. Н аравно, и то ј е м аск а: при-
повј едачко иск уство ј е так ође туђе, фолклорно, а прип овј едач ј е уп раво
и кон ципиран к ао лик фолк лорног пориј ек л а или к ао човј ек из н ар ода
кој и зна т ушта народних т воревина (Д ој чевић) . Н ећемо сад улазити у
вант ек ст овн у сфер у : да ј е и ау т ор имао сли ч ан ст ат ус у ж ивот у , к ао
п озн авалац и вј ешт преносилац народних приповиј едања, ј ер се карике
лан ца очит о у множ авај у у свој евр сном систему огледава у о гледал у или
о к ви р а у о к ви р у .

К ол ик о ј е све ово у иск онск ој п р и р оди нар ациј е , ниј е ст вар овог а
а а ал и се т еба п о с
дј ет ити анализе Олге Ф е денбе г ко а е ст к -
р д , р р ј р ј ј ру
т уру нарациј е у старој г рчкој књиж евност и оп исала к ао „двочлано при-
"
поведање кој е се саст ој и од ј едног сликовног и друг ог пој мовног члана ,
 К а м оделу фолк л ор ног пр иповиј едања.. 51

а сликовни члан претвара се у нарацију.17 Ауторица штавише, идући

к а извор ишт има, тврди да сама нарациј а ствар а пој мовно мишљење: по -
к реће сиж е, доводи га у вези са р еалним пр оцесима. И ј ош в аж ниј е,
„ Пој единачност , ј еднок ратност (одсуст во уопштавања) и конкретност
"
имају пој мовну функ циј у у нарациј и и служе као средство пој ма .18 К ао
што ј е примј енљиво и њено уочавање о односу нарациј е (приче) и поуке
у баснама. Упр аво, овај ст ат ус ј е нај бл иж и иск уст ву кој е ј е облик овао
В рчевић , а много раскошниј е него Врчевић - Стефан М ит ров Љубиша.
Н о док ј е пр ви по свему судећи полазио од живих , конк рет них примј ера,
други ј е био ближ и процедури смишљања примј ера за готове поуке (по-
словице) : ст руктура ј е, међут им, у оба приповј едача остај ала сродна,
к ао што ј е та општа ст рукту ра сродн а и односу пословице према причи
у В ук овој збирци народних п ословица ( гд ј е ј е пословица чест о запр аво
остатак приче к ој а се ниј е ј ош изг убила) . В ук , наиме, нај приј е наведе
пословицу , а онда ј е допун и причом из кој е ј е потекла (примј ер + п оу-
к а/уопштавање/ узречица) , напомињући „ В аља да ј е остало од оне при-
" "
повиј етке (бр . 1491) , „ Приповиј еда се к ако ( 1474) , „ Говори се у шали "
(бр. 3238) , али често прелазећи на причу непосредно, без ик аквих спона
нп
( р . 3596, 27 и .
др ) .19
Т р еба нап оменут и да ни овак ве форме ни одговар ај уће ул оге и
њихови односи нису риј еткост у српск ој литер ат ур и . И м а их , ј асно , к од
Д оситеј а. В рл о учестало к од В у к а, гдј е функ ционишу многоврсн о. Оно
што смо ј едном закључили поводом В ук а дон екле се осј ећа и у дру гих
писаца њег овога правца, и циј еле фолклорне тр адициј е. П рема прим-
е /п
ј ру р ичи послови ц а е
ј у метана р ативно ј улози , нек а вр ста њихо ве п а-
р афр азе, или ј е њихова поента, утолико вр едниј а и пр ил аг ођениј а за
памћење, али ј е њен смисао изведен , др уг ост еп ен и у извј есном смислу
несамост алан , к оли к о ј е истовремено пр имј енљив за н ове сит уациј е и
случај еве.2" Пословица и укида временске границе (она ј е панхронична)
и усп оставља их п рек о примј ер а од кој ега ј е потек ла ил и на к ој и се
односи . Она п ричањима, анег дот ама, слик ама, дож ивљај има пок у ш ава
дат и општиј и смисао/ пору к у и поу к у . А ли п остиж е и нешто далеко
важниј е: дј елуј е у часу приповиј едања на два временск а плана, на план
фик циј е (прошлости или неког другог времена) и на план стварност и
по
( у ка , по к
ру )а , а п ој единач ан сл ча в шћ е п ич а
у ј у р уј у р у , д ј е м в
у р емен-

