A gregatna ponuda I agregatna tražnja

UVOD

E konom ija
kao teorijska nauka
proučava najrazličitije
ekonom ske
fenom ene - od
proizvodnje i potrošnje
seoskog dom aćinstva
koje se bavi
zem ljoradnjom
do proizvodnje i potrošnje na nivou čitavih dr ava! "zučavanje
pojedinačnih
ekonom skih pojava# veličina i odnosa vezanih
za aktivnost
pojedina$a i preduzeća kao individualnih proizvo%ača i potrošača
predstavlja predm et m ikroekonom ije!

& ikroekonom ija se# prem a tom e# bavi problem im a vezanim za

funk$ionisanje i organiza$iju preduzeća# strukturu i veličinu troškova
proizvodnje itd!

' druge strane# ekonom ija se bavi i ukupnim privrednim veličinam a - veličinam a
na nivou čitavih zem alja pa i grupa zem alja (ekonom ija# na prim er# proučava i
ekonom ske problem e E vropske unije)! * ada se ekonom ija bavi problem im a
društvene privrede kao $eline gde se varijable ekonom skog sistem a svode na
relativno
m ali
broj
agregatnih#
globalnih
veličina#
tada
govorim o o
m akroekonom iji!

& akroekonom ija

predstavlja
oblast ekonom ske
nauke
koja
se bavi
ukupnim
ekonom skim
kretanjim a na nivou privrede kao $eline# kao i njenim
odnosim a
sa
inostranstvom # proučavajući
pojave kao što
je
društvena
reprodukinfla$ija#stabiliza$ija#privredni$ija#plratnibilansst#ukupneitakoinvestidalje!$ije# privredna ravnote a# zaposlenost#

"storijski posm atrano# m akroekonom ija

dobija punu afirm a$iju
sa pojavom
& arksovog ekonom skog učenja# a u
gra%anskoj ekonom iji posle Velike
ekonom ske krize +, ,-..! kada se sa svojim teorijskim sistem om
javlja D on
& ajnard * ejns!

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

1
A gregatna ponuda I agregatna tražnja

+! / gregatna ponuda i agregatna tra nja

* ao što se m ikroekonom ija bavi individualnom potrošnjom i problem im a proizvodnje

na nivou preduzeća tako m akroekonom ija u $entar svog proučavanja

stavlja problem e agregatne tra nje iagregatne ponude!

/ gregatna tra nja predstavlja sum u individualnih

tra nji pri čem u treba
im ati u vidu da se odnos tra nje za odre%enom vrstom
robe i njene $ene na
različite načine ispoljava na individualnom ina agregatnom
nivou!

/ ko se posm atra na tr ištu na kom e postoji veliki broj individualnih tra nji koje su
m e%usobno pribli no jednake# individualna tra nja po pravilu im a zanem arljivo m
aliuti$ajna $enu! / gregatna tra nja# naprotiv# utiče na visinu $ene na taj način što
pri konstantnoj ponudi porast agregatne tra nje dovodi do rasta $ene! V a iiobrnuto
- pad agregatne tra nje dovodido pada $ena na tr ištu!0+

individualnogDokindividualnpotrošača # traagregatnanjazavisitra njaod

zavisivisine oddohotkaveličinei preferendruštvenog$ija proizvoda i njegove
raspodele# kao i od niza drugih faktora (natalitet# sklonost ka štednji i sklonost
ka potrošnji i sl!)! & akroekonom ski posm atrano# agregatna tra nja koja se
obele ava sa / D sastojise iz četiridela - potrošnje (1 )# investi$ija (")# dr avne
potrošnje (2 ) i neto izvoza (E - & - predstavlja izvoz um anjen za iznos uvoza)!

4 1 5 " 5 2 5 (E - & )

a 3 je u jednačiniobele ena agregatna ponuda (/ ' ) odnosno raspolo ivi

društveni proizvod čitave privrede kao vrednosni izraz svih dobara i usluga
proizvedenih u jednojzem ljiu odre%enom periodu (najčešće godinu dana)!

