Висока медицинска школа

струковних студија
Ћуприја

ЗАВРШНИ РАД

Област: Здравствена нега у интерној медицини 2

Тема: Едукација пацијената са Diabetes mellitusom

Ментор: Студент:
Др сци. мед. Миле Деспотовић Данијела Матовић 2888 – I
Професор струковних студија
 Ћуприја, 2017. годинe
Садржај:

Увод..................................................................................................................1
I ТЕОРИЈСКА ОСНОВА.............................................................................3
1.1. Diabetes mellitus..................................................................................3
1.2. Фактори ризика и симптоми болести...............................................4
1.3. Лечење diabetes mellitusa...................................................................7
1.4. Хроничне компликације diabetes mellitusa....................................11
1.5. Превенције компликације...............................................................16
1.6. Значај физичке активности код особа оболелих од diabetes
mellitusom..........................................................................................20
1.7. Едукација особa оболелих од diabetes mellitus..............................21
II ЦИЉ РАДА...............................................................................................27
III МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА..............................................28
3.1. Популацијони узорак.........................................................................28
3.2. Време и место истраживања..............................................................28
3.3. Методе истраживања.........................................................................28
3.4. Инструмент истраживања..................................................................28
3.5. Статистичка обрада података............................................................28
IV РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА.........................................................29
V ЗАКЉУЧАК..............................................................................................42
VI ПРЕДЛОГ МЕРА...................................................................................43
ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................44

ПРИЛОГ........................................................................................................45
 УВОД

Савремени начин живота са једне стране јесте донео са собом продужетак

животног века, али са друге стране лоше животне навике (стрес, физичка
неактивност, пушење, неправилна исхрана...) довеле су до пораста хроничних
незаразних болести–кардиоваскуларних, малигних и шећерне болести па оне
заузимају водеће место у укупном обољевању и смртности. Самим тим потребно им
је посветити велику пажњу и учинити све да се експанзија ових болести заустави.1
У Србији процес старења је посебно интензивиран током 90-их година, а
према резултатима пописа из 2002. године број старијих особа од 65 година је
практично изједначен са бројем млађих особа од 15 година. Тако се просечном
старошћу од 41 године Србија убраја међу 10 најстаријих земаља у свету. Код
популације старијих од 65 година појава дијабетеса је четири пута већа неко код
одрасле популације уопште. По најновијим истраживањима сматра се да би сваки
човек када би живео довољно дуго у једном периоду живота добио дијабет, што
значи да ћелије панкреаса неминовно старе, њихова функција се смањује и временом
престаје. Ако знамо да дијабет поприма размере пандемије треба да се запитамо на
који начин да што дуже одложимо ову болест и очувамо виталност организма са
једне стране, а са друге стране да ову болест што боље упознамо и суочимо се са
њом на прави начин. Свакодневно се сусрећемо са особама оболелим од дијабетеса и
покушамо да им помогнемо у решавању бројних проблема са којима се суочавају
везано за њихову болест. Ти проблеми нису само везани за здравље већ имају
психичку, социјалну, економску и друге компоненте.2
Рана дијагностика, адекватно лечење и контрола дијабетеса превенирају
настанак и даљи развој хроничних компликација дијабетеса. С друге стране, рано
откривање и лечење већ постојећих компликација представља добру превенцију
инвалидности, у зависности од туђе неге и помоћи, што такође смањује и
финансијске трошкове појединаца и друштва у целини. Наређење оваквог програма
здравствене заштите дијабетичара старијег животног доба потребан је

1 Жигић, Д. и сарадници (1998). Фактори ризика и хронична незаразна обољења–методолошке

смернице. Београд: Медицински факултет.
2 Давидовић, М., Милошевић, Д. Костић (2003): Савремена геријатрија, Самостално издање аутора,
Београд.

1
мултидисциплинарни приступ специјалиста различитих специјалности, њихова
координисана активност и пре свега добра едукација, како болесника и његове
најближе околине тако и медицинског особља које је укључено у збрињавању
оваквих болесника. При томе се мора проценити емоционално и психичко стање
болесника, његова способност и мотивисаност за едукацију, могућност прецизног
узимања прописаних медикамената, као и способност за самодавање инсулина и
самоконтролу гликемије. У програм едукације би требали да буду укључени и
најближи чланови породице. Прикази припремања и мерења оброка, одмеравање
дозе и техника давања инсулина, извођење самоконтроле гликемије, као и преглед и
нега стопала најчешће су теме едукације.3

Слика бр. 1 Начин живота код болесника са diabetes mellitusom tip 2.

Извор: https: //www. google. rs. diabetes mellitus. 4

3 Вукадинов, Ј. Геријатрија. Универзитет у Новом Саду. Медицински факултет.

4 Извор: https: //www. google. rs. Diabetes mellitus.

2
 I Едукација пацијената са Diabetes mellitus

1.1. Diabetes mellitus

,,Diabetes mellitus (шећерна болест) је хронични, неизлечиви системски

поремећај метаболизма, који се карактерише хипергликемијом, тј. трајно повишеним
нивоом глукозе у крви.“5
Глукоза је битна супстанца коју организам користи за енергију. Повећана
концентрација глукозе у крви доводи до појачаног лучења инсулина па он смањује
ниво шећера у крви. Када се ниво глукозе смањи на нормалу, смањује се и лучење
инсулина. Међутим, кад се инсулин недовољно излучује или постоји резистенција на
њега долази до нагомилавања глукозе у крви, тј. хипергликемије (вредности веће од
6,66 mmol/l) што доводи до дијабетес мелитус.
Ендогени панкреас односно бета ћелије су одговорне за лучење инсулина.
Инсулин је анаболички или резервоарни хормон. По узимању хране повећава се
лучење инсулина и тако се шећер из крви шаље у мишиће, јетру и масне ћелије.
Појава болести је најчешће последица смањења броја или неправилног
деловања рецептора за инсулин на површини ћелија, тј. инсулинске резистенције,
при чему долази до отежаног уласка глукозе у ћелију, што доводи до појаве
хиперинсулинизма и хипергликемије.
Дијабетес мелитус се данас убраја међу најчешћа ендокринолошка обољења и
број оболелих је у сталном порасту.
,,Овај тип дијабетес мелитуса се јавља у 80% до 85% оболелих. Обољевају
углавном особе старије од 35 година. Болест има лакшу клиничку слику и често
почиње постепено без неких јасних клиничких знакова који могу указати на почетак
болести. У преко 50% случајева удружена је са гојазношћу.“ 6 Дијабетес мелитус има
смањену запремину бета ћелија које луче мање инсулина. Ако су оба родитеља
оболела од дијабетес мелитус, деца имају 30-50% могућности да оболе. Ако један
идентични близанац оболи од дијабетес мелитус и други ће са сигурношћу преко
90% оболети од овог типа болести. Иако је наслеђе битан фактор који утиче на
5 Ђорђевић, П. (1996) Diabetes mellitus. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, стр. 132.
6 Величковић, В. (2006) Како живети са дијабетом. Дом здравља у Чачку: Саветовалиште за дијабет,
стр. 24.