17 О. М. Ф е денбе г, Мит и ант ичка књижевност . п евод Р. Мечанин. Беог ад,

рј р р р
1987 , 272.
IS Исто , 270.
19 Вук Сте . Ка аџић, С Пске на одне пословице, п и едио М. Пантић, СДВ К . књ.
ф р р р р р
9 , Беог р ад. 1965.
20 Уп. Једноставни књижевни облици В ков ел // Модели књижевнога Гово а.
у у у цј у р
Б еог р ад, 1990, 60.
52 К њиж евн ост и ј език

ск у (наративну) дубину , ак сиолошк у и прагматичк у димензију . Подсј е-

тимо ли се онога што ј е саопшт ио П р от а, п р ича о дру гом п реображ ава
се у прич у о себи , или у ср едство р ет о р ичк ог уопшт авања власт ит ог
иск уства. Ст ећи ст ат ус п реносивости и ј ест е мог уће у фолк лорној т ра-
ди циј и подусловом д а се усп остави уопштавање , пар алела, п им е
р ј р /па-
р а бо ла: ст к т
ру ур , рфна мо олошк а оби љеж ј а поста в
ју р де носна , онт ол о -
шк а. О к вири у пућују на средишт е. Ц иј ели однос има сасвим ј асан се-
миотичк и план: приповј едне цј елине репродук ују сам пост уп ак очувања
приповј едног знања - ланац аналогних/ср одних догађај а повезуј е се лан-
ц ем усмен ог пр ипови е
ј д ања у си ст ем у м ем о р ис ањ а по с
дј ећањем , а со ц и -
а
ј ц ји а ма . На р ати вна п о е
р ц дур а обна в ља х р он и к ал не ин т ен и
ц ј е п р ип о-
виј едања и дај е му временск у дубину . З анимљиво ј е да свак и од ј у н ак а
прича причу из свој е мл адости , те се времен ски расп они веома про-
шируј у . Умј есто повезивања ж ивотних р аздобља у лан цу ст ар и пр и-
чалац - млади слу шалац (к ој и постај е сада сам > ) - ст ар и пр ичалац
новим мл адим слу ишоцим а, фолклорна п рича ј е могла да се позива на
неко неодр еђено древно причање (к ако пок азуј е примј ер из Мемоар а
П рот е М ат иј е Н енадовића) . Сваки причалац ј е у овом ланцу нај приј е
ју нак слу ша њ а е
,ј дан о ду ч есни к а р ани ј е к о м у ник ативне сит уа ц иј е. Сте -
фан Мит р ов Љубиша ј е у мио да од те имплицитне, да к аж емо п рир одне,
ст рук т уре фолк л ор не т р ади циј е сач ини ј едан од пр иповј едних м одела
к ој и чува нек а од кљу чних одлик а фолк лорног типа к омуник ациј е и ва-
споставља их у пој единачн ом , аут орском текст у , гдј е ј е слу ишлац у ства-
р и чит алац . Ст ављање чит ао ца у си мули р ану ж ивот н у ком у ник ат ивну
сит уациј у , међутим , и ј ест е блиско поетици п риповиј едања у р еал изму .
Текст пок у шава да васпост ави ж ивотне околности пр иповиј едања.