-------------------------------------------------------------------------------------------
0+6 ranko 7 adulović 8& akroekonom ija9 6 eograd# :: !god!

1 rethodna jednačina nam pokazuje da se $elokupan društveni proizvod

raspodeljuje na potrošnju dom aćinstava (finalnu potrošnju)# investi$ije
preduzeća koja posluju u privredi# dr avnu robnu potrošnju (potrošnju za dr
avne potrebe)# da se odre%ena količina dobara izvoziu inostranstvo što se
prebija sa ostvarenim uvozom iz inostranstva! 1 rem a tom e# društveniproizvod
(leva strana jednačine) predstavlja količinu dobara koja se nudi na dom aćem tr
ištu# a desna strana jednačine pokazuje na kojinačin se ta dobra koriste!

* riva agregatne tra nje pokazuje ukupnu veličinu izdataka pri različitim nivoim a
$ena kada se ostali uslovi ne m enjaju i ona im a negativan nagib što

2
A gregatna ponuda I agregatna tražnja

znači da će sa porastom $ena agregatna tra nja opadati dok će sa

opadanjem $ena rasti!

----------------------------------------------------------------------------------------

; a agregatnu tra nju utiču m nogobrojnifaktorikao što su opštinivo $ena i

kam atna stopa! ' a porastom agregatne tra nje kriva agregatne tra nje / D
kriva se pom era udesno# a sa padom agregatne tra nje ulevo!
! / gregatna tra nja< potrošnja " investi$ije

D ruštveni proizvod se definiše kao ukupna vrednost novoproizvedenih roba i

usluga se tokom godine razm enjuje odgovarajućom količinom nov$a

=okom razm ene upotreba D 1 se usm erava u prav$a od strane >

subjekta<
1 roizvedene robe - potrošna ikapitalna dobra

1 rivrednisubjekti- dom aćinstva# preduzeća# dr ava iinostranstvo

3
A gregatna ponuda I agregatna tražnja

E lem entiagregatne tra nje su<

? - potrošnja " - investi$ije

2 - robna potrošnja dr ave

E -U - neto izvoz

3 4? 5"52 5(E -U )

1 oten$ijalni društveni proizvod je društveni proizvod koji se dobija u

slu$aju pune zaposlenostisvih faktora proizvodnje

1 oten$ijalni D 1 je funk$ija priraštaja stanovništva tj! radne snage i njene

produktivnosti# prom ene fondova kapitala# tehnologije!0

3 4f(@#* #t)-proizvodna funk$ija

D anasnjiD 1 u 7 epubli$i' rbiji je dva puta je m anjiod poten$ijalnog!

--------------------------------------------------------------------------------------------
0 & !@abus A O snoviekonom ijeB 6 eograd# ::.

* ada postojiznatna razlika izm edju stvarnog ipoten$ijalnog proizvoda -

prom ene u nivou privredne aktivnosti u ve$oj m eri zavise od prom ena
na strani agregatne traznje

• * ojom brzinom trzišne snage m ogu da pove$aju stvarniproizvod C

• * akvo $e dejstvo im ati/D na rast $ena ilirast D 1 C

/ ko je 3 s 3p onda postojinezaposlenost

3 s 3p onda agregatna tra nja odre%uje nivo privredne aktivnosti

!+ 1 otrošnja

1 otrošnja je najznačajnija kom ponenta u D 1! O na čini oko FG D 1 -a

7 !' rbije u ' / D oko G

; ajznačajnijifaktor potrošnje je raspolo ividohodak

7 aspolo ividohodak 4 Haktorskiprihodi5=ransferi-1 orezi 3 rdd 4 3 56 -=

D eo raspolo ivog dohotka odlaziu potrošnju a deo u štednju 1 otrošnja je

funk$ija raspolo ivog dohotka ? 4f(3 rdd)!