3
настанак болести, дугогодишњи повећан унос хране, уз последичну гојазност и
смањену физичку активност, требало би да сваки пацијент са дијабетесом добије
савет за прилагођавање одређеном начину живота.
Током трајања болести, а услед хроничне хипергликемије долази до оштећења
ретине, бубрега и периферних неурона, као и атеросклеротичних промена на срцу,
мозгу и периферним крвним судовима. Превентивне мере оболелих треба да се
придржава добијених савета који се састоје из добре гликорегулације, одржавања
хигијене, правилне исхране, како би одржали или превенирали појаву касних
компликација diabetesa.
Разликујемо углавном четири типа дијабетеса:
1. Diabetes mellitus tip 1
2. Diabetes mellitus tip 2
3. Други специфични облици diabetes mellitusa
4. Гестацијски diabetes mellitus

1.2. ФАКТОРИ РИЗИКА И СИМПТОМИ БОЛЕСТИ

Најизраженији фактори ризика су :

1. Прекомерна исхрана
2. Гојазност
3. Недовољна физичка активност
4. Хронични психички стрес
5. Наслеђе
6. Пушење

Углавном је условљен наследним факторима, а настаје због смањене секреције

или смањеног биолошког дејства хормона инсулина, односно у комбинацији ова два
фактора. Тај недостатак омета размену угљених хидрата, масти и беланчевина у
организму, а након дужег времена утиче на структуру, функцију крвних судова,
нерава и других виталних органа и органских система.
Када причамо о дијабетес мелитусу, можемо рећи да се клинички ради о лакшем
облику болести и за своју регулацију не захтева примену инсулина. Обично се јавља
после 40 година живота, а знатно ређе код младих људи, док га по правилу нема код
деце. Гојазност не само да је значајан фактор у настанку инсулин независног
дијабетеса, већ има и утицаја на клиничку слику и успех лечења.
Клинички симптоми који могу указати на почетак diabetes mellitus:

4
 Појачано мокрење није карактеристичан знак болести на почетку, већ се
јавља тек у развијеној фази болести или код погоршања гликорегулације
било које етиологије, неке стресогене ситуације за организам. Често
придружене болести у средњем и старијем добу могу бити праћене
чешћим мокрењем па то може одвратити пажњу од дијабетеса.
 Појачана жеђ је знатно ретка код ове болести, међутим може да представи
знак наглог погоршања болести.
 Губитак телесне тежине често може бити показатељ ове болести па
пацијенти примете да им је одећа комотнија и да губе килажу без неког
јасног видљивог разлога.
 Знаци дехидратације се могу приметити по сувим устима који уједно
представљају умерену и почетну дехидратацију. Пацијент се жали на
осећај сувих уста, усне дупље и имају осећај горчине у устима.
 Сува кожа и свраб су знаци гликорегулације и настају услед поремећаја
рада знојних и лојних жлезда. Свраб нарочито је изражен као генитални
свраб.
 Општа слабост и малаксалост су резултати поремећеног стварања енергије
за рад мишића због недостатка инсулина, ћелије су гладне, не могу
нормално да обављају своје функције, јер је поремећен улазак гликозе из
крвних судова у ћелије. Смањује се способност за физички рад, долази до
бржег умарања. Код умних интелектуалних радова губи се концентрација
и јавља се апатија.
 Могу се јавити главобоље које се могу објаснити вртоглавицом, са
нестабилношћу при ходу, уз осећај опште нестабилности и страха.
 Болови у мишићима и зглобовима су чести, нарочито у ногама. Јављају се
спонтано и у мировању и у раду. Некад могу да буду праћени и знацима
оштећене циркулације, као што је осећај хладноће, свраб и пецкање.
Болови у зглобовима су обично изражени на доњим екстремитетима,
зглобу кука, коленима, скочном зглобу и боловима у кичменом стубу.
 Поремећаји рада органа за варење хране се јављају и на почетку и на крају
болести. Распон им је: од појачаног апетита када болест почне да се
развија, до губитка апетита, када се болест већ развије, а нисмо ништа
предузели у смислу лечења.
 Мука и неодређени бол у стомаку јавља се више као знак узнапредовале
болести. Сметње у пражњењу црева, од затвора до пролива су резултати

5
 поремећаја мотилитета црева и појачаног лучења желудачног и
панкреасних сокова.
 Склоност ка инфекцијама некад може бити први знак почетног дијабетеса.
Пацијенти долазе код лекара због честих упала плућа, инфекција
мокраћних путева, а врло често се обраћају кожном лекару.
 Импотенција се јавља код мушкараца средње и старије животне доби и
може бити знак шећерне болести која дуго траје, а није дијагностикована.
Код дуготрајног дијабетеса после одређеног низа година могу се појавити
проблеми са импотенцијом.
 Полиурија и никтурија.
 Поремећај вида.

Слика бр. 2 Симптоми Diabetes mellitusa.

Извор: https: //www. google. rs. diabetes mellitus. 7

1.3. ЛЕЧЕЊЕ DIABETES MELLITUSA

Основни циљ у терапији је отклањање субјективних тегоба, спречавање

акутних и одлагање хроничних компликација, чиме се продужава живот оболелих,
или се побољшава његов квалитет. Да би се у томе успело тежи се постизању
нормалних вредности гликемије (глукозе пре и после јела) , такође липидног статуса.
У лечењу шећерне болести се користи неколико принципа:
 Инсулин у комбинацији са дијетом
 Медикаментозна терапија у комбинацији са дијетом
 Само дијета

7 Извор: https: //www. google. rs. Diabetes mellitus.

6
  Физичка активност је неизоставни део програма у лечењу шећерне болести.
Исхрана представља основу у лечењу дијабетеса. Код ове болести смањење
тежине је један од основних циљева као и нормализација гликемије, липидног
статуса. Остварење првог циља доприноси остварењу осталих циљева у терапији.
Дијета мора да буде индивидуално прилагођена начину живота, навикама у исхрани
и другим специфичним захтевима, а посебно стању кардиоваскуларног система.
Периодичне контроле пацијената у саветовалишту за шећерну болест
омогућује кориговање дијете у складу са током и развојем болести. Неопходно је да
се одреде енергетске потребе, циљна телесна маса, врста терапије, економска,
културолошка и верска ограничења дијетотерапије, интолеранција на неке лекове у
терапији.
Циљ дијетотерапије је:
 Обезбедити оптималне количине хранљиве материје
 Обезбедити оптималне количине енергетских услова
 Дозирање и одржавање телесне масе
 Усклађивање препорука са навикама и укусима
 Усклађивање хране са посебним физичким стањима
 Прилагођавање дијете посебним терапијским захтевима
 Одржавање гликемије у посебним границама
 Одржавање нивоа липида у крви у посебним границама
 Спречавање акутних и одлагање хроничних компликација.
Медикаменти су лекови у таблетама који се употребљавају за лечење шећерне
болести. Заједнички назив је орални или перорални антидијабетици. Ови лекови се
примењују само код оних пацијената код којих ћелије стварају инсулина али га
производе у недовољној количини за потребе организма у метаболизму инсулина.
Неки орални антидијабетици испољавају своје деловање утичући директно на
панкреас, други остварују свој утицај преко деловања на периферију, неки утичу на
побољшање сензитивности организма на инсулин или успоравају варење угљених
хидрата.
Успешно лечити пацијента од овакве врсте болести у принципу јесте здрав и
правилан начин исхране, кога треба да се придржавају и остали чланови породице.
Не постоји посебна кухиња за дијабетичаре, већ је нужна само прерасподела
одређених намирница по количини и врсти. Исхрана болесника оболелог од шећерне
болести подразумева унос свих хранљивих и градивних материја у оптималној
количини. Такав начин исхране треба да користе и остали чланови породице, јер су у
њему заступљени сви састојци неопходни за здрав живот, а ограничења која важе за

