* Oset i opazaj *

-Covek spoljasnji svet upoznaje preko cula.

-Cula (odnosno receptori) su usko specijalizovani za odgovarajuce drazi.
-Drazi za koji su se razvili posebni organi, nazivaju se adekvatnim.
-Culo vida - adekvatna draz su svetlosne drazi ili elektromagnetni odredjene visine i ucestalosti
-Culo sluha- zvucni talasi ili mehanicko kretanje vazduha
-Culo mirisa i ukusa - hemijske drazi tj. supstance koje se rastvaraju u vodi i vazduhu
- Da bi smo imali dozivljaj draz mora da ima jacinu. Najmanja jacina drazi koja izaziva dozivljaj naziva se donji prag
drazi.
* Pojam oseta i opazaja *
- Oset ( osecaj ) je prost culni podatak koji nastaje dejstvom drazi na cula koji se odnosi samo na jednu osobinu
objekta ( npr. osecaj tvrdoce, osecaj slatkog, osecaj hladnog, zvuk... )
- Kod opazaja culnom podatku se pridruzuje znanje i znacenje koje se odnosi na celinu objekta.
* Opazanje boja - kontrast boja *
- Oko je organ za vidne nadrazaje.
- Oko nam omogucuje opazanje: boje, dubine, oblika, predmeta.
- Postoje dve vrste boja, a to su:
1) Hromatske
2) Ahromatske
- Ahromatske boje: bela, crna i razne nijanse sive boje kao prelazi izmedju bele i crne boje.
- Hromatske boje: to su boje koje se dobijaju kada se sunceva svetlost prelama kroz prizmu: crvena, zuta, zelena i
plava.
-Razlika u sarenilu boja naziva se kvalitet i ton boja. On zavisi od duzine elektromagnetnih talasa koji dolaze na
nase oko.
-Kod hromackih boja se jos razlikuje:
1) Svetlina ( zavisi od intenziteta drazi )
2) Zasicenost ( zavisi od toga koliko je boja cista tj. manje zasicena drugom bojom )
-Komplemetarne boje su hromatske boje cijim mesanjem se dobija siva boja ( crvena i zelena, plava i zuta ).
-Fenomen da jedna hromacka boja izazove oset druge, njoj komplementarne, naziva se kontrest.
-Kontreas moze biti:
1) Simultani
2) Sukcesivni
* Slepila za boje *
-Daltonizam - slepilo za crvenu i zelenu boju
-Protanopija - slepilo samo za crvenu boju
-Deuteranopija - slepilo samo za zelenu boju
-Ova slepila za boje se srecu od 4-8% slucajeva, najcesce kod muskaraca
* Celovitost i predmetnost opazaja *
-Organizovanje oseta u opazaj, delova u celine jeste proces koji se ostvaruje kroz iskustvo. Pored iskustva od velike
vaznosti u formiranju opazaja celina je organizacija drazi na predmetima i objektima koji nas okruzuju, tvrde
gestalisti.
-Gestalt psiholozi su dosli do sledecih zakonitosti:
1) Prostornio i vremenski bliske drazi opazamo kao celine - zakon blizine
2) Slicne drazi opazamo kao celine - zakon slicnosti
3) Pravilno i simetricno rasporedjene drazi opazamo kao celine - zakon simetricnosti ili dobre forme
4) Grupe tacaka na preseku prave ili krive linije, opazamo kao delove linija koje se seku - zakon kontinuiteta ili
zajednicke sudbine
* Uslovljenost opazanja celina *
- Opazanje celina je uslovljeno dejstvom:
1) unutrasnjih cinilaca ( iskustvo koje imamo u dodiru sa objektima, motivacija )
2) spoljasnji faktor ( rasporedom drazi na predmetima i objektima)
* Greske u opazanju *
- Ilizije - pogresno dozivljeni realno postojeci objekat
- Halucinacije - culne obmane, koje nisu izazvane drazima
* Opazanje prostornih svojstva *
- Opazanje prostornioh karakteristika zavisi od vise faktora: raspored drazi, funkcionisanje drazi i nervnog sistema,
iskustvo i motivacija.
- Velicinu predmeta opazamo na osnovu slike tog predmeta na mreznjaci, kao i na osnovu udaljenosti tog predmeta
od nas.
- Da li je predmet sa leve ili desne strane, opazamo na osnovu toga koji deo mreznjace je nadrazen.
- Udaljenost predmeta i dubinu opazamo zahvaljujuci podacima koje dobijamo gledajuci sa oba oka. Slike koje
dobijamo na mreznjaci sa jednog i sa drugog oka nisu iste, pokretima ociju one se slivaju u jednu celinu.
* Opazanje vremenskih svojstva *
- Opazanje vremena je povezano sa dozivljajem trajanja. Osnovu za ovaj dozivljaj cini trajanje i tok procesa u
nervnim celijama koji je izazvan posmatranim drazima.
* Opazanje svojstva lepote i ruznoce *
- Pored opstih zakonitosti opazanja u dozivljavanju lepog i ruznog uvek imamo vrednovanje i procenjivanje onog sto
opazamo uz prisustvo emocija ( esteckih ). Estecko opazanje naucnici nazivaju recepcija. Da bi se nesto opazilo
kao lepo ili ruzno mora da postoji neki formalni princip. Princip se stice tokom razvoja individue i znacajni udeo u
formiranju tog principa imaju sredinski i kulturoloski faktori