Ниј е узгредно питање у том случ ај у колико ј е овај модел самим

тим сувишан , ј ер опонаш а постој еће умј етничко иск уство у ј единственој
т радициј и ј едног народа. Ук азаћемо само на неке чињенице. П рво , т о
ј е иско р ишћавање иск у ст в а е
ј д ног типа т а и и е
р д ц ј у дру г ом тип т а
у р д и -
и
ц ј (уе смена > писан а . П
) р ц о еси испи т и в ања е
ј д них о блик а го
у дру ј у ло -
зи и друг ом конт екст у имали су вазда опр авдања. Д руго , Љубиш а ј е
спонатани говор облика, условљен видовима кому никациј е (усменост ) ,
"
преточио у „ присилни , т р аж ени , самосвј есни текст , кој и више нема
прагматичну функ цију (тј . да риј еши одређен животни проблем) , већ
ел
дј уј е к ао м
у ј ет н о ст р ји ечи. Н ар авно , рп аг амтичке нк
фу ц ј и е литер а-
т уре с епохом реализм а пр ебачене су на општиј е планове. Зато се мог у
у о ч и т и и азл и к о вни и истов ј етни чинио ц и п р ема обли ц има пр ипови -
р
ј едања свој ственим реализму . Реалистичк а прича, н аиме, ниј е сасвим
изишла изван поу чних фу нк циј а. И гњатовић ј е несу мњив примј ер : ј едно
од главних подру чј а њег ових коментар а ј е мотивисање к арк атера ју нак а
васпит ањем и апели на чит аоц а да се понаш а от к лањ ај ући се од нег а-
 К а моделу фолклор ног пр иповиј едања.. 53

тивних а прилаго ђавај ући се позитивним примј ерима из фик ционалних

дј ела. М одерниј и р еалисти су такође настој али да уопште пој един ач ан
примј ер (тип , типично) и остваре дј еловање текста на практичне ст ране
друштвених питања (породични морал , статус инвалида рата, однос пре-
ма т радициј и и сл .) . П ој единачна иосториј а нема по себи вриј едности
у колико не у тиче током рецеп циј е - н е зап летом ил и вј ешт и ном п р и -
повиј едања, него поуком. Само ј е поук а сада свој е изворе почела црп сти
из савременог ж ивота и ег зак тно-емп ириј ск ог модела свиј ета, док се
прилагођена, модернизована фолклорна пр ича позивала на усмено пре-
дање. Ек вив алентне фу нк циј е одрж ав ал е су се на р азличитим обл иц има
и т ем а м а .

М одел фолклорне приче у писаној т р адиц иј и досег ао ј е с Љуби-

шом ј едан од свој их врхунац а. У П р ичањим а Ву к а Д ој чевића т ај ј е м одел
ог ољен , у свом чистом виду . У приг уш еном облик у , маск ир ан обимни-
ј им нарат ивним оквирима и ж анровима, к ао њихов сегмент , пој ављуј е
се код писац а кој и су сачу вал и везу с фолк лор ним кориј енима ил и се
непосредно н аслањај у на њих . М еђу таквим писцима ј е н ај неп осредниј и
Љубишин сљедбеник , Симо М атавуљ, и то у причи из зр елог доба, к ада
се од свој их р аних узор а сасвим удаљио и почео на њих гледат и веома
к рит ичк и. То мож да говори да су основни прозни модели изнад аутор-
ск их поет ик а и ин дивиду ал ног списат ељск ог иск уст ва. Ради се о М ат а-
вуљевој приповиј еци А мин (обј ављеној 1900. г один е у П ол ициј ск ом Гла-
сник у ) . П ослиј е ј едне похаре у селу, у манастиру К рупи иг ум ан и братиј а
одлу че да баце на л оп ове вели к и амин - велик у к лет ву . Један од сељана,
стари хај дук кој и се повук ао у мир ан ж ивот , усп р от иви се бац ању „ ве-
"
лик ог амина без п р етходне нај аве, п р ич ај у ћи дог ађај из свој е младости ,
к ад ј е бацан велик и амин и искориј енио не само лопова већ и ж ену и
дј ецу . Ради се дакле о поновљивости ж ивот них сит уациј а: пар алелизам
тих сит у ациј а омог ућуј е да се у новим п рилик ама искор ист и „ вишак зна-
"
ња кој и ј е сачувала т р ади циј а и иск уство . П рича и ж ивот су поново у
односу примј ера и поуке: стари примј ер т реба да буде п оу к а у новим
ок олност има и за нови н ар аш т ај . У пор еђивање М атавуљеве и Љу-
бишине приче, односно разлик а између основн ог модел а, очит уј е к ако
"
н ар аста „ п р атећ и мат ериј ал и к ако , у п р ози млађег писц а, р азбиј а и
ј езг ро и њег ов наративни оквир и смј ешт а г а на ниво сегмента.
Дру ги п им
р ј р е , м оде ни
р ј г иск уства и већег и р азнов сни
р ј ег пр ео-
бликовања ст ариј ег модела, налази се у прози И ве А ндрића. Овдј е се
писани и усмени т раг ови умнож авај у и преплићу , допуњавај у и прео-
блик ују , нпр. у А ник иним вр еменима: ј една несрећна судбина изазива
присј ећања на друг е н есрећне или необичне судбине. Т о повезивање
"
„ ж ивих људи и давно помрл их нар аштај а , к ако к аж е А ндр ић у уводу
П р иче о везир овом слону, заправо ј есте основа фол кл орног модела.
54 К њижевн ост и ј език

