Diltaj ZASNIVANJE DUHOVNIH NAUKA

Filozof, istoričar, sociolog, Bazel i Berlin.

Teži nezavisnosti DN od PN (razumevanje vs objašnjenje). Humanističke=duhovne (oblasti znanja van predmeta PN, a humanističke
uopšteno-oblasti znanja koje se bave čovekom i njegovom kulturom-pravna, politička , teologija). Predmet PN-činjenice koje spolja
dolaze u našu svest DN-činjenice koje se pojavljuju i nalaze iznutra. Zbog ovoga postoji i razlika u metodu.
Razdvaja objašnjavajuću (konstruktivnu) i opisnu (analitičku) psihologiju. Objašnjavajuća je prepuna hipoteza koje ne mogu da
isključe jedna drugu, čak i kada upoređivanjem s činjenicama jednu dokažemo. Duhovnim naukama je psihološko saznanje
neophodno, li enu vidu esigurnih i brojnih filozofskih konstrukcija i hipoteza, već kao čvrsta osnova za pojmove i stavove kojima se
služe. Zbog toga je neophodna analitička psihologija. Za razliku od objašnjavajuće koja želi da pojave društvenog života podvede pod
kauzalni sklop i to posredstvom ograničenog broja jednoznačnih elemenata, opisna opisuje, analizira delove onako kako su izvorno
dati i doživljeni, a ne dedukovani. One se dopunjuju. Objašnjavajuća dobija tačne analize i preciznu terminologiju, bitne za proveru i
kontrolu objašnjenja zasnovanih na hipotezama. Psihologija se mora kretati u pravcu analize, a ne konstrukcije, poći od razvijenog
duševnog života, a ne da ga izvodi iz elementarnih procesa. Osobenosti shvatanja duševnih (unutrašnjih) stanja: 1) intelektualnos
unutrašnjeg opažanja (do un. Opažaja dolazi uz sadejstvo elementarnih logičkih operacija) 2) to shvatanje nastaje iz dožćivljaja i
ostaje povezano s njim. U doživljaju učestvuju sve sposobnosti duše i formiraju sklop, dok nam čula nude samo pojedinačnosti.
Razlika objašnjavajuće-opisno postoji i u PN, ali je u psihologiji smisao dublji. Postupak analize je zajednički DN i PD. U psihologiji,
on traži realne faktore i to raščlanjivanjem stvarnosti, uz pomoć eksperimenta i indukcije. Psihologija treba da analizira pojedinačne
članove duševnog sklopa, ali da ne pokušava da konstruiše kauzalni sklop. Opisna završava hipotezama dok objašnjavajuća počinje.
Sklopovi u strukturi duševnog života: inteligencija, nagonski i osećajni život, voljne radnje.
Opšti deo opisne treba da utvrdi opštu terminologiju i da pronađe zakon koji će povezati ova tri sklopa. A stečeni sklop sadrži
određena pravila koja deluju an sve pojedinačne duševne procese.
Kod razlaganja inteligencije jasno se uviđa opšti odnos-da se opisna i objašnjavajuća susreću na kraju analize.
S nagonima je drugačije jer se oni opiru razlaganju. Mora se prvo odraditi opisni deo-definisanje, klasifikacija, terminologija, a zatim
se, kao i kod traženja elementarnih funkcija inteligencije, odustati od utvrđivanja jednog ograničenog broja elementarnih činjenica.
Što se tiče voljnih radnji, opet prvo treba definisati pojmove, a zatim analizirati pojeinačne voljne radnje. Voljno delanje proističe iz
stanja našeg nagonskog i osećajnog života i stečenog sklopa duševnog života pa on mora i biti predmet psihološke analize ljudske
volje.

3.Opisna psihologija-Diltaj
4. zasnivanje duhovnih nauka (Diltaj)