4
A gregatna ponuda I agregatna tražnja

1 otrošnja im a dve kom ponente<

autonom nu potrošnju

izvedenu potrošnju

4a 5 b03 rdd

----------------------------------------------------------------------------------------

/ utonom na potrošnja - a je deo koji dom aćinstva troše nezavisno od

raspolo ivog dohotka
"zvedena potrošnja je funk$ija raspolo ivog dohotka b03 rdd gde je b -

arginalna sklonost potrošnji!

arginalna sklonost potrošnjise nalaziizm e%u nule ijedini$e<

:I& ' 1 I+

0& ' 1 predstavlja odnos dodajne jedini$e dohotka idodatne potrošnje<

nula bi značila da potrošači ništa ne troše već sam o štede# što nije realno

jedan bi znalilo da potrošačida sve potroše što je m oguće u periodim a

velikih kriza

u norm alnim okolnostim a potrošnja raste sa rastom dohotka# ali se rast

potrošnje m anje povećava u odnosu na rast dohotka

1 rosečna sklonost potrošnjije odnos ukupne potrošnje iukupnog dohotka!

' a rastom prosečnog dohotka# opada prosečna sklonost ka potrošnji dok

sa porastom dohotka relativno opadaju izda$i za potrošnju na račun
porasta udela štednje!

1 rosečna sklonost ka potrošnji jednaka je odnosu ukupne potrošnje "

ukupnog dohodaka!

1 rim er<
:#J 4 J::K+:::
porodi$a čijije dohodak +::: trošiJ::

za prosečan dohodak od :::

:#F 4 +:::K+:::

5
gregatna ponuda I agregatna tražnja

porodi$a čijije dohodak ::: troši+:::

--------------------------------------------------------------------------------------------

D ohodak je najva nija determ inanta potrošnje

! O dlučivanje o potrošnji

ikroekonom ske odluke dom aćinstva o štednji i potrošnji odre%uju i

agregatnu veličinu ukupne potrošnje!

* ejnz sm atra da tekući raspolo ivi dohodak presudno utiče na potrošnju

dok ostalifaktorinisu u većojm eripresudni!

O stalifaktoriprvenstveno utiču na autonom nu potrošnju

D rugiekonom istine dele ovo m išljenje# već izdvajaju druge faktore U

loga kam atne stope u odlučivanju o potrošnji

štednja je odlo ena potrošnja - ušte%evina se koristi finansiranja buduće

potrošnje

za dve osobe istog dohotka# ko više štedi danas m oći će više da trošiu
budućnostiiobrnuto

dom aćinstva kao ra$ionalni potrošači vode računa ne sam o o

tekućojveć io budućojpotrošnji
intertem poralno odlučivanje o potrošnji
∗

E konom ista "rvin Hišer naglasio je značaj donošenja intertem poralnih

odluka o potrošnjiiuti$ajrealne kam atne stope!0.

1 otrošač donosidve odluke<

koliko da potroši danas (ili koliko da uštedi radi sutrašnje potrošnje)

šta da kupidanas (na koje robe da potrošinova$ izdvojen za tekuću

potrošnju)

--------------------------------------------------------------------------------------------
0. ' !@ovreta A =rgovina " praksaB 6 eograd +,,,!
6
gregatna ponuda I agregatna tražnja

1 rilikom donošenja odluka on poštuje svoje bud etsko ograničenje<

V iša kam atna stopa m otiviše potrošača da više štedi

kam atna stopa direktno utiče na štednju# a tim e indirektno ina potrošnju

♦ U ti$aj ivotnog $iklusa

E konom ista Hranko & odiljani naglasio je ulogu ivotnog $iklusa

pojedin$a na njegovu sprem nost potrošnje<

sa odlaskom u penziju# sm anjuje se dohodak pojedin$a

da bi se neutralisalo sm anjenje potrošnje# ljudi štede tokom radnog veka

štednja je deo toka dohodaka koji tokom vrem ena obrazuju fond
novčanih ušteda (bogatstva) pojedina$a

tekuća potrošnja zato ne zavisi sam o od tekućeg raspolo ivog dohotka#

već iod fonda bogatstva!

ljudi tokom svog ivota te e da uproseče vlastitu potrošnju# tako da

troše m anje od tekućeg dohotka dok su m ladi dok u starosti troše više
od svojih tekućih dohodaka!