7
дијабетичаре у здравој исхрани важе и за остале. Главна ограничења у исхрани се
односе на унос концентрованих шећера (шећер, мед, колачи са белим шећером,
чоколаде, торте, разни кексови, газирани сокови и сокови од концентрата заслађени
конзумним шећером) .
Унос угљених хидрата треба да износи 55% до 60% од укупног уноса хране.
Треба избегавати концентроване шећере, а заменити их угљеним хидратима из воћа и
поврћа. Унос хлеба и осталих скробних материја требало би ограничити, јер њихов
повећан унос утиче на лошију регулацију шећерне болести 8 (при том, хлеб не треба
избацити из исхране као што поједине особе раде) .
Гликоза (грожђани шећер) налази се у зрелом воћу, посебно грожђу и неком
поврћу, брзо диже ниво шећера, фруктоза (воћни шећер) се налази у зрелом воћу и
меду. Чиста фруктоза спорије диже ниво шећера у крви, галактоза и маноза се не
налазе у слободном стању у намирницама.
Унос беланчевина треба да буде заступљен 15 до 20% од укупног уноса хране.
Беланчевине се налазе углавном у месу, млеку и јајима, али значајан извор могу бити
и махунарке, печурке и соја, која има више протеина од меса. Беланчевине учествују
у изградњи и обнови скоро свих ћелија нашег организма, а неопходне су и као
састојци хормона и ензима који регулишу многе важне процесе у нашем организму.
Код повишене вредности труглицерида, алкохолна пића избацити потпуно из
употребе.
Код дијабетичара већ постоје ограничења у употреби конценрованих шећера.
Унос концентрованих шећера утиче директно на ниво триглицерида у крви. Распоред
оброка је битан и то од 3 до 6 оброка дневно. Особе које примају инсулин морају
имати пет оброка дневно. Када пацијент једе само једном дневно организам се
налази у стању гладовања и почињу да се ослобађају масне киселине из резервних
депоа за исхрану виталних органа. За јела користити не масна посна меса, уз
скидање видљивих масноћа с њих. Препоручљиво је убацити два пута седмично
рибу у исхрани. Узимати не масне младе сиреве и обрано млеко. Због малог
гликемијског и калоријског индекса користити доста зеленог поврћа. За припрему
јела куповати незасићене масти тј. сунцокретове, кукурузне и маслинове масти.
Храна се спрема кувањем, на пари, на роштиљу, а никако се храна не спрема
пржењем са неким сосевима.

8 Величковић, В. (2006) Како живети са дијабетом. Дом здравља у Чачку: Саветовалиште за дијабет,
стр. 41.

8
 Што се тиче зачина нема посебних ограничења, међутим код употребе вегете
и неких зачина који су у већим количинама могу оптерећујуће деловати на органе за
варење. Ту се, пре свега мисли на: бибер, лорбер, љуту млевену паприку, рен и сенф.
Наравно, може се користити поврће као зачин нпр. лишће од першуна, целера, суве
паприке, а од лековитог биља можемо додавати жалфију, нану, мајчину душицу итд.
Од напитака и освежавајућих пића дијабетичарима се препоручује средња
кафа, али без заслађивача. Дневно може попити 2 до 4 кафе , а уместо кафе се може
попити и какао. Чај је један од напитака који се справља од лишћа, корена, цветова
или плодова биљака. Он поред кофеина садржи и теофилини, теобромид који
стимулативно делују на централни нервни систем. Кисела вода благовремено делује
код неких обољења органа за варење. Умерено коришћење минералне воде не штети
организму. Особе оболеле од шећерне болести које имају повишени притисак треба
умереније да користе минералну воду са повећаном количином натријума због
погоршања хипертензије. Од воћних сокова предлажу се природни воћни сокови и
сокови од цеђеног поврћа, а не напици прављени од концентрата.

Оболели од дијабетеса могу укус разних напитака, пецива или колача

кориговати додавањем заслађивача, који могу бити нутритивни и не нутритивни
заслађивачи. И један и други су повољни, јер одвраћају особу од дијабетеса да
користи бели конзумни шећер у заслађивању хране.

Од нутритивних се користи:
 манитол
 сорбитол
 ксилитол
 фруктоза.
Услов за коришћење фруктозе и манитола је да имају добро регулисану шећерну
болест. Иако спорије дижу ниво шећера у крви, у каснијим фазама метаболизма се
претварају у просте шећере, па доводе до скока шећера. Ако унесу веће количине
могу добити пролив. Да напоменем, уколико је особа гојазна и има лоше регулисан
шећер обавезно користити вештачке заслађиваче.
Од ненутритивних заслађивача се користе:
 сахарин
 аспартман

9
  цикламат
 ацесулфат-калијум.
Они су нискокалоријско заслађивачи и при њиховој употреби не расте ниво
шећера у крви. Ако се користе у прописаној дози, нису штетни за организам и могу
се слободно користити за побољшање слаткости хране.

1.4.ХРОНИЧНЕ КОМПЛИКАЦИЈЕ DIABETES MELLITUS

Каже се: ,,Човек је здрав колико су му крвни судови здрави“. 9 Шећерна болест
оштећује ситне и крупне крвне судове свих органа и система нашег тела и доводи до
њихове ослабљене функције, а некад до његовог потпуног затајивања.
Што је лоше регулисана шећерна болест, компликације долазе брже и
израженије су; ако је шећер регулисан, компликације долазе касније и нису таквог
интензитета. Што су вредности шећера у крви више у дужем временском периоду,
долази до бржег оштећења крвних судова. Лоше регулисана шећерна болест са собом
повлачи и повећан ниво масноће у крви, повишен крвни притисак, поремећен
метаболизам воде и електролита са слабијом исхраном ткива и органа што доводи до
њиховог пропадања.
Хипергликемија представља једну од компликација шећерне болести па се
тако не ензимском гликозилацијом протеина вишак шећера нагомилава у крвним
судовима и ћелијама ока и везују се беланчевине фибрин, колаген, хемоглобин крви.
Тиме се ремети транспорт, оштећују се зидови капилара, слабије је напајање
кисеоником, долази до бржег слепљивања еритроцита, једном речју проток крви кроз

9 Величковић, В. (2006) Како живети са дијабетом. Дом здравља у Чачку: Саветовалиште за дијабет,
стр. 223.

10
капиларе је отежан. Способност гликозе да се веже за хемоглобин из крви служи за
процену добре регулације шећерне болести током двомесечног периода.
Дијабетесна неуропатија настаје управо под утицајем хипергликемије где
пропадају ситни крвни судови који хране нерве. Неуропатија се развија постепено у
току дужег трајања болести, обично десет година после откривања болести.
Неуропатија може захватити периферни нервни систем, који је под утицајем наше
воље и вегетативни нервни систем који делује независно од наше воље и контролише
рад унутрашњих органа, откуцај срца, дисање, крвни притисак и варење.
Периферне (сензитивне) неуропатије се могу манифестовати као: пецкање,
жарење, повремени бол групе мишића и повремени мишићни грчеви. Понекад се
јавља преосетљивост коже на додир, па човек има осећај да му је тежак покривач
којим се покрива. Ови симптоми су више изражени ноћу него дању.

Слика бр. 3 Дијабетска неуропатија.

Извор: https: //www. google. rs. diabetes mellitus. 10

,,Периферне (моторне) неуропатије јављају се у виду болова у листовима

потколенице у почетку при напору, а касније и у току мировања. Бол у рамену је
карактеристична појава за шећерну болест, а јавља се услед оштећење нерава и
калцификација у зглобу рамена.“ 11
Аутономне неуропатије су врло подмукла и опасна стања која ремете многе
важне физиолошке механизме. Карактеришу их поремећај знојења и

10 Извор: https: //www. google. rs. Diabetes mellitus.

11 Величковић, В. (2006) Како живети са дијабетом. Дом здравља у Чачку: Саветовалиште за дијабет,
стр. 225

11
терморегулације. Дијабетичари се мање зноје, кожа им је сува и светла. Зато после
прања ногу треба намазати неком влажном кремом, која ће дати еластичност коже.
Дијабетска ретинопатија је једна од најтежих и честих компликација, која је
условљена дужином трајања дијабетеса и вредностима концентрације шећера у крви.
Оштећење вида условљено дијабетесном ретинопатијом може се завршити и
слепилом. Оштећење вида може настати услед макулопатије која је чешћи узрок
оштећења вида, катаракта која је пет до шест пута чешћа код шећерне болести него
код здравих, глаукома повећаног интраокуларног притиска који се може развити у
оба ока истовремено.

