Иновативни експерименти у настави физике

Испитивање Балмерове серије и одређивање Ридбергове константе

Увод скале за очитавање и дифракционе решетке се такође

Циљ ове вежбе је одређивање таласних дужина очитава, Слика 2.

спектралних линија Балмерове серије атома водоника Ридбергова константа, и енергетски нивои водоника се

и Ридбергове константе атома водоника. одређују мерењем таласних дужина у спектру

водоникакористећи Балмерову формулу.

Апаратура
Експериментална апаратура која се користи у овој Теорија
вежби је приказана на Слици 1. Водинична спектрална 1. Дифракциона решетка
лампа повезана са напајањем високог напона се Приликом проласка светлости таласне дужине λ кроз
користи као извор зрачења. Извор напајања треба дифракциону решетку константе g, доћи ће до појаве
подесити на око 5 kV. Скала за очитавање је дифракције светлости. Појачање интензитета
постављена директно иза спектралне лампе како би се светлости догодиће се када је путна разлика два талса
минимизирала грешка паралаксе. Дифракциона једнака целобројном умношку таласне дужине
решетка треба бити постављена на око 50 cm од светлости, тј. када је испуњен услов:
спектралне лампе на истој висини. n   = g  Sin ; n=0, 1, 2, ... (1)

Светлост се сакупља на рожњачи ока, тако да се извор

светлости види у боји спектралне линије која се опажа.
Спектралне линије се опажају на скали за мерење као
пројекција светлосног зрака, Слика 2.
За дифракционе максимуме n-тог реда, следећа
једначина се може одредити на основу геометријске
структуре на Слици 2:
l
n = g  (2)
d +l2
2

Константа дифракционе решетке је g=1.667 μm.

2. Спектар водоника
Слика 1. Експериментална апаратура за одређивање Услед судара молекула унутар спектралне лампе,
спектралних линија атома водоника молекули водоника H2 се рекомбинују у атомска
Решетка мора бити тако управљена да је паралелна са стања. Електрони атома H се ексцитују на више
скалом за очитавање. енергетске нивое услед судара са електронима
Светлост лампе се посматра кроз дифракциону јонизованих атома. При преласку ексцитованих
решетку. Просторија треба бити замрачена до мере електрона на ниже енергетске нивое емитује се
када је још увек могуће очитати подеоке на скали. електромагнетно зрачење фрекфенције ν одређене
Растојање 2l између спектралних линија исте боје леве разликом енерергије разматраних нивоа:
и десне стране првог реда спектра се очитавају при E = h  (3)
истом положају главе посматрача. Растојање d између где је h Планкова константа.
Према Боровом моделу атома, енергија En дозвољене
орбите електрона је (Додатак) :
1 e 4 me 1
En = − , n=1,2,3,... (4)
8  02 h 2 n 2

где је  0 = 8.8542  10 −34 As/Vm диелектрична

Bracket-ова
пропустљивост вакума, e = 1.602110 −19 C серија

Lε Paschen-ова
наелектрисање електрона и me = 9.1091 10 −31 kg маса серија

енергетски
Lδ L

нивои
α
Lγ Lα
електрона у миру. Емитовано електромагнетно

енергија јонизације
L Lα β
зрачење ће бити фрекфенције: LαLα
Lα
1 e 4 me  1 1  Balmer-ова
 nm =  2 − 2  , n,m=1,2,3,… (5) серија
8 0 h  n
2 3
m 

Користећи релацију c =   можемо писати: Lα

1  1 1 
= Rth  2 − 2 
  n m 
Lyman-ова
1 e 4 me серија
где је Rth = = 1.097  10 7 m-1
8  02 h 3c
Слика 3. Енергерски дијаграм атома H
Rth је Ридбергова константа, која следи из Боровог
модела атома. n=3: Пашенова (Paschen) серија
У зависности од квантног броја n можемо разликовати Опсег спектра: инфрацрвени

