Legende o Svetome Savi

Sveti Sava i đaci

Sveti Sava bio je i učitelj. Jednom njegovom đaku, jedan put, nestane zastrug meda. Da bi
pronašao kradljivca Sveti Sava uzvikne glasno svojim đacima: "Ko je ukrao med pašće mu
danas pčela na kapu". Kad su đaci posle izašli na ručak, onaj što je ukrao ;bio med neprestano
je pazio da mu pčela ne padne na kapu, i tako je u krađi uhvaćen.

Sveti Sava i đavo

Pošao sveti Sava preko jedne planine, pa srete đavola. Kad ga đavo ugleda, uplaši se i
šćedne da pobegne, ali ne mogne, pa se tada sretnu na putu. Sveti Sava rekne đavolu: „Pomozi
Bog!" a ovaj odgovori: „Nije ti za tim stalo." — „Kako si?" reče Sveti Sava; a đavo mu
odgovori: „Šta je tebi briga, kako sam." — „Kuda hoćeš?" Upita ga sveti Sava; a ovaj odgovori:
„Ni za tim ti nije stalo." — „Šta bi radio?" reče sveti Sava; a ovaj mu odgovori: „Radio bih
bašču, kad bih imao mršave zemlje i takvog ortaka." Onda sveti Sava kaže đavolu: „Ako baš
hoćeš da radiš baštu, evo sam ti ja ortak, no da se dogovorimo, kako ćemo i šta najpre sijati, i
ko će sjeme nabavljati." A đavo mu odgovori: „Ako me i mrzi s tobom radigi, i opet ti se
pokoriti neću, ali hoću da načinimo ugovor, pa da otpočnemo raditi."

Sad se dogovore, da posade najpre mrki luk; ovo i učine. Kad luk počne da raste, došao
bi đavo, pa gledao kako su lijepa i dobra pera u luka, a ne gledaše šta je u zemlji. Kad luk u
najvećoj snazi bude, onda sveti Sava pozove đavola, te dođoše. „E," reče sad sveti Sava đavolu,
„pola je moje, a pola tvoje, pa biraj koje voliš." Videći đavo silna pera u luka, prevari se i uzme
ono što je na zemlji, a sveti Sava uzme ono što je u zemlji. Kad luk stane zreti, dolažaše đavo
počesto da ga obiđe, ali mu ne bijaše milo, kad vidi, de pera trunu i suše se. Luk sazri, pera sva
uvenu; a sveti Sava povadi luk i odnese ga.

Ovo đavola vrlo ožalosti, pa se riješi, te još jedan ugovor sa svetim Savom učini, da
posade kupus, pa đavo reče: „Ja ću ono, što je u zemlji, a ti ono što je na zemlji." I tako bude.
Kupus posade, i ovaj sve rastijaše više i razvijaše svoj list, dok se i glavice ukažu. Videći ovo,
đavo mišljaše: kad je ovolika čvonta na zemlji, ta kolika mora biti u zemlji, pa se vrlo radovaše.
Kad u jesen bude, sveti Sava dođe, te kupus posiječe, a đavolu ostavi korenje. Malo zatim eto
ti i đavola, tu su gajde, tu su svirale, huka, buka, pjesma i arata velika. Pa čim jedan koren
izvadi i vidi, da nema ništa, prenemogne se od muke, pa onda umoli svetoga Savu da još jedan
ugovor načine, da poseju krompir, pa onda, što je u zemlji, to neka bude svetoga Save, a što je
na zemlji, to da njemu ostane. Ovako i učine. Posiju krompire. Krompiri izniknu, ukaže se
najprije cimina, pa onda cvijet, a za ovijem bobe. Videći ovo, đavo se stane smijati i svetom
Savi prkositi. No kad bude u jesen, onda cimina opadne i istruhne, a sveti Sava povadi
krompire, pa u trap.

Nadimaše se đavo, da pukne od zla. Videći ovako sebe prevarena, kajaše se što je sa
popom imao posla, pa opet umoli svetoga Savu, te poseju pšenicu i ugovore: što je na zemlji,
neka bude svetoga Save; a što je u zemlji, to da bude đavolu. Kad pšenica poraste i klasa, đavo
dođe nad ogradu, pa gledaše koliko je izrasla i govoraše: „Iz maloga zrna naraste ovolika
stabljika!" Kad bude jesen, onda sveti Sava pozove žeteoce, te pšenicu požnju, a đavolu strn.

Sad đavo stane plakati, pa od ljutine reče: „Baš hoću s tobom još da posadim vinograd,
pa šta bude; i ako me još i ovde prevariš, onda on našeg ortakluka nema ništa." I tako posade
vinograd. Kad vinograd treće godine rodi i pokaže se vrlo lijepo grožđe, onda se sastanu da
biraju, šta ko voli. Sad sveti Sava upita đavola: „Šta voliš, ortače, ili čorbu ili gustižu?" A đavo
odgovori: .„Ja ću gustižu, a tebi načast čorba." Kad vinograd sazri, onda sveti Sava obere
grožđe, metnu u kacu, pa poslije istoči vino, a đavolu ostane džibra. Sad se đavo domisli, te u
džibru naspe vode, načini kazan i prepeče rakiju; a Sveti Sava tek njemu, pa mu reče: ,Šta je
to, ortače?" A ovaj mu odgovori: „Pečem rakiju, pobratime!" Onda sveti Sava rekne: „Dajde,
ortače, da vidim valja li." A ovaj mu natoči u čašu; sad sveti Sava srkne jednom, drugom, pa
treći put i prekrsti se; a đavo pobjegne i reče: „Vala, to je staru lijek, a mladome bijes!" pa tako
iščezne. I više ga nikako nema tamo gde čuje da je pop.