Слика бр. 4 Дијабетесна ретинопатија.

Извор: https: //www. google. rs. Diabetes mellitus.

Дијабетесна нефропатија је оштећење бубрега до кога долази услед лоше

регулисане шећерне болести. Јавља се после дужег трајања ове болести, па се може
завршити потпуним престанком функције бубрега, па је потребно ићи на дијализу.
Код оштећење функције, бубрег прво почиње да пропушта више беланчевина, чија се
повећана концентрација може открити у мокраћи.
Ако у мокраћи нема беланчевине онда у мокраћи тражимо
микроалбуминурије и већ код налаза 30 до 300 mg/24 сата морамо бити опрезни јер
нам то указује на почетак оштећења бубрега. Почетне промене и ослабљену
функцију бубрега настају изненада где се појављују отоци на ногама, умор,
малокрвност, највероватније већ постоји неки стадијум нефропатије.

12
Слика бр. 5 Дијабетесна нефропатија.
Извор: https: //www. google. rs. Diabetes mellitus.

,,Макроангиопатија је болест великих крвних судова који снабдевају крвљу

све виталне органе тела, па се њихово оштећење, услед шећерне болести и
атеросклеротских промена, највише одражава на рад мозга, срца и отежано
снабдевање крвљу доњих екстремитета. Коронарна болест настаје ако срчане
артерије нису проходне и не могу срце да снабдевају крвљу. Болест се манифестује
замарањем и при лаганом раду, отицањем ногу, повремено неправилним срчаним
ритмом, а присутно је и стезање у грудима, које се може и појачати јаким болом. Код
дијабетичаре се често дешавају ,,неми инфаркти“ који додатно отежавају прогнозу
болести. Мождани удар или шлог јавља се када се зачепи или прсне крвни суд који
храни део мозга. Последице су лакше или теже у зависности који део мозга је
обухваћен. Некад су оштећења лака, пролазног су карактера, а некада проузрокују
тежак инвалидитет са немогућношћу хода, говора или обављања основних животних
12
активности.“

12 Величковић, В. (2006) Како живети са дијабетом. Дом здравља у Чачку: Саветовалиште за дијабет,
стр. 231

13
Слика бр. 6. Макроангиопатија.
Извор: https: //www. google. rs. Diabetes mellitus.

Дијабетесно стопало је једна од компликације шећерне болести где се промене

виде на ногама, које су резултат удружених промена на периферним нервима, на
нервима који регулишу стезање и опуштање крвних судова, и поремећаја у
циркулацији. Ако се на то надовежу инфекције, повреда или ношење не удобне обуће
може наравно доћи до компликације.
Таква компликација се може јавити код:
 Особа код које дијабет траје преко 10 година
 Ако не редовно контролише шећер
 Ако пије или пуши
 Ако носи тесну и грубу одећу
 Ако су стопала деформисана 13
 Ако је кожа ружичаста и топла, са губитком функције знојења, лако прска и
склона је инфекцијама, ако се губи мишићна маса а да је притом циркулација
још увек очувана онда се ради о неуропатском стопалу
 Ако је кожа сјајна и танка, ноге хладне, када се подигне у вис нога има бледу
боју, када виси стопало је црвено, пулсеви на ногама су ослабљени или
потпуно изгубљени, присутни су грчеви и болови у зглобовима онда се ради о
неуроисхемијском стопалу.
Ако су присутни сви ови фактори, онда постоји велика опасност да се развије јако
тешка компликација под називом дијабетесно стопало.

13 Величковић, В. (2006) Како живети са дијабетом. Дом здравља у Чачку: Саветовалиште за дијабет,
стр. 232

14
Слика бр. 7 Дијабетско стопало.
Извор: https: //www. google. rs. Diabetes mellitus.

1.5.ПРЕВЕНЦИЈА КОМПЛИКАЦИЈА

Разлози за превенцију, једне од хроничних, не заразних болести су следеће: ова

болест је иначе врло честа, јер од ње болује 80-90% свих дијабетичара. Резултати
лечења нису задовољавајући, па је то једна од разлога повећане појаве хроничних
васкуларних компликација. Хроничне васкуларне компликације веома повећавају
стопу морбидитета и инвалидности, чиме је битно погоршан социјално-друштвени
положај ових болесника и квалитет њиховог живота. Због тога је примарна
превенција, пре свега у ризичним групама важан стручни, научни али и социјално-
медицински задатак. Дужност медицинске сестре јесте да укаже пацијенту на
компликације које се могу појавити кроз одређени временски период. Такође,
оболели треба да буду упознати са поступцима који су значајни, и који пролонгирају
или потпуно спречавају испољавање компликација.
Превенција јесте:
 Успостављање добре метаболичке контроле дијабетеса, помоћу редовних
лабораторијских контрола и самоконтрола
 Редовне контроле код офтамолога једном годишње. Податак да је неко у
породици или ближој околини ослепео од дијабетеса, може додатно
мотивисати пацијента да се то њему не догоди. Такође, треба истаћи да је

15
 могуће спречити слепило уз услове добре контроле дијабетеса, као и редовне
контроле код офтамолога
 Примена ласерске терапије у случају нађене препролиферентне и
пролиферентне ретионаптије
 Хронична хипергликемија је повезана са оштећењем нерава, која може
довести до снижења, или губитка осетљивости за бол. Као резултат ових
неуропатских оштећења, лезије стопала и инфаркт миокарда могу остати
непрепознати, што доприноси честим ампутацијама екстремитета и високом
морталитету од КВБ
 Добра метаболичка контрола дијабетеса сматра се најбољом превентивном
методом за неуропатска оштећења у шећерној болести.

Како би се пацијети прилагодини новом начину живота, здравствени радници

морају алудирати на редовном мерењу шећера и одржавати га у границама нормале
или што ближе њима.
Поред тога битно је редовно мерити артеријски притисак и ниво масноће у крви.
Само тако можемо умањити број и интензитет компликација. Као и сва хронична
обољења, нефропатија долази тихо и не најављено. Што се тиче лабораторијске
анализе потребно је пратити уреу, креатинин и седиментацију мокраће и наравно на
тај начин преконтролисати да ли има протеина у мокраћи. Ако је повишен притисак,
смањити унос соли на 3 грама дневно, а ако је почело оштећење бубрега потребно је
смањити унос беланчевина. Дијабетесна нефропатија се може спречити, може се
успорити, али може напредовати до такве фазе када бубрег не може више да
функционише и потребно је додатно лечење дијализом или трансплатацијом бубрега.
Постоје две врсте дијализе:
 Хемодијализа представља када се преко апарата за хемодијализу или
,,вештачког бубрега“, филтрира крв која пролази кроз њега и поново се враћа
у организам. То се изводи у центру за дијализу најчешће 2 до 4 пута недељно
у трајању од 4 до 6 сати.
 Перитонеална дијализа представља методу када се у трбушну дупљу постави
катетер, кроз који се размењује дијализна течност. Овакав начин дијализе се
може изводити и код куће.
Услед макроангиопатијских промена на крвним судовима доњих екстремитета,
долази до слабије исхрањености на местима испод оштећења. Резултат ових