U ti$ajstalnog dohotka

E konom ista & ilton Hridm an naglasio je ulogu uprosečavanja potrošnje na

dugirok vezujućiodluke o potrošnjiza očekivanja!

D ohodak se m o e podelitina perm anentniiprolazni<

--------------------------------------------------------------------------------------------

perm anentni- onajkojiće trajatiu budućnosti

prolazni - slučajno odstupanje od dugoročnog trajnog

dohotka

Lednokratno uvećanje plate predstavlja prolazno uvećanje koji ne utiče

na dugoročnu potrošnju<
svakiporast tekućeg dohotka ne utiče na porast potrošnje

često će se privrem eni(slučajni) porast dohotka uštedeti

O čekivanja su izuzetno značajna za donošenje odluka o potrošnji<

7
gregatna ponuda I agregatna tražnja

* ako se ponašate ako očekujete da će u budućnosti doći do povećanja

$ena robe koju elite da kupiteC

D om inantno shvatanje se m o e prikazatina sledećinačin<

? 4M(tekućidohodak) D ruga shvatanja uključuju iostale faktore<

? 4M(tekućidohodak# kam atna stopa# bogatstvo# očekivanja budućeg dohotka)

!. "nvesti$ije

"nvesti$ije ovde shvatam o kao drugu kom ponentu agregatne tra nje koju
vezujem o za sektor preduzeća!0>

U kupan fond proizvodnog bogatstva<

--------------------------------------------------------------------------------------------
0> 6 ranko 7 adulović 8& akroekonom ija9 6 eograd# :: !god

preduzeća raspola u fondom kapitala

kapital m o e biti fiksni - m ašine postrojenja i oprem a ili opti$ajni - zalihe

(neprodate robe# nedovršenih proizvoda# reprom aterijal)
investi$ije predstavljaju uvećanje fonda kapitala

* t4* t-+ 5 "t

"nvesti$ije zavise od kam atne stope koja se form ira na tr ištu nov$a "4f(r) - reč je

o realnojkam atnojstopi!

0 realna kam atna stopa 4 nom inalna kam atna stopa - stopa infla$ije r 4
i- N

' a rastom realne kam atne stope rastu i troškovi pribavljanja investi$ionog kredita
te je m anja sprem nost preduzeća da u%u u nove investi$ije!
8
gregatna ponuda I agregatna tražnja

a investi$ije utiču i neki drugi faktori poput veličine drutštvenog proizvoda!

problem je odreditiuzročno-posledičniodnos " i3

iinvesti$ije utiču na form iranje 3

.! / gregatna ponuda

E konom ski rast je

dugoročni ekonom ski " politički $ilj svake
zem lje!
; ajznačajnijičiniteljekonom skog rasta je agregatna ponuda!

/ gregatna ponuda
predstavlja sum u
svih
dobara
i usluga
koju su
preduzeća u okviru jedne
privrede sprem na
da
ponude
u toku odre%enog
vrem enskog perioda (najčešće se uzim a jedna

--------------------------------------------------------------------------------------------

kalendarska godina)! * riva agregatne ponude se obele ava sa / ' i izra ava
odnos izm e%u opšteg nivoa $ena i agregatne ponude dobara i usluga u
jednoj privredi!0F 1 ozitivno je orijentisana što znači da se agregatna
ponuda povećava sa rastom # a opada sa padom opšteg nivoa $ena!
9
A gregatna ponuda I agregatna tražnja

U slučaju rasta agregatne ponude# / ' kriva se pom era udesno# a u slučaju
pada agregatne ponude kriva se pom era ulevo! & akroekonom ska ravnote
a se uspostavlja u tački u kojoj se seku kriva agregatne tra nje / D i

kriva agregatne ponude / ' !

---------------------------------------------------------------------------------------
0F & !@abus A O snoviekonom ijeB 6 eograd# ::.

3.1 K ejnzijanska i m onetaristicka agregatna ponuda

U preseku krivih / ' (agregatna ponuda) i / D (agretatna tra nja) odredjen je

ravnoteznidohodak (3 o) iravnotezna $ena (1 o)!