А ли ј е његова основа не мање у тој необи чној вез и измишљен ог и ствар-

н ог к ао новог , често нео ч ек иваног п ривида свиј ет а. И ли у р оману Н а
Д р ини ћу пр иј а , гдј е колек тивна иск ушења ј едн е генер ац иј е подсти чу
п р ич ања о и ск у шењима стариј их генер ациј а, мак ар с ведр иј е стр ане -
к ако су се одгонили ст р ах и бриг а, к ао у поглављу о велик ој попл ави.
Вј ер оватно ј е с А ндрићем поетик а фолклорне приче у писаној прози
досегл а св ој е в х н
р у ц е и к ао обликотво р на ене ги
р ј а и к ао сви ј ес т о см и -
слу и поетици такве приче („ к ој у без к рај а и пр ек ида причај у људи љу-
"
дима ) , к ак о ј е наш писац говорио пр имајући Н обелову нагр аду за к њи-
ж евност . Н е улазећи у к руг к њиж евности 20. виј ек а, ове неколике
р ечени ц е хоће са м о да напом ену к ак о е е
ј ј д ан мо дел дао т а
р ј но оби -
љеж ј е српској писаној прози т оком два посљедња виј ек а.

D u šan I v an i ć

T O W A R D S А M O D E L O F F O L K L O R I C N A R R A T I O N I N SE R B I A N A RT I S T I C PR O S E

Su m m ar у

The author deseribes certai n aspects of the model of Serbian artist ic prose which arises from the
t raditi on of oral narrat i on. The earl iest f orms of this model are every day narration ( Prota M atej a) as w ell
'
as oral l y transmi tt ed proverbs with story remnant s ( Vuk s collections), whi le more elaborate forms can be
'
found in Vuk Vr čevi ć s adaptati ons and the ori gi nal artisti c creati ons of Stefan M i trov Lj ubi ša (The Tales
'
o f Vuk Doj čev i ć) . Basicall y, the authors sty lizations or thei r ori ginal stories repeat the model of oral
communication, condensi ng a certain col lective narrative into dišcursive messagcs (proverbs), as i nto a
sort of paraphrase. Narr ative forms reproduce the process of narrati ve knovv ledge preservati on, and they
reestabl ish the mask of or al narration in vvri tten corrununi cation. I t was thus that the poetics of oral narration
penetrated the realistic functions of literat ure. The later development of thi s model tended towards t he
destruction of the very nucleus of the folk tale, and displacement fr om the external towards the internal
parts (M atavulj , Andri ć), but it retained a recognizable relationship betvveen the old tale and a new event.