16
оштећења је појава дијабетесног стопала, које се неретко завршава ампутацијом
стопала или дела ноге.
Сваки пацијент треба да добије савет од стране сестре, па тако, како не би дошло
до развоја дијабетског стопала и уопште развоја даљих компликација потребно је:
 Редовно посећивати лекара и консултовати се о проблемима везану за болест
 Водити рачуна о вредности шећера у крви
 Водити рачуна о масноћи у крви
 Престане да пуши цигарете јер дувански дим садржи мноштво отровних
штетних материја у себи и штетно делује на пушаче и на непушаче који се
налазе поред њих.
Угљен - моноксид, цијановодонична киселина, никотин, много канцерогене
супстанце изазивачи рака само су неки од састојака које човек уноси
14
удисањем дуванског дима.“ Пушење утиче на рад плућа и допремање
кисеоника до ткива и органа. Рак плућа је далеко чешћи код пушача него
непушача. Чешће су тромбозе, јер је крв гушћа, циркулација је ослабљена,
нарочито периферна јер долази до сужавања крвних судова и повећања
масноће у крви, а ране теже зарастају, што може бити погубно за
дијабетичаре. Свака попушена цигарета уништи 100 mg витамина Ц.
 Потребно је да особа престане да конзумира алкохол
 Није препоручљиво да особа хода боса и да обува обућу на босим ногама јер
тако може озледити стопало. Таква особа треба носити меку, удобну обућу,
која ће да амортизује притисак тела на стопала и да их штитити од повреда.
Особа која има неуропатију или проблем са периферном циркулацијом,
препоручљиво је носити спортске патике, ципеле са улошчима или ортопетску
обућу направљену према облику стопала.
 Ако пацијент има болове при ходу или проблеме са венама, потребно је
потражити од свог лекара да се иде на колор доплер крвних судова и на
консултацију код васкуларног хирурга због евентуалног хируршког
реконструктивног захвата, јер је највероватније дошло до застоја протока или
ослабљеног протока, нарочито код аорте илијачне бутне и потколене артерије.
Хируршки захват урађен на време може да спречи развој даљих компликација
и донеће пацијенту бољи и квалитетнији живот.
 Битно је пацијента сачувати од озледа механичке, топлотне или хемијске
природе. Дијабетичари имају ослабљен осећај за бол и топлоту, што често
проузрокује тешка оштећења коже и мишићне масе.

14 Величковић, В. (2006) Како живети са дијабетом. Дом здравља у Чачку: Саветовалиште за дијабет,
стр. 234

17
  Пацијент мора редовно гледати своја стопала. Ако пацијент није у могућности
да види цело стопало управо због гојазности или нечег другог може да
користи огледало. Тако ће лакше уочити да ли има огреботина, посекотина,
напрслина, пликова, жуљева, ураслих ноктију или раница. Посебна пажња се
обраћа на пету, предео између прстију и на средини стопала, где је средња
фаланга великог прста, где је и притисак највећи приликом хода.
 Да не би дошло до тога битно је наравно водити рачуна о хигијени ногу. Ноге
се перу у млакој води са благим сапуном. Кожа дијабетичара је сува, па се
морају користити средства која не исушују кожу. Није препоручљиво
киселити ноге дуго у води, јер се кожа тако осуши. Кожу нежно обрисати
меким пешкиром, посебно између прстију и премажите је кремом, лосионом,
уљем, јер ће тако сачувати мекоћу и еластичност. Између прстију не стављати
крему, већ пудер. Кожа не сме да остане влажна после прања, јер то може
довести до појаве гљивица. Носити чарапе које не стежу и које су по
могућности мекане вунене или памучне.
 Масирати сваки прст понаособ, а затим га повлачити у правцу његове уздужне
осе. Сваки прст затезати, нагоре и надоле. Благо масирати ахилову тетиву
палцем и кажипрстом и целу потколеницу свим прстима.
 Док су стопала још здрава, пожељно је радити вежбе за јачање мишића и
побољшање прокрвљености:
1. Кружење стопалима у свим правцима,
2. Опружање и привлачење стопала,
3. Провлачење стопала опирањем прстију о тле. 15
Код превенције инсулина зависног типа дијабетеса морамо истаћи важност
добро одабраних маркера развоја предијабетеса, односно screening метода, како би се
правовремено дијагностиковала и приметио неки од покушаја превенције. У том
циљу се најпре морају сачинити регистри рођака прве генерације од болесника са
инсулином зависног дијабетеса, који су млађи од 40 година, јер неки од њих могу и
сами оболети од дијабетес мелитуса.

15 Величковић, В. (2006) Како живети са дијабетом. Дом здравља у Чачку: Саветовалиште за дијабет,
стр. 238.

18
 1.6. ЗНАЧАЈ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ КОД ОСОБА СА
DIABETES MELLITUSOM

У последње време све мање физичке активности, уз промену начина исхране су

значајно утицале на појаву дијабетеса. Физичка активност је једна од не заобилазних
фактора успешног лечења и регулације шећерне болести. Уз таблете, инсулин и
начин исхране је најбоље лечити дијабет. Активан живот и утрошак енергије кроз
физичку активност, не спречава само појаву гојазности, већ низом механизма утиче и
на бољу регулацију шећерне болести. Не огледају се повољно физичке активности
само у доброј регулацији дијабетеса. Мање килограма, бољи физички изглед,
психичка опуштеност, квалитетан сан итд. само су неке од предности које пружа
физичка активност.
Пре одређивања којом ћемо се додатном физичком активношћу бавити, треба да
анализирамо какве су:
 Укупне дневне физичке активности, при чему је додатак потребан особи
која ради лакше физичке послове
 Здравствене могућности за додатно физичко оптерећење, где се у
договору са лекаром разговара о врсти, интензитету и учесталости
физичког оптерећења.
,,Морамо напоменути да дијабетес не представља никакву препреку да се
особа бави неким спортом. Зато су потребни само упорност, дисциплина и одлично
познавање болести. Оно што скоро сви могу да упражњавају су: шетња, лагано
трчање, вожња бициклом и пливање. Наравно, могу се забавити и неким лаганим
спортом, одбојком, кошарком, великим тенисом итд. ово су само препоруке, али увек
имамо изузетак где упорност увек победи. Најприкладнији облици физичке
активности су шетња и лагано трчање. Ако су особе тек на почетку бављења неком
активношћу, требају кренути лаганом шетњом. За почетак три пута седмично у

19
трајању од 20 до 30 минута. Најлакше ћете на основу брзине откуцаја срца утврдити
да ли им тај физички напор одговара или не. 16

1.7. ЕДУКАЦИЈА ПАЦИЈЕНАТА ОБОЛЕЛИХ ОД DIJABETES

MELLITUS

,, Едукација пацијената оболеле од шећерне болести важан је део њихове

здравствене заштите. Свака особа која има шећерну болест одговорна је за контролу
овог стања и због тога мора разумети основне принципе патофизиологије и лечења
да би оно било што ефикасније. Сви чланови дијабетног тима учествују у едукацији
болесника. Едукација се спроводи било индивидуално било групно. Сваки контакт
дијабетичара са члановима дијабетолошког тима мора се схватити као могућност
едукације.“ 17
Када се дијабетес открије и уведе терапија, важно je учешће сестре која треба
информисати оболелог о самој болести и принципима лечења, дати савет о промени
начина живота и наговестити последице не адекватног лечења. Обуку за
самоконтролу болести обавља ендокринолог и медицинска сестра. У даљем лечењу
важна је континуирана едукација и једноставан приступ сваком члану породице.
Прва фаза едукације почиње приликом првог боравка пацијента у болницу и
наставља се након отпуста из болнице кроз редовне амбулантне прегледе. Веома је
важно не претеривати са информацијама. Потребно је проценити ниво знања у вези
ове болести, пошто оно варира у зависности од образовања, да ли особа има у
блиској родбини дијабетичара па већ нешто зна или не. Битно је имати стрпљење и
постепено надограђивати његово знање о болести, а још важније пробудити његово
интересовање да научи што више и схвати да је он вођа у тиму који ради на његовом
здрављу, јер без њега је узалудан труд свих осталих. На самом почетку битно је
саветовати пацијента о самом узимању терапије како оне медикаментозне тако и оне
не медикаментозне, о најчешћим компликацијама које се могу јавити. Наравно, ту је
учешће сестре најадекватнија, јер их она подучава како се требају прилагодити
новом начину живота.

16 Величковић, В. (2006) Како живети са дијабетом. Дом здравља у Чачку: Саветовалиште за дијабет,
стр. 101.
17 Извор текста: http://www.zdravlje.sr.gov.yu.

20
 Већина оболелих од шећерне болести одлази код дијабетолога 2-4 пута годишње,
иако се ниво шећера у крви све време мења. Зато је важно да медицинска сестра
научи пацијента како да сам одређује ниво шећера у крви помоћу апарата за
самоконтролу. На основу добијених резултата лечење се може кориговати
свакодневно, што се зове самоконтрола.

Самоконтрола шећерне болести обухвата:

 Контролу телесне тежине–особа са шећерном болешћу има повећану телесну

тежину, јер самим тим губитак телесне масе може значајно да смањи ниво
шећера у крви

 Посебан режим исхране

 Физичка активност–особа са шећерном болешћу су подложне променама у

циркулацији, поготово у ногама. Редовна физичка активност помаже да до
тога не дође.

 Давање инсулина или узимање лекова

 Редовно мерење нивоа шећера у крви

 Преглед мокраће или крви путем трачица за одређивање висине ацетона

 Евиденција резултата добијених контролним прегледима

 Коришћене одговарајућих минерала, витамина и антиоксиданаса

Неопходно је спроводити редовне контроле вида код очног лекара, јер се прве
промене могу јавити на очном дну. Особе са шећерном болешћу имају нарушен
метаболизам масти, што убрзава оштећење крвних судова – атеросклерозу.
Дијабетичари морају неговати кожу, која је због слабе прокрвљености осетљивија и
склона инфекцијама, стога и најмање промене на стопалу захтевају посебну пажњу.

Самоконтролом се обично мери шећер пре узимања било какве хране или лекова,
2 сата после јела и после терапије и 15 минута након физичке активности. Препоруке
су да шећер наташте буде око 6, а да након оброка буде 7,5, а максимално до 9
mmol/l. Све вредности се записују у свеску самоконтроле и на контролном прегледу

21
се показују лекару. Нормално се шећер не излучује мокраћом, а налази се у мокраћу
само када је његова вредност преко 10, што значи да нам степен присуства шећера у
мокраћи указује на степен његове повишености у крви.

Учешће сваке медицинске сестре је да саветује и информише пацијента, како

не би дошло до грешке, а најчешће грешке су:

 Руке нису опране

 Кодирање нове серије трака је заборављено

 Зној на длановима разблажује кап крви

 Алкохол којим је обрисан прст, разблажује кап крви

 Исувише хладне или топле руке

 Исувише велика или мала кап крви на траци

 Мерење из прве капи крви, а не из друге (прва се увек обрише)

 Цеђење капи из прста

 Траке или апарат су остављени у хладној просторији или на директном

сунцу

 Уколико особа користи велику дозу витамина Ц, аспирина или

метформина, који могу да промене реакцију на траци 18

Шећерну болест можемо препознати по учесталом и повећаном мокрењу,

појачан осећај жеђи, повећан апетит уз малаксалост и мршављење. Уколико се
пацијенту не одреди терапија на време јављају се и знаци погоршања, мука, гађење,
повраћање и дехидратација, где сестра треба брзо реаговати и збринути пацијента
како не би дошло до још већег погоршања.

Међу првим сестринским интервенцијама је:

 Контрола гликемије, где гликемија сваког сата треба да опадне за 3-5 mmol/l

18 Извор текста: http://www.diabetes mellitus/samokontrola.

22
  Калијум, натријум и хлор сестра одређује са сваким литром дате течности

 По налогу, интравенском применом бикарбоната кориговати ацидозу

 Сестра мора обезбедити добру интравенску рехидратацију и то у прва два до

четири сата терапије у просеку 500-1000 ml на сат, 0,9% NaCl, надокнада
електролита, бикарбоната, примена инсулинске терапије по налогу лекара

 После 8 до 12 сати терапије, болеснику се даје течност пер ос, под условом да
не повраћа. Интравенско давање течности се смањује и коначно обуставља.
Приликом надокнаде течности водити рачуна о стању кардиоваскуларног

система као и о стању бубрега, јер је могућа појава компликација па сестра

треба бити компетентна да доведе стање пацијента у нормалу

 Препоручена доза инсулина је 6 IЈ/h, где углавном нису потребне дозе веће од
10 IJ

 Сестра стално прати стање пацијента током 24 сата терапије, а због дефицита
у самозбрињавању редовна нега и тоалета усне и аногениталне регије

 Општу негу пацијента треба интензивирати и посебно је важно предузети

мере превенције настанка оштећења интегритета коже на предилекционим
местима

 Неопходна је правилна клиничко-биохемијска опсервација пацијента која

подразумева и контролу адекватних анализа у крви и урину

 Наравно, по налогу је обавезна оксигенација

Учешће сестре је да процени способност пацијента за контролу апарата

једном годишње, едукација реалности резултата самоконтроле, током дана погодан је
тест наташте и тест 1,30 минута након оброка. Мерење гликемије пре спавања је од
велике важности код особа које су склоне хипогликемији, као и преглед урина на
ацетон и шећер. По одредби лекара контрола гликемије треба да се обавља на сваки 1
сат у прва четири сата лечења, а на свака 2 сата у друга четири сата лечења, а затим
на свака 4 сата. Гликемија треба сваког дана да опадне за 3-5 mmol/l.

23
 ,,Основна терапија шећерне болести је правилна исхрана, свакодневна
физичка активност и треба је спроводити целог живота. Правилна исхрана
подразумева редовне оброке и ужине који су избалансирани тако да се тежи
постизању идеалне телесне масе. Од тога су три оброка и две ужине, евентуално и
ужина пред спавање. Количина хране по оброцима мора бити равномерно
распоређена. Правилан распоред и величина оброка обезбеђује контролу осећаја
глади и спречити прекомерно узимање хране током главног оброка. У исхрани
болесника са шећерном болешћу забрањено је уношење простих шећера
(концентрованих угљених хидрата) . Физичку активност спроводи редовно, по
могућношћу свакодневно у трајању од најмање 30 минута. Не морате да се учланите
у теретану и дижете тегове итд. потребно је само одабрати ону физичку активност
која дијабетичарима највише одговара нпр. шетња, вожња бицикле, трчање, пливање
или тимски спортови. Код неких људи је могуће ниво шећера у крви одржати у
жељеним границама правилном исхраном и физичком активношћу, док је код неких
ипак потребна примена лекова или инсулина. 19

Дијабетичар који није пушио пре појаве шећерне болести не треба да ствара
ову навику, где сваког пацијента, сестра мора саветовати о прилагођавању новом
начину живота.

Уколико је навика раније постојала, сестра мора издвојити времена да разговара са

пацијентом и да постепено промени његов начин размишљања, а затим да му укаже
на важност новом режиму исхране, физичке активности итд. Пушење има веома
штетан утицај на крвне судове, јер их сужава, а штетно дејство има и на дисајне
органе. По овом начину деловања, никотин из дувана, појачава неповољне ефекте
шећерне болести на крвне судове. Седење у задимљеним просторијама је једнако
штетно као и пушење.

,,Алкохол има утицај на понашање шећера у крви. Наиме, конзумирање

алкохола пре јела доводи до пада шећера у крви у периоду од 6 до 8 сати, а алкохолна
пића после јела резултираће раст шећера у крви. Дијабетичар може добити један
аператив пре јела, али ће прескочити даљу конзумацију алкохола у току и после јела.
Такође, уколико се одлучи за чашу вина у току или након оброка, одбиће аператив.