K ejnzijanska politika u A S -A D m odelu

1 ove$anje traznje pove$ava sam o dohodak# $ene ostaju na po$etnom

nivou!

M onetaristicka politika u A S -A D m odelu

1 ove$anje traznje pove$ava sam o $ene# dohodak ostaje na nivou ve$

ranije dostignute pune zaposlenosti!

& ozem o izdvojiti tri dom ena krive /' u kojim a tri zna$ajne m
akroekonom ske skole predstavljaju svoje efekte<

+! * ejnzijan$i<horizontalni dom en krive / ' na$ionalni proizvod raste bez

rasta $enaP

! & onetaristi<srednji/prelazni dom en krive / ' na$ionalni proizvod raste uz rast

$enaP

.! ; ova klasi$na m akroekonom ija< vertikalni dom en krive / ' $ene rastu bez
rasta na$ionalnog dohotka!

O ve razlike u dom enim a / ' krive m ogu se predstavitina dve razli$ite / '
krive <

+! * ejnzijanska (/ 'k) koja im a pozitivan nagibP ! ; ovoklasi$arska (/ 'nk) koja je

vertikalna

10
A gregatna ponuda I agregatna tražnja

--------------------------------------------------------------------------------------------

Q/ * @LU R / *

Qadatak m akroekonom ije je da proučava faktore koji utiču na agregatnu tra nju i
ponudu kao i različite instrum ente putem kojih kreatori ekonom ske politike m ogu
uti$ati na njih! ? ilj tih proučavanja jeste iznala enje načina da se kroz uti$ajna
agregatnu tra nju iagregatnu ponudu om ogućistvaranje povoljnijih

usvelovaičinezaekonomprivredniskarastpolitikarazvoj!mo =ako%e#eobezbeditiuperiodimubla
avanjekriza kroznegativnihuti$ajnaposlediovedve$ai stvaranje uslova za oporavak privrede!

Po m onetarističkom pristupu uzroci ekonom ske krize sedam desetih godina

prošlog veka su: prekom erna ulaga države, ekspanzija budžetskih

program a, defciti budžeta,

Qa m onetariste infla$ija je isključivo m onetarnifenom en! ' m atraju da se

sa rastom novčane m ase povećava infla$ija# usporava rast društvenog
proizvoda i povećava nezaposlenost!
& onetarističku politiku najviše interesuju m onetarnisektor istabilnost $ena!

ipak"akomnijeoehomda seogenasvedeškolna četiriekonomopštaske

stava<misli#m onetarističkiprava$ +! privatnisektor je stabilanP posle porem
ećaja# privrednisistem se autom atski vraća u stanje pune zaposlenosti# a
nezaposlenost na svojprirodninivoP ! bilo koja stopa m onetarnog rasta kom
patibilna je sa nivoom pune zaposlenosti# m ada je ishod različita infla$ijaP

.! prom ena stope m onetarnog rasta prvo m enja stopu realnog ekonom
skog rasta inezaposlenostP na dugirok tiefektinestaju ijedino
ostaje perm anentno povećanje stope infla$ije!

--------------------------------------------------------------------------------------------
11
A gregatna ponuda I agregatna tražnja

>! odba$uje se aktivistička politika upravljanja tra njom # bilo m onetarna bilo
fiskalna# ipreferiraju na dugirok m onetarna pravila iliunapred definisani$iljevi!
------------------------------------------------------------------------------------------------------------

12
A gregatna ponuda I agregatna tražnja

@ "= E 7 / = U 7 / <

+! 6 ranko 7 adulović 8& akroekonom ija9 6eograd# :: !god!

! & !@abus A O snoviekonom ijeB 6 eograd# ::.!god!

.! ' !@ovreta A =rgovina " praksaB 6 eograd +,,,! god!

13

http://slidepdf.com /reader/full/m akroekonom ija-agregatna-ponuda-i-agregatna-traznjam akroekonom ija-agregatna

13/13