Stranac u Beogradu

Hej, zdravo! Ja nisam Srbin, ali već tri godine živim ovde. Zovem se Marko i ja sam
Italijan. Trenutno ne govorim srpski baš najbolje, ali želim da učim. Radim kao kuvar u jednom
restoranu. On se nalazi na Dorćolu, mali je, ali vrlo lep. Mi spremamo zanimljivu italijansku
hranu, ali imamo i srpsku hranu na italijanski način.

Prvi put sam došao u Srbiju 2008. godine kad sam bio student na masteru i mnogo volim
Beograd i ljude u Srbiji. Čini mi se da su oni kao Italijani, vole hranu i muziku. Ali, ne znam
mnogo ljudi. Imam drugaricu Ninu i ona i njen momak žive blizu i često izlazimo u grad
zajedno. Idemo na film ili u kafić, a ponekad na koncert. Za vikend se šetamo na reci ako je lepo
vreme.

Kad sam slobodan, volim da kuvam za porodicu ili prijatelje. Međutim, moji roditelji
žive u Toskani, a moja sestra studira u Rimu i ne viđamo se često. Ja sam baš zauzet i ne putujem
van Beograda. Zato ja nemam devojku sada. Nemam vremena za vezu.

Ustajem svako jutro u pet sati, idem na posao u pola sedam i radim do šest popodne.
Obično idem na posao kolima jer ne živim u centru. Moj kraj je dobar za život: parkovi su veliki,
prodavnice su zanimljive, kafići moderni, a zgrade su uglavnom nove. Ipak, retko idem sam u
kafić, volim da pijem u društvu.

Uveče, kad sam kod kuće sam, gledam neki film ili razgovaram sa porodicom na skajpu.