19 Извор болести: http://www.diabetes mellitus/kako odrzavati secer u normalnim granicama.

24
 20
Пиво се, због свог састава, не препоручује дијабетичарима.“ Алкохол на празан
стомак снижава ниво шећера у крви, а на пун га повећава. Наравно, потребно је
контролисати ниво шећера у крви када се алкохол користи и то се углавном ради
пред спавање.

Породица сваког дијабетичара мора у потпуности бити упозната са његовим

здравственим проблемом, а нарочито због исхране која је саставни део лечења. За
оваквог члана породице припрема се искључиво дијетална храна, а оброци се
конзумирају у одговарајуће време. Такође, ни сам дијабетичар не треба да крије од
околине да болује од шећерне болести. Напротив, пожељно је упознати их макар са
основним чињеницама о овој болести, како би особа са којом дијабетичар проводи
времена могла да препозна знаке погоршања стања и да адекватно реагује уколико је
то потребно. Медицинска сестра посебно треба обратити пажњу на симптоме
хипогликемије и хипергликемије, односно наглог пада или раста шећера у крви и
објаснити пацијенту шта у том случају треба радити, уколико буде сам у кући или
може обучити породицу како да се понашају у таквој ситуацији.

,,Атмосфера у кући утиче на регулацију дијабетеса. Присилна промена у

режиму исхране, свим здравим члановима породице, нервоза због забране, осећај
жаљења, претерана брига... Све то обесхрабрује и има супротан ефекат од жељеног.
Наравно, особа која има дијабетес може да притиска чланове породице својом
нервозом, тако да је једино решење едукације свих. Особа са дијабетесом може да
оснује здраву породицу и да има солидан брак, само ако је самостална и независна.
Дакле, може да има здраву децу и не сме да дозволи себи да свог супружника или
своју децу оптерети својим стањем. Мора да буде упорна и да живи квалитетан
живот без обзира на болест.“ 21

Старије особе имају многе друге проблеме везане за немогућност старања о

себи, финансијске проблеме, друге болести које онемогућавају адекватну
покретљивост, спремање јела, памћење и друго. Зато је њима потребно посветити
доста пажње. Уколико особа није способна да се самостално брине о себи и
спроводи лечење на адекватан начин потребно је одмах контактирати особу која ће се
о њој бринути и направити сарадњу с њима, при чему ћемо и њих едуковати о свему

20 Извор болести: http://www.diabetes mellitus/pusenje i alkohol.

21 Извор болести: http://www.diabetes mellitus/porodica i okolina.

25
што је потребно да би се бринули о оболелом. Ако особа живи сама и није способна
да се лечи адекватно укључују се друге службе: Центар за социјални рад, Служба
кућног лечења, геронтодомаћице, Патронажна служба, а по потреби особа се смешта
у дом за старе. Најважније је да се оболела особа у свако доба може обратити
дијабетолошком тиму ради заједничког решавања текућих проблема, као и да схвати
значај редовних контрола у саветовалишту.

2. ЦИЉ РАДА

Испитати информисаност особа оболелих од шећерне болести.

26
 3. МЕТОД ИСТРАЖИВАЊА

3.1. Врста студије

Истраживанје је спроведено по типу студије пресека

3.2. Време и место истраживања

27
 Истраживање је обављено у периоду од 24. априла до 27. априла 2017. године
на ВМА у Београду.

3.3. Популација и узорак

Истраживанје је спроведено у популацији пацијената лечених од
шећерне болести на ВМА Београд. Узорак је саставлјен од 50
испитаника који су доброволјно пристали да попуне анкетни упитник.

3.4. Техника и инструмент истраживања

Техника: Анкетирање
Инструмент истраживања: Анкетни упитник

3.5. Статистичка обрада података и приказ резултата

Прикупљени подаци су обрађени једноставним методама и приказани

апсолутним брок+јевима, процентима и графиконима.

4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

28
 Object 3

Графикон број 1. Пол испитаника?

Наш узорак је био састављен од 30(60%) испитаника мушког пола и 20(40%) женског
пола. (графикон 1).

Object 5

Графикон број 2. Колико имате година?

Највећи број испитаника (60%) у нашем узорку је старости 60-70 година, потом
старости 71-80 година (26%) и нахманје је њих (14%) старости преко 80 година
(Графикон 2).

29
 Object 7

Графикон број 3. Брачно стање?

Удатих/ожењих је 60% разведених је 30%, неожењених/неудатих је 6% и 4% се

изјаснило да су удовице/удовци (Графикон 3).

Object 9

Графикон број 4. Број чланова породице?

Највећи број испитаника живи у породици која има 4 и више чланова (58%) , са 3
члана (20%) , са 2 члана (14%) и испитаници који живе сами ( 8%) . ( Графикон 4)

30
 Object 11

Графикон број 5. Како оцењујете материјално стање у породици?

Добро материјално стање има 30% испитаника, средње материјално стање има
(48%) , а лоше материјално стање (22%) (Графикон 5) .

Object 13

Графикон број 6. Колико дуго болујете од шећерне болести?

Највећи број испитаника болује од шећерне болести више од 10 година (50%) , потом
5 – 10 година (32%) и од 1-5 година (18%) (Графикон 6) .

31
 Object 15

Графикон број 7. Како лечите?

Дијетом и физичком активношћу се лечи (64%) , затим инсулином (20%) ,

таблетама (10%) , и таблетама и инсулином (6 %) (Графикон 7) .

Object 17

Графикон број 8. Како сте се осећали када сте сазнали да болујете од дијабетеса?

44% испитаника је било узнемирено, 34% уплашено, разочарано (4%) равнодушно

(4%) (Графикон 8) .

32
 Object 20

Графикон број 9. Да ли је породица заинтересована за Вас и Вашу болест?

Заинтересована (80%) , делимично (18%) и нису заинтересоване (2%) (Графикон

9) .

Object 23

Графикон број 10. Да ли су оброци редовни и колико пута једете у току дана?
Највећи број испитаника имају 5 оброка у току дана (44%) , 4 оброка (30%) , 3
оброка (20%) и 2 оброка (6%) .( Графикон 10)

33
 Object 25

Графикон број 11. Да ли знате колико је алкохол опасан за Вас?

Највећи број испитаника је информисано колико је алкохол опасан за њихову болест

(74%) , а (26%) није информисано. ( Графикон 11)

Object 27

Графикон број 12. Да ли сте пушач?

Највећи број испитаника су пушачи (84%) , док је непушача ( 16%) .(Графикон 12)

34
 Object 30

Графикон број 13. Шта мислите да је од наведеног препоручено за Вашу исхрану?

Највећи број испитаника једу намирнице које су препоручљиве код њихове болести
(72%) , а неупућених је (28%) .( Графикон 13)

Object 32

Графикон број 14. Да ли знате да исхрана богата влакнима спречава обољење дебелог
црева?
Није информисано да исхрана богата влакнима спречава обољење црева (78%) , а
(22%) је информисано о значају биљних влакана.( Графикон 14)

35
 Object 34

Графикон број 15. Шта користите од наведених заслађивача?

Шећер употреблјава (58%) , манитол (12%) , сорбитол (8%) и фруктозу (22%) .

( Графикон 15)

Object 36

Графикон број 16. Да ли знате како утиче физичка активност на шећерну болест?
За значај физичке активности зна (68%) , док (32%) не зна. ( Графикон 16)

36
 Object 38

Графикон број 17. Колико временски траје Ваша физичка активност?

Више од сат времена (50%) , 45 минута (40%) и 20-30 минута (10%) .

Object 40

Графикон број 18. Да ли знате да препознате хипогликемију?

Зна да препозна хипогликемију (94%) , а (6%) не зна. ( Графикон 18)

37
 Object 42

Графикон број 19. Да ли сте обучени за самоконтролу гликемије на глукомеру?

Није обучено (80%) , а (20%) је обучено. ( Графикон 19)

Object 44

Графикон број 20. Да ли редовно мерите шећер у крви?

Само када се лоше осећа, мери (74%) , редовно мери (20%) , уопште не мери(6%)
(Графикон 20) .

38
 Object 46

Графикон број 21. Да ли знате какве се компликације могу јавити уколико се не

придржавате одређеном начину живот?

О компликацијама је информисано (76%) , а неонформисаних је (24%) (Графикон

21).

39
 Object 48

Графикон број 22. Да ли одлазите на редовне контроле свом лекару или у

саветовалиште?

На редовне контроле одлази ( 60%) , само када се лоше осећају (32%), а не одлазе
(8%) (Графикон 22) .

Object 50

Графикон број 23. Да ли размењујете искуство са другим дијабетичарима?

Размењује искуство ( 62%) , док (38%) не размењује искуство (Графикон 23).

40
 Object 52

Графикон број 24. Да ли водите рачуна о Вашој телесној тежини?

О телесној тежини не води рачуна (76%) испитаника, а (24%) воде рачуна (Графиком
24).

V ЗАКЉУЧАК

На основу истраживања особа, добили смо податке о информисаности особа

које живе са дијабетес мелитусом.

41
 Резултати овог истраживања указују на то да највећи проценат оболелих има
60-70 година. Међу њима је више мушкараца од жена. У овом истраживању, у којем
је учествовала група од 50 испитаника, где већи проценат старих особа болује више
од 10 година од шећерне болести.
Резултати указују да се највећи број испитаника лечи дијетом и физичком
активношћу, док је мањи број на инсулинској терапији. Доста њих редовно посећује
изабраног лекара и саветовалиште.
Већина испитаника је било узнемирено приликом сазнања да болују од
шећерне болести, док је релативно мањи број било уплашено. Код већине је
породица била заинтересована за њих и њихову болест, такође се већина њих
придржава правила од 5 оброка.
Већи број испитаника је информисано какав је режим исхране препоручљив
за њихову болест, док мањи број не води рачуна о томе шта сме да узима за оброке.
Такође, резултати указују да већина испитаника није информисано да исхрана богата
влакнима спречава обољење дебелог црева.
Већина сматра да је физичка активност корисна и да утиче на шећерну болест,
и већина зна да препозна хипогликемију. Релативан број испитаника није обучено за
самоконтролу гликемије, док изузетно мали број зна. Такође, већина испитаника
размењује искуство са другим дијабетичарима и зна какве се све компликације могу
јавити уколико се не придржавају одређеном начину живота.

VI ПРЕДЛОГ МЕРА

На основу сопственог истраживања можемо предложити следеће мере:

42
 Редовна контрола гликемије,
 Дати тачне и разумљиве садржаје о дијабетесу, могућим
компликацијама и начину лечења,
 Додатна едукација и додатна упуства за лечење дијабетеса и обука за
самоконтролу и самонегу,
 Оболелом треба дати писане материјале у вези са дијабетесом, да се
подсети како треба да реагује у неким ситуацијама код куће или неком
другом месту,
 Здравствено васпитни рад са оболелим (индивидуални или групни уз
комбинацију ако је потребно) ,
 Спроводити здравствено васпитни рад на тему исхране, физичке
активности,
 Саветовати особе да код себе имају увек картицу за дијабетес.

ЛИТЕРАТУРА

43
 1. Вукадинов, Ј. Геријатрија, Универзитет у Новом Саду. Медицински факултет
2. Величковић, В. (2006) Како живети са дијабетом. Дом здравља у Чачку:
Саветовалиште за дијабет
3. Давидовић, М., Милошевић, Д., Костић, В. (2003). Савремена геријатрија.
Београд: ВМШ
4. Ђорђевић, П. (1996) Diabetes mellitus. Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства
5. Жигић, Д. и сарадници (1998). Фактори ризика и хронична незаразна
обољења – методолошке смернице. Београд: Медицински факултет
6. Извор текста: http://www.zdravlje.sr.gov.yu
7. Извор текста: http://www.diabetes mellitus/samokontrola
8. Извор болести: http://www.diabetes mellitus/kako odrzavati secer u normalnim
granicama
9. Извор болести: http://www.diabetes mellitus/pusenje i alkohol
10. Извор болести: http://www.diabetes mellitus/porodica i okolina
11. Извор: https: // www. google. rs. Diabetes mellitus.

ПРИЛОГ
Анкетни упитник

Поштовани, ово је анонимна анкета и послужиће у истраживачке сврхе.

Замолила бих Вас за сарадњу, разумевање и стрпљење у попуњавању ове
анкете како бих испунила све услове за завршни рад.
44
1. Пол испитаника
а) Мушки
б) Женски

2. Колико имате година?

а) 60-70
б) 71-80
ц) Преко 80

3. Брачно стање
а) удата/ожењен
б) неудата/неожењен
ц) разведе/разведена
д) удовица/удовац

4. Број чланова у породици?

а) Живи сам
б) 2 члана
ц) 3 члана
д) 4 и више члановa
5. Како оцењујете своје материјално стање?
a) Лоше
Б) Средње
ц) Добро

6. Колико дуго болујете од шећерне болести?

a) 1-5 година
б) 5-10 година
ц) Више од 10 година

7. Како се лечите?
a) Дијетом и физичком активношћу

45
 б) Таблетама
ц) Инсулином
д) Таблетама и инсулином

8. Како сте се осећали када сте сазнали да болујете од дијабетеса?

a) Равнодушно
б) Уплашено
ц) Узнемирено
д) Разочарано

9. Да ли је Ваша породица заинтересована за Вас и Вашу болест?

a) Јесте
б) Није
ц) Делимично

10. Да ли су Ваши оброци редовни и колико пута једете у току дана?

a) 2 пута
б) 3 пута
ц) 4 пута
д) 5 пута

11. Да ли знате колико је алкохол опасан за Вас?

a) Да
б) Не

12. Да ли сте пушач?

a) Да
б) Не

46
13. Шта мислите да је од наведеног препоручено за Вашу исхрану?
a) Свињско месо, масни сиреви, кајмак, превише зачина,
газираних пића, алкохола и сл.
б) Обрано млеко, млади сир, риба, говеђе и јагњеће месо, мање
зачина и шећера

14. Да ли знате да исхрана богата влакнима спречава обољење

дебелог црева?
а) Да
б) Не

15. Шта користите од наведених заслађивача?

а) Шећер
б) Манитол
ц) Сорбитол
д) Фруктозу

16.Да ли знате како утиче физичка активност на шећерну болест?

а) Да
б) Не

17. Колико временски траје Ваша физичка активност?

а) 20- 30 минута
б) 45 минута
ц) Више од сат времена

47
18. Да ли знате да препознате хипогликемију?
а) Да
б) Не

19. Да ли сте обучени за самоконтролу гликемије на глукомеру?

а) Да
б) Не

20. Да ли редовно мерите шећер у крви?

а) Да
б) Не
ц) Само кад се лоше осећам

21. Да ли знате какве се компликације могу јавити уколико се не

придржавате одређеном начину живота?
а) Да
б) Не

22. Да ли одлазите на редовне контроле свом лекару или у

саветовалишту?
а) Да
б) Не
ц) Само у ситуацији када се баш лоше осећам

23. Да ли водите рачуна о Вашој телесној тежини ?

a) Да
б) Не

24. Да ли размењујете искуство са другим дијабетичарима?

а) Да

48
б) Нe

Хвала на сарадњи и помоћи!

Унапред захвална,
студент Данијела Матовић .

49