следеће серије: n=4: Бракетова (Bracket) серија

Опсег спектра: инфрацрвени
n=1: Лајманова (Lyman) серија n=5: Фундова (Pfund) серија
Опсег спектра: ултраљубичасти Опсег спектра: инфрацрвени
n=2: Балмерова (Balmer) серија
Опсег спектра: ултраљубичасти до црвеног
Опсег спектра: инфрацрвени На Слици 3 је приказан енергетски дијаграм
спектралних линија H атома. За m →  добија се
2l граница серије; придружена енергија је у том случају
застор
енергија јонизације (или енергија везе) за електрон у n-
спектрална лампа
тој дозвољеној орбити. Енергија везе се може
израчунати једначином:
1
En = − Rth  h  c (6)
n2
d
l
Sin = где је c=2.99795∙108 m/s и h=6.6259∙10-34 Js =
α d 2 + l2
4.13567∙10-15 eV s. Основно стање је 13.6 eV.

Напомена
дифракциона - Уколико је просторија довољно замрачена, поред
решетка
линија атома водоника, H, могуће је уочити појас у
спектру који потиче од молекула водоника, H2. Бројне
α линије, које су веома близу једна другој потичу од
осцилаторног кретања молекула водоника.
oko

Слика 2. Дифракција на дифракионој решетци

- L линија се налази на граници видљивог дела 1. Дозвољене су само оне орбите код којих је момент

спектра и веома је слаба да би се уочила једноставним импулса, L (орбитални момент импулса) електрона

методама. целобројни умножак ћ, L=nћ, n=1,2,3,...

- Третирање комплекснијих атома захтева 2. Електрон који се креће по стационарној орбити не

квантномеханички прилаз. У том случају енергије емитује електромагнетно зрачење.

нивоа се одређују својственим вредностима 3. Емисија или апсорпција зрачења дешава се само

хамилтонијана атома. За водонику сличне атоме приликом преласка електрона из једне стационарне

рачун даје исте резултате као и Боров модел атома. орбите у другу.
Укупна енергија електрона у орбити водониковог
атома је сума његове кинетичке и потенцијалне
Додатак
енергије:
Боров модел атома
1 1 e2
Боров модел атома представља атом са малим E= me v 2 − (1)
2 4 0 r
позитивно наелектрисаним језгром око којег се
Према првом постулату момент импулса је:
електрони крећу у кружним орбитама слично кретању
L = me vr = n (2)
планета око Сунца, при чему привлачна сила потиче
На електрон у орбити делује кулонова сила која је у
од електростатичке интеракције. Овим моделом је
равнотежи са центрипеталном силом:
успешно објашњена Ридбергова формула за
2
спектралне емисионе линије атома водоника. 1 e 2 me v
= (3)
4 0 r 2 r
Из Радерфордових експеримента постало је јасно да су
позитивно наелектрисање и маса атома Множењем леве и десне стране (3) са r и

сконцентрисани у центру атома око којег се налази комбиновањем са (1) добија се:

дифузни облак електрона, носиоца негативног 1

E=− me v 2 (4)
2
наелектрисања. На основу тога се природно наметнуо
Решавањем (2) по r и заменом у (3) можемо одредити
планетарни модел атома. Међутим планетарни модел
брзину електрона у датој орбити:
наилазио је на бројне потешкоће у погледу објашњења
стабилности атома и природе атомских спектара. 1 e2
v= (5)
4 0 n
Према класичним законима електродинамике
наелектрисање при убрзаном кретању мора да емитује Уврставањем (5) у израз за енергију (4) знајући да је

електромагнетно зрачење губећи при томе енергију.  = h / 2 налазимо да енергија електрона атома

Тако би електрон у кружној путањи око језгра требало водоника има дискретне вредности које зависе од

непрекидно да емитује зрачење и да због губитка главног квантног броја n:

енергије спирално падне на атомско језгро. Емитовано 1 e 4 me 1

En = − , n=1,2,3,... (6)
зрачење треба да има континуални карактер. Међутим, 8  02 h 2 n 2

још крајем 19. века у бројним експериментима са Боров модел атома је успешно објаснио спектар
електричним пражњењем у разређеним гасовима, водониковог атома. Овај модел се може применити и
показано је да атоми емитују зрачење са дискретним на водонику сличне атоме. Борова теорија представља
фреквенцијама. прелазну етапу између класичне и квантне физике.
Бор је на основу опажања у експериментима
постулирао следеће: