Biblijski potop

Dr. Džon Vitkomb

Dr. Henri Moris

Naslov originala: The Genesis Flood by Henry M. Moris and John C. Whitcomb
 Uvod

Pitanje istorijske realnosti i karaktera Potopa iz 1. Knjige Mojsijeve nije

obi~no akademsko pitanje od interesa samo za malu grupu nau~nika i teolo-
ga. Ako je svetski Potop stvarno uni{tio celokupnu prepotopnu ljudsku popu-
laciju, kao i sve kopnene `ivotinje, osim onih koje su se sa~uvale u poseb-
noj Barci koju je konstruisao Noje (kako se obi~nim ~itanjem biblijskog zapisa
mo`e pretpostaviti), onda su istorijske i nau~ne implikacije ogromne. Veliki
Potop i doga|aji povezani sa njim neizbe`no postaju veoma zna~ajni za pravil-
no shvatanje antropologije, geologije, i svih drugih nauka koje se bave istorij-
skim i preistorijskim doga|ajima i fenomenima.
Ali, od jo{ ve}eg zna~aja su implikacije mo}nog Potopa iz 1. Knjige
Mojsijeve za biblijsku teologiju, zato {to ta univerzalna katastrofa govori jed-
nostavno i jasno o vladavini Boga nad aktivnostima ljudi i procesima u priro-
di. [tavi{e, ona proro~ki upozorava na sud koji }e tek do}i, kada }e se su-
vereni Bog ponovo ume{ati u doga|aje na Zemlji, ru{e}i sav ljudski greh i
pobunu i donose}i krajnje plodove svog dugoro~nog plana stvaranja i isku-
pljenja.
Me|utim, do{li smo do dana kada svet nauke i obrazovanja ne uzima vi{e
za ozbiljno svedo~anstvo i upozorenja Potopa. Ljudi su umesto toga usvojili
filozofiju uniformizma i evolucije pomo}u kojih tuma~e i kosmi~ku i ljudsku
istoriju i uz pomo} kojih ~ak i predvi|aju i planiraju budu}nost. ^ak su se i
mnogi religiozni ljudi, iako jo{ uvek propovedaju verovanje u bo`ansku nadah-
nustost Biblije, ~esto predavali pred uniformisti~kim1 obrazovanjem, negiraju}i
univerzalnost Potopa i, zajedno sa negiranjem, `rtvuju}i njegovo mo}no biblij-
sko svedo~anstvo o svetu koji je u pobuni protiv svog Tvorca.
Zbog toga ova na{a studija ima dvostruku svrhu. Na prvom mestu, `elimo
da utvrdimo {ta ta~no Biblija ka`e u vezi Potopa i srodnih tema. Mi to ~inimo
polaze}i od pretpostavke, koju }emo ovde testirati, o celokupnoj bo`anskoj
nadahnutosti i jasno}i Biblije, smatraju}i otuda da pravilna egzegeza pru`a
jasnu istinu o svim pitanjima kojima se ona bavi.
Prihvatamo kao osnovu, koju }emo tako|e testirati, u~enje o doslovnoj
nepogre{ivosti Biblije, koje Bend`amin B. Vorfild (Benjamin B. Warfild) divno
izra`ava slede}im re~ima:

5
 “Crkva je smatrala od po~etka da je Biblija u takvom smislu Bo`ja Re~, vezi Njegovog Stvaranja, koriste}i tokom tog procesa funkcije Bo`jeg lika u
da su njene re~i, iako napisane od strane ljudi i time neizbe`no nose}i ~oveku.
utisnute znake svog ljudskog porekla, ipak napisane pod takvim uticajem
Svetog Duha da su one tako|e i re~i Boga, pravilan izraz Njegovog uma
i volje. Oduvek je bilo prepoznavano da ovo shvatanje koautorstva ukazu- Literatura
je da se nadziranje Svetog Duha prostire do izbora re~i od strane ljudskih 1.Uniformizam je verovanje da su postoje}i fizi~ki procesi, koji u su{tini deluju danas, dovoljni
autora (nadahnu}e), ~uvaju}i tako svoj produkt od bilo ~ega nedoslednog za opis svih pro{lih promena i za sada{nje stanje astronomskog, geolo{kog i biolo{kog univerzu-
sa bo`anskim autoritetom... obezbe|uju}i, izme|u ostalog, potpunu istini- ma. Princip uniformizma u sada{njim procesima jeste i nau~an i sadr`an u Svetom pismu (1.
Mojsijeva 8,22), ali dolazi u sukob sa biblijskim otkrivenjem kada se koristi za negiranje mogu}nosti
tost koja je svuda pretpostavljena i u koju nas Biblija uverava od strane pro{lih ili budu}ih natprirodnih zaustavljanja ili izmena tih procesa od strane svog Tvorca.
biblijskih pisaca.”2 2. Benjamin B. Warfield, “The Real Problem of Inspiration,” u The Inspiration and Authority of
the Bible, urednik Samuel G. Craig (Philadelphia: The Presbyterian and Reformed Publishing Co.,
Druga svrha je ispitivanje antropolo{kih, geolo{kih, hidrolo{kih i drugih 1948), p. 173. Vidi tako|e, Edward J. Young, Thy Word is Truth (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans
nau~nih implikacija biblijskog izve{taja o Potopu. Ako to zna~i velike promene Pub. Co., 1957).
principa uniformizma i evolucije,3 koji trenutno kontroli{u tuma~enje tih 3. Koristimo termin “evolucija” u naj{irem smislu; to jest, teorija da su svi organizmi, zajed-
podataka, onda neka bude tako. no sa ~ovekom, bili proizvod postepenog razdvajanja od zajedni~kih preda~kih oblika `ivota, kroz
prirodne procese varijacije i selekcije, oblika koji su zauzvrat prvobitno nastali spontanom generaci-
Mi naravno shvatamo da mnogi savremeni nau~nici ne}e biti zadovoljni jom iz ne`ive materije.
takvim pristupom. Ali, na{i zaklju~ci moraju da nas vode samo ka istini. 4. Biblijski katastrofizam je u~enje da se, bar prilikom slu~ajeva spomenutih u Bibliji, Bog direk-
Uniformisti~ko obrazovanje je veoma ograni~eno svojim pretpostavkama i tno ume{ao u normalne fizi~ke procese univerzuma, prouzrokuju}i zna~ajne promene tokom
one su veoma dogmatske! Pretpostavke istorijskog kontinuiteta i nau~nog izvesnog vremena. U isto vreme, takvo natprirodno posredovanje dobija poseban zna~aj kada se
postavi nasuprot osnovnog obrasca uniformizma.
naturalizma podlo`ne su pravom nau~nom testiranju kao i biblijski katas- 5. Evolucija, u {irokom smislu, ukazuje na pove}anu organizovanost i slo`enost u svemiru i u
trofizam4 i supernaturalizam. Tako|e, smatramo da su odre|ene pretpostavke stvari je u~enje o neprestanom stvaranju; nasuprot tome, prvi zakon termodinamike potvr|uje da
sadr`ane u evolucionoj teoriji (npr. pre}utno negiranje dva op{ta zakona ter- se stvaranje vi{e ne odigrava, a drugi da se originalno stvaranje umanjuje po slo`enosti i organi-
modinamike)5 veoma udaljene od nau~nih saznanja. Pokaza}emo da }e sis- zaciji. Vidi str. 173.
6. Nagla{avamo, koliko god je to mogu}e, da to mo`e da bude samo skica koja obja{njava
tem, u potpunosti zasnovan na poverenju u Bibliju, biti daleko vi{e zadovo- deo {irokog i slo`enog polja istra`ivanja. Bi}e neophodno podvrgnuta op{irnim promenama i do-
ljavaju} nego bilo koji drugi, u svojoj snazi da pove`e nau~ne podatke i da punama, ali mi verujemo da takve pote{ko}e kod detalja, kakve se mogu javiti prilikom ~itanja,
re{i probleme i postoje}a neslaganja. ne}e omesti ~itaoca od pa`ljivog razmatranja celokupne slike.
Mi, svakako, uvi|amo da jedan rad ovakve vrste ne mo`e sveobuhvatno
da se bavi svim problemima koji su svrstani pod formulaciju pravog biblijskog
i nau~nog katastrofizma. Opseg ovih problema je veliki, sadr`avaju}i ceo
spektar nauka. Podloga i posebni interesi autora su, sa jedne strane, oblasti
tuma~enja Starog zaveta i biblijska kritika, i sa druge strane, oblasti
hidraulike, hidrologije i geomorfologije. Nadamo se da }e ta kombinacija
poslu`iti svrsi za preliminarno istra`ivanje6 Potopa iz 1. Knjige Mojsijeve i nje-
govih implikacija. Saveti mnogih drugih, specijalista u razli~itim disciplinama,
tako|e su bili od velike pomo}i.
U svakom slu~aju, mi smo realni u vezi prijema koji ovaj rad mo`e da
o~ekuje od strane evolucionih nau~nika. Verujemo da je ve}ina pote{ko}a
povezanih sa biblijskim zapisom o Potopu u su{tini religijska, a ne nau~na.
Koncept takvog univerzalnog suda nad ljudskim grehom i pobunom, upo-
zorenje koje on daje o drugom velikom sudu koji }e tek do}i, veoma je
uvredljivo za intelektualan i moralan ponos savremenog ~oveka i on }e
poku{avati da ga izbegne, ako je to ikako mogu}e.
Me|utim, nadamo se da }e oni, ~ije je pouzdanje, kao i na{e, usmereno
ka otkrivanju istine, biti ohrabreni da vide da pravi biblijski pristup povezuje
sve ~injeni~ne podatke nauke na daleko uskla|eniji i vi{e zadovoljavaju}
na~in nego {to to uniformisti~ke pretpostavke mogu ikada da u~ine. Po{to je
Tvorac tako|e pravi autor Biblije, smatramo da }emo, {to vernije budemo
po{tovali Njegovu re~, biti uspe{niji u pomeranju granica pravog saznanja u

6 7

Poglavlje 1
Osnovni biblijski argumenti
za globalni Potop
Polaze}i od na{e pretpostavke, koju }emo ovde testirati, da je Biblija
nepogre{iva Bo`ja re~ koju su zapisali nadahnuti autori, po~injemo na{e
istra`ivanje geografskog opsega Potopa sa sedam biblijskih argumenata u
korist njegove sveobuhvatnosti. Prvih {est argumenata je ukratko navedeno,
ali je sedmi slo`eniji i zahteva odre|en broj pomo}nih argumenata. Glavne
zamerke na ovih sedam argumenata }e biti razmatrane u drugom i tre}em
poglavlju.
DUBINA POTOPA
Jedan od najzna~ajnijih biblijskih argumenata za globalni Potop je izjava u
1. knjizi Mojsijevoj 7,19-20:
“I navaljiva{e voda sve ve}ma po zemlji, i pokri sva najvi{a brda {to su
pod celim nebom. Petnaest lakata do|e voda iznad brda, po{to ih pokri.”1
Nije potrebno biti profesionalni nau~nik da bi se uvidele ogromne imp-
likacije ovih biblijskih izjava. Ako je samo jedna (da ne spominjemo sve) od
velikih planina2 bila pokrivena vodom, Potop bi u potpunosti bio univerzalan,
jer voda ima tendenciju da izjedna~ava sopstveni nivo - i mora to da u~ini
brzo! Herbert S. Leopold daje slede}u izjavu u vezi egzegeze i tuma~enja ovog
su{tinskog teksta Biblije:
“Koli~ina vode sa sada odre|uje pore|enjem sa samo jednim dostupnim
standardom za takve vode - planinama. Za njih se ka`e da su bile
‘prekrivene‘. Ne samo njih nekoliko, ve} ‘sva najvi{a brda {to su pod
celim nebom‘. Jedan od ovih izraza, sam po sebi, zahtevao bi sticanje
utiska da autor poku{ava da predstavi ideju o apsolutnoj univerzalnosti
Potopa, to jest, ‘sva najvi{a brda‘. Pa ipak, po{to se ‘sva‘ koristi ~esto u
relativnom smislu, pisac uklanja sve mogu}e sumnje dodaju}i frazu ‘{to
su pod celim nebom‘. Dvostruko ‘sve‘ (hebr. kol) ne mo`e da dozvoli toliku
relativnost u zna~enju. Skoro da sadr`i hebrejski superlativ. Prema tome,
smatramo da ovaj tekst obja{njava pitanje univerzalnosti Potopa.3
Fraza “petnaest lakata do|e voda iznad brda” ne zna~i da je Potop bio
samo petnaest lakata (6,7 m) dubok, jer je ta fraza opisana slede}om: “pokri
sva najvi{a brda”; niti to neophodno zna~i da su planine bile pokrivene do
8 9
dubine od samo petnaest lakata, jer bi to zahtevalo da su sve prepotopne
planine bile potpuno iste visine.
Pravo zna~enje ove fraze pronalazi se pore|enjem sa 1. Knjigom
Mojsijevom 6,15, gde nam je re~eno da je visina Barke bila trideset lakata.
Mnogi tuma~i smatraju da fraza “petnaest lakata” u stihu 7,20 mora, prema
tome, da se odnosi na gaz Barke. Drugim re~ima, Barka je potonula u vodu
do dubine od petnaest lakata (samo polovina njene ukupne visine) kada je
bila u potpunosti natovarena. Takva informacija predstavlja dodatnu podr{ku
ovom konkretnom argumentu o univerzalnom Potopu, zato {to nam govori da
je Potop “pokrio” vrhove najvi{ih planina do dubine od najmanje petnaest
lakata. Da Potop nije pokrio planine bar do te dubine, Barka ne bi mogla da
pluta preko njih tokom 5 meseci u toku kojih su vode “stajale” nad zemljom.
Tabela 1: HRONOLOGIJA POTOPA
Bilo je 40 dana tokom kojih je ki{a padala . . . . . . . . . . . . . 40
Tokom slede}ih 110 dana vode su nastavljale da se di`u, ~ine}i
ukupno 150 dana ''stajanja'' (7,24) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
Vode su 74 dana bile u svom ''napredovanju i opadanju''. To je
bilo od 17. dana sedmog meseca do 1. dana desetog meseca
(8,5). Pod pretpostavkom da je mesec imao 30 dana, cifre u da-
nima su 13 plus 30 plus 30 plus 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
40 dana je pro{lo pre nego {to je Noje poslao gavrana (8,6-7) . 40
7 dana je pro{lo pre nego {to je Noje poslao golubicu po prvi put
(8,8). Ovaj period je neophodan za dostizanje ukupnog zbira i dat
je frazom ''jo{ 7 dana'' (8,10) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
7 dana je pro{lo pre nego {to je poslao golubicu po drugi put
(8,10) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Jo{ 7 dana je pro{lo pre tre}eg slanja golubice (8,12) . . . . . . 7
Do sada je pro{lo 285 dana, ali se slede}i deo datira kao prvi
dan prvog meseca 601 godine. Od datuma u 7,11 do tog mesta
u 8,13 je period od 314 dana; prema tome, pro{ao je interval od
29 dana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Od uklanjanja poklopca barke do samog kraja doga|aja je pro{lo
jo{ 57 dana (8,14) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
UKUPNO . . . . . . . . . 371
Ova tabela se javlja u komentaru E. F. Kevana (E. F. Kevan) 1. Knjige Mojsijeve u Novi
komentar Biblije (The New Bible Commentary, ur. F Davidson, Grand Rapids: Wm. B.
Eerdmans Pub. Co., 1953, pp. 84-85). Kako je istaknuto u na{oj daljoj raspravi, Potop
je verovatno dostigao svoju maksimalnu dubinu posle prvih 40 dana, umesto da se
uzdizao tokom 150 dana kako Kevan smatra.

TRAJANJE POTOPA
Pa`ljivo istra`ivanje biblijskih podataka otkriva ~injenicu da je Potop trajao
371 dan, ili ne{to vi{e od godinu dana (vidi prate}u hronolo{ku tabelu na
prethodnoj strani). To da je Potop trajao vi{e od godinu dana u potpunosti
se sla`e sa u~enjem o njegovoj univerzalnosti, ali se ne mo`e pravilno
povezati sa teorijom lokalnog Potopa. Iako mogu da postoje razlike u mi{lje-
nju me|u biblijski religioznim ljudima o op{toj dubini Potopa (u zavisnosti od
visine prepotopnih planina), ne mo`e biti sumnje u vezi sa njegovim traja-
njem.
Dvadeset i jedna nedelja “stajanja”
Neki komentatori su pretpostavili da su vode nastavile da se di`u tokom
150 dana tokom kojih su vode “stajale nad zemljom”, jer se “zatvori{e izvori
bezdanu i ustave nebeske, i da`d s neba prestade” (8,2) tek posle kraja peri-
oda od 150 dana (8,3). To je svakako mogu}e tuma~enje teksta, ali je bolje
zaklju~iti zajedno sa Leopoldom4 da je Potop dostigao svoju maksimalnu
dubinu posle prvih 40 dana i nastavio da odr`ava taj nivo dodatnih 110 dana
pre nego {to je po~eo da opada (7,24; 8,3). Na{a osnova za ovu pret-
postavku nalazi se u 7,4 i 7,12 gde ~itamo da su ki{e padale “~etrdeset
dana i ~etrdeset no}i”; i 7,17 gde nam je re~eno da “bi Potop na zemlji za
~etrdeset dana”. Ve}ina od “voda nad svodom” (1. Mojsijeva 1,7) je morala
da padne kroz “ustave nebeske” tokom prvog perioda od 40 dana; i iako
“ustave nebeske” nisu bile zatvorene jo{ narednih 110 dana (8,2), ki{ni peri-
od tokom ovog drugog perioda je mogao da doprinese samo odr`avanju
Potopa pri njegovoj maksimalnoj dubini.
Trideset i jedna nedelja “opadanja”
Ljudska ma{ta se zaista pokre}e pri pomisli na tako veliki Potop koji bi
prekrio visoke planine zemlje u toku perioda od {est nedelja i zatim nastavio
da opstaje nad tim planinama jo{ dodatnih {esnaest nedelja, tokom kojih su
pojedini pre`iveli ljudi plutali na povr{ini okeana bez obale! Ali, ako je te{ko
uklopiti biblijski koncept o Potopu, koji pokriva vrhove planina u toku
{esnaest uzastopnih nedelja, sa teorijom lokalnog Potopa, {ta mo`emo da
ka`emo o ~injenici da je dodatna trideset i jedna nedelja bila neophodna da
bi se vode dovoljno povukle kako bi Noje mogao slobodno da iza|e iz Barke
na planini Ararat?
Artur K. Kustans je nedavno objavio knji`icu u odbranu teorije lokalnog
Potopa, u kojoj poku{ava da se izbori sa ovim problemom:
“Postoje odre|ene cifre navedene u tekstu, koje, ako ih pravilno protu-
ma~imo, obezbe|uju neke prili~no iznena|uju}e informacije o stopi kojom
su se vode povla~ile. U 1. Knjizi Mojsijevoj 8,4 re~eno nam je da se Barka
spustila, to jest prizemljila 17. dana 7. meseca... Zapis zatim izjavljuje da
su se vode povla~ile (1. Mojsijeva 8,5) do 1. dana 10. meseca, kada je
o~igledno postalo mogu}e videti kopno. Pre toga, gavran pu{ten sa Barke
nije na{ao bilo kakvo mesto za odmor u okviru razdaljine slobodnog leta
10
tako da moramo da pretpostavimo da se vrh na kome se Barka prizemlji-
la nije pojavio iznad vode do tog vremena. O~igledno, da je kopno moglo
da se vidi, gavran bi na{ao mesto gde bi mogao da se nastani umesto
da luta napred i nazad kako je opisano u 1. Knjizi Mojsijevoj 8,7. Tokom
tog intervala, od 17. dana 7. meseca do 1. dana 10. meseca, nivo vode
je opao mo`da 7,5 ili 9 m. Jasno je da ~im je nivo opao za koli~inu jed-
naku gazu ~amca da }e se suvo kopno pojaviti... a 7,5 m za 74 dana je
jednako padu nivoa od oko 10 cm na dan.”5
Kustans zatim nastavlja da prikazuje da je pad nivoa vode od samo neko-
liko centimetara na dan odgovaraju} za ograni~eni Potop, ali ne i za uni-
verzalni.
Me|utim, kada se vratimo na tekst 1. Knjige Mojsijeve otkrivamo da to
nije mogao da bude slu~aj. Jer tekst iz 8,4-7 ukazuje da su “vrhovi planina”
mogli da se vide 40 dana pre nego {to je gavran poslat. Kustans pret-
postavlja da je gavran bio oslobo|en 40 dana posle prizemljenja Barke i da
je period od 74 dana opisan u 8,5 preklapao period od 40 dana spomenut
u 8,6. Ali, ako je to ta~no, celokupna epizoda sa pticom, uklju~uju}i i
dono{enje maslinovog lista, bila bi zavr{ena 2 nedelje pre nego {to su se
vrhovi planina uop{te videli!6 Noje nije poslao gavrana da odredi da li su se
bilo kakvi vrhovi planina pojavili, kako Kustans pretpostavlja, ve} da bi dobio
informaciju o prirodi tih izlo`enih oblasti. Aleksandar Hajdel obja{njava:
“40 dana po{to su vrhovi drugih planina postali vidljivi, Noje je otvorio
prozor Barke i poslao gavrana (8,5-7). Divlja, sva{tojeda ptica je letela
napred i nazad, nekada udaljavaju}i se od Barke, a nekada joj se
vra}aju}i, dok se vode nisu povukle sa zemlje, ali ona se nije ponovo
vratila u Barku. Ona je verovatno na{la meso nekog le{a kako pluta u
vodi ili izlo`eno na vrhovima planina, ili neka vodena stvorenja zarobljena
na vrhovima planina, pri povla~enju voda, i to je obezbe|ivalo dovoljno za
opstanak ne~istog gavrana sa njegovim le{inarskim sklonostima. Neuspeh
gavrana da se vrati na Barku ne dokazuje da se on pokazao nekorisnim
za namenjenu svrhu i da je eksperiment bio neuspe{an. Sasvim suprot-
no, to je bio dobar znak jer je dokazao da su vode opale zna~ajno i da
iako je spolja{nji svet i dalje bio neprijateljski i negostoljubiv, vi{e nije bio
toliko negostoljubiv za tako sna`nu i neprobirljivu pticu kao {to je
gavran.”7
[tavi{e, te{ko da se mo`e preterano naglasiti da nije samo vrh visoke
planine, na kojoj je Barka stala, bio taj koji je mogao da se vidi 1. dana 10.
meseca. Biblija nas obave{tava da se tog dana “pokaza{e vrhovi od brda”.
Drugim re~ima, vode Potopa mora da su se povukle vi{e desetina metara
kako bi razli~iti planinski vrhovi, razli~itih visina, mogli da se vide.
Niti Biblija u~i da su vrhovi planina i dalje bili potopljeni poslednjeg dana
9. meseca i da su onda iznenada iznikli 1. dana 10. meseca. Sa podjed-
nakim opravdanjem bi neko mogao da tvrdi da je zemlja jo{ uvek bila poto-
pljena 26. dana 2. meseca jer nam je re~eno da je zemlja bila suva 27. dana
2. meseca. O~igledno da BIblija govori o definitivnim stupnjevima isu{ivanja
u stihovima 11, 13 i 14, sa implikacijom o jednoli~nom procesu izme|u stup-
njeva. Na sli~an na~in, od dana kada je Barka prizemljila na najvi{i vrh pla-
11
 nine Ararat, sve vi{e ni`ih vrhova se pojavljivalo iznad voda, kako su se one
postepeno povla~ile. Nema sumnje da su se tokom najve}eg dela 9. mese-
ca videli vrhovi razli~itih panina. Ali, tako|e je ta~no da se 1. dana 10. mese-

Noje je ~ekao jo{ 29 dana dok ne ''usahnu voda na zemlji'' kako bi otvorio krov na Barci. Sada
ca “pokaza{e vrhovi od brda”. Jednostavno se desilo da je Bog izabrao taj
Prikazana proporcija pretpostavlja
da su se vode povla~ile prose~nom

(Nojevo oklevanje da si|e sa Barke do 2. godine, 2. meseca,

27. dana pokazuje da se opisi opadanja i suvosti u 8,11 i
datum, a ne neki raniji, kako bi ozna~io stupanj u povla~enju voda.

kasnije golubica pronalazi maslinov list, pokazuju}i ''da je opala voda sa zemlje''.
stopom od 15 stopa na dan.

kasnije je poslata golubica, ali bez rezultata jer ''jo{ be{e voda po svoj zemlji''.

Noje ~eka jo{ 57 dana dok ''zemlja'' nije bila ''suva'', pre nego {to je napustio Barku.
Redosled doga|aja, onako kako je iznet u prvom delu 8. poglavlja 1.
Knjige Mojsijeve bi, prema tome, izgledao na slede}i na~in: (1) Po{to vode
“staja{e nad zemljom” tokom 150 dana, po~ele su da se povla~e. (2) Barka

kasnije poslata golubica. Ne vra}a se jer je ''opala voda sa zemlje''.

je le`ala na planini Ararat istog dana kada su vode po~ele da opadaju, jer je

8,13 trebaju shvatiti u relativnom smislu.)

17. dan 7. meseca predstavljao upravo 150. dan od po~etka Potopa. (3)
Vode su nastavile da se povla~e, tako da su 1. dana 10. meseca (74 dana

~ekao jo{ 40 dana pre nego {to je poslao gavrana (8,6).

kasnije), vrhovi razli~itih ni`ih planina mogli da se vide. To bi pretpostavljalo
pad od mo`da 5 ili 7 metara na dan, bar tokom po~etne faze ovog perioda
opadanja. (4) Nivo Potopa je nastavio da pada jo{ 40 dana, tako da je Noje,
ne boje}i se vi{e da }e se Potop vratiti, poslao gavrana da istra`i uslove van
Posle 74 dana ''pokaza{e se vrhovi od brda'' (8,5).

Barke. Ti doga|aji su skicirani na slici 2.

Umesto da predstavlja zamerku konceptu op{teg Potopa, stopa opadanja
Nojeva Barka

Slika 2. OPADANJE POTOPNIH VODA

je gavran prestao da odle}e i dole}e (8,7). nivoa vode tako postaje jak argument u njegovu korist. Jer ako ni{ta nije
moglo da se vidi osim vrhova planina, po{to su vode opadale 74 dana,
nemamo nikakvu drugu mogu}nost nego da zaklju~imo da je Potop prekrio
celu zemlju. Trajanje Potopa prilikom opadanja, kao i prilikom stajanja, navo-
di nas da mislimo o njemu kao o op{toj, a ne samo lokalnoj katastrofi.

GEOLOGIJA POTOPA
Po{to je veliki broj argumenata protiv sveobuhvatnog Potopa bio zasno-
van na pretpostavljenim geolo{kim zamerkama, veoma je va`no shvatiti da
7 dana
7 dana
7 dana
Noje je

Biblija ima da ka`e ne{to i o geolo{kom faktoru. U stvari, prvi zapis Potopa
Vode su po~e-
le da opadaju
150. dana.

ka`e da se “taj dan razvali{e svi izvori velikoga bezdana” (7,11). Po Braunu
(Brown), Drajveru (Driver) i Brigsu (Briggs), re~ “tehom” (prevedeno sa “bez-
224. dan

dan
dan
dan
dan

314. dan

371. dan

dan” u ovom stihu) ima prvenstveno zna~enje kao (1) “dubine podzemnih
264.
271.
278.
285.

voda”, (2) “mora”, i (3) “dubine prvobitnog okeana”.8 Prema tome, te{ko da
se mo`e sumnjati da fraza “tehom raba” (“velikoga bezdana”) ukazuje na
“tehom” iz 1. Knjige Mojsijeve 1,2 i odnosi se na okeanske dubine i
podzemne rezervoare prepotopnog sveta. Verovatno su okeanski baseni bili
Maslinov list

prelomljeni i izdignuti u dovoljnoj meri kako bi prelili vode preko kontinenata,

Poplavne vode su dostigle svoju maksimalnu
dubinu posle samo 40 dana. Me|utim, bio je
potreban 221 dan da se vode dovoljno

zajedno sa onim vodama koje su bile nad “svodom” (atmosferom) i koje su

padale kroz “ustave nebeske”.
povuku da bi Noje napustio Barku.

Bliska veza koja postoji izme|u 1. Knjige Mojsijeve 7,11 i 1,2-10 mora
biti o~igledna svima koji su pa`ljivo istra`ivali tekst. Na primer, Franc Deli~
(Franz Delitzsch) nam skre}e pa`nju na ~injenicu da je “Potop ostvaren uz
le izlaganja suncu i pre
pronala`enja od strane
razmno`ene maslinove
grane zakopane blizu
povr{ine zemlji{ta, pos-
Sve` maslinov list bi
imao do ~etiri meseca
da iznikne sa bespolno

saradnju podzemnih i nebeskih sila, koje su probile ograni~enja postavljena

nad vodama drugog i tre}eg dana stvaranja”.9
Ali, najzna~ajnija ~injenica koja se treba uo~iti je da ti geolo{ki fenomeni
nisu bili ograni~eni na samo jedan dan. U stvari, Biblija navodi da je ovo raz-
golubice.

valjivanje “izvora velikoga bezdana” nastavilo trajanje u periodu od pet mese-

ci, jer se tek posle 150 dana “izvori bezdanu... zatvori{e” (8,2). Tako veliko
i produ`eno geolo{ko izdizanje okeanskih dubina se ne mo`e povezati sa
12 13
teorijom da je Potop bio jednostavno lokalna poplava u nekom delu Bliskog
istoka. Umesto toga, ova biblijska informacija daje zna~ajnu podr{ku kon-
ceptu o geografski op{tem Potopu.10
VELI^INA NOJEVE BARKE
Prema 1. Knjizi Mojsijevoj 6,15, Noju je nare|eno da na~ini Barku na
slede}i na~in: “U du`inu neka bude trista lakata, u {irinu pedeset lakata, i
u visinu trideset lakata.” Prvo pitanje koje treba razmotriti je, naravno, du`ina
lakta koji se koristio u ovom odeljku. Vavilonci su imali “kraljevski” lakat od
oko 50, Egip}ani su imali du`i i kra}i lakat od oko 52 i 45 cm, dok su Jevreji
o~igledno imali duga~ak lakat od 52 cm (Jezekilj 40,5) i obi~an lakat od oko
45 cm.11
Dok je svakako mogu}e da je lakat spomenut u 1. Knjizi Mojsijevoj 6.
poglavlju bio du`i od 45 cm, mi }emo uzeti ovaj kra}i lakat kao osnovu za
na{e prora~une. Po ovom standardu, Barka je bila 135 m duga~ka, 22,5 m
{iroka i 13,5 m visoka. Po{to je imala 3 palube (1. Mojsijeva 6,16), imala
je ukupnu povr{inu paluba od oko 9.100 m2 ({to je pribli`no jednako povr{ini
20 terena za ko{arku), a njena ukupna zapremina je bila 41.000 m3. Ukupna
tona`a12 Barke (koja predstavlja pre meru kubnog prostora nego te`inu, pri
~emu je jedna tona u ovom slu~aju jednaka 2,8 m3 korisnog skladi{nog pros-
tora) bila je oko 13.960 tona, {to bi je svrstalo u okviru kategorije velikih
metalnih okeanskih brodova koji postoje danas.13
Artur Kustans postavlja pitanje da li je Barka mogla stvarno da bude
toliko velika, i predla`e, bez dokaza, da je lakat u tim danima mogao da bude
daleko kra}i od 45 cm. Zatim on nastavlja:
“Mislim da }e bilo ko shvatiti, ko poku{ava da zamisli konstrukciju broda
135 m duga~kog od strane ~etvoro ljudi, da samo veli~ina drvne gra|e
za izgradnju ‘gra|evine‘ 13,5 m visoke ({to odgovara stambenoj zgradi od
4 sprata) izgleda po samoj svojoj masivnosti izvan mo}i ~etvoro ljudi. Sa
svim sredstvima koja su imali na raspolaganju, kasniji graditelji su nared-
nih 4.000 godina konstruisali prekomorske brodove koji su retko
prema{ivali 45 do 60 m. Dana{nji brod Kraljica Marija (Queen Mary) ima
ukupnu du`inu od 310 m, {to je ne{to malo vi{e od dve du`ine Barke.
Tek 1884. godine je brod Eturija (Eturia) bio sagra|en sa du`inom koja je
prema{ivala du`inu Barke.”14
Me|utim, Biblija ne ka`e da su Noje i njegova tri sina morali da kon-
strui{u Barku bez pomo}i najamnika. Svejedno, sla`emo se da sama
masivnost Barke uzbu|uje ma{tu. U stvari, to je sama su{tina na{eg argu-
menta: jer izgleda neshvatljivo da je Noje morao da sagradi brod takve
veli~ine samo da bi izbegao lokalni Potop. Sama veli~ina Nojeve Barke bi
morala da elimini{e gledi{te o lokalnom Potopu iz ozbiljnog razmatranja,
me|u onima koji prihvataju 1. Knjigu Mojsijevu doslovno.
14
POTREBA ZA BARKOM
Ne samo da bi Barka tako ogromnih proporcija bila nepotrebna za lokalni
Potop, ve} ne bi uop{te bilo potrebe za Barkom! Cela procedura konstru-
isanja takvog broda, uklju~uju}i vi{e od jednog veka planiranja i te{kog rada,
jednostavno da bi se izbegla lokalna poplava, te{ko mo`e biti opisana kao
bilo {ta drugo osim kao potpuno neozbiljna i nepotrebna. Koliko bi razumni-
je bilo da je Bog samo upozorio Noja na dolaze}e razaranje, kako bi on
mogao da se preseli u oblast koja ne}e biti pogo|ena Potopom, kao {to je
Lot izveden iz Sodoma pre nego {to je vatra pala sa neba. Ne samo to, ve}
bi tako|e i veliki broj `ivotinja svih vrsta, i svakako ptica, lako mogao da se
preseli, bez da se sme{taju i odr`avaju godinu dana u Barci! Cela pri~a se
grani~i sa parodijom ako je Potop bio ograni~en na neki deo Bliskog istoka.
Pisci su imali pote{ko}a da prona|u zastupnike lokalnog Potopa koji su
voljni da se suo~e sa implikacijama ovog naro~itog argumenta. Me|utim,
Artur Kustans je nedavno predlo`io da je Barka bila jednostavno objekat - lek-
cija prepotopnim ljudima:
“Bila bi potrebna prava energija i vera da bi se sledio Nojev primer i
gradile druge Barke, ali ne bi bilo potrebno ni{ta od toga kako bi se
spakovalo nekoliko stvari i migriralo. Nije postojalo ni{ta {to je Noje
mogao da u~ini kako bi ih zaustavio, osim ako bi nestao veoma tajno.
Takav odlazak bi te{ko mogao da deluje kao neka vrsta upozorenja, kao
{to je to namerna konstrukcija Barke mogla da u~ini. A nadahnu}e za pre-
duzimanje takvog posla je bilo dato Noju ostavljaju}i ga u neznanju o
ta~nim granicama Potopa. On je bio ube|en da }e ~itavo ~ove~anstvo biti
uni{teno, i verovatno je pretpostavio da }e, prema tome, Potop biti
sveobuhvatan. Takva pretpostavka je za njega mogla da bude neophod-
na.”15
Ali, kako neko mo`e vrlo pa`ljivo da ~ita opis Potopa iz 1. Knjige Mojsijeve
6-9 i da do|e do zaklju~ka da je Barka bila sagra|ena samo da bi se upo-
zorili bezbo`ni, a ne kako bi se prevashodno spasili putnici Barke od smrti
davljenjem? Tako|e, kako mo`emo da oslobodimo samog Boga od optu`be
za obmanu, ako ka`emo da je On naveo Noja da veruje da }e Potop biti uni-
verzalan, kako bi ga ohrabrio da radi na Barci, kada je sve vreme znao da
ne}e biti univerzalan?
U pogledu `ivotinja u Barci, Kustans zauzima stav da su to bile samo
odoma}eni varijateti koji }e biti korisni ~oveku:
“Da po~nemo time da postoji puno dokaza koji pokazuju da je odoma}iva-
nje `ivotinja prvi put sprovedeno negde u toj op{toj oblasti.
Pretpostavljaju}i da su takve vrste, koje su bile pripitomljene u vekovima
izme|u Adama i Noja, bile vezane za te oblasti koje je nastanjivao ~ovek
i nisu se {irile izvan njih, bilo kakav Potop koji bi uni{tio ~oveka tako|e
bi zbrisao i te `ivotinje. Proces pripitomljivanja bi tada po~eo iznova i
verovatno pod daleko manje idealnim uslovima... Skoro je sigurno da
doma}e `ivotinje nisu mogle same da migriraju... Iz tog razloga, ako ne
15
 iz nekog drugog, bar neke `ivotinje bi bile uzete na Barku... ali to su
verovatno bili doma}i varijateti.”16
Ali, gde 1. Knjiga Mojsijeva predla`e da Noje treba da smesti u Barku
samo doma}e `ivotinje? Cilj Potopa je bio da uni{ti “od ~oveka do stoke i
do sitne `ivotinje i do ptica nebeskih” (6,7), i “da istrebi svako telo u kojem
ima `iva du{a pod nebom” (6,17, citat iz 6,12-13.19-21; 7,2-4.8.14-16;
8,1.17-19; 9,8-17). A to je bilo izvr{eno kada “izgibe svako telo {to se
mica{e na zemlji, ptice i stoka, i zveri i sve {to gami`e po zemlji i svi ljudi.
Sve {to ima{e du{u `ivu u nosu, sve {to be{e na suhu, pomre. I istrebi se
svako telo `ivo na zemlji, i ljudi i stoka, {to god gami`e i ptice nebeske, sve,
velim, istrebi se sa zemlje” (7,21-23). Potpuno isti izrazi su kori{}eni u 1.
poglavlju 1. Knjige Mojsijeve za opisivanje razli~itih vrsta kopnenih `ivotinja
koje je Bog stvorio. Ako su samo doma}e `ivotinje dovedene u Barku, da li
treba da pretpostavimo da je Bog stvorio samo doma}e `ivotinje u 1.
poglavlju 1. Knjige Mojsijeve? U stvari, nisu mogli da budu upotrebljeni jas-
niji izrazi od onih koje je primenio autor kako bi izrazio ideju celokupnosti kop-
nenih `ivotinja u svetu. Kada se to jednom prizna, svi sporovi u vezi geograf-
skog opsega Potopa se moraju zavr{iti, jer niko ne bi tvrdio da su sve
kopnene `ivotinje bile ograni~ene na mesopotamsku dolinu u Nojevo vreme!
D`ozef P. Fri (Joseph P. Free), profesor arheologije na Viton koled`u,
zaklju~uje:
“^injenica da je svako `ivo stvorenje trebalo da bude uni{teno ukazivala
bi na to da je cela zemlja bila podvrgnuta Potopu (1. Mojsijeva 7,4).
Verovatno su se `ivotinje ra{irile preko najve}eg dela zemlje; op{ti Potop
bi bio neophodan kako bi se one uni{tile... Svakako da su sve glavne
grupe `ivotinja bile predstavljenje u Barci. Varijacije koje danas opa`amo
u okviru glavnih grupa `ivotinja mogle su da se razviju za nekoliko hilja-
da godina (manje vi{e) posle Potopa.”17
^injenica da je Noju bilo nare|eno da izgradi Barku “za spasenje doma
svojega” (Jevrejima 11,7) i da mu je bilo nare|eno da povede po dvoje od
svake vrste `ivotinje “da im se sa~uva seme na zemlji” (7,3) dokazuje da je
Potop bio univerzalan po obimu.
SVEDO^ANSTVO APOSTOLA PETRA
Jedan od najzna~ajnijih biblijskih tekstova koji govori o veli~ini Potopa
mo`e se na}i u 2. Petrovoj poslanici 3,3-7:
“... I ovo znajte najprije da }e u posljednje dane do}i ruga~i koji }e `iveti
po svojim `eljama, i govoriti: Gde je obe}anje dolaska Njegova? Jer otkako
oci pomre{e sve stoji tako od po~etka stvorenja. Jer navalice ne}e da
znaju da su nebesa bila od pre i zemlja iz vode i usred vode Bo`jom re~i.
Zato tada{nji svet bi vodom potopljen i pogibe. A sada{nja nebesa i zem-
lja tom istom re~i zadr`ana su te se ~uvaju za dan stra{noga suda i pogi-
bli bezakonih ljudi.”
U ovom tekstu Biblije, Petar govori o danu, koji je sa njegove ta~ke
gledi{ta u budu}nosti, kada ljudi ne}e vi{e ozbiljno misliti o Hristovom dru-
gom dolasku kao katastrofi~noj, univerzalnoj Bo`joj intervenciji u tok svetskih
16
doga|aja. A razlog za takav skepti~an stav }e biti ni{ta drugo nego slepa
privr`enost u~enju uniformizma - u~enju koje tvrdi da prirodni zakoni i proce-
si nisu nikada bili poreme}eni (ili da su noviji i vi{i zakoni uvedeni) kako bi
do{lo do potpunog uni{tenja ljudske civilizacije kroz direktnu Bo`ju interven-
ciju. A po{to to nikada nije bio slu~aj u pro{loj istoriji, nema razloga za strah
da }e se ikada desiti u budu}nosti!
Odgovaraju}i ovim skepticima poslednjeg dana, apostol Petar isti~e dva
doga|aja u pro{losti koji se ne mogu objasniti na osnovu uniformizma. Prvi
od tih doga|aja je stvaranje sveta: “Da su nebesa bila od pre i zemlja...
Bo`jom re~i”; a drugi doga|aj je Potop: “Tada{nji svet (gr~. kosmos) bi vodom
potopljen i pogibe (gr~. apoleto).”
Ali je drugi od ta dva doga|aja, Potop, taj koji slu`i kao osnova Petrovog
pore|enja sa Hristovim drugim dolaskom i kona~nim uni{tenjem sveta. Jer
isto kao {to je “tada{nji svet” uni{ten vodom, tako se i “sada{nja nebesa i
zemlja”, za{ti}ena kako ve} jesu, Bo`jim ve~nim obe}anjem, od druge vodene
katastrofe (1. Mojsijeva 9,11-19), svejedno “~uvaju za dan stra{noga suda i
pogibli bezakonih ljudi”.
Razmotrimo sada implikacije ovog teksta u pogledu geografskog opsega
Potopa. Govore}i o doga|ajima drugog i tre}eg dana stvaranja, Petar koristi
izraze “tada{nji svet” u smislu koji je o~igledno univerzalan. Na isti na~in,
niko ne mo`e da negira da Petar koristi izraze “sada{nja nebesa i zemlja”
tako|e u strogo univerzalnom smislu. U suprotnom, Petar bi govorio o
stvaranju i kona~nom uni{tenju samo dela zemlje!
Jedan doga|aj koji Petar iznosi, a koji je doneo preobra`aj, ne samo zem-
lje ve} tako|e i nebesa, je Potop! Potop je bio taj koji je ustanovio liniju raz-
grani~avanja izme|u “tada{njeg sveta” i “sada{njih nebesa” u razmi{ljanju
apostola Petra. Potop je bio taj koji je iskoristio ogromne okeane vode iz
kojih, i usred kojih, je drevna zemlja bila sastavljena, za potpuno uni{tenje
“tada{njeg” kosmosa.18 Potop je bio taj na koji se Petar pozivao kao na svoj
kona~an i jasan odgovor onima koji odlu~uju da ostaju u voljnom ignorisanju
~injenice da je Bog u jednom trenutku u pro{losti prikazao svoju ljutinu i
svemo}nost podvrgavaju}i “sve stvari” sveop{toj, kosmi~koj katastrofi koja je
na istom nivou sa kona~nim sudom, prilikom koga }e Bog podvrgnuti zemlju
vatri i prouzrokovati da se sami elementi razlo`e od toplote (2. Petrova 3,10).
Ako je Potop bio ograni~en na region Mesopotamije, te{ko je uvideti kako
je Petrovo pozivanje na Potop moglo da ima bilo kakvu vrednost kao suprot-
stavljanje u~enju uniformizma, koji pretpostavlja da “sve stvari” nikada do
sada nisu bile pogo|ene univerzalnom kataklizmom. Niti je lako oprostiti
Petru za veliku nepreciznost kada opisuje Potop takvim kosmi~kim izrazima i
u tako apsolutno univerzalnom smislu, ako je Potop bio samo lokalna popla-
va.
Meril F. Junger, profesor Starog zaveta na Teolo{kom fakultetu u Dalasu,
nagla{ava su{tinski zna~aj Petrovih izjava u odre|ivanju veli~ine i efekata
Potopa:
“Na to da je prepotopna era, opisana od strane Petra kao ‘tada{nji svet‘,
bila klimatski i geolo{ki razli~ita od ‘sada{njih nebesa i zemlje‘ (2. Petrova
3,7), jasno je ukazano u apostolovom ozbiljnom upozorenju na-
17
 turalisti~kim skepticima, koji se rugaju ideji Hristovog natprirodnog drugog
dolaska na zemlju time da ‘sve stoji tako od po~etka stvorenja‘ (2. Petro-
va 3,4). Protiv la`ne naturalisti~ke teorije uniformizma, apostol iznosi
istinu o natprirodnom katastrofizmu, onako kako je posvedo~eno Nojevim
Potopom.19
Tako, tre}e poglavlje 2. Petrove poslanice obezbe|uje mo}nu podr{ku
Novom zavetu po pitanju geografske univerzalnosti Potopa. Bilo {ta manje od
katastrofe takvih proprocija poremetilo bi celokupnu ja~inu Petrovog argu-
menta i dalo bi puno ohrabrenja onima koje je tako sve~ano upozorio.
POTPUNO UNI[TENJE [IROKO RASPROSTRANJENE LJUDSKE RASE
Na{ sedmi i kona~ni osnovni argument za univerzalni Potop je zasnovan
na biblijskom svedo~anstvu o ukupnom uni{tenju ljudske rase van Barke.
Takav argument, da bi bio ubedljiv u prikazivanju geografski op{teg Potopa,
mora da uklju~i, dva podargumenta: (1) Biblija u~i da je celokupno ~ove~an-
stvo nestalo prilikom Potopa i (2) ljudska rasa se ra{irila daleko izvan Bliskog
istoka, ako ne i po celoj zemlji, do po~etka Potopa. U razvijanju ovog argu-
menta, izne}emo ~etiri glavna razloga za verovanje da Bibilija u~i o potpunom
uni{tenju ~ove~anstva i dva glavna razloga za verovanje da su se prepotopni
ljudi ra{irili {irom zemlje do po~etka Potopa.
Totalno uni{tenje ~ove~anstva
Od samog po~etka spora oko Potopa bilo je malo sumnji me|u konzer-
vativnim religioznim ljudima po pitanju ukupnog uni{tenja ljudske rase
Potopom. Godine 1845, ^arls Barton mogao je da ka`e, bez straha od pro-
tivre~nosti:
“Me|u religioznim filozofima koji se raspravljaju u ovoj areni, postoji
savr{eno slaganje oko najzna~ajnije stvari, to jest da je Potopom celokup-
na populacija sveta bila uni{tena. Sa Mojsijevim opisom ispred sebe,
nijedno drugo mi{ljenje nije moglo da bude prihva}eno.”20
Ista situacija preovla|uje danas, vi{e od jednog veka kasnije, sa samo
veoma retkim izuzecima.21 Razlozi za ovo upe~atljivo jedinstvo mi{ljenja me|u
religioznim ljudima moraju sada da se iznesu.
Moralna svrha Potopa. Potop je morao da uni{ti celokupnu ljudsku popu-
laciju izvan Barke, jer Biblija jasno ka`e da je svrha Potopa bila da istrebi
gre{no i degenerisano ~ove~anstvo, a ova svrha nije mogla da bude ostva-
rena uni{tenjem samo dela ljudske rase. Usmeravaju}i sada na{u pa`nju na
najzna~ajnije tekstove Biblije koji bacaju svetlo na ovo pitanje, ~itamo u
{estom poglavlju 1. Knjige Mojsijeve:
“I Gospod vide}i da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve
misli srca njihova svagda samo zle. Pokaja se Gospod {to je stvorio
~oveka na Zemlji, i bi mu `ao u srcu. I re~e Gospod: Ho}u da istrebim
sa zemlje ljude, koje sam stvorio, od ~oveka do sitne `ivotinje i do ptica
nebeskih; jer se kajem {to sam ih stvorio (6,5-7) ...A zemlja se pokvari
pred Bogom, i napuni se zemlja bezakonja. I pogleda Bog na zemlju, a
18
ona be{e pokvarena; jer svako telo pokvari put svoj na zemlji. I re~e Bog
Noju: Kraj svakome tijelu do|e preda me, jer napuni{e zemlju bezakonja;
i evo ho}u da ih zatrem sa zemljom. (6,11-13)”
Neprestano, skoro monotono ponavljanje fraza koje opisuju potpunu
iskvarenost prepotopnog ~ove~anstva ispunjava umove religioznih ljudi
ose}ajem strahopo{tovanja i zaprepa{}enja. Svaka izjava je izgleda sra~unata
da impresionira ~itaoca idejom o univerzalnom grehu; ne samo pojedina~nim
grehovima ove grupe ili te regije, ~ak ni u specifi~nim vremenima ili prilika-
ma, ve} na greh celokupnog doba i celokupne ljudske rase koja je u pot-
punosti iskvarila svoj put na zemlji i koja je sada sazrela za sud svetog Boga.
V. Grejem Skrud` je ve{to i grafi~ki skicirao biblijsku sliku prepotopnog
~ove~anstva:
“U`asni uslovi stanja sa`eti su u nekoliko u`asnih re~i - re~i koje vi~u i
gore: nevaljalstvo, zle misli, pokvarenost i nasilje; a ti gresi su bili veliki,
ra{ireni, ‘na zemlji‘, neprestani, ‘svagda samo zli‘, otvoreni i drski, ‘pred
Bogom‘, obilni i univerzalni, ‘svakog tela‘...
Ovo je izuzetan doga|aj! Posle 1.600 godina ljudske istorije, populaci-
ja je bila u potpunosti moralno iskvarena da nije bila sposobna da `ivi; a
od celokupnog ~ove~anstva samo ~etiri mu{karca i ~etiri `ene su
po{te|eni, zato {to nisu po{li za ostalim gre{nicima.”22
U svetlu ovih ~injenica, zaklju~ak izgleda samoo~igledan, to jest, da izne-
sena Bo`ja namera uni{tenja “~oveka koga sam stvorio”, zbog njegove bez-
nade`ne iskvarenosti i u cilju zapo~injanja ispo~etka sa Nojem, nije mogla biti
ostvarena uni{tavanjem samo dela ~ove~anstva i dozvoljavaju}i time ostatku
Adamovih potomaka da nastave svojim gre{nim putevima.
Izuzetan slu~aj Noja. ^injenica da je celokupno ~ove~anstvo, a ne samo
deo ljudske rase, bilo uni{teno Potopom, nagla{ena je u Bibliji ponovljenim
izjavama da su Noje i njegova porodica bili jedini koji su izbegli vode suda.
Odeljci u 1. Knjizi Mojsijevoj glase:
“Ali Noje na|e milost pred Gospodom... Noje be{e ~ovek pravedan i beza-
zlen svojega veka; po volji Bo`joj svagda `ivlja{e Noje (6,8-9)... {to je god
na zemlji sve }e izginuti. Ali }u s tobom u~initi zavet svoj: i u}i }e{ u
kov~eg ti i sinovi tvoji, i `ena tvoja i `ene sinova tvojih s tobom (6,17-
18)... I re~e Gospod Noju: U|i u kov~eg ti i sav dom tvoj, jer te na|oh
pravedna pred sobom ovoga veka (7,1)... I istrebi se svako telo `ivo na
zemlji, i ljudi i stoka, {to god gami`e i ptice nebeske, sve, velim, istrebi
se sa zemlje; samo Noje osta i {to s njim be{e u kov~egu. I staja{e voda
povrh zemlje sto i pedeset dana. A Bog se opomenu Noja... (7,23,24;
8,1).“
I ako bi mogla da ostane neka zaostala sumnja u umovima teologa u vezi
toga da li je Nojeva porodica predstavljala jedine koji su pre`iveli Potop,
imamo dve nedvosmislene izjave apostola Petra po ovom pitanju:
“Koji nekad ne hte{e da slu{aju kad ih o~ekiva{e Bo`je trpljenje u vreme
Nojevo, kad se gra|a{e kov~eg, u kome malo, to jest osam du{a, ostade
od vode (1. Petrova 3,20).
19
 I prvoga sveta ne po{tede (kosmos), nego sa~uvav{i samo Noja,
propovednika pravde, navede Potop na svet (kosmos) bezbo`ni~ki (2.
Petrova 2,5).”
Izgledalo bi savr{eno o~igledno iz prou~avanja ovih tekstova da je Noje
bio po{te|en zbog svog pravedni~kog karaktera. Na isti na~in, Potop je do{ao
kako bi uni{tio druge zato {to su oni bili nepravedni. Ako bi se ispostavilo
da je samo deo ljudske rase izvan Barke bio uni{ten Potopom, onda moramo
da zaklju~imo jednu od dve stvari: (1) Postojali su ljudi izvan Barke koji su
bili podjednako pravedni koliko i Noje, i zbog toga im je Bog dopustio da
tako|e izbegnu vode Potopa; ili (2) posedovanje pravedni~kog karaktera nije
bio jedini faktor koji je odre|ivao ko }e izbe}i Potop.
Dok razmatramo ove dve mogu}nosti, moramo da priznamo da je prva
prili~no nezamisliva, jer je izuzetna i jedinstvena pravednost Noja iznova isti-
cana kroz celokupnu Bibliju (1. Mojsijeva 5,29; 6,8,9,18; 7,1; 9,1; Jezekilj
14,14,20; Jevrejima 11,7 i 2. Petrova 2,5). Tako|e, duboka i univerzalna
iskvarenost prepotopnih ljudi je bila potvr|ena izuzetno velikom {irinom
svedo~anstva Biblije (1. Mojsijeva 6,1-6, 11-13; Luka 17,26-27; 1. Petrova
3,20; 2. Petrova 2,5 i Judina 14-15). Negirati to, jednostavno zna~i negirati
Bo`ju re~.
Ali, druga mogu}nost je podjednako neodr`iva, jer Biblija ne daje nikakav
nagove{taj, bilo gde, da su ljudi bili uni{teni iz bilo kakvog drugog razloga
osim zbog svoje bezbo`nosti. Ako su bilo koji bezbo`ni ljudi stvarno izbegli
Potop, oni su to morali da u~ine na osnovu jednostavne ~injenice da nisu
`iveli u toj naro~itoj oblasti u kojoj se Potop odigrao (pretpostavljaju}i da je
Potop bio lokalan); ili su bili ja~i i dovitljiviji od drugih gre{nika i tako su, na
jedan ili na drugi na~in, uspeli da izbegnu nadolaze}e potopne vode. Ali, ako
je ovo bio slu~aj, onda su oni koji su umrli u vodama, do`iveli to samo zato
{to su bili dovoljno nesre}ni da `ive na pogre{nom mestu ili zato {to nisu
bili dovoljno sna`ni ili pametni, a ne jednostavno zato {to su bili bezbo`ni.
Ovde zastajemo kako bi postavili pitanje: Da li mo`e razumna i razborita
hermeneutika da toleri{e, makar za trenutak, takvo tuma~enje biblijskog
u~enja o Potopu? Mo`emo da se ne sla`emo oko razli~itih metoda tuma~enja
ili ~ak oko toga da li biblijski zapis treba da bude prihva}en kao autenti~an,
proveren i pouzdan. Ali, kada zreli i obu~eni teolozi mogu da ispituju opis
Potopa u Bibliji, i u Starom i u Novom zavetu, i da zaklju~e da Biblija nema
stvarnu nameru da u~i da je Potop bio poslat da uni{ti sve bezbo`ne ljude,
onda biblijska hermeneutika, po na{em mi{ljenju, prestaje da bude nau~na i
istra`iva~ka disciplina.
Prema tome, obe gore spomenute mogu}nosti moraju da budu odba~ene
bez oklevanja. Biblija zaista u~i da je Potop uni{tio celokupno ~ove~anstvo
van Barke, jer niko van Barke nije bio pobo`an, i Bog je poslao Potop kako
bi uni{tio bezbo`ne.23
Svedo~anstvo Isusa Hrista. Izgleda da je Isus na~inio posebno
nagla{avanje odabiranjem svojih ilustracija i upozorenja iz onih delova Starog
zaveta koji }e postati predmeti nepoverljivog prezira i ismevanja tokom
nadolaze}ih vekova. Na primer, u Mateji 19,4 on se poziva na stvaranje
Adama i Eve u Raju; u Luki 17,29 na uni{tenje Sodoma ognjem i sumporom
20
sa nebesa; u Luci 17,32 na preobra`aj Lotove `ene u stub od soli; u Mateju
12,40 na iskustvo Jone u stomaku velike ribe; u Luci 11,32 na pokajanje
Ninevljana prilikom propovedanja Jone. I kao dodatak svemu ovome, Isus se
posebno pozivao na Noja i Potop u 17. poglavlju Jevan|elja po Luci. Zbog
na{e naredne rasprave, moramo da uklju~imo deo njenog konteksta u citat
u ovom odeljku:
“I kako je bilo u vreme Nojevo, onako }e biti u dane Sina ~ove~ijega:
je|ahu, pijahu, `enjahu se, udavahu se do onoga dana kada Noje u|e u
kov~eg, i do|e Potop i pogubi sve. Tako, kao {to bi u dane Lotove:
je|ahu, pijahu, kupovahu, prodavahu, sa|ahu, zidahu; a u dan kada izi|e
Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor iz neba i pogubi sve. Tako }e biti i
u onaj dan kad }e se javiti Sin ~ove~iji (Luka 17,26-30. Vidi Matej
24,39).”
Sada je veoma zna~ajno da zapazimo kontekst u koji Isus postavlja
uni{tenje Potopom. On je postavljen zajedno sa razaranjem Sodoma i razara-
njem bezbo`nih u vreme Hristovog drugog dolaska. Ova ~injenica je od
ogromnog zna~aja kao pomo} za odre|ivanje smisla u kome se re~ “svi”
koristi u pozivanju na one koji su bili uni{teni Potopom.
Na{ argument se razvija na slede}i na~in: Sila Hristovog upozorenja
bezbo`nima, u vezi propasti koja ih ~eka prilikom njegovog drugog dolaska,
podse}aju}i ih na razaranje Sodomljana, bila bi neizmerno oslabljena kada
bismo znali da su neki od Sodomljana, na kraju svega, pobegli. To bi ulilo
nadu bezbo`nima da bi neki od njih mogli da izbegnu Bo`ji gnev u tom
nadolaze}em danu suda. Ali, mi zaista nemamo nikakvih razloga za
razmi{ljanje da je ijedan Sodomljanin izbegao razaranje kada je vatra pala sa
neba.
Na ta~no isti na~in, Hristovo upozorenje budu}im generacijama, na osnovu
onoga {to se desilo bezbo`nima u Nojevo vreme, bilo bi besmisleno da je
deo ljudske rase izbegao vode suda. U stvari, jedina karakterizacija koju je
Isus izneo o onima koji su nestali u Potopu bila je ta da su oni jeli i pili, i
`enili se i udavali. Prema tome, ako treba raspravljati da ljudi koji su `iveli
u drugim delovima sveta mo`da nisu bili toliko iskvareni kao oni koji su `iveli
u oblasti koja je bila poplavljenja, bilo bi nedovoljno ponoviti stav da karak-
terizacija Isusa nije imala ni{ta sa nivoima bezbo`nosti, ve} sa potpunim
odsustvom te pozitivne pobo`nosti koja je bila su{tinska za spasenje.
Prema tome, mi smo ube|eni da Hristovo kori{}enje re~i “svi” u Luci
17,27 mora biti shva}eno u apsolutnom smislu; ina~e bi pore|enje propalo
i upozorenja bi izgubila svoju snagu. Te`ak teret dokaza le`i na onima koji bi
`eleli da tvrde da je samo deo ljudske rase bio uni{ten u Potopu, u pore|enju
sa gledi{tem jasnih izjava Isusa Hrista.
Bo`ji zavet sa Nojem posle Potopa. Jedan od najte`ih problema sa kojim
su suo~eni oni koji negiraju da je Potop bio antropolo{ki univerzalan, je zavet
koji je Bog na~inio sa Nojem po{to je Potop zavr{en. Jer da je Potop uni{tio
samo deo ljudske rase, onda oni, koji bi izbegli vode Potopa, ne bi bili
uklju~eni u zavet Duge.24 Ptice, zveri, i ribe bi pokazivale strah samo prema
potomcima Noja (1. Mojsijeva 9,2); samo bi njima bilo zabranjeno jedenje
mesa sa krvlju (9,3-4); i samo bi oni imali autoritet da uzmu `ivot (9,5-6).
21
 Ako Bo`ji zavet sa Nojem zna~i bilo {ta, to mora da bude zavet sa
celokupnom ljudskom rasom. Ali, Biblija iznova nagla{ava da je Bog na~inio

ne prikazuje precizan prikaz vremena ve} predstavlja proizvoljno pripisan

taj zavet sa Nojem i njegovim sinovima (1. Mojsijeva 9,1-17). Prema tome,
ukupno ~ove~anstvo je poteklo od Nojeve porodice i Potop je uni{tio celokup-

'generacijski broj'.” (Modern Science and Christian Faith, p. 241)

nu prepotopnu rasu. Semjuel D`. [ulc sa Viton koled`a je do{ao do sli~nog
JOSIF zaklju~ka po ovom su{tinskom pitanju:
“Da je bilo koji deo ljudske rase pre`iveo Potop osim Noja i njegove fami-
lije, oni ne bi bili uklju~eni u zavet koji je Bog tu na~inio. Implikacija izgle-

Slika 3. STAROST PATRIJARAHA PRILIKOM POLNE ZRELOSTI I PRILIKOM SMRTI

JAKOV

da da je ta, da je celokupno ~ove~anstvo poteklo od Noja tako da bi zavet

sa njegovom dugom u oblacima slu`io kao podsetnik za celokupno
ISAK

AVRAM ~ove~anstvo.”25

[iroko rasprostranjenje prepotopne rase

TARA

Oni koji priznaju ogromnu te`inu biblijskog svedo~anstva u vezi potpunog

uni{tenja ljudske rase izvan Barke, a koji su ipak i dalje nevoljni da priznaju
da je Potop bio geografski univerzalan, obi~no tvrde da se rasa nije raspro-
stirala izvan regiona Mesopotamije tokom perioda od Adama do Noja.26
Me|utim, na{e je ube|enje da takva pozicija ne mo`e da bude uspe{no bra-
njena i to bar iz dva razloga koje moramo sada da razmotrimo.
Dugove~nost. Na prvom mestu, moraju se uvideti ogromne mogu}nosti za
populacioni rast usled dugove~nosti me|u prepotopnim ljudima. ^ak i prili~no
povr{no ispitivanje 1. Knjige Mojsijeve 5 iznosi na svetlo neke prili~no zapa-
njuju}e statistike u vezi sa tim. U tom poglavlju ~itamo da je Adam `iveo 930
godina, Sit 912, Enos 905, Kajinan 910, Maleleilo 895, Jared 962, Enoh

“Grafik pokazuje naglo opadanje starosti patrijarha (prilikom polne

zrelosti i prilikom smrti) posle Potopa. Horizontalna 'generacijska' skala
365 (koji nije umro ve} je vaznesen na nebo po Bo`joj volji), Matusal 969,
Lameh 777 i Noje 950. Prosek ovih godina, izuzimaju}i Enoha, iznosi ukup-
no 912.27
Vilijem R. Vis je pripremio grafik kako bi nazna~io kontrast izme|u starosti
NOJE

LAMEH patrijaraha pre i posle Potopa (vidi sliku 3). On obja{njava:

“Istra`ivanje ovog grafika na upe~atljiv na~in pokazuje da se ne{to kraj-
nje zna~ajno desilo zemlji i ~oveku u vreme Potopa. Izgledalo bi, {ta god
je to bilo, da je verovatno uklonilo dominantan faktor za dug `ivot patri-
jarha. Duhovna poruka Biblije je jasna: du`ina `ivota je opala zbog ulas-
ka greha u ljudsku porodicu. Me|utim, nau~no obja{njenje nije o~igledno.
Da li su neki prepotopni klimatski ili drugi uslovi bili krajnje povoljni za
Enoh je bio vaznesen

dug `ivot ~oveka? Mo`da }e dalje nau~no istra`ivanje baciti vi{e svetlosti
na to.”28
Mnogi savremeni istra`iva~i fenomena biolo{kog starenja i sazrevanja
KAJINAN
i nije umro

veruju da ne postoji ni{ta su{tinski nemogu}e u vezi tako velike starosti.

ENOS

Jedan od istra`iva~a ovih problema je dr. Hans Sili (Hans Selye), direktor
SIT
Instituta za eksperimentalnu hirurgiju na univerzitetu u Montrealu. Dr. Sili je
ADAM nedavno rekao:
“Medicina je prikupila fond znanja koji }e sada slu`iti, verujem, kao polaz-
Generacija:

na ta~ka za istra`ivanje uzroka starenja. Ako uzroci starenja mogu da

budu prona|eni, postoji dobar medicinski razlog da verujemo da }e nauci
Starost

22 23
 biti mogu}e da prona|e neki prakti~an na~in usporavanja procesa ili ~ak
njegovog zaustavljanja.”29
Mogu}e fizi~ko obja{njenje prepotopne dugove~nosti i njeno opadanje
posle Potopa bi}e razmatrano kasnije.30 Na ovom mestu, mi }emo jednos-
tavno prihvatati tu ~injenicu i napomenuti zna~enje posledica te ~injenice u
pogledu svetske populacije pre Potopa.
Zapis u 1. Knjizi Mojsijevoj 5. poglavlju jasno ukazuje da su ljudi imali
velike porodice u tim vremenima. Iako je u ve}ini slu~ajeva samo jedan sin
imenovan u svakoj porodici (o~igledno u cilju nala`enja linije potomaka od
Adama do Noja), tako|e je re~eno da je svaki “ra|ao sinove i k}eri”, tako
da je svaka porodica morala da ima bar ~etiri deteta, a verovatno i puno vi{e.
[tavi{e, starost o~eva pri ro|enju svakog od imenovanih sinova varira izme|u
65 godina (u slu~aju Maleleila i Enoha) do 500 godina (u slu~aju Noja).
Prema tome, Biblija ukazuje da su: (1) ljudi tipi~no `iveli stotinama godina,
(2) njihove reproduktivne mo}i su tako|e opstajale stotinama godina, (3) kroz
kombinovane efekte dugih `ivota i velikih porodica, ~ove~anstvo je brzo
“napunilo zemlju” (1. Mojsijeva 1,28; 6,1,11).
Uzimaju}i sve stvari u obzir, svakako se dobija veoma mali broj pri proceni
da je svaka porodica imala, recimo, {estoro dece, i da je svaka nova gene-
racija zahtevala devedeset godina u proseku. To jest, pretpostavimo da je
prva porodica (Adam i Eva) imala {estoro dece; tri porodice koje su mogle
da budu uspostavljene od njih, imale su svaka {estoro dece; a od devet
porodica koje proizilaze iz njih svaka je imala {estoro dece, itd. Ustvari, svaka
je verovatno imala daleko vi{e od {estoro dece, ali ova cifra }e poslu`iti zbog
onih koji se nisu `enili, koji su umrli prerano, itd. Pri prose~nom broju od 90
godina po generaciji, koja izgleda daleko ve}a nego {to je verovatno bio
slu~aj, mo`e se prora~unati da je bilo nekih 18 generacija u toku 1.656 godi-
na od Adama do Potopa.
Ukupan broj ljudi u n generacija mo`e biti prora~unat na toj osnovi i iznosi
2x3n. Tako na kraju prve generacije (n=1), broj ljudi u porodici je bio 2x3 ili
6. Na kraju dve generacije, iznosio je 2x32 ili 18. Kona~no, na kraju 17 gene-
racija, broj ljudi je bio 258 miliona i, na kraju 18 generacija, iznosio je 774
miliona! A mi verujemo da }e se svako slo`iti da su ti prora~uni kraj-nje mali,
ako pretpostavimo da su biblijske izjave istinite.
Neka svako, ko smatra da su takve stope populacionog rasta nerazumne,
poslu{a slede}e:
“Tokom prve polovine 19. veka, svetska populacija je dostigla jednu mi-
lijardu; 1930. broj je bio oko dve milijarde. Samo 1957. i 1958, svetska
populacija je porasla za 90 miliona, broj koji predstavlja dve populacije
Francuske, a o~ekuje se da }e svet imati 3 milijarde stanovnika 1962.
Ubrzanje populacionog rasta u nerazvijenim zemljama je naro~ito spek-
takularno. Godi{nji porast od 2% ili vi{e, uobi~ajen je u ve}ini tih zema-
lja, a u nekima postoji rast od 3%...”31
Sada{nja stopa porasta svetske populacije je, prema tome, pribli`no 2%
godi{nje. Ali, stopa populacionog rasta koji smo mi predlo`ili za prepotopni
period je manja od 1,5% godi{nje!
24
Naravno, savremena populaciona “eksplozija”, kako se ponekad naziva,
ne smatra se tipi~nom za stope rasta tokom ranijih perioda istorije.
Teoreti~ari obi~no ka`u da su raniji populacioni porasti bili ni`i usled efekata
rata, bolesti i gladovanja. Ali, kako Feirfild Ozborn isti~e:
“Mora se zapamtiti da je broj~ani gubitak ljudskih `ivota u poslednja dva
velika rata bio relativno neva`an kada se poredi sa ukupnim populacija-
ma zemalja u ratu. U stvari, ratovi pro{log veka prakti~no nisu imali
nikakav uticaj u ograni~avanju populacionog rasta u zemljama uklju~enim
u rat.”32
Sli~no tome, postoji malo pravih dokaza koji podupiru mi{ljenje da su ili
bolest ili gladovanje, iako su oni povremeno uzimali veliki danak u ljudskim
`ivotima, imali bilo kakav veoma zna~ajan uticaj na ograni~avanje popula-
cionog porasta, na osnovu procenata. To je naro~ito ta~no u pogledu prepo-
topnog perioda, gde bi sama ~injenica da su ljudi `iveli do tako velike starosti
ukazivala da glad i bolesti nisu bili ozbiljni problemi.
Mi smo, prema tome, ube|eni da je na{a procena populacije od jedne
milijarde ljudi na Zemlji u vreme Potopa veoma mala; mogla je da bude
daleko ve}a. Populacija ovog reda veli~ine svakako bi se ra{irila daleko izvan
ravnica Mesopotamije - u stvari bi, iz prakti~nih razloga, “napunila zemlju”,
kako se ka`e u Bibliji. U stvari, sam ovaj broj predstavlja procenjenu popu-
laciju Zemlje za 1850. godinu,33 {to je najraniji datum za koji uop{te posto-
ji bilo kakva precizna procena ljudske populacije, a celokupna Zemlja je
svakako bila “popunjena” u to vreme.
Na po~etku spora oko geografskog opsega Potopa (1840-1860), naj~e{}i
argumenti za ograni~enu prepotopnu populaciju, kako su izneli, na primer,
D`on Paj Smit (John Pye Smith),34 Edvard Hi~kok (Edward Hitchcock)35 i Hju
Miler (Hugh Miller),36 bili su da je velika gre{nost ljudske rase u~inila
nemogu}im brz populacioni rast i da patrijarsi nisu dobijali decu do kasnih
godina u svom `ivotu, ve} su imali malo dece koja su spomenuta ~ak i tada.
Uzimaju}i u obzir prvi od tih argumenata, potrebno je samo ista}i da dok
Biblija zaista ka`e da je zemlja bila napunjena “nasiljem” (1. Mojsijeva
6,11,13), oni ka`u, tako|e, da je “zemlja” bila “ispunjena” nasiljem!37
Drugim re~ima, sam dokazni tekst koji ovi ljudi iznose kao podr{ku gledi{tu
ograni~ene populacije, prilikom detaljnijeg ispitivanja se pokazuje kao jo{
efektivniji argument za univerzalan raspored prepotopnih populacija. [tavi{e,
ako su pore|enja sa poslepotopnom istorijom od koristi u takvom istra`iva-
nju, ona svakako dokazuju, van svake sumnje, da su krajnja gre{nost, i te`nja
ka razdoru i nasilju u ljudskom dru{tvu, faktori koji su favorizovali rasprosti-
ranje populacija, a ne njihovu centralizaciju. Istorija indijskih plemena u
Americi i gotskih i germanskih plemena u Evropi jasno prikazuju tu ~injenicu.
I kona~no, nacije koje danas imaju najve}u stopu ra|anja (Indija, Kina i
Rusija) nisu neophodno i najpravednije!
Druga zamerka, obi~no upotrebljavana protiv velike prepotopne populacije,
bila je ta da se deca nisu ra|ala sve dok patrijarsi nisu ve} imali dosta go-
dina i da je ~ak samo nekoliko potomaka imenovano u rodoslovima u 1.
Knjizi Mojsijevoj. Na primer, istaknuto je da je Noje `iveo 500 godina pre nego
{to je ra|ao bilo kakve sinove, a i tada je samo tri imenovano.
25
 Ali, takav argumenat je osporen slede}im razmatranjima: (1) mora da je
Noje bio izuzetak od pravila, jer je u slu~aju svih drugih patrijarha kori{}ena
fraza “ra|ao sinove i k}eri”; (2) ako Noje nije imao dece pre nego {to je
napunio 500 godina ({to ne mo`e biti dokazano), onda je on tako|e bio pose-
ban i u pogledu toga, jer su svi ostali patrijarsi imali decu kada su bili manje
od 200 godina stari, a ve}ina njih (ako uklju~imo Adama) kada su bili manje
od 130 godina stari; (3) ~injenica da je Noje imao 500 godina kada je dobio
tri sina je veoma va`na, jer dokazuje da su patrijarsi bili sposobni da ra|aju
decu stotinama godina; (4) mogu}e je da sinovi koji su imenovani u 1. Knjizi
Mojsijevoj 5 nisu bili prvoro|eni sinovi u svim slu~ajevima, jer znamo da je
Adam imao sinove i k}eri (Kajin, Avelj, i Kainova `ena, u najmanju ruku)
daleko pre nego {to ~itamo niz iz 1. Knjige Mojsijeve 5,3: “I po`ivje Adam
sto i trideset godina, i rodi sina po obli~ju svojemu, kao {to je on, i nadjede
mu ime Sit”,38 (5) Bo`ja naredba Adamu i njegovim potomcima bila je
“ra|ajte se i mno`ite se, i napunite zemlju” (1,28), i to nare|enje je bilo
poslu{ano: “Ljudi se po~e{e mno`iti na zemlji” (6,1).
Jedan dobro poznati nema~ki pisac je izrazio tu stvar na slede}i na~in:
“Ve} je u vreme Kajina, izgleda u njegovim kasnijim godinama, grad
mogao da bude izgra|en (verovatno isprva jednostavno uspostavljena
kolonija) (1. Mojsijeva 4,17). Ovo nije naro~ito zapanjuju}e, po{to mora
da je `ivotna energija mlade rase na po~etku bila veoma mo}na. Tako|e,
sa dugim `ivotima roditelja, broj dece je morao da bude daleko ve}i nego
kasnije; i, iz istog razloga, mora da su mnoge generacije `ivele jedne
pored drugih u isto vreme. Sa prosekom od samo {estoro dece po poro-
dici, do vremena kada je Kajin bio star samo 400 godina, imao bi vi{e
od 100.000 potomaka.”39
C. F. Kejl (C. F. Keil) se slo`io sa Francom Deli~om da je jedno obja{nje-
nje za veliku dugove~nost ovih patrijarha bilo “da efekti uslova `ivota ~oveka
u raju nisu bili trenutno iscrpljeni”; za koju je Kejl dodao ove re~i: “[tavi{e,
ova dugove~nost je neizbe`no uveliko doprinela porastu ljudske rase.”40
Savremeni katoli~ki teolog dolazi do slede}eg zaklju~ka u vezi sa na~inom na
koji Biblija u~i u vezi geografskog rasporeda prepotopnog ~ove~anstva:
“U pogledu upornosti, koju pokazuje sveti pisac, o umno`avanju
~ove~anstva ponavljanjem izjave da je svaki od patrijarha ra|ao ‘sinove i
k}eri‘ i da on dozvoljava toliko vremena izme|u Adama i Potopa (Hebrejski
tekst 1.656 godina, Samari}anski tekst 1307, LXX 2256), te{ko da se
mo`e pretpostaviti da je mislio da su svi ljudi mogli jo{ uvek da `ive u
jednom regionu. U stvari, tekst ukazuje na suprotno, jer Bog nije dao
samo komandu da se ra|aju i mno`e, ve} tako|e i da ‘napune zemlju‘
(1,28).”41
Robert D`ejmison (Robert Jameison), istaknuti branilac teorije lokalnog
Potopa iz devetnaestog veka, mora da je uvideo su{tinsku slabost Paj
Smitovih argumenata za ograni~eno rasprostiranje ~ove~anstva u Nojevo
vreme, jer ih nije koristio u svojoj duga~koj odbrani teorije lokalnog Potopa u
“Komentaru D`ejmisona, Foseta i Brauna” (Jamieson, Fausset and Brown
Commentary, 1870). U stvari, njegova jedina zamerka po ovom pitanju je bila
slede}a: “Ljudski rod je jo{ uvek zauzimao mali deo zapadne Azije, po{to je
26
njegovih ~lanova bilo jo{ uvek malo, {to je o~igledno iz jedinstvene ~injenice
da je Nojevo propovedanje moglo da se ~uje me|u celim pokolenjem.”42
Po{to taj argument jo{ uvek odjekuje i danas,43 bi}e dobro da ga bli`e ispi-
tamo.
Moramo pre svega da uvidimo da nam se nigde u Bibliji ne ka`e da je
“Nojevo propovedanje moglo da se ~uje me|u celim pokolenjem”. Petar ka`e
da je Noje bio “propovednik pravde” (2. Petrova 2,5), a autor Poslanice
Jevrejima nam ka`e da Noje verom “na~ini kov~eg za spasenije doma svoje-
ga, kojim osudi sav svet” (Jevrejima 11,7). Ali ovo nije isto {to i re}i da je
Noje direktno propovedao svim ljudima svoje generacije!
Iako je ta~no da je mno{tvo ljudi mo`da ~ulo Nojeva upozorenja direktno,
Nojevo osu|ivanje sveta se verovatno sastojalo u samom kontrastu njegovog
pobo`nog i veruju}eg `ivota u odnosu na `ivote svih drugih u njegovo vreme.
Samo njemu je Bog mogao da ka`e: “U|i u kov~eg ti i sav dom tvoj; jer te
na|oh pravedna pred sobom ovoga veka” (1. Mojsijeva 7,1). ^injenica da
nijedno drugo ljudsko bi}e tog vremena nije imalo Nojevu veru i pravednost
bila je osuda svetu. Vrsta vere koja je proizvela poslu{nost (1. Mojsijeva
6,22), ~ak i prema gra|enju Barke, bila je jedina vrsta vere koja je mogla da
donese osloba|anje od suda. Niko drugi nije imao tu vrstu vere koja je
proizvela poslu{nost; prema tome, svet je bio osu|en. Na sli~an na~in, samo
je relativno malo ljudi na svetu ikada videlo Isusa Hrista tokom njegovog
zemaljskog propovedanja; ali je svejedno ta~no da ga “svet ne pozna” (Jovan
1,10) i tako|e: “A sud je ovaj {to videlo do|e na svet, i ljudima omilje vi{e
tama negoli videlo; jer njihova dela behu zla” (Jovan 3,19).
Ali, ~ak i ako bi ~injenica da je Nojeva vera za gra|enje Barke koja “osudi
svet” trebala da zna~i da su svi na svetu ~uli Nojeva upozorenja, ne bi iz
toga nikako sledilo da je ljudski rod morao da bude ograni~en na jedan mali
deo zemlje. Tokom perioda 120-godi{nje milosti “kad ih o~ekiva{e Bo`je
trpljenje u vreme Nojevo, kad se gra|a{e kov~eg” (1. Mojsijeva 6,3, 1.
Petrova 3,20), vesti o Nojevim izuzetnim aktivnostima i alarmantnim upo-
zorenjima su lako mogle da se pro~uju {irom cele zemlje.44
Da ukratko sa`memo, lak{e je razumeti kako je zemlja mogla da bude
ispunjena do vremena Potopa, ako shvatimo veli~inu prepotopne
dugove~nosti, plodnosti i nesloge, i Bo`je naredbe “napunite zemlju” (1.
Mojsijeva 1,28). Gre{nost prepotopnih ljudi i odlike porodi~nog `ivota patri-
jarha su zamerke koje se lako mogu preokrenuti u potvr|uju}e argumente, a
~injenica da je Noje bio propovednik koji je osudio svet mo`e se savr{eno
uskladiti sa konceptom o {iroko razbacanom prepotopnom rodu.45
Paleontologija. Na{ drugi razlog, za uverenje da se ~ovek pro{irio daleko
izvan okvira Bliskog istoka do vremena Potopa, zasnovan je na ~injenicama
iz paleontologije. Na{a svrha ovde nije da u|emo u raspravu o apsolutnoj
starosti raznih “fosilnih ljudi”, niti poku{avamo da ovde re{imo te{ko pita-
nje o tome koji su, ako je i jedan uop{te, od svih prona|enih ljudskih ostata-
ka prepotopni. Na{a svrha, prilikom pozivanja na takve dokaze u ovom
poglavlju, je prosto da poka`emo kako bi za teoriju ograni~enog rasprostra-
njenja bilo razorno otkri}e da je samo jedan fosilni organizam iz Afrike,
Evrope, Azije ili Amerike do`iveo Potop.
27
 Va`na ~injenica koja se treba uo~iti u vezi sa ovim drevnim fosilima jeste
da su prakti~no svi koji su prona|eni bili udaljeni stotinama, ~ak i hiljadama
kilometara od mesopotamijske doline! U pogledu te ~injenice, zastupnici teori-
je ograni~enog rasprostranjenja su prisiljeni da dr`e jednu od dve mogu}e
pozicije: (1) nijedan ljudski fosil koji je ikada bio ili }e ikada biti prona|en
van mesopotamijske doline ne mo`e se smatrati prepotopnim, ili (2) ako su
ljudi stvarno migrirali u udaljene regione pre Potopa, oni su morali da budu
vo|eni nazad u Mesopotamiju nekom univerzalnom primoravaju}om silom,
bilo prirodnom ili natprirodnom, kako bi bili udavljeni u ograni~enom Potopu.
D`ord` Frederik Rajt (George Frederick Wright), geolog koji je `iveo pre dve
generacije, uvide}i uzaludnost branjenja prve od ovih dveju mogu}nosti,
napisao je slede}e:
“Nesavladiva zamerka ovoj teoriji je da su kasnija otkri}a donela na svet-
lost ostatke praistorijskih ljudi {irom severne hemisfere, pokazuju}i da je
dugo pre vremena Potopa on bio {iroko rasprostranjen.”46
On je zatim nastavio da brani drugu mogu}nost, predla`u}i da:
“U vezi sa ogromnim fizi~kim promenama na Zemljinoj povr{ini tokom
zavr{nih scena epohe ledenog doba, ~ovek je nestao sa lica zemlje, osim
u dolini Eufrata, i Nojev Potop je kona~na katastrofa u toj seriji razornih
doga|aja.”47
Ali, ova druga mogu}nost je tako|e suo~ena sa nesavladivim zamerkama:
(1) ako `elimo da pratimo savremenu nau~nu teoriju o pleistocenskim lede-
nim dobima, onda tako|e moramo da pratimo nau~nike kada nam govore da
ledeni prekriva~ nikada nije prekrio glavni deo Zemlje u bilo koje vreme.48 (2)
~ak i da je ledeno doba moglo da uspe u ograni~avanju ~ove~anstva na
dolinu Mesopotamije, to ne bi pomoglo teoriji ograni~enog rasprostiranja, jer
je Potop morao da do|e kasnije, kada su se temperature dovoljno podigle
kako bi prouzrokovale iznenadno topljenje ledenog prekriva~a (kako sam Rajt
predla`e), i (3) Biblija ne daje nikakav nagove{taj o bilo kakvom prirodnom ili
natprirodnom sakupljanju ~ove~anstva nazad u Mesopotamiju, kako bi bili
udavljeni topljenjem ledenog prekriva~a!
Rajtova hipoteza je imala malu podr{ku u 20. veku, i mi moramo da se
slo`imo sa presudom Bajrona C. Nelsona (Byron C. Nelson) da je “to bio uza-
ludan poku{aj kombinovanja teorije Potopa sa teorijama savremene geologi-
je”.49
U zaklju~ku se mora priznati da ~injenice iz paleontologije predstavljaju
neke veoma neprijatne probleme onima koji veruju da je celokupni ljudski rod
bio zato~en u regionu Mesopotamije u vreme Potopa. Ako bi ikada bilo
dokazano da je bilo koji od drevnih ljudskih fosila, otkrivenih na Javi, Kini,
Ju`noj Africi, ili Zapadnoj Evropi bio prepotopan, onda bi op{tost Potopa
mogla biti dokazana i samo paleontologijom,50 jer bi bilo prili~no uzaludno
braniti teoriju da se jednogodi{nji Potop, koji je prekrio planine, prostirao od
Mesopotamije do Zapadne Evrope, Ju`ne Afrike, Kine ili Jave, a da istovre-
meno nije prekrio celokupnu Zemlju.
28
SA@ETAK I ZAKLJU^AK
U ovom poglavlju smo poku{ali da ustanovimo geografsku univerzalnost
Potopa na osnovu sedam glavnih biblijskih argumenata: (1) Biblija ka`e da
su vode Potopa prekrile najvi{e planine do dubine dovoljne da Barka mo`e
da plovi iznad njih; (2) Biblija nas tako|e informi{e da je ta situacija pre-
ovladavala tokom perioda od 5 meseci i da je bilo potrebno dodatnih 7 mese-
ci da bi se vode povukle u dovoljnoj meri kako bi Noje mogao da si|e sa
Barke na planinu Ararat; (3) izraz “razvali{e se izvori velikoga bezdana”
neizbe`no ukazuje na ogromne geolo{ke poreme}aje koji nisu saglasni sa
konceptom lokalnog Potopa, naro~ito kada se ka`e da su ti poreme}aji tra-
jali 5 meseci; (4) konstrukcija Barke sa kapacitetom od najmanje 41.000 m3,
~isto u svrhu no{enja osmoro ljudi i nekoliko `ivotinja kroz lokalnu poplavu,
potpuno je neshvatljivo; (5) ako je Potop bio ograni~en po opsegu, uop{te ne
bi bilo potrebe za Barkom, jer bi bilo dovoljno vremena da Nojeva porodica
pobegne iz opasne oblasti, a da ne govorimo o pticama i drugim `ivotinjama;
(6) Petrova upotreba Potopa kao osnove za pobijanje tvrdnji uniformisti~kih
skeptika u poslednjim danima bila bi uzaludna ako je Potop bio samo lokalan,
naro~ito kada uzmemo u obzir kosmi~ku postavku u koju je smestio tu katak-
lizmu (2. Petrova 3,3-7), i (7) {iroko rasprostranjen ljudski rod nije mogao da
bude uni{ten lokalnim Potopom.
Kao potporu na{ih 7 argumenata, izlo`ili smo 4 biblijska razloga za
neophodnost potpunog uni{tenja ~ove~anstva u Nojevo vreme: (1) po{to je
navedena svrha Potopa bila kazna gre{nog roda, takva svrha nije mogla da
bude ostvarena ako je samo jedan deo ~ove~anstva bio pogo|en; (2) ~injeni-
ca da je Potop uni{tio ostatak ~ove~anstva je u velikoj meri oja~ana ponov-
ljenim izjavama u 1. Knjizi Mojsijevoj, 1. i 2. Petrovoj poslanici, da su samo
Noje i njegova porodica bili po{te|eni; (3) Isus Hristos je jasno izjavio da su
svi ljudi uni{teni Potopom (Luka 17,26-30), i (4) zavet koji je Bog na~inio sa
Nojem posle Potopa postaje besmislen ako je samo deo ljudskog roda bio u
njega uklju~en.
Kao dodatak tim argumentima za potpuno uni{tenje ljudskog roda osim
Nojeve porodice, dali smo dva razloga za verovanje da ljudski rod nije mogao
da bude ograni~en na dolinu Mesopotamije u vreme Potopa: (1) dugove~nost
i plodnost prepotopnih ljudi dozvolili bi veoma brz porast populacije, ~ak i da
je samo 1.656 godina proteklo izme|u Adama i Potopa; a preovladavanje
nesloge i nasilja ohrabrilo bi {iroko rasprostiranje pre nego ograni~avanje na
samo jedan lokalitet; (2) dokazi o ljudskim fosilima u veoma udaljenim delovi-
ma sveta ~ine da je veoma te{ko pretpostaviti da ljudi nisu migrirali izvan
Bliskog istoka pre vremena Potopa.
Mi smo ~vrsto uvereni da }e se ovi osnovni argumenti, ako se pa`ljivo
razmotre od strane religioznih mislilaca, pokazati kao dovoljno mo}ni i zado-
voljavaju}i kako bi se jednom za svagda re{ilo dugo raspravljano pitanje o
geografskom opsegu Potopa. To naravno ne zna~i da op{ti Potop ne postav-
lja neke nau~ne probleme; zato su ostala poglavlja ove knjige uveliko
posve}ena ispitivanju takvih problema. Ali, mi verujemo da nijedan problem,
bio nau~an ili filozofski, ne mo`e biti dovoljno veliki kako bi neutralizovao
29
zdru`enu snagu ovih 7 biblijskih argumenata za geografski op{ti Potop u
Nojevo vreme.
Literatura
1. Ako se druga~ije ne napomene, svi citati iz Biblije uzeti su iz prevoda \ure Dani~i}a i Vuka
Karad`i}a.
2. Sada{nja planina Ararat, na kojoj je, ili blizu koje je Barka prizemljila, je nekih 5.200 m
visoka! Naravno, osim ako se uniformizam ne uzme za osnov, nije neophodno pretpostaviti da su
prepotopne planine bile toliko visoke. Vidi u nastavku, str. 203-205.
3. H. C. Leupold, Exposition of Genesis (Columbus: The Wartburg Press, 1942.), p. 301.
4. Leupold, op. cit., pp. 300, 306. Cf. Alexander Heidel, The Gilgamesh Epic and Old
Testament Parallels (2nd Ed,; Chicago: Universitiy of Chicago Press, 1949.), p. 246.
5. Arthur C. Custance, The Extent of the Flood: Doorway Papers #41 (Ottawa; objavio autor,
1958.), pp. 8-9. Ranije u ovom veku, D`ord` Frederik Rajt je napisao na sli~an na~in: “Trajanje
Potopa, po 1. Knjizi Mojsijevoj, pru`a mogu}nost za postepen napredak doga|aja koji se najbolje
sla`u sa nau~nim konceptima geolo{kih pomeranja. Ako su, kako bi najverovatnije tuma~enje na
to ukazivalo, vode po~ele da se povla~e posle 150 dana od po~etka Potopa, i opale 15 lakata za
74 dana, to bi bilo samo 9 cm na dan - stopa koja bi bila neuo~ljiva za obi~nog posmatra~a.”
International Standard Bible Eniyclopedia, ed. James Orr (Grand Rapids; Wm. B. Eerdmans Pub.
Co., reprint, 1946.), II, 824.
6. ^ak i ako se usvoji E. F. Kevanova teorija da vrhovi planina “nisu tada po~eli da se pojavlju-
ju, ve} su bili sakriveni maglama koje je takav pljusak morao da stvori” (The New Bible
Commentary, p. 84) i dalje bi bilo nedopustivo preklopiti 74 dana i 40 dana, jer bi to ukazivalo na
interval od 103 dana, umesto 29 dana, izme|u stihova 8,12 i 8,13 (vidi tabelu 1.). Ali, Kevanova
teorija (koja je sli~na “fenomenalnoj” teoriji Rama o kojoj se govori u tre}em poglavlju) protivre~na
je ~injenici da Biblija ne govori o maglama koje su slabile dok se kona~no vrhovi planina nisu poja-
vili, ve} o vodama koje su neprestano opadale dok se vrhovi planina nisu videli (8,5). Treba nag-
lasiti da se Kustans ne poziva na bilo kakve “magle” kako bi iskrivio sliku, kao {to su to drugi
~inili, ve} tvrdi da se ~ak ni planinski vrh na koji se Barka spustila nije pojavio iz vode do prvog
dana desetog meseca.
7. Heidel, op. cit., pp. 251 - 252. Sli~no tome, Robert D`ejmison je komentarisao da je gavran
“odletao i doletao; to jest, krstario na vrhovima koji su se pojavili iz vode, ili sletao na spolja{nji
poklopac Barke, tako da je uvek imao mesto za odmor, a njegov nezasit apetit bi prona{ao obilje
strvine kako pluta na blatnjavim stranama bregova na kojima je, posle toliko dugog uzdr`avanja,
pohlepno jeo”. Critical and Experimental Commentary (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co.,
reprinted, 1948.), I, 102. Golubica, sa druge strane, ne bi bila zadovoljna dok ne bi prona{la ~isto
i suvo mesto za odmor. Za raspravu o zna~aju maslinovog lista, vidi poglavlje 4.
8. Francis Brown, S. R. Driver, and Charles A. Briggs, A Hebrew and English Lexicon of the
Old Testament (Boston, New York, and Chicago: Houghton, Miffin, & Co., 1906.), p. 1062. Ludwig
Koehler and Walter Baumgartner, Lexicon in Veteris Testamenti Libros (Grand Rapids: Wm. B.
Eerdmans Pub. Co., 1953), II, 1019, daju prva dva zna~enja re~i “tehom” kao (1) prvobitni okean
i (2) podzemna voda.
9. Franz Delitzsch, A New Commentary on Genesis, trans. Sophia Taylor (New York: Scribner
& Welford, 1899.), p. 267. D`. P. Lang (J. P. Lange) je bio veoma impresioniran geolo{kim argu-
mentom: “Sam Potop je, mo`da, bio delimi~an, ali je poreme}aj na Zemlji, na kojoj je zasnovan,
morao da bude univerzalan. Sa razvaljivanjem izvora bezdana stoji i otvaranje ustava nebeskih, u
suprotnosti... Kao jedan poreme}aj na Zemlji, Potop je verovatno bio univerzalan”. A Commentary
on the Holy Scriptures: Genesis, ed. J. P. Lange (Grand Rapids: Zondervan Publishing House, n.d.),
p. 296.
10. Vidi u nastavku, str. 97, 100, za dalju rapravu o tom pitanju.
11. R. B. Y. Scott, “Weights and Mesaures of the Bible,” The Biblical Archaeologist, Vol. XXII,
No. 2 (May, 1959.), pp. 22-27.
12. Izmerena tona`a Barke (definisana kao te`ina morske vode uklonjena strukturom kada je
potopljena do svog predvi|enog gaza, pretpostavljenog na 15 lakata), je:
300 x 50 x 15 x (17,5/12)3 x 64 =19 940 tona
2 240
30
13. Brod Maripoza (U.S.S. Mariposa) je te`ak 14.512 tona, Konstitju{n (U.S.S. Constitution)
23.719, a Junajted Stejts (U.S.S. United States, najve}i ameri~ki okeanski linijski brod) 53.329
tona (New York, 1960 World Almanac, N. Y. World Telegram Co., p. 680). Vidi u nastavku, str. 81,
za rapravu o strukturi i stabilnosti Barke.
14. Custance, op. cit., p. 20.
15. Custance, op. cit., p. 18. Kustans smatra da Barka nije bila veoma velika (vidi prethodni
tekst, str. 14) i da nije bio potreban jedan vek gradnje. 120 godine iz 1. Knjige Mojsijeve 6,3, po
njegovom mi{ljenju, odnosi se na budu}i `ivotni vek ~oveka. Ali, gde je dokaz da je ~ovekov `ivot-
ni vek posle Potopa trebao da bude 120 godina? Mnogi ljudi su `iveli daleko vi{e od toga
(11,11.13.15.17.19. 21.23.25; 25,7; 35,28; 47,9). Vidi Heidel, op. cit., p. 230, and Leupold, op.
cit., pp. 256-257.
16. Custance, op. cit., p. 19 za dalju raspravu o problemu `ivotinja na barci, vidi dole, str 63
ff.
17. Joseph P. Free, Archaelogy and Bible History (5th ed. Rev.; Wheaton, Ill.: Scripture Press,
1956.), p. 42. Neki zastupnici teorije lokalnog Potopa tvrde da su u 1. Knjizi Mojsijevoj 9,10
prona{li podr{ku za svoje gledi{e da je samo nekoliko `ivotinja bilo pogo|eno Potopom. Oni tvrde
da bukvalno ~itanje tog stiha ukazuje na dve grupe `ivotinja: “Od svih koji iza|o{e iz Barke, do
svake zveri sa zemlje”. Me|utim, krajnje je sumnjivo, da li je to pravilan prevod. Braun, Drajver i
Brigs navode taj stih kao primer specijalne upotrebe re~i “lekol” pri kraju opisa ili nabrajanju, i pre-
vode ga na slede}i na~in: “Svi koji iza|o{e iz Barke, naime sve zveri sa zemlje”. A Hebrew and
English Lexicon of the Old Testament, p. 514. Videti tako|e Franz Delitzsch and August Dillmann
in loco. ASV se tako pobolj{ava u odnosu na AV prevo|enjem: “svi iza|o{e iz Barke, ~ak i sve
zveri sa zemlje”. Tomas Vajtlou (Thomas Whitelow), koji je verovao da je Potop bio lokalan, priznao
je da taj stih “ne ukazuje neophodno..., iako je sasvim verovatno da je to bio slu~aj, da su pos-
tojale `ivotinje koje nikada nisu bile u Barci; ali jednostavno idiomatska fraza ukazuje na celokup-
nost `ivotinjskog stvaranja (Alford)”. The Pulpit Commentary, ed. H. D. M. Spence (Grand Rapids:
Wm. B. Eerdmans Pub. Co., reprinted 1950.), p. 143.
18. Henri Alfordovi (Henri Alford) komentari o upotrebi re~i “kosmos”, u tom tekstu, su
zna~ajni: “... kosmos, kao beskrajno uobi~ajen izraz sadr`i ouranoi kai ge (nebesa i zemlju), koji je
onda poslu`io za pro~i{}enje i razaranje, ako nije u potpunosti bio zbrisan.” (The Greek Testament,
5th ed.; London: Longmans, Green, & Co., 1895. IV, 414).
Od velikog zna~aja je tako|e komentar D`ozefa B. Mejora (Joseph B. Mayor): “O~igledno je iz
2. Petrove 3,7.10.12) da pisac gleda unapred ka su{tinskom preobra`aju postoje}eg univerzuma
kroz kona~ni po`ar, i to ga prirodno navodi da zauzme preuveli~ano gledi{te u vezi Potopa, koji
smatra kao paralelno razaranje. Otuda su sada{nja nebesa i zemlja razgrani~eni od prepotopnih u
slede}em stihu (vidi 7)” (The Epistle of St. Jude and the Second Epistle of St. Peter, London,
Macmillan & Co., 1907, p. 153). Jednom uniformisti bi bilo podesno da opi{e Petrovo pozivanje
na Potop kao na “preuveli~ano”. Prava biblijska egzegeza jednostavno ne mo`e biti uskla|ena sa
tom filozofijom Zemljine istorije.
19. Merill F. Unger, Archaeology and the Old Testament (3rd. Ed., Grand Rapids: Zondervan
Publishing House, 1956), p. 62. Postoje neki pisci koji su primenili 2. Petrovu poslanicu 3,6
(“tada{nji svet bi potopljen vodom, i nestade”) na 1. Knjigu Mojsijevu 1,2 umesto na 1. Knjigu
Mojsijevu 6-9. Vidi J. Sidlow Baxter, Explore the Book (London: Marshall, Morgan, & Scott, Ltd.,
1951), I, 42; and Keneth S. Wuest, In These Last Days (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub.
Co., 1954), p. 67.
Ali, takva primena je nemogu}a iz tri razloga: (1) 1. Knjiga Mojsijeva 1,2 ne govori o svetu koji
nestaje po{to je preplavljen vodom, dok su ~etiri ~itava poglavlja 1. Knjige Mojsijeve posve}ena
velikom Nojevom Potopu koja se savr{eno uklapaju u Petrov opis; (2) 2. Petrova poslanica 3,5
opisuje uslove na Zemlji tokom drugog i tre}eg dana sedmice Stvaranja (1. Mojsijeva 1,6-10), a
katastrofa iz 2. Petrove poslanice 3,6 o~igledno sledi za njima; (3) Petar se ve} pozivao na Nojev
Potop dva puta ranije (1. Petrova 3,20, 2. Petrova 2,5), i zbog toga bi kontekst zahtevao da se 2.
Petrova 3,6 odnosi na isti Potop. Ni Bakster ni Vust ne pru`aju dokaz za svoje tuma~enje, a veli-
ka ve}ina komentatora se sla`e da se Petar poziva na Potop.
20. Charles Burton, Lectures on the Deluge and the World After the Flood (London: Hamilton,
Adams, & Co., 1845), p. 21.
21. Bernard Ramm (The Christian View of Science and Scripture, Grand Rapids Wm. B.
Eerdmans Pub. Co., 1954) je savremeni religiozni pisac koji veruje da je samo jedan deo ljudskog
roda bio uni{ten Potopom. Zbog zna~ajnih implikacija tog gledi{ta, posveti}emo ve}inu drugog
poglavlja ispitivanju njegovih argumenata.
31
 22. W. Graham Scroggie, The Unfolding Drama of Redemption (London: Pickering & Inglis, Ltd.,
1953), I, 74, 77. Italik je njegov.
23. Vilijem Senford LaSor tvrdi da je Potop poslat kao sud pobo`noj Sitovoj liniji zbog toga {to
se preko brakova me{ala sa bezbo`nom Kainovom linijom. Prema tome, Potop nije morao da bude
u opsegu {irem od prostiranja Sitove linije (“Does the Bible Teach a Universal Flood?” Eternity, Vol.
XI, No. 10 (December, 1960)). Ali, kako je Potop mogao da uni{ti samo Sitovu liniju, ako su oni
`iveli sa Kainovcima? Jo{ zna~ajnije je da Biblija svuda nagla{ava da Bog nije poslao Potop da
uni{ti gre{ne svece, ve} da uni{ti “svet bezbo`ni~ki” (2. Petrova 2,5).
24. Bo`je triput ponovljeno obe}anje da nikada ne istrebi “sve `ivo” i “sve telo” ponovo
Potopom (1. Mojsijeva 8,21; 9,11,15) ~ini sasvim nemogu}im prihvatanje gledi{ta da je samo deo
ljudskog roda bio uni{ten Potopom. A ako se insistira da se ti izrazi shvate u ograni~enom smis-
lu, onda moramo da ka`emo da je Bog prekr{io svoje obe}anje vi{e puta; jer su milioni ljudi nestali
u velikim i razornim lokalnim poplavama u vi{e delova zemlje. Isti argument je odlu~uju}i i protiv
gledi{ta da je Potop bio geografski lokalan, iako antropolo{ki univerzalan, jer je Bog obe}ao ne
samo da }e po{tedeti ljudski rod (da ne govorimo o “svih `ivim stvarima”) od drugog Potopa, ve}
tako|e i samu zemlju (1. Mojsijeva 8,21; 9,11, Isaija 54,9).
25. Samuel J. Schultz, “The Unity of the Race: Genesis 1-11,” Journal of the American
Scientific Affilation, VII (September, 1955), p. 52. LaSor tvrdi da Potop nije uni{tio sve ljude van
Barke zato {to Novi zavet dosledno izvodi rodoslov ljudskog roda od Adama, a ne od Noja! Me|utim,
ne stoji tvrdnja da Noje nije mogao da bude otac poslepotopnog ~ove~anstva zato {to ni njegova
`ena niti njegove tri snaje nisu dugovale svoje fizi~ko postojanje njemu u istom smislu u kome je
Eva dugovala svoje postojanje Adamu.
26. Jo{ jedna mogu}nost bi bila da su prepotopni ljudi u drugim delovima Zemlje umrli ili bili
navedeni u Mesopotamiju upravo na vreme da budu udavljeni u lokalnom Potopu. Vidi u nastavku,
str. 28-29.
27. C. F. Kejl ka`e u vezi 1. Knjige Mojsijeve 5: “Svaki napad na istorijski karakter njenih broj-
nih izjava je u potpunosti propao, i nijedan odr`iv argument se ne mo`e izneti protiv njene ispravnos-
ti”. Biblical Commentary of the Old Testament, trans. James Martin (Grand Rapids: Wm. B.
Eerdmans Pub. Co., reprinted 1951), I, 123.
28. William R. Vis, “Medical Science and the Bible,” Modern Science and Christian Faith (2d
ed.; Wheaton: Van Kampen Press, 1950), p. 242. Italik je na{.
29. Hans Selye: “Is Aging Curable?” Science Digest, Vol. 46, December 1959, p. 1.
30. Vidi strane 399-405.
31. “Population Growth,” novinski ~lanak u Science, Vol 129, April 3, 1959, p. 882, koji se
odnosi na nedavni izve{taj The Future Growth of World Population, koji je objavio United Nations'
Bureau of Social Affairs.
32. Fairfield Osborn: “Our Reproductive Potential,” Science, Vol. 125, March 22, 1957, p.
531.
33. V. E. McKelvey: “Resoureces, Population Growth, and Level of Living,” Science, Vol. 129,
April 3, 1959, p. 878. Vidi tako|e na{u raspravu o poslepotopnim populacijama u poglavlju 7.
34. John Pye Smith, The Relation Betwen The Holy Scriptures and Some Parts of Geological
Science (5th ed.; London: Henry G. Bohn, 1854), pp. 269-270.
35. Edward Hitchcock, The Religion of Geology and Its Connected Sciences (Boston: Phillips,
Sampson & Co., 1852), p. 132.
36. Hugh Miller, The Testimony of the Rocks (New York: Robert Carter and Brothers, 1875),
pp. 316-319.
37. Hebrejska re~ za “zemlju” (arec) mo`e se nekada prevesti kao “kopno”. Osim u retkim
prilikama, kontekst jasno ukazuje koji je prevod po`eljniji. “Arec” se javlja 79 puta u prvih devet
glava 1. Knjige Mojsijeve, ali u samo ~etiri slu~aja mo`e sa pravom biti prevedena kao “kopno” (1.
Mojsijeva 2,11,12,13; 4,16). Za raspravu o ograni~enoj upotrebi univerzalnih izraza, vidi u nastavku,
str. 48-52.
38. Za dalju raspravu o ovoj stvari, videti genealogiju iz 1. Knjige Mojsijeve 11.
39. Erich Sauer, The Dawn of World Redemptiion, trans. G. H. Lang (Grand Rapids: Wm. B.
Eerdmans Pub. Co., 1952), p. 67.
40. C. F. Keil op. cit., pp. 123-124.
41. Edmund F. Sutcliffe, S.J., “Genesis,” A Catholic Commentary on Holy Scripture (New York;
Thomas Nelson & Sons, 1953), p. 190.
42. Jamieson, op. cit., p. 99.
43. Custance, op. cit., p. 18: “Sam metod kojim je Bog upozorio ljude ukazuje na situaciju u
kojoj je populacija sveta jo{ uvek bila prili~no dobro okupljena.” Ramm, op. cit., p. 239, koristi isti
32
argument kako bi dokazao da je Potop bio antropolo{ki lokalan, poga|aju}i samo mali deo ljud-
skog roda!
44. Civilizacija je lako mogla da dostigne veliki razvoj pre Potopa, i prema tome je sistem
komunikacija mogao da bude efikasan. “Veliki napredak je verovatno bio na~injen u saznanju i u
civilizaciji tokom tako velikog perioda vremena. Umetnost i nauka je mogla da dostigne zrelost o
kojoj zapis, zbog svoje oskudnosti, ne pru`a odgovaraju}e razumevanje. Razaranje koje je prouroko-
vao Potop mora da je zbrisalo hiljade otkri}a, i ostavilo ljude da ponovo sti~u, polaganim i strpljivim
koracima, zemlji{te koje su izgubili” (J. J. Steward Perowne, “Noah,” Dr. William Smith's Dictionary
of the Bible, ed., H. B. Hackett and Ezra Abbot. Boston: Houghton, Miffin, & Co., 1896, III, p.
2178). Vidi tako|e u nastavku str. 40-41.
Ako, pored toga, dopustimo mogu}u jednoli~nost jezika pre Potopa, vi{e od sto godina tokom
kojih je izve{taj Nojevih re~i mogao da se ra{iri, i uzmemo u obzir senzacionalnu prirodu njegove
izgradnje Barke, imamo vi{e nego dovoljno razloga da predpostavimo da je svako u svetu imao pri-
liku da ~uje direktno ili indirektno upozorenja tog mo}nog “pravednog propovednika”.
45. Mnogi tuma~i Starog zaveta veruju da je period od Adama do Potopa trajao mnogo vi{e
od 1.656 godina, zbog praznina u genealogiji i u 1. Knjizi Mojsijevoj 5. Ako je to ta~no, koliko bi
jo{ neverovatinje bilo insistirati da se ljudski rod nije ra{irio izvan Mesopotamije do vremena
Potopa.
46. George F. Wright, “The Deluge of Noah,” International Standard Bible Encyclopedia, II, 824.
Cf. Ramm, op. cit., p. 239.
47. Wright, loc. cit.
48. Ri~ard F. Flint sa Univerziteta Jejl je tvrdio da su “gle~eri prekrili skoro tre}inu kopnene
oblasti u svetu”. Glacial Geology and the Pleitocene Epoch (New York: John Wiley & Sons, Inc.,
1947), p. 10.
49. Byron C. Nelson, The Deluge Story in Stone (Minneapolis: Augsburg Publishing House,
1931), p. 134. Me|utim, ve} 1950. dr R. C. Stoun je branio to gledi{te: bibljijski opis ne spre~ava
masovnu migraciju do Ju`ne Amerike, Jave, Severne Evrope i Dalekoisto~ne Azije pre Nojevog vre-
mena, pod uslovom da su takvi ljudi izumrli pre Potopa ili da su ubijeni plavljenjem tih oblasti”.
(“Exegesis of the Biblical Account of the Flood,” neobjavljen rad, Wheaton College, Nov. 11, 1950).
50. Ovaj argument ozbiljno potkopava popularno gledi{te lokalnog Potopa. Rajtova bizarna teori-
ja, naravno, ne bi bila pogo|ena njime; niti Ramova teorija antropolo{ki lokalnog Potopa. U stvari,
Ram koristi taj isti argument kako bi branio sopstveno gledi{te: “Neki tvrde da se ~ovek nikada
nije ra{irio izvan mesopotamske doline. To je nemogu}e braniti, jer je tako dobro dokazano da su
se ljudi nalazili van oblasti Mesopotamije daleko pre Potopa”. Op. cit., str. 239. Zatim, u fusnoti
on dodaje: “Revinkl to priznaje.” Op. cit., pp. 32-40.
Ali, to je ~udan na~in za izra`avanje tog stava, po{to je Revinkl, zastupnik gledi{ta univerzalnog
Potopa, naveo te mnogobrojne primere ljudskih fosila u razli~itim delovima sveta iz razloga da oni
sa~injavaju podupiru}e dokaze za gledi{te univerzalnog Potopa!
33

Poglavlje 2
Osnovni argumenti protiv
antropolo{ki op{teg Potopa
UVOD
Kao deo od sedam glavnih argumenata za op{ti Potop, u prethodnom
poglavlju, ~etiri razloga su predstavljena za verovanje da je celokupna ljuds-
ka populacija izvan Barke nestala u Potopu. Videli smo da su konzervativni
religiozni ljudi bili prakti~no jednoglasni u svojoj privr`enosti ovom gledi{tu.
Me|utim, poslednjih godina mnogi teolozi su uzeli pero u ruke kako bi negi-
rali, na navodnim nau~nim osnovama, da je Potop mogao da uni{ti celokup-
ni ljudski rod osim Nojeve porodice.
U svom kontraverznom izdanju “Hri{}ansko gledi{te nauke i Svetog
pisma” (The Christian View of Science and Scripture), Bernard Ram (Bernard
Ramm), {ef postdiplomskih studija teologije na Bejlor univerzitetu,1 pozvao je
religiozni svet da napusti svoj “hiperortodoksni” stav prema uniformisti~koj
nauci i da odbaci tvrdnju da je Potop bio univerzalan u geografskom ili
antropolo{kom smislu.2 Postoje i drugi teolozi danas koji sa odobravanjem
gledaju na takav stav; ali postavlja se pitanje koliko je jedan takav stav bib-
lijski i nau~no opravdan.
Neophodno je da posvetimo celo jedno poglavlje razmatranju zamerki koje
je izneo Ram o antropolo{ki univerzalnom Potopu, pre nego {to se okrenemo
glavnim zamerkama postavljenim protiv geografski univerzalnog Potopa; jer
ako se mo`e nau~no pokazati da Potop nije mogao da uni{ti celokupan ljud-
ski rod u Nojevo vreme, onda bi napori za odbranu geografski univerzalnog
Potopa bili besmisleni.
INDIJANCI SU BILI U AMERICI PRE POTOPA
Prvi argument protiv u~enja da su svi ljudi izvan Barke bili uni{teni je
izra`en na slede}i na~in:
“Ako su sigurne ~injenice da su ameri~ki Indijanci bili u Americi pre oko
8.000 godina pre nove ere do 10.000 godina pre nove ere, onda je uni-
verzalni Potop ili uni{tenje ~oveka moralo da bude pre tog vremena, a
zbog paralela izme|u 1. Knjige Mojsijeve i vavilonskog opisa Potopa te{ko
bi se prona{ao neki teolog koji bi `eleo da postavi Potop u tako rano
vreme od 8.000 do 10.000 godina pre nove ere.”3
34
Pokaza}e se da se ovaj argument zasniva na pitanju relativne hronologi-
je. Da bi bio valjan, obe njegove pretpostavke se moraju pokazati ta~ne: (1)
nau~ni metodi datiranja za prve ljude su pouzdani i, prema tome, sigurno je
da su direktni potomci ameri~kih Indijanaca `iveli u zapadnoj hemisferi
10.000 godina pre nove ere; i (2) zbog paralela izme|u vavilonskog i biblij-
skog opisa Potopa, sam Potop nije mogao da se odigra pre manje od 10.000
godina pre nove ere.
Vavilonski opis Potopa
Pre svega, moramo da obratimo pa`nju na drugu Ramovu pretpostavku
kako bismo odredili za{to paralele izme|u vavilonskog i biblijskog opisa
spre~avaju mogu}nost odigravanja Potopa pre manje od 10.000 godina pre
nove ere.
Izgleda da postoji op{te slaganje me|u semitskim teolozima da je datum
sastavljanja Epa o Gilgame{u, bar u svojoj akadskoj pesni~koj formi na
dvanaest plo~ica, bio pribli`no 2.000-1.700 godina pre nove ere.4 Opis
Potopa, koji se nalazi na 11. plo~ici ovog epa, verovatno je postojao u neza-
visnom pisanom obliku daleko pre nego {to je ugra|en u upotpunjeni Ep o
Gilgame{u. Semitski Vavilonci, koji su proizveli ovaj izvanredni ep, mogli su
da pozajme mnoge elemente svog opisa Potopa od Sumera ~iju su kulturu
usvojili.5 To da su Sumeri tako|e imali legendu o Potopu bilo je dokazano
otkri}em delova glinene plo~ice u Nipuru datiranom na oko 2.000 godina pre
nove ere ili ranije. Po{to vavilonski opis Potopa sadr`i bli`e paralele sa bib-
lijskim opisom, mo`emo da pretpostavimo ili da su Sumeri imali vi{e od
jedne verzije i da su Vavilonci kopirali najprecizniju, ili da su Vavilonci primili
svoju tradiciju o Potopu direktno od svojih amoritskih predaka koji su izgleda
imali bli`e veze sa Avramovim precima nego Sumeri.6
Zaista je zapanjuju}e videti koliko su velike oblasti op{teg slaganja
izme|u biblijskog i vavilonskog opisa Potopa. Kako Junger isti~e, oba opisa:
(1) navode da je Potop bio Bo`ji plan, (2) sla`u se da je katastrofa bila
bo`anski otkrivena heroju Potopa, (3) povezuju Potop sa poreme}ajima u ljud-
skom rodu, (4) pri~aju o osloba|anju heroja i njegove porodice, (5) tvrde da
je heroju Potopa bilo bo`anski nare|eno da izgradi veliki brod da bi sa~uvao
`ivot, (6) ukazuju na fizi~ke uzroke Potopa, (7) navode trajanje Potopa, (8)
imenuju mesto prizemljenja broda, (9) govore o slanju ptica u odre|enim
intervalima kako bi utvrdili nivo voda, (10) opisuju ~inove bogoslu`enja koje
izvodi heroj posle svog osloba|anja, i (11) govore o darivanju posebnih
blagoslova heroju posle katastrofe.7
Sa druge strane, mora se uvideti da postoji toliko va`nih razlika u detalji-
ma izme|u ova dva opisa (biblijski opis je daleko racionalniji i dosledniji od
vavilonskog), da je sasvim nemogu}e pretpostaviti da 1. Knjiga Mojsijeva na
bilo koji na~in zavisi od Epa o Gilgame{u kao od izvora. Aleksandar Hajdel
je pa`ljivo analizirao broj tih razlika, me|u kojima su i slede}e:
(1) Autori Potopa. U 1. Knjizi Mojsijevoj samo jedan i jedini pravi Bog je
taj koji donosi Potop zbog moralnog pada ~ove~anstva; u vavilonskom opisu
Potop je poslat zbog naglosti Enlila i suprostavljanju volji drugih bogova.
35
 (2) Najavljivanje Potopa. U 1. Knjizi Mojsijevoj sam Bog upozorava Noja
da sagradi Barku i daje ~ove~anstvu 120 godina da se pokaje; u vavilonskom
opisu bogovi ~uvaju Potop kao tajnu, ali Ea daje Utnapi{timu (vavilonskom
Noju), bez znanja Enlila, nagove{taj o nadolaze}oj propasti.
(3) Barka i njeni putnici. U 1. Knjizi Mojsijevoj Barka je veli~ine 300 x 50
x 30 lakata sa tri palube i nosi osmoro ljudi, dve od svake ne~iste `ivotinje
i sedam od ~istih, i hranu; u vavilonskom opisu Barka je veli~ine 120 x 120
x 120 lakata sa devet paluba i nosi Utnapi{timovu porodicu i ro|ake,
kapetana broda, sve zanatlije (ili obrazovane ljude), “seme svih `ivih stvore-
nja”, i svo njegovo zlato i srebro.
(4) Uzroci i trajanje Potopa. U 1. Knjizi Mojsijevoj Potop je prouzrokovan
razvaljivanjem izvora velikoga bezdana i otvaranjem ustava nebeskih, i ti
uslovi traju 150 dana, za kojima dolazi jo{ 221 dan tokom kojih vode opada-
ju; u vavilonskom opisu ki{a je jedini uzrok koji se spominje i ona prestaje
posle samo {est dana. Posle neodre|enog broja dana, Utnapi{tim i drugi
napu{taju Barku.
(5) Scena sa pticom. U 1. Knjizi Mojsijevoj prvo je poslat gavran, a zatim
tri puta golubica u intervalima od po sedam dana; u vavilonskom opisu prvo
se {alje golubica, zatim lasta, i na kraju gavran, u neodre|enim intervalima.
Vavilonski opis ne spominje maslinov list.
(6) Prino{enje `rtve i blagoslovi. U 1. Knjizi Mojsijevoj Gospod milostivo
prima Nojevu `rtvu, daje njemu i njegovoj porodici mo} da se mno`e i napune
zemlju, nagla{ava svetost ljudskog `ivota i obe}ava da ne}e ponovo uni{titi
zemlju vodenom poplavom. U vavilonskom opisu gladni bogovi “su se skupili
kao muve nad `rtvenikom” jer su toliko dugo vremena bili li{eni `rtve.
Pokre}e se sva|a izme|u bogova Enlila i Ee, i Enlil na kraju blagoslovi
Utnapi{tima i njegovu `enu po{to ga je Ea prekorio za njegovu naglost u
dono{enju Potopa. Utnapi{tim i njegova `ena su nagra|eni tako {to su
proizvedeni u bogove i odvedeni u carstvo bogova.8
Politeizam i zbunjenost oko detalja u vavilonskom opisu izgleda da ukazu-
ju na dug period usmenog preno{enja. Ipak, po{to 1. Knjiga Mojsijeva sadr`i
Bogom nadahnut zapis velikog Potopa, upe~atljive sli~nosti dva opisa ~ine da
je veoma te{ko pretpostaviti da su Vavilonci primili svoj opis Potopa iz tradi-
cije koja je bila usmeno preno{ena vi{e od sedam hiljada godina od vreme-
na {irenja naroda iz Vavilona do kasnog ~etvrtog milenijuma pre nove ere,
kada je kona~no mogla da bude zapisana za budu}nost na jedanaestoj plo~ici
Epa o Gilgame{u. Ali, to je upravo ono {to bismo morali da pretpostavimo
ako su Indijanci naseljavali Severnu Ameriku neprestano od pre oko 10.000
godina pre nove ere i ako pisanje nije bilo izumljeno do tek pre oko 3.000
godina pre nove ere.9
Mora se shvatiti da ubacivanje 7.000 godina izme|u Vavilona i Avrama
stvara vi{e problema nego {to ih re{ava. Da ih spomenemo: (1) pore|enje
sa biblijskom hronologijom; (2) blizina Potopu bar polovine poslepotopnih
patrijaraha zbog srazmerno kratkog vremenskog opsega izme|u Potopa i
Vavilona (zidanja kule); i (3) apsurdnost razdvajanja Ragava, Seruha, i Nahora
hiljadama godina, naro~ito imaju}i u vidu ~injenicu da su razli~iti mesopotam-
ski gradovi nazvani po njima.
36
[tavi{e, te{ko je uskladiti prva poglavlja 1. Knjige Mojsijeve sa koncep-
tom o sedam hiljada godina dugom periodu op{te nepismenosti izme|u suda
Vavilonu (kada je Bog razdvojio jezike narodima) i uspona blisko-isto~nih ci-
vilizacija u ~etvrtom milenijumu pre nove ere. U stvari, Biblija izgleda ukazu-
je da je bar deo ~ove~anstva pravio i ~uvao pisane zapise tokom ~itavog peri-
oda od Adama do Avrama. U vezi prepotopnog perioda, Ram priznaje:
“U ~etvrtom i petom poglavlju 1. Knjige Mojsijeve imamo spisak imena,
starosti ljudi, gradova, poljoprivrede, metalurgije i muzike. To ukazuje na
sposobnost pisanja, ra~unanja, izgradnje, uzgajanja, topljenja i kompono-
vanja. [tavi{e, to su radili neposredni potomci Adama.”10
Ako se sada dozvoli da Biblija ukazuje da su ljudi mogli da ~itaju i pi{u
pre Potopa, zar nije razumno pretpostaviti da su Noje i njegovi sinovi mogli
da obezbede precizan pisani opis Potopa za poslepotopno ~ove~anstvo? Zar
ne mo`emo tako|e da pretpostavimo da je veliki broj ljudi posedovao sposob-
nost da ~ita i pi{e sve do suda Vavilonu, mo`da ve} hiljadu godina posle
Potopa?11 Na takav zaklju~ak ukazuje jedinstvo njihovog govora (1. Mojsijeva
11,1), jedinstvo njihovog cilja u protivljenju Bo`jim direktnim naredbama da
napune zemlju (1. Mojsijeva 11,3-4; vidi 1,28; 9,1), i pre svega, veli~inom
njihovog projekta za izgradnju (“Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj }e vrh
biti do neba” - 11,4) koji zahteva znanje iz matematike i in`enjerstva.
Da pismenost i pisani zapisi nisu nestali sa zemlje ~ak ni posle suda
Vavilonu ukazuje se ~injenicom da nam Biblija obezbe|uje spisak patrijarha i
njihove starosti, ne samo za prepotopni i prevavilonski period, ve} tako|e i
za poslevavilonski period sve do Avrama. Verovatno su ti patrijarsi (Falek,
Ragav, Seruh, Nahor i Tara) bili {iroko razdvojeni vezama u dugoj liniji od
Mesijinih ljudskih predaka izme|u razdvajanja jezika u Vavilonu i Avramovog
ro|enja.12 Ali, bez obzira da li imamo ili ne potpuni spisak ljudskih veza u
ovom delu linije ka Mesiji, ~injenica da imamo imena nekih od njih, zajedno
sa njihovim starostima pri ro|enju njihovih prvih sinova i njihovim ukupnim
`ivotnim vekom, ukazuje da je rodoslovni zapis odr`avan negde tokom ~itavog
perioda.13
Prema tome, prva poglavlja 1. Knjige Mojsijeve ukazuju da je postojao bar
mali deo civilizacije na Bliskom istoku koji je povezivao civilizaciju Vavilona sa
Sumerima i Vaviloncima (citat iz 1. Mojsijeve 10,6-14). Se}anje na “zlatno
doba” koje je prethodilo razdvajanju jezika i raseljenju ljudi iz Vavilona mora
da je odzvanjalo dugo posle toga u umovima ljudi, obezbe|uju}i plodno seme
za uspon nove civilizacije u ~etvrtom milenijumu pre nove ere, isto kao {to
je takozvano “mra~no doba” koje je usledilo posle pada Rima bilo samo
prelaz ka jo{ ve}im kulturnim dostignu}ima perioda renesanse.
Pod tim okolnostima, veoma je te{ko shvatiti da je proteklo vi{e od 4 ili
5 hiljada godina izme|u suda Vavilonu i Avramovog vremena; jer ako su
pisani dokumenti bili poznati u bilo kom delu Bliskog istoka tokom tih hilja-
da godina, ~udno je da se najraniji pisani oblik za koji se zna da postoji sas-
toji iz piktografa koji datiraju ne ranije od sredine ~etvrtog milenijuma pre
nove ere. Bilo bi pravilnije, imaju}i u vidu biblijske ~injenice, pretpostaviti da
su Amoriti (i verovatno Sumeri) primili svoje nadmo}nije opise Potopa od
direktnih predaka Avrama koji su ~uvali pisane zapise od vremena Vavilona.
37
Prema tome, iako su Sumeri nezavisno razvili sopstveni oblik pisma, preda-
nje o Potopu (i bez sumnje tradicija o Stvaranju i Padu u greh) bi bilo o~uvano
vi{e generacija posle Potopa u pisanim zapisima koji su odavno nestali.
Privode}i ovaj deo rasprave zaklju~ku, sla`emo se sa drugom Ramovom
pretpostavkom, to jest, da zbog paralela izme|u vavilonskog i bibilijskog
opisa Potopa, sam Potop (i sud Vavilonu) nije mogao da se odigra pre vi{e
od 10 hiljada godina pre nove ere. Mi mislimo da je ta pretpostavka ta~na,
ne samo zbog problema obja{njavanja upe~atljivog predanja o Potopu kod
Vavilonaca kao proizvoda vi{e milenijuma ~isto usmenog preno{enja ve}, {to
je jo{ va`nije, zbog nemogu}nosti postavljanja biblijske slike poslepotopne ci-
vilizacije i linije poslevavilonskih patrijarha u takav hronolo{ki okvir. 1. Knjiga
Mojsijeva 11. poglavlje te{ko se mo`e razvu}i kako bi pokrila period od 8-10
hiljada godina.
Pretpostavke neophodne za metode odre|ivanja starosti
Ako se Potop nije odigrao pre manje od 10 hiljada godina pre nove ere,
da li treba da zaklju~imo, zajedno sa Ramom, da Severna Amerika i ameri~ki
Indijanci nisu bili pogo|eni Potopom? Nikako, jer mi negiramo prvu pret-
postavku da su nau~ni metodi datiranja prvih ljudi potpuno pouzdani i da su
direkti preci ameri~kih Indijanaca `iveli u Severnoj Americi pre oko 10 hiljada
godina pre nove ere. Da budemo jasni, nova metoda odre|ivanja starosti
mrtvih organskih supstanci uz pomo} radioaktivnog ugljenika (C-14) {iroko je
prihva}ena poslednjih godina, i mnogi su insistirali da su datumi dobijeni
ovom metodom valjani (uz gre{ku u okviru odre|ene granice) sve do 70 hi-
ljada godina starosti ili vi{e.
Me|utim, ~injenica da se ova metoda zasniva na sumnjivim pret-
postavkama i da mora da se koristi sa velikom pa`njom, mo`e se ilustrovati
nedavnim doga|ajem. Dr Stjuart Pigot (Stuart Piggott), britanski arheolog,
izjavio je da su dva testa sa radioaktivnim ugljenikom, na uzorku drvenog
uglja, ukazali na starost od 2620-2630 godina pre nove ere za drevnu struk-
turu Daringtonovih zidova u Engleskoj. Ali, potpuno zadovoljavaju}i arheolo{ki
dokazi su ukazali na starost koja je pribli`no hiljadu godina manja! Dr Pigot
zaklju~uje da je datiranje radioaktivnim ugljenikom “arheolo{ki neprihvatlji-
vo”.14 Dr Glen Denijel, izdava~ ~asopisa u kome je ovaj problem predstav-
ljen, daje komentar na ovaj protivre~an dokaz:
“Veoma je va`no shvatiti da sumnje u vezi arheolo{ke prihvatljivosti dati-
ranja radioaktivnim ugljenikom nisu zlonamerne niti predstavljaju novo
poglavlje u borbi izme|u nauke i umetnosti. To je poku{aj da se procene
sve dostupne ~injenice, fizi~ke i nefizi~ke... U trenutku smo kada bar neki
od nas nisu sigurni kako da odgovore na pitanje: kada ugljenik 14 daje
ta~an arheolo{ki podatak? Svakako da nam treba uverenje, izvan svake
razumne sumnje u sada{njem trenutku, da nau~nici znaju sve o
promenljivim vrednostima koje su tu uklju~ene, da Elsaser (Elsasser), Nej
(Nei) i Vinkler (Winckler) nisu u pravu kada pretpostavljaju da su posto-
jale varijacije u intenzitetu formiranja C-14 kosmi~kim zracima i da su
drugi gre{ili pretpostavljaju}i da su postojala kolebanja u prvobitnom
sadr`aju C-14.”15
38
Po{to }e celokupno pitanje metoda odre|ivanja starosti i njegove pret-
postavke biti razmatrane u velikoj meri u kasnijim poglavljima,16 ovde }emo
samo navesti da se metoda radioaktivnog ugljenika ne mo`e primeniti na peri-
ode u dalekoj pro{losti, jer se biblijsko u~enje o op{tem Potopu poziva na
neuniformisti~ku istoriju Zemljine atmosfere, a time i na aktivnosti kosmi~kih
zraka i koncentraciju radioaktivnog ugljenika. Po{to su pretpostavke za ovu i
sli~ne metode datiranja ostataka prvih ljudi jasno protivre~ne svedo~anstvu
Bo`je re~i (na primer, 2. Petrova 3,3-7), mo`emo da zaklju~imo da su
ameri~ki Indijanci migrirali na ovaj kontinent posle razdvajanja jezika u
Vavilonu, iako se Potop odigrao pre manje od 10.000 godina pre nove ere.
CELOKUPNO ^OVE^ANSTVO NIJE POTEKLO OD NOJEVE PORODICE
To je prili~no slo`en argument, koji Ram iznosi u poku{aju da pobije
antropolo{ki univerzalan Potop sa biblijske, kao i sa nau~ne ta~ke gledi{ta.
“Izvo|ene svih rasa od Noja je mogu}e jedino ako se prihvati univerzalan
Potop ili Potop koji je univerzalan koliko i ~ovek. Verovati da je Noje imao
crnog sina, braon sina i belog sina predstavlja izmi{ljotinu...
Koliko mi mo`emo da odredimo, prva poglavlja 1. Knjige Mojsijeve su
skoncentrisana oko toka ~ove~anstva (dela bele rase) koji je proizveo
semitsku porodicu naroda ~iji su ~lan Jevreji. Nojevi sinovi su svi bili beli,
koliko mi mo`emo da odredimo, a isto tako i svi njihovi potomci. Tablica
naroda ne daje nikakav nagove{taj o bilo kakvim crnim ili mongoloidnim
ljudima... Dovoljno je re}i da poku{aji izvo|enja rasa celog sveta, od
Nojevih sinova iz tablice naroda, nisu neophodni sa biblijske ta~ke
gledi{ta, niti su mogu}i sa antropolo{ke.”17
Pre nego {to poku{amo da odgovorimo na ovaj argument, prvo moramo
da ga analiziramo u njegovim sastavnim delovima: (1) Noje nije mogao da
ima crnog sina, braon sina i belog sina; (2) tablica naroda u 1. Knjizi
Mojsijevoj 10. poglavlju govori samo o belim ljudima; (3) nije neophodno
izvesti sve narode od Nojeve porodice sa biblijske ta~ke gledi{ta; i (4)
nemogu}e je to u~initi sa antropolo{ke ta~ke gledi{ta.
Nojevi sinovi
Prvi od ovih argumenata svakako ne uspeva u onome {to je bila namera,
jer predla`e da su zastupnici antropolo{ki op{teg Potopa posve}eni apsurd-
noj hipotezi da su Nojeva tri sina bila rasno razli~ita. R. Ler Haris (R. Laird
Harris) sa Fakulteta teolo{kog saveza ima neke veoma korisne komentare po
ovom pitanju, koje mi predla`emo kao na{ odgovor na ovaj argument:
“Ne moramo da prihvatimo gledi{te koje je nekada bilo izra`eno da su tri
sina bila: crn, `ut i beo. Ako su bili, kakve su bile njihove `ene? Pre }emo
re}i da su kod ovih {estoro ljudi bili prisutni svi geni koji su se razdvojili
u savremenim rasama... Sim je mogao da ima gene za kovrd`avu kosu i
`utu ko`u, Ham za belu ko`u i mongoloidne o~i, itd. Ali, ovi geni su svi
morali da budu prisutni bilo vidljivo u telesnim osobinama ili ne.”18
39

Tablica naroda
Drugi deo ovog argumenta protiv toga da je Potop uni{tio celokupno
~ove~anstvo, to jest, da tablica naroda u 1. Knjizi Mojsijevoj 10. poglavlju
govori samo o belim ljudima, je u najboljem slu~aju argument iz }utanja.
Po{to 10. poglavlje 1. Knjige Mojsijeve ne govori o rasama ve} o narodima
i porodicama i jezicima,19 bilo bi ishitreno insistirati da preci crnaca i mon-
goloidne rase nisu bili uklju~eni u ovo poglavlje. Rasne razlike za koje danas
znamo, nastale su usled varijacija koje su “se javile u malim izolovanim gru-
pama, koje su, zbog svoje male veli~ine i izolovanosti na samim krajnjim mes-
tima u evropsko-azijsko-afri~koj kopnenoj oblasti, tako razvile nove osobine. I
kulturna i sredinska selekcija su tako|e mogle da deluju”.20 Antropolozi sma-
traju da su crnci migrirali iz Ju`ne Azije u Afriku relativno skoro.21 Prema 1.
Knjizi Mojsijevoj 10. poglavlju, potomci sva tri Nojeva sina `iveli su u
Zapadnoj Aziji posle Vavilonske kule. Prema tome, nemogu}e je re}i od kog
sina ili sinova su potekli crni i mongoloidni ljudi.
[tavi{e, geografski opseg 1. Knjige Mojsijeve 10. poglavlje ne ostavlja uti-
sak da su samo ljudi iz doline Mesopotamije bili pogo|eni Potopom. Jafetovi
sinovi su opisani kako kre}u u razli~ite delove Evrope uklju~uju}i Tiras
(verovatno [panija), a neki od Hamovih potomaka su se smestili u severnoj
i isto~noj Africi (Hus, Mesrain i Fud). Da li onda treba da pretpostavimo, na
osnovu Ramove teorije, da su cela Evropa, severna Afrika i Bliski Istok bili
potpuno nenastanjeni ljudima sve dok se “beli” Nojevi potomci nisu doselili
u te oblasti pre oko 5 hiljada godina pre nove ere? Ako su stanovnici tih
oblasti bili istrebljeni Potopom, suo~eni smo sa problemom obja{njavanja
kako je Potop mogao da pokrije tako velike oblasti planete, a da u isto vreme
ne prekrije celu zemlju. Ali, re}i da su neki ljudi ve} `iveli u svim tim regio-
nima kada su Nojevi potomci bili {iroko rasprostranjeni posle suda kod
Vavilonske kule, bilo bi protivre~no jasnoj izjavi 1. Knjige Mojsijeve da “od
njih se naseli sva zemlja” (9,19; citat iz 10,5.32; 11,1.9).22
Biblija i raspored rasa
Na tre}em mestu, Ram tvrdi da “poku{aji izvo|ena rasa celog sveta od
Nojevih sinova, iz tablice naroda, nisu neophodni sa biblijske ta~ke gledi{ta”.
Ali, to je u stvari po~etak pitanja, jer smo mi ve} pokazali u prethodnom
poglavlju da je: (1) sama svrha Potopa bila besmislena ako samo jedan deo
gre{nog ~ove~anstva nije bio uni{ten; (2) mnogi tekstovi Starog i Novog zave-
ta nagla{avaju da su jedino Noje i njegova porodica bili po{te|eni; (3) Isus
Hrist je jasno izjavio da su svi ljudi bili uni{teni osim onih koji su bili u Barci,
i (4) zavet duge bio bi potpuno besmislen ako je samo deo ljudskog roda bio
uklju~en. Ako su ovi biblijski argumenti dosledni, onda jeste neophodno
izvesti sve rase sveta iz Nojevih sinova, sa biblijske ta~ke gledi{ta.
Antropologija i razdvajanje rasa
Ramov ~etvrti stav zahteva detaljnije razmatranje, jer se poziva na nauku
o antropologiji kao dokaz da sada{nji raspored ~ove~anstva nije mogao da
40
se ostvari posle Potopa. Ako takav dokaz mo`e da bude izveden iz
antropologije, zaista bi predstavljao ozbiljan problem. Ali, gde je takav dokaz?
Jo{ jednom izgleda da imamo argument na osnovu }utanja, jer Ram ne
podr`ava svoje izjave pozitivnim dokazima.
Nedavne migracije iz Azije. Da li antropolo{ke ~injenice stvarno ukazuju
na veoma postepeno rasprostiranje savremenih rasa tokom stotina hiljada
godina? Ne. U svom dobro poznatom ud`beniku “^ove~anstvo do sada”
(Mankind So Far), profesor Vilijam Hauels ka`e da su australijski aborid`ini
verovatno dostigli svoj ostrvski kontinent “otrilike u vreme kada su Indijanci
i{li u Ameriku, mo`da pre deset hiljada godina pre nove ere”.23 Razmatraju}i
problem prvobitnog rasprostiranja crnaca i tamnoputih ljudi, Hauels ka`e
slede}e:
“Oni su bez sumnje ‘novije‘ rase od australijske, zato {to su specijalizo-
vani, naro~ito po kosi... Njihovo krajnje {irenje bi, me|utim, bilo
skora{nje, jer su tamnoputim ljudima bili potrebni ~amci kako bi stigli do
Andamana ili Filipina. Crnci bi morali da na~ine svoj izlaz iz Azije jo{ kas-
nije, uz napredniju (neolitsku) kulturu, i verovatno tako|e sa ~amcima.
Relativno skori dolazak crnaca u Afriku ne bi trebao da {okira
antropologe... I ne postoje antropolo{ki znaci pre neolitskih ljudi u Kongu,
i mogu}e da tu nije bilo ljudi kada su crnci stigli.”24
Posle nagla{avanja “ogromnog rasta poslednjih deset hiljada godina”, i
“nedavnog {irenja ~oveka”, Hauel izjavljuje: “Ako pogledamo, pre svega, deo
sveta koji je bio ishodi{te rasa, mo`emo da na~inimo samo jedan izbor. Sve
vidljive stope vode iz Azije.”25
Imaju}i u vidu ovu veliku disperziju rasa iz Azije tokom proteklih nekoliko
hiljada godina (~ak i na osnovu priznavanja vremena koje obi~no primenjuju
evolucioni antropolozi), {ta ostaje od Ramovog tvr|enja da je izvo|enje savre-
menih rasa od Nojevih sinova nemogu}e sa antropolo{ke ta~ke gledi{ta?
Op{ta predanja o Potopu. Ali, jo{ zanimljivija linija dokaza od te, o rasnoj
podeli i migraciji, mo`e se na}i u op{tim predanjima o Potopu. Veliki broj,
~ak na stotine takvih predanja, prona|en je u svakom delu sveta, i u isto~noj
i u zapadnoj hemisferi; i zajedni~ko za ve}inu njih je se}anje na veliki Potop
koji je jednom prekrio zemlju i uni{tio sve osim malog ostatka ljudske rase.
Mnoga od njih, ~ak i ona koja su prona|ena kod ameri~kih Indijanaca, govo-
re o gra|enju velike Barke koja je spasila ljudsko i `ivotinjsko seme od
ukupnog uni{tenja Potopom i koja se, na kraju, prizemljila na planinu.
Duga~ke rasprave o predanjima o Potopu iz skoro svakog naroda pod nebom,
zajedno sa predlozima za dalja istra`ivanja, mogu se na}i u bilo kom od veli-
kih biblijskih re~nika i enciklopedija.26
Ne mo`e se o~ekivati, naravno, da nereligiozni nau~nici priznaju da takva
predanja sa~injavaju potvrdne ~injenice za istorijsku realnost opisa iz 1.
Knjige Mojsijeve, jer je deo Biblije (izme|u ostalog) bio pripisan, na osnovu
antiteisti~kih pretpostavki, svetu mita i legende.
Zapanjuju}i na~in na koji savremeni nau~nici pogre{no tuma~e pravi
zna~aj Epa o Gilgame{u je primer ove antinatprirodne predrasude.
Konzervativni religiozni nau~nici su smatrali da je 11. tablica tog epa, koja
sadr`i vavilonski opis Potopa, jedna od najupe~atljivijih potvrda 1. Knjige
41
Mojsijeve ikada otkrivenih u drevnoj literaturi. Uprkos politeisti~kim elementi-
ma, vavilonski opis sadr`i paralele sa opisom iz 1. Knjige Mojsijeve, ~ak i po
pitanju detalja, {to ne pretstavlja ni{ta manje nego iznena|enje. Opis Potopa
iz 1. Knjige Mojsijeve, po{to je oslobo|en bilo kakvih elemenata kvarenja koji
su bili obilni u vavilonskoj verziji, zasnovan je na pisanim zapisima koji su
odr`avani ~isti i precizni kroz vekove uz Bo`ju pomo}.27
Ali, nau~ni kriti~ari, umesto da priznaju da je vavilonska verzija veoma
iskvarena verzija ~istog opisa iz 1. Knjige Mojsijeve, namerno su preokretali
prave odnose ovih zapisa govore}i kako je opis iz 1. Knjige Mojsijeve iskvare-
na verzija Epa o Gilgame{u! Slede}i navod }e poslu`iti kao ilustracija apsur-
dnosti do koje ovakav tip razmi{ljanja mora na kraju da dovede:
“Upravo u to vreme (1870-ih), tradicionalno gledi{te o Potopu je primilo
smrtni udarac, i to na potpuno neo~ekivan na~in. Istra`ivanjima D`ord`a
Smita na asirskim plo~icama u Britanskom muzeju, 1872, i njegovim
otkri}ima iz Asirije, pokazano je, van svake sumnje, da je veliki broj opisa
iz 1. Knjige Mojsijeve prosto adaptacija ranijih i to naro~ito haldejskih
mitova i legendi... Drugi posve}eni nau~nici su pratili put koji se tako otvo-
rio - Sejs u Engleskoj, Lenormant u Francuskoj, [reder u Nema~koj - sa
rezultatom da je hebrejski opis Potopa, sa kojim su vekovima zbog
teolo{ke obaveze sva geolo{ka istra`ivanja morala da se sla`u, potisnut,
~ak i od strane najistaknutijih religioznih nau~nika, u svet mita i legende.
Sandrijevi slabi poku{aji da razbije snagu ovog otkri}a, i o~igledno ra{iren
strah od njegovog potvr|ivanja, svakako su imali veliki uticaj na sve{ten-
stvo.”28
Na `alost, situacija je ostala nepromenjena tokom 60 godina koliko je pro-
teklo od kada je Endrju Vajt (Andrew White) napisao te re~i; i, kako je Meril
F. Junger istakao, ideja da su Jevreji pozajmili svoju pri~u o Potopu od
Vavilonaca “je trenutno naj{ire prihva}eno obja{njenje”.29 Prakti~no svi reli-
giozni nau~nici su ujedinili svoje glasove u osudi ove slepe i nekriti~ne pre-
drasude dela liberalnog i svetovnog u~enja.30
Ali, ako takvi ljudi nisu uspeli da sakriju svoje antibiblijske predrasude u
relativno prostom slu~aju vavilonskih i biblijskih paralela, kakvo pouzdanje
mo`emo da imamo u njihovo dogmatsko tvr|enje da ogromna koli~ina preda-
nja o Potopu {irom sveta ne pru`a nikakve dokaze za pravi Potop koji je bio
veli~ine kao {to je opisano u 1. Knjizi Mojsijevoj?
Jedan izgovor, koji su antropolozi ~esto koristili za negiranje zna~aja
povezanosti univerzalnih predanja o Potopu, jeste da su druga predanja,
o~igledno izmi{ljena, prona|ena me|u primitivnim ljudima u veoma razdvo-
jenim oblastima, imaju}i nekoliko zajedni~kih elemenata. A. L. Kreber (A. L.
Kroeber) opisuje legendu o Magi~nom letu na slede}i na~in:
“Postoji jedna narodna pri~a sa rasprostranjeno{}u koja ostavlja malo
sumnje u njegovo poreklo od jedinstvenog izvora. To je doga|aj poznat
kao magi~ni let ili gonjenje uz prepreke. On govori kako je heroj, kada je
juren, bacao iza sebe kamen, ~e{alj i posudu sa uljem ili drugom
te~no{}u. Kamen se pretvara u planinu ili liticu, ~e{alj u {umu ili ~estar,
te~nost u jezero ili reku. Svaka od ovih prepreka spre~ava gonioca i dopri-
nosi da heroj kona~no pobegne.”31
42
Po{to su ovu legendu ispri~ali primitivni ljudi iz Evrope, du` Azije do
Severne Amerike, antropolozi su je koristili kao primer kako se legende o
Potopu {ire iz zajedni~kog centra, od plemena do plemena oko sveta, a da
nije neophodno da su sami ljudi nosili pri~u sa sobom kako su migrirali do
svojih sada{njih oblasti rasprostranjenja.
Ali, dok moramo lako da odobrimo mogu}nost obja{njavanja univerzalnih
legendi o Potopu na principu difuzije, insistiramo da je podjednako mogu}e,
sa antropolo{ke ta~ke gledi{ta, objasniti ih na principu predanja:
“[ta god da je istina - op{ti ili lokalni Potop - se}anje na Potop se
prenosilo sa generacije na generaciju kao predanje, ili od ljudi na ljude
difuzijom - problemi su tu i podaci su antropolo{ki. Antropologija ne mo`e
da u~ini puno kako bi orijentisala praistoriju ~oveka u vezu sa Potopom
dok se geolo{ka pitanja o Potopu ne re{e, ili dok se ne poka`e prednost
takvog gledi{ta, ali pitanja i podaci su od tada pa nadalje antropolo{ki.”32
Prema tome, antropologija nema pravo da odlu~i na jedan ili drugi na~in
u vezi pravog zna~aja tih legendi o Potopu. Sve {to mo`e da uradi jeste da
ih opi{e i da ponudi neke pa`ljive nagove{taje kako bi mogle da budu
obja{njene, s tim {to bi takvi nagove{taji neizbe`no bili obojeni pret-
postavkama onoga ko ih daje. ^ak i Kreber priznaje to u svom uvodu o
poglavlju koje sadr`i njegovu raspravu o legendama o Potopu.
“Zna~ajan deo istra`ivanja antropologije sastoji se od grupisanja u ove
zamagljene svetove, skupljanja delova dokaza i delimi~nih orijentacija, i
od njihovog konstruisanja u najbolju dostupnu pretpostavku... Ovo poglav-
lje daje pregled odre|enog broja problema na koje se mo`e dati samo
delimi~an ili verovatan odgovor - prikazuje ih kao uzorak tipova pristupa
koje antropologija preuzima u nejasnim situacijama.”33
Takvu ljudsku i nau~nu objektivnost treba preporu~iti ljudima ~ija se
istra`ivanja grupi{u “u nejasnim situacijama”. Ali, mi ne vidimo duh bez
strasti i objektivnost u Kreberovoj diskusiji o legendama o Potopu u vezi sa
1. Knjigom Mojsijevom:
“Mitovi o Potopu su pri~ani od strane verovatno najve}eg dela ljudskih
nacija. Ranije je smatrano da ovo {iroko rasprostranjenje dokazuje real-
nost biblijskog Potopa, ili da je dokaz porekla celokupnog ~ove~anstva od
jednog naroda koji ga je jednom do`iveo. Pobijanje te{ko da je neophod-
no.”34
Me|utim, izjave kao {to su ove su prili~no obmanjuju}e, zato {to konzer-
vativni nau~nici ne gledaju na tradicije o Potopu kao na dokaz za Nojev Potop.
Umesto toga, oni gledaju na te tradicije kao na zna~ajan posredan dokaz35
za Potop koji je bio bar antropolo{ki univerzalan; jer takav dokaz, dok je
mo`da nedovoljan sam po sebi, dobija nov zna~aj kada se kombinuje sa obil-
nim biblijskim dokazima za takvu katastrofu daleko unazad u ljudskoj istoriji
i religiozni ljudi su ga opravdano koristili tokom vekova kao potporu za 1.
Knjigu Mojsijevu. Drugim re~ima, ako je stvarno postojao Potop koji je uni{tio
~ove~anstvo, kako Biblija u~i, onda bi univerzalna predanja o Potopu bila
upravo ono {to bi o~ekivali da prona|emo. Neki narodi bi preokrenuli pri~u o
Barci, povla{}enoj porodici, spu{tanju na planinu i pu{tanju ptica; drugi bi
43
zapamtili sam Potop i svrhu zbog koje je poslat, a drugi bi zadr`ali samo
grube linije doga|aja povezane sa najve}om krizom u ljudskoj istoriji.
Ali, pravo pitanje je: {ta bi nereligiozni antropolozi rekli o opisu Potopa iz
1. Knjige Mojsijeve da ne postoje legende ili predanja bilo gde u svetu o
takvom Potopu? Zar ne bi koristili sam taj nedostatak posrednih dokaza kao
veliku zamerku istinitosti biblijskog opisa? Alen A. Mekri (Allan A. MacRae)
sa Instituta teolo{ke vere je uperio prst u su{tinu problema kada je napisao:
“Ako se op{ti Potop odigrao vekovima posle stvaranja, bilo bi prirodno
o~ekivati da bi se celokupno ~ove~anstvo se}alo mnogih njegovih detalja
dugo vremena, iako bi neka mesta te`ila da postaju prili~no iskrivljena,
kako bi ljudi sve vi{e i vi{e zaboravljali uzrok i svrhu katastrofe.”36
Raspravljaju}i o dokazima za tradicije Potopa, Ram ne uspeva sasvim
jasno da razgrani~i to pitanje. O~igledno shvataju}i snagu tih tradicija kao
posrednih dokaza za antropolo{ki univerzalan Potop ({to je u stvari i pitanje
u ovom poglavlju), on usmerava svoj napad na one koji bi koristili takve tradi-
cije kao dokaz za geografski univerzalan Potop. On pi{e:
“Moramo pa`ljivo da pravimo razliku izme|u onoga {to je sigurno
povezano sa biblijskim opisima, onoga {to je verovatno povezano, onoga
{to je svesna ili nesvesna asimilacija podataka o Potopu, onako kako su
ih pri~ali misionari i spajali u pri~e o lokalnim Potopima i onoga {to je
~isto lokalno pitanje koje nema nikakve veze sa Biblijom... Podaci nisu
takvi da bi iz {irokog opsega legendi o Potopu univerzalni Potop mogao
da se pravilno izvede.”37
Kao dodatak skretanju sa glavne teme, Ram umanjuje iznena|uju}e
sli~nosti u detaljima izme|u tih predanja o Potopu predla`u}i da je veliki broj
od njih mogao da nastane iz “~isto lokalnih doga|aja” ili na osnovu
propovedanja misionara! Po na{em mi{ljenju, nau~no je besmisleno postavi-
ti predanja o Potopu u takav kontekst. D`on Brajt (John Bright), dobro poz-
nati savremeni nau~nik, govori o gledi{tu o “lokalnim poplavama” i priznaje
da “je te{ko poverovati da se tako upe~atljiva sli~nost, koja postoji izme|u
toliko puno ovih {iroko razdvojenih opisa, mo`e objasniti na taj na~in”.38
Izgleda da nije neophodno pobiti tvrdnju da su misionari bili odgovorni za
{irenje legendi o Potopu na neki zna~ajniji na~in.39 Bajron C. Nelson napada
tu teoriju iz tri razli~ita smera: (1) nema univerzalnih legendi o bilo kom dru-
gom velikom ~udu zapisanom u Bibliji, kao {to je prelazak Crvenog mora; (2)
ako su misionari bili odgovorni za predanja o Potopu, te{ko je objasniti tako
puno va`nih razlika u nagla{avanju i detaljima u ovim predanjima, i (3) veliku
ve}inu predanja o Potopu su sakupljali i zapisivali, ne biblijski orijentisani
misionari, ve} svetovni antropolozi koji nisu imali nikakav interes u potvr|ivan-
ju biblijskog opisa. “Ta~er, Ketlin, Emerson, Benkroft i Kingsborou, koji su
skupljali ameri~ke legende, bili su istra`iva~i uro|eni~kih rasa i ni{ta vi{e.”40
Ovim argumentima mo`emo da dodamo ~injenicu da biblijski orijentisani
misionari nisu nikada u pro{losti stigli do svih tih udaljenih plemena u svetu;
a ~ak i da jesu, oni bi propovedali spasenje umesto koncentrisanja
celokupnog svog u~enja na Potop iz 1. Knjige Mojsijeve.
44
SA@ETAK I ZAKLJU^AK
Dva osnovna argumenta Bernarda Rama protiv antropolo{ki univerzalnog
Potopa se u su{tini svode na slede}e: Potop je bio u previ{e bliskoj pro{losti
da bi dozvolio da je sada{nja svetska populacija, po svojim rasnim tipovima
i geografskim rasporedom, potekla od Nojeve porodice. Kao odgovor na to,
mi smo pokazali: (1) negativno, da ne postoji na~in nau~nog dokazivanja da
je sada{nji raspored ~ove~anstva po~eo od datuma ranijeg od onog koji
Biblija predla`e za Potop, i (2) pozitivno, da je relativno nedavno rasprosti-
ranje rasa sa azijskog kopna, zajedno sa posrednim dokazom na osnovu
op{tih predanja o Potopu, bli`e konceptu o antropolo{ki univerzalnom Potopu
nego {to je konceptu o antropolo{ki lokalnom Potopu. Prema tome, mo`emo
da zaklju~imo da su Ramovi argumenti protiv Potopa koji je uni{tio ljudski rod
u Nojevo vreme neodgovaraju}i, po{to nisu podr`ani ni naukom, niti Biblijom.
Literatura
1. Sada profesor sistemske teologije i hri{}anske apologetike pri baptisti~koj bogosloviji u
Kaliforniji.
2. Me|u mogobrojnim pregledima ove knjige koji su napisani, mogu se spomenuti slede}i:
James O. Buswell, Robert D. Culver, and Russell L. Mixter, Journal of the American Scientific
Affilation, Vol. 7, No. 4 (Dec., 1955); Meredith G. Kline, The Westminster Theological Journal, Vol.
18, No. 1 (Nov., 1955); Joseph T. Bayly, Eternity, Vol. 6, No. 8 (August, 1955); Arhur W. Kuschke,
The Presbyterian Guardian (March 15, 1955); Edwin Y. Monsma, Torch and Trumpet (Sept., 1955);
i John Theodore Mueller, Concordia Theological Monthly, Vol 26, No. 3 (March, 1955).
3. Ramm, op. cit., p. 336. Zbog prikladnosti smo iz Ramove diskusije izdvojili ono za {ta sma-
tramo da su njegovi glavni argumenti, jer ih on nije rasporedio po nekom odre|enom redosledu.
4. James B. Pritchard, ed., Anicent Near Eastern Texts Relating to the Old Testament
(Princeton: Princeton University Press, 1950), p. 73.
5. Alexander Heidel, The Gilgamesh Epic and Old Testament Parallels, (2nd. Ed. Chicago,
University of Chicago Press, 1949), p. 14.
6. Vidi John Bright, A History of Israel (Philadelphia: The Westminster Press, 1959), pp. 43,
49.
7. Merrill F. Unger, Archeology and the Old Testament (3rd ed.; Grand Rapids: Zondervan
Publishing House, 1956), pp. 55-56.
8. Alexander Heidel, The Gilgamesh Epic and Old Testament Paralleles, (2nd. Ed. Chicago,
University of Chicago Press, 1949), pp. 224-258. Naro~ito je zna~ajna Hejdelova rasprava o
Utnapi{timovoj zabuni prilikom slanja gavrana. Ibid., p. 253.
9. Op{te je uverenje da je najraniji oblik pisma otkriven posle 3500. godine pre nove ere, kako
je predstavljeno sumerskim piktografskim rukopisom otkrivenim kod Ereha. Cr. Jack Finegan, Light
From the Anicent Past (2d ed.; Princeton, N. J.: Princenton University Press, 1959), pp. 26,29; i
John Bright, op. cit., pp. 22-24.
10. Ramm, op. cit., p. 327.
11. Videti napomenu 1, za raspravu o du`ini perioda izme|u Potopa i suda Vavilonu.
12. Biblijski dokazi vezani za navodno postojanje praznina u rodoslovu 1. Knjige Mojsijeve 11
izneti su u drugoj literaturi koja }e kasnije biti citirana.
13. Shvatljivo je, naravno, da je Bog mogao natprirodno da odr`i ~isto usmeno predanje deta-
lja 1. Knjige Mojsijeve 1-11 unutar linije poslevavilonskih patrijarha, ili je mogao da otkrije sve te
detalje direktno Mojsiju, odvojeno od bilo kakvih usmenih ili pisanih izvora. Me|utim, nijedna
hipoteza ne bi otvorila put za neograni~eno produ`avanje poslepotopnog perioda jer bi se i dalje
morala suo~iti sa problemima iznesenim u nekoj drugoj literaturi. Va`no je zapamtiti da bez obzira
koji je izvor Mojsije primenio prilikom sastavljanja knjige Postanja - bilo pisane zapise, usmeno
predanje ili direktno otkrovenje - usmeno nadahnu}e garantuje njen apsolutni autoritet i
nepogre{ivost (Mateja 5,18, Luka 24,25-27, Jovan 5,46, 10,35). Cf. Unger, op. cit., p. 71.
45
 14. Stuart Piggott, “The Radio-Carbon Date from Durrington Walls,” Antiquity XXXIII, No. 132 31. Kroeber, op. cit., p. 544.
(Dec., 1959), p. 289. Jo{ jedan istaknuti arheolog, profesor V. Miloj~i}, navodi da su neki datumi 32. Smalley, op. cit., p. 189.
dobijeni metodom radioaktivnog ugljenika iz jugoisto~ne Evrope hiljadu godina previ{e veliki. H. T. 33. Kroeber, op. cit., pp. 538-539.
Waterbolk, “The 1959 Carbon-14 Symposium at Groningen,” Antiquity, XXXIV, No. 133 (March, 34. Ibid., p. 545.
1960), pp. 14-18; cf. pp. 4-5. 35. Po Vebsteru, posredni dokaz je “dokaz koji te`i da doka`e ~injenicu koja je u pitanju,
15. Glyn Daniel, loc. cit., p. 239. dokazuju}i okolnosti koje pru`aju osnovu za razumno izvo|enje zaklju~ka o pojavi ~injenice”.
16. Vidi u nastavku, str. 223-227; 281-288, i 305-328. 36. Allan A. MacRae, “The Relation of Archaeology to the Bible,” Modern Science and Christian
17. Ramm, op. cit., pp. 336-337. Faith, p. 234.
18. R. Laird Harris, “Racial Dispersion,” Journal of the American Scientific Affiliation, Vol. 7, 37. Ramm, op. cit., pp. 242-243. Italik je njegov, to je deo Ramovog pobijanja geografski uni-
No. 3 (Sept, 1955), p. 52. verzalnog Potopa.
19. Haris isti~e da je rasa fizi~ki izraz. A.S.A. Simpozijum navodi Boasovu definiciju da je rasa 38. John Bright, “Has Archaeology Found Evidence of the Flood?” The Biblical Archaeologist V,
“skup geneti~kih linija predstavljenih u populaciji” (str. 105). Imaju}i ovo na umu, mi smo u No. 4 (Dec., 1942), pp. 56, 58, 59. Sli~no tome, Markus Dods je zapazio da “lokalne poplave u
hendikepu prilikom istra`ivanja drevnih rasa, zasnovanim na pisanim izvorima. Ljudi su ~e{}e opi- razli~itim vremenima u razli~itim zemljama nisu mogle da stvore podudarnosti u detaljima
sivani na osnovu jezika i kulture, nego u odnosu na fizi~ke karakteristike” (loc. cit.). prona|ene u tim predanjima, kao {to je broj spa{enih osoba, i slanje ptica”. W. Robertson Nicoll,
20. William A. Smalley, “A Christian View of Anthropology,” Modern Science and Christian Faith, ed., The Expositor's Bible. Vol. I: The Book of Genesis (4th ed.; London: Hodder and Stoughton,
(2nd Ed., Wheaton, III., Van Kampen Press, 1950), p. 114. 1890), p. 55.
21. William Howells, Mankind So Far (New York: Doubleday and Co., Inc., 1947), p. 299. Vidi 39. Sir D`ejms Frejzer je sumnjao da li je “i jedno izvorno uro|eni~ko predanje velikog Potopa
dole u nastavku za potpuni citat. Vredi istaknuti da je Hus, u najmanju ruku morao da ima potomke bilo zapisano” u celoj Africi. Posle detaljnog opisivanja dva upe~atljiva predanja o Potopu koja je
sa veoma tamnom ko`om: “Da li mo`e Etiopljanin (Husit) da promeni svoju ko`u, ili leopard svoje otkrio nema~ki nau~nik u isto~noj Africi, on ih zaklju~no odbacuje zato {to su “predanja jednos-
pege?” (Jeremija 13,23, citat iz 4. Mojsijeve 12,1, Jeremija 38,7, Amos 9,7, Dela 8,27). Rasne tavno samo varijacije biblijskog predanja, koje su se probile do domorodaca preko hri{}ana ili
razlike su mogle da se pojave veoma brzo posle suda kod Vavilonske kule zbog iznenadnog rapro- mogu}e preko uticaja muslimana”. Op. cit., pp. 329-332. Mo`emo se samo diviti naivnosti takve
stiranja i izolacije porodica i nacija. izjave! Dodatni napori da se predanja o Potopu objasne kao proizvod hri{}anskih misionara mo`e
22. Dok Ram prati liniju samo kavkaskih jezika do Vavilona (op. cit., p. 340), Lasor (loc. cit.) se prona}i u ~lanku “Deluge,” Encyclopaedia of Religion and Ethics, James Hastings, ed. (New
zauzima jo{ ekstremnije gledi{te predla`u}i da se disperzija ljudi iz 1. Knjige Mojsijeve 10 odigrala York, Charles Scribner's Sons, 1928), III, pp. 546-547.
pre suda Vavilonu i da je taj sud uklju~ivao samo Semite (potomke Sima). Takvo gledi{te ne uzima 40. Byron C. Nelson, The Deluge Story in Stone, p. 168.
u obzir karakteristiku hronolo{kog preklapanja u Starom zavetu (1. Mojsijeva 1 i 2; 4 i 5; 7,6-12
i 7,13-17, itd.); ili neophodnost tuma~enja izraza “zemlja” u 11,1.4.9 u svetlu 10,32; ili nepodu-
darnost toga da Biblija obja{njava poreklo semitskih jezika, a da ne obja{njavanja poreklo jafetskih
i hamitskih jezika (10,5.20); ili ~injenicu da je Vavilon postao hamitski, a ne semitski grad (10,10).
Vidi standardne komentare za 1. Knjigu Mojsijevu 10-11.
23. Howells, op. cit., pp. 297-298.
24. Ibid., p. 299. Izostavili smo Hauelovu tvrdnju da “Grimaldijevi skeleti iz Evrope ukazuju da
su crnci postojali u gornjem paleolitu”, zato {to A. L. Kreber ka`e da to vi{e nije odr`ivo.
Anthropology (New York: Harcourt, Brace & Co. 1948), pp. 104, 114, 663.
25. Howells, op. cit., p. 295. Sli~no svedo~anstvo je dao Vilijem A. Smejli: “Zapis Biblije je o
{irenju ljudi iz svog prvobitnog mesta boravka, iz pribli`no centra velike evropsko-azijsko-afri~ke
kopnene mase. Biblijska slika je toliko bliska najboljim antropolo{kim rekonstrukcijama prvobitnog
rasprostiranja i razdvajanja masa da je dr Rut Benedikt i D`ini Veltfi{ koriste kao alegorijsku sliku
nau~nih nalaza u svojim popularnim knji`icama koje se bore protiv rasnih predrasuda, i predstavl-
ja osnov u njihovoj mapi. Op. cit., p. 116.
26. Sir James George Frazer, Folk-Lore in the Old Testament (London: Macmilan & Co., Ltd.
1918), Vol. I, pp. 104-361, opisuje vi{e od sto predanja o Potopu iz Evrope, Azije, Australije,
Isto~no-indijskih ostrva, Melanezije, Mikronezije, Polinezije, Ju`ne Amerike, Centralne Amerike,
Severne Amerike i Isto~ne Afrike. Frejzer priznaje da je njegov glavni izvor veliko delo nema~kog
geografa i antropologa, Ri~arda Andrea, Die Flutsagen (Brunswick, 1891). Zanimljiva tabela koja
predstavlja osnovne ideje biblijskog opisa Potopa u nebiblijskim predanjima mo`e se prona}i kod
Byron C. Nelson, The Deluge Story in Stone (Minneapolis: Augsburg Pub. House, 1931), p. 169.
27. Vidi na{u raniju raspravu o vavilonskom opisu Potopa, str. 35-38.
28. Andrew D. White, A Histroy of the Warfare of Science With Theology in Christendom (New
York: George Braziller, reprinted 1955), pp. 237-238. Nedavno je Edvard A. Vajt istakao da je to
izdanje “vi{e nego bilo koje drugo sa~uvalo da ta bitka besni i u slede}oj generaciji”. Science and
Religion in American Thought (Stanford University Press, 1952), p. 2.
29. Merill F. Unger, Archaeology and the Old Testament, p. 69.
30. Bernard Ram komenteri{e: “Tipi~no je za radikalne kriti~are da iznose sli~nost bilo ~ega
biblijskog sa vavilonskim, a da izostave duboke razlike izme|u njih”. Op. cit., p. 102. Cf. p. 248.
Nedavni primer takve predrasude protiv istorijske realnosti opisa iz 1. Knjige Mojsijeve mo`e se
videti u raspravi D`eka Finegana o Epu o Gilgame{u: “Takva je drevna pri~a o Potopu iz Vavilona
koja je, o~i{}ena od svojih politeisti~kih elemenata, pre`ivela me|u Izraelcima u dva izvora, sada
satkana zajedno u jedinstvenu dirljivu pri~u u 1. Knjizi Mojsijevoj 6,5 do 9,17.” Light From the
Ancient Past (2nd ed. Princeton: Princeton University Press, 1959), p. 36
46 47

Poglavlje 3
Osnovni ne-geolo{ki argumenti
protiv op{teg Potopa
U prva dva poglavlja predstavljene su ~injenice kako bi se pokazalo da je
Potop bio op{ti i u geografskom i u antropolo{kom smislu tog izraza. Ali,
mnogi religiozni nau~nici, koji lako prihvataju biblijsko u~enje o antropolo{ki
univerzalnom Potopu, negiraju da Biblija tako|e u~i i o geografski univerzal-
nom Potopu. Zauzimaju}i takav stav, oni udru`uju snage sa onima koji negi-
raju da je ~itav ljudski rod bio uklju~en u Potop, pa ~ak i sa nebiblijskim mis-
liocima u formulisanju argumenata protiv u~enja o Potopu koji je prekrio
Zemlju. Ve}ina zamerki za koncept op{teg Potopa zasnovana je na pret-
postavljenim geolo{kim dokazima i bi}e razmatrane u kasnijim poglavljima.
Me|utim, postoji nekoliko velikih zamerki ovom u~enju koje nisu strogo
geolo{ke po prirodi, i svrha ovog poglavlja je ispitivanje tih zamerki. ^ine}i
to, dobro je imati ~vrsto na umu sedam osnovnih argumenata za geografski
univerzalan Potop, onako kako su izneti u prvom poglavlju, jer je snaga tih
biblijskih dokaza toliko jasna i zadovoljavaju}a, da teret dokaza u stvari le`i
na bilo kome ko bi poku{ao da negira da je Potop mogao da prekrije Zemlju.
UNIVERZALNI TEMIRNI KORI[]ENI U OGRANI^ENOM SMISLU
Argument koji su religiozni nau~nici naj~e{}e koristili protiv koncepta o
op{tem Potopu jeste onaj koji tvrdi da pronalazi svoju potporu u samoj Bibliji.
To je da univerzalni izrazi, kao {to su “svi” i “svaki”, ne moraju uvek da budu
shva}eni u strogo bukvalnom smislu. Na primer, kada ~itamo u 1. Knjizi
Mojsijevoj 41,57 da “iz svih zemalja dola`ahu u Misir k Josifu da kupuju”,
ne trebamo to da tuma~imo kao da su ljudi iz Amerike i Australije dolazili u
Egipat po `ito. I tako, po istom principu, izjava iz 1. Knjige Mojsijeve 7,19,
da “voda pokri sva najvi{a brda {to su pod celim nebom”, mo`e biti protu-
ma~ena kao da se odnosi na samo neke visoke planine pod delom neba.
Ve}ina univerzalnih termina treba da se tuma~i doslovno
Ali, uprkos pretpostavljene logike ovog argumenta, postoji nekoliko va`nih
razmatranja koja ga ~ine neodr`ivim. Na prvom mestu, ~ak ni najvatreniji zas-
tupnici lokalnog Potopa ne bi negirali da postoji puno mesta u Bibliji gde se
48
re~i “svi” i “svaki”, moraju shvatiti u bukvalnom smislu. Na primer, razmot-
rimo re~i u Jevan|elju po Mateju 28,18-20:
“I pristupiv{i Isus re~e im govore}i: Dade mi se svaka vlast na nebu i na
zemlji. Idite dakle i nau~ite sve narode krste}i ih... u~e}i ih da sve dr`e
{to sam vam zapovedao...”
Da li smo slobodni da zamenimo re~i “sve” re~ima “puno” i “mnogi” u
ovom tekstu, samo zato {to postoje neki tekstovi u Bibliji koji primenjuju uni-
verzalne termine u ograni~enom smislu? O~igledno da ne, jer postoji mnogo
tekstova, i mi verujemo da su oni u ve}ini, u kojima univerzalni termini mora-
ju da budu tuma~eni doslovno. Tako, kao {to sam Ram priznaje, “postoje
slu~ajevi gde sve zna~i sve, i gde svaki zna~i svaki, ali nam kontekst govori
gde je to namenjeno”.1
Kontekst odre|uje zna~enje
Ali, ovo nas vodi do druge stvari, to jest, da je kontekst u kome se takvi
termini koriste taj koji odre|uje smisao na koji oni moraju da budu shva}eni.
I ta ~injenica nam daje jedan od najja~ih argumenata za doslovno tuma~enje
univerzalnih termina 1. Knjige Mojsijeve 6-9. M. M. Kali~, vode}i jevrejski
nau~nik 19. veka, sna`no se suprotstavio onima koji su poku{ali da umanje
univerzalne izraze opisa Potopa iz 1. Knjige Mojsijeve:
“Oni su time naru{ili sva pravila zdrave filologije. Zanemarili su duh jezi-
ka, i zanemarili su nalog zdravog razuma. Nemogu}e je ~itati pri~u iz
na{eg poglavlja (1. Mojsijeva 7), a da se ne stekne neodovljiv utisak da
je cela zemlja bila odre|ena za uni{tenje. To je toliko o~igledno kroz ~itav
opis, da je nepotrebno dodavati bilo {ta... U na{em slu~aju, univerzalnost
ne le`i samo u re~ima, ve} u tonu ~itave pri~e.”2
Prema tome, pore|enje sa 1. Knjigom Mojsijevom 41,57 u potpunosti se
ru{i zbog neprestanog ponavljanja univerzalnih izraza kroz ~etiri poglavlja 1.
Knjige Mojsijeve 6-9 {to definitivno pokazuje da pitanje veli~ine i geografskog
opsega Potopa nije bilo ~isto slu~ajno u umu pisca, ve} je to od prvenstvenog
zna~aja za celokupnu pri~u o Potopu. U stvari, toliko ~esto se koriste uni-
verzalni izrazi i toliko su zna~ajne ta~ke pore|enja (“najvi{a brda” i “celim
nebom”), da je nemogu}e zamisliti {ta bi se jo{ moglo re}i pored onoga {to
je u stvari re~eno kako bi se izrazio koncept op{teg Potopa!3
1. Knjiga Mojsijeva je jasno podeljenja na dva glavna odeljka: poglavlja 1-
11 se bave univerzalnim poreklima (materijalnog svemira, biljnih i `ivotinjskih
carstava, ljudskog roda, greha, iskupljenja i naroda na Zemlji); poglavlja 12-
50, sa druge strane, koncentri{u se na naro~ito poreklo jevrejskog naroda i
njegovih plemena, pominju}i druge narode samo ukoliko su dolazili u kontakt
sa Izraelom.4 To baca dosta svetla na problem veli~ine Potopa, jer biblijski
opis Potopa zauzima tri i po poglavlja u sredini ovih 11 poglavlja o uni-
verzalnim poreklima, dok su samo dva poglavlja posve}ena stvaranju svih
stvari!
Sa ~isto pismene i istorijske perspektive smatramo potpuno opravdanim
da o~ekujemo da pri ~itanju opisa Nojevog Potopa u 1. Knjizi Mojsijevoj 6-9
vidimo katastrofu univerzalnih proporcija. Iako time prilazimo pri~i o Potopu
49
sa gledi{ta koje nam obezbe|uje sama Biblija, neoptere}eni nau~nim i filo-
zofskim predrasudama, ne}emo biti iznena|eni kada otkrijemo da je broj
hebrejskih superlativa kori{}enih za opisivanje veli~ine Potopa u potpunosti
srazmeran koli~ini prostora koji mu je dodeljen u prvih 11. poglavlja 1. Knjige
Mojsijeve.
Ve}ina zastupnika gledi{ta o lokalnom Potopu tvrdila bi da je “Potop bio
univerzalan u tolikoj meri u kojoj se prostirala oblast i opa`anje i informaci-
ja pripoveda~a”.5 Ali, ~ak ako i treba da pretpostavimo da su planinski venci
sveta bili isto toliko visoki pre Potopa koliko su i danas (kako bi ve}ina zas-
tupnika lokalnog Potopa tvrdila6), {ta onda da ka`emo o ideji da je Nojevo
“opa`anje i informisanost” o geografiji bilo ograni~eno na dolinu
Mesopotamije? ^ak i da je bio ~ovek samo prose~ne inteligencije, mogao je
da nau~i puno toga o sopstvenom kontinentu Aziji (gde se danas nalaze
najve}e svetske planine) tokom {est vekova koliko je `iveo pre Potopa. I
ponovo pretpostavljaju}i da 1. Knjiga Mojsijeva 6-9 opisuje Potop sa Nojeve
ta~ke gledi{ta, a ne sa Bo`je,7 da li je on tako|e mogao da bude toliko
neupoznat sa topografijom jugozapadne Azije kako bi smatrao da je Potop
prekrio “sva najvi{a brda {to su pod celim nebom”, kada je u stvari prekrio
samo nekoliko bre`uljaka?8
Neki su poku{ali da odbrane Noja od optu`be za de~je neznanje tvrde}i
da ga je prevelika ki{a spre~ila od jasnog razlikovanja izme|u planina i
bre`uljaka i, prema tome, da “celokupan zapis mora biti tuma~en fenome-
nolo{ki”.9 Ali, re}i da zapis mora biti tuma~en “fenomenolo{ki” je samo fini-
ji na~in govorenja da je Noje mislio da su velike planine bile pokrivene, dok
one u stvari to nisu bile. Da li je takav utisak bio usled njegovog neznanja
koliko su stvarno bile visoke planine na Bliskom Istoku, ili usled njegove
nemogu}nosti da pravilno proceni situaciju zbog surovih vremenskih uslova,
predstavlja malu razliku. Takvo tuma~enje mora biti odba~eno, jer to ~ini od
celokupne pri~e o Potopu upravo ono {to je teorija lokalnog stvaranja D`on
Paj Smita u~inila od opisa stvaranja. Razmatraju}i tu teoriju, Ram daje
slede}u zamerku:
“Slabost ove teorije je da ona su{tinski umanjuje 1. Knjigu Mojsijevu 1.
poglavlje. Predivan jezik, jasna i ~injeni~na terminologija, i nebesko-
zemaljski opseg ovog teksta gubi toliko od svoje va`nosti i snage ako se
ograni~i na mali deo zemlje. Umesto da imamo {est divnih koraka u delu
stvaranja sveta i svega {to je `ivo, imamo mali posao prepravljanja.”10
Mi tvrdimo da “ograni~eno opa`anje i informisanje” i “fenomenolo{ka”
teorija ~ini istu stvar “predivnom jeziku, jasnoj i ~injeni~noj terminologiji, i
nebesko-zemaljskom opsegu” opisa Potopa. Oni ga osiroma{uju i smanjuju
na katastrofu malih razmera. Mo`da ~uveni agnostik, T. H. Haksli, nije bio
daleko od istine kada je rekao:
“Ako treba da slu{amo puno izlaganja bez nekog autoriteta, moramo da
verujemo da ono {to izgleda toliko jasno definisano u 1. Knjizi
Mojsijevoj... kao da ukazuje da je veoma veliki napor bio preduzet da ne
bude mogu}nosti za gre{ku... nije zna~enje teksta uop{te... osoba koja
nije istra`iva~ hebrejskog teksta mo`e samo da stoji po strani i da se divi
~udesnoj savitljivosti jezika koji dopu{ta tako razli~ita tuma~enja.”11
50
Univerzalni termini u 1. Knjizi Mojsijevoj 6-9 su doslovni
zbog fizi~kih fenomena
Ali, na{ tre}i i najsna`niji razlog za doslovno tuma~enje univerzalnih izraza
iz 1. Knjige Mojsijeve 6-9 je taj da bi fizi~ki fenomeni opisani u tim poglavlji-
ma bili sasvim neshvatljivi ako je Potop bio ograni~en samo na jedan deo
zemlje. Dok bi bilo potpuno mogu}e da je sedmogodi{nja glad vladala Bliskim
Istokom, a da u isto vreme ne uti~e na Australiju i Ameriku (vidi 1. Mojsijevu
41,57), ne bi bilo mogu}e da vode prekriju ~ak i samo jednu visoku planinu
na Bliskom Istoku, a da ne pokriju tako|e i Australiju i Ameriku! Jedan drugi
poznati jevrejski nau~nik savremenog doba, koji je napisao komentar o 1.
Knjizi Mojsijevoj, bio je Semjuel R. Drajver, profesor hebrejskog jezika na
Oksfordu i koautor “Hebrejskog i engleskog leksikona Starog zaveta” (A
Hebrew and English Lexicon of the Old Testament) sa F. Braunom i C. A.
Brigsom. Drajver insistira da teorija lokalnog Potopa “ne zadovoljava izraze iz
1. Knjige Mojsijeve” i zatim nastavlja govore}i:
“O~igledno je da bi poplava koja bi potopila Egipat, kao i Vavilon, morala
da se izdigne do bar 600 m (visina izdignute zemlje izme|u njih), i time
bi u stvari bila univerzalna... poplava, sa druge strane, koja bi uradila
manje od toga, nije ono {to biblijski pisci opisuju, i ne bi postigla ono
{to je predstavljeno kao celokupan raison d'etre Potopa, uni{tenje
celokupnog ~ove~anstva.”12
Zastupnici teorije lokalnog Potopa su odavno osetili snagu takvog
razmi{ljanja; i mnogi od njih su, nesumnjivo u o~ajanju, pribegli bizarnoj
hipotezi Hjua Milera da je Bliski Istok potonuo isto toliko brzo koliko su se
vode Potopa izdizale, kako bi Potop mogao da prekrije planinu Ararat, a da i
dalje ne bude univerzalan! Miler je prora~unao da ako je Bliski Istok iznena-
da po~eo da tone pri stopi od 12 metara na dan, dosti`u}i dubinu od preko
4.000 metara za 40 dana, okeanske vode su mogle da se preliju u nastale
basene, pokrivaju}i planine koje su bile u njima.13 Robert D`ejmison je
ponovio tu fantasti~nu teoriju u Komentaru D`ejmisona, Foseta i Brauna, i
izgleda da je Bernard Ram bio pod njegovim uticajem (op{irno navodi
D`ejmisona), iako je on pa`ljiv u dopu{tanju bilo kakve reference za stopu pri
kojoj je Bliski Istok mogao da tone kako bi se pretvorio u “prirodnu zdelu”.15
Deli~ je, sa druge strane, branio gledi{te lokalnog potopa pretpostavlja-
ju}i da su vode mogle da prekriju planine u jednom regionu, a da ne teku
istovremeno u druge regione: “Vode su mogle, samo tamo gde je istreblje-
nje brojne populacije koja bi pobegla u planine trebalo da deluje, da stoje na
takvoj visini, a da ne dostignu sli~nu visinu na drugom mestu ili da jedno-
li~no prekriju celu zemlju.”16 Mo`da se ovaj u~eni komentator pozivao na nat-
prirodnu Bo`ju mo}, kao na nevidljivi zid, koji bi dr`ao Potop unutar Bliskog
Istoka. Ali, ako se pozivao na zakone fizike i hidrostatike, na~inio je ozbiljnu
nau~nu gre{ku; jer bi takvi uslovi, koji bi trajali ~itavu godinu, protivre~ili svim
poznatim zakonima dejstva vode.17 Albertus Piters, skoriji zastupnik gledi{ta
ograni~enog Potopa, otvoreno priznaje probleme koje ovo gledi{te sadr`i:
51
 “Ako je relativno izdizanje kontinenata iznad nivoa mora bilo kao u
sada{njosti, i ako je ‘planina Ararat‘, spomenuta kao mesto prizemljenja
Barke, bila visoravan koja je sada poznata pod tim imenom, Potop je
morao da bude univerzalan ili skoro takav; jer je taj region sada 1.500
metara iznad nivoa mora, i poplava potrebna da ga pokrije pokrila bi i
~itav svet, sa izuzetkom najvi{ih planinskih venaca. Ali, uop{te nije sig-
urno da se nivoi nisu menjali.”18
Prema tome, zaklju~ujemo da argument zasnovan na ograni~enoj upotre-
bi univerzalnih izraza mora biti odba~en. On nije opravdan, uzimaju}i u obzir
kontekst pri~e o Potopu, jer ne uspeva da se izbori sa fizi~kim fenomenima
opisani u tim poglavljima, a ohrabrio je mnoge religiozne mislioce da uzima-
ju potpuno neopravdano slobodu u tuma~enju teksta Biblije. Na{a glavna
briga, kao iskrenih egzegeta Bo`je re~i, ne mo`e biti da prona|emo na~ine
uskla|ivanja biblijskih pri~a sa savremenim nau~nim teorijama. Umesto toga,
na{a briga mora da bude ta da otkrijemo {ta je ta~no Bog rekao u Bibliji,
budu}i potpuno svestni ~injenice da savremeni nau~nici, rade}i pod hendike-
pom nebiblijskih filozofskih predube|enja (kao {to su materijalizam, organ-
ska evolucija i uniformizam), nisu u poziciji da nam daju preciznu rekon-
strukciju rane istorije Zemlje i njenih stanovnika.
NOJE I @IVOTINJE
Jo{ jedna poznata grupa zamerki u~enju o univerzalnom Potopu vezana je
za pitanje kako su `ivotinje dovedene u Barku i odr`avane tokom 371 dana
Potopa. Konzervativne religiozne {kole lokalnog Potopa veruju da je sakup-
ljanje nekoliko doma}ih `ivotinja u Mesopotamiji i briga o njima u Barci bila
relativno jednostavan posao. Ali, sakupljati i odr`avati po dvoje od svake vrste
kopnenih `ivotinja u svetu bila bi potpuno druga~ija stvar. Ovi ljudi su iznova
tvrdili da ~ak i da je Noje mogao da sakupi tako veliki broj `ivotinja, Barka
nije mogla da ih primi, niti je osmoro ljudi moglo pravilno da se brine o njima
tokom ~itave godine.
Sakupljanje `ivotinja u Barku
Od 1840. godine, kada je D`on Paj Smit prvi put izneo te zamerke,19 zas-
tupnici ograni~enog Potopa su nadma{ivali jedan drugog u poku{aju da opi{u
navodne apsurdnosti takve situacije. Na primer, Robert D`ejmison je napisao
1870. godine slede}e:
“Prema tome, na osnovu hipoteze o univerzalnoj poplavi, moramo da
zamislimo grupe zveri, ptica i gmizavaca, kako se usmeravaju iz najuda-
ljenijih i suprotnih uglova zemlje do mesta na kome je Noje pripremio
svoju Barku; stanovnici polarnih regiona i `arkih zona su putovali do
umerene zemlje, u kojoj je klima bila nepovoljna za arkti~ke i ekvatorijalne
`ivotinje. Koliko vremena je moralo da bude potro{eno! Kakve oskudice
su morale da se pretrpe zbog nedostatka odgovaraju}e hrane! Na kakve
pote{ko}e su nailazili! Kakve su krajnosti klimatskih uslova morali da
izdr`avaju stanovnici Evrope, Amerike, Australije, Azije, Afrike i brojnih
52
morskih ostrva! Oni nisu mogli da izvr{e ta putovanja osim ako nisu bili
~udesno sa~uvani.”20
Dvadeset godina kasnije, Markus Dods (Marcus Dods) je dodao neke
zavr{ne crte ovoj karikaturi 1. Knjige Mojsijeve predla`u}i da su `ivotinje
Australije, “podstaknute nekakvim predose}ajem onoga {to }e se desiti vi{e
meseci kasnije, izabrale primerke iz svojih grupa, i da su ti primerci... pre{li
hiljade kilometara okeana... izabrale Noja nekim zagonetnim instiktom i
predale mu se na ~uvanje”.21
Me|utim, do vremena kada je spor oko Potopa dostigao taj stupanj, neko-
liko va`nih gre{aka je postalo o~igledno u argumentima koje su Markus Dods
i drugi izneli pobijaju}i gledi{te univerzalnog Potopa. Kao prvo, sve strane su
uvidele da je postojala izvesna opasnost koja je uklju~ena u izno{enje ovakve
vrste logike - opasnost od uklanjanja bilo kakvog natprirodnog elementa
Potopa iz 1. Knjige Mojsijeve i obja{njavanja svih doga|aja na ~isto natural-
isti~koj osnovi. Jedan branilac ograni~enog Potopa, koji je jasno video tu
opasnost, bio je Sindilen D`ons. U svom “Dejvisovom predavanju” iz 1896,
iskoristio je priliku da prekori Markusa Dodsa:
“... da je nesumnjiv na~in na koji bi se dr. Dods latio posla... “naveo `ivo-
tinje da izaberu primerke me|u sobom”, iako se u~eni prorok ne udos-
tojava da nam ka`e da li bi to bilo glasa~kim listi}ima ili dizanjem ruku.
Me|utim, Vrhovno bi}e nije neophodno ograni~eno na metode dr Dodsa.
^ak i da je Potop bio univerzalan, nabrojane pote{ko}e se ne bi pokaza-
le nesavladivim za Svemogu}eg... Takvo pisanje ignori{e natprirodan
karakter epizode, poku{ava da je objasni na naturalisti~kim osnovama, i
tako se veoma pribli`ava tome da ismeva Onoga koji je Bog blagosloven
za sva vremena.”22
Podjednako ozbiljna gre{ka u ovakvoj vrsti razmi{ljanja je ta da navodi na
pitanje opsega i efekata Potopa. Ono pretpostavlja, na primer, da su kli-
matske zone bile potpuno iste pre Potopa kao {to su danas, da su `ivoti-
nje naseljavale iste oblasti sveta kao {to to ~ine danas, i da je geografija i
topografija zemlje ostala nepromenjena. Ali, na osnovu pretpostavke o uni-
verzalnom Potopu, svi ti uslovi bi se duboko promenili.23 Arkti~ke i pustinjske
zone mo`da nikada nisu postojale pre Potopa; niti velike me|ukontinentalne
barijere u vidu velikih planinskih lanaca, neprohodnih d`ungli i otvorenih mora
(kao {to je izme|u Australije i jugoisto~ne Azije, i izme|u Sibira i Aljaske).
Na toj osnovi, sasvim je verovatno da su `ivotinje bile {ire rasprostranjene
nego {to su to danas, sa predstavnicima svake stvorene vrste kopnenih `ivot-
inja koje su `ivele u tom delu zemlje u kome je Noje gradio Barku.
Kapacitet Barke
Drugi aspekt ovog problema je kapacitet Barke za no{enje po dvoje od
svake vrste kopnenih `ivotinja i sedam od svake “~iste `ivotinje” (1. Mojsijeva
7,2-3).24 Shvataju}i u potpunosti da je Barka bila ogromna struktura, zas-
tupnici lokalnog Potopa su morali da pribegavaju razli~itim metodama
“umno`avanja vrsta” kako bi u~inili nemogu}im da bilo kakva Barka, bez obzi-
ra koliko velika, nosi dvoje od svake vrste. Jedan metod je bio da se fraza
53
“sedam i sedam” (1. Mojsijeva 7,2-3) tuma~i kao da zna~i ~etrnaest, umesto Monotipski stvoreni tip Politipiski stvoreni tip Politipiski stvoreni tip
“po sedam”, i da uvrste sve ptice kao “~iste”. Jan Lever (Jan Lever), profe-
sor zoologije na Univerzitetu u Amsterdamu, je to u~inio i do{ao do zaklju~ka

Divlji magarac

Arkti~ka lisic a

Crvena lisic a
“da je od ~istih `ivotinja i od ptica bilo sedam pari, a od ne~istih jedan par.

Siva lisica
Magarac
Sada postoji oko 15 hiljada vrsta ptica. To zna~i da je bilo 210 hiljada ptica

Hijena
Zebra

[akal
Kojot
Crnci

Mula
Belci
u Barci”.25

Konj
DANAS

@uti

Pas
Vuk
Ali, ~ak i da pretpostavimo da je bilo 15 hiljada razli~itih vrsta ptica u
Nojevo vreme, dr Lever je stavio 180 hiljada ptica vi{e na Barku! Hebrejska
fraza “sedam i sedam” ne zna~i ~etrnaest ni{ta vi{e nego {to paralelna fraza
“dva i dva” (1. Mojsijeva 7,9.15) zna~i ~etiri! [tavi{e, kontekst zahteva da

Neandertalac
ptice budu klasifikovane u “~iste” i “ne~iste” kao i sve ostale `ivotinje.
Leopold obja{njava:
“Hebrejski izraz “uzmi sedam sedam” zna~i “sedam od svakog” (Kenigova
(Koenig) ‘Sintaksa‘ (Syntax) 85; 316b; Geseniusova (Gesenius)
‘Gramatika‘ (Grammatik), doradio Kau~ (Kautzsch) 134q). Hebrejske para- POTOP
lele podupiru to obja{njenje. U svakom slu~aju, bio bi to veoma nespre-
tan metod poku{avanja izgovaranja ‘~etrnaest‘. Tri para i jedna prekobro-
jna ~ine ‘sedam‘. Kao {to je ~esto predlagano, prekobrojna `ivotinja je bila

Varijetet nalik

Varijetet nalik
ona koju je Noje mogao da prinese na `rtvu posle zavr{etka Potopa. U

nalik hijeni
3. stihu ideja o ‘pticama nebeskim‘ mora, naravno, biti dopunjena pride-

nalik lisici

nalik psu
magarcu

Varijetet

Varijetet

Varijetet
vom ‘~iste‘, u skladu sa principom izlo`enom u drugom stihu. Ptice su

STVAR ANJE
posebno pomenute kako Noje ne bi morao sam da stvara ograni~enje o
tome {ta 2. stih sadr`i.”27
Jo{ jedan ~est metod “umno`avanja vrsta” je bilo poistove}ivanje
biolo{kih “vrsta” savremene taksonomije sa stvorenim “vrstama” iz 1. Knjige
Mojsijeve. D`on Paj Smit je izgleda bio odu{evljen kada je isticao da je Barka
bila previ{e mala za takav teret, jer “je moralo da se obezbedi mesto za mi-
lione i milione `ivotinjica; jer sve one imaju svoja odgovaraju}a i raznovrsna
mesta i okolnosti postojanja”.28
Ali, 100 godina daljeg istra`ivanja zoologije iznelo je na svetlost neke
interesantne ~injenice u vezi neverovatnog potencijala za razdvajanje koje je
Tvorac postavio unutar vrsta iz 1. Knjige Mojsijeve. Te stvorene “vrste” nisu
nikada evoluirale ili se spajale jedna sa drugom prelaze}i bo`anski uspostav-
ljene linije razdvajanja,29 ve} su bile razvrstane u toliko puno varijeteta i pod-
varijeteta (kao {to su rase i porodice kod ~ove~anstva) da su ~ak i najve}i
taksonomi zastali pred zadatkom njihovog prebrojavanja i klasifikovanja.30
Frenk Luis Mar{ (Frank Lewis Marsh) je pripremio dijagram (vidi sliku 4)
kako bi ilustrovao svoj koncept o tome kako su neki od tipi~nih stvorenih
tipova organizama mogli da postanu veoma raznovrsni pre i posle Potopa. On
isti~e da je preko 500 varijeteta gra{ka razvijeno iz samo jednog tipa od
1700. godine; i da je preko 200 razli~itih varijeteta pasa, toliko razli~itih jed-
nih od drugih, kao {to su to jazavi~ar i {kotski ov~ar, razvijeno od veoma
malog broja divljih pasa. Razla`u}i dalje ovo pitanje, dr Mar{ pi{e:
U oblasti zoologije, veoma dobar primer porekla uz varijaciju je obezbe|en
na primeru doma}eg goluba. Raznovrsnost u obliku i temperamentu koji se
mo`e na}i izme|u linija golubova poljuljao bi na{e verovanje u njihovo zajed-
ni~ko poreklo da ne znamo da su svi bili razvijeni od divljeg goluba pe}inara
konju
Tip ~ ov eka Tip konja Tip psa
(monotipski) (politipski) (politipski)
Slika 4. DIJAGRAM TRI STVORENA TIPA ORGANIZAMA
IZ 1. KNJIGE MOJSIJEVE
(Iz Frank L. Marsh, Evolution, Creation, and Science, p. 179)
evropskih obala, Columbia livia. Krajnje je zanimljivo videti varijacije preda~kog
oblika koje se ispoljavaju u takvim raznovrsnim linijama golubova kao {to su
golub gu{an, lepezan, prevrta~, pismono{a... Razli~ita imena za “vrste”, i
mogu}e ~ak i razli~ita imena za “rodove”, svakako bi bila pripisana nekima
od njih kada ne bi znali da su oni samo linije zajedni~kog porekla.31
Neopravdano je insistirati da su sve sada{nje vrste, da ne spominjemo
sve varijatete i podvarijatete `ivotinja koje danas `ive u svetu, bile pred-
stavljene u Barci. Svejedno, kao ogromni brod, sa zapreminom od 41.000 m3
(pretpostavljaju}i da je jedan lakat = 45 cm), Barka je imala kapacitet
nosivosti jednak onom od 522 standardna sto~na vagona koja koriste
savremene `eleznice ili osam teretnih vozova sa {ezdeset i pet takvih vago-
na kod svakog!32
Ernest Majer, verovatno vode}i ameri~ki sistemati~ar taksonom, navodi
slede}e brojeve za vrste `ivotinja na osnovu najboljih procena savremene tak-
sonomije:33

54 55
 Sisari 3.500
Ptice 8.600
Gmizavci i vodozemci 5.500
Ribe 18.000
Pla{ta{i, itd. 1.700
Bodljoko{ci 4.700
Zglavkari 815.000
Meku{ci 88.000
Crvi, itd. 25.000
Dupljari, itd. 10.000
Sun|eri 5.000
Protozoe 15.000
UKUPNO @IVOTINJA 1.000.000
U svetlu ove skora{nje procene, mo`emo se zapitati u vezi “nebrojenih
miliona i miliona `ivotinjica” za koje Paj Smit insistira da je Barka morala da
ih nosi, naro~ito kada uzmemo u obzir da od ovog ukupnog broja Noje nije
morao da pravi mesta za ribe (18.000 “vrsta”), pla{ta{e (morske hordate -
1.700), bodljoko{ce (morska stvorenja kao {to su morske zvezde i morski
je`evi - 4.700), meku{ce (dagnje, {koljke, ostrige, itd. - 88.000), dupljare
(korali, morske sase, meduze, hidre - 10.000), sun|ere (5.000) ili protozoe
(mikroskopski, jedno}elijski organizmi, uglavnom morski - 15.000). Ovo eli-
mini{e 142.000 “vrsta” morskih organizama. Pored toga, neki sisari su mor-
ski (kitovi, foke, morska prasad, itd.); nisu svi vodozemci morali da budu
uklju~eni; veliki broj zglavkara (815.000 “vrsta”), kao {to su jastozi, ra~i}i,
krabe, vodene buve i `irasti lopari su morska stvorenja, a “vrste” insekata
me|u zglavkarima su obi~no veoma male; a mnoge od 25.000 “vrsta” crva,
kao i veliki broj insekata, mogao je da pre`ivi van Barke. Kada uzmemo u
obzir da Noje nije morao da uzme najve}e ili ~ak ni odrasle primerke svake
stvorene “vrste” i da je srazmerno malo njih bilo svrstano u “~iste” ptice i
zveri, problem nestaje. Jan Lever u potpunosti proma{uje cilj kada izjavljuje
da je “najmanja procena broja `ivotinja u Barci bila 2.500.000”.34
Zbog prakti~nih razloga, moglo bi se re}i da otprilike ne bi bilo potrebe
za vi{e od 35.000 pojedina~nih ki~menjaka u Barci. Ukupan broj tzv. vrsta
sisara, ptica, gmizavaca i vodozemaca, koje je naveo Majer, iznosi 17.600,
ali je nesumnjivo broj prvobitnih stvorenih “tipova” bio manji od tog broja.
Pretpostavljaju}i da je prose~na veli~ina tih `ivotinja bila otprilike veli~ine ovce
(postoji samo nekoliko veoma velikih `ivotinja, naravno, a ~ak su i one mogle
da budu predstavljene u Barci mladuncima), slede}a izjava }e dati ideju o
dostupnom prostoru:
“Broj `ivotinja po vagonu varira u velikoj meri, u zavisnosti od veli~ine i
starosti `ivotinja... Izve{taji sto~nih kola i `eleznica pokazuju da je
prose~an broj `ivotinja po vagonu za goveda oko 25, za svinje oko 75 u
jednospratnom vagonu i za ovce oko 120 po spratu.”35
To zna~i da je bar 240 `ivotinja veli~ine ovce moglo da se smesti u jedan
standardni dvospratni sto~ni vagon. Dva voza, od kojih svaki vu~e 73 takva
vagona, mogla bi da prevezu 35.000 `ivotinja.36 Ve} smo videli da je Barka
56
imala kapacitet nosivosti jednak veli~ini od 522 vagona tih dimenzija! Prema
tome, vidimo da nekoliko prostih prora~una odbacuju ovu trivijalnu zamerku
jednom za svagda.
U pogledu opstanka biljaka tokom Potopa, imamo ovaj komentar od
Voltera E. Lamertsa, konsultanta u Odseku za hortikulturna istra`ivanja u
Nema~koj:
“Ube|en sam da je vi{e hiljada biljaka pre`ivelo ili u vidu plutaju}ih biljnih
splavova ili slu~ajnim zatrpavanjem dovoljno blizu povr{ine zemlji{ta kako
bi bespolno iznikli novi izdanci. Svestan sam, naravno, da se mogu
postaviti zamerke ideji da bi dugo izlaganje slanoj vodi bilo toliko {tetno
da bi celokupna vegetacija ili umrla ili smanjila svoju vitalnost, ~ime bi joj
bilo onemogu}eno stvaranje korena i formiranje novog izdanka. Me|utim,
ne vidim nikakav razlog za pretpostavku da je sadr`aj soli okeana u vreme
Potopa bio visok koliko i sada. U stvari, na osnovu teorije vodenog
omota~a, skoro sigurno bi o~ekivali da je sadr`aj soli okeana pre Potopa
bio razbla`en, mo`da za polovinu. Prirodno, tokom prvih nekoliko stotina
godina posle Potopa, sadr`aj soli okeana bi se ponovo brzo pove}ao zbog
daleko ve}eg oticanja sa povr{ine kopna nego {to je to normalno.”37
Mar{ dalje predla`e:
“Bez sumnje je postojao zna~ajan broj biljaka koje su no{ene tokom
Potopa u formi semena koje je predstavljalo deo velikog skladi{ta hrane
sakupljenog u Barci. Ali, ve}ina vegetacije je isklijala tu i tamo gde god
je mogla da pre`ivi Potop.”38
Briga za `ivotinje u barci
Dopu{taju}i, onda, da je Barka bila dovoljno velika da nosi po dve od
svake vrste kopnenih `ivotinja, kako su Noje i njegova porodica mogli da brinu
o njima tokom godine Potopa? Ram se boji da bi “zadatak brige oko
odno{enja otpada, i dono{enja hrane u potpunosti onesposobio nekoliko ljudi
u Barci” i navodi F. H. Vudsa (F. H. Woods) u “Hejstingovoj enciklopediji religi-
je i etike” (Hastings Encyclopedia of Religion and Ethics) kako ni najve{tiji
savremeni zoolozi ne bi mogli da se izbore sa takvim zadatkom.39 Artur
Kustans umno`ava pote{ko}e jo{ vi{e:
“Mnogi komentatori su prora~unali veli~inu Barke i ukupan broj vrsta u
svetu, i govorili slobodno o njenom kapacitetu da ih nosi. Ono ~ega se
uvek ne sete je da je takvim `ivotinjama potrebna pa`nja i hrana, meso-
jedima je, ako su postojali kao takvi, bilo potrebno meso koje je moralo
da bude uskladi{teno celu godinu. U svakom slu~aju, dovoljna koli~ina
vode za pi}e bi verovatno morala da bude uzeta na brod po{to bi me{anje
voda u svetskom Potopu verovatno u~inilo okolnu vodu nepodesnom za
pi}e... Prili~no je te{ko zamisliti Potop svetskih proporcija, ali sa toliko
malo uzburkanosti, da bi ~etvoro ljudi (mo`da potpomognuti `enama) bili
sposobni da brinu o takvom krdu. Bilo bi dovoljno samo malo nemira da
se ve}e `ivotinje poka`u neukrotivim. Postaje jo{ te`e shvatiti kako je
odgovaraju}e nadgledanje moglo da bude izvr{eno za puno `ivotinja koje
57
 su provodile veliki deo svog vremena u vodi, kao {to su krokodili, foke
itd.”40
Po{to nam Biblija ne daje detalje o ovim pitanjima, naravno da nismo u
mogu}nosti da govorimo dogmatski {to se ti~e metoda koji su kori{}eni za
odr`avanje `ivotinja. Predla`emo razumnu mogu}nost, da je ~udesan i
tajanstven faktor `ivotinjske fiziologije, poznat kao “hibernacija” mogao da
bude uklju~en. Postoje razli~iti tipovi mirovanja kod `ivotinja, sa razli~itim
tipovima fiziolo{kih i metaboli~kih odgovora, a to je va`an i ra{iren meha-
nizam u `ivotinjskom carstvu za pre`ivljavanje nepovoljnih klimatskih perioda.
“Hibernacija i estivacija se javljaju u svakoj grupi ki~menjaka osim kod
ptica, i njeni uzroci, neposredni ili daleki, nisu nikako jednoli~ni.”41
Hibernacija je obi~no povezana sa “zimskim snom”, estivacija sa izbega-
vanjem letnje vru}ine i su{e. Drugi faktori su izgleda tako|e ~esto uklju~eni,
kao {to je nesta{ica hrane i ugljen-dioksida u datoj sredini i akumulacija
masti. Prakti~no svi gmizavci i vodozemci imaju sposobnost hibernacije.
Sisari, budu}i toplokrvni, nemaju toliko velike potrebe za njom, i tako je, za
sada, relativno malo njih praktikuje. Svejedno, verovatno da je sakrivena
sposobnost prisutna kod prakti~no svih sisara.
“Zoolo{ka rasprostranjenost hibernacije me|u sisarima nije naro~ito
utvr|ena, po{to sli~ni oblici mogu drasti~no da se razlikuju u tom pogle-
du. Hibernacija je utvr|ena kod redova Monotremata, Marsupialia (torbari),
Insectivora (bubojedi), Chiroptera (ljiljci), Rodentia (glodari) i Carnivora
(zveri).”44
Sli~no tome, mnogi beski~menjaci hiberniraju na neki na~in u toku dugih
perioda. Iako se nekada ka`e da ptice ne hiberniraju, sada je poznato da bar
jedna ptica to ~ini, a kolibri no}u tako|e ispoljava mnoge odlike hibernaci-
je,43 tako da se u su{tini mo`e re}i da ptice tako|e poseduju prikrivenu
sposobnost hibernacije. Izgleda da je razlog zbog koga je vi{e ptica ne
upra`njava taj da sposobnost leta ~ini da su duge migracije efektivniji na~in
izla`enja na kraj sa nepovoljnim vremenom i drugim uslovima.
Dobro je poznato da mnoge vrste ptica migriraju hiljadama kilometara,
nepogre{ivom precizno{}u, izme|u svojih letnjih i zimskih prebivali{ta. Nije
tako dobro poznato, ali je ta~no, da veliki broj sisara tako|e migrira prelaze}i
velike razdaljine kako bi izbegli nepovoljno vreme. Instinkt navo|enja, tako|e,
izgleda jako razvijen kod mnogih sisara. Me|utim, mehanizam migracionog
instikta kod ptica i sisara predstavlja jednu od najve}ih nere{enih zagonetki
u biologiji.
Prema tome, znamo ne{to od ~injenica vezanih za migraciju nekih sisara,
ali su na~ini na koji se migracija pokre}e jo{ uvek potpuno nepoznati; mnoge
teorije su isprobane, ali nijedna od njih nije mogla da proizvede eksperimen-
talni dokaz. Sve je to veoma tajnovito; koliko mi znamo, tela ostalih sisara
su u su{tini sli~na na{im, a mi laskamo sebi da su na{i mozgovi razvijeniji.
A ipak, te `ivotinje koje su stvorene kao ni`a bi}a od nas samih, mogu da
~ine ne{to, i to verovatno uz pomo} svojih mozgova, tako|e, {to mi ne
mo`emo, ne{to {to je toliko izvan na{eg iskustva i sposobnosti da ne
mo`emo ni da shvatimo kako to izvode.44
58
Sli~no tome, fenomeni hibernacije i estivacije jo{ uvek nisu shva}eni. Dva
najaktivnija istra`iva~a po tom pitanju, profesori sa Harvarda, ka`u:
“Hibernacija sisara je zanimala mnoge od ranijih zoologa, i pojedina~na
istra`ivanja po tom predmetu su vr{ena bar u toku zadnjih 100 godina.
Ipak, osnovni uzroci tog stanja i dalje su misterija.”45
Drugi autoritet, Marston Bejts (Marston Bates), iz Rokfelerove fondacije,
ka`e:
“Na{e znanje o ovom mehanizmu je veoma nepotpuno, mo`da zato {to
predstavlja oblast na granici izme|u fiziologije i ekologije, pa su ga otuda
obe nauke zanemarivale. Razli~ite teorije su predlagane kako bi se objas-
nila hibernacija, i izgleda verovatno da kontrolni stimulusi mogu da vari-
raju kod razli~itih `ivotinja.”46
A jo{ skorije, istaknuti evolucionista, D`ozef Vud Kra~, u popularnom
opisu najnovijih razmi{ljanja o ovom predmetu, ka`e:
“Evolucija daje deo odgovora kada nagla{ava ‘prilago|avanje‘. Ali za{to, u
datom slu~aju, ta prilago|enost umesto druge? Te{ko da je to samo zbog
toga da bi svet bio zanimljiviji. Ali, to je upravo ono {to ona ~ini.”47
Prema tome, izgleda da `ivotinjski svet ima dva mo}na na~ina izla`enja
na kraj sa nepovoljnim uslovima sredine, hibernaciju i migraciju. Verovatno
sve `ivotinje poseduju te sposobnosti u prikrivenom obliku, a neke od njih
jo{ uvek u aktivnom obliku. I bar do sada, nauka je bila potpuno nesposob-
na da ih objasni, uprkos njihovom velikom zna~aju u fiziologiji i ekologiji `ivo-
tinja.
“Istaknuto je da organizam ima samo tri dostupne mogu}nosti kada je
izlo`en nepovoljnim okolnostima: mo`e da umre, da se prilagodi ili da
migrira. Hibernacija i estivacija su prilago|avanja nepovoljnom vremenu ili
klimi. Migracija ili emigracija su tako|e razli~iti na~ini izbegavanja nepo-
voljnih uslova.”48
Predla`emo da su te izuzetne sposobnosti `ivotinja bile neobi~no
poja~ane tokom perioda Potopa. U stvari, sasvim je mogu}e da je Bog tada
prvi put dodelio `ivotinjama te mogu}nosti. Izgleda veoma verovatno da su
klimatski uslovi pre Potopa bili toliko ujedna~eni da im ove konkretne sposob-
nosti nisu bile potrebne. Mo`da je zna~ajno da je, posle Potopa, Bo`ja obja-
va da }e se “studeni i vru}ine, leta i zime” (1. Mojsijeva 8,22) smenjivati u
redovnim ciklusima neposredno propra}ena izjavama u vezi `ivotinja koje
izgleda ukazuju na promene u `ivotinjskoj prirodi i odnosima sa ~ove~anstvom
(1. Mojsijeva 9,2-5).
Kao {to je Bog nau~io Noja, posebnim otkrivenjem, u vezi sa dolaskom
Potopa i na~inima za njegovo izbegavanje, tako je nau~io odre|ene `ivotinje,
kroz dodeljivanje instinkata za usmerenu migraciju koji }e njihovi potomci kas-
nije naslediti u ve}em ili manjem stepenu, kako bi napu{tale svoja prirodna
stani{ta i i{le na bezbedna mesta. Tada su, po{to su u{le u Barku, tako|e
primile od Boga mo} da ulaze u ve}oj ili manjoj meri u stanje mirovanja, na
razli~ite na~ine, kako bi mogle da pre`ive godinu u toku koje su bile
sme{tene unutar Barke dok su napolju besnele sna`ne oluje i potresi.
59
 “Hibernacija se uop{teno defini{e kao posebno fiziolo{ko stanje kod `ivo-
tinje kod koje su normalne funkcije obustavljene ili uveliko usporene,
omogu}avaju}i `ivotinji da pre`ivi duge periode potpune neaktivnosti.”49
Ovu mogu}nost su tako|e nasledili, u ve}oj ili manjoj meri, potomci onih
`ivotinja koje su, u Barci, pre`ivele Potop.
Ateisti~ki nau~nici }e, naravno, odbaciti te predloge sa epitetom “nat-
prirodno”. Upravo tako! Biblija jasno ka`e da je Bog usmerio te `ivotinje kako
bi do{le do Noja, a ne da je Noje i{ao i tra`io `ivotinje (1. Mojsijeva 6,20;
7,9.15). Tako|e je ukazano da je Bog nastavio da nadgleda putnike Barke
tokom Potopa (1. Mojsijeva 8,1).
Ali, ako uniformizam negira na{e pripisivanje migracije `ivotinja do Barke
i njihovo mirovanje u Barci mo}ima koje im je dodelio Bog, neka ponude bolje
obja{njenje ovih istih mo}i koje i dan danas postoje! Kao {to smo videli, jo{
nikakvo obja{njenje nije dato, i mo`e se opravdano re}i da ~udesni migra-
torni instinkt i podjednako izuzetna sposobnost hibernacije mogu biti
obja{njeni jedino teleolo{ki.
Mi, naravno, ne negiramo da neko pravo fiziolo{ko obja{njenje ovih
sposobnosti mo`e jednog dana biti razvijeno, iako jo{ uvek nije na vidiku, ali
~ak bi i to sa~injavalo samo opis onoga {to je sam Bog prvobitno uspostavio.
Mi ponovo ka`emo da u stvari ne znamo kako je sve to postignuto, po{to
Biblija ne govori o tim stvarima, ali je to veoma mogu}e i verovatno obja{nje-
nje, tako da vi{e ne postoji nikakvo opravdanje da kriti~ari izra`avaju neve-
ricu u pogledu odr`avanja `ivotinja u Barci!
“Prirodno-natprirodna” filozofija ~uda
Ali, koliko god to ~udno izgledalo, religiozni branioci koncepta ograni~enog
Potopa su poku{avali da dobiju pobedu u ovom sporu negiraju}i na{e pravo
da se pozivamo na Bo`je mo}i u doga|ajima povezanim sa Potopom!
Pogledajte pa`ljivo, na primer, tok razmi{ljanja koji je ovde uklju~en:
“Jedna stvar mora biti jasno shva}ena pre nego {to zapo~nemo sa kri-
tikom: Potop je zapisan kao prirodno-natprirodan doga|aj. On se ne
pojavljuje kao ~isto i ogromno ~udo. Prirodno i natprirodno delovanje rame
uz rame i ruku pod ruku. Ako neko `eli da zadr`i univerzalan Potop, mora
se shvatiti da je neophodna serija ~uda. Dalje, ne mo`emo se provla~iti
sa pobo`nim izjavama da Bog mo`e sve da u~ini.
. . .
Revinkl neprestano re{ava ove pote{ko}e pozivanjem na ~uda ili jednos-
tavno na Bo`ju svemogu}nost. Sa ovakvom vrstom argumentacije bilo
kakva teorija mo`e biti ad hoc obja{njena.
. . .
Nema sumnje da svemo}nost to mo`e da u~ini, ali jednostavnost zapisa
Potopa spre~ava beskrajno kori{}enje ~uda kako bi se univerzalni Potop
na~inio verovatnim.”50
Po{to je ovaj tip zamerke veoma ~est u raspravama koje se ti~u veli~ine
Potopa, moramo da zastanemo kako bi ga ispitali pre nego {to pre|emo na
slede}i odeljak. Na{a prva kritika takvog stava je da on ne uspeva da uzme
60
u obzir ~injenicu da Bo`ja re~ pokazuje da su ~udesni elementi bili uklju~eni
u sakupljanje i odr`avanje `ivotinja. Na primer, Bog je rekao Noju: “Po dvoje
neka u|e s tobom” (6,20); a zatim ~itamo da “do|e k Noju u kov~eg po
dvoje od svakoga tela, u kojem ima `iva du{a” (7,15), i kona~no da “Gospod
zatvori za njim” (7,16).
[tavi{e, ne smemo da potcenimo implikacije stiha 8,1: “A Bog se
opomenu Noja i svih zveri i sve stoke {to behu s njim u kov~egu.” Ova izja-
va se odnosi na vreme kada su vode jo{ uvek bile na svojoj najve}oj visini,
a izvori bezdana se jo{ uvek nisu zatvorili (8,2). Va`no je shvatiti da re~
“opomenu” (hebr. zakar) u ovom kontekstu ne zna~i da je Bog zaboravio
Barku i njene putnike tokom prvih pet meseci Potopa! Po hebrejskoj upotre-
bi, prvenstveno zna~enje re~i “zakar” je “odobrenje zahteva, za{tita,
pru`anje”, kada je Bog subjekat, a ljudi su objekat.51
Ali, nedoslednost onih koji u~e o ograni~enom Potopu postaje o~iglednija
kada otkrijemo da oni, tako|e, moraju da priznaju Bo`ju posebnu kontrolu
nad `ivotinjama u vreme Potopa. Tako vidimo da Ram ka`e da su `ivotinje
koje su do{le Noju bile “vo|ene bo`anskim instinktom”.52 Ali, kada jednom
odobrimo Bo`ju mo} prilikom dovo|enja `ivotinja do Barke, nemamo prava da
negiramo Njegovu mo} nad `ivotinjama dok su one bile u Barci. Prosta ~injeni-
ca je da ne mo`e postojati bilo kakva vrsta Potopa opisanog u 1. Knjizi
Mojsijevoj bez priznavanja prisustva natprirodnih elemenata.53
Sa druge strane, pisci ne nalaze za neophodno pozivati se na “beskraj-
na ~uda kako bi se univerzalni Potop u~inio mogu}im”. U tekstu Biblije je
jasno navedeno da je Bog intervenisao na natprirodan na~in kako bi sakupio
`ivotinje u Barci i kako bi ih dr`ao pod kontrolom tokom godine Potopa.
[tavi{e, o~igledno je da su otvaranje “ustava nebeskih”, kako bi se dozvo-
lilo da sve “vode nad svodom” padnu na zemlju, i razvaljivanje “izvora bez-
dana”, bili natprirodni Bo`ji ~inovi.
Ali su tokom ~itavog procesa, “vode nad svodom” i “vode pod svodom”
delovale po poznatim zakonima hidrostatike i hidrodinamike. One su me{ale,
nosile i talo`ile sedimente po prirodnim hidrauli~kim procesima, kre}u}i se
pri brzinama i smerovima koji su bili savr{eno normalni pod takvim okolnos-
tima. Da budemo jasni, iznenadno i mo}no poreme}ivanje osetljivih ravnote`a
prepotopne prirode proizvelo je do tada nepoznate tektonske i vodene pokrete
dok novi niz ravnote`a i pode{avanja nije postignut. Ali, takva pode{avanja
moraju biti opisana kao prirodna, a ne natprirodna.54
Primer osnovne zabune koja se nalazi u osnovi ovog celokupnog spora je
Ramovo tvr|enje da bi univerzalni Potop zahtevao “veliko stvaranje vode” jer
bi “sve vode na nebu, koje bi pale preko cele zemlje, stvorile sloj vode debeo
18 cm” i “ da bi se prekrile najvi{e planine bilo bi potrebno osam puta vi{e
vode nego {to je sada imamo”.55 Da bi takva zamerka bila valjana moramo
da pretpostavimo da nije bilo voda “nad svodom” pre Potopa, i da je Zemljina
topografija bila neizmenjena Potopom. Drugim re~ima, morali bi da pret-
postavimo istinitost uniformizma kako bi dokazali nemogu}nost katastrofizma!
Ali, ako prihvatimo biblijsko svedo~anstvo u vezi prepotopnog vodenog
omota~a (1. Mojsijeva 1,6-8; 7,11; 8,2; 2. Petrova 3,5-7), imamo odgovara-
ju}i izvor za vode neophodne za univerzalan Potop. [tavi{e, tekstovi kao {to
su oni u 1. Knjizi Mojsijevoj 8,3 i Psalmu 104,6-9, predla`u da su se okean-
61
ski baseni produbili posle Potopa kako bi obezbedili odgovaraju}i prostor za
dodatnu vodu koja je bila “nad svodom” od drugog dana stvaranja do vre-
mena Potopa, dok su se planinski venci izdigli do visina koje nikada nisu bile
postignute tokom prepotopne ere.56
Prema tome, pogre{no je pretpostaviti da koncept univerzalnog Potopa
uklju~uje “beskona~no pozivanje na ~uda”. Nekoliko biblijskih pore|enja mo`e
biti od pomo}i na ovom mestu. Kada su Izraelci pre{li Crveno more i reku
Jordan, Bog je natprirodno zadr`ao vode u oba slu~aja.57 Ali, kada je jednom
sklonio ruku, vode su pojurile nazad do svojih granica u skladu sa normal-
nim zakonima gravitacije. Isto tako, kamenje u zidovima Jerihona je palo na
zemlju gravitacionom silom; ali je bilo o~igledno da je nevidljiva Bo`ja ruka
prvo potresla temelje.
Mo`emo se slo`iti sa Ramom da je Potop bio “prirodni i natprirodni
doga|aj”, uz “prirodno i natprirodno delovanje rame uz rame i ruku pod ruku”.
Ali, ne mo`emo da vidimo kako to negira njegovu univerzalnost. Jedino se
mo`e pretpostaviti da prava su{tina Ramove zamerke le`i dublje od prostog
zahtevanja “prirodnih” kao i “natprirodnih” elemenata Potopa. Izgleda da je
ono {to stvarno on zahteva u stvari uklanjanje bilo ~ega iz pri~e o Potopu
{to bi moglo da smeta savremenim uniformisti~kim geolozima. Drugim
re~ima, Bogu je dozvoljeno da interveni{e natprirodno u cilju uni{tavanja nekih
bezbo`nih ljudi; ali, u toj natprirodnoj intervenciji, nije mu dozvoljeno da ide
dotle da poremeti op{te procese u prirodi kakve ih mi danas poznajemo!
Ako ovo le`i u osnovi motivacije Ramovog “prirodno-natprirodnog” argu-
menta, on ne samo da odstupa od biblijskog svedo~anstva u vezi Potopa,
ve} tako|e mo`e biti nedosledan u svom pristupu problemu biblijskih ~uda
uop{te. Jer u slu~aju kada je velika riba progutala Jonu, Ram jasno “re{ava
svoje pote{ko}e pozivanjem na ~udo ili na Bo`ju svemo}nost”, dok istovre-
meno optu`uje Revinkla koji ~ini to isto u vezi sa Potopom. Govore}i o Joni
i ribi, Ram izjavljuje:
“Tekst jasno naziva ovo stvorenje ribom koja je odre|ena za datu svrhu i
ako to zna~i posebno stvorenje za posebnu svrhu ne moramo da pre-
tra`ujemo na{e knjige o morskim stvorenjima kako bi prona{li najverovat-
niju mogu}nost. To bi bilo stvorenje koje je Bog naro~ito stvorio u tu
svrhu, i to je mesto gde se na{e istra`ivanje zavr{ava. Religiozan ~ovek
prihvata natprirodni teizam, a centralno mesto su pokajanje i moralne
vrednosti. Neophodnost predavanja poruke o pokajanju Ninivljanima je
dovoljno racionalna da bi Bog na~inio takvo stvorenje.”58
Ako je dovo|enje Jone Ninivljanima, kako bi propovedao poruku o poka-
janju, bilo “dovoljno racionalno” da bi Bog stvorio posebnu ribu, kakva onda
prava imamo da sumnjamo u Bo`ju “racionalnost” pri uspostavljanju sila
razaranja i doga|aja koje ~ovek nikada do tada nije video, u svrhu uni{tenja
beznade`no iskvarenog ~ove~anstva i o~uvanja mesijanske linije preko Noja?
Po{to su Bo`je misli i Bo`ji putevi (uklju~uju}i ~uda) vi{i od na{ih, ~ak bi i
primena univerzalnog Potopa i Barke, kako bi se postigli ti ciljevi, bilo sveto
i u skladu sa Bo`jim umom, iako bi to moglo da prouzrukuje uvredu umu
savremenog ~oveka.
62
Mora se uvideti da napori koje neki religiozni ljudi ispoljavaju kako bi
otpisali univerzalnost Potopa, pozivaju}i se na navodne a priori principe
bo`anske metodologije u izvo|enju ~uda, ostaju osu|eni svedo~anstvom
same Bo`je re~i. Bez obzira da li takav koncept mo`e ili ne mo`e biti
uskla|en u ne~ija teolo{ka ili filozofska predube|enja, ipak je ta~no da je
Potop bio sasvim jedinstven fenomen koji se nikada ne}e ponoviti, jednogo-
di{nja demonstracija svemo}nosti pravednog Boga koje ~ove~anstvo ne sme
nikada da zaboravi, i kriza u Zemljinoj istoriji koja se mo`e uporediti u Bibliji
samo sa stvaranjem i kona~nom obnovom Zemlje vatrom na kraju vremena.
U potpunosti je opravdano da se pozivamo na Bo`ju mo} zato {to nas sama
Biblija tome u~i, bez obzira da li je ili nije Bog koristio sredstva dostupna
na{em nau~nom shvatanju, za skupljanje po dve od svake vrste `ivotinja u
Barku i za brigu i o~uvanje tih `ivotinja u Barci tokom 371 dana Potopa.
POSLEPOTOPNI RASPORED @IVOTINJA
Problem koji je u bliskoj vezi sa ovim koji smo upravo analizirali, a ipak
onaj koji zahteva posebnu pa`nju, je raspored `ivotinja {irom Zemlje posle
Potopa. Ako je Potop bio geografski univerzalan, onda je nestalo celokupno
kopneno `ivotinjsko carstvo koje nije bilo na Barci, a sada{nji raspored `ivoti-
nja mora biti obja{njen na osnovu migracija sa planine Ararat.
Kako bi jasno izneli ovaj problem, spomenu}emo ovde samo dve grupe
`ivotinja, edentate (krezubice) i marsupialije (torbare). Krezubice su sporo
kre}u}e, skoro bezube `ivotinje, od kojih se neke nalaze u d`unglama Ju`ne
Amerike (lenjivci, oklopnici i mravojedi). Kako su oni mogli da putuju toliko
daleko od Bliskog Istoka? Marsupialije, ili torbarski sisari, nalaze se samo u
Australiji i zapadnoj hemisferi. Kako se mo`e objasniti ova posebnost `ivo-
tinjskog rasporeda?
Tri glavna gledi{ta
Postoje tri op{te prihva}ena gledi{ta o tome kako je nastao takav ras-
pored `ivotinja. Prvo, imamo religiozne zastupnike lokalnog Potopa koji tvrde
da su ve}ina ovih `ivotinja bile verovatno stvorene u ekolo{kim ni{ama u koji-
ma se sada nalaze. Drugo, imamo zastupnike univerzalnog Potopa koji veru-
ju da su ove `ivotinje dostigle svoje sada{nje lokacije talasima migracije
tokom vekova koji su usledili posle Potopa.59 I tre}e, imamo evolucionu {kolu
savremene nauke, koja obja{njava takav raspored na osnovu postepenih
procesa migracije tokom miliona godina, zajedno sa evolucijom potpuno novih
vrsta `ivotinja u geografski izolovanim oblastima.
Neobi~na odlika ove podele mi{ljenja jeste da se, u odre|enom pogledu,
ve}ina zastupnika univerzalnog Potopa priklju~uje evolucionistima u pozivanju
na migraciju `ivotinja iz udaljenih zona, nasuprot teoriji posebnog stvaranja
`ivotinja u njihovim sada{njim (poslepotopnim) ekolo{kim zonama. I evolu-
cionisti i zastupnici univerzalnog Potopa tvrde da su me|ukontinentalni kop-
neni mostovi pomogli `ivotinjama u njihovim migratornim pokretima du`
povr{ine Zemlje. Me|utim, postoje dve zna~ajne razlike izme|u ove dve {kole
misli: (1) evolucionista dozvoljava milione godine, umesto samo hiljade, za
63
sada{nji raspored `ivotinja, i (2) evolucionista dozvoljava razvoj razli~itih vrsta
`ivotinja umesto prihvatanja nepromenljivosti stvorenih vrsta tokom ~itavog
perioda `ivotinjskog raspore|ivanja.
Spor se uslo`njava kada vidimo da se zastupnici lokalnog Potopa poziva-
ju na evolucionu vremensku skalu kako bi istakli nemogu}nost univerzalnog
rasporeda `ivotinja posle Potopa. Oni su voljni da koriste me|ukontinentalne
kopnene mostove kako bi objasnili raspored nekih `ivotinja, ali tvrde da su
druge, kao {to su krezubice Ju`ne Amerike i torbari Australije, bile stvorene
na kontinentima na kojima ih danas nalazimo.
Jedan religiozni nau~nik, ube|en u lokalni Potop, koji je pisao o ovom
problemu jeste Rasel L. Mikster, profesor zoologije sa Viton koled`a. U
raspravi o kenguru, Mikster pi{e:
“Ako su kenguri bili u Barci i prvo dodirnuli kopno u Aziji, o~ekivali bi nji-
hove fosile u Aziji. Po Romeru, jedino mesto gde postoje ili fosili ili `ivi
kenguri je Australija. [ta }emo zaklju~iti? Ako fosilne ~injenice zna~e da
nikada nije bilo kengura u Aziji, onda kenguri nisu bili u Barci, ili ako jesu,
jurili su iz Australije kako bi se sreli sa Nojem, i isto tako brzo su se
vratili u svoje prirodno stani{te. Zar nije lak{e verovati da oni nikada nisu
bili u Barci, i da su otuda bili u oblasti koju Potop nije pogodio, i da se
Potop javio samo u oblasti koju je ~ovek naseljavao?”60
Po{to argumente ovog tipa, zasnovane na problemima zoogeografije,
mnogi religiozni ljudi smatraju kao dokazane, moramo da ih ispitamo u izves-
noj meri. Odmah na po~etku treba uvideti da na{a svrha ne mo`e biti da
doka`emo da su sve savremene `ivotinje migrirale sa Bliskog Istoka; jer se
malo zna o kretanjima `ivotinja u pro{losti, bilo iz nauke, bilo iz Biblije.
Neophodno je samo pokazati da je op{ta migracija `ivotinja sa Bliskog Istoka,
posle Potopa, razumna i mogu}a.
Australijski torbari
Torbari Australije predstavljaju veoma razli~ite tipove koji imaju paralele
me|u placentalnim `ivotinjama. Na primer, postoje torbarske krtice, torbar-
ski mravojedi, torbarski mi{evi, torbarske veverice (lete}i falangeri), torbarski
lenjivci (koale), torbarske ma~ke (dasiurusi), torbarski vukovi (tilacinusi), tor-
barski majmuni, torbarski jazavci (tasmanijski |avoli), neobi~ni gu{teroliki tor-
bari zvani bandikuti, i zecoliki kenguri i valabiji. Pored toga, Australija jedina
sadr`i monotremate (sisare koji pola`u jaja) u svetu: kljunar i bodljikavi mravo-
jed.61
Na osnovu pretpostavke da `ivotinje sada{njeg sveta vode poreklo od
onih koje su bile u Barci, kako mo`emo da objasnimo ~injenice da se ovi tor-
bari i monotremate ne nalaze nigde drugde u svetu osim u Australiji i da pla-
centalni sisari nikada nisu uspeli da stignu do tog kontinenta?62 D`on V. Kloc,
profesor istorije prirode na Konkordija senior koled`u, predla`e:
“Mogu}e je da su ti oblici izumrli u Aziji i du` Malajskog poluostrva.
Verovatno su mogli da `ive u nekim od ovih oblasti samo veoma kratko
i putovali su skoro trenutno do onih mesta koja su uklju~ena u njihov
64
sada{nji opseg. Sama evoluciona {ema zahteva da su `ivotinje izumrle u
mnogim delovima u kojima su nekada `ivele.”63
A. Frenklin [al, profesor zoologije na Univerzitetu u Mi~igenu, veoma se
pribli`io mogu}em re{enju ovog problema:
“Torbari su se ra{irili {irom sveta, u svim pravcima. Nisu mogli da idu
toliko daleko do severa pre nego {to su nai{li na nemogu}u klimu, ali je
put ka jugu bio otvoren celom du`inom do vrhova Afrike i Ju`ne Amerike
i kroz Australiju... Placentalni sisari su se pokazali nadmo}niji u odnosu
na torbare u borbi za opstanak i proterali su torbare... To jest, potisnuli
su ih ka jugu. Australija je tada bila povezana kopnom sa Azijom, tako da
je mogla da primi begunce... Iza njih su nadolazili pravi sisari; ali, pre
nego {to su stigli do Australije, taj kontinent se odvojio od Azije, i primi-
tivni tipovi sa juga bili su za{ti}eni od daljeg progona.”64
Po{to su fosilni torbari prona|eni u Evropi, kao i u Australiji i zapadnoj
hemisferi, izgleda o~igledno da su u pro{losti migrirali prili~no daleko. Mikster
navodi A. M. Dejvisa (A. M. Davies) kako ka`e da “su verovatno stigli u
Evropu iz Severne Amerike, ali stvar je naga|ana da li su poreklom iz se-
verne ili ju`ne hemisfere, bilo u Australiji ili Ju`noj Americi, imaju}i na raspo-
laganju malu koli~inu ~injenica”.65
Ali, kakva prava ima neko da ozna~i transazijske migracije za neke tor-
bare (od Severne Amerike ka Evropi) uprkos nedostatku fosilnih ~injenica za
takve `ivotinje u Aziji, a zatim da insistira da drugi torbari nisu mogli da migri-
raju iz Azije do Australije zbog nedostatka fosilnih ~injenica za torbare u Aziji?
Po{to imamo tako “malu koli~inu ~injenica” za obja{njenje migracije torbara,
ko mo`e da ka`e da torbari nisu mogli da migriraju u Australiju? Stari zavet
nas informi{e da je Izrael vekovima bio naseljen lavovima (Sudije 14,5;
1. Samuilova 17,34; 2. Samuilova 23,20; 1. Carevima 13,24; 20.36; i
naro~ito 2. Carevima 17,25), ali gde su fosilni dokazi za njihovo prisustvo u
Izraelu?66 Dobro je poznata ~injenica da `ivotinje ostavljaju fosilne ostatke
samo pod retkim i posebnim uslovima. Prema tome, nedostatak fosilnih
~injenica za torbare u ju`noj Aziji ne mo`e biti kori{}en kao dokaz da oni nika-
da nisu bili u tom delu sveta.67
Mikster svakako nema opravdanje za svoju tvrdnju da su kenguri, ako su
bili u Barci, “jurili iz Australije kako bi se susreli sa Nojem, i isto tako brzo
se vratili u svoje prirodno stani{te”. Koncept univerzalnog Potopa nikako ne
uklju~uje takve besmislice. Na prvom mestu, niko ne mo`e da doka`e da je
Barka bila gra|ena u istom regionu sveta u kome se i prizemljila.68 U stvari,
ako je Potop bio univerzalan, prepotopna geografija je lako mogla da bude
razli~ita od one koja sada postoji. Kao drugo, niko ne mo`e da doka`e da
su kenguri i drugi australijski torbari bili ograni~eni na Australiju pre Potopa.69
Ako nisu, onda nijedan od izabranih parova torbara nije morao da “juri” kako
bi do{ao do Barke tokom 120 godina koliko je konstruisana. Kao tre}e, nije
neophodno pretpostaviti da je isti par kengura koji je bio u Barci morao da
putuje sve do Australije po{to se Barka spustila na planinu Ararat. Frenk Luis
Mar{ je dao neka opa`anja u vezi ovoga, koja bi na ovom mestu mogla biti
od pomo}i:
65
 “Putovanja od planine Ararat do njihovih sada{njih stani{ta izvr{ena su
na isprekidan na~in; svaka generacija je slala predstavnike malo dalje od
originalnog doma. Dana{nje prisustvo tapira samo u Ju`noj Americi i na
Malajskim ostrvima, suprotnim stranama zemlje, ukazuje na ~injenicu da
su `ivotinje migrirale u vi{e od jednog pravca. Zastupnik koncepta stvara-
nja smatra da ne postoji razlog za verovanje da je takav raspored `ivo-
tinja postignut bilo kakvim drugim procesom osim onoga koji se i danas
primenjuje pri raspore|ivanju... Porast broja jedinki bilo koje vrste
prouzrokuje potrebu za {irenjem prema horizontu u potrazi za hranom i
domom... Njihov dolazak u nove oblasti mo`e biti rezultat namernog poje-
dina~nog napora ili su oni mo`da stigli naneseni talasima kao pre`iveli od
neke obalske nesre}e.”70
Brzo {irenje `ivotinja
[tavi{e, sasvim je nepotrebno pretpostaviti da je bilo potrebno stotine, ili
~ak hiljade godina da bi `ivotinje ostvarile svoj sada{nji geografski raspored.
U stvari, postoje neke dostupne ~injenice koje pokazuju da su `ivotinje mogle
da dosegnu svoja sada{nja stani{ta neverovatnom brzinom, prelaze}i
ogromne kontinente i ~ak {iroka prostranstva otvorenog okeana na svom
putu. 1883. godine, ostrvo Krakatau, izme|u Jave i Sumatre, bilo je skoro
uni{teno vulkanskom eksplozijom koja je potresla taj deo sveta. Prakti~no 25
godina ni{ta nije `ivelo na ostatku tog vulkanskog ostrva. Ali, “onda su
kolonisti po~eli da dolaze - nekoliko sisara 1908; odre|en broj ptica, gu{tera
i zmija; razli~iti meku{ci, insekti i ki{ne gliste. 90% novih stanovnika ostrva
Krakatau, kako je holandski nau~nik otkrio, bili su oblici koji su mogli tu da
stignu putem vetra”.71 Profesor Pol A. Mudi sa Univerziteta u Vermontu go-
vori o tome koliko su velike kopnene `ivotinje bile sposobne da pre|u okeane
na prirodnim splavovima i “plutaju}im ostrvima”:
“U vreme Potopa, velike mase zemlje i upletene vegetacije, uklju~uju}i
drve}e, mogle su da budu i{~upane sa obala reka i odnesene u more.
Ponekad su takve mase sretane kako plove okeanom daleko od kopna,
jo{ uvek bujne i zelene, sa palmama visokim 6-9 metara. Sasvim je
mogu}e da su kopnene `ivotinje bile preno{ene na velike razdaljine ovim
na~inom. Majer bele`i da mnoge tropske okeanske struje imaju brzinu od
bar dva ~vora; to bi predstavljalo razdaljinu od 80 km na dan, 1.609 km
za tri sedmice.”72
Profesor [al daje zanimljivo opa`anje da je “fauna Madagaskara
najsli~nija, ne onoj sa svog kontinentalnog suseda Afrike, ve} onoj iz Azije,
pri ~emu je praznina premo{}ena Sej{elskim ostrvima ~ije su `ivotinje sli~ne
onima na Madagaskaru”.73 Ali kada pogledamo na mapu Indijskog okeana,
na{a zapanjenost raste, jer su Sej{elska ostrva 1.100 km severno od
Madagaskara, a azijsko kopno je jo{ 2.400 km dalje od Sej{ela! Majmunoliki
lemur je prakti~no jedini sisar koji se nalazi na Madagaskaru, pa izgleda da
su lemuri prona{li na~in da pre|u 3.500 km Indijskog okeana kako bi stigli
do ostrva koje je sada njihov dom.74
66
Iako je ta~no da se pokazalo da ~ak ni okean ne predstavlja krajnju
granicu nadolaze}im migracijama `ivotinja, moramo da gledamo na kopnene
mostove kao na osnovne na~ine raspore|ivanja `ivotinja {irom sveta. Mar{
sa`ima zna~aj ovih kontinentalnih veza:
“Jedan pogled na mapu sveta }e pokazati da, sa izuzetkom uskog razd-
vajanja kod Beringovog moreuza, kopneni putevi vode od Jermenije do
svih zemalja sveta osim Australije. U slu~aju Australije, isto~no-indijska
ostrva ~ak i danas formiraju skoro neprekidan most do ju`nog kontinen-
ta. [to se ti~e Beringovog moreuza, nema sumnje da je kopnena veza
nekada postojala izme|u Azije i Severne Amerike. Sa zatvorenim
moreuzom, hladno vreme Arktika ne bi i{lo na jug, a japanska struja bi
se okretala oko obalske linije dalje na sever nego {to to ~ini danas.
Plavljenje ovih obala, toplim vodama ove struje, proizvelo bi kopneni put
koji bi ~ak i tropski oblici mogli da koriste.”75
[to vi{e istra`ujemo fascinantnu pri~u o rasporedu `ivotinja {irom Zemlje,
sve smo vi{e ube|eni da ova ogromna reka raznovrsnih `ivotnih oblika, koja
je napredovala sa Azijskog kopna, preko kontinenata i mora, nije bila slu~aj
ili slu~ajni fenomen. Umesto toga, vidimo Bo`ju ruku koja vodi i usmerava ta
stvorenja na na~ine koje ljudi, uz svu svoju inteligenciju, nikada nisu mogli
da doku~e, kako bi veliko poslepotopno `ivotinjsko carstvo moglo da bude
stvoreno, i “neka se razi|u po zemlji, i neka se plode i mno`e na zemlji” (1.
Mojsijeva 8,17).
SA@ETAK I ZAKLJU^AK
U ovom poglavlju smo izlo`ili tri naj~e{}e kori{}enja negeolo{ka argu-
menta protiv univerzalnog Potopa. Prvi od njih je argument zasnovan na
ograni~enoj upotrebi univerzalnih izraza. Odgovaraju}i na taj argument, izneli
smo tri razloga za prihvatanje doslovnog tuma~enja univerzalnih izraza pri-
menjenih u 1. Knjizi Mojsijevoj 6-9: (1) U ve}ini slu~ajeva Biblija koristi takve
izraze u doslovnom smislu; (2) kontekst 1. Knjige Mojsijeve 6-9, uklju~uju}i
ton celokupne pri~e o Potopu, zahteva doslovno tuma~enje univerzalnih
izraza; i (3) fizi~ki fenomeni opisani u ovim poglavljima bili bi besmisleni kada
univerzalni izrazi ne bi bili shvatani u bukvalnom smislu.
Drugi argument protiv univerzalnog Potopa je bio taj da Noje i njegova
porodica nisu mogli ni da skupe ni da se brinu o `ivotinjama, ako je trebalo
uklju~iti u Barku po dvoje od svake stvorene vrste. Kao odgovor, ukazali smo
na verovatne razlike klimatskih i zoogeografskih uslova pre Potopa u
pore|enju sa poslepotopnom obla{}u; ogromni kapacitet Barke; veliki broj
morskih stvorenja koja nisu morala da se sme{taju u Barku; mogu}nost
velike raznovrsnosti unutar stvorenih vrsta posle Potopa, i mogu}e Bo`je
dodeljivanje migratornih instikta i mo}i hibernacije `ivotinjama radi sakuplja-
nja i brige za `ivotinje tokom godine kosmi~ke krize.
Kona~no, za argument u vezi poslepotopnog rasporeda `ivotinja, pokaza-
li smo za{to nije nerazumno pretpostaviti da su sve kopnene `ivotinje u svetu
danas potekle od onih koje su bile u Barci. Uprkos nedostatku dokaza da su
torbari `iveli u Aziji, sasvim je shvatljivo da su torbari mogli da stignu do
67
Australije migratornim talasima iz Azije, pre nego {to se kontinent razdvojio
od azijskog kopna. Srazmerno malo je poznato o migracijama `ivotinja u
pro{losti; ali, ono {to znamo veoma jasno ukazuje na mogu}nost brze kolo-
nizacije udaljenjih oblasti, iako se u tom procesu moralo pre}i preko okeana.
Ne bi bilo potrebno puno vekova za migriranje iz Azije do Ju`ne Amerike preko
Beringovog kopnenog mosta, ~ak ni za `ivotinje kao {to su krezubice.
Populacioni pritisci, potraga za novim domovima, i naro~ito primoravaju}a
snaga Bo`je naredbe `ivotinjskom carstvu (1. Mojsijeva 8,17) brzo su ispunili
svaki povoljni deo Zemlje pticama, zverima i puze}im stvorenjima.
U~enje Biblije u vezi sa Potopom je jasno. Osim Nojeve porodice, celokup-
no prepotopno ~ove~anstvo, {iroko rasprostranjeno i beznade`no iskvareno,
bilo je uni{teno vodom. Zajedno sa njima u uni{tenje su bile uklju~ene i
kopnene `ivotinje, osim onih koje su skupljene u Barku i tu odr`avane Bo`jom
mo}i. Nebo i zemlja su zdru`ile snage u toj kosmi~koj kataklizmi, koja je
potopila sve najvi{e planine u toku 110 dana i kona~no ostavila Barku
nasukanu na planinu Ararat.76 Od putnika Barke potekli su svi ljudi i kopnene
`ivotinje koje postoje danas u svetu.
Bez obzira koliko slo`eni i nejasni problemi mogu da izgledaju, u pogledu
datuma Potopa, ta~ne prirode rasporeda rasa, broja “stvorenih vrsta” kop-
nenih `ivotinja u Nojevo vreme, i rasporeda `ivotinja od Barke do svih kraje-
va Zemlje, ~injenica ostaje da je Potop iz 1. Knjige Mojsijeve bio geografski
univerzalan. “Tada{nji svet bi vodom potopljen i pogibe” (2. Petrova 3,6); i u
svetlu te velike biblijske istine mora se vr{iti kompletno na{e istra`ivanje
celokupne istorije ove planete i njenih stanovnika.
Literatura
1. Ramm, op. cit., p. 241. Italik je na{.
2. M. M. Kalisch, Historical and Critical Commentary on the Old Testament (London: Longman,
Brown, Green, et al., 1858), pp. 209-210. Italik je na{. Po proceni jednog istori~ara, Kali{ komen-
tari{e o Starom zavetu, “u vreme objavljivanja, da su postojali najbolji komentari o knjigama na
engleskom jeziku povezani sa njim i jo{ uvek nisu u potpunosti zastareli, imaju}i posebnu vrednost
kao rad obrazovnih Jevreja”. The New Schaff-Herzog Encyclopedia of Religious Knowledge, ed.
Samuel M. Jackson (Grand Rapids: Baker Book House, reprinted 1950), VI, 293.
3. Sama priroda hebrejskog jezika ukazuje na zna~aj konteksta za potpuno razumevanje izraza.
Tako ha-'ares (zemlja) u 1. Knjizi Mojsijevoj 7,19 mora biti shva}ena tako da zna~i celokupnu pla-
netu jer slede}e re~i govore o “svim najvi{im brdima {to su pod celim nebom”. Aleksandar Hajdel
zaklju~uje da biblijski opis “jasno uverava u univerzalnost Potopa”. The Gilgamesh Epic and Old
Testament Parallels, p. 250.
4. Vidi W. H. Griffith Thomas, Genesis: A Devotional Commentary (Grand Rapids: Wm.
Eerdmans Pub. Co., 1946), pp. 18-19.
5. Ramm, op. cit., p. 240. Italik je njegov.
6. Vidi u nastavku, str. 97, 203-206, 216 za dalju raspravu o tom pitanju.
7. U stvari, ne postoji ni{ta u celom tekstu {to ukazuje da Noje bele`i svoje li~ne utiske o
Potopu. Umesto toga, sve se vidi sa Bo`je ta~ke gledi{ta. Bog gleda na ~ove~anstvo i vidi da je
pokvareno; Bog izabira Noja i nare|uje mu da izgradi Barku; Bog ga poziva u Barku i zatvara vrata;
Bog se setio Noja i `ivotinja i postepeno privodi Potop kraju, i Bog im nare|uje da napuste Barku
i daje im svoj specijalan zavet. U stvari, Noje ne izgovara nijednu re~ u celom tekstu, do samog
kraja devetog poglavlja, kada Bog stavlja u njegova usta va`no proro~anstvo u vezi njegova tri sina.
8. Kako bi ilustrovali opseg do kog neki nau~nici idu u tom smeru, navodimo rad koji ~ita Lt.
Col. F. A. Molony, pred Viktorija institutom u Londonu 1936: “Deo velike mesopotamske ravnice,
koja le`i ispod petstote linije, je veliki kao Engleska bez Velsa. Otuda je verovatno da Noje i nje-
68
govi sinovi nisu nikada videli planinu u svom `ivotu... Petnaest lakata je samo oko 7 metara, tako
da bi izgledalo da bi se re~ koju mi prevodimo sa 'planine', bolje prevodila kao humke, verovatno
nastale ljudskim radom... Istori~ar je znao da su ve{ta~ke humke retko bile vi{e od 15 lakata. On
je video da su sve bile prekrivene, zato je napisao “petnaest lakata ih voda prekri; i prekri sva
najvi{a brda”'. (“The Noachian Deluge and Its Probable Connection With Lake Van,” Journal of the
Transactions of the Victoria Institute, LXVIII (1936), pp. 44, 51, 52.)
Por. Moloni je nastavio da obja{njava da je Potop prouzrokovan iznenadnim izlivanjem jezera
Van (u isto~noj Turskoj) u mesopotamsku dolinu. Izdizanjem Barke iznad ve{ta~kih humki, vode je-
zera su pretile da je odnesu u Persijski zaliv. Ali, da bi izbegao takvu sudbinu, Noje je “mogao da
spusti jarbol i jedra, i da usidri Barku kada je vetar bio severan”. Komentar ovoga nije potreban!
9. Ramm, op. cit., p. 239.
10. Ibid., p. 192.
11. Navedeno u O. T. Allis, God Spake By Moses (Philadelphia: The Presbyterian and Reformed
Pub. Co, 1951), p. 158. Dr Alis je ~vrsto ube|en da 1. Knjiga Mojsijeva govori o geografski uni-
verzalnom Potopu. Ibid., p. 24.
12. Samuel R. Driver, The Book of Genesis (London: Methuen & Co., 1904), p. 101. Za sli~an
zaklju~ak vidi John Skinner, A Critical and Exegetical Commentary on Genesis, Vol. I of The
International Critical Commentary, p. 165. Drajver, Skiner i Kali{ (gore navedeni) bili su iz stare
libelarne {kole teologije. Takvi teolozi, naravno, nisu verovali da je ikada postojao Potop takve
veli~ine, Barka takvih dimenzija, ili patrijarh zvan Noje koji je bio star 600 godina. U stvari, oni
uop{te nisu stvarno prihvatali istorijsku realnost 1. Knjige Mojsijeve. Ali su imali malo strpljenja za
one koji su govorili o prihvatanju istorijske realnosti 1. Knjige Mojsijeve i nisu oklevali da uzmu
jasne izjave teksta i preobli~e ih kako bi bile saglasne sa njihovim sopstvenim nau~nim pret-
postavkama.
13. Hugh Miller, The Testimony of the Rocks (New York: Robert Carter and Brothers, 1875),
p. 358. Ovo izdanje je prvi put objavljeno 1857. i pokazalo se kao izuzetno popularno tokom posled-
nje polovine 19. veka kada je gledi{te lokalnog Potopa bilo toliko popularno.
14. Jamieson, op. cit., p. 100.
15. Ramm, op. cit., pp. 238-239. On tvrdi da je “neka vrsta geolo{kog fenomena... prouzroko-
vala da se okeanske vode izdignu do mesopotamske doline. Vode su nosile Barku do planine
Ararat... suprotnim dejstvom tog istog geolo{kog fenomena, vode su se povukle iz doline”. Posle
navo|enja D`ejmisonove izjave da “Kaspijsko jezero... i Aralsko jezero zauzimaju najni`e delove
ogromnog prostora, ~iji ukupan opseg nije manji od 259.000 km2, i koji je izdubljen, u centralnom
regionu velikog kontinenta, i bez sumnje je nekada{nje dno okeana”, Ram tvrdi da su “u ovu prirod-
nu zdelu vode okeana nagrnule”, i “iz te prirodne zdele su se vode povukle”. Ram prihvata zaklju~ke
savremene uniformisti~ke geologije. Ali, {ta bi savremeni geolozi rekli o takvom “geolo{kom
fenomenu”, koji se navodno desio oko 5.000. ili 6.000. godine pre nove ere?
16. Franz Delitzsch, A New Commentary on Genesis, trans. Sophia Taylor (New York, Scribner
& Welford, 1899), p. 270.
17. Treba napomenuti da se njegov saradnik, C. F. Keil, jako suprotstavljao konceptu lokalnog
Potopa: “Potop koji se izdigao 15 lakata iznad vrha planine Ararat nije mogao da ostane delimi~an,
~ak i da je trajao samo nekoliko dana, da ne govorimo ni{ta o ~injenici da su se vode izdizale 40
dana i ostale pri svojoj najve}oj dubini 150 dana. Govoriti o takvom Potopu kao delimi~nom je
apsurdno. ^ak i da je izbio na samo jednom mestu, ra{irio bi se preko zemlje sa jednog kraja na
drugi, i dostigao svuda istu dubinu. Prema tome, koliko god da nau~nici izjavljuju da je on nemogu}
i da im je nemogu}e da shvate univerzalan Potop tolike dubine i trajanja u skladu sa poznatim
prirodnim zakonima, ta nemogu}nost sa njihove strane ne opravdava nikoga u dovo|enju u pita-
nje mogu}nosti da svemo}ni Bog proizvede takav doga|aj”. Op. cit., str. 146.
18. Pieters, op. cit., p. 119. J. J. Stewart Perowne, jo{ jedan zastupnik ograni~enog Potopa,
neprijatno je iznena|en istim problemom: “^itaju}i ovo predanje te{ko je, mora se priznati, poveza-
ti primenjeni jezik sa hipotezom o delimi~nom Potopu... Prava pote{ko}a le`i u povezivanju te izjave
(7,19) sa obla{}u u kojoj je Noje navodno `iveo, i tvr|enjem da su vode bile 15 lakata nad pla-
ninama”. Loc. cit., pp. 2 181-2 182. Dok religiozni nau~nici ne poka`u volju da raskrste u pot-
punosti sa uniformisti~kom geologijom, ne}e mo}i da shvate pun zna~aj opisa 1. Knjige Mojsijeve.
19. John Pye Smith, The Relation Between the Holy Scriptures and Some Parts of Geological
Science, p. 145.
20. Robert Jamieson, Critical and Experimental Commentary, I, 99.
21. Marcus Dods, The Book of Genesis, Vol. I of The Expositor's Bible, ed. W. Robertson
Nicoll (4th ed.; London: Hodder and Stoughton, 1890), p. 55
69
 22. Cynddylan Jones, Primeval Revelation: studies in Genesis I-VIII (New York: American Tract
Society, 1897), p. 356.
23. Vidi raspravu o prepotopnoj geografiji i klimi, str. 96-97, 185-189, 217-221.
24. Vidi tekst, str. 15-16, za raspravu o tome koje su `ivotinje bile predstavljene u Barci.
25. Jan Lever, Creation and Evolution (Grand Rapids: Grand Rapids International Publications,
1958), p. 17.
26. Ali vidi Majerovu tabelu, na narednim stranama, koja navodi samo 8.600 vrsta ptica.
27. Leupold, op. cit., p. 290. Ptice su naro~ito podeljene u “~iste” i “ne~iste” vrste u 3. Knjizi
Mojsijevoj 11, zajedno sa drugim `ivotinjama.
28. John Pye Smith, op. cit., p. 144.
29. Robert E. D. Klark je nedavno zaklju~io: “Svaka teorija evolucije je propala u svetlu savre-
menih otkri}a i, ne samo da nisu uspeli, ve} su toliko puno proma{ili da izgleda skoro nemogu}e
nastaviti verovati u evoluciju”! Darwin: Before and After (Grand Rapids: Grand Rapids International
Publication, 1958), p. 145.
30. Vidi Theodosius Dobzhansky, Genetics and the Origin of Species (3rd ed.; New York:
Columbia University Press, 1951), pp. 3-10.
31. Frank L. Marsh, Evolution, Creation, and Science (Washington: Review and Herald Pub.
Assoc., 1947), pp. 29, 351.
32. Lionel S. Marks, ed., Mechanical Engineers' Handbook (New York: McGrawHill Book Co.,
Inc., 1958, p. 11,35) izjavljuje da standardni sto~ni vagon poseduje 75 m3 efektivnog kapaciteta.
Tako|e vidi “Car Builders' Encyclopedia of American Practice,” Simmons-Boardman Pub. Co., 1949-
51, p. 121.
33. Navedeno u Dobzhansky, op. cit., p. 7.
34. Lever, op. cit., p. 17.
35. H. W. Vaughan: Types and Market Classes of Live Stock (Columbus, Ohio: College Book
Co., 1945) p. 85
36. Neka niko ne bude zabrinut zbog prostora koji su zauzimali insekti, crvi i sli~na mala
stvorenja, jer isti~emo da, ako je prostor koji je zauzimala svaka jedinka bio u proseku 5 cm, samo
jo{ 21 vagon te veli~ine bio bi dovoljan za preko milion jedinki. Izumrle `ivotinje kao {to su
dinosaurusi tako|e su mogle da budu predstavljene u Barci, verovatno veoma mladim `ivotinjama,
samo kako bi umrli zbog negostoljubivih uslova sredine posle Potopa.
37. Letter from W. E. Lammerts, Livermore, Calif., Nov. 27, '57.
38. Marsh, op. cit., p. 213.
39. Ramm, op. cit., p. 246.
40. Custance, op. cit., pp. 19-20. Da li bar mo`emo da predlo`imo da je Noje mogao da do|e
do pija}e vode na osnovu ki{e koja je pala? Kustans zami{lja drugu pote{ko}u kada ka`e da bi
“razre|ena atmosfera” pri visinama iznad visine Mont Everesta, ako je Potop prekrio planine, “one-
sposobila sve osim nekoliko stvorenja neosetljivih na nekoliko momenata nedostatka kiseonika”
(op. cit., p. 9). On naro~ito izra`ava zabrinutost za Noja i njegove sinove koji su morali da se penju
izme|u tri palube Barke na takvim visinama! On naravno propu{ta osnovnu ~injenicu da atmosfer-
ski pritisak zavisi od relativne visine u odnosu na nivo mora. Vazdu{ni stub iznad izdignutog nivoa
mora tokom Potopa je bio podjednako visok, a rezultuju}i atmosferski pritisak na nivou mora pod-
jednako velik, kao sada{nji pritisak na nivou mora.
41. W. P. Pycraft: “Hibernation,” article in Encyclopedia Britannica, 1956, Volume 11, p. 539.
42. W. C. Alee, A. E. Emerson, Orlando Park, Thomas Park, and K. P. Schmidt: Principles of
Animal Ecology (Philadelphia: W. B. Saunders Co., 1949) p. 106.
43. L. H. Matthews: “The Hibernation of Mammals,” 1955 Report of the Smithsonian
Institution, 1956, pp. 410-11.
44. L. H: Matthews: “The Migration of Mammals,” 1954 Report of the Smithsonian Institution,
1955, p. 284.
45. C. P. Lyman and P. O. Chatfield: “Hibernation,” Scientific American, Dec. 1950, p. 19.
46. Marston Bates: “Hibernation,” aritcle in Collier's Encyclopedia, 1956, Vol. 7, p. 11.
47. J. W. Krutch: “Now the Animal World Goes to Sleep,” New York Times Magazine, Jan. 4,
1959.
48. W. C. Allee, et al., op. cit., p. 539.
49. Marston Bates, op. cit., p. 11.
50. Ramm, op cit., pp. 243, 244, 247. Italik je njegov.
51. Brown, Driver, and Briggs, A Hebrew and English Lexicon of the Old Testament, p. 270.
Naveo Leupold, op. cit., p. 308.
70
52. Ramm, op. cit., p. 249. D`ejmison tako|e (op. cit., p. 95) zaklju~uje da su “one morale
da budu vo|ene Bo`anskim usmeravanjem, po{to je nemogu}e, bilo kojim drugim principom, objas-
niti njihovo kretanje u parovima”.
53. Ova izjava ima punu podr{ku u Psalmu 29,10, koji definitivno govori o Nojevom Potopu
(mabbul): “Gospod je sedio nad Potopom, i sede}e Gospod kao car uvek.” Celi Psalam nagla{ava
Bo`ju svemo}nost i dosti`e vrhunac svojim pozivanjem na Njegovo najve}e izra`avanje svemo}nosti.
D`. P. Lang isti~e da je “istorija Potopa hapax legomenon u svetskoj istoriji, uporediva sa stvara-
njem Adama, ro|enjem i istorijom Hrista, i budu}om istorijom kraja sveta”. Op. cit., p. 295.
54. ^itamo u 1. Knjizi Mojsijevoj 8,1 da “posla Bog vetar na zemlju da uzbije vodu”. Sude}i
na osnovu proizvedenih efekata (vidi dole, napomena 4), izgleda da je to moralo da bude ne{to
vi{e od samo prirodnog vetra. Leopold, op. cit., pp. 309-310, izjavljuje: “Sigurni smo, kako je ele-
menat ~udesnog uba~en u materiju nadolaze}eg Potopa, tako isto je i sli~an element doprineo nje-
govom povla~enju.” Ali, vidi raspravu dalje, za ne-~udesne aspekte poslepotopnih vetrova i njihove
mogu}e efekte.
55. Ramm, op. cit., p. 244.
56. Vidi u nastavku, str. 96-97, 203-206, za dalju raspravu ove zna~ajne teme sa nau~ne
ta~ke gledi{ta.
57. “Jak isto~ni vetar” iz 2. Knjige Mojsijeve 14,21 te{ko da je mogao da bude samo priro-
dan vetar, jer je morao istovremeno da duva u suprotnim smerovima, kako bi na~inio da im voda
“staja{e kao zid s desne strane i s leve strane” (2. Knjiga Mojsijeva 14,22, 29; citat iz 15,8 i
Psalam 78,13), a da ne ometa ljude dok prolaze. Va`no je istaknuti da su vode Jordana bile zaus-
tavljene prilikom poplave (Isus Navin 3,15). Te{ko da je blokada uzvodnim odronom mogla to da
sprovede.
58. Ramm, op. cit., p. 297. Sla`emo se sa Ramovom analizom ovog problema, ali se pitamo
kako bi impresionirala uniformisti~ke biologe. Su{tina je da dosledan uniformizam ne mo`e da
dozvoli nikakva biblijska ~uda.
59. Druga mogu}a teorija je da su `ivotinje bile ponovo stvorene posle Potopa, u svojim
sada{njim ekolo{kim ni{ama. To je zastupao D. D`. Vitni, koji je tako|e `estoki zastupnik uni-
verzalnog Potopa. Me|utim, to bi eliminisalo potrebu za Barkom radi o~uvanja `ivotinja tokom
Potopa, i naravno nije predlo`eno biblijskim opisom.
60. Russell L. Mixter, Creation and Evolution (American Scientific Affiliation, Monograph Two,
1950), p. 15.
61. M. W. De Laubenfels, Life Science (4th ed.; New York: Prentice Hall, Inc., 1949), p. 285;
and Paul Amos Moody, Introduction to Evolution (New York: Harper & Brothers, 1953), pp. 242-
244
62. Jedini placentalni sisari koji su stigli do Australije bili su slepi mi{evi, pacovi i mi{evi.
Mo`da je dingo (pas) unesen od strane Aborid`ina.
63. John W. Klotz, Genes, Genesis, and Evolution (St. Louis: Concordia Publishing House,
1955), p. 226.
64. Evolution (2d ed.; New York: McGraw-Mill Book Co., Inc., 1951), p. 60. Treba napomenu-
ti da je [al evolucionista.
65. Mixter, op. cit., p. 17.
66. U li~nom dopisivanju datiranom na 20. april 1959, Nelson Gluk, palestinski arheolog,
izjavljuje: “Ne verujem da su bilo kakvi fosili lavova ikada prona|eni u Palestini, iako su fosili slono-
va i drugih `ivotinja otkriveni.”
67. Jo{ poznatiji primer je primer ameri~kog bizona. “Le{ine bizona koje su bile rasute preko
ravnica u nebrojenim milionima pre dve generacije te{ko da su ostavile trag do danas. Lisice i
le{inari su pojeli meso u toku nekoliko ~asova ili dana posle smrti, a ~ak su i skeleti sada uve-
liko nestali, po{to su kosti razlo`ene i po{to su se raspale u pra{inu pod uticajem vremena.” Carl
O. Dunbar, Historical Geology (New York, Wiley, 1949), p. 39.
68. ^injenica da 1. Knjiga Mojsijeva 2,14 spominje Tigris (Hiddekel) i Eufrat svakako ne pred-
stavlja zaklju~an dokaz za suprotno, jer su ta i druga geografska imena mogla da budu prenesena
od strane Nojeve porodice u “novi svet”, kao {to se de{ava i u savremenom dobu.
69. Po{to nijedan fosilni kengur stariji od epohe pleistocena nije prona|en u Australiji, niko
ne mo`e da doka`e da je bilo koji od njih prepotopan. Vidi Alfred S. Romer, Vertebrate Paleontology
(2d ed.; Chicago: University of Chicago Press, 1955), p. 320, and Edwin H. Colbert, Evolution of
the Vertebrates (New York: Wiley, 1955), p. 245. [tavi{e, kao {to smo ve} istakli, odsustvo fosi-
la kengura u Aziji ne dokazuje da oni nikada nisu bili tamo. Mora se imati na umu, tokom cele
ove rasprave, da se pitanje paleontolo{kih metoda datiranja dr`i pod sumnjom. Na osnovu hipoteze
71
o univerzalnom Potopu, mi nemamo nikakvo uverenje da slojevi koji nose fosile moraju da budu
datirani po uniformisti~koj {emi.
70. Marsh, op. cit., p. 291.
71. Rachel L. Carson, The Sea Around Us (New York: Oxford University Press 1951), pp. 91-
92. “... ja{u}i na vetrovima, plove}i na strujama, ili splavare}i na deblima, plove}im granama, ili
drve}u, biljke i `ivotinje... sti`u sa udaljenih kontinenata”. Ibid., p. 89.
72. Moody, op. cit., p. 262. Alfred S. Romer sa Harvarda tako|e izjavljuje: “Izgleda sigurno da
kopnene `ivotinje povremeno prelaze zna~ajne mase vode na mestima gde kopnena veza u pot-
punosti nedostaje... Plove}e mase vegetacije, kakve se nekad pronalaze pri u{}u Amazona, mogu
da budu jedan na~in efektivnog tipa ovakve migracije. ^ak bi i slu~aj ulaska histrikoida (glodara
nalik na bodljikavo prase) u Ju`nu Ameriku mogao da bude slu~aj ovakve vrste... i jedno uspe{no
prela`enje bi moglo da naseli kontinent”. Op. cit., p. 513.
73. Shull, op. cit., p. 70.
74. Vidi Paul Almasy, “Madagascar: Mystery Island,” The National Geographic Magazine, LXXXI
(June, 1942), pp. 798, 802.
75. Marsh, op. cit., pp. 291-292. “Geolo{ke i paleontolo{ke ~injenice ukazuju da ovaj kopneni
most nikada nije bio zale|en. Izvesno vreme, barem, je ve}i deo bio prekriven pa{njacima...” Ralph
Linton, “New Light on Ancient America,” The Scientific Monthy, LXXII (May, 1951), pp. 314-315.
Jo{ skorije, Dejvid M. Hopkins je istakao da su “gle~eri mogli da spre~e pristup centralnim delovi-
ma Severne Amerike i Azije, ali nikada nisu predstavljale barijeru migraciji izme|u Isto~nog Sibira
i centralne Aljaske”. (“Cenozoic History of the Bering Land Bridge,” Science, Vol. 129, No. 3362
(June 5, 1959), p. 1 526).
76. Glasine o otkri}ima Barke, sa~uvane visoko na sne`nim padinama planine Ararat, objavlji-
vane su s vremena na vreme. Me|utim, one nisu nikada potvr|ene i vi{e od jedne ekspedicije u
tu oblast nisu uspele u svom poku{aju da je lociraju. Pla{imo se da je bilo kakva nada o njenom
o~uvanju hiljadama godina poslepotopne istorije samo `elja. ^ak i da jeste sa~uvana, zatrpavanjem
i zamrzavanjem, bilo bi je toliko te{ko prona}i da ni{ta drugo sem bo`anskog usmeravanja ne bi
moglo da dovede istra`iva~e do njenog ta~nog mesta.
72
Poglavlje 4
Uniformizam i Potop:
Analiza poku{anih uskla|ivanja
UVOD
Neprijateljstvo savremenog uniformizma prema geolo{kom katastrofizmu
uop{te, i konceptu univerzalnog Potopa, naro~ito je upe~atljiv fenomen
savremene nau~ne misli. Uprkos ~injenici da su stvarna opa`anja geolo{kih
procesa strogo ograni~ena na one procese koji sada deluju, uniformisti pret-
postavljaju da su ti procesi, i samo oni, delovali u pro{losti, i prema tome,
moraju biti primenjeni za istra`ivanje porekla. Oni su tako pretpostavili da go-
vore sa zaklju~nim dokazima o pitanjima koja se mogu pravilno shvatiti samo
u svetlu Bo`jeg otkrivenja u Bibliji. Geolo{ke ~injenice za veliki Potop se
ignori{u, a ~ak se i mogu}nost takve katastrofe u pro{losti odbacuje na
osnovu a priori filozofskog razmi{ljanja.
Merson Dejvis, istaknuti britanski terenski i laboratorijski paleontolog i
godinama o{tri protivnik teorije organske evolucije, ~itao je rad pred Viktorija
institutom u kome je ukazao na tu upe~atljivu antipatiju dela geologa po
pitanju biblijskog Potopa:
“Onda dolazimo lice u lice sa okolnostima koje se ne mogu ignorisati pri
bavljenju ovim predmetom… to jest, postojanjem nagla{ene predrasude
protiv prihvatanja verovanja u kataklizmu kao {to je Potop. Moramo da
zapamtimo da, do pre sto godina, takva predrasuda nije postojala… bar
ne kao op{ta. Verovanje u Nojev Potop je bilo aksiomatsko, ne samo u
samoj crkvi, ve} i u nau~nom svetu. A ipak je Biblija stajala posve}ena
proro~anstvu da }e se, u onome {to naziva "poslednji dani", pojaviti
veoma razli~ita filozofija u usponu; filozofija koja }e navesti ljude da gleda-
ju na verovanje u Potop sa nenaklono{}u, smatraju}i ga opovrgnutim,
objavljuju}i da "sve stoji tako od po~etka stvorenja" (2. Petrova 3,3-6).
Drugim re~ima, u~enje o uniformizmu u svim stvarima (u~enje koje je
apostol o~igledno smatrao kao apsolutno neistinito) treba da zameni
verovanje u takve kataklizme kao {to je Potop.”1
Dejvis je zatim nastavio da pokazuje koliko je ovo upe~atljivo proro~an-
stvo apostola Petra po~elo da se ispunjava u poslednjem veku, u u~enju uni-
formizma, na na~in na koji su ga izneli Haton (Hutton) i Lajel (Lyell), zame-
njuju}i u~enja ranijih mislioca. Privode}i svoje uvodne opaske zaklju~ku, rekao
je:
73
 “I tako, posle osamnaest vekova, kona~no vidimo da se drevno
proro~anstvo ispunjava pred na{im o~ima; jer ovde je, kao {to je pred-
vi|eno, mesto gde danas stoji opozicija verovanju u Potop. Ne mo`e se
pogre{iti u vezi te ~injenice. Stoji nam pred licem. Bilo ko danas, ko govo-
ri u korist verovanja u Potop, odmah nailazi na suprotstavljanje me|u ovim
davno predvi|enim linijama mi{ljenja.”2
Pre 1800. godine, neki od istaknutih crkvenih teologa bili su mi{ljenja da
Potop ne samo da je bio univerzalan po opsegu ve} da je tako|e bio i odgo-
voran za preoblikovanje Zemljine povr{ine, uklju~uju}i formiranje sedimentnih
slojeva. Me|u onima koji su bili takvog gledi{ta bili su Tertulijan, Hrizoston,
Avgustin i Luter.3
Me|utim, donekle je iznena|uju}e uvideti da je geolo{ka teorija Potopa
morala da prevazi|e ozbiljnju opoziciju u 17. veku pre nego {to je postala
op{te prihva}ena od strane nau~nika i teologa zapadnog sveta. D`on Rej
(John Ray, 1692), D`on Arbutnot (John Arbuthnot, 1697) i Edvard Luid
(Edward Lhwyd, 1698), izme|u ostalih, insistirali su da fosili nisu ostaci bi-
ljaka i `ivotinja iz ranijih perioda ve} nakaze prirode, “koje je proizvela
odre|ena 'masna materija', fermentacijom na toploti, stvaraju}i fosilne
oblike”, ili semena i klice organizama koji su “potonuli u stene kroz pore, i
tu su izrasli u fosilne oblike”, ili ~ak da je Bog stvorio fosile samo da bi
zbunio ljude i proverio njihovu veru!4
Tokom poslednjih dvadeset godina 17. veka, me|utim, novi entuzijazam
za geolo{ku teoriju Potopa pro{irio se Engleskom i na kontinentu, preko uti-
caja tri nau~nika sa Kembrid`a: Tomasa Barneta (Thomas Burnet), Sveta
teorija Zemlje (A Sacred Theory of the Earth, 1681); D`ona Vudvorda (John
Woodward), Esej o prirodnoj teoriji Zemlje (An Essay Toward A Natural Theory
of the Earth, 1693); i Vilijama Vistona (William Whiston), Nova teorija Zemlje
(A New Theory of the Earth, 1696).5 Toliko je veliki bio uticaj ovih izdanja na
razmi{ljanje zapadnih Evropljanja u tim danima da su starije teorije o fosili-
ma zauvek nestale, i D`on Haris (John Harris) je mogao 1697. godine da
napi{e da su “svi trezveni i razumni ljudi sada ube|eni da su iskopine
morskih `ivotinja, tako obimno prona|ene do dana{njeg dana u Zemljinim slo-
jevima, i u naj~vr{}im stenama i mermeru, trajan dokaz samog Potopa i nje-
gove univerzalnosti".6
Tokom ~itavog 18. veka, i duboko u 19, ~itav niz nau~nika i teologa je
proizveo radove u prilog podr{ke geolo{ke teorije Potopa. Na Zapadu je tokom
tog perioda skoro bez pitanja bilo prihva}eno da je Potop bio univerzalan i
da je bio odgovan za glavne geolo{ke formacije Zemlje. Re~ima ^arlsa
Kolstona Gilispija:
“Nema sumnje u istorijsku realnost Potopa. Kada je istorija Zemlje po~ela
da se razmatra geolo{ki, jednostavno se pretpostavljalo da je univerzalni
Potop morao da proizvede velike promene i da je predstavljao prvenstveni
agens u formiranju sada{nje povr{ine Zemlje. Njegova pojava je bila dokaz
da je Gospod bio vladar, kao {to je i Tvorac.”7
Suprotstavljanje ovoj op{te prihva}enoj geolo{koj teoriji Potopa proizvelo
je tri najve}a poku{aja uskla|ivanja u savremenom dobu: teoriju deluvijuma,
teoriju mirnog Potopa i teoriju lokalnog Potopa. Razmotrimo svaku od njih.
74
KIVIJEOV KATASTROFIZAM I TEORIJA DELUVIJUMA
Nije bez zna~aja ~injenica da je prvi veliki napad na geologiju Potopa iz
18. veka do{ao od ~oveka koji je bio u potpunosti ube|en da je Potop opisan
u 1. Knjizi Mojsijevoj ostavio nepogre{ive dokaze o svojoj veli~ini i razornoj
mo}i na povr{ini celokupne Zemlje. Prihvataju}i te osnovne postavke
geolo{ke teorije Potopa, on je dobio poverenje velikog broja religioznih ljudi;
ali, uvo|enjem drugih elemenata koji su bili su{tinski fatalni za geologiju
Potopa, on je nenamerno otvorio vrata raznovrsnim teorijama koje su pretile
da isteraju taj koncept sa intelektualne scene sredinom 19. veka.
Kivijeov vi{estruki katastrofizam
^ovek o kome govorimo bio je @or` Kivije (Georges Cuvier, 1769-1832),
profesor uporedne anatomije u Prirodnja~kom muzeju u Parizu i osniva~
savremene paleontologije ki~menjaka - ~ovek ogromnog znanja i ugleda.
Kivijeovo suprotstavljanje geologiji Potopa je bilo suptilno, jer dok je insisti-
rao da su povr{inske naslage na Zemlji natalo`ene Potopom, tako|e je sma-
trao da su veliki fosilni slojevi Zemlje natalo`eni serijama velikih poplava,
odvojenih velikim periodima vremena, i davno pre stvaranja ~oveka. Posle
svake od ovih katastrofa, nekoliko pre`ivelih `ivotinja se pro{irilo {irom
Zemlje iznova, samo da bi bile uskoro istrebljene drugom velikom poplavom.
Poslednja od ovih vodenih katastrofa bio je Nojev Potop, u vezi koga je on
napisao: ”Ako postoji ~injenica koja je dobro utvr|ena u geologiji, to je da je
povr{ina na{e planete pretrpela veliku i iznenadnu revoluciju, ~iji period se
ne mo`e datirati na pre vi{e od 5 ili 6 hiljada godina”.8
Kivijeova teorija katastrofizma, ili bolje re}i uzastopnih katastrofa, posta-
la je toliko popularna {irom Zapadne Evrope da joj je pripisana zasluga da je
odlo`ila op{te prihvatanje teorije organske evolucije puno godina.9 Njegov
sledbenik u Pariskom muzeju, Alsid d'Orbinj (Alcide d'Orbigny, 1802 - 1857),
oti{ao je korak dalje i smatrao da je svaka od tih katastrofa bila pra}ena pot-
puno novim stvaranjem `ivotinja. Ve} 1814, gledi{ta Kivijea su bila
predlo`ena u Engleskoj preko dr Tomasa ^almersa (Thomas Chalmers), koji
je prona{ao prostor izme|u 1. Knjige Mojsijeve 1,1 i 1,2 za taj niz katastro-
fa pre Adama, i tako ra{irio sada ~uvenu “Teoriju prekida”.10 Mnogi od
najve}ih engleskih geologa tog perioda, kao {to su Adam Sed`vik (Adam
Sedgwick), Rodrik Mur~inson (Roderick Murchison) i Vilijem Baklend (William
Buckland), prihvatili su Kivijeovu teoriju zato {to je izgledalo da pru`a lako
obja{njenje za fosilne slojeve.
Baklendova teorija deluvijuma
Vilijem Baklend, profesor geologije na Oksfordu, bio je klju~na figura
tokom perioda prelaza koji sada razmatramo. Ve} 1820, kada je kao student
geologije na Oksfordu objavio svoje “Vindiciae geologicae, ili obja{njena veza
geologije sa religijom” (Vindiciae Geologicae, or the Connection of Geology
with Religion Explained ), njegova gledi{ta su u su{tini bila ista kao i Kivijeo-
va. Njegovo napu{tanje starije geologije Potopa bilo je izra`eno na slede}i na-
75
~in: ”^ini se… nemogu}im pripisati formiranje tih slojeva… samo jednoj godi-
ni Potopa… slojevi… se moraju pripisati… periodima daleko ve}e starost”.11
Godine 1823, Baklendova slava je bila osigurana objavljivanjem njegove
knjige “Ostaci Potopa” (Reliquaie Diluvianae) u kojoj je izneo tezu da se
dokazi za Potop, koji je nazvao deluvijum, mogu na}i u velikim naslagama
“nanosa” i u kostima tropskih `ivotinja kao {to su slonovi, nilski konji i
tigrovi, koje je na{ao izme{ane zajedno u jork{irskoj pe}ini kod Kirkdejla.
Kivije je, zauzvrat, prihvatio Baklendove dokaze za Potop i ugradio ih u svoje
poslednje i najve}e delo, Discours sur les Revolutions de la Surface du Globe
(1826). Govore}i o otkri}ima kod Kirkdejla, Kivije je napisao:
“Najpa`ljivije opisani od strane profesora Baklenda, pod imenom deluvi-
jum, i krajnje razli~iti od tih drugih slojeva sli~no natalo`enih materijala,
koji se danas neprestano talo`e bujicama i rekama, i koji sadr`e samo
kosti `ivotinja koje postoje u zemlji, i kojima je Baklend dao ime aluvijum,
sada sa~injavaju, u o~ima svih geologa, najpotpuniji dokaz ~ulima, te
ogromne poplave (Nojevog Potopa) koja je do{la kao poslednja katastro-
fa na{e planete.”12
Tokom ve}eg dela 19. veka, "Baklendova teorija deluvijuma", koja je bila
zasnovana na "Teoriji uzastopnih katastrofa" Kivijea, zaokupila je ma{tu teolo-
ga koji su bili sre}ni da imaju tako pozitivan dokaz o univerzalnosti Potopa,
iako je to zna~ilo pripisivanje ve}ine fosila katastrofama pre Adama. Na kraju
krajeva, razmi{ljali su da je va`no bilo ostatiti u toku sa najnovijim geolo{kim
teorijama, naro~ito zato {to su "deluvijumski ostaci" od Baklenda i Kivijea jo{
uvek davali dovoljno municije protiv deista koji nikada nisu bili voljni da priz-
naju Bo`ju mo} za uni{tenje ~ove~anstva univerzalnim Potopom!13
Ohrabreni nau~nim pogledom za ovo novo "uskla|ivanje" 1. Knjige
Mojsijeve i geologije, mnogi teolozi tog perioda su nastavili da odbacuju sta-
riju geolo{ku teoriju Potopa u ime "savremene" geologije. Da budemo jasni,
starije gledi{te je imalo svoje branioce u narednim decenijama; ali je sve vi{e
gledi{te istaknutih geologa postajalo kriterijum za egzegezu prvih poglavlja 1.
Knjige Mojsijeve, i veliki Potop je po~eo polako ali sigurno da se povla~i sa
svoje priznate pozicije kao najve}e katastrofe u geolo{koj istoriji.14
LAJELOV UNIFORMIZAM I TEORIJA MIRNOG POTOPA
Uspon uniformizma
Zanimljivo je da teolozi nisu po~eli ranije da odbacuju geolo{ku teoriju
Potopa u korist teorije uzastopnih katastrofa Kivijea nego {to su profesional-
ni geolozi po~eli da napu{taju Kivijea! Jer je sada Kivijeovo gledi{te bilo
zasen~eno Lajelovom {kolom uniformisti~ke geologije, i u toku pola generacije
je utonulo u potpuni zaborav.15
^arls Lajel (Charles Lyell, 1797 - 1875), "Vrhovni sve{tenik uniformizma"
i autor ~uvenog ud`benika “Principi geologije” (Principles of Geology), bio je
mladi engleski advokat koji je sa entuzijazmom prihvatio u~enje o postepe-
nim geolo{kim promenama koje je krajem 18. veka zastupao D`ejms Haton
(1726-1797), {kotski geolog, smatrao je da su mnogi geolo{ki procesi koji
sada deluju na Zemlji bili aktivni tokom veoma dugih perioda u pro{losti, i
76
da takvi postepeni procesi mogu da objasne izgled dana{njeg sveta, sa svo-
jim planinama i dolinama i fosilnim slojevima, bez potrebe pozivanja na izne-
nadnu i veliku katastrofu. Drugim re~ima, “sada{njost je klju~ za pro{lost”.
Lajel je tako|e prihvatio teorije Vilijema (“Slojevi”) Smita (1769-1839),
“oca geologije slojeva”, koji je verovao da se slojevi stena uvek javljaju u istoj
sekvenci, u zavisnosti od tipa fosila koje sadr`e, i da se bilo koji odre|eni
sloj mo`e utvrditi prosto pronala`enjem njegovih “indeks fosila”.16
Ali, Lajel je oti{ao jo{ dalje od svojih prethodnika u svom insistiranju da
su svi geolo{ki procesi bili veoma postepeni u pro{losti, i u svom krajnjem
u`asavanju od bilo ~ega {to bi predlagalo iznenadnu katastrofu.
Slede}i navod iz njegovog ud`benika o geologiji jasno otkriva njegov
osnovni stav po ovom pitanju:
“Raniji geolozi ne samo da su slabo poznavali postoje}e promene, ve} su
bili i nesvesni koli~ine svog neznanja. Sa pretpostavkom prirodno
inspirisanom tom nesvesno{}u, nisu oklevali u odlu~ivanju da vreme nika-
da nije moglo da omogu}i da postoje}e snage u prirodi izvr{e promene
velikih magnituda, a jo{ manje tako zna~ajnih revolucija kakve su iznete
na svetlost geologijom… Nikada nije postojala dogma koja je vi{e navodi-
la na neukost, i na zatupljivanje znati`elje, od te pretpostavke o razlici
izme|u drevnih i postoje}ih uzroka promene. Ona je proizvela najvi{i ste-
pen nepovoljnog stanja uma za prihvatanje ~injenica o onim sitnim, ali
neprestanim promenama kojima svaki deo Zemljine povr{ine podle`e… Iz
tog razloga su odba~ene sve teorije koje uklju~uju pretpostavku o izne-
nadnoj i nasilnoj katastrofi i revolucijama cele Zemlje, i njenih stanovnika
- teorije koje su ograni~ene time {to nemaju pozivanja na postoje}a
pore|enja, i ~ija je `elja da preseku, a ne da pa`ljivo odve`u, Gordijev
~vor.”17
Ovo je svakako bio o{tri uniformizam. Ali je on bio odgovaraju}i za vre-
mena kada su ljudi bili umorni od erupcija revolucija i politi~kih kome{anja,
i bili spremni za u~enja koja su govorila izrazima mira i stabilnosti, bilo u
vladi ili u geologiji.18
^injenica da je Lajelov uniformizam bio prihva}en kao istinita filozofija
geologije u svim velikim nau~nim centrima u svetu, danas mo`e delom biti
pripisana ~injenici da je ^arls Darvin, Lajelov u~enik, sagradio svoju teoriju
organske evolucije na uniformisti~kim osnovama koje je Lajel postavio. Darvin
nije bio protivan da prizna svoju zahvalnost Lajelu kada je istakao, u knjizi
“Postanak vrsta” (The Origin of Species), da
...onaj koji mo`e da pro~ita veliko delo ^arlsa Lajela “Principi geologije”,
koje }e budu}i istori~ari prepoznati kao temelj revolucije u prirodnim
naukama, a koji ipak ne prizna koliko su veliki bili pro{li periodi vreme-
na, mo`e odmah da zatvori tu knjigu.19
77
 Teorija mirnog Potopa
Iako je Lajelov prvi zvuk uniformisti~ke trube ogla{en 1830, bilo je potreb-
no dosta godina da bi Kivijeova teorija uzastopnih katastrofa bila izba~ena iz
umova engleskih geologa. Me|utim, u me|uvremenu, nova teorija je brzo
po~ela da se prihvata u Velikoj Britaniji, ~ija je namera bila da u potpunosti
izbaci Potop kao faktor koji geolozi trebaju da uzimaju u obzir pri obja{nja-
vanju Baklendovih "deluvijumskih" nanosa. To je bila “Teorija mirnog Potopa”
koja je tvrdila da je univerzalni Potop bio previ{e “miran” fenomen da bi
ostavio bilo kakve nanose. Iako ju je prvi put predlo`io {vedski botani~ar Karl
Line (Carlous Linnaeus, 1707-1778), “Teoriju mirnog Potopa” je prvi put pred-
stavio britanskoj javnosti 1826. godine {kotski sve{tenik D`on Fleming:
“Zastupam isto gledi{te kao Line po ovom pitanju; niti smatram, iako
sve{tenik, da postoji najmanji razlog za sakrivanje svojih gledi{ta, iako se
ona suprotstavljaju napomenama koje je la`na filozofija stvorila u umu
javnosti. Formirao sam svoje stavove o Nojevom Potopu, ne na osnovu
Ovidija, ve} iz Biblije. Tu mi prosta Mojsijeva pri~a dozvoljava da verujem,
da su se vode izdizale iznad Zemlje postepeno… da Potop nije izazvao
nikakve nasilne promene, ne pomeraju}i ni zemlji{te ni vegetaciju koju je
ono podupiralo… Sa ovim ube|enjem na umu, nisam spreman da posve-
do~im o prirodi bilo kakvih preostalih znakova katastrofe, i smatram da
se moje po{tovanje za autoritet otkrivenja pove}alo, kada vidim da, na
sada{njoj povr{ini, nema spomenika takvog doga|aja.”20
^arls Lajel je prihvatio novu teoriju kao da je u savr{enom skladu sa uni-
formisti~kom filozofijom prirode:
“Sla`em se sa dr. Flemingom da u Mojsijevoj pri~i ne postoje izrazi pri-
menjeni za ukazivanje na nagle pokrete voda, bilo dok su se izdizale, ili
dok su se povla~ile posle prestajanja ki{e i prela`enja vetra preko Zemlje.
Suprotno tome, maslinova gran~ica koju je golubica donela izgleda kao
jasna indikacija da vegetacija nije bila uni{tena, {to je Noju zna~ilo da }e
se kopno pojaviti.”21
Iako je Baklendova teorija “deluvijuma” u`ivala veliku popularnost u
Britaniji tokom 1820-ih i nastavila da privla~i teologe mnogo godina kasnije,
bila je tako|e na putu da bude u potpunosti napu{tena od strane geologa
sredinom 1830-ih. Ovi britanski nau~nici su bili veoma privu~eni Flemingovim
i Lajelovim novim “uskla|ivanjem” 1. Knjige Mojsijeve i geologije, po kojoj se
za Potop, iako jo{ uvek univerzalan u opsegu, ne bi smatralo da je imao bilo
kakav geolo{ki zna~aj. Oni nisu bili spremni da odmah predaju Kivijea u korist
Lajela, jer su jo{ uvek razmi{ljali u terminima Kivijeove teorije uzastopnih
katastrofa. Ali, takozvani “deluvijumski” nanosi koje je Baklend pripisao
Potopu, mora da su bili umesto toga natalo`eni poslednjom od velikih
geolo{kih katastrofa pre Adamovog doba. Univerzalni Nojev Potop je bio toliko
miran po svojim pokretima da nije poremetio ~ak ni maslinovo drve}e, a da
ne govorimo o zemlji{tu i stenama! Uniformizam je ostvario svoju prvu veliku
pobedu razdvajanjem geologije od 1. Knjige Mojsijeve!
78
Na osnovu slede}e izjave Adama Sed`vika sa Kembrid`a, u njegovom
poslednjem obra}anju kao predsednika Geolo{kog dru{tva 1831, o~igledno
je da je ovo postalo nau~no raspolo`enje u Velikoj Britaniji tokom 1830-ih:
“Smatram da je ispravno, kao jedan od mojih poslednjih ~inova pre nego
{to napustim ovu stolicu, da ovako javno pro~itam moje oporicanje.
Trebali smo da zastanemo pre nego {to smo usvojili teoriju deluvijuma, i
pripisali svo na{e staro povr{insko kamenje delovanju Mojsijevog Potopa.
Jer do sada jo{ uvek nismo prona{li ni jedan trag me|u ostacima biv{eg
sveta sahranjenog u ovim nanosima.”22
A pet godina kasnije, Vilijem Baklend sa Oksforda, autor Reliquiae
Diluvianae (1823) i promoter teorije “deluvijuma”, kona~no je napisao svoje
odbacivanje ranijih gledi{ta u vezi poistove}ivanja povr{inskih nanosa sa
Potopom. U {estom tomu serije “Razmatranja iz Brid`votera” (Bridgewater
Treatises) objavljenom 1836, Baklend je priznao:
“Otkri}a koja su na~injena posle objavljivanja ovog rada (Reliquiae
Diluvianae), pokazuju da je veliki broj `ivotinja koje su tu opisane, posto-
jao tokom vi{e od jednog geolo{kog perioda koji je prethodio katastrofi
tokom koje su iskorenjene. Otuda izgleda verovatnije da je u pitanju
doga|aj koji je bio poslednji od mnogih geolo{kih revolucija koje su
proizvedene nasilnim erupcijama vode, a ne srazmerno mirnim talasanjem
opisanim u nadahnutoj pri~i. Opravdano se tvrdilo, protiv poku{aja da se
poistovete ta dva velika istorijska i prirodna fenomena, da kako je
opisano da je izdizanje i opadanje voda Potopa bilo postepenog i kratkog
trajanja, one bi proizvele srazmerno malo promene na povr{ini Zemlje koju
su preplavile.”23
Tako su u roku od jedne generacije u ranom 19. veku, istaknuti geolozi
napustili geolo{ku teoriju Potopa u korist Kivijeovih uzastopnih katastrofa i
Baklendovih "deluvijumskih" nanosa; a zatim, pre nego {to je hri{}anska
javnost imala vremena da prilagodi svoje mi{ljenje novoj teoriji, geolozi su
pali pod ~ini “Teorije mirnog Potopa”, koja je uklonila Potop iz kategorije
geolo{kih katastrofa i ostavila ga bez bilo kakvih vidljivih tragova. Po{to ta
teorija jo{ uvek ima svoje sledbenike u 20. veku, va`no je da ispitamo njene
implikacije u svetlu nauke i Biblije.24
Jezik Biblije
Ve} smo zapazili kako su Fleming, Lajel i Baklend insistirali da je
“opisano da je izdizanje i opadanje voda Mojsijevog Potopa bilo postepeno i
kratkog trajanja” i da “bi one proizvele srazmerno male promene na povr{ini
zemlje koju su preplavile”. Ali, {ta Biblija ima da ka`e o pokretima i efekti-
ma voda Potopa? Da li su oni opisani u 1. Knjizi Mojsijevoj izrazima
“smirenosti”? Na ovom mestu }e biti dobro da iznesemo re~i Bajrona C.
Nelsona. Po{to daje bukvalni prevod 1. Knjige Mojsijeve 8,3 (“i stade voda
opadati na zemlji”), dodaje:
“Ovde je opisano ne{to od opadanja i toka, ne{to od upadljivog kretanja
potopnih voda napred i nazad, dok su se one polako povla~ile u okeanske
dubine. Da li je to povla~enje i kretanje bilo usled plima, ili nekih drugih
79
 izuzetnih kretanja, Biblija ne ka`e... Ali, svakako izgleda jasno da je bilo
dovoljno pokreta, plimnih ili nekih druga~ijih, da uskome{a ogromne
koli~ine zemlji{ta, koje je mo`da prekrivalo staru zemlju do ogromne
dubine. I malo dalje u opisu Biblije, u kratkoj, a ipak izra`ajnoj pri~i, ka`e
se: ‘I voda opada{e sve vi{e‘ (1. Mojsijeva 8,5).”25
Nelson zatim nastavlja isti~u}i druga dva teksta Biblije za koja smatra da
mora da sa~injavaju “coup de grace primedbi da je fizi~ko nasilje i katastro-
fa u Potopu strana samoj Bibliji”. Prvi od ovih tekstova je iz 1. Knjige
Mojsijeve 6,13: “Kraj svakome telu do|e preda me, jer napuni{e zemlju beza-
konja; i evo ho}u da ih zatrem sa zemljom.” H. C. Leopold zapa`a da
“...kako bi na~inio razaraju}u prirodu i surovu realnost ove katastrofe
o~iglednijom, njegova svrha je da uni{ti ljude ‘sa zemljom‘. Prema tome,
kada je ~ovek istrebljen i njegovo stani{te sa njim, ljudi potpunije shvata-
ju koliko je ozbiljna priroda nedela. Kriti~ari nisu o~ekivali frazu ‘sa
zemljom‘ i zbog toga su ga podvrgli o{troj kritici. Previ{e je jasno da bi
se kritikovalo.”26
Drugi tekst na koji se poziva Nelson je 2. Petrova poslanica 3,6 ("tada{nji
svet bi vodom potopljen i pogibe"), o kome smo ve} govorili u prvom
poglavlju.
Danas, kada su kontinenti i okeani u stanju ravnote`e, postoje ogromne
okeanske struje. Jedna od njih, ju`na ekvatorijalna struja, nosi 6 miliona tona
vode u sekundi ka severu du` Ekvatora.27 Ali, koliko su morale da budu
mo}nije struje kada su se okeanske vode, pokrenute razvaljivanjem izvora
velikoga bezdana i otvaranjem "ustava nebeskih", izdigle iznad najvi{ih pla-
nina zemlje u periodu od ~etrdeset dana i zatim posle pet meseci po~ele da
opadaju.
Nelson jasno ukazuje na nemogu}nost teorije mirnog Potopa:
“Kako je more po~elo da se izdi`e, svaka plimna struja je mogla da se
penje sve vi{e i vi{e uz reke i doline, {ire}i se dalje i {ire unutar kopna
svaki put, a zatim bi se povla~ile. Na nekim mestima, bez sumnje,
nadolaze}i pokreti bi bili isto toliko surovi i nasilni kao u zalivu Sv. Mihaila
ili u{}u Amazona, ili jo{ ve}i. Pravci plimnih struja i njihova nasilnost bi
se menjali sa menjanjem oblika povr{ina na koje su pristizale. Ne ka`emo
da je Potop ostvaren postepenim izdizanjem morskog dna, iako je mogao
da bude. Ali, da je univerzalni Potop mogao da se ostvari na najne`niji
na~in, da li }emo, imaju}i u vidu ono {to znamo o plimama, re}i da je
mogao da postoji univerzalni Potop, a da nikakva {teta nije u~injena
zemlji? Da li mo`emo da mislimo da je mogu}e da nije bilo struja, pokre-
ta, ni kome{anja voda napred i nazad, i ovamo i onamo?”28
^ak i da nema ~injenice da Biblija daje jasne indikacije o pokretima i
razraju}im efektima potopnih voda, bilo bi nemogu}e zamisliti univerzalan
Potop koji bi mogao da bude toliko miran da ostavi povr{inu Zemlje neiz-
menjenom. ^ak i relativno male koli~ine vode, uklju~ene u re~ne poplave,
prouzrokovale su zapanjuju}u {tetu.29 Mostovi, ku}e, ogromne stene i drve}e
~upano je i odno{eno kao obi~ni kamen~i}i i {ibice. Takve poplave ~esto
dosti`u dubinu od vi{e od nekoliko desetina metara i njihova glavna snaga
80
se istro{i u toku nekoliko dana ili ~asova. Ali, kada po~injemo da govorimo
u terminima Potopa koji “navaljiva{e sve vi{e po zemlji” i “staja{e voda povrh
zemlje sto i pedeset dana”, i koji je prekrio “sva najvi{a brda {to su pod
celim nebom”,30 moramo da se suo~imo sa ~injenicom da se vi{e ne bavi-
mo fenomenima koji su bliski savremenoj nauci.
Prema tome, ne mo`e se negirati da je univerzalni Potop morao da os-
tvari ogromnu koli~inu geolo{kog rada u relativno kratkom periodu. Erozija i
sedimentacija je morala da se odigrava u gigantskim razmerama. Prethodna
izostati~ka prilago|avanja, kakve god vrste da su bila, mora da su u pot-
punosti bila poreme}ena velikim kompleksom hidrostati~kih i hidrodinami~kih
sila oslobo|enih potopnim vodama, rezultuju}i verovatno u velikim pokretima.
Ogromni plimni efekti, oluje, i velika slo`enost struja, ukr{tenih struja, vrtlo-
ga, i drugi hidrauli~ki fenomeni tako|e su morali da budu povezani sa vulkan-
skim fenomenima i velikim ki{ama. Po{to su poplavne kapije bile zatvorene
i izvori velikog bezdana zaustavljeni, mora da je jo{ uvek, dugo vremena, pos-
tojalo daleko vi{e ostvarenih geolo{kih aktivnosti kako su se mase vode
smirivale u novim basenima i kako se zemlja prilago|avala na nove
fiziografske i hidrolo{ke ravnote`e.
Leopold insistira da “se moraju uvideti ogromne geolo{ke mogu}nosti
koje le`e u pozadini razvaljivanja izvora velikog bezdana. Veli~ina tih erupcija
je morala da bude u srazmeri sa stvarnom dubinom Potopa”.31 I on dalje
dodaje, u pogledu zna~aja 1. Knjige Mojsijeve 7,18-20 za savremenu nauku:
“Kakve mogu}nosti za delovanje ogromnih geolo{kih promena le`e uspa-
vane u tim “mo}nim” vodama! Prirodna snaga gabar je poja~ana jednim
meod, “krajnje” u stihu 18 i dupliranjem istog prideva… hebrejskog
superlativa… u stihu 19. Kada }e geolozi po~eti da zapa`aju te osnovne
~injenice?”32
Ugro`avanje Barke
Jedan argument koji je ~esto bio izno{en protiv ideje da su se potopne
vode brzo kretale napred i nazad du` zemlje, jeste taj da bi Barka bila u
opasnosti da potone i njeni putnici ne bi mogli da pre`ive pod takvim uslovi-
ma godinu dana.
Da bi odgovorili na ovu zamerku, predlo`ili bismo dva zna~ajna razma-
tranja. Kao prvo, Nojeva Barka nije bila brod, ve} Barka. Biblijske ~injenice
ukazuju da je Barka bila sagra|ena naro~ito u svrhu izdr`avanja u`asnog
udara talasa. Zanimljivo je da je {kola lokalnog Potopa obezbedila neke infor-
macije od velike koristi u vezi sa ovim. Robert D`ejmison raspravlja o ovom
pitanju dugo, i neke od njegovih zaklju~aka sa`eto je izneo Ram:
“Barka je imala vrata i tri sprata. Spratovi su funkcionisali isto kao sobe
obezbe|uju}i razdvajanje `ivotinja i razdeljivanje strukture. Barka je bila u
obliku kutije ili ugaona, a ne aerodinami~ka ili zakrivljena. Ovim oblikom
je pove}ala svoj kapacitet nosivosti za tre}inu. To je bio ~amac dizajniran
za plutanje, a ne za plovidbu. Piter Jansen iz Holandije je napravio model,
a danske barke zvane Fleuten su modelirane prema Nojevoj Barci. Ti mo-
deli su dokazali da je Barka imala ve}i kapacitet od zakrivljenih ili
81
 izdu`enih ~amaca. Bilo ih je skoro nemogu}e potopiti… stabilnost takve
Barke je velika i ona se pove}ava kako tone dublje u vodu. [to je ni`i
centar gravitacije, te`e ju je potopiti. Ako bi centar gravitacije bio dovoljno
nisko, Barka bi mogla biti potopljena samo ako bi se nasilno prevrnula.
Kakav god da je centar gravitacije bio kod Nojeve Barke, to je svakako
bio najstabilniji ~amac.”33
Kao drugo, ne smemo da na~inimo gre{ku potcenjivanja implikacija 1.
Knjige Mojsijeve 8,1: “A Bog se opomenu Noja i svih zveri i sve stoke {to
behu s njim u kov~egu.” Ova izjava se odnosi na vreme kada su vode jo{
uvek bile pri svom najvi{em nivou, a izvori velikoga bezdana se jo{ uvek nisu
zaustavili (1. Mojsijeva 8,2). Va`no je da se podsetimo da re~ “opomenu”
(zakar) u ovom kontekstu ne zna~i da je Bog zaboravio Barku i njene putnike
izvesno vreme! Po hebrejskoj upotrebi, zna~enje re~i “zakar” je “odobrenje
zahteva, za{tita, pru`anje”, kada je Bog subjekat, a ljudi su objekat.34 U
stvari, kako Leopold uo~ava, “Bo`ja mo} u ~uvanju Barke, usred takvih opas-
nosti, se jasnije isti~e”.35
Prema tome, kada obja{njavamo bo`anski planiranu strukturu Barke i
Bo`ju brigu za svoja stvorenja u Barci, veoma je zahvalno insistirati da je
Potop morao da bude miran doga|aj za Nojevu porodicu i `ivotinje kako bi
nepovre|eni pre`iveli taj jednogodi{nji period.
Maslinov list
Jo{ jedan argument koji slu`i za podr{ku “teorije mirnog Potopa”, koji se
~esto javlja u literaturi pro{log veka, zasnovan je na epizodi o golubici i masli-
novom listu. Biblija nam ka`e da “i pred ve~e vrati se k njemu golubica, i gle
u kljunu joj list maslinov, koji be{e otkinula; tako pozna Noje da je opala voda
sa zemlje” (1. Mojsijeva 8,11).
Mora se priznati da ovaj maslinov list nije mogao da bude stari list koji
je plutao na povr{ini vode, jer hebrejska re~ “taraf” zna~i “otkinut” ili “sve`”;
i {tavi{e, on ne bi dao Noju nikakvu indikaciju da je “opala voda sa zemlje”.
D`. P. Lang navodi Deli~a kako ka`e:
“Drvo masline ima zelene listove tokom cele godine, i izgleda da izdr`ava
vodu, po{to Teofrast, Istorija biljaka IV, 8, i Plinije, Istorija prirode XIII, 50,
daju opis maslinovog drve}a u Crvenom moru. Javlja se rano u Jermeniji,
iako ne na ve}im visinama Ararata, ve} ni`e, ispod le{nika, duda i kajsi-
je, u dolinama na ju`noj strani.”36
Na osnovu tih ~injenica neki su tvrdili da je Potop bio toliko ne`an u svo-
jim pokretima da ~ak ni drve}e nije bilo poreme}eno, a ~injenica da je golu-
bica donela sve`e otkinut list malsinovog drveta je bila navodno indikacija
Noju da su se vode povukle do nivoa na kom je maslinovo drve}e bilo
naviknuto da raste.
^arls Lajel je, zastupaju}i “teoriju mirnog Potopa”, tvrdio da “nam masli-
nova gran~ica, koju je donela golubica, izgleda kao jasna indikacija da vege-
tacija nije bila uni{tena, kao {to je bila za Noja da }e se kopno pojaviti”.37
Ali, pobijaju}i to, L. Vernon Harkort (L. Vernon Harcourt) je pi{u}i 1838,
istakao da Biblija ne ka`e da je golubica donela “maslinovu gran~icu”, ve}
82
samo maslinov list. Za Harkorta, to je “jasno ukazivalo, da on (Lajel) nije ispi-
tivao pri~u Biblije istom pa`njom i precizno{}u, kao {to je to u~inio sa slo-
jevima zemlje”.38 Zna~aj ove razlike se mo`e videti iz ~injenice da “~ak da je
i svako maslinovo drvo u Jermeniji bilo i{~upano i prekriveno deluvijumom,
o~igledno da je pro{lo dovoljno vremena do se dopusti klijanje semena na
izdi`u}em zemlji{tu, iako su ravnice jo{ uvek le`ale pod vodom”.39
Nije neopodno pretpostaviti, kao {to je to Harkourt u~inio, ni da je novo
maslinovo drvo moralo da izraste iz semena. Kao {to se ve}ina savremene
hortikulture vr{i kori{}enjem ise~enih delova starijih biljaka, isto tako je i
poslepotopni biljni `ivot verovatno po~eo iz izlomljenih grana zakopanih blizu
povr{ine. Zna~ajno je da je spomenut maslinov list, po{to je dobro poznato
da je ovo jedna od najkrepkijih biljaka i da bi bila me|u prvima koje bi iznikle
iz takvog ise~enog dela posle Potopa. ^ak i potpuno razvijena drve}a mogu
da budu podvrgnuta krajnje surovom tretmanu, a da ipak pre`ive.
“Toliko je neuni{tivo da mo`e da pre`ivi na najsiroma{nijim zemlji{tima
tokom su{e, {teto~ina, po`ara, ili godina zanemarivanja, i o`ivljava kada
se nahrani i zalije i podkre{e, i donosi ~udesan prinos... Podkresivanjem
grana do ogoljenih stabala, isecanjem korena i iskopavanjem drveta, uzga-
jiva~ maslina mo`e da podigne i presadi odraslo drvo u bilo koje vreme.
Posle godinu dana potrebnih da se oporavi od ovog {oka, stablo pu{ta
nove korenove ka vlazi, razvija nove korenove, i ponovo donosi
plodove....”40
Niti drvo mora da raste u ravnicama; moglo je da iznikne visoko na ogo-
ljenim stranama planina mnogo pre nego {to su se potopne vode povukle u
nizije.
“Prilagodljiva priroda drve}a im dopu{ta da se uzgajaju na zemlji{tima sa
velikim sadr`ajem kre~njaka i na stenovitim brdima nepodesnim za druge
useve.”41
Iz slede}eg se vidi da je samo nekoliko meseci potrebno od vremena
postavljanja odse~enih delova do nicanja listova:
“Ise~eni delovi se, prema tome, univerzalno koriste za razvijanje masli-
novog drveta. To mogu biti delovi grana pre~nika nekoliko centimetara i
duga~ki 150 do 180 cm, posa|eni u zemlji{te gde }e drvo ostati, ili od
kra}ih i manjih delova posa|enih u redove u rasadniku. Krupni ~vorovi ili
ovoli koji prirodno rastu u osnovi drveta masline, ponekad se seku i sade,
pri ~emu se njihovi izbojci sade kao se~eni delovi. U Kaliforniji se drve}e
uzgaja iz tvrdih ili mekih drvenih odse~aka. Odse~ci zrelog drveta, postav-
ljeni u pesak uz toplotu na dnu, u februaru formiraju korenove i rastu u
maloj meri na jesen. Odse~ci od mekog drveta se uzimaju u oktobru od
zrelih vr{nih gran~ica duga~kih oko 13 cm, i postavljaju blizu jedni drugih
u pesak radi pu{tanja korenova. Slede}eg maja odse~ci sa korenovima
se postavljaju u redove u rasadniku...”42
Tako se zapis o golubici i maslinovom listu savr{eno uskla|uje sa onim
{to je poznato o prirodi maslinovog drveta i sa biblijskim opisom velikog
Potopa koji je uni{tio svet.
83
 Time vidimo da je zaista pogubna slabost zamerke, zasnovane na epizo-
di sa malinovim listom, ta {to poku{ava da doka`e previ{e toga. Jednostavno
je neshvatljivo da je op{ti Potop mogao da ostavi drve}e netaknutim. ^injeni-
ca da je 135 dana pro{lo po{to su vode po~ele da se povla~e pre nego {to
je golubica mogla da na|e `ivi list je re~ito svedo~anstvo velike ru{ila~ke
mo}i Potopa. Mnogi Englezi bi se slo`ili sa L. Vernonom Harkourtom kada je
napisao 1838: “Sa `aljenjem se mora konstatovati da je g. Lajel morao da
dovede svoju teoriju mirnog Potopa do stepena koji se grani~i sa besmisli-
com.”43
D@ON PAJ SMIT I TEORIJA LOKALNOG POTOPA
Ra|anje teorije
Iako je “teorija mirnog Potopa” izgledala mnogim teolozima kao izvanred-
no uskla|ivanje 1. Knjige Mojsijeve i geologije, ubrzo je ve}ini postalo o~igled-
no da je bila nau~no besmislena. To je bio zanimljiv, ali beznade`an poku{aj
da se izbegne neizbe`no, i sada je rukopis “bio na zidu”. Kada je jednom
proces “uskla|ivanja” bio uveliko u toku, nije vi{e postojalo ni{ta {to bi
spre~ilo potpunu predaju Potopa opisanog u 1. Knjizi Mojsijevoj pred zahte-
vima uniformisti~kih pretpostavki. Nova era uskla|ivanja je bila na pomolu, i
glasnik ove nove ere bio je blizu.
Dug i aktivan `ivot D`on Paj Smita (1774-1851) je tekao paralelno sa
celokupnom istorijom prelaza nau~ne i teolo{ke misli u pogledu opsega i
efekata Potopa. On ne samo da je bio svestan intelektualnih trendova svog
doba, ve} je tako|e ~esto ulazio u usmene i pisane sporove, objavljuju}i
odre|en broj radova o teolo{kim pitanjima.
Pri kraju svoje predava~ke karijere na Homerton koled`u u Londonu, Smit
je postao op~injen novom geolo{kom naukom; i po~eo je da dr`i predavanja
o uskla|ivanju 1. Knjige Mojsijeve i geologije. Prema jednom od njegovih
biografa:
“Oslanjaju}i se na ~injenice, jedinom vrednom savezniku u nau~nom
istra`ivanju, na{ autor je do{ao do zaklju~ka... da Nojev Potop nije bio,
niti je mogao da bude op{ti; i da tvr|enje nije moglo da opstane, osim
r|avim izgovorom pretpostavljaju}i ogromno ~udo tokom ~itavog trajanja
Potopa.”44
Prvo izdanje njegovog ~uvenog dela, “O vezi izme|u Biblije i nekih delova
Geologije” (On The Relation Between the Holy Scriptures and Some Parts of
Geological Science), bilo je objavljeno 1839. Peto izdanje, koje je bilo objav-
ljeno posmrtno 1854. godine, sadr`alo je {ezdeset strana argumenata pro-
tiv univerzalnosti Potopa (str. 109-149; 264-283), od kojih mnoge od tada
koriste zastupnici teorije lokalnog Potopa.
Objavljivanje Smitovih predavanja 1839. podiglo je pravu buru protesta
me|u religioznim ljudima u Velikoj Britaniji. Pre 1839. godine, rasprave oko
Potopa i njegovih geolo{kih efekata vo|ene su srazmerno smireno, iako su
pobijanja Adama Sed`vika 1831. i Vilijema Baklenda 1836. godine o pripisi-
vanju povr{inskih nanosa Potopu proizvela nelagodnost u umovima mnogih.
Ali sada, po prvi put jo{ od sedamnaestog veka, engleski teolog je odbacio
84
bez nesigurnih izraza geografsku univerzalnost Potopa i potkrepio svoja
tvr|enja re~itim i duga~kim argumentima iz nauke i Biblije.45
Da je Paj Smitov biograf mogao da predvidi sporove koji besne unutar
konzervativnih religijskih krugova po pitanju Potopa u 20. veku, ne bi pisao
toliko optimisti~ki o Smitovoj pobedi u prvoj rundi savremenog spora o
geografskom opsegu Potopa:
“Nezastra{en ni insinuacijama ni povikom onih koji su bili skepti~ni u
pogledu ~injenica nauke, dr Smit je, jo{ glasnije, tvrdio da je geologija u
savr{enom skladu i sa Biblijom i sa razumom; a one izjave koje su, pri
prvom objavljivanju, prouzrokovale nemir kod nekih, sada su priznate i poz-
nate istine svima sem onima koji, uskog uma i fanati~ki, ‘vole tamu‘ nez-
nanja “umesto svetlosti” saznanja.”46
Ali je ta~no da je ogor~eni povik koji je usledio posle objavljivanja Smitove
knjige utihnuo, i duh vremena je bio takav da je veliki broj geologa i teologa
brzo prihvatio novu teoriju. Na kraju krajeva, ako nije bilo univerzalnih
geolo{kih dokaza za Potop, to mora da je bilo zbog toga {to Potop nije bio
univerzalan!
Vilijemu Baklendu i njegovim kolegama geolozima je veoma laknulo kada
su uvideli da biblijska egzegeza ne zahteva univerzalnost Potopa, jer je “teori-
ja mirnog Potopa” ve} dugo vremena bila logi~ki i nau~no nepodobna za njih.
Do 1863. godine, jedan {kotski geolog je mogao da govori prakti~no u ime
svih drugih iz svoje profesije, kao i za ve}inu teologa, kada je rekao:
“Danas izgleda povr{no ponovo podi}i duhove starih potopa i slomova,
koji su, po{to su odigrali toliko aktivnu ulogu u ranoj istoriji geologije,
sada ve} vi{e godina tiho potisnuti u zaborav. Samo nekoliko ljudi sada
ozbiljno zastupa to uverenje, da je fenomen slojeva nastao usled
ogromnog katastrofi~nog Potopa, ili bilo kog broja poplava, velike mo}i i
dugog trajanja.”47
Prema tome, mnogo pre sredine 19. veka, teorija lokalnog Potopa je
uplovila u more biblijskog i nau~nog spora. Starija uskla|ivanja su tiho
izbledela, a Paj Smitova tvrdnja da je Potop bio antropolo{ki univerzalan, iako
geolo{ki lokalan, postala je jedna od najve}ih {ema uskla|ivanja ikada
stvorenih. U toku samo jedne generacije, geolozi su naveli crkvu da promeni
svoja gledi{ta po pitanju Potopa tri puta; ali je ve} pro{lo vi{e od jednog veka
spora i istra`ivanja kako bi se procenio puni zna~aj tog trostukog kompro-
misa izme|u egzegeze i nauke, a kraj jo{ uvek nije na vidiku.
Leonard Vuli i “sloj Potopa” kod Ura
Mnogi teolozi su posle vremena D`on Paj Smita veoma jasno uvideli uza-
ludnost poku{avanja da se u~enje o univerzalnom Potopu pomiri sa uni-
formisti~kom geologijom. Ali, kako nisu bili voljni da se postave u neprijatnu
poziciju suprotstavljanja zaklju~cima istaknutih geologa, oni su prihvatili alter-
nativu teorije lokalnog Potopa pod pretpostavkom da je “lokalna poplava
mogla da do|e i ode i da ne ostavi nikakav trag posle nekoliko hiljada go-
dina”.48
85
 Svejedno, ve}ina zastupnika lokalnog Potopa nije bila zadovoljna mi{lju da
je Potop koji je uni{tio ~ove~anstvo mogao da prekrije Bliski Istok ili ~ak
Mesopotamiju u toku vi{e od godinu dana, a da ne ostavi nijedan prepoz-
natljivi trag. Ovo ose}anje nelagodnosti je jasno bilo posvedo~eno sprem-
no{}u kojom su takvi teolozi prihvatili Leonard Vulijeve (Leonard Wooley) tvrd-
nje da su prona|eni neosporni dokazi Potopa opisanog u 1. Knjizi Mojsijevoj
u 2,5 metara debelom sloju ~iste gline ispod drevnog grada Ura u donjoj
Mesopotamiji.49
Kada je ovo otkri}e na~injeno 1929. godine i kada je profesor Stefan
Lengdon (Stephen Langdon) objavio nekoliko meseci kasnije da je na~inio
sli~no otkri}e kod grada Ki{a, nekoliko stotina kilometara severno, nastala je
velika radost me|u onima koji su prihvatili teoriju lokalnog Potopa. Ovde su,
kona~no, bili dokazi za istorijsku realnost Nojevog Potopa (nasuprot onima
koji su negirali opis 1. Knjige Mojsijeve); a tako|e, ovde su bili dokazi da
Potop nije bio ni{ta vi{e od mesopotamske poplave (nasuprot onima koji su
tvrdili da je bio geografski univerzalan). Ovaj zadivljuju}i i neo~ekivani “dokaz”
za Potop prouzrokovao je da mnogi zastupnici lokalnog Potopa odbace svoje
pre|a{nje mi{ljenje da takav Potop nije morao da ostavi bilo kakve vidljive
tragove. To se mo`e videti u izjavi Andrea Perota, upravnika francuskog
Nacionalnog muzeja, direktora Mari arheolo{ke ekspedicije, i pobornika teori-
je lokalnog Potopa:
“Izgleda verovatno, a priori, da je katastrofa, u ~iju se veli~inu ne mo`e
sumnjati, morala da ostavi tragove u zemlji{tu Mesopotamije. Tamo bi se
morale na}i debele naslage aluvijuma koje bi bile natalo`ene
osloba|anjem velikih vodenih masa. Dopu{taju}i drevnost doga|aja, koji
se odigrao verovatno pre vi{e od dve hiljade godina pre nove ere (najsta-
rija pri~a, sumerska, verovatno se datira na taj datum), takvi tragovi bi
bili prona|eni samo na zna~ajnoj dubini, to jest ispod istorijskih slojeva
sada{njosti, koji se pijukom mogu na}i skoro na povr{ini.”50
Ali, radost koji su mnogi iskusili ovim novootkrivenim “uskla|ivanjem” 1.
Knjige Mojsijeve i geologije uskoro }e izbledeti. Jer je ubrzo data neprijatna
objava da “nanosi Potopa” kod Ura i Ki{a nisu bili savremeni; i {tavi{e,
“Potop” Ura nije poplavio ~ak ni ~itav grad! D`ord` A. Barton je, pi{u}i kas-
nije o “nanosima Potopa” kod Ura i Ki{a, rekao da je “Henri Frenkfort, zaista,
pokazao da se, na osnovu ~injenica grn~arije na|ene iznad i ispod sloja mulja
na dva lokaliteta, dve poplave nisu odigrale u isto vreme, niti su ~ak bile u
istom veku!”51
Frensis R. Stili (Francis R. Steele), koji je u vreme pisanja bio asistent
asirologije na odseku isto~nja~kih studija pri postdiplomskim studijama
Univerziteta u Pensilvaniji, kao i asistent vavilonskog odseka Univerzitetskog
muzeja, i koji je u~estvovao u nekoliko arheolo{kih ekspedicija u Iraku,
sna`no je odbacio pripisivanje takvih slojeva “velikoj katastrofi koju je Bog
doveo kako bi uni{tio gre{ni ljudski rod”. On je insistirao da “pretpostavljeni
'dokaz' nije imao ni{ta sa Potopom zapisanim u Bibliji”.52
86
Teorija lokalnog Potopa i uniformisti~ka geologija
Ako je manja poplava u samo jednom delu drevnog mesopotamskog grada
mogla da ostavi 2,4 metara debeo sloj gline koji je jasno prepoznatljiv posle
pet hiljada godina, ko bi bio toliko smeo da tvrdi da je biblijski Potop mogao
da istrebi celokupnu ljudsku populaciju Mesopotamije (da ne govorimo o
celokupnom ljudskom rodu), podigne d`inovsku Barku sa zemlje tokom neko-
liko meseci, a da ipak ne ostavi za sobom nikakve geolo{ke dokaze? Sada
je pro{lo vreme kada nau~nici mogu da stave u stranu takva pitanja kao
nebitna; oni koji ozbiljno razmatraju biblijski opis Potopa smatraju da je to
jedan od najrazornijih argumenata protiv celokupnog napora uskla|ivanja 1.
Knjige Mojsijeve i uniformisti~ke geologije.
Ako savremeni geolozi tvrde da mogu da procene, uz razumnu gre{ku, ~ak
i tako male slojeve kao {to su jezerske varve i pouzdano pove`u te i druge
manje naslage, glacijalne ili druga~ije, u hronolo{ke serije koje se prote`u
du` milione godina,53 onda religiozni ljudi koji prihvataju takve metode dati-
ranja ne moraju da budu iznena|eni kada geolozi u potpunosti odbacuju
mogu}nost jednogodi{njeg Potopa koji je uni{tio ~ove~anstvo, ~ak i unutar
granica Bliskog Istoka.
Kako smo ranije napomenuli, Bernard Ram poku{ava da prilagodi 1.
Knjigu Mojsijevu uniformisti~koj geologiji zastupaju}i teoriju Hjua Milera da su
se okeanske vode izlile u “prirodnu zdelu” Zapadne Azije, prekrivaju}i
260.000 km2 teritorije uklju~uju}i Mesopotamiju i Kaspijsko jezero, a zatim
su se povukle ne ostavljaju}i nikakav vidljiv trag u tom regionu. Ram
zaklju~uje:
“Iz ove prirodne zdele vode su se povukle. Svrha Potopa je bila da istre-
bi iskvarenu civilizaciju Mesopotamije, a budu}i da je to bio lokalan Potop
kratkog trajanja ne bismo o~ekivali da prona|emo bilo kakve nau~ne
dokaze za njega, naro~ito posle najmanje 6 hiljada godina delovanja ero-
zije.”54
Postavlja se pitanje, u skladu sa kojim principima savremene uni-
formisti~ke geologije mo`e neko da tvrdi da je tako velika koli~ina vode mogla
da prekrije celokupan Bliski Istok godinu dana? I dalje, kojim principima
geologije mo`e neko da tvrdi da bi 6 hiljada godina delovanja erozije bilo
dovoljno da izbri{e specifi~ne dokaze za takav Potop? Pretpostavljaju}i da se
uniformisti~ki geolozi ne mogu ubediti da se Potop takve veli~ine uop{te odi-
grao, oni ne}e nikada priznati da se on odigrao u okviru pro{lih nekoliko mi-
liona godina, da ne govorimo o 6 hiljada godina koje je predlo`io Ram.
Prema tome, teorija lokalnog Potopa, koju su hiljade religioznih ljudi prih-
vatili kako bi bili u skladu sa savremenim geolozima, u celini je neuskladiva
sa uniformisti~kim pretpostavkama savremenih geologa! Jedina vrsta
“uskla|ivanja” 1. Knjige Mojsijeve i geologije, koja mo`e da zadovolji
doslednog uniformisti~kog geologa, je ona koja u potpunosti elimini{e bilo
kakvu poplavu koja i u najmanjoj meri li~i na onu opisanu u 1. Knjizi
Mojsijevoj. Ne mo`e biti uskla|ivanja izme|u Mojsija i Lajela, uprkos `eljama
mnogih religioznih ljudi danas.
87

SA@ETAK I ZAKLJU^AK
U ovom poglavlju smo pratili uticaj geolo{kih teorija ranog 19. veka na
gledi{te religioznih ljudi o Potopu. Tokom 18. veka i duboko u 19, ve}ina
teologa i nau~nika zapadnog sveta je verovala da je Potop bio odgovoran za
velike fosilonosne slojeve na Zemlji. Ali, uspon Kivijeove teorije uzastopnih
katastrofa, koja je pripisala ve}inu fosilnih slojeva vremenu, daleko pre
stvaranja ~oveka, prouzrokovala je da mnogi napuste stariju geolo{ku teoriju
Potopa. Vilijem Baklend je predvodio put u Velikoj Britaniji isti~u}i “deluvi-
jumske” naslage kao pozitivan dokaz poslednje i najve}e katastrofe u istori-
ji Zemlje - Potop iz 1. Knjige Mojsijeve.
Ali, veliki broj religioznih ljudi jo{ nije po~eo da prihvata gledi{te o “uza-
stopnim katastrofama” kada su Baklend i Sed`vik, zajedno sa drugim geoloz-
ima, po~eli javno da odbacuju svoja ranija gledi{ta. “Deluvijumske” naslage
vi{e nisu pripisivane Potopu, ve} poslednjoj u nizu katastrofa pre Adama.
Potop, iako je jo{ uvek smatran za univerzalan, sada je bio opisivan kao
srazmerno “miran” doga|aj koji nije ostavio nikakve prepoznatljive geolo{ke
efekte.
Do tog trenutka, crkva je ve} bila spremna za poslednji stupanj procesa
uskla|ivanja, jer je 1839. godine D`on Paj Smit izneo svoju teoriju da Potop
nije bio ni{ta drugo osim lokalne poplave u mesopotamskoj dolini. Kona~no
oslobo|eni od neophodnosti uskla|ivanja geologije sa 1. Knjigom Mojsijevom,
nau~nici su izbacili Potop iz 1. Knjige Mojsijeve iz svojih umova i pridru`ili se
^arlsu Lajelu u njegovim naporima da “strpljivo odve`e Gordijev ~vor” fosilnih
slojeva u skladu sa uniformisti~kim principima koje je izneo ve} 1830.
Tako je pod sve ja~im udarcima geolo{kog teoretisanja biblijski Potop
izbledeo sa intelektualnog horizonta zapadnog sveta do obi~ne senke svoje
pro{le sposobnosti izazivanja u`asa - od kataklizme koja je progutala svet do
obi~ne poplave u Mesopotamiji. Mnogi teolozi 19. veka, odgajani na donek-
le anemi~noj filozofiji otkrivenja, uskladili su svoje stavove sa najnovijim
nau~nim pretpostavkama, pla{e}i se da bi mogli ponovo da se na|u nasuprot
Kopernika i Galileja (kako su geolozi uvek bili spremni da ih podse}aju).
Po{to knjige o prirodi i otkrivenje ne mogu da protivre~e jedni drugima, pret-
postavilo se da su nova otkri}a geologa i tuma~enja, koja su oni davali
povodom ovih otkri}a, bili Bo`ji klju~evi za egzegezu prvih poglavlja 1. Knjige
Mojsijeve i da su ljudi, kao {to su bili Baklend i Lajel, bili inspirisani proro-
ci Bo`je Knjige o prirodi.
Gledi{te da nauka, a ne Biblija, mora da ima krajnju re~ povodom veli~ine
Potopa, svakako nije umrlo sa 19. vekom, kako radosno prihvatanje “dokaza”
o “sloju Potopa” Leonarda Vulija, od strane teologa, to jasno prikazuje. Ipak,
zna~ajna manjina religioznih ljudi je nastavila da gleda na ta “uskla|ivanja”
1. Knjige Mojsijeve i geologije sa dubokim neodobravanjem i slo`ila bi se sa
ocenom Endrjua D. Vajta (Andrew D. White) da “svako ko me{a, vi{e ili manje
nauke sa vi{e ili manje Biblije, dobija rezultat koji je vi{e ili manje besmis-
len”.55
Iz ovog istra`ivanja mo`emo da izvu~emo jednu krajnje zna~ajnu lekciju za
sada{nji trenutak: biblijsko u~enje o Potopu ne mo`e biti uskla|eno sa uni-
88
formisti~kim teorijama geologije. Pa`ljivo ispitivanje raznovrsnih “slepih ulica”
u koje su religiozni ljudi bili navedeni treba da poslu`i kao sve~ano upozorenje
onima koji jo{ uvek istrajavaju u beznade`nom zadatku uskla|ivanja dva
me|usobno isklju~iva filozofska koncepta prirode i istorije. Ube|enje pisaca
ove knjige je da prava istorijska geologija ne}e nikada biti valjano formulisana
sve dok Potop opisan u 1. Knjizi Mojsijevoj, kao univerzalna vodena katas-
trofa, ne dobije svoje zakonito i va`no mesto u mi{ljenju religioznih nau~nika.
Literatura
1. L. Merson Davies, “Scientific Discoveries and their Bearing on the Biblical Account of the
Noachian Deluge,” Journal of the Transactions of the Victoria Institute LXII (1930), pp. 62-63.
2. Loc. cit.
3. Vidi Byron C. Nelson, The Deluge Story in Stone, pp. 7-10, za citate iz pisanja tih ljudi po
pitanju Potopa.
4. Ibid., p. 31. Za du`e izvode iz pisma Edvard Luida D`onu Reju, u kojima iznosi zamerke
teoriji Potopa u korist teorije “semena” ili “klice”, vidi Edwin T. Brewster, Creation: A Histroy of
Non-Evolutionary Theories (Indianopolis: The Bobbs-Merrill Co., 1927), pp. 132-140.
5. Don Cameron Allen, The Legend of Noah (Urbana: University of Illionois Press 1949), pp.
66-112, obezbe|uje veoma dokumentovanu istoriju spora oko Potopa tokom srednjeg veka.
6. Navedeno u Nelson op. cit., p. 51.
7. Charles C. Gillispie, Genesis an Geology (Cambridge: Harvard University Press 1951), p. 42
8. Georges Cuvier, Discours sur les Revolutions de la Surface du Globe (3rd ed,; Paris, 1836),
p. 133. Navedeno u William T. Hamilton, The Friend of Moses (New York: M. W. Dodd, 1852), p.
332.
9. George Gaylord Simpson, Life of the Past: An Introduction to Paleontology (New Haven: Yale
University Press, 1953), p. 141.
10. Hugh Miller, The Testimony of the Rocks, p. 143. Vidi tako|e Ramm, op cit., p. 196, and
Francis C. Haber, The Age of the World: Moses to Darwin (Baltimore: The Johns Hopkins Press,
1959), pp. 201-204.
11. Navedeno u: Harold W. Clark, The New Diluvialism (Angwin, California: Science
Publications, 1946), p. 9.
12. Cuvier, op. cit., p. 141. (Navedeno u Hamilton, op. cit., p. 332).
13. Francis H. Haber je istakao da je ta “potraga za uskla|ivanjem izme|u Bo`je re~i i Bo`jih
dela bila poku{aj da se na~ini mesto u tradicionalnom gledi{tu za novu nauku. U retrospektivi,
mo`emo da vidimo da su geolozi to ostvarili, uz nesvesnu pomo} nekih ortodosknih, ubacuju}i kroz
kapije biblijske hronologije Trojanskog konja, za koji se smatralo da je pun slavnih nau~nih dokaza
o univerzalnom Nojevom Potopu i istoriji prirode kakvu je dala 1. Knjiga Mojsijeva. Mo`da slu~ajno,
glavni arhitekta tog ratnog lukavstva bio je baron Kivije... Kivijeovo predstavljanje Potopa kao
stvarnog geolo{kog doga|aja ubacilo je ne{to ortodoskong u razmi{ljanje i sada je bilo bezbedno
tuma~iti da se biblijska hronologija odnosi samo na ~oveka. Tako je Kivije obezbedio sigurnosni
ventil izme|u navodnih dokaza o drevnoj Zemlji i Mojsijeve istorije, i izme|u napretka geologije i
povla~enja teologije”. The Age of the World: Moses to Darwin, pp. 194, 199.
14. Vidi Charles Burton, Lectures on the Deluge and the World After the Flood (London:
Hamilton, Adams & Co., 1845), pp. 16-17; and James M. Olmstead, Noah and His Times (Boston:
Gould and Lincoln, 1854), p. 154.
15. Upe~atljiva odbrana Kivijeovog katastrofizma se mo`e na}i u N. Heribert-Nilsson's
Synthetische Artbildung (Lund, Sweden: Verlag CWE Gleerup, 1953), od 1130 strana, koji pred-
stavlja rad iz dve knjige na nema~kom jeziku, sa 100 strana sa`etka na engleskom. Heribert-Nilson
je bio profesor botanike na Lund Univerzitetu.
16. Citat iz O. D. von Engeln and Kenneth E. Caster, Geology (New York: McGrawHill Book Co.,
Inc., 1952), pp. 20-25.
17. Charles Lyell, Principles of Geology (11th ed. Rev.; New York: D. Appleton Co. 1892), I,
317-318.
18. Godine 1896, Vilijam Braun Galovej se osvrnuo na veliki trijumf uniformizma i komen-
tarisao: “... re{ili su ga tako da je univerzalni Potop bio odba~en, uprkos Bibliji. Samo bez katas-
89
trofa! Uzmimo samo sada{nju stopu promena, postepeno delovanje danas poznatih uzroka, bez
obzira koliko spori bili, i dajmo im dovoljno vremena! Sto hiljada ili milion ili nekoliko miliona godi-
na mo`e se po volji stvoriti radi `eljene svrhe. Istina }e biti onakva kakvu je mi na~inimo, a oni
koji je ne prihvate kao takvu, bi}e upore|eni sa progoniocima velikog Galileja.” The Testimony of
Science to the Deluge (London: Sampson Low, Marston, & Co., 1896), p. 22.
19. Charles Darwin, The Origin of Species by Means of Natural Selection, Vol. XLIX of Great
Books of the Western World, ed. Robert M. Hutchins (Chicago: Encyclopedia Britannica, Inc., 1966),
p. 153. Frensis C. Hejber zaklju~uje: “Te{ko da se mo`e sumnjati da je preko Lajelovih Principa
Darvinov um bio oslobo|en okova biblijske hronologije; a da se taj korak nije odigrao, te{ko da bi
“Postanak vrsta” mogao da se razvije iz Putovanja na Biglu, jer je Darvinova teorija evolucije zahte-
vala za svoju osnovu daleko vi{e istorijskog vremena nego {to su ~ak i unifomisti~ki geolozi
zami{ljali da je potrebno.” Op. cit., p. 268.
20. Edinburgh Philosophical Journal, XIV (April, 1826), pp. 214-215. Naveo John Pye Smith,
op. cit., p. 101.
21. Charles Lyell, Principles of Geology, IV, 216. Navedeno u Olmstead, op. cit., p. 169. Za
dalju raspravu o problemu maslinovog drveta, vidi u nastavku, pp. 104-106.
22. Adam Sedgwick, “Presidential Address” (1831), Proceedings of the Geological Society, I,
313. Naveo Immanuel Velikovsky, Earth in Upheaval (Garden City, New York: Doubleday & Co.,
1955), p. 235.
23. William Buckland, Geology and Minerology Considererd With Reference to Natural Theology
(Bridgewater Treatises, 1836), p. 94. Naveo Olmstead, op. cit., p. 159.
24. Tako, D`. Lorens Kalp, religiozni geolog, smatra da “{to se geologije ti~e, ne bi o~ekivali
puno zapisa o Nojevom Potopu, ~ak i da je prekrio, kako izgleda da jeste, celokupnu Zemlju...
Hiljadu godina kasnije, erozija je mogla da ukloni sve tragove takvog doga|aja. Journal of the
American Scentific Affiliation, Vol. 1, No. 3 (June, 1949), p. 25.
25. Nelson, The Deluge Story in Stone, p. 5.
26. Leupold, op. cit., p. 269.
27. Map of the Atlantic Ocean, The National Geographic Magazine (Washington, D.C.,
December, 1955). Vidi tako|e, Henry Chapin and F. G. Walton Smith, The Ocean River (New York:
Charles Scribner's Sons, 1954), pp. 138-139.
28. Nelson, op. cit., p. 4.
29. Za prosvetljuju}u kolekciju svedo~enja u vezi razorne mo}i savremenih re~nih poplava, vidi
A. M. Rehwinkel, The Flood (St. Louis: Concordia Publ. House, 1951), pp. 329-340. Vidi tako|e
raspravu ispod, pp. 259-261.
30. Doslovan prevod hebrejskog teksta 1. Knjige Mojsijeve 7,18.19.24, H. C. Leupold, op. cit.,
p. 300.
31. Ibid, p. 296.
32. Ibid., p. 301. Italik je na{.
33. Ramm, op. cit., pp. 230-231. Cf. Jamieson, op. cit., p. 92. Aleksandar Hajdel isti~e da
je hebrejski izraz za Barku “teba” i da je srodan sa egipatskim “db't”, {to zna~i “kov~eg”, “kuti-
ja”, “sanduk”. Osim prilikom opisa Potopa, koristi se samo za Mojsijevu barku na Nilu (2. Knjiga
Mojsijeva 2,3,5). Hajdel zaklju~uje: “Nojeva Barka je, kako je posvedo~eno njenim dimenzijama i
imenima kojima je ozna~ena u gr~kom i hebrejskom, imala ravno dno, pravougaonu konstrukciju,
kvadratnu na oba kraja i pravu sa strana.” The Gilgamesh Epic and Old Testament Parallels, pp.
233-235.
34. Brown, Driver, and Briggs, A Hebrew and English Lexicon of the Old Testament, p. 270.
Naveo by Leupold, op. cit., p. 308. Vidi p. 76.
35. Leupold, op. cit., p. 301.
36. J. P. Lange, op. cit., pp. 310-311.
37. Charles Lyell, Principles of Geology, IV, 216. Naveo Olmstead, op. cit., p. 169.
38. L. Verson Harcourt, The Doctrine of the Deluge (London: Longman, et al, 1838), p. 5.
39. Ibid., p. 8.
40. F. J. Taylor: “California's Strangest Crop,” Saturday Evening Post, October 2, 1954, p. 56.
41. Arnold Krochmal: “Olive Growing in Greece,” Economic Botany, July-Sept., 1955, p. 228.
Mora se imati na umu da bi i najvi{i vrhovi planina bili samo nekoliko stotina metara iznad nivoa
mora tokom nedelja koje su usledile posle prizemljenja Barke. Shodno tome, klimatski uslovi su
mogli da budu najpovoljniji u to vreme za brzo nicanje listova, sa odse~aka maslinovog drveta, ~ak
i na najvi{oj planini.
42. I. J. Condit: Article “Olive,” in Encyclopedia Britannica, Vol. 16, 1956, p. 774. Dr Volter
Lamerts, koji se bavi hortikulturom u Kaliforniji, u li~nom dopisivanju (Nov. 27, 1957), ka`e da }e
90
“odse~ci maslinovih grana u rovovima dubokim oko 25 cm i prekriveni zemlji{tem i zaliveni, dati
izdanke veoma brzo. U stvari, prema tome, sve {to treba da postulirate jeste da su grane masli-
novog drve}a slu~ajno zatrpane dovoljno blizu povr{ine u odre|enim oblastima za nicanje izdanaka
i tako }ete imati novu generaciju drve}a iz bespolno razmno`enih biljaka” (vidi sliku 2).
43. Harcourt, op. cit., p. 5.
44. John Hamilton Davies, “Sketch of the Literary Life of Dr. John Pye Smith, F.R.S.,” in Smith,
op. cit., pp. liii-liv.
45. Prvi registrovani zastupnik gledi{ta lokalnog Potopa bio je Francuz, Isak de la Pejrir (Isaac
de la Peyrere), autor Prae-Adamitae (Amsterdam, 1655). Daleko uticajniji su bili Isaac Vossius,
Dissertatio de vera aetate mundi (Hague, 1659) i George Kaspar Kirchmaier, De diluvii universali-
tate dissertatio prolusoria (Geneva, 1667). Ovi kontinentalni radovi proizveli su kao reakciju geologi-
ju Potopa Barneta, Vudvorda i Vistona, o kojima smo govorili gore.
Ali, Vus i Kir~mer su uspeli da dobiju dva sledbenika u Velikoj Britaniji: Matthew Poole, Latin
Synopsis of Critical Writers upon the Bible (1670); i Bishop Stillingfleet, Origines Sacrae (London,
1790): “Potop je bio univerzalan za ~ove~anstvo; ali iz toga ne sledi neizbe`no univerzalnost u
pogledu na povr{inu Zemlje, osim ako se pouzdano ne doka`e da je cela Zemlja bila naseljena pre
Potopa; {to, na `alost, ne vidim da ikada mo`e biti dokazano” (p. 337, navedeno u Allen, op. cit.,
p. 89).
Druga dva ~oveka iz kontinentalnog dela Evrope koji su zastupali lokalni Potop bili su Italijan
zvani Quirini (1676), i Danthe, u komentaru o Pentateuhu (1791). Me|utim, {to se ti~e Velike
Britanije, gledi{te lokalnog Potopa se nikada nije ukorenilo. Poole i Stilingfleet ga samo usput spom-
inju, a zatim je nestalo tokom vi{e od veka do objavljivanja dela D`ona Paja Smita 1839. Don
Cameron Alen, op. cit., pp. 66-112, obezbe|uje najdokumentovaniju raspravu o ranim sporovima
oko Potopa. Vidi gore, napomena #2.
46. J. H. Davies, op. cit., p. lvi.
47. Archibald Geikie, “On the Phenomena of the Glacial Drift of Scotland,” Transactions of the
Geological Society of Glasgow, Vol. I, Part II (2863), 1-190. Naveo Harold W. Clark, op. cit., p. 10.
48. Ramm, op. cit., p. 243.
49. Sir Leonard Woolley, Excavations at Ur (Londnon: Ernest Benn, Ltd., 1954), pp. 27-36.
Vuli zaklju~uje (str. 36): “Verzija u 1. Knjizi Mojsijevoj ka`e da su se vode izdigle do visine od 8
metara, {to je izgleda ta~no” (!).
50. Andre Parrot, The Flood and Noah's Ark (Eng. Tr., London: SCM Press Ltd., 1955), p. 45.
51. George A. Barton, Archaelogy and the Bible (7th ed.: Philadelphia, 1937), p. 71. G. E.
Wright, Biblical Archaeology (Philadelphia: Westminster Press, 1957), p. 119, opa`a: “Vuli je izgle-
da iskopao nekih pet jama u ranim slojevima u Uru, ali je samo u dva na{ao nanose vodom
no{enih ostataka. Logi~an zaklju~ak na osnovu toga je da poplava koja je u pitanju nije prekrila
ceo grad Ur, ve} samo jedan njegov deo. [tavi{e, lokalitet nije pokazivao nikakve poreme}aje, kao
rezultat poplave, koje bismo o~ekivali ako se odigrala velika katastrofa”.
52. Francis R. Steele, “Science and the Bible,” Eternity, Vol. III, No. 3 (March, 1952), p. 44.
Zaista je razo~aravaju}e videti koliko puno nau~nika je obmanuto da misli da sloj u Uru pru`a
dokaze o Potopu iz 1. Knjige Mojsijeve. Harold Peake, The Flood: New Light on an Old Story (New
York, 1930), p. 114; Sir Charles Marston, The Bible is True (London, 1934), pp. 67ff; James Muir,
His Truth Endureth (Philadelphia, 1937), p. 19; Stephen Caiger, Old Testament and Modern
Discovery (London, 1938), p. 34; Sir Frederick Kenyon, The Bible and Archaelogy (London, 1940),
p. 140; A. Rendle Short, Modern Discovery and the Bible (London, 1942), p. 98; Alfred Rehwinkel,
The Flood (St. Louis, 1951), pp. 47-54, 174-176; E. F. Kevan, “Genesis” u The New Bible
Commentary (Grand Rapids, 1953), p. 84; Fred Wight, Highlights of Archaeology in Bible Lands
(Chicago, 1955), p. 57; Werner Keller, The Bible as History (London, 1956), pp. 48-51, and Nelson
B. Keyes, Story of the Bible World (Maplewood, N. J.: C. S. Hammond & Co. 1959), pp. 19-21.
Sa druge strane, sve je vi{e nau~nika koji priznaju nemogu}nost povezivanja Potopa iz 1. Knjige
Mojsijeve sa slojem iz Ura. Me|u njima su John Bright, “Has Archaeology Found Evidence of the
Flood?” The Biblical Archaeologist, Vol. V; No. 4 (December, 1942), pp. 55-60; R. Laird Harris,
“The Date of the Flood and the Age of Man,” The Bible Today, Vol. XXXVII, No. 9 (June-Sept.,
1943), pp. 575ff; Byron C. Nelson, Before Abraham (Minneapolis, 1948), p. 108; Merrill F. Unger,
Archaeology and the Old Testament (Grand Rapids, 1954), p. 47; Allan A. MacRae, “Archaeology,”
Journal of the American Scientific Affiliation, Vol. 8, No. 4 (December, 1956), p. 16; i R. K.
Harrison, A History of Old Testament Times (Grand Rapids, 1957), pp. 34-35. Emil G. Krealing,
Rand McNally Bible Atlas (Chicago, 1956), p. 44, napominje da je “izvesna nesigurnost” vezana
za Vulijeve tvrdnje; a G. Ernest Wright, Biblical Archaeology (Philadelphia, 1957), p. 119, smatra
da je “pri~a o Potopu staro predanje, koje ide unazad do kraja kamenog doba (4000. pre nove
91
ere) pre nego {to su sada{nje granice okeana bile fiksirane. Postaviti predanje tako rano omogu}ilo
bi nam da objasnimo rasprostranjenost toliko razli~itih verzija katastrofe poplavom {irom zemlje”.
53. Richard Foster Flint, Glacial Geology and the Pleistocene Epoch (New York: John Wiley & Poglavlje 5
Sons, 1955), pp. 389-406, tvrdi da je ledeno doba trajalo vi{e od milion godina. Za dokaz u prilog
veoma kratke “pleistocenske epohe” vidi u nastavku.
54. Ramm, op. cit., p. 239.
55. White, op. cit., p. 234.

Savremena geologija i Potop

UVOD
Jasno je pokazano, u prva ~etri poglavlja, da biblijski opis Potopa govori
o njemu kao o globalnom doga|aju, i antropolo{ki i geografski. Sve ne-
geolo{ke zamerke ovom jednostavnom u~enju Biblije bili su razmotrene, i
kako mi verujemo, u potpunosti pobijene. Izgleda da nema razumne sumnje
da je, ako se jezik uop{te mo`e iskoristiti za izra`avanje jasnih zna~enja,
pisac opisa Potopa (koga podr`avaju mnogi kasniji pisci Biblije, i naro~ito sam
Isus) definitivno imao nameru da zabele`i veliku ~injenicu o univerzalnom
Potopu koji je uni{tio svet, i koji je je bio apsolutno jedinstven u celokupnoj
istoriji ove planete.
Me|utim, tako|e smo videli da je, tokom pro{log veka i vi{e, razvoj istorij-
ske geologije bio propra}en postepenim odbacivanjem otkrivenja Biblije po
pitanju rane istorije Zemlje, bar o njegovim geolo{kim implikacijama. Osim
pojedinih neuspelih poku{aja da se uskladi redosled sedmice stvaranja sa
geolo{kim periodima, savremena geologija je u potpunosti odbacila 1. Knjigu
Mojsijevu, bar {to se ti~e bilo kakvog geolo{kog zna~aja. Stav Dorsija Hagera,
u svom nedavnom predsedni~kom obra}anju pred Geolo{kim udru`enjem
Jute, je tipi~an:
“Me|u najva`nije odgovornosti geologa spada efekat njihovih nalaza na
mentalni i duhovni `ivot ~ove~anstva. Rani geolozi su se borili da oslo-
bode ljude mitova biblijskog stvaranja. Vi{e miliona ljudi jo{ uvek `ivi u
mentalnim lancima koje kontroli{u neznalice koje prihvataju Bibliju kao
poslednju re~ nauke, i prihvataju tvrdnju sve{tenika A{era da je Zemlja
stvorena 4004. godine pre nove ere. Poku{aji da se 1. Knjiga Mojsijeva
uskladi sa geologijom, vode do brojnih protivre~nosti. Tako|e, teorija
evolucije uveliko uti~e na savremeno mi{ljenje. ^ovekov nastanak od jed-
nostavnih oblika `ivota ~ak i danas prouzrokuje puno spora me|u ‘funda-
mentalistima‘ koji se dr`e doslovnog tuma~enja Biblije.”1
Na sli~an na~in, hardvarski paleontolog, D`ord` Gejlord Simpson, u
zna~ajnom govoru u vezi sa proslavom stogodi{njice darvinizma na
Univerzitetu u ^ikagu, rekao je:

92 93
 “Sa razumevanjem da je Zemlja krajnje stara, u pore|enju sa ljudskim
izrazima vremena, dolazi saznanje da se ona progresivno i radikalno men-
jala, ali obi~no postepeno i uvek na ure|en, prirodan na~in. ^injenica o
promeni nije ranije bila negirana u nauci ili teologiji zapada - na kraju kra-
jeva, Nojev Potop je bio smatran za radikalnu promenu. Me|utim, verova-
lo se da je Potop imao natprirodne uzroke ili okolnosti koje nisu delovale
tokom ~itave Zemljine istorije. U~enje o geolo{kom uniformizmu, kona~no
uspostavljeno u ranom 19. veku, pro{irilo je prepoznavanje sveta prirod-
nih zakona. Zemlja se menjala tokom svoje istorije pod delovanjem prirod-
nih sila, samo, i istim silama, koje su i sada vidljive i koje jo{ uvek delu-
ju. Koraci koje sam ukratko naveo su smanjili prevlast sujeverja u poj-
movnom svetu ljudskih `ivota.”2
Za Potop se nekad verovalo da obja{njava ve}inu fenomena geologije;
kasnije je smatran kao jedan doga|aj iz serije geolo{kih kataklizmi koje su
bile klju~ne odlike prilikom geolo{kih tuma~enja; zatim se smatralo da
obja{njava samo odre|ene povr{inske naslage Zemljine povr{ine; na kraju je
bio ili odba~en kao legenda ili tuma~en kao lokalna poplava u Mesopotamiji,
oduzimaju}i mu bilo kakave geolo{ke posledice. Mogu se tra`iti savremeni
geolo{ki ud`benici ili reference, sa jednog kraja biblioteke na drugi, i u bilo
kom radu ili ne prona}i bilo kakvo spominjanje Nojevog Potpa ili mo`da
snishodljivu referencu u nekoj istorijskoj napomeni o usponu savremene
geologije.
^ovek koji veruje u Bibliju se tako suo~ava sa ozbiljnom dilemom. Kada
vi{e hiljada obu~enih geologa, od kojih je ve}ina iskrena i po{tena u svom
ube|enju u ispravnost svojih tuma~enja geolo{kih podataka, predstavlja skoro
jednoglasnu presudu protiv biblijskog opisa Stvaranja i Potopa, on mora da
se veoma nerado suprotstavlja tako velikoj oblasti obrazovanja i autoriteta.
Sa druge strane, kada se suo~i sa biblijskim ~injenicama za op{ti Potop,
neverovatnog geolo{kog potencijala, jo{ je vi{e nevoljan da odbaci biblijsko
svedo~anstvo. To ne predstavlja problem, naravno, ljudima koji ne prihataju
nadahnutost Biblije ili autoritet Isusa Hrista. Ali, obu~eni religiozni ljudi znaju
da su dokazi za potpuno bo`anski nadahnutu Bibliju daleko te`i od dokaza
za bilo kakvu navodnu ~injenicu nauke.
Kada se suo~i sa doslednim biblijskim svedo~anstvom za univerzalni
Potop, religiozan ~ovek mora svakako da ga prihvati kao nesumnjivo ta~no.
Religiozni ljudi su poku{ali da izbegnu ovu dilemu razli~itim strategijama
uskla|ivanja biblijskog zapisa stvaranja i Potopa sa {emom unifromisti~ke
istorijske geologije. Bar {to se ti~e Potopa, prethodna poglavlja su pokazala
da su ti poku{aji prili~no neuspe{ni.
Moramo se suo~iti sa odlukom: ili je biblijski zapis Potopa neta~an i mora
biti odba~en, ili je sistem istorijske geologije za koji izgleda da ga pobija
pogre{an i mora biti promenjen. Ova druga mogu}nost izgleda kao jedina koju
biblijski i nau~no obrazovani religiozni ~ovek mo`e iskreno da prihvati, zane-
maruju}i “potop” besa i ismejavanja nau~nika, koji takva pozicija nadnosi na
njega.
Me|utim, ta pozicija nikako ne zna~i da stvarno uo~eni podaci iz geologi-
je moraju da budu odba~eni. Nisu ~injenice geologije, ve} samo odre|ena
94
tuma~enja tih ~injenica, suprotstavljena Bibliji. Ta tuma~enja sadr`e princip
uniformnosti i evolucije kao okvir za istorijsku procenu geolo{kih podataka.
Ali, istorijska geologija je samo jedna od mnogih grana geolo{ke nauke, i u
ve}ini, od malog prakti~nog interesa komercijalnim geolozima, koji imaju malo
koristi od nje u svojoj potrazi za naslagama nafte ili minerala. Dr Volter Bu~er,
profesor geologije na Kolumbija Univerzitetu, i biv{i predsednik Ameri~kog
geolo{kog dru{tva priznaje to kada ka`e:
“Navika tra`enja utisnutih detalja sa rude ili iz basena sa naftom, i njenog
uvr{tavanja u svoje regionalne okvire, nikako nije op{ta odlika me|u ‘prak-
ti~nim‘ ljudima u na{oj profesiji... Profesionalni geolozi koji rade u naftnoj
industriji lako zanemaruju zna~aj fosila, jer u okviru granica naftnog polja
ili ~ak jednog sedimentnog basena, istra`ivanje slojeva po litografskim
karakterima ~ini da fosili izgledaju suvi{ni.”3
U kontekstu, dr Bu~er osu|uje nedostatak prakti~nog geolo{kog interesa
za fosile, zbog svoje pretpostavljene neophodnosti za me|uregionalna i
me|unacionalna geolo{ka uskla|ivanja vremena, ali on tu nenamerno priznaje
da ta “uskla|ivanja” imaju malu pravu nau~nu vrednost za shvatanje geologi-
je. Ona u stvari nisu su{tinska; i zbog toga je mogu}e da se mogu izvesti
potpuno razli~ite {eme uskla|ivanja za koje }e se uvideti da odgovaraju
~injenicama geolo{ke nauke kao i one, ili bolje od onih, koje su sada u modi.
Prema tome, postaje veoma zna~ajno da religiozni ljudi ponovo istra`e i
ponovo protuma~e veliku masu geolo{kih i paleontolo{kih podataka, imaju}i
na umu dva glavna cilja. Prvi cilj bi trebao da bude pa`ljivo ispitivanje trenut-
no prihva}ene {eme istorijske geologije i njenih usmeravaju}ih principa, kako
bi jasno odredili gde su i do koje mere u suprotnosti sa biblijskim izve{tajem
o Stvaranju i Potopu. Ako je ova {emu u osnovi pogre{na, kao {to smo morali
da procenimo da je tako, onda moramo da poku{amo da shvatimo kako je
mogu}e da ju je tako veliki broj odgovornih nau~nika prihvatio kao istinitu.
Tako|e }e biti neophodno da otkrijemo i istaknemo neodgovaraju}e delove
{eme sa strogo nau~ne ta~ke gledi{ta i da poka`emo da ona ne mo`e na
zadovoljavaju}i na~in povezati sve dostupne geolo{ke podatke. Ovo poglavlje
}e prvenstveno poku{ati da se bavi pitanjima ove vrste.
Drugi cilj, koji }e biti razmatran u slede}em poglavlju, bi}e da se razvije,
ako je mogu}e, nova {ema istorijske geologije, koja ne}e biti verna samo bib-
lijskim otkrivenjima, ve} }e tako|e slu`iti i kao bolja osnova za povezivanje
dostupnih nau~nih podataka nego {to to ~ini trenutno postoje}a.
Ti ciljevi nisu, blago re~eno, lako ostvarljivi. Verovatno }e to morati da
poku{aju ljudi koji su u velikoj meri van tabora sada{njih profesionalnih geolo-
ga. Malo je verovatno da bi mnogi studenti ove oblasti mogli da pre`ive neko-
liko godina intenzivne indoktrinacije uniformisti~kim tuma~enjem geologije, a
da ne postanu imuni na bilo kakvo drugo tuma~enje, a jo{ manje je verovat-
no da bi ikada mogli da dobiju doktorate u ovoj oblasti, a da ga zdu{no ne
prihvate. Postoji ogromna koli~ina dostupnih podataka koja se mora ponovo
istra`iti i proceniti, dovoljna da zahteva pa`nju mnogih stru~njaka dugi period
vremena. Od pisaca ove knjige se o~ekuje, za sada, razvijanje i predstavljanje
mogu}ih po~etnih kontura istra`ivanja koje }e stimulisati druge na dalja
istra`ivanja du` istih linija.
95

GEOLO[KE IMPLIKACIJE BIBLIJSKOG IZVE[TAJA
Jedino odgovaraju}e mesto za po~etak ovog istra`ivanja je sam biblijski
izve{taj o Potopu. Slede}i odeljci izgledaju kao opravdani zaklju~ci na osnovu
tog opisa:
(1) Velika erozija usled ki{e
Velike koli~ine vode su padale na Zemlju sa neba, ne u obliku ne`nih
kapljica, ve} kao sna`ni pljusak koji je bez prestanka trajao 40 dana i no}i,
{irom sveta. Govore}i metafori~ki, Biblija ka`e da se “otvori{e ustave
nebeske”. Ova ki{a bi prvo, svojom snagom, zapo~ela eroziju zemlji{ta i
stena. Savremena hidrologija je dokazala da je udarac ki{ne kapi veoma
zna~ajan faktor u zapo~injanju fenomena erozije.4 Kako su vode po~ele da
opadaju ka ni`im nivoima, sadr`e}i ve} odre|enu koli~inu sedimenata koji }e
pomo}i u daljem erozivnom delovanju mehanizmima turbulencije i trenja,5
po~ele bi da formiraju poto~i}e. Oni bi na kraju jurili do najbli`ih tokova, ali
bi u tom procesu produbljivale sopstvene kanale daljom erozijom. Na taj na~in
se danas formiraju velike jaruge, ~esto do velikih dubina prilikom samo jedne
ki{ne oluje.6 Jedinstvena i intenzivna ki{na oluja tokom Potopa, kombinovani
procesi udara ki{nih kapi, erozije slojeva i jaru`aste erozije, neizbe`no bi izdu-
bili i transportovali ogromne koli~ine zemlji{ta i stena, ~ak i kada nikakvi
drugi agensi ne bi bili dostupni za prenos sedimenata.
(2) Oblaci nisu izvor Potopnih ki{a
Globalna ki{a koja je trajala 40 dana, kako je opisano u Bibliji, za svoju
proizvodnju bi zahtevala potpuno druga~iji mehanizam od danas dostupnog.
Kada bi sva voda u na{oj sada{njoj atmosferi bila iznenada istalo`ena, prekri-
la bi Zemlju samo do prose~ne dubine od manje od 5 cm.7 Proces ispara-
vanja ne bi mogao da bude efikasan tokom ki{e, naravno, po{to je atmos-
fera neposredno iznad zemlji{ta ve} bila zasi}ena. Normalni hidrolo{ki ciklus
bi, prema tome, bio nesposoban da obezbedi ogromne koli~ine ki{e kakve
biblijski zapis opisuje. Implikacija izgleda da je ta, da je prepotopna klima i
meteorologija bila veoma druga~ija od sada{nje. Izgleda da je postojao
atmosferski izvor vode u potpunosti razli~itog tipa i reda veli~ine od onog koji
danas postoji.
(3) Uve}ani okeanski baseni
Koji god da je izvor potopne ki{e, masa vode koja je pala na zemlju te{ko
da bi ikad mogla da se vrati na nebesa, jer je sada tamo nema. To mo`e
samo da zna~i to da je ve}ina voda na{ih sada{njih okeana u{la u okeane
za vreme Potopa. To sa druge strane ukazuje da je odnos kopnene oblasti u
odnosu na vodenu oblast bila ve}a pre Potopa, mo`da veoma ve}a, od
sada{nje. Ve}ina sada{njeg morskog dna je nekada bilo kopno. Veoma je
verovatno da su, kako bi se obezbedilo prihvatanje velike mase vode i
omogu}ilo da se kopno ponovo pojavi, morali da se dese veliki tektonski
96
pokreti i izostati~ka pode{avanja, formiraju}i duboke okeanske basene i
izdi`u}i kontinente. Izgleda da je na to naro~ito ukazano u pesni~kom iskazu
Potopa u Psalmu 104,5-9:
“Utvrdio si zemlju na temeljima njenim,
Da se ne pomeri za vek veka.
Bezdanom kao haljinom odenuo si je; na gorama stoje vode.
Od pretnje tvoje be`e, od gromovnoga glasa tvoga teku.
Izlaze na gore i silaze u doline, na mesto koje si im utvrdio.
Postavio si me|u, preko koje ne prelaze, i ne vra}aju se da pokriju
zemlju.”
Iz poslednjeg stiha, koji se odnosi na Bo`je obe}anje da se poplava koja
je prekrila svet ne}e vi{e nikada nadneti nad zemljom, o~igledno je da se
ovaj tekst odnosi na Potop, a ne na prvobitno Stvaranje.8 Prema tome, sigur-
no je da Biblija ~ini sasvim jasnim da su doga|aji povezani sa Potopom bili
ogromnog geolo{kog potencijala i da su morali da proizvedu velike geolo{ke
promene.
(4) Vulkanska i seizmi~ka izdizanja
Velike vulkanske eksplozije i erupcije jasno se nagove{tavaju u izjavi da
se “razvali{e svi izvori velikoga bezdana”.9 To mora da zna~i da su velike
koli~ine te~nosti, mo`da te~nih stena ili magme, kao i vode, bile zato~ene
pod velikim pritiskom ispod povr{ine stenovitih struktura Zemlje od vremena
svog formiranja i da je ta masa sada eksplodirala kroz velike izvore, verovat-
no i na kopnu i pod morima. Pore|enjem sa sada{njim fenomenima poveza-
nim sa vulkanizmom, mora da su se odigravali i veliki zemljotresi i cunamiji
(popularno poznati kao plimni talasi) proizvedeni {irom sveta. Te erupcije i
talasi bi poja~ali delovanje poplavnih voda, a istovremeno bi direktno proizveli
veliku geolo{ku aktivnost.
(5) Jedinstvena aktivnost sedimentacije
Celokupan opis jasno ukazuje na zaklju~ak da su ogromne koli~ine zem-
lje i stena morale da budu iskopane vodama Potopa. Mnogi faktori su morali
da doprinesu tome - jake ki{e, nabujali tokovi koje su one prouzrokovale,
zemljotresi i vulkanske erupcije, mo}ni plimni talasi, zatim kasnije talasi i
druge struje stvorene izdizanjem kopna i spu{tanjem basena, i mo`da mnogi
drugi faktori koje sada ne mo`emo ~ak ni da pretpostavimo. Nikada od kada
je svet formiran nije bilo tako sna`ne erozije zemlji{ta i slojeva stena, u glo-
balnim razmerama, kao tokom Potopa. A materijali koji su bili erodovani
morali su na kraju da se negde ponovo natalo`e, i obavezno u uzastopnim
slojevima, kakve danas nalazimo svuda u svetu u velikim sistemima sedi-
mentnih stena.
(6) Idealni uslovi za formiranje fosila
Prepotopna fauna i flora je izgleda bila bogatija i raznovrsnija od sada{nje.
To se zaklju~uje na osnovu zaklju~ka da su kopnene oblasti bile daleko ve}e
97
nego danas, a tako|e i na osnovu ukazivanja da je prepotopna klima bila
umnogome druga~ija. Takvo stanje }e kasnije biti detaljnije obrazlagano. Za
sada }e biti dovoljno da napomenemo da, uz prvenstvenu svrhu Potopa da
uni{ti celokupan `ivot na zemlji (bar na kopnu) osim putnika u Barci, mora
da je postojao ogroman broj `ivih stvorenja, kao i biljaka, zarobljenih, i na
kraju pokopanih u pokretnim masama sedimenata, i naravno pod uslovima
povoljnim za fosilizaciju. Nikada pre, niti od tada, nisu postojali tako povoljni
uslovi za formiranje fosilnih slojeva.
(7) Uniformizam potkopan Potopom
Kona~no, prema gledi{tu o globalnoj prirodi katastrofe i veli~ini geofizi~kih
fenomena koji su je pratili, sledi da Potop predstavlja duboki prekid u nor-
malnim prirodnim procesima. Bilo kakve naslage formirane pre Potopa skoro
bi sigurno bile veoma izmenjene velikim kompleksom hidrodinami~kih i tek-
tonskih sila oslobo|enih tokom perioda Potopa. Osnovni princip istorijske
geologije, uniformizam, koliko god bio valjan za istra`ivanje naslaga formiranih
posle Potopa, ne mo`e, prema tome, biti primenjen pre tog vremena. Taj fak-
tor je od naro~itog zna~aja pri razmatranju tzv. apsolutnih geolo{kih
hronometara, za koje se pretpostavlja da daju starosti razli~itih slojeva i same
zemlje.
SKLAD IZME\U GEOLO[KIH PODATAKA I BIBLIJSKIH ZAKLJU^AKA
Priroda sedimentnih slojeva
Svi biblijski zaklju~ci iz zapisa o Potopu su jasno podr`ani bar na op{ti
na~in stvarnim zapisom u stenama. Skoro sve sedimentne stene na Zemlji,
koje predstavljaju one koje sadr`e fosile i na osnovu kojih je predlo`ena
geolo{ka istorija Zemlje uveliko bila izvedena, bile su natalo`ene vodama u
pokretu. Ova izjava je toliko o~igledno i toliko univerzalno prihva}ena da joj
nije potreban ni dokaz niti rasprava. Sedimentne stene su po definiciji one
koje su bile natalo`ene kao sedimenti, koje Oksfordski univerzitetski re~nik
defini{e kao “zemlji{ne ili detritusne materije natalo`ene posredstvom vode”.
O~igledno da su te velike mase sedimenata morale prvo da budu erodovane
sa neke prethodne lokacije, transportovane, i zatim natalo`ene (mo`da, na-
ravno, vi{e nego jedanput), i da su upravo ona vrsta stvari koja nastaje pri-
likom bilo koje poplave i koja, kako smo videli, mora da se odigrala na jedin-
stveno velikoj razmeri tokom velikog Potopa opisanog u 1. Knjizi Mojsijevoj.
Ve}a koli~ina vode u sada{njim okeanima
Postoji, tako|e, puno dokaza da je nivo mora nekada bio daleko ni`i u
odnosu na kopno nego {to je to danas, ukazuju}i ili da je koli~ina vode u
okeanu bila daleko manja, ili da su se neki delovi morskog dna spustili, ili
na oboje. U pro{loj deceniji je otkriven veliki broj “podvodnih planina”, koje
nisu ni{ta drugo do potopljena ostrva usred okeana. Te formacije su ravnog
vrha, i prema tome, nevulkanske po poreklu, i sada su u ve}ini slu~ajeva
vi{e od 2.000 metara ispod povr{ine. Ipak, one daju obilne dokaze da su
98
nekada bile iznad povr{ine. Dr Edvin L. Hamilton (Edwin L. Hamilton), marin-
ski geolog, ka`e u vezi njih:
“To su fosilni kopneni oblici sa~uvani u dubinama okeana, gde su uzne-
mireni samo blagim strujama i laganom ki{om materijala sa pu~ine koji
dolazi od voda koje se nalaze iznad.”10
Podvodni kanjoni sa~injavaju drugu veoma zanimljivu indikaciju da je nivo
okeana bio nekada mnogo ni`i u odnosu na sada{nji nivo mora. To su veli-
ki kanjoni, sli~ni u svakom pogledu velikim re~nim kanjonima na kopnu, ali
prostiru}i se pod okeanom. Obi~no se pru`aju od re~ne doline na kopnu
prema moru. Jedan od najpoznatijih je podvodni kanjon koji se prostire nekih
480 km od u{}a reke Hadson do dubokog morskog dna. Ti kanjoni postoje
u velikom broju oko svakog kontinenta u svetu.11
Njihova upe~atljiva sli~nost sa kanjonima na kopnu izgleda da ide u prilog
gledi{ta da su bili formirani iznad okeana. Me|utim, to bi zahtevalo spu{tanje
okeana za najmanje nekoliko hiljada metara, i zbog toga su marljivo tra`ena
druga re{enja. Neki geolozi su ~vrsto zastupali kopneno poreklo kanjona, pri-
pisuju}i spu{tanje nivoa mora skladi{tenju vode u ledenim pokriva~ima
ledenog doba u pleistocenu. U nedavnom pregledu ovog problema, V. D.
Tornburi, profesor geologije na Univerzitetu u Indijani, ka`e:
“Pote{ko}e na koje se nailazi prilikom obja{njavanja spu{tanja nivoa mora
neophodnog da bi se kanjoni usekli vodenim tokovima, izgledaju nepre-
mostive... Ako je Tolstojev zaklju~ak, da se Hadsonov kanjon prostire u
dubini od 4.500 m ta~an, veli~ina spu{tanja nivoa mora koja bi dopusti-
la usecanje kanjona iznad povr{ine mora izgleda izvan bilo kakve
mogu}nosti ostvarivanja.”12
Prema tome, prvenstveno je pote{ko}a obja{njavanja daleko ni`eg nivoa
mora u pro{losti bila ta koja je prouzrokovala da ve}ina geologa poku{a da
prona|e na~ine obja{njavanja porekla kanjona dok su pod morem, me|u koji-
ma je trenutno naj{ire prihva}ena hipoteza da su oni bili formirani “turbidit-
nim strujama” ili tokovima me{avine vode i sedimenata pod vodom. Ova teori-
ja tako|e ima mnogih pote{ko}a, tako da Tornburi ka`e, po{to je pregledao
sve teorije:
“Poreklo podvodnih kanjona postaje slo`en problem. Teorija da su use~eni
turbiditnim strujama, potpomognutim podvodnim klizanjem kopna, pred-
stavlja ne{to povoljnije obja{njenje, ne toliko zbog toga {to daje odgovore
na sva pitanja povezana sa njima ve} zato {to naizlazi na manje
pote{ko}a od bilo koje druge teorije.”13
Sa druge strane, izgledalo bi da bi potopni uslovi, onako kako se izvode
iz zapisa Biblije, mogli da daju razumno obja{njenje za njihovo poreklo. Kako
je kopno izdizano, a okeanski baseni spu{tani pri kraju perioda Potopa, velike
struje koje su tekle nani`e u okeanske dubine brzo bi erodovale velike klisure
u jo{ uvek mekim i neo~vrslim sedimentima izlo`enim spu{tanjem basena.
Zatim bi, kako bi se same ove klisure potapale neprestanim dotokom vode
sa uzdi`u}ih kontinentalnih blokova, bilo sasvim mogu}e da su turbiditne stru-
je koje su ulazile u kanjone mogle da ih dalje prodube i pro{ire, {to je pro-
ces koji se nastavio u maloj razmeri tokom vekova koji su usledili.
99
 Ti i drugi dokazi su naveli dr K. K. Lendsa, {efa geolo{kog odseka na
Univerzitetu u Mi~igenu, da nedavno ka`e:
“Mo`emo li, kao tragaoci za istinom, da i dalje zatvaramo na{e o~i pred
o~iglednom ~injenicom da su velike oblasti dana{njeg morskog dna neka-
da potonule u takvim razmerama koje se mere kilometrima?”14
Vulkanizam
Dalji zaklju~ci na osnovu biblijskog zapisa Potopa jesu da je postojala veli-
ka koli~ina vulkanizma i velikih pokreta zemlje, i u ranijim i u kasnijim faza-
ma perioda Potopa. Nesumnjivo je da su ti zaklju~ci podr`ani geolo{kim
~injenicama, bar na op{ti na~in. Veliki deo kopnene povr{ine Zemlje je prekri-
ven materijalom prvobitno izba~enim iz vulkanskih kupa ili otvora.
“Stene formirane vulkanskim dejstvom se zovu magmatske, od latinskog
izraza za ‘vatru‘. Bez njih, nijedan kontinent ne bi imao sada{nji oblik.
Tokom pro{lih geolo{kih perioda, lava je tekla daleko slobodnije nego
danas; nije bila izbacivana samo iz kratera, ve} je tako|e izbijala iz veli-
kih pukotina u Zemljinoj kori. Najve}a stenovita formacija na zemlji, koja
se prostire vi{e od hiljadu milja du` obala Kanade i Aljaske, nastala je
na takav na~in. Lava je izgradila velike visoravni koji sada prekrivaju
520.000 km2 u Va{ingtonu, Oregonu, Ajdahu i severnoj Kaliforniji. A jo{
ve}a erupcija je stvorila ~uveni indijski plato Dekan, ~ije se, nekada isto-
pljene stene, prostiru i do 3 km ispod povr{ine. Argentina, Ju`na Afrika i
Brazil imaju sli~ne platoe.”15
Tako|e je zna~ajno da se vulkanske stene nalaze unutar sedimentnih
stena svih pretpostavljenih geolo{kih perioda, {to bi se moglo povezati sa
biblijskom implikacijom da su “izvori velikoga bezdana” nastavljali da izlivaju
svoj sadr`aj tokom ~itavog perioda Potopa (vidi 1. Mojsijevu 8,2). Naravno,
dokazi vulkanskog dejstva se ne nalaze samo na kopnu.
“Sada{nji nivo znanja o morskom dnu oblasti Pacifi~kog okeana je takav
da je poznata iznena|uju}a koli~ina ~injenica za rasedanje velikih razmera,
izgradnju planina, vulkanske aktivnosti i pokrete Zemljine kore velikih
razmera; to je upadljiva razlika od ranijih pretpostavki, koje su, zbog
nedostatka informacija, smatrale da je ova ogromna oblast bila relativno
mirna tokom geolo{kog vremena.”16
Naravno, dobro je poznato da je ve}ina okeanskih ostrva, i onih iznad i
onih ispod sada{njeg nivoa okeana, bila prvenstveno vulkanskog porekla.
Pokreti zemlje
U pogledu pokreta zemlje, tako|e je poznato da formacije stena Zemlje
svuda ispoljavaju duboke dokaze velike tektonske aktivnosti. Ve}ina sedi-
mentnih slojeva (da ne spominjemo vulkanske i metamorfne stene sa jo{
poreme}enijim rasporedom) je bila nagnuta, naborana i rasednuta u ogrom-
noj razmeri. Krajnje je zanimljivo, u svetlu bibilijskog predloga o izdizanju
kopna pri zavr{etku potopnog perioda, da napomenemo da se veruje da je
ve}ina sada{njih planinskih lanaca sveta izdignuta (na osnovu fosilnih ~injeni-
100
ca) tokom navodnog pleistocena ili kasnog pliocena. Flint uzima tu ~injenicu
za osnovu svoje teorije “topografske kontrole” kontinentalnih glacijacija.
“Uprkos ~injenici da su podaci razbacani i da nisu nikada bili u potpunosti
sakupljeni i organizovani, svetski raspored ovih pokreta je upe~atljiv. U
Severnoj Americi pokreti u kasnom pliocenu ili pleistocenu koji su
uklju~ivali izdizanje stotine metara su zapisani na Aljasci i u obalnim lanci-
ma ju`ne Kalifornije... U Evropi su skandinavske planine bile formirane iz
oblasti veoma umerenog reljefa i visine u periodu ‘kasnog tercijara‘... Alpi
su upadljivo izdignuti u periodu pleistocena i kasnog pre-pleistocena. U
Aziji se odigralo veliko rano pleistocensko izdizanje u Turkestanu, Pamiru,
Kavkazu i centralnoj Aziji uop{te. Najve}i deo velikog izdizanja Himalaja je
pripisan ‘najkasnijem tercijeru‘ i pleistocenu. U Ju`noj Americi peruanski
Andi su se izdigli najmanje 1.500 metara u periodu postpliocena.... Pored
tih tektonskih pokreta veruje se da su se ve}ina visokih vulkanskih kra-
tera oko pacifi~ke granice, u zapadnoj i centralnoj Aziji, izdigli do svojih
sada{njih visina tokom pliocena i pleistocena.”17
Po{to se pretpostavlja da pliocen i pleistocen predstavljaju najskorije
geolo{ke epohe, osim sada{njosti, i po{to je prona|eno da skoro sve velike
planinske oblasti u svetu sadr`e fosile iz ovih vremena blizu svojih vrhova,
nema drugog mogu}eg zaklju~ka osim da su se sve te planine (i prema tome
kontinenti na kojima one formiraju svoje osnove) izdigle u su{tini istovremeno
i sasvim nedavno. Svakako da se ova ~injenica dobro sla`e sa biblijskim
izjavama.
Fosilizacija
Druga biblijska implikacija jeste da je veliki broj `ivih organizama morao
da bude zarobljen i zakopan u uskome{anim sedimentima. Pod uobi~ajenim
prirodnim procesima koji se sada odigravaju, fosili (naro~ito kopnenih `ivo-
tinja, a ~ak i morskih ki~menjaka) se veoma retko formiraju. Jedini na~in na
koji mogu da budu sa~uvani dovoljno dugo od uobi~ajenog procesa ras-
padanja, le{inarenja i dezintegracije je brzim zakopavanjem u vodenim
sedimetnima. Vilijam D`. Miler (William J. Miller), profesor geologije u penzi-
ji sa U.C.L.A. isti~e to:
“Srazmerno malo ostataka organizama, koji sada naseljavaju zemlju, se
talo`i pod uslovima povoljnim za njihovo o~uvanje u obliku fosila...
Svejedno je upe~atljivo da je toliko veliki broj fosila ukopan u stene...”18
Jasna ~injenica je da su formacije stena Zemlje zaista bogate fosilima {to
dolazi u sukob sa siroma{tvom potencijalnih fosila koji se formiraju pod
sada{njim uslovima. Geolozi ponekad govore o “nepotpunosti fosilnog
zapisa”, ali to je samo zbog odsustva o~ekivanih nedostaju}ih karika u pret-
postavljenom evolucionom nizu razvoja. Postoji obilje poznatih fosila, svih
vrsta organizama. Prakti~no sve savremene familije, i ve}ina rodova, su pred-
stavljene u fosilnom zapisu, kao i veliki broj izumrlih organizama. Istaknuti
{vedski nau~nik, preminuli direktor Botani~kog instituta u Lundu, u [vedskoj,
ka`e:
101
 “Tvrdilo se da je serija paleontolo{kih otkri}a previ{e isprekidana, puna
‘karika koje nedostaju‘, da bi tako poslu`ila kao ubeljiv dokaz. Ako se pret-
postavljeni preda~ki tip ne prona|e, jednostavno se izjavljuje da do sada
nije bio prona|en. Sam Darvin je ~esto koristio taj argument, a u njego-
vo vreme je to mo`da i bilo opravdano. Ali je izgubio svoju vrednost tokom
ogromnog napretka paleobiologije u 20. veku.... Prava situacija je da ti
fosili koji su o~ekivani nisu bili prona|eni. Upravo je tamo, gde se pret-
postavlja da se nove grane odvajaju od glavnog stabla, bilo nemogu}e
prona}i povezuju}e tipove.”19
Preminuli dr Ri~ard Gold{mit, sa Univerziteta u Kaliforniji, jedan od svet-
ski istaknutih geneti~ara, rekao je na sli~an na~in:
“Uprkos ogromnoj koli~ini paleontolo{kog materijala i postojanju duge se-
rije netaknutih stratigrafskih sekvenci sa savr{enim zapisima ni`ih kate-
gorija, prelazi izme|u vi{ih kategorija nedostaju.”20
Razmatra}emo naslage fosila ponovo kasnije, detaljnije. Ono {to ovde
treba naglasiti jeste da su one bogate, i po broju i po raznovrsnosti, uprkos
tome {to su pru`ile veoma malo, ako uop{te, oblika koji mogu biti smatrani
kao prelazni izme|u razli~itih vrsta organizama, bilo `ivih ili izumrlih.
Bogatstvo nanosa se dobro uklapa u zapis 1. Knjige Mojsijeve o karakteru i
veli~ini velikog Potopa, ali se veoma slabo uklapa sa uniformisti~kom pret-
postavkom da relativno mirni dana{nji sedimentni procesi, koji skoro da ne
formiraju fosile, mogu da objasne postojanje velikih slojeva sa fosilima.
Prema tome, izgleda o~igledno da se glavni geolo{ki zaklju~ci koji se
mogu izvesti iz biolo{kog zapisa Potopa dobro sla`u sa stvarnim geolo{kim
~injenicama kakve ih opa`amo na terenu. Ali, to naravno ne zna~i da su te
~injenice bile tako tuma~ene. Umesto toga su uklapane {to je god to bolje
mogu}e u uniformisti~ku {emu istorijske geologije. U stvari, sedimentni slo-
jevi sa svojim pokopanim fosilima su uzeti za samu osnovu ovog sistema
tuma~enja. Te stene su podeljene u hronolo{ke nizove zasnovane na tipovi-
ma fosila koje sadr`e, pri ~emu je rezultuju}a sinteza predstavljala op{te pri-
hva}ene “geolo{ke periode”, pri ~emu fosilni nizovi navodno demonstriraju
evolucionu istoriju `ivota na zemlji.
UNIFORMISTI^KO TUMA^ENJE GEOLOGIJE
Kako smo istakli u ~etvrtom poglavlju, Lajelov metod geolo{kog tuma~enja
predstavlja vi{e od 100 godina op{te prihva}en metod. Geolozi su skoro
jednoglasno prihvatili njegov princip uniformizma kao jedinu odgovaraju}u
osnovu za geolo{ke analize.
“To je veliki osnovni princip savremene geologije i poznat je kao princip
uniformizma.... Bez principa uniformizma te{ko da bi nauka geologije pret-
stavljala ne{to vi{e od obi~nog opisivanja.”21
Sada{njost: klju~ za pro{lost
Ovaj princip je uobi~ajeno navo|en Hatonijanovom krilaticom da je
“sada{njost klju~ za pro{lost”. To jest, geomorfolo{ki procesi koji se mogu
102
zapaziti u sada{njosti na delu, kao {to je erozija, sedimentacija, glacijacija,
vulkanizam, dijastrofizam (razni oblici deformacije Zemljine kore), itd. - pri
~emu su svi delovali u su{tini na isti na~in kao danas - mogu se navoditi za
obja{njavanje porekla i formiranja svih geolo{kih nanosa zemlje.
U~enje o uniformizmu, prema tome, uzima za nepotrebno bilo kakvo pozi-
vanje na katastrofizam, osim malih razmera. Velike geolo{ke odlike nekada
pripisivane geolo{kim kataklizmama ili “revolucijama” mogu navodno biti
obja{njene obi~nim procesima koji su delovali tokom dugih perioda vremena.
Kako R. V. Ferbrid` (R. W. Fairbridge), profesor geologije na Kolumbija uni-
verzitetu, isti~e:
“U svom naporu da ustanove prirodne uzroke za delovanje prirode u
velikim razmerama oni su odbacili koncept katastrofe iz Svetog pisma.
Pod vo|stvom {kotskih pionira, D`ejmsa Hatona i ^arlsa Lajela, izneli su
princip uniformizma, po kome pro{li doga|aji mogu biti obja{njeni u svetlu
procesa koji danas deluju.”22
Trebalo bi da bude o~igledno da ovaj princip u stvari nikada ne mo`e biti
dokazan kao valjan. Da budemo jasni, on izgleda su{tinski razuman, jer je
isti princip osnov i u drugim naukama. Jednoli~no i pouzdano delovanje prirod-
nih procesa je osnov savremene eksperimentalne nauke, bez koje bi, zaista,
savremena nauka kakvu je poznajemo bila neostvariva.
Ali, istorijska geologija je jedinstvena me|u naukama po tome da se bavi
doga|ajima iz pro{losti, i prema tome, onim doga|ajima koji se ne mogu
reprodukovati. Po{to verovatno ni jedan ljudski posmatra~ nije bio prisutan
da zapi{e i prou~i te doga|aje iz pro{losti (u stvari, jedini ljudski posmatra~i
- Noje i njegova porodica - su zapisali da su ti doga|aji bili katastrofi~ki),
otuda je nemogu}e ikada dokazati da su oni bili ostvareni istim prirodnim pro-
cesima koje danas mo`emo da merimo. Uniformisti~ka pretpostavka je
svakako razumna pretpostavka, pretpostavljaju}i da nema dovoljno valjanih
dokaza za suprotno, ali uvek mora ostati samo pretpostavka.
Organska evolucija
Drugi veliki princip istorijske geologije, onako kako je trenutno razvijena,
je princip organske evolucije. On je ugra|en u metod fosilne identifikacije
odre|ivanja geolo{kih perioda specifi~nih stena. Pretpostavlja se da je, u toku
bilo kog datog perioda istorije zemlje, postojala samo jedna grupa23 organi-
zama na zemlji i da, prema tome, kada se ti organizmi prona|u kao fosili u
sloju stene, ona se time identifikuje da pripada tom periodu. Veruje se da
su, preko evolucije, ti organizmi, i njihove grupe, postajale progresivno razvi-
jenije i specijalizovanije tokom vekova. Fosili sadr`ani u stenama se, prema
tome, smatraju za najbolji na~in (i zaista jedino u potpunosti pouzdani na~in)
pripisivanja geolo{kog perioda stenama.
Geolo{ko datiranje i povezivanje su tako zasnovani na dve pretpostavke
uniformizma i evolucije. Na zna~aj takozvanih “indeks fosila” u geolo{kom
prepoznavanju i datiranju stena ukazali su geolozi sa Jejla, ^arls ^u~ert i Karl
Danbar, na slede}i na~in:
103
 “Iskusan paleontolog mo`e da identifikuje relativnu geolo{ku starost bilo
koje fosilne stenske formacije istra`ivanjem njenih fosila skoro isto toliko TABELA 5. EVOLUCIONI GEOLO[KI STUB
lako i sigurno koliko mo`e da odredi relativno mesto lista u knjizi gleda- Osnovne evolucione podele i doga|aji geolo{kog vremena
njem na broj stranice. Fosili tako omogu}avaju povezivanje doga|aja u
razli~itim delovima sveta i odre|ivanje istorije Zemlje u celini.”24
Sli~nim tonom, vode}i evropski paleontolog pi{e: ERA PERIOD KARAKTERISTI^AN @IVOT STAROST (u god.)
“Jedina vremenska skala primenljiva u geolo{koj istoriji za stratigrafsku
Kvartar:
klasifikaciju stena i za precizno datiranje geolo{kih doga|aja ostvaruje se Danas Uspon savremenih biljaka i 25.000
fosilima. Zahvaljuju}i nepovratnosti evolucije, oni pru`aju jasnu vremensku Pleistocen `ivotinja, i ~oveka. 975.000
skalu za odre|ivanje relativne starosti i za povezivanje stena {irom
sveta.”25 KENOZOIK Tercijar:
Pliocen 12.000.000
Miocen Uspon sisara i razvoj najvi{ih bilja- 25.000.000
Geolo{ka vremenska skala Oligocen ka. 35.000.000
Eocen 60.000.000
Sistem stena u geologiji i njihove odgovaraju}e geolo{ke starosti su dugo Paleocen 70.000.000
godina izra|ivani u obliku geolo{ke vremenske skale. (Za tipi~an primer vide-
ti tabelu 5.) Takvo predstavljanje o~igledno ukazuje na postepeno napre- Usavr{ene cvetnice i insekti su obil-
ni. Foraminifere su obilne.
dovanje `ivota od jednostavnog ka slo`enom, od ni`eg ka vi{em, i prema Kreda
Izumiranje dinosaurusa, lete}ih
tome, navodno ukazuje na organsku evoluciju. Geolozi smatraju to veoma gmizavaca i amonita.
va`nim klju~em za tuma~enje geolo{ke istorije. Savremeni biolozi za uzvrat Prve (gmizava~ke) ptice. Prvi od 70.000.000
smatraju geolo{ki zapis kao kamen temeljac svoje hipoteze o organskoj evolu- MEZOZOIK
Jura najvi{ih oblika insekata. Prve (primi- do
ciji. Uobi~ajeno je ~itati izjave u biolo{koj literaturi da, iako savremeno tivne) cvetnice. 200.000.000
biolo{ko istra`ivanje nije uspelo da se slo`i oko metoda kojim se evolucija Najraniji dinosaurusi, lete}i gmizavci,
ostvarila geneti~ki ili da obezbedi primere evolucije koji se danas javljaju u Trijas
morski gmizavci i primitivni sisari.
Cikasi i ~etinari su ~esti. Savremeni
bilo kakvoj razmeri, svejedno je dokazana kao ~injenica paleontolo{kim zapi- korali su ~esti. Najraniji amoniti.
som.
Uspon primitivnih gmizavaca.
“Svi oni koji imaju pravo za procenu, smatraju evoluciju `ivotinjskog i Perm Najraniji cikasi i ~etinari. Izumiranje
biljnog sveta za ~injenicu kojoj nisu potrebni dalji dokazi. Ali uprkos skoro trilobita. Prvi savremeni korali.
veku rada i rasprave jo{ uvek nema jednoglasnosti u pogledu detalja oko Najraniji poznati insekti. Spore bilja-
na~ina evolucije.”26 Karbon ka obilne. Uspon vodozemaca.
Vrhunac krinoida.
“Ta~no je da niko do sada nije proizveo novu vrstu ili rod, i sl, makro- Prve poznate semene biljke. Velika
mutacijom. Pojednako je ta~no da niko nije proizveo ~ak ni vrstu selekci- Devon raznovrsnost hrskavi~avih riba. Prvi
jom mikromutacije. Kod najbolje poznatih organizama, kao {to je PALEOZOIK tragovi vodozemaca.
Drosophila, bezbrojni mutanti su poznati. Ako bismo bili sposobni da Najranije poznate kopnene `ivotinje. 200.000.000
ukombinujemo hiljadu ili vi{e takvih mutanata u jednu jedinku, to jo{ uvek Silur
Primitivne kopnene biljke. Uspon do
riba. Brahiopodi, trilobiti, i korali 500.000.000
ne bi li~ilo na bilo kakav tip poznat kao vrsta u prirodi.”27 obilni.
“Iako uporedno istra`ivanje `ivih `ivotinja i biljaka mo`e dati vrlo ubedljiv Najraniji poznati ki~menjaci.
posredni dokaz, fosili obezbe|uju jedini istorijski dokumentovan dokaz da Graptoliti, korali, brahiopodi,
Ordovicijum
je `ivot evoluirao od jednostavnog ka slo`enijim oblicima.”28 glavono{ci i trilobiti obilni. Najstarije
primitivne kopnene biljke.
Ovi navodi, istaknutih evolucionih autoriteta iz geologije i biologije, prikazu- Sva podcarstva beski~menjaka su
ju veliki zna~aj paleontolo{kog zapisa za teoriju evolucije. Zauzvrat, principi Kambrijum predstavljena. Brahiopodi i trilobiti
evolucije i uniformizma se vide kao su{tinski zna~ajni za povezivanje ~esti.
geolo{kih slojeva. Ti principi su apsolutno osnovni, i sa ta~ke gledi{ta istori- Primitivne vodene biljke i `ivotinje.
PROTEROZOIK
je razvoja savremene geologije i sa sada{njeg tuma~enja geolo{kih podataka Prekambrijum
500.000.000
Najstariji poznati `ivot (uglavnom do
sa terena. Ovo kru`no rezonovanje bi ovde trebalo da bude o~igledno i zaista ARHEOZOIK indirekti dokazi). 1.800.000.000

104 105
i jeste o~igledno ~ak i velikom broju istori~ara geologije. Npr. R. H. Rastal (R.
H. Rastall), predava~ ekonomske geologije na Kembrid`u, ka`e:
“Ne mo`e se negirati da, sa ~isto filozofskog stanovi{ta, geolozi rezonu-
ju kru`no. Smenjivanje organizama je odre|ivano istra`ivanjem njihovih
ostataka zarobljenih u stenema, a relativne starosti stena su odre|ivane
ostacima organizama koje sadr`e.”29
Metodi re{avanja protivre~nosti
Naravno, mnogi stratigrafi tvrde da su drugi faktori, naro~ito oni u vezi sa
superpozicijom slojeva, tako|e va`ni u geolo{kom povezivanju i da, op{te
gledano, ti faktori opravdavaju uobi~ajeno pripisivanje starosti slojevima na
osnovu njihovog sadr`aja fosila.30 Me|utim, uobi~ajena situacija je da je
samo nekoliko formacija superpozicionirano na bilo kom lokalitetu i da je
veoma te{ko ili nemogu}e povezati slojeve sa razli~itih lokaliteta ovim prin-
cipom superpozicije. Mora se pozivati na fosile, uz pretpostavku da je fosil-
ni niz u skladu sa principom evolucije. [tavi{e, ~ak i tamo gde su super-
pozicionirani slojevi izlo`eni, ~esto se de{ava da se fosili javljaju u preokrenu-
tom redosledu od onog zahtevanog evolucionom istorijom, {to predstavlja
paradoks koji se obi~no obja{njava pretpostavkom da su slojevi bili nabrani
ili rasednuti u odnosu na svoju prvobitnu sekvencu.
“U bilo kom odre|enom regionu redosled geolo{kih doga|aja je jasno
pokazan redosledom superpozicije nedeformisanih sedimentnih formaci-
ja.... Naravno, postoji puno mesta na kojima je redosled bio lokalno
preokrenut nabiranjem ili prekinut rasedanjem, ali takvi izuzeci }e odati
sebe dokazima o poreme}aju i neprirodnom smenom fosila.”31
“Me|utim, same sedimentne stene ne pru`aju nikakve specifi~ne vre-
menske oznake, ako ostavimo na stranu stari zakon superpozicije, koji
mo`e da obezbedi relativne indikatore starosti samo na ograni~en na~in,
i koji nije podesan za uskla|ivanja starosti. [tavi{e, mo`e da obmanjuje
u nekim slu~ajevima: slojevi u sekciji mogu da budu preokrenuti ili, usled
sakrivene ravni pomeraja, stariji slojevi mogu da le`e iznad mla|ih.”32
Osnova za prividnu snagu sada{njeg sistema istorijske geologije se ovde
jasno vidi. Unapred se predla`u pretpostavke za bilo koje suprotne ~injenice
koje mogu biti otkrivene na terenu. Geolo{ka vremenska sekvenca je
izgra|ena prvenstveno na sumnjivim pretpostavkama organske evolucije, ~ija
teorija zauzvrat izvodi svoju glavnu potporu iz geolo{ke sekvence predstav-
ljene tako kao realan istorijski dokaz procesa. Fragmenti tako izgra|enih
sekvenci ~esto izgledaju zakonito postavljeni na datom izlo`enom terenu, ali
nikada ne postoji vi{e od nekoliko izlo`enih formacija na bilo kom lokalitetu,
koje zauzimaju samo mali deo geolo{kog stuba. Formacije sa razli~itih
lokaliteta se integri{u u neprekinut niz, skoro u potpunosti na osnovu princi-
pa organske evolucije.33
A kada se, {to se ~esto de{ava, slojevi na|u superpozicionirani ali sa
fosilima u preokrenutom redosledu, paradoks se re{ava govore}i da su se
slojevi verovatno preokrenuli rasedanjem ili nabiranjem, bez obzira da li pos-
toji ili ne bilo kakav fizi~ki dokaz za to. Kada se superpozicionirani slojevi
106
na|u uz nedostatak sistema izme|u njih, to se obja{njava pretpostavkom o
odgovaraju}em periodu erozije umesto talo`enja.
Ovaj fino upakovan sistem geolo{kog tuma~enja ima za efekat da je prak-
ti~no nemogu}e ikada ga opovrgnuti bilo kakvom koli~inom suprotnih ~injeni-
ca. Svejedno, pisci su ube|eni da je taj uniformizam, evoluciona {ema istorij-
ske geologije u su{tini pogre{an i da velika koli~ina suprotstavljenih ~injeni-
ca stvarno postoji. Sada upu}ujemo na nau~ne ~injenice, naravno, po{to je
ve} prikazano da joj biblijski dokazi sna`no protivre~e.
NEPODESNOST UNIFORMIZMA ZA OBJA[NJAVANJE SLOJEVA
Istorijska geologija ima za cilj da objasni sve geolo{ke formacije zemlje
na osnovu, u su{tini, jednoli~nog delovanja prirodnih procesa koji se sada
odigravaju i koji danas mogu biti istra`ivani. To je postala osnovna filozofija
nakon odbacivanja ranijeg katastrofizma u geolo{kim tuma~enjima, koja sma-
tra nerazumnim postuliranje geolo{kih fenomena van opsega sada{njeg
iskustva za obja{njavanje slojeva. Tako se veruje da su sada{nji geomorfo-
lo{ki procesi (uklju~uju}i eroziju, talo`enje, vulkanizam, dijastrofizam, itd),
deluju}i u su{tini na isti na~in i istim stopama kao i danas, dovoljni da
objasne sve fiziografske odlike zemlje kada se pravilno prou~e i pove`u.
Filozofija koja je dominirala razvojem istorijske geologije, onako kako se ona
trenutno shvata, otkriva se slede}im navodom iz ranog i veoma uticajnog
ud`benika:
“Trijumf geologije kao nauke je pokazao da ne moramo da se pozivamo
na ogromne, nepoznate i u`asne uzroke reljefnih odlika zemlje, ve} su
poznati agensi, koji danas deluju, sposobni da ih proizvedu, ako im je
obezbe|eno dovoljno vremena.”34
Ova izjava je zna~ajna po svojoj implikaciji da je razumevanje Zemljine
povr{ine mogu}e na osnovu ili intenzivnih procesa koji deluju tokom kratkog
vremena ili sporih procesa koji deluju tokom dugih vremenskih perioda. Ova
tvrdnja je jednostavno istakla da je mogu}e tuma~iti geologiju pomo}u sporih
procesa koji deluju tokom dugih vremenskih perioda - a ne da je neophodno
to ~initi. Neko mo`e, ustvari, dugo da ~ita Lajela i radove drugih ranih uni-
formisti~kih geologa, a da ne prona|e ni{ta vi{e od u su{tini te tvrdnje.
Uniformizam je, drugim re~ima, jednostavno bio pretpostavljen, a ne dokazan.
Katastrofizam je jednostavno bio negiran, a ne pobijen.
Ali u stvari, ~ak nije ta~no ni da je uniformizam mogu}e obja{njenje za
ve}inu geolo{kih formacija Zemlje, kako bi bilo koje pa`ljivo ispitivanje ~injeni-
ca trebalo to da otkrije.
Vulkanizam i magmatske stene
Na primer, veliki deo Zemljinih povr{inskih stena su po poreklu mag-
matske, u puno razli~itih oblika i ~esto su veoma rasprostranjene, nekada na
povr{ini, nekada umetnute izme|u sedimentnih stena, formiraju}i nekada
osnovu sedimentne serije. Njihova veli~ina je iskazana na slede}i na~in:
107
 “Silovi i me|uformacijski slojevi mogu da variraju u debljini od dela
milimetra do preko 300 metara, a u bo~nom opsegu od nekoliko
milimetara do vi{e kilometara. Lakoliti variraju u debljini od nekoliko
milimetara do nekoliko kilometara; obi~no su deblji od silova. Mogu da
budu dugi preko 150 kilometara i skoro isto toliko {iroki, iako su obi~no
manji.... Batolit se mo`e rasprostirati hiljadama kvadratnih kilometara.
Pojedina~ni tokovi su obi~no debeli nekoliko metara, a mogu da budu
debljine i preko 30 metara. Ako su uzastopni tokovi tekli jedan preko dru-
gog, ukupna debljina mo`e da iznosi vi{e desetina metara.”35
Ove magmatske stene se veoma obilno pronalaze {irom sveta. ^esto se
nalaze kako zalaze u ranije natalo`ene sedimentne stene ili na povr{ini prekri-
vaju}i velike oblasti ranijih naslaga. Kolumbijska visoravan, severozapadnog
dela Sjedinjenih Dr`ava, predstavlja ogroman plato lave skoro neverovatne
debljine koji prekriva 500.000 km2.
“Fiziografska istorija ove provincije po~inje drevnom povr{inom pre nego
{to je do{lo do erupcije lave. Poznato je da je bila neravna, ~ak planins-
ka, delom zahvaljuju}i ~injenici da su se neki stari vrhovi izdizali iznad
toka lave, koji je bio najmanje nekoliko stotina metara dubok.”36
Veliki {titovi sveta, sa znamenitim Kanadskim {titom na ovom kontinen-
tu, predstavljaju uglavnom granitne i druge magmatske stene. Hasi (Hussey)
ka`e:
“Pet miliona kvadratnih kilometara regiona velikog Kanadskog {tita je
prekriveno prekambrijumskim stenama sastavljenim delom od ru`i~astog
granit-gnajsa koji se prvobitno utisnuo u obliku batolita tokom velikih
izdizanja planina.”37
Prostor onemogu}ava dalje nabrajanje primera, ali su ovi fenomeni ~esti
{irom sveta i predstavljaju zna~ajan procenat povr{inskih stena Zemlje, pored
dubinskih stena prona|enih u svakom delu geolo{kog stuba i magmatskih
masa koje le`e ispod sedimentnih slojeva.
Ali, jedini savremeni proces koji je uop{te sli~an tim fenomenima je vulka-
nizam, koji svojim sada{njim karakterom nikako nije mogao da proizvede te
veli~anstvene magmatske formacije. Postoji mo`da 500 aktivnih vulkana u
svetu,38 i mogu}e tri puta vi{e uga{enih vulkana.39 Ali, ni{ta {to je ~ovek
video u sada{njem dobu ne mo`e da se uporedi sa fenomenima koji su
prouzrokovali formiranje tih ogromnih struktura. Princip uniformizma se u pot-
punosti ru{i na ovom va`nom mestu geolo{kog tuma~enja. Izvestno ispolja-
vanje katastrofi~kog delovanja samo je po sebi dovoljno.
Pokreti Zemlje
Jo{ jedan geolo{ki fenomen, na koji se nailazi {irom sveta, je dokaz
ogromnih pokreta Zemljine kore koji mora da su se odigrali u pro{losti. Stene
velike debljine su, kako izgleda, bile podignute stotinama metara; slojevi su
se iskrivili, nabrali, ponekad su bili bo~no pomereni ili potpuno preokrenuti u
gigantskim razmerama.
Veliki lanac Stenovitih planina, naro~ito onako kako je razvijen kod Ju`nih
stenovitih planina, predstavlja u su{tini seriju velikih nabora. Veruje se da se,
108
u isto~nom delu ovog terena, sistem Apala~kih planina izdigao i erodovao
ostatak velike geosinklinalne uvale, u koju su se natalo`ile sedimentne stene
ukupne debljine nekih 12.000 metara.40 Ove planine otkrivaju veoma
raznovrse gigantske rasede, nabore i pomeraje. Sli~ni fenomeni se mogu vide-
ti u skoro svakom regionu sveta. Zemljina kora je izgleda bila savijana,
rasedana, izdizana, spu{tana i izokretana na skoro svaki mogu}i na~in u toku
izvesnog vremena u pro{losti. To je dalje potvr|eno velikim oblastima meta-
morfizma, u kojima su prvobitne sedimentne ili kristalaste stene u potpunosti
izmenjene u svom obliku, kao rezultat delovanja ogromnih pritisaka na koru.
Ne~isto}e u kristalnim stenama se tako|e pripisuju tim uzrocima.
Niti su ti fenomeni, koji su poznati svakome, da ih ~ak nije potrebno ni
dokumentovati, ograni~eni na kopnene povr{ine.
“Nekada se pretpostavljalo da su okeanske dubine ostale tamne,
be`ivotne i nepromenjene, osim fine ki{e sedimenata, od po~etka sveta;
ali je novo saznanje u potpunosti pobilo to gledi{te. Du` okeanskog dna
geofizi~ari su sada uo~ili velike rasede, pukotine i grebene, prona{li razba-
cane vulkanske vrhove i lance, i mapirali kanjone use~ene opadanjem i
tokovima blata na kontinentalnim ivicama.”41
Veruje se da je ve}ina, ako ne sve, ovih dijastrofi~nih odlika Zemljine kore
povezana sa orogenezom; to jest, periodima “izgra|ivanja planina”. Dr V. H.
Bu~er ka`e:
“Najupadljivije i mo`da najzna~ajnije strukturne odlike lica Zemlje su veli-
ki pojasevi naboranih planina, kao {to su oni Himalaja, Anda, Urala i
Apala~a, takozvani orogeni pojasevi. Du` tih duga~kih i relativno uskih
zona, veoma debeli, pre svega morski sedimenti, su pritisnuti zajedno i
gurnuti jedan preko drugog kako bi formirali jako izdu`ene nabore sa
osama koje su u su{tini paralelne pojasu.”42
Na ovom mestu princip uniformizma sa pokazuje potpuno neodgovaraju}.
Kada bi bio valjan, svakako bi odlike od tako velikog zna~aja u tuma~enju
Zemljine istorije, kao {to su dijastrofizam i orogeneza, morale da bude
obja{njive na osnovu neke vrste sada opa`ljivih i merljivih procesa koji sada
produkuju po~etne Zemljine pokrete sli~ne vrste. Me|utim, to je toliko daleko
od toga, da su geolozi jo{ uvek u potpunosti u nemogu}nosti da se slo`e
~ak i oko zadovoljavaju}e hipoteze izgradnje planina! L. H. Adams, sa Karnegi
instituta, je rekao pre nekoliko godina prilikom svog poslednjeg obra}anja kao
predsednika Ameri~kog geofizi~kog dru{tva, u vezi tih problema orogeneze:
“Mnogi poku{aji da se odgovori na ta pitanja preokupirali su pa`nju
najboljih umova, ali postoje}i odgovori ostavljaju mnogo toga nedore~eno.
Predlo`eni su veoma raznovrsni slo`eni mehanizmi, ali su na svim nivoima
davane ubedljive zamerke.”43
Uop{teno gledano, trenutno postoje dve glavne hipoteze o izgradnji plani-
na. Jedna se zasniva na termalnoj kontrakciji Zemljine kore, druga na kon-
vekcionim strujama ispod Zemljine kore. Jo{ jedna, teorija pomeranja konti-
nenata, je trenutno na slabom tre}em mestu. Nijedna od njih nije zasnovana
na sada merljivim procesima, ve} ~isto na hipoteti~kim pretpostavkama koje
mogu ili ne moraju biti od zna~aja. Zastupnici dve vode}e hipoteze su izneli
109
argumente koji pokazuju neadekvatnosti kod druge. Jedan od vode}ih savre-
menih autoriteta, dr D`. Tuzo Vilson, ka`e:
“Kada se uzrok orogeneze mo`e izraziti preciznim fizi~kim terminima i
kada se rezultat ponovljene primene osnovnih orogenih procesa mo`e
pokazati kao odgovaraju}i za proizvodnju slo`enih struktura u geologiji,
tada }e se razumeti geologija i fizika Zemlje. To do sada jo{ uvek nije
ostvareno, ali izgleda da postoji razumno o~ekivanje da se mo`e posti}i
prili~no brzo.”44
Ta nada ne izgleda ni{ta bli`e ostvarivanju danas. U nedavnom Sigma ksi
nacionalnom predavanju dr A. D`. Irdli ka`e:
“Unutra{nja struktura planina je prili~no dobro shva}ena, a erozioni pro-
cesi koji oblikuju detalje njihovog spolja{njeg izgleda vi{e ne predstavlja-
ju veliku misteriju. Ipak, uzrok deformacije spolja{njih slojeva Zemlje i
izgradnja planina, kao posledica toga, jo{ uvek nije prona|en.”45
Svi poku{aji obja{njavanja orogeneze, prema tome, izgleda imaju
nere{enih pote{ko}a, a nijedan jo{ uvek nije op{te prihva}en.46 Jedina savre-
mena sila mogu}eg sli~nog karaktera je zemljotres. Oni su ponekad zas-
tra{uju}e ja~ine, ali o~igledno ne obezbe|uju nikakvo stvarno obja{njenje oro-
geneze ili drugih dijastrofi~kih fenomena. Ustvari, veruje se da su zemljotre-
si samo rezultat klizanja du` rasednutih ravni ili naprslih ravni koje su ve}
formirane.47
Sve to ponovo veoma zna~ajno govori protiv tvrdnji uniformizma. [tavi{e,
ti orogeni procesi se ne mogu videti u zamagljenim delovima rane Zemljine
istorije, ve} mora da su tek od nedavno postali veoma aktivni. Svi veliki
planinski venci sada{njeg sveta su o~igledno izdignuti tokom skora{njih peri-
oda geolo{ke istorije. Ve} je bilo istaknuto da fosilni dokazi ukazuju da ve}ina
velikih planinskih venaca datira iz pleistocena ili najranije iz ranog pliocena.
Geolo{ke i arheolo{ke hronologije na osnovu fosilnih slojeva, koje su pru`ile
ostatke rukotvorina ljudskih bi}a, tako|e datiraju na mnogim mestima iz pleis-
tocena ili ~ak mo`da iz pliocena. Po{to je razmotrio sve dokaze ljudskih fos-
ila, Zojner zaklju~uje:
“Jedna stvar je o~igledna iz tabele, da evolucija roda Homo nije u pot-
punosti ograni~ena na pleistocen. Pronalazimo definitivnu ljudsku grupu
pitekantropusa u donjem pleistocenu, a postoje neki mogu}i dokazi za
ostatke sapiensa koji su jo{ stariji od ovog vremena. Ako se ovo doka`e
kao ta~no, homo grupa kao celina se mora datirati uveliko unutar plioce-
na.”48
Naravno, mi se ne sla`emo sa evolucionim tuma~enjem ovih ~injenica, ali
je zna~ajno da geolo{ki i paleontolo{ki podaci izgleda dokazuju da su ljudi
`iveli tokom vremena kada su talo`ene naslage koje se sada nalaze na
vrhovima planina i tako su procesi stvaranja planina, sa svim svojim poveza-
nim fenomenima - rasedima, naborima, grebenima, pomerajima, itd. - bili
aktivni tokom geolo{ki nedavnih vremena. Ali, oni nisu aktivni sada, bar ne
merljivo! A opet svi geofizi~ari i geomorfolozi smatraju procese povezane sa
izgradnjom planina, i njihove razultate, apsolutno osnovnim za tuma~enje
Zemljine istorije. Ovde je, onda, jo{ jedna krajnje zna~ajna praznina u opsegu
110
primenljivosti takozvanog zakona uniformizma, po kome su sada{nji procesi
navodno dovoljni za obja{njenje svih geolo{kih fenomena!
Kontinentalni ledeni prekriva~i
A {ta je sa fenomenom kontinentalne glacijacije, o kome je toliko pisano
i toliko puno teorija razvijeno? Postoji puno sada{njih gle~era, naravno, i ~ak
dve velike ledene kape, na Grenlandu i Antarktiku; ali, ni{ta {to se danas
javlja nije ni malo uporedivo sa velikim ledenim prekriva~ima u pro{losti, koji
su navodno oblikovali tako veliki deo sada{nje Zemljine povr{ine:
“Nekih 10.000.000 km2 Severne Amerike, 5.000.000 km2 ili ne{to vi{e
Evrope, i jo{ malo poznata, ali verovatno srazmerna oblast u Sibiru, bili
su pod ledom. Pored toga, mnoge manje oblasti bile su pokrivene
lokalnim ledenim kapama. Hiljade dolinskih gle~era je postojalo na plani-
nama gde danas ili nema gle~era ili ima samo malih.... Izgleda da pos-
toji slaganje da se epoha pleistocena sastojala iz ~etiri ledena doba odvo-
jenih me|uglacijalnim dobima verovatno daleko ve}eg trajanja od
ledenih.”49
Bez poku{avanja50 da raspravljamo o valjanosti dokaza za ta ledena doba
(koji su posredni, a ne direktni kao u slu~aju dokaza za obimni vulkanizam i
dijastrofizam), samo }emo re}i da je, ako su ikada postojala, princip uni-
formizma jo{ jedanput sasvim neodgovaraju}i za njihovo obja{njenje.
Kada bi mogla da budu obja{njena tako lako na osnovu sada{njih proce-
sa, kako uniformizam u~i, onda bi lako moralo biti mogu}e ukazati na te
sada{nje procese i pokazati kako se kontinentalni gle~eri mogu objasniti na
osnovu njih. To svakako jo{ uvek nije postignuto. Veliki broj teorija je iznet,
skoro isto toliko koliko ima onih koji su pisali o predmetu. Tako jedan
skora{nji pisac, dr Vm. L. Stouks, koji je predsednik geolo{kog odseka
Univerziteta u Juti, ka`e:
“Prepoznavanje ra{irene glacijacije kao obja{njenja brojnih detalja
topografije, geologije i biolo{kog rasporeda je u nivou sa najve}im
dostignu}ima nau~nog opa`anja i razmi{ljanja. Me|utim, osnovni uzrok
glacijacije ostaje nejasan.... Bar 29 ‘obja{njenja’ je izneto kako bi se
objasnile ra{irene glacijacije. Ve}ina od njih je imala malo {anse da
pre`ivi, ali su druge u`ivale izvestan nivo uspeha dok se nisu pokazale
nepodesnim usled nakupljenih informacija.”51
Dr Stouks zatim nastavlja, kao i mnogi drugi, pru`aju}i sopstvenu teoriju,
ali je on iskren da prizna, u zaklju~ku:
“Ozbiljne i mo`da fatalne zamerke teoriji okeanske kontrole glacijacije (to
jest, njegove sopstvene hipoteze) }e se verovatno ve} javiti nekome ko
bude ~itao prethodni sa`etak.”52
Izgleda da nema potrebe da iznosimo su{tinu, koja je o~igledna: da je
dogma uniformizma time u potpunosti neuspe{na u opisivanju tog dodatnog
veoma zna~ajnog aspekta prihva}ene geolo{ke istorije.
111
 Fenomen sedimentacije
Ukratko smo razmotrili tri najzna~ajnija agensa geolo{kog delovanja, vulka-
nizam, dijastrofizam i glacijaciju, i videli smo da su oni u pro{losti bili sasvim
druga~iji, ne samo kvantitativno ve} i kvalitatitvno, u odnosu na svoje odgo-
varaju}e fenomene u savremenom dobu. Sada }emo videti da to nije ni{ta
manje ta~no ~ak i za najzna~ajniji geolo{ki agens od svih - sedimentaciju.
Ve}ina sedimentnih stena Zemljine kore, koje predstavljaju one koje
sadr`e fosilne ostatke i koje prema tome obezbe|uju glavnu osnovu
geolo{kog tuma~enja Zemljine istorije, su natalo`ene kao sedimenti vodom u
pokretu (neke su izgleda bile formirane vetrom, gle~erima ili drugim agensi-
ma, ali je daleko najve}i deo sedimentnih stena vodenog porekla). ^ak je
mogu}e53 da su mnoge metamorfne (uklju~uju}i “granitne” stene, obi~no
klasifikovane kao magmatske) bile prvobitno sedimentne.
Sedimentne stene su se formirale tokom procesa erozije, preno{enja,
talo`enja i okamenjivanja sedimenata. Nanosi se javljaju, naravno, kada
tokovi vode koji sadr`e sedimente u|u u mirnu ili manje pokretnu masu vode,
pri ~emu smanjenje brzine rezultuje ispu{tanjem dela ili celog svog tovara
pokretnog sedimenta. Ako sediment sadr`i organske ostatke, i oni se zakopa-
ju peskom ili prahom koji je sa njima, mogu}e je da ovi organski ostaci tokom
godina postanu fosilizovani i da sa~uvaju svoj oblik u nekom sloju. Ostaci
takvih biljnih i `ivotinjskih oblika, kako su otkriveni u sada{njim sedimentnim
stenama zemlje, su naravno poslu`ili kao osnova na{ih sada{njih podela slo-
jeva na jedinice geolo{kog vremena i obezbedile su paleontologiji materijale
na osnovu kojih se danas zasniva masa dokaza za organsku evoluciju.
Ovde se princip uniformizma primenjuje najdoslednije. Da bi bile dosledne
sa uniformizmom, razli~iti tipovi sedimentnih stena se moraju protuma~iti na
osnovu takozvanih sredina talo`enja ekvivalentnih sada{njim situacijama u
kojima se sedimenti talo`e. Tako se ka`e da su stene bile natalo`ene u
“deltama”, “jezerskim”, “lagunalnim” ili drugim sredinama.
Mnoge razli~ite metode poku{aja klasifikovanja sredina talo`enja su vre-
menom postale slo`enije. Jedna od veoma ambicioznih savremenih klasi-
fikacija je Krambeinova i Slosova,54 koji postuliraju osam osnovnih geograf-
skih sredina, od kojih je svaka izdeljenja na nekoliko dinami~ki kontrolisanih
podsredina zasnovanih na tektonskoj aktivnosti datog vremena u odre|enoj
oblasti. To je takozvana “tektonsko- sredinska” klasifikacija sredina talo`enja,
koja sadr`i ukupno nekih dvadeset pet razli~itih tipova sredina sedimentaci-
je.
Naravno da je sasvim neprakti~no poku{ati govoriti o svakoj od ovih pret-
postavljenih sredina pojedina~no. Me|utim, treba napomenuti da je tektons-
ka osnova klasifikacije u stvari neuniformisti~ka po principu, po{to ne postoji
sada{nja vidljiva osnova za tektonske procese koji se pretpostavljaju prilikom
identifikacije sredina (to jest, procesi kao {to su opadanje, oscilacija, itd).
Sama ~injenica da je postulirano toliko razli~itih sredina, i zaista toliko
razli~itih sistema klasifikovanja sredina koje su predlo`ili razli~iti autoriteti,
jednostavno bi ukazivala da je nemogu}e primeniti, uspe{no, strogo uni-
formisti~ke principe na savremene procese i sredine talo`enja uz nadu da }e
se do}i do zadovoljavaju}ih i uspe{nih na~ina klasifikovanja drevnih sedime-
112
nata. Naravno, mehanizam za dodavanje sredinskih tipova kakvi su potrebni,
da bi se uklopio svaki tip prona|enih nanosa, sam }e po sebi garantovati da
neka vrsta “obja{njenja”, umotana u visoko tehni~ku terminologiju, mo`e biti
ponu|ena za obja{njenje bilo ~ega. Me|utim Krambein i Slos priznaju:
“Klasifikacija (to jest, njihova veoma slo`ena tektonsko - sredinska klasi-
fikacija) je bila razvijena pre svega za analizu stratigrafskih sekcija, a ne
kao sredstvo za analiziranje sada{njih nanosa.”55
Metod je, prema tome, neprimenljiv na sada{nje procese sedimentnog
talo`enja i predstavlja samo sredstvo podele slojeva stena! Kao taksonoms-
ki mehanizam, to je sasvim zakonito, ako je potrebno. Ali nije legitimno koris-
titi obi~nu klasifikaciju sistema za stratigrafske sisteme tako|e kao osnov za
korelaciju vremena, osim ako se jasno ka`e da je to strogo hipoteti~ki,
imaju}i u vidu ~injenicu da je zasnovana velikim delom na pretpostavljenim
procesima, a ne na opa`enim.56 Geolo{ka dogma uniformizma se jo{ jednom
pokazala neodgovaraju}om za obja{njenje geolo{kih podataka.
Kritikuju}i klasifikacijsku {emu Krombera i Slosa, kao i drugih (i naravno
predstavljaju}i drugu sopstvenu), drugi vode}i geolog priznaje:
“Proces je, opet, ne{to {to o~igledno nijedan radnik na terenu geotek-
tonike nije uspeo da, do sada, izrazi dovoljno jasno, ili bar uz pragmati~nu
korisnost. Veliki broj strukturalnih radova koji se bave pretpostavljenim
detaljima krajnjih operativnih mehanizama lokalnih deformacija Zemljine
kore ili koji suprotno tome pokrivaju hipoteti~nije aspekte {irokih krajnjih
uzroka deformacije Zemljine kore, uop{te jo{ uvek nisu predlo`ili bilo
kakav jednostavan i efektivan na~in pore|enja delovanja procesa odgo-
vornih za formiranje geotektonskih elemenata, kao {to su geosinklinale...
Mo`da su radnici iz ove oblasti bili previ{e zaokupljeni efektima i nisu
dovoljno razmi{ljali o uzrocima na osnovu dinami~kih procesa.”57
Ova izjava sadr`i mo`da nenamerno priznanje da procesi koji su formirali
velike sedimentne slojeve geosinklinala jo{ uvek nisu shva}eni i, prema
tome, svakako nisu obja{njeni na osnovu uniformizma i kontinuiteta sa
sada{njim procesima. To je naro~ito zna~ajno u svetlu ~injenice da se ve}ina
spektakularnih i koli~inski zna~ajnih nanosa sedimentnih stena sveta nalazi
u tim geosinklinalama, za koje se pretpostavlja da su predstavljale velike
uvale nastale kontinuiranim spu{tanjem u plitkim morima. Koncept je bio da
su velike mase sedimenata bile vi{e ili manje neprekidno talo`ene na malim
dubinama kako su reke ulazile u mora i da se region spu{tao stopom koja
je dovoljna za uravnote`avanje nadolaze}ih sedimenata. Zatim su kasnije,
celokupne geosinklinale nekako izdignute kako bi formirale jedan od na{ih
sada{njih planinskih lanaca, obja{njava}i tako ogromne slojeve sedimentnih,
slojevitih stena prona|enih na svim kontinentima. Ogromna masa sedimena-
ta, koju sadr`e geosinklinale, ilustrovana je na slede}i na~in:
“Prvobitne dimenzije tipi~ne velike geosinklinale su morale da budu reda
veli~ine od 100 do 200 km {iroke, 1.000 do 2.000 km duga~ke, i 4 do
12 km duboke.”58
To zna~i da se 12.000 metara sedimenata ili vi{e akumuliralo u tim
velikim uvalama. Nesumnjivo je da su se sedimenti velike debljine akumuli-
113
rali, ali problem je kako na prvom mestu objasniti poreklo geosinklinale, kako
objasniti kontinuirano spu{tanje (za koje postoji malo ili nimalo direktnih
dokaza - samo ~injenica da su svi sedimenti natalo`eni u plitkim vodama i,
prema tome, mora da je postojalo spu{tanje ili postepeno izdizanje nivoa
vode), kako objasniti izvor oblasti iz koje su ove velike zapremine sedimena-
ta morale da budu erodovane, i kona~no, kako objasniti izdizanje i deforma-
ciju tih geosinklinala kako bi one formirale sada{nje planinske lance. Nijedno
od tih osnovnih pitanja nije re{eno na osnovu uniformizma. Dr L. H. Adams
je samo pre jedne decenije, nazvao ovaj problem nastanka geosinklinala jed-
nim od glavnih nere{enih problema geologije,59 i nije bilo postignuto ni{ta
zna~ajno u me|uvremenu kako bi ga re{ili. Dr D`ord` C. Kenedi, profesor
geologije na U.C.L.A, nedavno je rekao:
“Ove duboke uvale napunjene sedimentima mogu da sadr`e 15.000 do
30.000 metara sedimenta i mogu da budu 1.000 ili vi{e kilometara
duga~ke i 150 kilometara {iroke... Onda je misterija spu{tanja sediment-
nih uvala u kojima sedimenti niske gustine izgleda zamenjuju stene ve}e
gustine uve}ana kada istaknemo da te uske izdu`ene zone Zemljine kore,
sa najve}im akumulacijama ostataka stena, koje su nadkriljene vi{im
delovima kontinenata, postaju zauzvrat planinski venci i najvi{i delovi kon-
tinenata.”60
A ono {to je ta~no u vezi geosinklinala je podjednako ta~no u pogledu
ve}ine drugih zna~ajnih sedimentnih odlika Zemlje. Na primer, postoje dokazi
da su u pro{losti postojale velike erozione ravnice na razli~itim mestima i u
razli~itim periodima. To su bile ogromne erozione povr{ine koje su istro{ene
skoro do ravnih, ravni~arskih povr{ina. One se tuma~e kao krajnji proizvod
erozije, postignut prirodnim oticanjem sa kopna tokom dugih vremenskih peri-
oda. Naga|aju}a geolo{ka istorija je puna tih erozionih ravnica. Me|utim,
nema pravih erozionih ravnica nastalih na bilo koji na~in na sada{njoj povr{ini
zemlje. To priznaje, na primer, Tornburi:
“Postoji malo dobrih primera erozionih ravnica pri sada{njem osnovnom
nivou erozije, ali retkost se mo`e pripisati pliocensko-pleistocenskom
dijastrofizmu. Lokalno, ograni~ene oblasti su bile redukovane do ili skoro
do osnovnog nivoa, ali se one te{ko mogu nazvati kao bilo {ta vi{e od
lokalnih ili po~etnih erozionih ravnica.”61
Jo{ jednom je, pretpostavljaju}i da su u pro{losti stvarno postojale mnoge
od tih prostranih ravnica povr{inske erozije, kako ~injenice naizgled ukazuju
na nekim mestima, odsustvo bilo ~ega u sada{njosti {to bi im odgovaralo
pokazuje da sada{njost nije klju~ za pro{lost!
Jo{ jedna upe~atljiva eroziona odlika, koja se ne mo`e uporediti savre-
menim ekvivalentima, obuhvatala bi veliki broj suvih kanjona i vodopada.
Naro~ito slikovite su takozvane “izbrazdane” oblasti, me|u kojima je najpoz-
natija oblast Kolumbijska visoravan. Ovde se, veliki i upe~atljivi suvi kanjoni
ili jaruge, vise}e doline, suvi vodopadi, stenama oivi~eni baseni i druge
bizarne odlike, pronalaze u velikom broju. Ove stvari se danas o~igledno ne
formiraju ni na jednom mestu, tako da postoje velika neslaganja me|u
geolozima u pogledu obja{njavanja ovih struktura. ^ovek koji je na~inio
najop{irnije istra`ivanje ove oblasti je Harlan Brec (Harlan Bretz), ~ija je teori-
114
ja pretpostavila iznenadnu veliku poplavu kao jedini agens sposoban da stvori
takve oblike. Ovde je zanimljiv Tornburijev komentar:
“(Brec) nije mogao da objasni odakle takva poplava, ali je tvrdio da teren-
ski dokazi ukazuju na njenu realnost. Ova teorija predstavlja povratak na
katastrofizam koji mnogi geolozi odbijaju da prihvate.”62
Niti su geosinklinale jedine talo`ne odlike fiziografije koje izgledaju
nepovezive sa bilo kakvom vrstom taloga koji se danas formira. Veliki cen-
tralni region Sjedinjenih Dr`ava, poznat kao Velike ravnice, koji se prostire
otprilike od Stenovitih planina do reke Misisipi i od Kanade do Meksika, sas-
toji se uglavnom od ostataka samo jedne velike fluvijalne ravnice ili aluvijalne
padine. Opisuju}i poreklo tih ravnica, Feneman ka`e:
“Fluvijalni omota~ je natalo`en pretovarenim tokovima na na~in aluvijalnih
lepeza, ili u poplavnim ravnicama kada su tokovi izgra|ivali toliko puno
pregrada i sprudova da se voda delila na veliki broj kanala, od kojih se
svaki zauzvrat ispunjavao, a tok se pomerao.... U blizini mesta gde su
tokovi izbijali iz planina, svaki tok je gradio sopstvenu aluvijalnu lepezu,
ali su se na ve}oj udaljenosti lepeze spajale u jedinstvenu {iroku aluvi-
jalnu padinu. Takvi talozi su nastali u ovom regionu tokom kasnog terci-
jara i ~esto se opisuju kao tercijarni omota~.”63
Gornji opis se odnosi naro~ito na takozvane “visoke ravnice” Kanzasa,
Novog Meksika i Teksasa. Uzimaju}i u obzir upe~atljiv aspekt ovih odlika,
Feneman ka`e:
“Povr{ina proizvedena ovom aluvijacijom je ravna kao i bilo koja kopnena
povr{ina u prirodi. Vi{e hiljada kvadratnih kilometara jo{ uvek zadr`ava
takav ravan izgled. U oblasti Ljano Estakado u Teksasu i Novom Meksiku
povr{ina od 50.000 km2 je skoro nedodirnuta erozijom.”64
Nema razloga za sumnju u op{tu ta~nost prirode geomorfolo{kog porekla
tih ravnica, pripisanu rasprostranjenim i preklapaju}im aluvijalnim lepezama
formiranim preoptere}enim rekama koje su se spu{tale sa nedavno izdignu-
tih planina zapada. Me|utim, zna~ajno je da se ovde ponovo mora zamisliti
fenomen za koji ne postoji paralela u sada{njem svetu, osim u daleko ma-
njoj razmeri. Princip uniformizma je pogre{no nazvan ako, kako bi protuma~io
drevne fenomene na osnovu sada{njosti, sredstvo ekstrapolacije mora tako
neprestano da se primenjuje i u tako velikom stepenu. Izabrani primer je uzet
slu~ajno iz velikog broja sli~nih nanosa {irom sveta. Izgleda da skoro bilo gde
da se pogleda, nalazimo dokaze ra{irenog talo`enja, bilo aluvijalnog ili
talo`enja u delti po svojoj prirodi, veli~ine koja je daleko iznad veli~ine bilo
kojih nanosa koji se danas formiraju.
Ti fenomeni nisu ograni~eni na oblasti niskog kopna. Odre|eni neobi~ni
tokovi se ~esto obja{njavaju potocima koji su usecali aluvijalne sedimente
koji su nekada u potpunosti prekrivali planine. Razmatraju}i jednu takvu
lokaciju, u planinama Jute, Feneman ka`e:
“Prosta hipoteza za obja{njenje ~udnog kursa svih tokova je da su se,
po{to su planine stvorene i po~ele da eroduju, sedimenti talo`ili u i oko
basena do takve dubine da su se izdigli iznad lanaca na mestima na koji-
ma ih sada prelaze tokovi. Tokovi su tako bili superpozicionirani. Veruje
115
 se da je to jedina hipoteza odgovaraju}a za obja{njenje za{to vodeni
tokovi zanemaruju sada{nje oblike planina.”65
Veruje se da su ti planinski sedimenti nastali erodovanjem vi{e od 2.000
kubnih kilometara velikog nabora, ispunjavaju}i okolnu oblast do dubine od
najmanje nekoliko hiljada metara, sve do vrhova preostalih planina! Posle
formiranja sada ~udnih tokova reka na tim ogromnim aluvijalnim nanosima,
pretpostavlja se jo{ jedno izdizanje, koje bi omogu}ilo novi ciklus usecanja.
Ovakva vrsta fenomena se ~esto sre}e prilikom istra`ivanja geomorfologije i
obezbe|uje jo{ jedan dokaz da sada{nje stope erozije i talo`enja ne mogu
da objasne izgled drevnih nanosa.
Jo{ jedna velika pote{ko}a uniformisti~kog koncepta procesa sedi-
mentacije pronalazi se u onim velikim oblastima veoma debelih nanosa koje
su pro{le kroz jedan ili vi{e ciklusa izdizanja i spu{tanja, a ipak su ostale
~udesno horizontalne i neprekidne. Dobar primer se pronalazi u visoravnima
Kolorada. Opisuju}i ovu provinciju Feneman ka`e:
“Prva jasno vidljiva odlika je pribli`na horizontalnost njenih stena.... Druga
karakteristi~na odlika provincije je veliko izdizanje. Osim kanjonskih

Slika 6. KANJON REKE KOLORADO

podno`ja, nijedan njen zna~ajni deo nije ni`i od 1.500 metara. Izme|u te
visine i 3.300 metara, se nalaze platoi razli~itih visina, od kojih su neki
vi{i od susednih planinskih venaca.”66
Region zauzima nekih 650.000 km2, uklju~uju}i ve}inu Jute i Arizone, sa
velikim segmentima Kolorada i Novog Meksika. Kanjon reke Kolorado i mnogi
drugi spektakularni kanjoni su izdubljeni kroz vi{e hiljada stopa tih ravnih se-
dimentnih stena.
Upe~atljiva stvar je da je ovaj celokupan region na neki na~in bio izdignut
sa prvobitnog nivoa daleko ispod nivoa mora, po{to je ve}ina njegovih sedi-
menata morskog porekla, do preko vi{e od kilometra iznad nivoa mora, bez
poreme}aja horizontalnosti slojeva ili nivoa vrha. (Videti sliku 6.) A to se nije
odigralo jednom, ve} vi{e puta, po{to postoji nekoliko poreme}aja u strati-
grafskim sekvencama ovih sedimenata, od kojih svaki navodno predstavlja
period izdizanja i erozije pra}en spu{tanjem i talo`enjem. Nije ~udno da
Kenedi ka`e:
“Problem izdizanja oblasti velikih visoravni je zbunjivao istra`iva~e zemljine
kore veoma dugo vremena.”67
Posle opisivanja izdizanja visoravni Kolorada, Kenedi nastavlja:
“Tibetanske visoravni predstavljaju sli~an problem, ali u daleko ve}oj
razmeri. Tamo je oblast od 2.000.000 km2 izdignuta sa nivoa mora do
SLIKA 6. Spektakularno izlo`ene ravne sedimentne stene, kao {to su one u kanjonu Kolorado,
obezbe|uju jasno vidljiv dokaz potopnog talo`enja. U tim oblastima se nalaze hiljade kvadratnih
kilometara horizontalnih slojeva, hiljade metara debelih, za koje se pretpostavlja da su natalo`eni
pre oko pola milijarde godina! Slojevi sadr`e kre~njake, gline i pe{~are. Po uniformisti~kim kon-
ceptima, brojne promene sredine, sa velikim regionalnim spu{tanjima i izdizanjima, morale su da
budu uklju~ene, ali to izgleda prili~no nemogu}e. Slojevi jednostavno nisu mogli da ostanu tako
skoro jednobrazni i horizontalni nad tako velikim oblastima i velikim periodima vremena, dok su
prolazili kroz ponovljene epirogenetske pokrete. Daleko najrazumniji na~in obja{njavanja ovih obli-
ka je relativno brzim talo`enjem vodama Potopa koje su nosile sedimente. Posle Potopa, dok su
stene jo{ uvek bile srazmerno meke i neo~vrsle, veliki kanjoni su bili brzo use~eni vodama koje
su jurile niz novoizdignute visoravni do novouve}anih okeanskih basena.
116 117

Slika 7. USE^ENI MEANDRI
SLIKA 7. Poznati meandriraju}i obrazac tokova u aluvijalnim dolinama prvenstveno rezultuje iz malih
nagiba tokova, koji spre~avaju dalje usecanje, i slabih obala, koje dopu{taju bo~no usecanje
lokalnim zakrivljenim kretanjem vode. Me|utim, povremeno se nalaze jaki obrasci meandara u
dolinama sa o{trim nagibima i jakim stenovitim obalama, kao {to je to slu~aj kod reke San Huan
u Koloradu, kako je ovde prikazano. Geolozi ovu anomaliju obi~no pripisuju biv{em aluvijalnom
}ebetu koje je navodno nekada prekrivalo stene i od tada je bilo erodovano; ka`e se da se obrazac
meandra razvio na normalan na~in na aluvijumu, a zatim je “ukopan” u stene ispod, kada se region
izdigao. Me|utim, takvo obja{njenje je veoma sumnjivo imaju}i u vidu poznate principe mehanike
tokova. Izgleda da bi jedini na~in na koji bi tako sna`no bo~no usecanje moglo da se odigra,
istovremeno sa usecanjem dna, bio da obale budu manje otporne od dna korita, a to ukazuje da
je najve}i deo formiranja meandara morao da se odigra dok su horizontalni slojevi bili jo{ uvek
meki i neo~vrsli, brzo posle talo`enja tokom perioda Potopa.
118
srednje visine od pribli`no 5 km, a planinski venac Himalaja, koji
ograni~ava ovaj region, izdigao se nekih 8 km, i to prili~no kasno u
geolo{kom vremenu, verovatno u toku poslednjih 20.000.000 godina.”68
Iako su razli~ite teorije, sve veoma naga|aju}e i me|u kojima nijedna jo{
uvek nije op{te prihva}ena, iznesene u poku{aju da se objasne ovi fenomeni,
mi jednostavno isti~emo da su se uniformisti~ki koncepti o~igledno pokazali
nesposobnim da obezbede zadovoljavaju}e re{enje. Izgleda daleko verovatni-
je da su se svi sedimenti natalo`ili vi{e ili manje brzo i neprekidno, pra}eni
samo jednim velikim regionalnim izdizanjem. Usledilo je brzo usecanje ka-
njona dok su sedimenti bili jo{ uvek relativno meki i dok su reke nosile
mnogo ve}e koli~ine materijala.
Kanjoni u ovim izdignutim regionima predstavljaju jo{ jednu misteriju, za
koju su se uniformisti~ka obja{njenja pokazala kao neodgovaraju}a. Mnogi od
njih su veoma vijugavi sa puno meandara na svom putu, veoma li~e}i na
tipi~no razvijene reke sa meandrima koje se savijaju du` aluvijalnih ravnica,
osim {to su kanjoni stotinama metara duboki, a obrasci meandara su jo{
o{triji nego kod aluvijalnih reka. Oni se zovu use~eni ili ukopani meandri, u
skladu sa gledi{tem o njihovom navodnom “ukopavanju” u regionalne slojeve
stena tokom procesa izdizanja. To jest, pretpostavlja se da je cela oblast
nekada bila blizu nivoa mora, sa aluvijalnim }ebetom preko svoje povr{ine.
Po ovoj povr{ini su tekle tipi~ne aluvijalne reke sa tipi~nim obrascima mean-
dara.
Zatim je, po toj teoriji, zapo~et proces regionalnog izdizanja. Reke, koje
su pre toga erodovale bo~no, sada su po~ele da eroduju vertikalno, ali su u
tom procesu zadr`ale svoj isti tok meandara, usecaju}i tako taj obrazac
duboko u stenama visoravni.
Veliki broj istra`ivanja je bio posve}en pitanju mehanike krivudavih reka,
po{to ono uklju~uje in`enjerske probleme od velikog zna~aja. Naro~ito, obimni
testovi na modelima su pokazali da je fenomen meandara povezan samo sa
neotpornim obalama.69 Ako je dno uop{te podvrgnuto usecanju, pre }e ono
biti erodovano nego obale, po{to su najve}i pritisci usmereni du` korita, a ne
na strane toka. Tok koji degradira svoje korito te`i da ispravi svoj pravac, pri
~emu se o{tre krivine elimini{u “isecanjem”. To bi se desilo, ustvari, ~ak i
pre nego {to bi aluvijalno }ebe bilo eliminisano i, svakako, nikakva zna~ajni-
ja koli~ina bo~nog pomeranja ne bi mogla da zapo~ne kada je jednom tok
usekao svoje korito. Intenzivno meandriranje, kada su nagibi i brzine visoki,
zahtevalo bi da je dno korita krajnje otporno na eroziju, kako vi{ak energije
ne bi mogao da se usmeri ni na jednu drugu stranu, osim na bo~no use-
canje. Ali, ako je to tako, onda velike meandriraju}e klisure nisu nikada mogle
da budu use~ene. (Videti sliku 7.)
Svejedno, takvi use~eni meandri su ~est fenomen kod izdignutih visoravni
ili drugih planinskih regiona. Izgleda da bi neka vrsta porekla otkidanjem
morala da bude pretpostavljena. Veliki sistemi vertikalnih pukotina moraju da
budu zamlji{ljeni, koje su pro{irene, produbljene i zaokru`ene uzastopnim oti-
canjem kroz njih. Me|utim, ako erozioni proces mora da objasni potpuna use-
canja, izgledalo bi da je neophodno pretpostaviti daleko ve}e zapremine vode
119
u tokovima nego {to je to danas slu~aj, zajedno sa daleko manje otpornim
zidovima od stena od kojih se danas sastoje.
Fosilna groblja
Ako su neorganski sedimenti u tolikoj suprotnosti sa konceptom kontinu-
iteta sa sada{njim uslovima, {ta treba re}i o organskim nanosima koji se
pronalaze veoma obilno {irom sveta? Veliki nanosi fosila raznih vrsta, i
naro~ito ogromni slojevi uglja i nafte u svetu, pokazali su se krajnje te{kim
za obja{njenje na osnovu uniformizma. A opet, sami ti organski nanosi,
naro~ito takozvani “indeks fosili”, na~injeni su osnovom za standardu
geolo{ku vremensku skalu, a ona je zauzvrat bila stub strukture evolucione
teorije.
Iako povremena antiuniformisit~ka tvrdnja da se danas nikakvi fosili ne
formiraju nije strogo ta~na, svejedno je svakako ta~no da se ne mogu navesti
nikakve savremene paralele za velike fosilne slojeve kakvi se nalaze u
geolo{kom stubu, a to je tako|e ta~no za slojeve nafte i uglja.
Zna~aj te ~injenice mo`e se uvideti tek kada se prvo shvati kakvi uslovi
moraju biti prisutni da bi se fosili formirali i o~uvali. Razmotri}emo tu situaci-
ju isti~u}i {est na~ina koje je naveo Miler70 na osnovu kojih fosilni ostaci
mogu biti o~uvani, dodaju}i nekoliko sopstvenih komentara o svakom.
(1). O~uvanje celih organizama zamrzavanjem. Nepotrebno je istaknuti da
se samo mali broj, ako uop{te, `ivotinja danas fosilizuje ovim procesom. Ipak
je dobro poznato da su mnoge izumrle `ivotinje prona|ene sa~uvane na upra-
vo ovaj na~in, naro~ito u Sibiru. Brojne `ivotinje su prona|ene o~uvane u celi-
ni, sa mesom i ~ak sa netaknutom dlakom. ^injenica da to ne mo`e biti
obja{njeno na osnovu ~udnih nesre}a, kako se ~esto predla`e, je o~igledna
na osnovu velikog broja kostiju koji se nalaze zajedno sa njima u istom sloju.
Date su procene koje se kre}u i do 5.000.000 mamuta, ~iji su ostaci
zakopani du` cele obalske linije severnog Sibira i na Aljasci.71 Obilni ostaci
mnogih drugih `ivotinja (samo retko celih organizama, naravno) prona|eni su
u tim severnim zemljama, naro~ito nosoroga, medveda, konja i drugih sisara.
(2). O~uvanje samo ~vrstih delova 72 organizama. To je naj~e{}e prona|en
tip fosila, naro~ito kosti i lju{tura organizama. Prvo bi se moglo pretpostavi-
ti da bi fosilni nanosi lju{tura ili kostiju mogli lako da se formiraju i da se
takvi nanosi uobi~ajeno formiraju i danas. Me|utim, veoma je te{ko ukazati
na specifi~ne dana{nje oblasti talo`enja koje su uporedne onima koje se
nalaze u stenama. Kosti kopnenih `ivotinja, ili vodozemaca ili ~ak riba, mogu
povremeno da budu zarobljene u nekim sedimentima i zakopane, ali to nije
normalna ili ~esta situacija. Obi~no, kosti ostaju na povr{ini dok se poste-
peno ne dezintegri{u. Nikada se ne nalaze, u sada{njem dobu, velika “grob-
lja” organizama zajedno zakopanih ~ekaju}i fosilizaciju. Ali to je upravo vrsta
fenomena na koji se nailazi u fosilnim naslagama na puno, puno mesta {irom
sveta. Prostor onemogu}ava bilo kakvu odgovaraju}u raspravu o ovim
upe~atljivim nanosima, ali }e nekoliko primera, uzetih nasumi~no, biti
spomenuto. Na primer, mogu se spomenuti nanosi prona|eni u okrugu
Linkoln (Lincoln County), u Vajomingu.
120
“Danas, ova neobi~na odlika prirode nije samo turisti~ka atrakcija, ve}
pru`a neke od najsavr{enijih primera fosilnih riba i biljaka u svetu.
Uklonjeni uzorci su postavljeni u muzeje {irom sveta, a mnogi se ~ak
pojavljuju u ~uvenim privatnim zbirkama... Pored riba, otkriveni su listovi
palmi dugi od 180 do 240 cm i {iroki od 90 do 120 cm. Njihovo pojavlji-
vanje potvr|uje geolo{ku teoriju da je klima bila tropska i prili~no razli~ita
od planinske klime sa me}avama dana{njeg Vajominga. Ova teorija je
dalje podr`ana 1890. godine kada je prona|en aligator... Iskopano je
nekoliko {tuka, ~ija veli~ina varira od 120 do 180 cm, kao i ptice veli~ine
doma}e koko{ke koje po op{tem izgledu li~e na {ljuke ili zvi`dovke. Pored
toga, prona|eni su primerci sun~anica, morskih grge~a, klenova i haringi,
da ne spominjemo meku{ce, rakove, ptice, kornja~e, sisare i mnoge va-
rijatete insekata.”73
Nije lako zamisliti bilo kakvu vrstu “uniformnog” procesa kojim bi ova
me{avina savremenih i izumrlih riba, ptica, gmizavaca, sisara, insekata i bi-
ljaka mogla da bude nagomilana i sa~uvana za budu}nost. Ribe se, ni{ta
manje od drugih organizama, prirodno ne nalaze zakopane na ovaj na~in ve}
ih obi~no brzo pro`diru druge ribe posle smrti.
Kada riba ugine, njeno telo pluta na povr{ini ili tone na dno i prili~no brzo
je, u stvari u roku od nekoliko sati, druge ribe pro`diru. Me|utim, fosilne ribe
koje se nalaze u sedimentnim stenama veoma su ~esto sa~uvane sa svim
svojim kostima koje su netaknute. Velike grupe riba preko ogromnih oblasti,
koje broje preko milijardu primeraka, pronalaze se u stanju agonije, ali bez
naznaka napada grabljivica.74
Kao sasvim razli~it tip nanosa, ali onaj koji tako|e sadr`i obilje fosila, je
onaj blizu Florisanta (Florissant), u Koloradu, gde se ogroman broj veoma
raznovrsnih fosila insekata sa~uvao u stenama vulkanske gline, sa savr{enim
detaljima koji su zaista upe~atljivi, isprekidani slojevima drugih tipova fosila.
Dr R.D. Menvel, profesor zoologije na Sirakuza univerzitetu, stru~njak u
istra`ivanju fosilnih insekata, opisuje te nanose:
“Iako su ostaci insekata daleko najbrojniji me|u `ivotinjiskim fosilima
sa~uvanim kod Florisanta, druge grupe su tako|e predstavljene. Lju{ture
sitnih slatkovodnih meku{aca nije te{ko prona}i ukopane u stene, a
povremeno se vide ~ak i skeleti riba i ptica. Nekoliko stotina vrsta bilja-
ka je identifikovano iz ovih glina, obi~no na osnovu listova, ali su i plodovi
(to jest, ora{asti plodovi) i ~ak cvetovi tako|e prona|eni... Broj vrsta
insekata oko i iznad jezera Florisant je morao da bude veoma obilan, jer
nije neobi~no prona}i na samo jednom komadu gline, sa jednog od bogati-
jih fosilnih slojeva, nekoliko jedinki udaljenih me|usobno manje od 5 do
7 cm. Taj `ivot je tako|e bio veoma raznovrsan, sa ukupnim brojem vrsta
od vi{e stotina.”75
Ponovo, mora se uvideti pote{ko}a poku{aja da se takvi fenomeni
objasne na osnovu kontinuiteta sa sada{njim procesima. Uobi~ajen na~in
obja{njenja koji je iznet za naslage kod Florisanta je da je vulkanska pra{ina
prekrila veliku masu vode, ali niko ne mo`e da uka`e na sli~ne fenomene
koji bi stvarali sli~ne nanose danas.
121
 Mnogi nanosi bogati fosilima su prona|eni u pe}inama, pri ~emu je jedna
od najistaknutijih Kamberlandska pe}ina sa kostima (Cumberland Bone Cave)
u Merilendu. Ostaci desetina vrsta sisara, od {i{mi{a do mastodonta, nalaze
se u pe}ini, zajedno sa nekim gmizavcima i pticama - iz razli~itih vrsta klima
i stani{ta.
“U ovoj jednoj pe}ini su prona|eni takvi tipovi kao {to su `deronja, grizli
i lasice, kojima su prirodna stani{ta arkti~ki regioni. Pekari, najbrojniji
predstavljen tip, tapiri i antilopa, verovatno srodna dana{njem elandu, su
karakteristi~ni za tropske regione. Ostaci mrmota, ze~eva, kojota i kuni}a
ukazuju na suve prerije, ali sa druge strane takve `ivotinje koje su lju-
bitelji vode, kao {to su dabar i bizamski pacov, ukazuju na vla`nije
regione.”76
Ovakva vrsta stvari se ne uklapa dobro sa uniformisti~kim tuma~enjem,
ali sna`no ukazuje na neku vrstu neobi~ne katastrofe (ili neobi~nih katastro-
fa). Druge pe}ine u istom regionu, unutar pet kilometara od Kamberlanda,
tako|e sadr`e fosile.
Me{anje organizama iz potpuno razli~itih stani{ta i ~ak razli~itih klimatskih
re`ima u jednu veliku masu je karakteristi~no za ve}inu najzna~ajnijih fosilnih
naslaga. Mo`da jedino mesto u svetu zna~ajnije za istra`ivanje fosilnih Slika 8. FOSILNO GROBLJE
insekata od ve} spomenute Florisant gline predstavljaju ~uveni nanosi Uzorak stene je uzet iz dobro poznatog “ko{tanog sloja” kod Agata Springsa, u Nebraski, sloj u
kome je prona|eno na hiljade kostiju fosilnih sisara. Sloj kostiju se prostire horizontalno na velikoj
balti~kog }ilibara, u kojima je ogroman broj insekata i drugih organizama razdaljini u kre~nja~kom brdu i o~igledno je bio nanesen vodom. Fosili nosoroga, kamila, velikih
o~uvan sa neverovatnom o~uvano{}u detalja. Dr Heribert-Nilson, biv{i direk- veprova, i brojnih drugih egzoti~nih `ivotinja se nalaze nakupljeni zajedno u ovom sloju. (Fotografija
tor {vedskog botani~kog instituta, upoznat sa ovim nanosima, ka`e: iz Ameri~kog prirodnja~kog muzeja.)

“U delovima }ilibara, koji mo`e da dostigne veli~inu od 5 kilograma ili

vi{e, naro~ito su sa~uvani insekti i delovi cvetova, ~ak i najosetljivije
strukture. Insekti su savremenog tipa i njihov geografski raspored mo`e
biti utvr|en. Tada je sasvim zadivljuju}e uvideti da oni pripadaju svim
regionima zemlje, a ne samo paleoarkti~kom regionu, kako bi se o~eki-
valo... Geolo{ke i paleobiolo{ke ~injenice u vezi slojeva }ilibara je
nemogu}e shvatiti osim ako se ne prihvati obja{njenje da su oni krajnji
rezultat alohtonih procesa, uklju~uju}i celokupnu zemlju.”77
Alohton proces je onaj koji prenosi materijale do njihovog kona~nog
lokaliteta talo`enja, verovatno poplavnim vodama. Nilson time ka`e da ti
nanosi nisu mogli da budu formirani u regionu u kome su organizmi `iveli ve}
su morali da budu preneseni tu sa velikih razdaljina prilikom nasilne katak-
lizme neke vrste i da ni jedno drugo obja{njenje ne mo`e da objasni ~injenice
koje se opa`aju. On dalje opisuje lignitne slojeve Ge{eltala (Geiseltal), u
Nema~koj, na slede}i na~in:
“Potpuno ista slika, kao ona malopre data, nudi se dobro poznatim
istra`ivanjima odre|enih slojeva lignita u Ge{altalu koji sadr`e fosile. Ovde
tako|e postoji potpuna me{avina biljaka i insekata iz svih klimatskih zona
i svih utvr|enih regiona geografije biljaka i `ivotinja.
Dalje je zapanjuju}e da su u izvesnim slu~ajevima listovi bili natalo`eni
i o~uvani u potpuno sve`em stanju. Hlorofil je toliko dobro o~uvan da je
bilo mogu}e prepoznati alfa i beta tipove...
Ekstravagantna ~injenica, koja se mo`e uporediti sa o~uvanjem hlorofi-
la, bila je pojava o~uvanih mekih delova insekata: mi{i}a, epidermisa, ke-
ratina, obojenih supstanci kao {to su melanin i lipohrom, `lezdi i sadr`aja
creva. Kao i u slu~aju hlorofila, i ovde imamo stvari koje se lako razara-
ju, dezintegri{u za samo nekoliko dana ili ~asova. Zarobljavanje je, prema
tome, moralo da bude veoma brzo.”78
Dr N. D. Njuel, paleontolog Ameri~kog prirodnja~kog muzeja, nedavno je
govorio o tim istim nanosima jo{ detaljnije, na slede}i na~in:
“Jedan od najupe~atljivijih primera o~uvanja organskih tkiva u antisep-
ti~kim mo~varnim vodama je ‘fosilno groblje‘ u eocenskim naslagama lig-
nita u Ge{altalu u Centralnoj Nema~koj... vi{e od 6.000 ostataka ki~me-
njaka i veliki broj insekata, meku{aca i biljaka je prona|en u ovim
naslagama. Sabijeni ostaci mekih tkiva mnogih od ovih `ivotinja pokazuju
detalje }elijske gra|e, a neki od primeraka su podlegli samo maloj hemij-
skoj promeni... Dobro o~uvani delovi dlake, pera i krlju{ti su verovatno
me|u najstarijim poznatim primerima su{tinski nepromenjenih struktura.
Sadr`aj stomaka buba, vodozemaca, riba, ptica i sisara je obezbedio
direktan dokaz o njihovim navikama ishrane. Dve vrste bakterije su
prona|ene u ekskrementu krokodila, a jo{ jedna je prona|ena na traheji
bube. Gljive su otkrivene na listovima, a prvobitni biljni pigmenti, hlorofil
i koproporfirin, prona|eni su o~uvani kod nekih listova.”79

122 123
 I Njuel je potvrdio da to, iako upe~atljivi, nisu jedinstveni primeri o~uva-
nja fosila.
“Postoje bezbrojni dobro dokumentovani zapisi o o~uvanju tkiva `ivotinja i
biljaka u prekvartarnim stenama.”80
Neshvatljivo je da su nanosi ove vrste mogli da nastanu usled normalnih,
sporih, autohtonih procesa. Oni jasno ukazuju na neobi~no preno{enje i brzo
zakopavanje.
Njuel iznova spominje veliki broj fosila pokopanih u stenama; na primer:
“Robert Brum (Broom), ju`noafri~ki paleontolog je procenio da postoji
osam stotina milijardi skeleta ki~menjaka u Karu formaciji.”81
Navedeni primeri su samo slu~ajni uzorci fenomena koji se nalaze na
velikom broju mesta {irom sveta. Oni nikako nisu najspektakularniji ili najim-
presivniji, ve} su samo tipi~ne ilustracije onoga na{ta se sasvim ~esto nailazi
u fosilnim naslagama u svetu. Neko bi mogao, na primer, da naduga~ko go-
vori o takvim ~udima kao {to su Labrea jame (La Brea Pits) kod Los
An|elesa, koje poseduju desetine hiljada primeraka raznih vrsta `ivih i izum-
rlih `ivotinja (od kojih je svaka, po neverovatnom uniformisti~kom obja{njen-
ju, slu~ajno upala u to lepljivo groblje - jedna po jedna!); sicilijanski slojevi
sa nilskim konjima, ~iji su fosili toliko prostrani da su bili kopani kao izvor
komercijalnog drvenog uglja; veliki slojevi sa sisarima na Stenovitim planina-
ma; slojevi sa dinosaurusima kod Crnih brda (Black Hills) i Stenovitih plani-
na, kao i u pustinji Gobi (Gobi Desert); zapanjuju}i slojevi sa ribama iz [kot-
skih devonskih slojeva (Scottish Devonian strata), i tako dalje.
Poku{aj da se ova ogromna groblja objasne na osnovu sada{njih proce-
sa i doga|aja, bez najekstremnijih i nenau~nih izvo|enja, apsolutno je
nemogu}. A ipak se u ovakvim naslagama nalazi ve}ina fosila na kojima je
zasnovan veliki deo op{te prihva}ene uniformisti~ke {eme istorijske geologi-
je.
(3). O~uvanje samo ugljenika (karbonifikacija). Ovo je tre}i na~in koji je
naveo profesor Miler kojim se mogu sa~uvati fosilni ostaci, pozivaju}i se na
formiranje pre svega uglja, u kome su vodonik i kiseonik uglavnom nestali iz
organskih ostataka, ostavljaju}i samo ugljenik, ali ~esto ostavljaju}i tako|e
prelepo o~uvanu prvobitnu strukturu. Naslage uglja u svetu su naravno
ogromne po koli~ini, sa nepoznatom ta~nom koli~inom, ali negde oko 7 hi-
ljada milijardi tona.
“Otprilike sve {to stvarno znamo o rezervama uglja je da izgleda da pos-
toji puno uglja u svetu... Umesto 7 hiljada milijardi tona, mo`e da bude
dvostruko toliko. Sa druge strane, moglo bi da bude manje od polovine
te koli~ine.”82
Ugalj je krajnji proizvod metamorfizma ogromnih koli~ina biljnih ostataka
pod delovanjem temperature i pritiska. Ugalj je prona|en {irom geolo{kog
stuba i u svim delovima sveta, ~ak i na Antartiku. Mnoga polja uglja sadr`e
veliki broj slojeva sa ugljem, izme|u kojih se nalaze slojevi sa drugim mate-
rijalima, pri ~emu svaki sloj uglja ima debljinu koja mo`e da varira od neko-
liko centimetara do nekoliko metara. A svaki metar uglja mora da predstav-
lja vi{e metara - ali koliko ta~no, niko ne zna - biljnih ostataka, tako da ove
124
naslage uglja svedo~e o biv{em postojanju skoro nezamislivo masivnih gomi-
la zakopanih biljaka.
Geolozi koji istra`uju naslage uglja su odavno podeljeni na dva tabora, oni
koji favorizuju autohtonu (rast na mestu) teoriju porekla uglja i oni koji
favorizuju alohtonu (preno{enje i talo`enje) teoriju. Dosledni uniformizam, na-
ravno, te`i da favorizuje prvu teoriju i poku{ava da prika`e proces formiranja
uglja pomo}u savremenih naslaga treseta koje se formiraju ispod mo~vara,
kao u Tmurnoj mo~vari (Dismal Swamp) u Vird`iniji. Velika debljina slojeva
uglja se obja{njava tom teorijom pretpostavljaju}i neprestano spu{tanje
kopna koje vi{e ili manje prati sporu akumulaciju biljnih ostataka. Slojevi
naslaga bez uglja, koji se nalaze izme|u slojeva uglja, obja{njavaju se naiz-
meni~nim morskim plavljenjima i rezultuju}im periodima talo`enja sedimena-
ta. Uo~eni su raznovrsni tipovi tih uba~enih sedimenata i poku{ano je da se
oni objasne “ciklotemama” ili povratnim ciklusima talo`enja razli~itih vrsta
materijala koji odgovaraju razli~itim stupnjevima morskog nadola`enja i
povla~enja. Me|utim, ta~an ciklus koji se pronalazi na bilo kom lokalitetu je
uvek druga~iji od ciklusa na nekom drugom. To priznaju Krambein i Slos:
“Koncept idealne cikloteme je bio razvijen kako bi predstavio optimalnu
smenu naslaga tokom potpunog ciklusa sedimentacije. Idealna ciklotema
nije opa`ena potpuno razvijena ni na jednom lokalitetu...”83
Ako je autohtona teorija porekla slojeva uglja ta~na, ona predstavlja
svedo~anstvo prili~no ~udesnog niza okolnosti. Jedan ili dva ili tri sloja uglja
formiranih naizmeni~nim stupnjevima rasta mo~vare, akumulacije treseta,
morskih nadila`enja i izdizanja, itd, bi mogli biti verovatni, ali tvr|enje da se
taj ciklus ponavljao veliki broj puta na istom mestu, tokom perioda od oko
mo`da nekoliko miliona godina, nije tako lako prihvatiti. A ipak postoji mnogo
mesta gde se nalazi 75 ili vi{e takvih slojeva uglja. Tako|e, neki slojevi su
debljine i 9 ili 12 metara, predstavljaju}i mo`da akumulaciju od 90 ili 120
metara biljnih ostataka po jednom sloju.
Ta teorija, koja je navodno uniformisti~ka po su{tini, je ustvari sve osim
toga, po{to ne postoje savremene paralele za bilo koju od njenih glavnih odli-
ka. Teorija mo~varnog treseta predstavlja veoma slab poku{aj da identifikuje
savremenu paralelu, ali te{ko da }e biti dovoljna. Jedan od najuglednijih
savremenih autoriteta ka`e:
“Iako mo~varni treset mo`e da poslu`i u demonstrirajnu kako se biljni
materijal akumulira u znatnim koli~inama, nikako nije uporediv po opsegu
sa velikim masama vegetacije koje mora da su proizvele na{e zna~ajne
slojeve uglja... Danas postoji dovoljno treseta u umerenim regionima
sveta za formiranje velikih koli~ina uglja, kada bi se sakupio u slojeve
uglja, ali nijedna poznata bara ili mo~vara ne bi sama mogla da obezbe-
di dovoljno treseta kako bi se dobio veliki sloj uglja.”84
Tmurna mo~vara u Vird`iniji, mo`da naj~e{}e navo|en slu~aj potencijalnog
sloja uglja, formirala je u proseku samo 2 metra treseta, jedva dovoljno da
na~ini jedan jedini pristojan sloj uglja. [tavi{e, nema stvarnih dokaza da se
treset sada transformi{e u ugalj bilo gde u svetu. Nije poznat ni jedan
lokalitet na kome sloj treseta, u svojim donjim delovima, postepeno prelazi
u tipi~an sloj uglja. Svi poznati slojevi uglja su izgleda, prema tome, formi-
125
rani u pro{losti i ne nastavljaju da se formiraju danas, {to bi moglo da se
o~ekuje na osnovu principa uniformizma.
U stvari bi, isklju~uju}i uniformisti~ka predube|enja, izgledalo da stvarne
fizi~ke ~injenice slojeva uglja sna`no favorizuju teoriju da su biljne akumulacije
sprane do svog mesta talo`enja. Slojevi uglja se skoro univerzalno nalaze u
slojevitim naslagama. Za sedimente bez uglja koji se nalaze izme|u slojeva
uglja se uvek ka`e da su natalo`eni vodom, i izgledalo bi da bi sama dosled-
nost opravdavala zaklju~ak da su slojevi uglja tako|e bili no{eni vodom i na-
talo`eni. Velika debljina nekih slojeva i veliki broj slojeva na datom lokalitetu
tako|e sa~injavaju jasan dokaz brzih i cikli~nih struja koje nose i talo`e te{ke
terete organskih materijala.
Najzna~ajniji razlog dat za verovanje da su naslage uglja bile natalo`ene
na mestu rasta biljaka, a ne posle preno{enja vodom je dokaz o takozvanim
stigmarijama. To su korenoliki fosili koji se pru`aju iz i ispod slojeva uglja u
“osnovnu glinu” i tuma~eni su kao korenovi drve}a koje je ranije raslo u
mo~vari. Smatra se da to dokazuje da je vegetacija stvarno rasla na mestu
na kome sada le`e njeni ostaci. Me|utim, mogu}a su druga obja{njenja.
Mogu}e je da su to bili rizomi, a ne pravi korenovi pa su prema tome mogli
da se razvijaju pod vodom, nezavisno od biljaka za koje su bili prika~eni. Ili
su jednostavno mogli da budu preno{eni zajedno sa biljkama i natalo`eni
zajedno sa njima. Profesor Arnold sa univerzitete u Mi~igenu ukazuje da nji-
hovo pravo poreklo nikako ne predstavlja re{en problem, i ka`e, u vezi sa
duga~kim pregledom ovog problema:
“Prava morfologija stigmarija, i njihov odnos sa stablom, ostaje, ~ak i
posle vi{e od veka istra`ivanja, jedan od velikih nere{enih problema pale-
obotanike... Savremeno istra`ivanje je bacilo malo dodatnog svetla na
problem stigmarija i sada{nji paleobotani~ari uglavnom ignori{u ostatke...
Na ~isto morfolo{kim osnovama, stigmarije se ne mogu smatrati za prave
korenove, a verovatno ni za rizome.”85
Povezano sa prirodom stigmarija je bilo i pitanje o “osnovnim glinama”,
za koje se smatra da su fosilna zemlji{ta na kojima je rasla mo~varna vege-
tacija. Me|utim, nedavna pa`ljiva istra`ivanja hemijske i fiziolo{ke prirode
osnovnih glina pokazuju da je to malo verovatno.
“Odnosi izme|u osnovnih glina i uglja ukazuju da su se osnovne gline
formirale pre nego {to se ugalj natalo`io. [tavi{e, nedostatak profila
zemlji{ta sli~nog savremenim zemlji{tima i sli~nost minerologije svih tipo-
va stena ispod uglja ukazuje da su materijali osnovne gline izgledali u
su{tini kao da su preneseni u basen... Osnovne gline su verovatno bile
natalo`ene u rastresitom, hidridnom, flokulisanom stanju, i sada{nji oblik
se razvio tokom zbijanja.” 86
Prostor onemogu}ava dalje razlaganje pitanja formiranja uglja, iako jo{
puno ~injenica mo`e biti navedeno u korist alohtone teorije, kao {to je ~esto
cepanje slojeva uglja u dva ili vi{e nezavisnih slojeva, mnoga fosilna stabla
koja su prona|ena kako se prostiru kroz dva ili vi{e slojeva, “lopte uglja”
isprepletenih i izuzetno dobro o~uvanih fosila, velike stene ~esto prona|ene
u slojevima uglja,87 ~est prelaz slojeva uglja u slojeve gline ili drugih sedi-
mentnih stena, itd.
126
Bez obzira na pravi na~in na koji je ugalj bio formiran, sasvim je sigurno
da ni{ta {to se danas odigrava u svetu ne odgovara tom procesu. To je jedan
od najzna~ajnijih tipova geolo{kih formacija i onaj na kome je zasnovan veli-
ki deo pretpostavljene geolo{ke istorije. Svejedno, osnovni aksiom uniformiz-
ma, da je sada{njost klju~ za pro{lost, neuspeva da objasni ovaj fenomen.
(4). O~uvanje samo originalnog oblika, u kalupu ili otisku. To je jo{ jedan
na~in o~uvanja fosila, pri kome se originalna organska supstanca zatrpana u
sedimentima razla`e, bilo ostavljaju}i {upljinu koja ima oblik originalnog orga-
nizma, bilo da se zamenjuje nekom vrstom mineralne vode koja zatim o~vrsne
u obliku originalnog organizma. Ovakva vrsta o~uvanja ponovo zahteva brzo
ili katastrofi~ko zatrpavanje, kako bi se kalup sa~uvao. Ostaci rimskih grado-
va Pompeje i Herkulanuma, zatrpani vulkanskim materijalom, pru`aju izvanred-
nu ilustraciju ovakvog tipa fosilizacije. Princip uniformizma ponovo ne uspeva
da obezbedi savremene primere ovakvog tipa procesa, osim intenzivnih
vodenih ili vulkanskih dejstva.
(5). Okamenjivanje. Ovaj proces je sli~an formiranju otisaka i potom kalu-
pa po tome da se sastoji iz detaljne razmene organskih materija mineralnom
vodom, obi~no ostvaren delovanjem podzemnih voda. ^uvene okamenjene
{ume regiona parka Jelouston i Arizone su poznati primeri tog procesa.
Precizni detalji procesa okamenjivanja nisu poznati, iako uobi~ajena
povezanost okamenjenog drveta i drugih materijala ukazuju da je vulkansko
dejstvo bilo doprinose}i faktor. Okamenjena {uma u Arizoni, kao i u drugim
regionima, tako|e pokazuje dejstvo poplavnih voda kao verovatnog faktora
talo`enja materijala na njihovom sada{njem mestu. U svakom slu~aju, neka
vrsta katastrofi~kog agensa je ponovo neophodna bar za zatrpavanje materi-
jala pre nego {to su agensi okamenjivanja po~eli da deluju.
(6). O~uvanje `ivotinjskih tragova. Ovo je poslednja kategorija na~ina
o~uvanja fosila po profesoru Mileru. Vi{e hiljada tragova `ivotinja velikog broja
vrsta je pona|eno o~uvano u stenama, uklju~uju}i puno tragova dinosaurusa
i drugih organizama koji su sada izumrli. Profesor Miler ka`e:
“Tragovi `ivotinja, na~injeni u umereno mekom blatu ili peskovitom blatu
koji su uskoro o~vrsli i postali prekriveni drugim sedimentima, naro~ito su
povoljni za o~uvanje. Hiljade primera tragova velikih izumrlih gmizavaca su
prona|eni u crvenom pe{~aru Re~ne doline u Konektiketu (Connecticut
River Valley).”88
Ova vrsta fenomena je pronala`ena toliko ~esto da se smatra vi{e ili
manje uobi~ajenom. Tragovi dinosaurusa otkriveni u Teksasu su prikazani na
slikama 9 i 10. U vezi sa tragovima `ivotinja koji su o~uvani na taj na~in,
nalaze se i mnogi primeri o~uvanja naznaka drevnih talasa vode ili otisaka
ki{nih kapi. Zaista je izuzetan fenomen da su tako prolazni tragovi mogli da
budu o~uvani u tako velikom broju i toliko savr{eno, i ujedno predstavlja
fenomen koji ima malo savremenih paraleli. Stvar je obi~nog iskustva da se
otisci ovakve vrste u mekom blatu ili pesku veoma brzo uni{tavaju. Izgleda
jasno da je jedini na~in, na koji su takvi tragovi mogli da budu o~uvani kao
fosilni, uz pomo} nekog hemijskog delovanja koje bi dopu{talo brzo oka-
menjivanje i nekog vodenog delovanja koje bi omogu}avalo brzo zatrpavanje.
127

Slika 9. OSTACI U RE^NOM KORITU
Ovi tragovi dinosaurusa navodno su na~injeni pre vi{e od 100 miliona godina, u re~nom koritu za
koje se tvrdi da se formiralo u periodu krede. Osim ove upe~atljive i te{ko verovatne tvrdnje da
su ovi lako prolazni tragovi mogli da budu o~uvani tako detaljno tokom dugog perioda vremena,
naro~ito je zna~ajno da su u nekim od ovih slojeva prona|eni otisci stopala koji izgleda da su ljud-
ski! (Snimio Roland T. Bird)
128
Iznenadna i katastrofi~ka delovanja su ponovo neophodna za bilo kakvo
razumno obja{njenje fenomena.
Jedna prili~no ~udna ~injenica u vezi sa ovim je da dok izgleda da pos-
toji puno slu~ajeva poznatih tragova drevnih talasa i drevnih otisaka ki{nih
kapi o~uvanih u fosilnom stanju, izgleda da nema primera drevnih otisaka
gráda. Tvihhofel ka`e:
“Grád bi ostavljao ve}e i dublje otiske od onih koje je na~inila ki{a, a
neki bi trebali da budu veoma duboki i veliki, uzimaju}i u obzir da neka-
da pada grád veli~ine grejpfruta, a da je grád pre~nika 2 cm ili vi{e
uobi~ajen. Otisci gráda bi trebali da budu ~esti u geolo{kom stubu, ali
osim mogu}eg javljanja u crvenoj glini trijasa kod Nju D`erzija, nijedan
drugi nije zabele`en.” 89
Da li bi ta ~injenica ukazivala da kakvi god da su bili nepoznati uslovi koji
su prouzrokovali “zamrzavanje” drevnih tragova ki{nih kapi i talasa u pesku,
takvi uslovi nisu bili odgovaraju}i kako bi fiksirali daleko ve}e otiske gráda,
ili uslovi za grád (i prema tome atmosferski uslovi koji prouzrokuju oluje) nisu
bili prisutni kada su se fosilni tragovi formirali?
Da zaklju~imo, videli smo da o~uvanje organskih materija kao fosila, na
bilo koji na~in, zahteva neku vrstu katastrofi~kih uslova, neku vrstu brzog zatr-
pavanja sedimentima, obi~no pra}enih nekim abnormalnim hemijskim
na~inima brzog o~vr{}ivanja. Ima malo sumnje da je krajnje te{ko prona}i bilo
kakve ostatke savremenog doba za koje bi se reklo da su u procesu pret-
varanja u fosile. Oni koji jesu prona|eni su uvek tako postavljeni da ukazuju
da su i oni, tako|e, bili zatrpani nekom iznenadnom poplavom ili vulkanskom
erupcijom, ili nekom drugom katastrofom.90 Ali ~ak i takvi savremeni nanosi
su malobrojni i tanki u pore|enju sa velikim obimom i ogromnim bogatstvom
svetskih fosilnih stena.
I ponovo smo videli da je princip uniformizma sasvim nepodesan za
obja{njavanje geolo{kih fenomena, ~ak i u svom najzna~ajnijem aspektu - fo-
silnim naslagama na kojima je izgra|ena celokupna struktura evolucione
istorijske geologije.
PROTIVRE^NOSTI UNIFORMISTI^KOG SISTEMA
Videli smo da osnovni geolo{ki agensi - erozija, talo`enje, vulkanizam,
glacijacija, dijastrofizam, itd. - nisu dovoljni da objasne, na osnovu uni-
formisti~kih principa, formiranje stena Zemljine kore. Svaki od njih je morao,
u nekom vremenu ili vremenima u pro{losti, da deluje u razmeri i sa intezite-
tom daleko ve}im od onoga koji se danas ispoljava, ako geolo{ki fenomeni
treba da budu njima obja{njeni. A to je naro~ito ta~no za one stene i druge
naslage koje sadr`e fosilne ostatke `ivih organizama iz pro{losti, za koje smo
videli da se ne mogu objasniti normalnim procesima.
Ali, glavna potpora uniformisti~ke teorije, zajedno sa njenim evolucionim
implikacijama, je pretpostavljena ~injenica da slojevi svuda ispoljavaju isti
redosled, omogu}avaju}i tako razvoj svetskog sistema identifikacije i
uskla|ivanja. Evolucioni paleontolozi tvrde da slojevi mogu biti podeljeni u se-
rije prepoznatljivih jedinica koje odgovaraju odre|enim geolo{kim dobima i da
129
su te jedinice uvek u istom redosledu, i time svedo~e o svojoj hronolo{koj
ekvivalentnosti. To je standardni sistem geolo{kih doba, koji se nalazi u bilo
kom ud`beniku istorijske geologije. Tipi~na tabela geolo{kih doba je prikazana
na strani 105. Zna~aj ovog navodnog istorijskog dokaza i njegova zavisnost
od fosila su prikazani slede}im navodom, koji je tipi~an:
“Deo geologije koji se bavi utvr|ivanjem geolo{kog zapisa iz pro{losti se
naziva istorijska geologija. Istorijska geologija se oslanja prvenstveno na
paleontologiju, istra`ivanje fosilnih organizama... Geolozi koriste saznanje
organske evolucije, kako je sa~uvano u fosilnom zapisu, da bi identifiko-
vali i vremenski povezali stenovite zapise iz drevnih vremena.”91
Takvo odre|ivanje starosti uz pomo} sadr`anih fosila o~igledno zahteva da
postoji samo jedan skup organizama koji odgovara svakom dobu. Bilo koja
odre|ena `ivotinja, ili bar one `ivotinje koje se koriste kao indeks fosili,
morale bi da odgovaraju samo jednom vremenskom periodu. [tavi{e, bilo
koja odre|ena grupa organizama morala bi uvek da zauzima istu relativnu
poziciju u odnosu na organizme koje prethodi ili nasle|uje u istoriji, sa ste-
nama identifikovanim grupom koje, prema tome, uvek zauzimaju istu poziciju
u superpozicioniranoj sekvenci formacija stena. Uniformisti tvrde da takvi
odnosi u stvari uvek i postoje i da je prema tome geolo{ka vremenska skala
valjana, a da je pretpostavljeni evolucioni napredak organizama stvarna
~injenica istorije.
Naravno, mo`e se odobriti da je princip stratigrafske korelacije uz pomo}
fosila, na osnovu prihva}ene sekvence, podr`an sa puno dokaza. Bilo koja
teorija koja je mogla da dobije skoro op{te prihvatanje od strane geologa
o~igledno nije zasnovana samo na `eljama.
Sa druge strane, mogu}e je da neka druga teorija mo`e efektivnije da
objasni iste ~injenice. Ovaj proces je ~esto bio istinit tokom istorije nauke,
kada god je razvijeno novo uop{tavanje kako bi ugradilo u svoj okvir ne samo
~injenice koje podr`avaju prethodnu teoriju, ve} tako|e i one ~injenice koje
protivre~e prethodnoj teoriji.
A uprkos op{toj valjanosti standarda i prihva}enim geolo{kim stratigraf-
skim smenama, postoji puno izuzetaka i protivre~nosti, koje su bile
obja{njene prihva}enom teorijom na veoma nezadovoljavaju}i na~in. Jedan
istaknuti geolog ka`e:
“Zbog neplodnosti svojih koncepata, istorijska geologija, koja uklju~uje
paleontologiju i stratigrafiju, je postala stati~na i nereproduktivna. Trenutni
metodi razgrani~avanja vremenskih intervala, koji predstavljaju osnovne
jedinice istorijske geologije, i uspostavljanja hronologije, sumnjive su va-
ljanosti. Gore od toga, kriterijumi za korelaciju - poku{aji da se izjedna~i
po vremenu, ili sinhronizuje, geolo{ka istorija jedne oblasti sa drugom -
logi~ki su ranjivi. Nalazi istorijske geologije su sumnjivi zato {to su prin-
cipi na kojima se oni zasnivaju ili neodgovaraju}i, u kom slu~aju bi tre-
balo da se preformuli{u, ili neta~ni, u kom slu~aju bi trebali da budu
odba~eni. Ve}ina nas odbija da ih odbaci ili preformuli{e, i rezultat je
sada{nje `alosno stanje na{e discipline.”92
Te protivre~nosti su velike, ali }emo govoriti samo o dve glavne kategori-
je, primerima pojedina~nih fosila koji se pronalaze van odgovaraju}eg kon-
130
teksta i primerima celokupnih formacija koje se nalaze van pravilnih sekven-
ci sa onima iznad ili ispod. Pre nego {to navedemo specifi~ne primere ovih
fenomena, mogu se navesti metode kojima uniformizam poku{ava da ih
odbaci.
Kada se fosil prona|e u sloju kome teoretski ne pripada, mogu}e je neko-
liko na~ina obja{njenja ove nepravilnosti. Ako se pretpostavlja da je stariji od
sloja u kome se nalazi, mo`e se re}i da je bio ponovo natalo`en sa ranije
erodovanog nanosa ili da ukazuje na opstanak te specifi~ne vrste du`e nego
{to se ranije verovalo. Ako se pretpostavlja da je mla|i od svog sloja, pono-
vo se mo`e objasniti usled ponovnog delovanja i me{anja dva prvobitno
razli~ita nanosa ili pokazivanjem da ta `ivotinja datira iz ve}e starosti nego
{to se ranije smatralo. ^esto se otkri}e takve anomalije u fosilima smatralo
kao dovoljno opravdanje za ponovno datiranje celokupne formacije, kako bi
se prilagodila navodnoj starosti odre|enog fosila. Uz toliko puno pretpostav-
ljenih metoda koji su zgodno pri ruci za obja{njavanje tih nepravilnosti,
o~igledno je da svi osim najo~itijih slu~ajeva pogre{nog lociranja, mogu brzo
i lako biti usput obja{njeni. U slu~ajevima koji jednostavno ne mogu biti
obja{njeni na taj na~in, i dalje ih je mogu}e ignorisati, na osnovu pret-
postavke da mora da je postojala neka gre{ka u terenskim dokazima ili nji-
hovom opisu.
Kada celokupna formacija izgleda van svog mesta unutar standardne
sekvence na osnovu ili litolo{kih ili paleontolo{kih ~injenica, nije lako smisli-
ti mehanizme obja{njavanja. Me|utim, kao {to smo videli, ti slu~ajevi se
obi~no re{avaju navodnim velikim pokretima zemlje, rasedima, nabiranjem,
pomeranjem, itd, bez obzira da li postoje ili ne bilo kakvi fizi~ki dokazi takvih
pokreta.
Kao {to je ve} napomenuto, ~esto se pronalaze sistemi stena kod kojih
nedostaju sredi{nji sistemi. [to je jo{ ~udnije, ~esto se pronalaze formacije
izokrenutog redosleda, sa navodno starijim stenama koje le`e povrh mla|ih.
U prvom slu~aju, nedostaju}e stene se obja{njavaju periodima erozije; u dru-
gom, obi~no se iznosi teorija rasedanja i bo~nog pomeranja, po kojoj su se
stene koje su prvobitno le`ale u kontinuitetu iznenada razdvojile vertikalnim
ili kosim rasedom, pri ~emu su se stene na jednoj strani raseda izdigle u
odnosu na stene sa druge strane. Zatim su gornje stene pomerene bo~no
preko ni`ih. Vremenom, gornji slojevi su erodirali, ostavljaju}i tada samo sta-
rije stene na dnu rasednutog dela kako le`e iznad mla|ih stena preko kojih
su se navodno kretale.93 Kao {to smo ve} istakli, ako su se takvi fenomeni
ikada odigrali na Zemlji, time je dokazano da princip uniformizma nije validan
kao vode}i geolo{ki princip, po{to ne postoje uporedni fenomeni koji se
danas de{avaju.
Ali, sa druge strane, zar nije mogu}e da veliki broj paradoksa i izuzeta-
ka, kojima geolo{ke formacije obiluju, mogu da budu bolje obja{njeni na
osnovu nekog drugog principa nego na osnovu uniformizma i evolucije? Osim
tih filozofija, nema razloga za veliko iznena|enje kada se prona|e fosil van
svog mesta ili ~ak kada je celokupna formacija van svog mesta. Koncept
katastrofe, za koji smo ve} videli da je neophodan za obja{njavanje mnogih
geolo{kih formacija, mo`e sasvim verovatno da bude dovoljan ne samo za
131
 Slika 10. OTISCI ^OVEKA I DINOSAURUSA IZ ISTOG PERIODA
Oba ova otiska su uzeta iz korita reke Paluksi blizu Glen Roza, u Teksasu, u navodnim slojevima
krede, jasno osporavaju}i evolucionisti~ke tvrdnje da su dinosaurusi izumrli nekih 70 miliona god-
ina pre nego {to je ~ovek “evoluirao”. Me|utim, evolucioni geolozi su odbacili tu ~injenicu, ra|e
veruju}i da su neki savremeni umetnici urezali ljudska stopala, dok u isto vreme prihvataju da su
otisci dinosaurusa pravi. U stvari, otisci dinosaurusa izgledaju vi{e “ve{ta~ki” od ljudskih, ali real-
nost bilo kojih otisaka se ne bi dovodila u pitanje da nema pretpostavljene geolo{ke evolucione
skale. (Snimio C. L. Burdick)
obja{njavanje naslaga stena i organizama u svojim uobi~ajenim sekvencama,
ve} tako|e i za povremene naslage u neuobi~ajenim redosledima.
Jer, uprkos svim mehanizmima koji su dostupni za uskla|ivanje pro-
tivre~nih slu~ajeva sa prihva}enim sistemom, jo{ uvek postoji puno primera
koji izgledaju mnogo te`e obja{njivi uniformizmom i evolucijom nego stvara-
njem i zatim katastrofom (ili katastrofama).
Fosili na pogre{nom mestu
Na primer, postoji slu~aj otisaka ljudskih stopala koji se ~esto nalaze u
navodno veoma drevnim slojevima. Navodno je ~ovek evoluirao tek u kasnom
tercijaru, najranije, i prema tome je star samo oko milion godina. Ali, ono {to
li~i na otiske ljudskih stopala je prona|eno u stenama iz perioda karbona,
navodno nekih 250 miliona godina starim. Ingels ka`e:
“Na mestima koja se prostiru od Vird`inije i Pensilvanije, preko Kentakija,
Ilinoisa, Mizurija i zapadno prema Stenovitim planinama, otisci sli~ni
onima koji su gore prikazani (odnosi se na nekoliko prate}ih slika), a koji
su od 13 do 25 cm duga~ki, prona|eni su na povr{ini izlo`enih stena, i
pronalaze se u sve ve}oj meri kako godine prolaze.”94
132
Slika 11. OGROMNI OTISCI LJUDSKIH STOPALA U SLOJU KREDE
Postoji vi{e o~iglednih otisaka ljudskih stopala prona|enih u koritu reke Paluksi. Zapazite ogrom-
nu veli~inu, koja trentuno podse}a na biblijsku izjavu da “be{e tada divova na zemlji” (1. Mojsijeva
6,4). Sli~ni ogromni tragovi ljudskih stopala su prona|eni u Arizoni, u blizini planine Vitni (Mt.
Whitney) u Kaliforniji, u blizini mesta Vajt Sends (White Sands) u Novom Meksiku, i na drugim mes-
tima.
Ti otisci u celini odaju utisak da su na~injeni ljudskim stopalima, u vreme
kada su stene bile meko blato. Kako je ukazano u navodu, ova vrsta feno-
mena nije retka pojava ve} se nalazi prili~no ~esto. Me|utim, geolozi odbija-
ju da prihvate dokaze takve kakvi jesu, jer bi to zna~ilo ili da je savremeni
~ovek `iveo u najranijim godinama pretpostavljene evolucione istorije ili da ta
istorija mora da bude skra}ena do trajanja merenog istorijom ~oveka. Nijedna
mogu}nost nije prihvatljiva. Ingels ka`e:
“Ako je ~ovek, ili ~ak njegov majmunski predak, ili ~ak rani sisarski
predak majmunskog pretka, postojao ve} u periodu karbona u bilo kakvom
obliku, onda je celokupna geolo{ka nauka toliko potpuno pogre{na da }e
svi geolozi dati otkaz i zaposliti se kao voza~i kamiona. Otuda bar za
sada, nauka odbacuje atraktivno obja{njenje da je ~ovek svojim stopali-
ma na~inio te misteriozne otiske u blatu iz perioda karbona.”95
133
 Ingels i drugi su poku{ali da objasne te otiske kao savremene indijanske
rezbarije ili kao otiske koje je na~inio neki do sada jo{ uvek neotkriveni
vodozemac iz perioda karbona. Takva obja{njenja ilustruju metode kojima uni-
formisti mogu da negiraju ~ak i najjasnije i najsna`nije dokaze koji protivre~e
njihovoj filozofiji. Svejedno, o~igledno je da je samo ta filozofija, a ne objek-
tivne nau~ne ~injenice, ona koja spre~ava nekog da prihvati te otiske kao
ljudske.
Na slikama 10 i 11 prikazani su izuzetni otisci stopala prona|eni u
kre~nja~koj formaciji iz navodnog perioda krede blizu Glen Roza (Glen Rose),
u Teksasu, koje je fotografisao Kliford L. Burdik (Clifford L. Burdick), terens-
ki geolog rudarstva. Roland T. Bird, paleontolog Ameri~kog prirodnja~kog
muzeja, je pa`ljivo ispitao stene prikazane na slici 11 i izjavio slede}e:
“Ipak, izgleda da su dovoljno stvarni. Stvarni koliko bi stena to mogla da
bude... Naj~udnija stvar svoje vrste koju sam ikada video. Na povr{ini
svake se nalazio otisak veoma sli~an ljudskom stopalu, savr{en u svim
detaljima. Ali svaki otisak je bio 38 cm duga~ak!”96
Slika 12. TUATARA
To je pravi “`ivi fosil” jedini pre`iveli iz svog reda gmizavaca, koji je ina~e izumro pre nekih 135
Burdik je objavio neke rezultate svog istra`ivanja97 u ovom regionu, i iz miliona godina, po standardnoj evolucionoj skali. Fosili ovih stvorenja se pronalaze u stenama
njegovog opisa ~injenica svakako izgleda da su dinosaurusi i d`inovski ljudi krede i starijim stenama, ali nijedan u mla|im slojevima. Pa ipak oni i dalje `ive u savremenom
morali da `ive u istom vremenu. svetu! A tuatara je samo jedan od brojnih primera takvih `ivih fosila. ~udno je da nikakvi ostaci
ovog stvorenja nisu prona|eni u stenama koje pretstavljaju tu prazninu od 135 miliona godina, ako
Drugi zapanjuju}i nalaz je objavljen pre vi{e godina, o fosilizovanoj ljud- takva praznina stvarno postoji. (Snimio Chas. M. Bogert, Am. Mus. Natl. Hist.)
skoj lobanji u uglju. Istaknuti autoritet geologije uglja, Oto [tucer, ka`e u vezi
tog misterioznog fosila:
“U kolekciji uglja na Rudarskoj akademiji u Frajbergu (Freiberg) ([tucer je
bio profesor geologije i minerologije u {koli rudarstva u Frajbergu, u
Saksoniji), nalazi se zbunjuju}a ljudska lobanja sastavljena iz mrkog uglja pre`ivi nebrojene katastrofe tokom vi{e miliona godina koje su navodno pro-
i manganskog i fosfatnog limonita, ali njen izvor nije poznat. Ovu lobanju tekle od kada su svi njegovi srodnici izmrli. Nekoliko hiljada godina opstan-
su opisali Karsten (Karsten) i De~en (Dechen) 1842.”98 ka pod nepovoljnim okolnostima bi moglo da bude mogu}e, ali te{ko milioni.
Ugalj je bio odre|en na tercijarnu starost, ali je pretpostavljeno da je “Uprkos dana{njem postojanju tuatare, nijedna kost ovog organizma nije
daleko prethodio prvoj pojavi ~oveka. ^injenice se ponovo ignori{u u velikoj otkrivena u stenama natalo`enim od perioda rane krede, pre nekih 135
meri, iako je predlagano da je neko verovatno izrezbario ovu lobanju. miliona godina.”100
“Skelet gmizavca prona|en u naslagama jure u Evropi je toliko sli~an
`ivim tuatarama da mora da se odigralo samo malo promene u strukturi
@ivi fosili kostiju tokom perioda od 150 miliona godina.”101
Gornji primeri ilustruju pojavu navodno novih organizama (~oveka) u navod-
Jo{ jedno otkri}e, prili~no iznena|uju}e za evolucioniste, je bilo otkri}e
no drevnim naslagama. Skoro podjednako velike anomalije predstavljaju
celekanta, navodno odavno izumrle ribe ~iji fosili se obilno nalaze u slojevi-
mnogi primeri navodno drevnih i odavno izumrlih organizama koji su se izne-
ma paleozoika i mezozoika. Harvardski paleontolog, dr A. S. Romer, napo-
nada i neo~ekivano pojavili `ivi u savremenom svetu. Primer toga je neobi~ni
minje u vezi tog otkri}a:
organizam poznat kao tuatara, koji sada `ivi samo na Novom Zelandu,
prikazan na slici 12. To je jedini `ivi predstavnik reda gmizavaca poznatog “Celekanti su morski izdanci krosopterigija ({akoperki), grupe koja je u
kao “sfenodonta”. su{tini preda~ka kopnenim ki~menjacima i, otuda su, od evolucionog
zna~aja. Tipi~ne {akoperke su izumrle jo{ u paleozoiku; fosilni zapis
“Danas ne predstavlja nikakav ekonomski zna~aj. Za{to bi onda ovaj
celekanta se prostire do krede, pre nekih 70 miliona godina, i zatim
gmizavac privla~io toliko pa`nje? Odgovor le`i u shvatanju da je tuatara
prestaje. Kao posledica toga, ja sam (kao i mnogi drugi predava~i) govo-
relikt, `ivi fosil - drugi na~in izra`avanja je da je on jedini pre`iveli od grupe
rio mojim studentima, da ‘ne postoje `ive {akoperke‘. I dobro se se}am
`ivotinja koja je vladala u dalekoj pro{losti.”99
svog iznena|enja, u zimu 1939. godine, kada sam video u ~asopisu
Upe~atljivo je da je taj organizam koji je toliko izvan mesta u savremnom London Illustrated News fotografiju `ivog - ili do skora `ivog - celekan-
svetu i koji ima malu selekcionu vrednost u borbi za opstanak, mogao da ta.”102

134 135
 Jo{ izuzetnije od otkri}a celekanta je bilo nedavno iskopavanje nekoliko
primeraka `ivih segmentiranih meku{aca (na dubini od 3500 metara u rovu
Akapulko (Acapulco Trench) u Centralnoj Americi), koji predstavljaju primitivan
tip koji je navodno izumro u periodu devona. Biolog Bentli Glas (Bentley
Glass), izve{tavaju}i o ovom nalazu, ka`e:
“Zoolozima }e nedavno objavljeno otkri}e Galatea ekspedicije neobi~nih
dubokomorskih meku{aca vrste Neopilina galatheae izgledati jo{
neverovatnije od nedavnog ~uvenog otkri}a ribe Latimeria, `ivog celekan-
ta... Novoprona|eni meku{ac predstavlja klasu koja je postojala u perio-
du izme|u kambrijuma i devona u paleozoiku, i pretpostavljalo se da je
izumro pre oko 280 miliona godina.”103
280 miliona godina je puno vremena i ne mo`e se ni{ta drugo sem sum-
njati u njegovu realnost. Fosili ove klase meku{aca su bili obilni u slojevima
ranog paleozoika i zapanjuju}e je da nijedan nije prona|en u morskim sloje-
vima mezozoika ili tercijara, ako oni zaista predstavljaju stotine miliona go-
dina posle paleozoika prema evolucionoj skali.
Heri S. Led, paleontolog pri Ameri~kom geolo{kom udru`enju, skrenuo je
pa`nju na veliki broj ovih “`ivih fosila” nedavno otkrivenih.
“Iste godine kada je prvi celekant uhva}en, u prili~no dubokoj vodi, niz
primitivnih rakova je prona|eno kako naseljavaju vode pe{~anih pla`a u
Novoj Engleskoj... Smatrani su za najprimitivnije `ive rakove do sada
otkrivene. Tu zna~ajnu poziciju su dr`ali samo do 1953, kada su
prona|eni jo{ primitivniji rakovi iz blata ispod plitkih voda Long Ajledna...
Njihov najbli`i poznati srodnik, Lepidocaris, je `iveo u vremenu srednjeg
devona, pre nekih 300 miliona godina.”104
Imaju}i u vidu ta i mnoga sli~na otkri}a, mo`emo se zapitati da li je
mo`da jo{ puno navodno izumrlih organizama iz geolo{ke istorije tako|e `ivo
u nekim neistra`enim regionima sveta,105 naro~ito u dubokim okeanima. Ne
bi bilo iznena|uju}e kada bi se ~ak i ~uveni trilobiti, mo`da ~ak najzna~ajni-
ji “indeks fosili” najranijeg perioda paleozoika, kambrijuma, pojavili jednog
dana. Organizam veoma sli~an njima je ve} prona|en.
“Primerak ‘`ivog fosila‘, mo`da najprimitivniji izumrli ~lan jedne od glavnih
klasa `ivotinja, je nedavno dodat kolekciji Smitsonian instituta. To je rak
koji ima odre|ene karakteristike davno izumrlih trilobita, dominantnih
`ivotinja na zemlji pre pola milijarde godina, ~iji su fosili me|u najranijim
tragovima `ivota vi{eg reda na ovoj planeti... Mogu}e je da je bio
isklju~ivo stanovnik muljevitih dna plitkih priobalnih voda i da nikada ne
izlazi na povr{inu ili ima slobodnoplivaju}e postojanje. To mo`e da objas-
ni ~injenicu da je ostao nepoznat toliko dugo.”106
U biljnom carstvu, nije pro{lo puno godina od kada je stvorena velika sen-
zacija me|u paleobotani~arima otkri}em `ivih primeraka drveta roda
Metasequoia, u udaljenom regionu Kine.
“^etinarski rod metasekvoja je bio {iroko rasprostranjen u severnoj he-
misferi u toku pro{losti. Njegovi fosilni ostaci su prona|eni na Aljasci,
Grenlandu, [picbergenu i severnom Sibiru, u stenama iz perioda eocena
(60 miliona godina starim); u stenama miocenske starosti (30 miliona
136
godina starim) u Oregonu i Kaliforniji, Nema~koj i [vajcarskoj, Mand`uriji
i Japanu. Smatralo se da je izumro pre nekih 20 miliona godina, po{to
se njegovi fosilni ostaci nisu javljali u stenama mla|im od miocenskih.”107
^ejni (Chaney), koji je paleobotani~ar na Univerzitetu u Kaliforniji i koji je
oformio ekspediciju kako bi istra`io ovo drve}e, nastavlja da govori o jednom
koje je bilo 30 metara visoko i koje se sastojalo od sto drve}a, koje jo{ uvek
`ivi. O~igledno ne{to mora da nije ta~no sa geolo{kim zapisom izvedenim iz
pliocenskih i pleistocenskih slojeva, koji nije otkrio neprekidno postojanje
ovog drve}a, uprkos njihovoj velikoj obilnosti u navodno ranijim slojevima.
Formacije van redosleda
Ali, ako je ovo slu~aj pojedina~nih organizama koji se pronalaze van svog
mesta u sekvencama, {ta treba re}i o velikom broju primera o celokupnim
formacijama koje se nalaze van mesta u standardnoj geolo{koj vremenskoj
skali? Na svakom planinskom regionu svakog kontinenta, izgleda da postoje
brojni primeri navodno “starijih” slojeva postavljenih na vrh “mla|ih” sloje-
va.108 U odsustvu definitivnih strukturnih dokaza za suprotno, mo`e se prirod-
no pretpostaviti da su najni`i slojevi svakako morali prvi da se natalo`e i da,
prema tome, budu “stariji”. Ali, fosili ~esto izgleda da opovrgavaju tu pret-
postavku, a fosili su ti koji upravljaju pripisivanjem starosti formaciji.
Kako je ranije napomenuto, zvani~no obja{njenje ovakve vrste nepravil-
nosti je na osnovu mehanizma razli~ito nazvano kao “prevrtanje”, “raseda-
nje i bo~no pomeranje”, “rasedanje pod malim uglom”, “odvajanje i pome-
ranje” ili sli~ni izrazi. Ovaj koncept pretpostavlja da su se veliki delovi slo-
jevitih stena izdizali i klizili preko susednih stena, tako da }e “starije” stene
na dnu pokretne mase biti zatim na vrhu “mla|ih” stena koje su iznad
nepokretnih stena. Zatim se obi~no pretpostavlja da je dalja erozija razgradi-
la mla|e stene na vrhu poreme}ene topografije.
Uo~eno je da su se fenomeni ove vrste odigravali u maloj razmeri, na
odre|enim lokalitetima na kojima postoje jasni dokazi intenzivnog rasedanja
i nabiranja tokom pro{losti. Me|utim, ove vidljive potvrde koncepta su defi-
nitivno na maloj razmeri, obi~no nekoliko stotina metara, dok mnoge velike
oblasti sa prevnutim slojevima zauzimaju stotine ili ~ak hiljade kvadratnih kilo-
metara. Izgleda skoro neverovatno shvatiti kako su tako velike oblasti i mase
stena mogle stvarno da se pona{aju na takav na~in, osim ako nismo sprem-
ni da prihvatimo katastrofizam intenziteta koji ~ini da Nojev Potop izgleda kao
mali doga|aj u pore|enju sa njim! Svakako da je princip uniformizma nepode-
san za njihovo obja{njenje. Ni{ta {to znamo o sada{njim pokretima zemlje -
o kompresivnim snagama stena, o plasti~nom toku stenovitih materijala, ili
o drugom savremenom fizi~kom procesu - ne daje nikakvu vidljivu osnovu za
verovanje da se takve stvari de{avaju danas ili da su ikada mogle da se
dese, osim pod krajnje neobi~nim uslovima. Kako Hjubert i Rudi priznaju:
“Od najranijeg prepoznavanja, postojanje velikih prevrtanja je predstavlja-
lo mehani~ki paradoks koji nikada nije razre{en na zadovoljavaju}i
na~in.”109
137
 Slika 13. Pomeraj planine Hart
Nasuprot izgledu, uniformizam insistira da se kre~nja~ka formacija karbona (ozna~ena Cm na slici)
nije natalo`ila direktno iznad kambrijumskih stena koje se nalaze ispod (Ggc), ve} da je doklizala
do tog mesta usled sile te`e iz nekog drugog regiona! Ordovicijumski i devonski slojevi se ~esto
nalaze u pomerenim blokovima, ali zbog nekog razloga ovde ih nema. [tavi{e, u mnogim oblasti-
ma pomeraja planine Hart, ovaj pomereni blok le`i udobno na eocenskom sloju, navodno nekih
250 miliona godina mla|em! To je teorija, ali bi fizi~ki izgledalo sasvim o~igledno da je ta cela
sekvenca bila normalno natalo`ena, i da je veliki “pomeraj” ustvari normalna ravan slojeva. (Snimio
Wm. G. Pierce)
Kako bi ilustrovali karakter tih zna~ajnih oblasti, mo`emo da razmotrimo
dobro poznati pomeraj planine Hart (Hearth Mountain Thrust) u Vajomingu.
Ovaj pretpostavljeni pomeraj zauzima grubo trougaonu oblast, {iroku 50 km
i duga~ku 100 km, sa vrhom u severnoisto~nom uglu parka Jelouston. Sastoji
se od oko 50 razli~itih blokova paleozojskih slojeva (ordovicijum, devon i kar-
bon) koji le`e u su{tini horizontalno i komotno na slojevima eocena, nekih
250 miliona godina mla|im! Ova formacija je prikazana na slici 13.
Iako postoje neki izlomljeni delovi u blizini linije kontakta, pretpostavljeni
pomereni blokovi svakako daju vizuelni utisak kao da su natalo`eni vi{e ili
manje normalno na vrhu slojeva koji se nalaze ispod. Noviji autor koji je dao
op{irno istra`ivanje oblasti ka`e:
“Iako je normalna sekvenca slojeva iznad pomeraja planine Hart u
uzlaznom redosledu: Bighorn, D`eferson (Jefferson), Tri Forks (Three
Forks) i Medison (Madison) formacija, na mnogim mestima ova sekvenca
je razbijena, i jedna ili vi{e ni`ih formacija mo`e biti odsutna... Da nije
razbijene sekvence i odsustva nekih formacija na mestima kao {to su ova
koja su upravo spomenuta, prisustvo raseda se mo`da ne bi uvidelo u
severnozapadnom delu oblasti.”110
138
Slika 14. Pretpostavljena linija pomeraja
Uve}ana slika ravni pomeraja planine Hart jasno otkriva nedostatak bilo kakvog stvarnog dokaza
za pomeraj. Formacija ozna~ena (Tebb) je poznata kao “rana osnovna bre~a” i ~esto se nalazi u
osnovi pretpostavljenog pomerenog bloka, a ovde le`i na vrhu kambrijumske Grouv Krik (Grove
Creek) formacije (Cgc). Ali, kako Pirs ka`e: “Me|utim, ne postoji o~igledan dokaz bilo rasednog
pokreta izme|u 'rane osnovne bre~e' i formacije Grouv Krik ili drugih slojeva na kojima mo`e da
le`i” (Lit. 110, str. 607). (Snimio Wm. G. Pierce)
Pirs pokazuje puno slika “linije raseda”, koje sve izgledaju celom svetu
kao bilo koja druga normalna linija kontakta izme|u hronolo{ki natalo`enih
slojeva (videti sliku 14). A jo{ misteriozniji faktor je da izgleda da nema
izvornih slojeva sa kojih su pomereni blokovi mogli da se odlome.
“Pomeraj planine Hart je dugo bio strukturno nejasan zato {to ne posto-
je poznati strukturni koreni ili izvori iz kojih bi on mogao da bude izve-
den.”111
Ne samo da ne postoji indikacija odakle bi superpozicionirane stene
mogle da do|u (osim, naravno, ako one nisu normalno natalo`ene preko
eocenskih slojeva koji le`e ispod, kako izgled na to ukazuje), ve} ne postoji
ni fizi~ko ili mehani~ko obja{njenje kako su pedesetak blokova mogli svi poje-
dina~no da klize do svog sada{njeg mesta. Pirsov najbolji predlog je jednos-
tavno “gravitacija”, ali on priznaje da je to obja{njenje u su{tini neodgovara-
ju}e. [to se linija pomeraja ti~e, on ka`e:
“Kontakt pomeraja ili ravan otklona je obi~no sakriven ili je u najboljem
slu~aju slabo izlo`en na mestima gde postoji erozioni pomeraj, ali je kon-
takt slojeva pomeraja dobro izlo`en na vi{e mesta. Linija kontakta
139
 pomerenih slojeva mo`e biti ili jasno iscrtana i o{tra, bez izlomljenih slo-
jeva iznad ili ispod raseda, kako se opa`a na nekoliko mesta, ili mo`e
da ima liniju izlomljenog kre~njaka i kre~nja~kih ostataka, kako se opa`a
na severozapadnom kraju planine [ugarlof (Sugarloaf).”112
Uniformisti }e re}i da su ove izlomljene zone pri ravni raseda dokaz da
se pokret stvarno odigrao i da je, prema tome, koncept “raseda i bo~nog ot-
klona” ovih blokova planine Hart valjan. Me|utim, treba upamtiti da se bre~e
javljaju u {irokoj oblasti, obi~no na mestima gde takav fenomen uop{te nije
u pitanju. One su mogle sasvim lako da nastanu nekim drugim na~inom osim
hipoteti~kim klizanjem. Sa druge strane, stvarno dosledno pitanje je: za{to
celokupna ravan raseda nije veoma izlomljena i poreme}ena? ^injenica da
postoji puno mesta na kojima je linija kontakta jasna i o{tra, izgledaju}i
veoma dobro kao normalna slojevita ravan, je neobja{njiva ako ravan stvarno
predstavlja ravan pomeraja.
Naravno, ako kontaktna ravan jeste normalna slojevita ravan, kako
svakako izgleda, to zna~i da je, bar na ovom lokalitetu, eocenska serija na-
talo`ena pre slojeva iz perioda ordovicijuma, devona i karbona. Uniformisti i
evolucionisti naravno potpuno odbijaju ~ak i da razmotre takvu mogu}nost i

Slika 15. LUISOVO PREVRTANJE

zato }e nastaviti da to zovu “pomeraj” planine Hart, uprkos svim fizi~kim
dokazima.
Neka niko ne misli da je to jedinstven primer. Pirs ka`e:
“Pomeraji planina Hart i Saut Fork (South Fork) nikako nisu jedini pome-
raji bez korena. Naro~ito na jurskim planinama [vajcarske i Francuske, ali
tako|e i na drugim mestima, postoje {ire poznati primeri pomerenih struk-
turnih tipova.”113
Prostor ne dozvoljava izlaganje mnogih od ovih oblasti. Pre dosta vreme-
na, D`od` Mek Krejdi Prajs (George McCready Price) je izvr{io obimno
istra`ivanje oblasti ovog tipa {irom sveta. On je raspravljao o njima u vi{e
knjiga koje je napisao o op{toj temi geologije Potopa.114 Iako su njegovi
primeri bili veoma impresivni i dobro dokumentovani, njegove radove su
geolozi uglavnom ignorisali, u velikoj meri zbog njegovog geolo{kog samoo-
brazovanja.115
Jedini poluozbiljan poku{aj koji je ikada na~injen da se pobiju Prajsovi
primeri ove ozbiljne geolo{ke protivre~nosti je na~inio D`. L. Kulp, iz geolo{ke
laboratorije Lamont sa Univerziteta u Kolumbiji.116 Kulp se bavio samo jed-
nim njegovim primerom, iako svakako jednim od najspektakularnijih, tj. onim
o velikoj sekciji Stenovitih planina u Alberti koja se prostire do Montane, u
kojoj ogromna oblast prekambrijumskog kre~njaka le`i sasvim udobno na slo-
jevima gline iz perioda krede. Kod drugih oblasti u istom op{tem regionu se
paleozojski kre~njaci nalaze iznad slojeva krede. Mnogi od ovih fenomena se
SLIKA 15. To je jedan od naj~uvenijih (i najneverovatnijih) pretpostavljenih regiona prevrtanja, po{to
je, po nedavnim procenama, {irok nekih 560 km i debeo 10 km, sa pretpostavljenim horizontal-
nim pomerajem od najmanje 55 ili 65 km! Crne stene na gornjoj polovini planine na ovoj fotografi-
ji su prekambrijumske, svetlije obojene stene ispod su iz perioda krede, oko 500 miliona godina
mla|e. Iako postoje blagi nagove{taji nabiranja, i iznad i ispod linije kontakta, ona svakako nisu
ve}a od bilo kojih drugih normalnih diskordancija. O~igledno je da je samo uniformisti~ka pret-
postavka ta koja ka`e da su gornji slojevi bili natalo`eni pre donjih slojeva. (Snimak U.S. Geological
Survey)
140 141
 pripisuju “Luisovom prevrtanju”, koje se prikazuje na slici 15 iz jednog prav-
ca. Tornburi ka`e u vezi sa tim:
“Luisovo prevrtanje u Montani ima du`inu od pribli`no 220 km i horizon-
talni pomeraj od oko 25 km. Njegova ravan raseda se spu{ta jugozapadno
pri uglu od oko 3 stepena.”117
Prevrtanje uklju~uje i oblast nacionalnog parka Gle~er (Glacier National
Park), i jedna od najspektakularnijih odlika je planina ^if (Chief), koja pred-
stavlja potpuno izolovani prekambrijumski kre~njak, koji le`i na osnovi iz peri-
oda krede (videti sliku 16.). Kulp je insistirao da je ravan raseda ~esto
pru`ala dokaze za delovanje pomerenog bloka, dokaze fizi~ke prirode, i da je
Prajsovo tvr|enje, da je koncept pomeraja bio zasnovan samo na fosilnim
~injenicama, bilo pogre{no.
Sasvim je ta~no da celokupna oblast (kao {to je ta~no i za planinske
oblasti uop{te) pru`a puno dokaza rasedanja, nabiranja i op{te tektonske
aktivnosti, i na mestima takozvanih ravni raseda i na puno drugih lokacija,
uklju~uju}i ravni za koje se pretpostavlja da su normalne slojevite ravni. Takva
aktivnost se o~ekuje u vezi sa procesima izdizanja planina, bez obzira na
prirodu ili uzroke tih procesa. Na maloj razmeri, o~igledno je da se prevrtanje
stvarno odigralo na vi{e mesta.
Svejedno, potrebne su ogromne i u potpunosti neopravdane pretpostavke

Slika 16. PLANINA ^IF

kako bi se iz ovih nabiranja i pomeraja malih razmera izveli zaklju~ci da pre-
vrtanje mo`e da se odigra na beskona~no ve}oj razmeri koja je potrebna da
bi se objasnilo Luisovo “prevrtanje” i druga nalik na njega. Ako su se ona
odigrala, bilo bi logi~no da je svaki deo pomerene stene trebao da bude
intenzivno deformisan i da bi ravan raseda naro~ito bila svuda izlomljena,
deformisana i mo`da metamorfisana. Ali, iako postoje dokazi poreme}enos-
ti na mnogim mestima pretpostavljenih ravni raseda, i iznad, tako|e postoji
puno mesta na kojima izgleda ne postoje fizi~ki dokazi za veliko klizanje koje
se navodno odigralo. Slika 17 prikazuje kontaktnu liniju.
Kulp, citiraju}i raniji izve{taj Kanadskog geolo{kog udru`enja o tom
regionu, nagla{ava deo izve{taja koji opisuje fizi~ke doga|aje mogu}eg kliza-
nja. Sa druge strane, on tako|e navodi izjavu koja priznaje da slojevi gline
koji le`e ispod izgledaju neporeme}eni, na slede}i na~in:
“Ravan raseda je ovde (u dolini Bau (Bow)) skoro horizontalna i dve for-
macije, gledano iz doline, izgleda da smenjuju jedna drugu sasvim udob-
no. Gline iz perioda krede se o{tro povijaju prema istoku na ve}em broju
mesta, ali osim ovog izuzetka, one su malo pretrpele klizanjem kre~njaka
preko njih, i njihov srazmerno neporeme}en izgled se te{ko mo`e uskla-
diti sa velikim rasedanjem koje je bilo neophodno kako bi one zauzele
svoje sada{nje mesto.”118

SLIKA 16. Jo{ jedan izuzetan deo Luisovog prevrtanja je planina ^if, koja je sastavljena iz prekam-
brijumskog kre~njaka koji le`i na glinama iz krede. [tavi{e, masivni kre~njak planine je u potpunosti
izolovan deo rasednutog bloka, koji je okru`en i le`i na slojevima krede. Na vrhu planine se ne
nalaze ostaci glina iz perioda krede, kako se mo`e pretpostaviti, ve} samo nekoliko granitnih bloko-
va. Na dnu je talusni nagib formiran razlomljenim delovima mekih i lako erodovanih glina iz perio-
da krede. (Snimak U.S. Geological Survey)

142 143

Slika 17. LINIJA KONTAKTA LUISOVOG PREVRTANJA
Skoro savr{eno horizontalna priroda linije kontakta Luisovog prevrtanja (ozna~ena strelicom) otkri-
va se na ovoj fotografiji. Svakako da nema jasne indikacije bilo kakve zna~ajne koli~ine deforma-
cija usled trenja du` te povr{ine. Blago razli~iti pokreti sa dve strane slojevite ravni, usled razlika
u strukturnim osobinama gline i kre~njaka, prouzrokovale su blagu deformaciju, naro~ito otvaraju}i
jasno razdvajanje du` kontakta. Du` cele ove linije kontakta, bar 800 m, pronalazi se veoma tanak
(2 do 3 mm) sloj materijala nalik na glinu, vezuju}i se na nekim mestima za gornji prekambrijum-
ski kre~njak, a na nekim za gline iz krede koje le`e ispod, koje su litolo{ki sasvim razli~ite od
samog sloja. Izgleda neverovatno da je taj veoma fini sloj mogao da ostane nedirnut ako je kre~njak
stvarno pre{ao preko {kriljca, kako tuma~enje Luisovog “prevrtanja” zahteva. (Snimio Walter E.
Lammerts)
Kulp je neporeme}en izgled osnovnih glina pripisao njegovoj meko}i, ali
nije obja{njeno kako bi ova osobina spre~ila deformaciju ili mrvljenje glina.
Tvrdi se da je kre~njak koji le`i iznad njih bio veoma deformisan. Ako je ta
deformacija bila prouzrokovana klizanjem preko glina, one su morale da budu
sposobne da prenesu pritisak trenja i prema tome da ne budu previ{e meke
da pretrpe deformaciju usled tog istog pritiska. To su osnove mehanike.
Jo{ jedna pote{ko}a sa konceptom Luisovog prevrtanja je da je trebalo
da proizvede veliku masu izlomljenih stena ispred i du` strana. Ali to nije
prona|eno.
“Odsustvo odlomljenog kamenja ili bre~e predstavlja najja~i razlog koji
prisiljava na napu{tanje dugo prihva}ene ideje da se Luisovo prevrtanje
desilo na ovoj povr{ini i kretalo du` jedne ravni blizu prednje strane pos-
toje}ih planina... Takav kameni blok, koji se navodno kretao preko tere-
144
na, kako se danas veruje da se desilo, trebao je da poremeti i odlomi
vrhove ovih planina i trebao je samo da bude izlomljen u manjoj ili ve}oj
meri, zavisno od lokalnih uslova. Nisu prona|eni dokazi ni za jedno od
toga.”119
To naravno ne zna~i da je sama ideja o prevrtanju napu{tena. To ne bi
mogao da bude slu~aj osim ako se i standardni sistem geolo{kih perioda
tako|e ne odbaci. Svejedno, jasno je da nema fizi~kih indikacija o tome odak-
le bi prevrtanje moglo da do|e ili kako se kretalo ili kako se zavr{ilo. Ovaj
celokupni problem je time jo{ uvek nere{en.
Kalifornijski nau~nik, dr Volter Lamerts, nedavno je putovao do te oblasti
u cilju ispitivanja linije raseda. On je pa`ljiv nau~nik, ranije sa Univerziteta u
Kaliforniji, a sada nacionalno poznat konsultant za hortikulturu, i sasvim je u
stanju da na~ini pa`ljiva opa`anja geolo{ke prirode. Po{to je ispitao ravan
raseda u oblasti Nacionalnog parka Gle~er, ka`e:
“Posle pa`ljivog posmatranja ube|en sam da je Prajs jo{ vi{e u pravu
nego {to je on smatrao - na stvarnoj liniji kontakta veoma tanki slojevi
gline su uvek prisutni. [tavi{e, oni su vezani i za gornji altin kre~njak
(najstariji iz prekambrijumske serije) i za ni`e slojeve gline iz krede.
Ustvari, na nekim mestima du` skoro 400 m duge linije izlo`enog kon-
takta kre~njak i sloj krede su se razdvojili na mestu linije kontakta. ^esto
se na tim mestima tanka traka meke gline vezuje za gornji blok altin
kre~njaka.
Izgleda da ovo jasno ukazuje da je neposredno pre nego {to se altin
kre~njak natalo`io, a posle pomeranja slojeva krede (pomeranje samo u
nekim oblastima - drugi imaju savr{eno poklapaju}e nivoe linija kontakta)
tanak sloj gline debljine izme|u 2 do 3 mm bio natalo`en.
Pa`ljivo istra`ivanje razli~itih lokaliteta nije pokazalo nikakve dokaze bilo
kakvog delovanja mrvljenja ili klizanja, kako bi se o~ekivalo na osnovu
hipoteze o velikom prevrtanju.
Jo{ jedna zapanjuju}a ~injenica je bila pojava dva sloja altin kre~njaka
debljine 10 cm umetnutih unutar gline iz krede. Oni se uvek javljaju ispod
op{te kontaktne linije altin kre~njaka i gline. Tako|e, pa`ljivo istra`ivanje
ovih uba~enih slojeva nije pokazalo ni najmanji dokaz abrazivanog delo-
vanja, kakvo bi se o~ekivalo ako su oni gurnuti napred izme|u slojeva
gline, kako teorija prevrtanja zahteva.”120
Fenomeni na koje je ukazao Lamerts prikazani su na slikama 18 i 19. U
svetlu takvih, gore navedenih fizi~kih dokaza, kako je mogu}e i dalje braniti
veliku fikciju o “Luisovom prevrtanju”? Ne bi trebalo da postoji nikakva razum-
na sumnja u to da su kre~njaci bili stvarno natalo`eni posle glina na kojima
le`e i da su, prema tome, mla|i po geolo{kom vremenu!
Problem prevrtanja postaje jo{ slo`eniji kada se na~ini poku{aj da se on
shvati sa gledi{ta in`enjerske mehanike. Masa stena u Luisovom prevrtanju,
na primer, je verovatno te`ila pribli`no osam stotina hiljada milijardi tona!
Pretpostavljaju}i ~isto zbog argumenta da je dovoljno jaka sila mogla nekako
da bude stvorena unutar Zemljine kore kako bi se zapo~elo pokretanje mase
uz i vertikalnu i bo~nu komponentu (kre}u}i se vertikalno nasuprot sili te`e
i bo~no nasuprot sili trenja du` ravni klizanja) i dalje ne sledi da su veoma
145

Slika 18. ME[ANJE U RAVNI KONTAKTA
Ispod uobi~ajene povr{ine kontakta du` Luisovog prevrtanja javlja se na nekim mestima umetanje
kre~njaka, oko 10 cm debljine, prikazanog na slici sivkastom trakom (vidi strelicu), uglavljenom
izme|u svetlije obojene gline iznad i ispod njega. Kre~njak (prekambrijumski) nije mogao da se
umetne u procesu pomeraja jer glina (iz krede) ne pokazuje nikakav dokaz abrazije ili deformacije,
niti iznad niti ispod. (Snimio Walter E. Lammerts)
146
veliki blokovi mogli da se kre}u na taj na~in. Mo`e se prora~unati, na osnovu
poznatih koeficijenata trenja za klize}e blokove, da bi se tako veliki pritisak
trenja razvio u velikim blokovima da bi se sam materijal raspao i, prema
tome, ne bi mogao da bude preme{ten kao jedinstven blok. Kako Hjubert i
Rudi isti~u:
“Prema tome, uz pretpostavljene uslove, pomeranje bloka, ~ija je du`ina
reda veli~ine 30 km ili vi{e, du` horizontalne povr{ine, izgleda mehani~ki
nemogu}e.”121
Nemogu}nost se umno`ava, naravno, kada se naglasi da se blok ne
kre}e jednostavno du` horizontalne ravni ve} mora tako|e da se kre}e i ver-
tikalno kako bi se izdigao iznad slojeva sa druge strane ravni raseda. Neki
teoreti~ari su poku{ali da izbegnu te pote{ko}e pretpostavljaju}i da se ravan
raseda kretala nani`e niz padinu, sa slojevima koji su le`ali ispod, koji su
nekako tonuli ispred nje, dobijaju}i tako “pomo}” sile te`e u savladavanju
trenja. Kako je ranije napomenuto, to je bio predlog koji je dao Pirs
poku{avaju}i da objasni otklon planine Hart. Me|utim, ovaj mehanizam zahte-
va da bo~na kompresija bude smanjena i da otklon bude ostvaren u pot-
punosti silom te`e. Me|utim, prora~uni otkrivaju da bi, kako bi se dopustilo
klizanje na ovaj na~in, ravan raseda morala da se spu{ta pri uglu od naj-
manje 30 stepeni, dok svi veliki rasedi sa otklonima imaju inklinacije koje su
mnogo manje od toga.
“Zamenjuju}i tako ovu silu prvobitno pretpostavljenom povr{inskom silom
(tj. silu te`e u zamenu za bo~nu kompresiju), ograni~enje nametnuto nedo-
voljnom snagom stene se elimini{e, ali ono {to izgleda kao podjednako
nepremostiva te{ko}a jo{ uvek ostaje u obliku izmerenih vrednosti koefi-
cijenta trenja stene o stenu.”122
Jedini na~in koji bi izgledao kao izlaz iz ovih pote{ko}a bio bi pret-
postavljanje da su stene u potpunosti izmenile svoje osobine kada su bile
podvrgnute tako velikim pritiscima koji su delovali tokom miliona godina.
Govore}i o spornom pitanju mehanike orogeneze (koja je, naravno, u osnovi
uklju~ena u fenomen rasedanja i nabiranja), geodinami~ar [ejdeger
zaklju~uje:
“Pote{ko}e svojstvene pronala`enju pravilnih reolo{kih uslova primenljivih
na zemlju nastaju iz dva uzroka. Prvo, stanje materijala u svim, osim
nekoliko najvi{ih kilometara Zemljine kore, nije lako ispitati. Pritisci i tem-
perature su toliki da nije verovatno da se mogu kopirati u laboratoriji u
bliskoj budu}nosti, ostavljaju}i samo teorijska naga|anja za odre|ivanje
pona{anja materijala koji se razmatra. Drugo, vremenski elementi koji su
uklju~eni su u velikom delu takvi da bi, ~ak ako bi i eksperimenti koji
uklju~uju pravilne temperature i pritiske mogli da budu izvr{eni, ljudski
`ivotni vek bio vi{e miliona puta prekratak kako bi se dobili `eljeni odgo-
vori. To, ponovo, prisiljava na naga|anje.”123
Sve je to jedan na~in priznavanja da princip uniformizma ne mo`e da pru`i
pravo razumevanje procesa kojima su velike tektonske strukture zemlje
proizvedene. A to je upravo ono {to smo tvrdili. Mo`da je mogu}e razli~itim
sumnjivim na~inima razviti hipotezu zasnovanu na dugim periodima i izme-
147
 njenim osobinama stena, ali to je svakako, ako uop{te, manje dosledno sa
uniformizmom ~ak i od hipoteze Potopa. Kod druge je pretpostavljeno da je
veliki kompleks raseda i nabora zemlje proizveden veoma brzo dok su sloje-
vi jo{ uvek bili meki i plasti~ni. Nikakve misteriozne i nepoznate osobine
materijala ili neobi~ne odlike vremenske dimenzije ne moraju da se prizivaju!
Zbog fizi~kih i matemati~kih pote{ko}a svojstvenih bilo kom poku{aju da
se analizira mehanika raseda i nabora, geolozi su se uzdali u testove na mo-
delima za koje se pretpostavlja da kopiraju te strukture u laboratoriji.
Koriste}i pesak ili glinu, ili druge meke materijale, tvrdi se da su svi ovi
razli~iti tipovi strukturnih fenomena, uklju~uju}i prevrtanje, u potpunosti
ponovljeni u laboratoriji. Ali, trebalo bi se shvatiti da ~ak i ako laboratorijski
rezultati naizgled podse}aju na fenomene u stenama, to ne obja{njava
mehaniku fenomena niti dokazuje da su se oni odigrali na sli~an na~in, niti
~ak ne dokazuje da je bilo mogu}e da su same stene mogle da se formira-

Slika 19. DUPLO ME[ANJE PRI KONTAKTNOJ RAVNI

ju na pretpostavljeni na~in.
“Mehanizam proizvodnje nabora nije ni{ta bolje shva}en u ovom modelu
nego {to je u prirodi. Svejedno, ponavljanje prirodnih fenomena na maloj
razmeri pokazuje da o~igledni geolo{ki efekti skra}ivanja Zemljine kore
nisu natprirodni ili katastrofi~ki ve} razumljiv ishod razumljivih procesa.”124
Poslednja re~enica je pravi primer za izvo|enje zaklju~ka koji se ne mo`e
izvesti iz bilo ~ega prethodno re~enog. Model testovi ovakve vrste mogu da
izgledaju kao da kopiraju kvalitativno prirodne fenomene, ali nema ni{ta svoj-
stveno u njima {to bi ih poistovetilo sa uniformisti~kim umesto katastrofi~kim
uzrocima. Za njih bi se moglo re}i, sa podjednakom ispravno{}u, da pred-
stavljaju model fenomena Zemljine kore tokom perioda Potopa. Ustvari, da bi
uop{te na~inili model istra`ivanja, faktor vremena se mora isklju~iti iz raz-
matranja.125
Dalje zna~ajno ograni~enje zna~aja takvih model testova je sama situaci-
ja koja se pru`a kao izgovor za postuliranje promenjenih mehani~kih osobina
stena na velikim dubinama; to jest, da takvi uslovi i osobine ne mogu da
budu proizvedeni u laboratoriji. Model testiranje je opravdan na~in odre|iva-
nja podataka za in`enjerski dizajn, naravno, i ~esto se koristi u strukturnom
i hidrauli~nom dizajnu brana i mnogih drugih struktura. Ali, model analiza
mo`e da bude krajnje obmanjuju}a ako se ne vr{i po pravim principima
mehanike i sli~nosti. Na primer, pretpostavka da se pesak ili glina pona{aju
sli~no ~vrstoj steni pod model uslovima je u potpunosti neopravdana po bilo
kakvim razumnim kriterijumima dinami~ke sli~nosti. U stvari, od modela se
mo`e o~ekivati samo to da se pona{a sli~no prototipu materijala istih
osnovnih osobina (elasti~nih, plasti~nih, homogenih, heterogenih, itd). Tako
rezultati modela dokazuju, ako uop{te dokazuju ne{to, da su materijali stene
bili jo{ uvek mekani i plasti~ni, kao oni u modelu, kada su se formirali.

SLIKA 19. Na ovoj fotografiji, umetnuti kre~njak se javlja u dve faze, sa slojem gline izme|u, kao
i iznad i ispod kre~njaka. Izgleda sasvim nemogu}e shvatiti ovaj fenomen konceptom prevrtanja.
Nekoliko slojeva je izgleda natalo`eno u vidu normalnih sedimentnih slojeva, jedan iznad drugog.
Stena iznad strelice je prekambrijumski kre~njak (1); ispod njega su slojevi gline iz krede (2), zatim
umetnuti kre~njak (3), zatim opet glina (4) i, na dnu slike, ponovo umetnuti kre~njak (5). Ispod
njega je neprekidni sloj gline iz krede koja je izmrvljena i formira uobi~ajeni talusni nagib pri osnovi
planine. (Snimio Walter E. Lammerts)
148 149
Detaljnija rasprava o ovom pitanju na ovom mestu zahtevala bi prili~no {iroke
i tehni~ke digresije, tako da }emo samo re}i da model testovi ovakve vrste,
iako ~esto navo|eni kao dokaz valjanosti uniformisti~kog koncepta prevrta-
nja, u stvari ne dokazuju ni{ta o fizi~kim karakteristikama i mogu}nostima
takvih fenomena pod sada{njim uslovima osobina stena i njihove tektonike.
Novija teorija koja poku{ava da objasni fenomene prevrtanja je teorija
Hjuberta i Rubija.126 Ova dva istaknuta geologa, ube|eni da su starije teori-
je mehanike prevrtanja bile potpuno neodgovaraju}e, razvili su teoriju da bi
unutra{nji pritisak te~nosti u porama slojeva stena mogao da obezbedi odgo-
vor.
Problem je, naravno, otkriti neki mehanizam za izbegavanje ogromne sile
trenja koja mora biti nadvladana kako bi rasednuti blok klizao. Sila trenja je
u su{tini proizvod te`ine pomerenog bloka i koeficijenta trenja du` ravni
klizanja. Prisustvo vode du` ravni, me|utim, ne slu`i kao mazivo.
“U vezi mazivnog efekta vode, Terzaghi je pokazao da voda definitivno nije
mazivo na stenovitim materijalima i njeno prisustvo, ako ~ini bilo {ta, te`i
da pove}a koeficijent trenja.”127
Niti je jednostavna hidrostati~ka elasti~nost vode odgovaraju}a. Pritisak
vode na potopljenu povr{inu je proizvod njene gustine (pribli`no 1000 kg po
kubnom metru) i dubine ispod slobodne povr{ine vode. Kada bi voda pod pri-
tiskom mogla nekako da se postavi du` ravni klizanja, ali nigde unutar samog
pomerenog bloka, onda je ta~no da bi sila potiska delovala na blok koji bi
se pomerio u srazmeri sa te`inom bloka. Ali, to ne bi moglo da obezbedi kre-
tanje stvarno velikih rasednutih blokova po{to, ~ak i da je povr{ina vode bila
toliko visoka ili vi{a od same povr{ine zemlji{ta ({to je retko slu~aj), sila
potiska bi i dalje predstavljala samo polovinu te`ine bloka, tako da bi i dalje
postojala ogromna pozitivna sila trenja koju treba prevazi}i.
Ali, ovde Hjubert i Rubi postuliraju te~nost pod mnogo vi{im pritskom od
hidrostati~kog, pritiskom dovoljnim da obezbedi silu potiska jednaku celokup-
nom teretu materijala stene! Kada bi to stvarno bio slu~aj, onda bi rasednuti
blok u su{tini plutao i, prema tome, mogao da se kre}e bo~no, a da ne mora
da savladava silu trenja.
Da bi objasnili tako nenormalno veliki pritisak, pretpostavlja se da je
sama voda kompresovana do stanja abnormalne gustine. U potporu te
mogu}nosti, Hjubert ukazuje na merenja abnormalnih pritisaka te~nosti povre-
meno dobijenih u dubokim bu{otinama nafte i u odre|enim laboratorijskim
testovima. Fizi~ko obja{njenje za takve pritiske predstavlja pretpostavljeno
kompresivno delovanje sedimenata koji se akumuliraju u geosinklinali, pod
uslovima koji su takvi da zarobljena voda ne mo`e da pobegne kako su pore
u sedimentima sabijanjem redukovane po zapremini. Ovaj fenomen je sasvim
mogu} u laboratoriji i mo`da du` ograni~enih oblasti unutar koje su abnor-
malni pritisci stvarno izmereni na terenu.
Ali, izgleda sasvim neverovatno da voda kompresovana na ovaj na~in
mo`e da se primeni neprekidno na svim mestima du` {iroke ravni klizanja
velikog otklonjenog bloka, a da se na nekim mestima pritisak ne smanji.
Svakako bi se, na nekim mestima du` vi{e stotina kvadratnih kilometara kon-
taktne povr{ine linije raseda, razvili prelomi ili nabori koji bi omogu}ili da kom-
150
presovana voda pobegne i da se tako umanji pritisak. Veoma je te{ko zamis-
liti da bi ovako izuzetno visoki pritisci te~nosti mogli da se odr`avaju nad
stotinama hiljada kvadratnih kilometara tokom miliona godina dok bi slojevi
prolazili kroz velike deformacije i pomeraje, da ne spominjemo veliku pret-
postavku da bi takvi abnormalni pritisci mogli uop{te da se razviju nad tako
velikom obla{}u. Neophodnost formulisanja takve teorije, u nadi da }e se
spasiti koncept prevrtanja, prosto ilustruje potpunu fizi~ku neverovatnost ovog
koncepta.
Prema tome, ose}amo da smo u pravu kada odbacujemo celokupan kon-
cept prevrtanja, bar kada se primenjuje u razmeri takozvanog Luisovog i pre-
vrtanja planine Hart, i mnogih drugih sli~ne veli~ine i vrste, kao {to su ~uveni
Materhorn (Matterhorn) (slika 20) i Miten vrhovi (Mythen Peaks) u Alpima.128
Ovo radimo iz dva savr{eno razumna nau~na razloga: kao prvo, postoji puno
mesta na kojima ne postoje terenski dokazi fizi~ke prirode da su se bilo kakvi
pokreti te vrste ikada odigrali i, kao drugo, sve razumne primene in`enjerske
mehanike na istra`ivanje fenomena ukazuju da je neophodno pomeranje u
velikoj razmeri veoma neverovatno i verovatno fizi~ki nemogu}e.
Mi naravno uvi|amo da postoje dokazi nabiranja i lomljenja du` mnogih
pretpostavljenih ravni rasedanja i to bi moglo da ukazuje da se neko kreta-
nje odigravalo u gornjim i donjim slojevima u odnosu jednih prema drugima.
Ali, to svakako ne dokazuje da su se gornji slojevi kretali vi{e kilometara kako
bi teorija prevrtanja zahtevala. ^ak bi i najmanje kretanje proizvelo navedene
poreme}aje. Sli~ni nabori i bre~e se pronalaze du` mnogih ravni talo`enja u
kojima slojevi prate standardni redosled i, prema tome, ne moraju biti
“obja{njeni” kao prevrtanja. Oni jednostavno daju dokaz velikih pritisaka koji-
ma su slojevi bili podvrgnuti tokom procesa izdizanja koji su usledili posle
Potopa. Prirodno bi postojalo, generalno, vi{e dokaza za pritiske i napreza-
nja du` slojevite ravni nego na drugim mestima, zbog razli~itih elasti~nih
osobina materijala na dve strane ravni.
Ali ~ak i kada bi, u cilju argumenta, odobrili da su neka ve}a prevrtanja
stvarno mogla da se odigraju, i dalje bi insistirali da bi to bilo fizi~ki mogu}e
samo tokom ili ubrzo posle Potopa, dok su slojevi bili jo{ uvek relativno meki
i plasti~ni po svom mehani~kom pona{anju, i dok su velike sile neophodne
za prevrtanje bile bar shvatljive na osnovu poslepotopnog geolo{kog
pode{avanja koje je moralo da se odigra. U svakom slu~aju, jasno je da je
hipoteza uniformizma sasvim nepodesna kada se suo~i sa ovim brojnim i
velikim oblastima u kojima su slojevi u “pogre{nom” redosledu!
SA@ETAK
U ovom poglavlju smo poku{ali da razmotrimo valjanost uniformisti~kog
pristupa istorijskoj geologiji. Veliki zna~aj ovog principa u geolo{kim tuma~enji-
ma je {iroko priznat; svejedno smo videli da je ovaj princip potpuno nepode-
san za obja{njavanje najve}eg dela geolo{kih fenomena.
Najzna~ajniji geolo{ki procesi su erozija, talo`enje, glacijacija, dijas-
trofizam i vulkanizam. Uniformisti~ki koncept tvrdi da takvi procesi mogu da
objasne slojevite i masivne formacije stena Zemlje. Na{a osnovna zamerka
ovom tvr|enju je, me|utim, da karakter i stope aktivnosti procesa nisu mogle
151

Slika 20. MATERHORN
Ova ~uvena {vajcarska planina je samo jedna od mnogih u Alpima koje su van standardnog
geolo{kog redosleda. Pretpostavlja se da je Materhorn pomeren nekih 50 do 100 km iznad mla|ih
stena, uz naknadu eroziju koja je uklonila sve dokaze njegovog kontinuiteta sa svojim izvorom.
Slojevi kod podjednako ~uvenog Miten vrha na Alpima su, po uzlaznom redosledu, eocen, trijas,
jura i kreda, i smatralo se da su gurnuti celim putem od Afrike u [vajcarsku!
152
da budu iste u pro{losti kao {to su danas. Ali, prvobitno objavljivanje uni-
formisti~kog u~enja koje su izneli Haton, Plejfer i Lajel je tako|e insistiralo
da se stope nisu nikada menjale.
“Lajel se strogo protivio bilo kakvom pozivanju, prilikom obja{njavanja
geolo{kih fenomena, na nasilne ‘revolucije‘, tj. katastrofe i potope sa peri-
odima mirovanja izme|u njih. Kao rezultat svojih opa`anja, on je postao
ube|en da su samo dana{nji uzroci delovali i u pro{losti. Vi{e od toga,
on je insistirao da su oni oduvek delovali istom stopom. To je ekstremni
oblik principa uniformizma.”129
Dalje istra`ivanje je ubedilo ~ak i uniformisti~ke geologe da ovaj ekstrem-
ni oblik u~enja ne mo`e da bude valjan. Previ{e ~injanica postoji o tome da
Zemljine formacije ne mogu nikako biti u potpunosti obja{njene na osnovu
sada{njih stopa ovih procesa. Svejedno, princip uniformizma se jo{ uvek
smatra za osnovni geolo{ki princip.
U ovom poglavlju smo pokazali da je bilo koji od zna~ajnih geolo{kih
procesa, bez izuzetka, morao u nekom vremenu ili vremenima u geolo{koj
pro{losti da deluje veoma ve}im intenzitetom od bilo ~ega danas merljivog.
Sada{nja vulkanska aktivnost nije samo koli~inski, ve} i kvalitativno druga~ija
od vulkanskih fenomena geolo{ke pro{losti koji su prouzrokovali velike
dajkove i silove, batolite i lakolite, kao i velika polja lave i platoe u svetu,
od kojih jedan prekriva oblast od 780.000 km2 u Ju`noj Americi. Sli~no tome,
savremena dijastrofi~ka aktivnost, kao {to je zemljotres, je o~igledno u pot-
punosti razli~itog reda veli~ine od ogromnih pokreta zemlje u pro{losti. Veliki
rasedi i nabori iz pro{losti su neuporedivo ve}i od pokreta zemlje danas.
Poreklo velikih planinskih venaca, koji su izgleda bili izdignuti sa morskog dna
u nedavnoj geolo{koj pro{losti, jo{ uvek je misterija. Nijedna zadovoljavaju}a
i op{teprihva}ena teorija orogeneze jo{ uvek nije izneta, {to samo po sebi
dokazuje da savremeni dijastrofi~ki procesi ne obja{njavaju one koji su delo-
vali u ranijoj Zemljinoj istoriji.
Glacijacija je jo{ jedan savremeni proces za koji se veruje da je ostvario
zna~ajno geolo{ko delovanje u istorijskim vremenima. Ali, pretpostavlja se da
je taj proces delovao u daleko ve}oj razmeri u neposrednoj pro{losti (pleis-
tocenu), kao i prilikom ranijih slu~ajeva u geolo{koj istoriji, kako bi objasnili
neke {iroko ra{irene geolo{ke fenomene kao {to su tilovi i tiliti. Ne samo da
su sada{nje stope glacijacije nesrazmerno bla`e nego u pro{losti, ve} tako|e
savremeni procesi ne mogu da objasne te pro{le poja~ane glacijalne aktivnos-
ti. To je tako|e o~igledno na osnovu ~injenice da jo{ uvek nije izneta nijed-
na zadovoljavaju}a teorija glacijacije, iako su na~injeni brojni poku{aji.
Najzna~ajniji geolo{ki proces je sedimentacija, koja uklju~uje i eroziju i
talo`enje. Samu osnovu istorijske geologije ~ini pretpostavljena sekvenca se-
dimentnih stena i fosila koje oni sadr`e. Erozija i talo`enje su naravno veoma
zna~ajni savremeni geomorfolo{ki procesi. Ali ponovo, istra`ivanje sedimen-
tnih stena otkriva da su sedimentni procesi u pro{losti morali da budu i
koli~inski i kvalitativno razli~iti od sada{njih. Istaknuta eroziona odlika
pro{losti su erozione ravnice; istaknuta odlika talo`enja je geosinklinala.
Nijedna od njih nema nikakvu pravu savremenu paralelu, niti ima bilo kakvu
153
 zadovoljavaju}u teoriju razvoja. Isto je ta~no za ve}inu drugih sedimentnih
karakteristika.
Od velikog zna~aja je ~injenica da se savremene sedimentne sredine
mogu retko, ako uop{te, prepoznati u sedimentnim stenama, bar ne sa
nekom sigurno{}u. Iako uniformisti mogu da dovode u pitanje ovu izjavu, ona
je potvr|ena ~injenicom da je izneto toliko puno razli~itih {ema za klasifiko-
vanje drevnih sredina sedimentacije, od kojih nijedna jo{ uvek nije op{tepri-
hva}ena. Mogu biti na~injene samo veoma grube klasifikacije, kao {to su
“marinska”, “sredina delte”, itd. Jedan autoritet, iako u velikim pote{ko}ama
da razvije i izlo`i sopstveni klasifikacioni sistem, ka`e:
“Na `alost, postoji relativno malo sredina koje mogu biti pozitivno identi-
fikovane u zapisu stena na osnovu na{eg sada{njeg stanja saznanja.”130
Jo{ je te`e opisati fosilne naslage na osnovu uniformizma. Pokazali smo

Slika 21. ME[ANJE SLOJEVA PLEISTOCENA I KREDE

da je nekakva vrsta katastrofi~kih uslova skoro uvek neophodna za zatrpa-
vanje i o~uvanje fosila. Savremeni procesi formiraju veoma malo potencijal-
nih fosilnih nanosa, a ve}ina njih je pod uslovima brzog, iznenadnog zatrpa-
vanja, koji su abnormalni. Ni{ta uporedivo sa ogromnim fosilnim slojevima
riba, sisara, gmizavaca, itd. koji se pronalaze na puno mesta {irom sveta se
danas ne formira.
A ipak, fosili su ti koji predstavljaju osnov istorijske geologije i geolo{ke
vremenske skale. Fosili su ti koji se smatraju za jedan od sigurnih dokaza
organske evolucije, bez obzira na to kako su oni zatrpani. Svajedno, uni-
formizam - savremeni procesi - ne mogu da opi{u fosilne nanose.
Zna~aj fosila u datiranju geolo{kih slojeva ne mo`e biti prenagla{en.
Upe~atljivo je da paleontolozi ne mogu da uvide kru`no rezonovanje prilikom
ove procedure. Jedino fosili se koriste za pripisivanje geolo{kog vremena
sloju stena, a ipak se ka`e da sama ta sekvenca fosila predstavlja najve}i
dokaz organske evolucije! ^injenica da su fosilni dokazi jedini kriterijum za
geolo{ko datiranje je ponovo nagla{ena u nedavnom pregledu koji je izneo
Jele~ki.
“Vi{e nego jasno dokazana i skoro jednoglasno prihva}ena nemogu}nost
uspostavljanja bilo kakve prakti~no korisne {iroko regionalne ili svetski
{iroke geolo{ke vremenske skale, zasnovane isklju~ivo na fizi~ko-strati-
grafskom kriterijumu za ogromno prekambirjumsko vreme, obezbe|uje
zaklju~an dokaz da ti fenomeni nemaju nikakav op{te prepoznatljiv zna~aj
geolo{kog vremena.”131
To jest, Jele~ki ka`e da je odsustvo fosila u prekambrijumskim slojevima
spre~ilo izradu bilo kakve vremenske sekvence za njih. Prema tome, o~igled-
no je da su samo fosili odgovaraju}i za tu svrhu. [tavi{e, postoji puno pro-
tivre~nosti u fosilnim stenama izme|u fizi~kih jedinica stena i vremenskih
jedinica odre|enih na osnovu fosila. On ka`e:

SLIKA 21. Slojevi na ovoj sekciji u Engleskoj se tuma~e kao slojevi krede (Chalk) i pleistocenski
glacijalni tilovi. Smatra se da je glacijalno delovanje otkinulo velike segmente ranijih slojeva krede
i prenelo ih kao jednan veliki blok, podi`u}i ih nekih 20 m vertikalno, talo`e}i ih na kraju kao deo
nanosa tila glacijalnih morena. Me|utim, zapazite neporeme}eno stanje krede, sa svojim horizon-
talnim oblicima. Po svom spolja{njem izgledu, ti slojevi su natalo`eni normalno po vertikalnoj
sekvenci.
154 155
 “Zaista je dobro uspostavljena ~injenica da (fizi~ko-stratigrafske) jedinice
stena i njihove granice ~esto prevazilaze geolo{ke ravni vremena na
nepravilan na~in, ~ak i unutar najkra}ih razdaljina.”132
Prema tome, fosili i njihove pretpostavljene evolucione sekvence
obezbe|uju jedinu osnovu za podelu stena u vremenske jedinice, koje nema-
ju nikakve neophodne veze sa stratigrafskim ili fiziografskim jedinicama.
Jele~ki tako|e nagla{ava da ~ak i razli~ite metode radioaktivnog geolo{kog
datiranja nisu obezbedile, i ne mogu da obezbede, kriterijum geolo{kog vre-
mena podjednake valjanosti ili korisnosti kao fosili.133
A ipak smo videli da ne samo da je ve}ina fosilnih stena morala da bude
natalo`ena pod uslovima koji su nedosledni sa principom uniformizma, ve}
da su slojevi koji su datirani fosilima puni brojnih anomalija i protivre~nosti.
Sti~e se utisak, na osnovu geolo{kih ud`benika, da su slojevi u su{tini
svuda uskla|eni, sa najstarijim na dnu, pri ~emu je svaki sloj zamenjen onim
pretpostavljenim za slede}i period. Naravno da to nije tako, i svako ko je
upoznat sa ~injenicama uvi|a da to nije tako. Geolo{ka vremenska serija je

Slika 22. RAVAN “PREVRTANJA”

izgra|ena na osnovu hipoteti~ke superpozicije slojeva jednih preko drugih
{irom sveta.
“Ako bi trebala da se na~ini gomila, kori{}enjem najdebljih sedimentnih
slojeva svake geolo{ke periode, ona bi bila najmanje 150 km visoka...
Naravno da je nemogu}e da postoji ~ak i zna~ajan deo ovoga na jed-
nom mestu. Kanjon reke Kolorado je, na primer, samo 1,6 km dubok...
Primenom principa superpozicije, litolo{ke identifikacije, prepoznavanja
diskordancija i pozivanja na smenu fosila, i debele i tanke mase se
povezuju sa drugim slojevima na drugim mestima. Tako je uspostavljena,
detaljno, stratigrafska sukcesija za sve geolo{ke periode.”134
Ova iskrena izjava ~ini metod kojim je geolo{ka vremenska skala
izgra|ena sasvim jasnim. Po{to smo ve} napomenuli da litolo{ka identi-
fikacija nije zna~ajna za utvr|ivanje starosti stene, jasno je da “smene fosi-
la” predstavljaju jedinu stvarnu osnovu za raspore|ivanje. A to zna~i da je
organska evolucija bila unapred pretpostavljana prilikom pripisivanja hrono-
lo{kih perioda odre|enim sistemima stena i njihovim fosilima.
“Geolozi koriste saznanja organske evolucije onako kako su o~uvana u
fosilnom zapisu, kako bi prepoznali i vremenski povezali stenovite zapise
drevnog vremena.”135
I ponovo se to smenjivanje fosilnih organizama, na na~in na koji je
o~uvano u stenama, smatra za ubedljiv dokaz da se evolucija odigrala! I tako
smo ponovo zatvorili krug.
Ali ~ak i ovaj pa`ljivo uspostavljen sistem sadr`i brojne protivre~nosti.
Brojni fosili su prona|eni daleko van svog mesta u vremenskoj skali, uprkos
svim svojim ugra|enim sigurnosnim mehanizmima. [tavi{e, veliki broj navod-
no primitivnih organizama je opstao do sada{njeg dana, uklju~uju}i mnoge
koji su izgleda sko~ili direktno iz veoma ranih perioda, do sada{njeg vreme-
na, ne ostavljaju}i bilo kakve tragove u periodima izme|u njih.
Ovde je prikazana jo{ jedna ravan prevrtanja, ponovo potpuno horizontalna i koja izgleda kao nor-
malna ravan sloja. Ovo se naazi u dr`avi Montana. Godnji sloj (Ch) predstavlja kre~njak iz karbona,
a donji sloj (Kk) predstavlja gline i pe{~are iz krede.

156 157

Slika 23. “OBMANJUJU]E SLAGANJE” ILI PARAKONKORDANCIJA
To je tipi~an primer krajnje uobi~ajenog, a ipak sasvim paradoksalnog, fenomena, koji predstavlja
savr{eno uklopljenu superpoziciju mla|eg sloja na daleko starijem, sa puno slojeva geolo{ke
starosti izme|u ta dva koji u potpunosti nedostaju. D`efersonvil (Jeffersonville) kre~njak, iz donjeg
dela srednjeg devona, ovde le`i sasvim normalno na Luizvil (Louisville) kre~njaku, iz perioda sred-
njeg silura. Ovde je zna~ajno da su te formacije razdvojene sa vi{e od 900 m slojeva u drugim
delovima uvale Apala~a, i zbog toga se mora pretpostaviti da je izme|u njih proteklo vi{e miliona
godina, iako izgledaju kao da mora da su brzo natalo`eni jedan posle drugog. Ovaj fenomen je
razli~ito nazivan kao “eroziona diskordancija”, “obmanjuju}e slaganje”, i od nedavno, od strane C.
O. Danbara (Dunbar), i D`ona Rodgersa (John Rodgers), “parakonkordancija”. (Principles of
Stratigraphy, New York, Wiley, 1957, p. 119).
Uop{te nije neuobi~ajeno da se manji fosili, na kojima je prepoznavanje
stena obi~no zasnovano, prona|u van mesta u o~ekivanim sekvencama.
Takve anomalije se obi~no obja{njavaju kao jednostavna “pretalo`avanja”.
Zbog svoje male veli~ine lako se prenose razli~itim geolo{kim i biolo{kim
agensima i mogu biti pretalo`eni, ili vertikalno ili horizontalno iz svojih `ivot-
nih sredina, ili iz mesta u kojima su zatrpani.
“Pretalo`avanje mikrofosila je poznato dugo vremena, i iako je fenomen
sasvim uobi~ajen, ne treba da oslabi ili ugrozi {iroko ra{irenu upotrebu
158
mikropaleontolo{kih podataka u geolo{kim tuma~enjima, pod uslovom da
je priroda fenomena prepoznata i shva}ena.”136
Ovo, kada se prevede, zna~i da kada se fosili ne nalaze u sloju za koji
su prethodno bili pripisani evolucionom teorijom, mora se pretpostaviti da su
nekako bili preme{teni posle svog prvobitnog talo`enja. Nejasan na~in na koji
se pretpostavlja da su takvi agensi pomeranja delovali, vidi se iz slede}eg:
“Vertikalno pomeranje, ili iz starijih u mla|e, ili iz mla|ih u starije zone,
mo`e tako|e da uklju~uje me{anje sredina.”137
A i sami sistemi stena se ~esto nalaze u nepravilnim odnosima na
terenu. Krajnje je uobi~ajeno prona}i takozvane “erozione diskordancije”, koje
predstavljaju one diskordancije (slojevi sa nedostaju}im periodima, navodno
prouzrokovano erozijom tokom tih perioda) koje imaju paralelne slojeve
izme|u ranih i sada{njih slojeva, bez o~iglednih dokaza da nisu natalo`eni
uzastopno (vidi slike 23 i 24). Na obmanjuju}u prirodu ovih diskordancija
ukazuje Tvinhofel, na slede}i na~in:
“Diskordancija koja razdvaja najstariji prekambrijum od najmla|eg pleisto-
cena mo`e da ima isti fizi~ki izgled kao ona izme|u najmla|eg pleistoce-
na i srednjeg pleistocena. Fosili slojeva koji ograni~avaju diskordanciju su
jedini indikatori vrednosti vremena, a oni nisu uvek odlu~uju}i za
odre|ivanje unutar uskih granica. Eroziona diskordancija na neslojevitoj
steni (diskordancija sa ne-paralelnim slojevima) mo`e da predstavlja du`e
vreme od erozione diskordancije, po{to je doga|aj deformacije uklju~en,
ali nikako ne sledi da je to uvek slu~aj.”138
Ali, te anomalije su vi{e ili manje bezna~ajne u pore|enu sa brojnim
slu~ajevima u kojima se “stare” formacije nalaze kako skladno le`e na
“mladim” formacijama. Ti fenomeni se nalaze skoro svuda u brdskim ili
planinskim regionima i pripisani su “rasedanju i pomeraju”. Tvrdi se da su
se veliki segmenti slojeva stena nekako odvojili od svojih korena i navedeni
su da klize daleko preko susednih regiona. Docnija erozija zatim modifikuje
transportovane slojeve tako da su mla|i slojevi na vrhu uklonjeni, ostavlja-
ju}i samo starije slojeve iznad nepokretnih mla|ih stena ispod. Postoje
razli~ite modifikacije tog koncepta, ali ih je sve te{ko zamisliti mehani~ki. Kao
{to smo videli, mnogi ne pokazuju nikakve fizi~ke dokaze za tako ogroman
katastrofi~ki pokret.
U svetlu takvih ~estih o~itih protivre~nosti u ustanovljenim geolo{kim vre-
menskim sekvencama, pored proizvoljnih metoda i kru`nog rezonovanja uz
pomo} kojih je sama skala uspostavljena, i pored bezbrojnih dokaza katas-
trofe, a ne uniformizma, kao osnovnog principa talo`enja i izmene geolo{kih
slojeva, pisci ove knjige smatraju da sa pravom tvrde da geolo{ki podaci ne
obezbe|uju valjane dokaze protiv istorijske realnosti op{teg Potopa, onako
kako je opisan u 1. Knjizi Mojsijevoj. Otuda je opravdano dati novo tuma~enje
tih podataka koje }e biti u skladu sa biblijskim izve{tajem o Stvaranju i
Potopu.
Geolo{ka vremenska skala je krajnje osetljiva osnova na kojoj je podignu-
ta ogromna i nezgrapna superstruktura tuma~enja. Dr E. M. Spiker (E. M.
Spieker), profesor geologije na Univerzitetu u Ohaju, nedavno je priznao:
159
 “Da li na{a vremenska skala, onda, sadr`i u sebi prirodni zakon? Ne...
Pitam se koliko nas shvata da je vremenska skala u su{tini zamrznuta u
svom sada{njem obliku od 1840...? Koliko je svetske geologije bilo poz-
nato 1840? Deo zapadne Evrope, nijedan previ{e dobro, i manji obodi
isto~ne Severne Amerike. Celokupna Azija, Afrika, Ju`na Amerika i ve}ina
Severne Amerike su bili u stvari nepoznati. Kako su se pioniri usudili da
pretpostave da }e njihova skala odgovarati stenama u tim velikim oblas-
tima, a kamoli za ve}inu sveta? Samo dogmatskom pretpostavkom - pros-
to pro{irenje vrste razmi{ljanja koju je Verner (Werner) razvio na osnovu
~injenica u svom malom okrugu u Saksoniji. A u mnogim delovima sveta,
naro~ito Indiji i Ju`noj Americi, ona ne odgovora. Ali je ~ak i tamo pri-
menjena! Sledbenici osniva~a su obi{li Zemlju i na proizvoljan na~in pode-
sili da odgovara formacijama koje su na{li, ~ak i na mestima gde stvarne

Slika 24. DVOSTRUKA PARAKONKORDANCIJA

~injenice doslovno govore protiv toga. Toliko su fleksibilne i prilagodljive
‘~injenice‘ geologije.”139
Da je gornje optu`be izneo D`ord` Mek Krejdi Prajs ili neki drugi savre-
meni protivnik uniformisti~ke geologije, one bi bile gnevno odba~ene kao vika
neukog fundamentaliste. Ali, ~injenica je da je dr Spiker tako potpuni uni-
formista da je njegov cilj u ovakvom izlaganju slabosti osnovne geolo{ke teori-
je prvenstveno da negira da su se bilo kakve revolucije ili drugi geolo{ki
doga|aji svetskog zna~aja ikada odigrali i da su, prema tome, granice izme|u
razli~itih sistema besmislene. To jest, on insistira da ne postoji stvarna pre-
poznatljiva granica izme|u krede i tercijara, na primer, ili izme|u kambrijuma
i ordovicijuma, ili izme|u bilo koja druga dva navodno susedna sistema.
Sa ovim tvr|enjem bi se sigurno slo`ili, ali isti nedostaci u osnovnom
karakteru geolo{ke vremenske skale, koje daju za pravo Spikeru da negira
realnost njenih navodnih podela, daju tako|e nama za pravo da negiramo
realnost njenih navodnih sekvenci.
U slede}em poglavlju na~ini}emo istra`iva~ki poku{aj da ponovo protu-
ma~imo stvarne podatke geologije, tra`e}i sistem koji je u skladu i sa biblij-
skim zapisom i oslobo|en bezbrojnih anomalija i protivre~nosti sada{njeg uni-
formisti~kog sistema. Zaklju~ujemo ovo poglavlje jo{ jednim navodom
Spikera, ponovo nagla{avaju}i da je celokupna geolo{ka vremenska skala
zasnovana samo i jedino na paleontologiji, {to zna~i na pretpostavci organske
evolucije:
“A {ta je u su{tini ta vremenska skala - na kojim kriterijumima se zasni-
va? Kada se sve pre~isti, i p{enica odvoji od kukolja, sigurno je da je
dobijena p{enica uglavnom paleontolo{ki zapis, a veoma je verovatno da
su fizi~ki dokazi kukolj.”140

Literatura
1. Dorsey Hager: “Fifty Years of Progress in Geology,” Geotimes, Vol. II, No. 2, (August 1957),
U ovom kamenolomu u Tenesiju izlo`ene su dve velike parakonkordancije, iznad i ispod Pegram p. 12.
kre~njaka, koji predstavlja sloj donjeg dela srednjeg devona. ^atanuga (Chattanooga) glina iznad je 2. George Gaylord Simpson: “The World Into Which Darwin Led Us,” Science, Vol. 131, April
sloj gornjeg devona, a Lego kre~njak ispod je sloj srednjeg silura. Ponovo ne postoje nikakvi fizi~ki 1, 1960, p. 967.
dokazi o bilo kakvom zna~ajnom proteklom vremenu izme|u talo`enja ovih razli~itih slojeva.

160 161
 3. Walter H. Bucher: “International Responsibilities of Geologists,” Geotimes, Vol. I, No. 3,
1956, p. 6.
4. W. D. Ellison: “Protecting the Land Against the Raindrop's Blast,” Scentific Monthly, Vol.
68, April 1949, pp. 241-51.
5. Linsley, Kohler, and Paulhus: Applied Hydrology (New York, McGraw-Hill, 1949), p. 322.
6. Harry R. Leach: “Soil Erosion,” u Hydrology, O. E. Meinzer, Ed., (New York, Dover, 1942),
p. 609.
7. C. S. Fox: Water (New York, Philosophical Library, 1952), p. xx. (Clayton H. Reitan:
“Distribution of Precipitable Water Vapor over the Continental United States,” Bulletin of the
American Meteorological Society, Vol. 41, February 1960, p. 86).
8. Genesis 9,11.
9. Genesis 7,11.
10. Edwin L. Hamilton: “The Last Geographic Frontier: The Sea Floor,” Scientific Monthly, Vol.
85, December 1957, p. 303.
11. Francis P. Shepard: Submarine Geology (New York, Harper's, 1948), pp. 231-233.
12. Wm. D. Thornbury: Principles of Geomorphology, (New York, Wiley, 1954), p. 472.
13. Ibid, p. 475.
14. Kenneth K. Landes, “Illogical Geology,” Geotimes, Vol. III, No. 6 (March 1959), p. 19.
15. Gary Webster: “Volcanoes: Nature's Blast Furnaces,” Science Digest, Vol. 42, Nov. 1957,
p. 5.
16. Edwin L. Hamilton, op. cit., p. 299.
17. R. F. Flint: Glacial Geology and the Pleistocene Epoch (New York, Wiley, 1947), pp. 514-
15. Vidi tako|e op{irno nabrajanje pliocensko-pleistocenskih izdizanja u Flintovom novijem radu,
Glacial and Pleistocene Geology (New York, Wiley, 1957), pp. 501-502.
18. William J. Miller: An Introduction to Historical Geology (6th Ed., New York, Van Nostrand,
1952), p. 12.
19. N. Heribert-Nilsson: Synthetische Artbildung (Verlag CWH Gleerup, 1953), p. 1188.
20. Richard Goldschmidt: “Evolution, as Viewed by One Geneticist,” American Scientist, Vol.
40, Jan. 1952, p. 98.
21. W. D. Thornbury, op. cit., pp. 16, 17.
22. Rhodes W. Fairbridge: “The Changing Level of the Sea,” Scientific American, Vol. 202, May
1960, p. 70.
23. Pod “grupom” se misli na celokupni broj vrsta koje su `ivele u to vreme. Skup vrsta, a
ne bilo koja odre|ena vrsta, se smatraju tipi~ne za odre|eno doba, iako se odre|ene pojedina~ne
vrste tako|e koriste kao “indeks fosili” u puno slu~ajeva.
24. Schuchert and Dunbar: Outlines of Historical Geology (4th Ed., New York, Wiley, 1941), p.
53.
25. O. H. Schindewolf: “Comments on Some Stratigraphic Terms,” American Journal of Science
(Vol. 255, June 1957), p. 394.
26. Richard Goldschmidt: “Evolution, as Viewed by One Geneticist,” American Scientist, Vol.
40, January 1952, p. 84.
27. Ibid., p. 94.
28. Carl O. Dunbar: Historical Geology (New York, Wiley, 1949), p. 52.
29. R. H. Rastall article, “Geology,”, in Encyclopedia Brittannica, 1956, p. 168, Vol. 10. U
sli~nom tonu, iako u ne{to druga~ijoj vezi, E. I. Vajt (White) ka`e: “Paleogeografija je sve samo ne
egzaktna nauka, pre svega zbog na{eg ograni~enog znanja, ali tako|e i zbog subjektivnog
tuma~enja, i {tavi{e, postoji opasnost od kru`nog argumenta, jer je geografija ovih ranih vremena
zasnovana bar delom na rasporedu i navodnom stani{tu samih fosila kojima se bavimo.” (“Original
Environment of the Craniates,” in Studies on Fossil Vertebrates, ed. by T. S. Westoll, London,
Athlone Press, 1958).
30. U ve}ini slu~ajeva, “indeks fosili” su morski organizmi.
31. Schuchert and Dunbar, op. cit., p. 5.
32. Schindewolf, loc. cit.
33. U istorijskom razvoju filogenija paleontolo{kog zapisa, veoma su kori{}ena pore|enja sa
ontogenijama otkrivenim embriolo{kim istra`ivanjima, i istra`ivanjima uporedne anatomije.
34. Pirsson, L. V., and C. Schchert: Textbook of Geology (New York, Wiley, 1920), Vol. I, p.
5.
35. F. H. Lahee: Field Geology (Fifth Ed., New York, McGraw-Hill, 1952), p. 139.
36. N. M. Fenneman: Physiography of the Western United States (New York, McGraw-Hill,
1931), p. 229. Italik je na{.
162
37. R. C. Hussey: Historical Geology (New York, McGraw-Hill, 1947), p. 54.
38. Spisak od 450 vulkana koji su ispoljavali erupcije u istorijskim vremenima su dali B.
Gutenberg and C. F. Richter u svom Seismicity of the Earth (Princeton, N. J., University Press,
1949), pp. 253-267.
39. Zanimljivo je da je sama planina Ararat stara vulkanska kupa visoka 5100 metara.
40. Charles Schuchert: Stratigraphy of the Eastern and Central United States (New York, Wiley,
1943), pp. 117-122.
41. Tuzo Wilson: “The Crust,” u The Earth and its Atmosfere, D. R. Bates, ed., (New York,
Basic Books, Inc., 1957), p. 63.
42. W. H. Bucher: “Fundamental Properties of Orogenic Belts,” Transactions, American
Geophysical Union, Vol. 32, August 1951, p. 514.
43. L. H. Adams: “Some Unsolved Problems of Geophysics,” Transactions, American
Geophysical Union, Vol. 28, October, 1947, p. 673.
44. J. Tuzo Wilson: “Orogenesis as the Fundamental Geologic Process,” Transactions,
American Geophysical Union, Vol. 33, June, 1952, p. 445.
45. Armand J. Eardley: “The Cause of Mountain Building-an Enigma,” American Scientist, Vol.
45, June, 1957, p. 189.
46. Tri novije teorije od velikog interesa jesu teorije D`. Tuzo Vilsona (J. Tuzo Wilson)
(“Geophysics and Continental Growth,” American Scientist, Vol. 47, March 1959, pp. 1-24), koji
pretpostavlja da su se kontinenti u potpunosti razvili vulkanskim delovanjem tokom geolo{kog vre-
mena, pri ~emu je izlaze}a magma dovela do velike kontrakcije i preloma Zemljine kore; Chares H.
Hapgood (Earth's Shifting Crust, Pantheon, 1958), koji zami{lja kako struktura Zemljine kore klizi
preko polute~ne ili plasti~ne stene u omota~u kao odgovor na centrifugalne sile neravnomerno ras-
pore|enih masa stena i leda na kontinentima, i George C. Kennedy (“The Origin of Continents,
Mountain Ranges, and Ocean Basins,” American Scientist, Vol. 47, December 1959, pp. 491-504),
koji obja{njava izdizanje i spu{tanje na osnovu porasta i smanjenja gustina stena na velikim dubi-
nama kao rezultat promene fizi~kog stanja. Svaki od ovih autora tvrdi da postoji dobar stepen sla-
ganja strukturnih implikacija njegove teorije sa opa`enim odlikama Zemljine kore. Svaka teorija je,
naravno, veoma naga|aju}a.
47. L. Don Leet: Causes of Catastrophe (New York, McGraw-Hill, 1948), p. 31.
48. F. E. Zeuner: Dating the Past (2nd Ed., London, Meuthen & Co., Ltd., 1950), p. 303.
49. W. D. Thornbury: Principles of Geomorphology (New York, Wiley, 1954), p. 354.
50. Vidi str. 217-227.
51. Wm. L. Stokes: “Another Look at the Ice Age,” Science, Vol. 122, October 28, 1955, p.
815.
52. Ibid., p. 820. Jo{ novija teorija je teorija Maurice Ewing and W. L. Donn (“A Theory of Ice
Ages,” Science, Vol. 127, May 16, 1958, pp. 1159-1162). Teorija je donekle sli~na Stoksovoj, ali
je veoma naga|aju}a, uklju~uju}i izme|u ostalog pomeranje polova. D. A. Livingston (Science, Feb.
20, 1959, pp. 463-4) i drugi su je o{tro kritikovali. Obja{njenje na osnovu pomeranja kontinenata
daje Charles H. Hapgood u svojoj knjizi Earth's Shifting Crust (Pantheon, 1958).
53. W. H. Bucher: “Megatectonics and Geophysics,” Transactions American Geophysical Union,
Vol. 31, August 1950, p. 500-501. Vidi tako|e Matt Walton: “Granite Problems,” Science, Vol. 131,
March 4, 1960, pp. 635-645.
54. W. C. Krumbein & L. L. Sloss: Stratigraphy and Sedimentation (San Francisco, W. H.
Freeman & Co., 1951), pp. 388-389.
55. Ibid., p. 386.
56. Francis P. Shepard, vode}i marinski geolog, ukazuje na ~injenicu da su, uprkos dogmi uni-
formizma, geolozi u stvari obratili malo pa`nje ~ak i na sada{nje procese prilikom izgradnje svojih
tuma~enja sedimentnih stena. On ka`e: “Smatra se da se ve}ina sedimentnih stena natalo`ila u
morima u pro{losti. Jedan od glavnih ciljeva geolo{kih istra`ivanja je bio tuma~enje uslova pod koji-
ma su ti drevni sedimenti natalo`eni. Jedno od o~iglednih mesta kojima se treba rukovoditi pri tim
tuma~enjima su nanosi sada{njosti. Prema tome je prili~no iznena|uju}e videti koliko malo pa`nje
su geolozi posvetili tim nedavnim morskim sedimentima do poslednjih godina”. (“Marine
Sediments,” Science, Vol. 130, July 17, 1959, p. 141).
57. Paul D. Krynine: “A Critique of Geotectonic Elements,” Transactions, American Geophysical
Union, Vol. 32, October 1951, p. 743-44.
58. W. H. Bucher: “Fundamental Properties of Orogenic Belts,” Transactions, American
Geophysical Union, Vol. 32, August 1951, p. 514.
59. L. H. Adams, op. cit., p. 676.
163
 60. George C. Kennedy: “The Origin of Continents, Mountain Ranges, and Ocean Basins,”
American Scientist, Vol. 47, December 1959, p. 495.
61. W. D. Thornbury: Principles of Geomorphology (New York, Wiley, 1954), p. 180.
62. Thornbury, op. cit., p. 401. Novija istra`ivanja Breca i drugih u toj oblasti su dalje potvrdili
katastrofi~ko deluvijalno poreklo krastave zemlje. Vidi ~lanak: “Channeled Scabland of Washington:
New Data and Interpretations,” J. H. Bretz, H. T. V. Smith, & G. E. Neff, Bulletin of the Geological
Society of America, Vol. 67, August 1956, pp. 957-1049.
63. N. M. Fenneman: Physiography of Western United States (New York, McGraw-Hill, 1931),
p. 11.
64. Ibid., p. 14. Zapazite da to nije eroziona povr{ina i prema tome nije eroziona ravnica.
65. Ibid., p. 147.
66. Ibid., p. 274.
67. George C. Kennedy, op. cit., p. 493.
68. Ibid., p. 494.
69. Joseph F. Friedkin: “A Laboratory Study of the Meanderings of Alluvial Rivers” (Vicksburg,
U.S. Waterways Experiment Station, Mississipi River Commission, 1945).
70. William J. Miller: Introduction to Historical Geology (New York, Van Nostrand, 1952), pp.
12-16.
71. Za najdetaljniji opis tih izuzetnih nanosa, vidi The Mammoth and the Flood, istaknutog
arheologa iz devetnaestog veka, Sir Henry Howorth (London; Sampson Low, Marston Searle, &
Risington, 1887). Vidi tako|e na{u raspravu, pp. 288-291.
72. Kako }e se videti, mekani delovi su ~esto o~uvani.
73. “Fishing for Fossils,” Vol. 63, Compressed Air Magazine, March 1958, p. 24.
74. I. Velikovsky: Earth in Upheval, (New York, Doubleday and Co., 1955), p. 222. M.
Brogersma-Sanders ka`e: “@ivot ve}ine `ivotinja u moru se zavr{ava kada ih druge `ivotinje uhvate;
one koje uginu na druge na~ine }e pre ili kasnije pojesti strvinari.” (Treatise on Marine Ecology and
Paleoecology, Vol. I, Geological Society of America Memoir 67, 1957, p. 972).
75. R. D. Manwell: “An Insect Pompeii,” Scientific Monthly, Vol. 80, June 1955, p. 357-358.
76. Brother G. Nicholas: “Recent Paleontological Discoveries from Cumberland Bone Cave,”
Scientific Monthly, May 1953, Vol. 76, p. 301.
77. N. Heribert-Nilsson: Synthetische Artbildung, pp. 1194-1195.
78. Ibid., pp. 1195-1196.
79. N. O. Newell: “Adequacy of the Fossil Record,” Journal of Paleonthology, Vol. 33, May
1959, p. 496.
80. Ibid., p. 495.
81. Ibid., p. 492. Harry S. Ladd, iz udru`enja U. S. Geological Survey, opisuju}i slojeve fosil-
nih haringi u miocenskim glinama Kalifornije ka`e da je “vi{e od milijardu riba, u proseku od 15
do 20 cm u du`ini, uginulo na 10 km2 na dnu zaliva.” (“Ecology, Paleontology, and Stratigraphy,”
Science, Vol. 129, January 9, 1959, p. 72).
82. Eugene Ayres and Charles A. Scarlott: Energy Sources: the Wealth of the World (New York,
McGraw-Hill Book Co., 1952), p. 53.
83. Krumbein and Sloss: Stratigraphy and Sedimentation (San Francisco, W. H. Freeman &
Co., 1951), p. 376.
84. E. S. Moore: Coal, Its Properties, Analysis, Classification, Geology, Extraction, Uses and
Distribution (New York, 2nd Ed., Wiley, 1940), p. 146.
85. C. A. Arnold: Introduction to Paleobotany (New York, McGraw-Hill, 1947), p. 124.
86. Leonard G. Schultz: “Petrology of Underclays,” Bulletin, Geological Society of America, Vol.
69, April 1958, pp. 391-392.
87. Otto Stutzer ka`e: “Iznete su brojne teorije za obja{njenje prenosa tih blokova stena do
svog polo`aja. Filipsovo (1855) obja{njenje da su blokovi no{eni, tako {to su dr`ani korenima plu-
taju}eg drve}a, jo{ uvek ima najve}u podr{ku me|u geolozima.” (Geology of Coal, preveo A. C.
Noe, Chicago, University of Chicago Press, 1940, p. 277).
88. Miller, op. cit., p. 16.
89. W. H. Twenhofel: Principles of Sedimentation (2nd Ed., New York, McGraw-Hill, 1950), p.
621.
90. “Tamo gde se katastrofe javljaju situacija je druga~ija... Pitanje je da li stotine ki~menja-
ka usmr}enih olujama ostavljaju vidljive tragove u sedimentu, ali ako ubijanje dosegne katastrofi~ke
razmere, {ansa je daleko ve}a.” (M. Brongersma-Sanders: “Mass Mortality in the Sea,” Ch. 29 u
Marine Ecology and Paleoecology, Vol. I, Joel Hedgpeth, Ed., Geological Society of America Memoir
67, 1957, p. 972). “Sli~nost sedimenata u regionima u kojima se katastrofe odigravaju sa
164
odre|enim fosilnim nanosima ukazuje da je katastrofi~ko ubijanje igralo svoju ulogu u geologiji.”
(Ibid., p. 973).
91. O. D. von Engeln and K. E. Caster: Geology (New York, McGraw-Hill, 1952), p. 423.
92. Robin S. Allen: “Geological Correlation and Paleoecology,” Bulletin of the Geological Society
of America, Vol. 59, January 1948, p. 2.
93. “Kako mo`emo da budemo sigurni da su te velike mase stena, koje te`e vi{e miliona
tona, stvarno pomerane du` povr{ine Zemlje na razdaljine koje se mogu kretati i do 40 km?... Na
mestima na kojima su vekovi erozije skinuli dovoljno stena koje le`e preko, geolozi mogu da gleda-
ju kroz nastale erozione otvore, ili ‘prozore‘, i da vide mla|e stene ispod, sa njihovim mla|im fo-
silima - protivre~nost jednog od uspostavljenih pravila geolo{ke nauke.” (P. M. Tiden, “Mountains
That Moved,” Science Digest, Vol. 44, June 1959, p. 74).
94. Albert C. Ingalls: “The Carboniferous Mystery,” Vol. 162, Scientific American, January
1940, p. 14.
95. Ibid.
96. Roland T. Bird, “Thunder in His Footsteps,” Natural History, May, 1939, p. 255. Bird je
li~no istra`io re~no korito iz koga su ti otisci stopala ise~eni, i D`ejms Rajals (James Ryals), vlas-
nik zemlji{ta, mu je rekao da je celokupna staza tih “ljudskih tragova” nedavno isprana. “Moje izne-
na|enje je delom nadvladano Rajalsovim nemarnim upu}ivanjem na njih kao o ostacima ljudskih
stopala. Nasme{io sam se. Nijedan ~ovek nikada nije postojao u dobu gmizavaca...” (str. 257).
Rajals je jedino mogao da mu poka`e jedan takav trag, duga~ak 38 cm, “ali na osnovu tog traga
nije mogao da se donese nikakav zaklju~ak”. Me|utim, on je insistirao da se tragovi dinosaurusa
jo{ uvek mogu na}i u re~nom koritu. Na njegovo potpuno zaprepa{}enje, Bird je otkrio ne samo
tragove velikih troprstih dinosaurusa meso`dera, ve} i tragove gigantskog sauropoda, 60 x 95 cm,
370 cm razdvojenih, i uronjenih veoma duboko u blato! (Vidi tako|e, R. T. Bird, “We Captured a
'Live' Brontosaurus,” National Geographic Magazine, May, 1954, pp. 707-722). Uprkos svemu
tome, Bird je odbacio velike otiske ljudskih stopala kao ve{te rezbarije.
97. C. L. Burdick, u The Naturalist, Vol. 16, Spring 1957. Tako|e, u Signs of the Times, July
22, 1950.
98. Otto Stutzer: Geology of Coal (preveo A. C. Noe, Chicago, University of Chicago Press,
1940), p. 271.
99. Charles M. Bogert: “The Tuatara: Why Is It a Lone Survivor?” Scientific Monthly, Vol. 76,
March 1953, p. 165.
100. Ibid., p. 166.
101. Ibid., p. 167.
102. A. S. Romer, review of “The Search Beneath the Sea,” by J. L. B. Smith, Scientific
Monthly, Vol. 84, February 1957, p. 101.
103. Bentley Glass: “New Missing Link Discovered,” Science, Vol. 126, July 26, 1957, p. 158.
104. Harry S. Ladd: “Ecology, Paleontology and Stratigraphy,” Science, Vol. 129, January 9,
1959, p. 74.
105. Vidi Bernard Heuvelmans, On the Track of Unknown Animals (Hill and Wang, Inc., 1959,
558 pp.) za zanimljivu raspravu o mnogim takvim mogu}nostima.
106. “Living Fossil Resembles Long-Extinct Trilobite,” Science Digest, Vol. 42, December 1957.
Novija napomena ka`e da su nau~nici sa Skrips univerziteta zapo~eli intenzivnu potragu za `ivim
trilobitima. “Veoma zainteresovani za lov na `ive fosile su Robert H. Parker, ekolog sa Skripsa, i
dr Hening Lem~i (Henning Lemche), zoolog iz Danske, koji ka`u da ne veruju da su trilobiti izumr-
li, i planiraju da tra`e ove organizme.” (“Start Search for Living Trilobites,” Science Digest,
September 1959, p. 81).
107. Ralph W. Chaney: “Metasequoia Discovery,” American Scientist, Vol. 36, October 1948,
p. 490.
108. Vidi nedavni ~lanak M. King Hubbert and Wm. W. Rubey, “Role of Fluid Pressure in
Mechanics of Overthrust Faulting,” (Bulletin of Geological Society of America, Vol. 70, Feb. 1959,
pp. 115-166) za obimno nabrajanje oblasti ovog tipa, pp. 119-122.
109. Hubbert and Rubey, op. cit., p. 122. Na sli~an na~in, Filip B. King ka`e: “Izgleda
mehani~ki nemogu}e da su veliki slojevi stene mogli da se kre}u du` skoro ravnih povr{ina
prelaze}i zna~ajne razdaljine, iako su nedavni radovi Rubija i Hjuberta bacili novo svetlo na na~in
na koji je to moglo da se ostvari” (“The Anatomy and Habitat of Low-Angle Thrust Faults,” American
Journal of Science, Vol. 258-A, 1960, p. 115).
110. William G. Pierce: “Heart Mountain and South Fork Detachment Thrust of Wyoming,”
Bulletin of the American Association of Petroleum Geologists, Vol. 41, April 1957, p. 596.
111. Ibid., p. 592.
165
 112. Ibid., p. 598.
113. Ibid., p. 625.
114. Vidi naro~ito, Evolutionary Geology and the New Catastrophism (Mountain View, California,
Pacific Press Publishing Association, 1926), pp. 105-146.
115. Mislimo da je Prajs stvarno ignorisan zbog svog jakog slu~aja protiv uniformizma, slu~aja
koga je lak{e ismevati ili ignorisati nego pobiti.
116. J. L. Kulp: “Flood Geology,” Journal of the American Scientific Affiliation, Vol. 2, January
1950, pp. 1-15.
117. Wm. D. Thornbury: Principles of Geomorphology (New York, Wiley, 1954), p. 268. Novija
istra`ivanja ukazuju da je rasedni blok {irok 560 km, sa pomerajem od najmanje 55 ili 65 km, i
debelim oko 10 km! (C. P. Ross and Richard Rezak: The Rocks and Fossils of Glacier National
Park, U. S. Geological Survey Professional Paper 294-K, 1959, pp. 422, 424, plate 53C).
118. J. L. Kulp, op. cit., navode}i R. G. McConnell, Annual Report, Canadian Geological Survey,
1886, Part D, p. 34. Ros i Rezak ka`u: “Ve}ina posetilaca, naro~ito onih koji ostaju na putevima,
sti~e utisak da su slojevi pojasa neporeme}eni i da le`e skoro isto toliko ravno kao kada su bili
natalo`eni u moru koje je nestalo pre toliko puno godina” (op. cit., p. 420).
119. C. P. Ross and Richard Rezak, op. cit., p. 424.
120. Walter E. Lammerts, Personal Communication, November 27, 1957.
121. Hubbert and Rubey, op. cit., p. 126.
122. Ibid., p. 128.
123. Adrian E. Scheidegger: Principles of Geodynamics (Berlin, Springer-Verlag, 1958), p. 103.
124. Ibid., p. 243.
125. Ibid., p. 241.
126. M. King Hubbert and Wm. W. Rubey: “Role of Fluid Pressure in Mechanics of Overthrust
Faulting,” Bulletin of the Geological Society of America, Vol. 70, February 1959, pp. 115-205.
127. Op. cit., p. 129. Karl Terzaghi, navedeni autor, je verovatno vode}i svetski autoritet po
pitanju mehanike zemlji{ta.
128. Vidi tako|e slike 21 i 22 za jo{ dva primera navodnog prevrtanja slojeva koji po spo-
lja{njem izgledu u potpunosti odaju utisak da su normalno natalo`eni na svojim sada{njim mesti-
ma.
129. O. D. von Engeln and Kenneth E. Caster: Geology, p. 25.
130. W. C. Krumbein and L. L. Sloss: Stratigraphy and Sedimentation (San Francisko, W. H.
Freeman and Co., 1951), p. 254.
131. J. A. Jeletzky: “Paleontology: Basis of Practical Geochronology,” Bulletin of the American
Association of Petroleum Geologists, Vol. 40, April 1956, p. 684.
132. Ibid., p. 685.
133. Ibid., pp. 688-91.
134. O. D. von Engeln and Kenneth E. Caster: Geology, pp. 417-18.
135. Ibid., p. 423.
136. Daniel J. Jones: “Displacement of Microfossils,” Journal of Sedimentary Petrology, Vol.
28, December 1958, p. 453.
137. Ibid., p. 455. H. S. Ladd daje upe~atljiv primer za to: “Uzorak iz dubina Pacifika... je
sadr`ao pome{ane skupine foraminifera iz sada{njosti, srednjeg tercijara, paleocena i krede.”.
(Treatise on Marine Ecology and Paleoecology, Geological Society of America Memoir 67, 1957,
Vol. II, p. 40).
138. W. H. Twenhofel: Principles of Sedimentation (2nd Ed., New York, McGraw-Hill, 1950), p.
562.
139. Edmund M. Spieker: “Mountain-Building Chronology and Nature of Geologic Time-Scale,”
Bulletin American Association of Petroleum Geologists, Vol. 40, August 1956, p. 1803.
140. Ibid., p. 1806.
166
Poglavlje 6
Biblijski okvir za istorijsku
geologiju
UVOD
Uniformisti~ki geolozi 19. veka su, odbacuju}i biblijsko svedo~anstvo o
uni{tenju i katastrofi, i o svim geolo{kim implikacijama, i prihvataju}i umesto
toga filozofiju evolucionog naturalizma, izgradili svoj sistem istorijske geologi-
je na takvoj osnovi od peska. Rezultat je, kao {to smo videli u prethodnom
poglavlju, ono {to je dr Robin S. Alen nazvao “sada{nje `alosno stanje na{e
discipline”,1 pseudonauka sastavljena (kako su geolozi Rastal, Spiker, i ostali
sami istakli) od skrpljenog kru`nog rezonovanja. Proizvoljna tuma~enja, obi~ne
pretpostavke i dogmatski autoritarizam - sistem ~iji je smisao da razjasni
celokupnu evolucionu istoriju Zemlje i njenih stanovnika, a koji je ipak istovre-
meno ispunjen bezbrojnim prazninama i protivre~nostima.
Ali, mi ne ka`emo te stvari u kriti~nom tonu ili sa posebnim osobama na
umu. Smatramo da se ortodoksna privr`enost geologa uniformisti~kom prin-
cipu samo retko mo`e pripisati antibiblijskoj predrasudi. Umesto toga, to je
proizvod naro~ite pozadine, uslovljene obrazovanjem i grupnim pritiskom ka
razmi{ljanju uvek na osnovu evolucije i uniformizma. Mnogi geolozi su iskreno
religiozni, ose}aju}i se vi{e ili manje zadovoljnim da su ti koncepti u su{tini
uskladivi sa teizmom i mo`da ~ak i sa Biblijom, iako veoma retko stvarno
objavljuju takva mi{ljenja.
Niti je taj kriticizam namenjen celokupnoj geologiji, ve} samo uni-
formisti~kom tuma~enju istorijske geologije. Nauke minerologije, petrologije,
geofizike, rudarske geologije, geologije nafte, strukturne geologije, seiz-
mologije, geohemije, marinske geologije, petrografije, sedimentacije i geologi-
je podzemnih voda predstavljaju grane geologije i prave nauke u svakom
smislu te re~i. Skoro isto toliko bi se moglo re}i i o naukama geomorfologi-
je i stratigrafije, iako je neophodno puno pretpostavki koje ulaze u te disci-
pline, ~ak i o paleontologiji u njenim opisnim aspektima. Istorijska geologija
je samo mali i ekonomski nezna~ajan aspekt istra`ivanja geologije u celini, i
predstavlja jedini aspekt o kome mi govorimo. Potpuna reorijentacija istorij-
ske geologije bi bila u potpunosti mogu}a bez bilo kakvih ozbiljnih efekata na
druge grane geologije uop{te.
I naravno, nema spora sa podacima ~ak i istorijskih geologa, ve} samo
sa tuma~enjima tih podataka. Kao {to smo videli, podaci na kojima je istorij-
167
ska geologija bila zasnovana u potpunosti su paleontolo{ki, a okvir tuma~enja
je bio uniformizam i evolucija. Prethodno poglavlje je pokazalo neke od
ozbiljnih slabosti tog okvira, navode}i na zaklju~ak da ni{ta ne bi stvarno bilo
izgubljeno poku{avanjem da se paleontlo{ki i geolo{ki podaci organizuju na
potpuno novoj osnovi.
Mi verujemo da to mo`e biti u~injeno najefektivnije uz pomo} jasnih izja-
va i opravdanih implikacija biblijskog otkrivenja. Na kraju krajeva, bilo koje
stvarno saznanje o poreklu ili o Zemljinoj istoriji koja prethodi ljudskim istorij-
skim zapisima mo`e se dobiti samo preko bo`anskog otkrivenja. Po{to istorij-
ska geologija za razliku od drugih nauka, ne mo`e da se bavi trenutno
vidljivim i ponovljivim doga|ajima, samo po sebi je nemogu}e ikada stvarno
dokazati, nau~nim metodom, bilo kakvu hipotezu koja se odnosi na istoriju
pre ~oveka.
Po{to je veoma zna~ajno za ~oveka da shvati prirodu svog nastanka, kao
i prirodu Zemlje na kojoj boravi, i zbog nemogu}nosti da ikada stvarno sazna
o tim pitanjima na drugi na~in, veoma je razumno da je njegov Tvorac na neki
na~in otkrio bar neke osnovne stvari o njima. Jevreji i hri{}ani su vi{e veko-
va verovli da je to otkrivenje dato u onome {to je poznato kao 1. Knjiga
Mojsijeva, i zaista ne postoji ozbiljan rival takvom otkrivenju u bilo kojim
drugim religioznim knjigama ~ove~anstva.
Kao posledica toga je opravdano, i duhovno i nau~no, poku{ati da se izra-
di prava nauka Zemljine istorije na osnovu okvira otkrivenog u Bibliji, umesto
na uniformisti~kim i evolucionim pretpostavkama. To bi se trebalo uraditi, ne
sa stavom poku{avanja da se biblijski opisi uklope u podatke i teorije nauke,
ve} dopu{tanjem da Biblija govori za sebe i zatim poku{avanjem da se
geolo{ki podaci shvate u svetlu njenih u~enja.
PODELA GEOLO[KE ISTORIJE NA OSNOVU BIBLIJE
Nije potrebno pretpostaviti, naravno, da je Nojev Potop, koji je zauzeo
najve}i deo na{e pa`nje u ovoj knjizi, proizveo sve geolo{ke slojeve. Sasvim
suprotno, Biblija jasno ukazuje da postoji bar pet velikih epoha u istoriji, od
kojih je svaka proizvela zna~ajne segmete geolo{ke formacije.
Samo prvobitno stvaranje
“U po~etku,” Biblija ka`e, “stvori Bog nebo i zemlju” (1. Mojsijeva 1,1).
Ovaj prvobitni ~in stvaranja je sasvim o~igledno uklju~ivao bar strukture i
materijale Zemljinog jezgra i neke vrste materijala Zemljine kore i povr{ine.
Prvi opis koji je dat o njenom izgledu je da je voda prekrivala njenu povr{inu
i da ju je okru`ivao gust pokrov tame (1. Mojsijeva 1,2). Izgleda razumljivo
da bi, ~ak iako je stvaranje Zemlje ostvareno trenutnim ~inom, njena
unutra{nja toplota i vode na njenoj povr{ini trenutno zapo~ele sa vr{enjem
delovanja od dubokog geolo{kog zna~aja.
Rad tokom {est dana stvaranja
Naro~ito je tre}eg dana ostvarena ogromna koli~ina geolo{kog rada. Tog
dana, opis iz 1. Knjige Mojsijeve nam govori, da se kopno pojavilo iznad
168
povr{ine voda. To mo`e samo da predstavlja veliku orogenezu, kako su stene
i drugi materijali prvobitne Zemlje izdignuti iznad voda. Ovaj proces bi
neizbe`no bio pra}en velikom erozijom i ponovnim talo`enjem povr{inskih
materijala kako su vode tekle u svoje nove basene. Istog dana, zapis ka`e,
Bog je stvorio vegetaciju svih vrsta, ukazuju}i da je tu sada postojao jedno-
li~an pokriva~ plodnog zemlji{ta nad povr{inom (1. Mojsijeva 1,9-13). ^etvrti
dan je predstavljao ustanovljenje Sunca i Meseca u svojim funkcijama u odno-
su na Zemlju. Po{to Sunce sada obezbe|uje celokupnu energiju koju prima
Zemlja za svoje geolo{ke procese, taj doga|aj bi imao tako|e duboke
geolo{ke implikacije. Nema sumnje da su se odigravali bezbrojni drugi stva-
rala~ki i razvojni procesi tokom {est dana, dok je celokupna Zemlja uklapana
u divno uskla|en sistem o kojem ~ovek treba da brine (1. Mojsijeva 1,28).
Prepotopni period
Sa pobunom ~oveka protiv uspostavljenih zakona, usledio je novi red
stvari, ne samo po Bo`jim duhovnim merama u odnosu na ~oveka, ve}
tako|e i u odnosu na samu Zemlju (1. Mojsijeva 3,17; 5,29). Celokupno
stvaranje je bilo predato u ropstvo iskvarenosti (“propadanja”), je~u}i i pate}i
od bola (Rimljanima 8,21.22). Prepotopna zemlja je imala planine (1.
Mojsijeva 7,20) reke (1. Mojsijeva 2,10) i mora (1. Mojsijeva 1,10) i prema
tome je morala da iskusi geolo{ke aktivnosti koje su donekle sli~ne
sada{njim. Sa druge strane, postoje implikacije da su tako|e postojale i
veoma zna~ajne razlike. U 1. Knjizi Mojsijevoj 1,7 spominje se podela voda
koje prekrivaju zemlju u vreme Stvaranja, na dva dela, odvojenih pros-
transtvom atmosfere u kome lete ptice (1. Mojsijeva 1,20) i u kojoj je svet-
lost sa Sunca, Meseca i zvezda bila prelamana i razlivana kako bi dala svet-
lost Zemlji (1. Mojsijeva 1,17). Vode “nad svodom” izgleda da ukazuju na
vi{e od na{ih sada{njih oblaka i atmosferske vodene pare, naro~ito po{to 1.
Knjiga Mojsijeva 2,5 ukazuje da tokom tog vremena ki{a nije padala na
zemlju. Me|utim, gornje vode nisu spre~avale prolaz svetlosti od nebeskih
tela i prema tome su mogle da budu u obliku nevidljive vodene pare. Tako
ogromno prostranstvo vodene pare bi neizbe`no imalo dubok efekat na kop-
nenu klimu i prema tome na geolo{ku aktivnost.
Potop
Verujemo da je u prethodnim poglavljima pokazano da je Potop bio glo-
balna katastrofa, da je prema tome morao da ima globalan uzrok i da je
proizveo geolo{ke efekte u svetskim razmerama. To je jasno najve}i fizi~ki
potres koji se ikada odigrao na Zemlji od samog Stvaranja, kada je uni{teno
sve `ivo sa lica zemlje. Ne mo`e se izbe}i zaklju~ak da je, ako je Biblija istini-
ta, Potop bio najzna~ajniji doga|aj, geolo{ki govore}i, koji se ikada odigrao
na Zemlji posle Stvaranja. I prema tome, prava nauka istorijske geologije
mora neizbe`no da tom doga|aju da istaknuto mesto u svom sistemu.
169

Savremeni poslepotopni period
Sa zavr{avanjem perioda Potopa, Bog je obe}ao da ne}e vi{e nikada
takva vodena kataklizma, koja je potresla Zemlju, do}i ponovo na Zemlju dok
god ona postoji (1. Mojsijeva 8,22). Uop{teno gledaju}i, jednoli~ni procesi u
prirodi bi od tada preovladavali; prema tome, geolo{ka dogma uniformizma
mo`e, uz odre|ena ograni~enja, da bude primenjena na istra`ivanje tog peri-
oda. Me|utim, ~ak i ovde, princip mora da bude nau~no elasti~an kako bi se
prilagodio brojnim manjim poreme}ajima zapisanim u Bibliji, i mo`da ukaza-
nim u nekim drevnim mitologijama, kao verovatno i u mnogim drugim od kojih
postoje samo zapisi u samim geolo{kim nanosima. Verovatno je da je veliki
deo ~ak i sada{nje geolo{ke aktivnosti ostvaren tokom kratkih, intenzivih peri-
oda Zemljine aktivnosti, prilikom poplava, zemljotresa, vulkanskih erupcija i
sli~nih doga|aja.
Celokupne geografske odlike zemlje su morale da budu formirane tokom
jednog ili vi{e od tih perioda. Trebalo bi da je mogu}e, bar uop{teno, odre-
diti ~ak i danas koje su formacije i fenomeni pripisivi svakom od razli~itih
perioda, i to }e biti cilj ovog poglavlja. Shvatamo, naravno, da je stvarno
detaljna reorijentacija ogromne koli~ine geolo{kih podataka, koji su nakupljeni
radom hiljada geologa vi{e od sto godina, sasvim izvan mogu}nosti ove
knjige, ili velikog broja ovakvih knjiga. To bi moglo, i trebalo, da zaokuplja
nepodeljenu pa`nju mnogobrojnih specijalista tokom vi{e godina.
Ali, pa`nja takvih specijalista prvo mora biti skrenuta na problem i njegov
zna~aj. Oni moraju da budu ube|eni da je stari princip uniformizma neplodan
i da nas je doveo u slepu ulicu beznade`nih paradoksa i protivre~nosti i da
je, prema tome, neophodan novi pristup. Tako|e, prvo moraju da se uvere
da je istinsko bo`anski dato svedo~anstvo u vezi porekla Zemlje i ~oveka filo-
zofski mogu}e i razumno, i ~ak neophodno, i da mi u stvari imamo takvo
svedo~ansto u Bibliji, naro~ito u prvim glavama 1. Knjige Mojsijeve. Ovaj
bo`anski zapis daje osnovni okvir unutar koga treba tuma~iti Zemljinu istori-
ju, i oni treba da shvate da }e to biti jedina razumna osnova prave istorijske
geologije.
Pisci se nadaju, mo`da naivno ali iskreno, da }e ovo preliminarno
istra`ivanje skrenuti pa`nju takvih potencijalnih istra`iva~a i ubediti ih da
pokrenu dalja, obimnija istra`ivanja ovih problema. Podstrek za takva
istra`ivanja bi bio vi{e od samo motiva, iako dovoljno vrednog samog po sebi,
~istog nau~nog saznanja. Sasvim bi bilo mogu}e da se na kraju rekonstrui{e
priroda prepotopne Zemlje, sa svojom klimom i njenim stanovnicima, i ljud-
skim i `ivotinjskim. Detaljno razgrani~avanje primenjenih procesa, prvobitno u
periodu Stvaranja, a kasnije i u periodu Potopa, dovelo bi do daleko pot-
punijeg znanja o prirodi i samoj Zemlji, i o fizi~kim fenomenima povezanim
sa njom. Priroda geolo{ke budu}nosti Zemlje bi mogla lak{e da bude pred-
vi|ena, naro~ito u svetlu biblijske eshatologije, po{to se Potop ~esto navodi
u Bibliji kao nagove{taj velikog budu}eg razaranja i obnove Zemlje na kraju
istorije pobune ~oveka. Mo`da je najzna~ajnije od svega, da ~ove~anstvo
shvati da stene Zemlje svuda nose jasno svedo~anstvo o mo}i superiornog
170
Tvorca i Njegovom me{anju u poslove ljudi i nacija, {to mo`e dobro da poslu`i
kao mo}na religijska i pre~i{}avaju}a svrha u svetu.
Rado priznajemo da su detaljni predlozi koji su dati u nastavku samo
po~etni i da mogu zahtevati velike ispravke i dalje istra`ivanje. Oni su name-
njeni da slu`e kao stimulus takvom daljem istra`ivanju, kao i da poka`u bar
jedan mogu}i na~in za uvi|anje da su svi valjani geolo{ki podaci u saglas-
nosti sa potpunim prihvatanjem doslovnog Stvaranja i op{teg Potopa.
PO^ETAK STVARANJA
Poreklo sun~evog sistema
Prvo }emo poku{ati da razjasnimo, na osnovu biblijskih i geolo{kih
zapisa, ne{to o prirodi Zemlje i njenom prvobitnom Stvaranju, i o tome koliko
se sada{nje povr{ine Zemlje mo`e pripisati direktno tom doga|aju. Postoji
samo nekoliko teorija o poreklu Zemlje. Mi nemamo nameru da govorimo o
njima na ovom mestu, osim {to }emo re}i da nijedna od njih nije op{te pri-
hva}ena. Svaka ima svoje prednosti, ali tako|e svaka ima brojne nesigurnosti
i pote{ko}e. Posle pa`ljivog pregleda svih savremenih teorija o poreklu
Sun~evog sistema, uklju~uju}i Zemlju, Sir Harold Spenser D`ons iz kraljevske
Grinvi~ opservatorije, zaklju~uje:
“Problem formulisanja zadovoljavaju}e teorije porekla sun~evog sistema
prema tome jo{ uvek nije re{en.”2
Poreklo univerzuma
Imaju}i u vidu ve}i problem obja{njena porekla celokupnog svemira,
nailazi se na donekle istu situaciju. Iznet je odre|en broj teorija, ali sve
nailaze na ozbiljne zamerke. Harvardski astronom, Harlou [ejpli, po{to je pre-
gledao dva zna~ajnija tipa3 teorija koje se sada zastupaju, ka`e:
“Obe hipoteze imaju obilje problema pred sobom i mali broj opa`anja za
sobom. Njihova glavna vrednost je prikazivanje plodnosti ljudske imagi-
nacije i hrabrosti nesputanog nau~nika koji insistira na postavljanju pita-
nja ‘otkuda‘?”4
Naravno, ~ak i da se na kraju izradi zadovoljavaju}a teorija koja se sla`e
sa svim podacima, bilo za poreklo svemira ili samo Zemlje, i dalje ne bi bilo
dokazano da je to u stvari bio na~in na koji se to odigralo. To je jo{ jedan
od tih problema koji nikada ne mogu biti u potpunosti re{eni isklju~ivo ljud-
skom dovitljivo{}u. To nije svojstveno nau~nom metodu, koji zahteva
ponovljivost eksperimentalnih rezultata. To je bio jedinstven doga|aj, koji se
nikada ne}e ponoviti i koji ~ovek nije posmatrao. Prema tome, jedino pravo
saznanje o na~inu nastanka mora da bude uz pomo} bo`anskog otkrivenja.
A to otkrivenje jednostavno ka`e da “U po~etku stvori Bog nebo i zemlju”
(1. Mojsijeva 1,1). Iako sekundarni procesi nisu onemogu}eni ovim stihom,
najo~iglednije zna~enje koje se mo`e izvesti na osnovu njega bi bilo da je
Bog trenutno, bo`anskom svemo}no{}u, doveo univerzum, i naro~ito Zemlju,
u postojanje. Isto se nagove{tava i u Psalmu 33,6: “Re~ju Gospodnjom nebe-
sa se stvori{e, i duhom usta Njegovijeh sva vojska njihova.” Ne samo da je
171
to najo~iglednije zna~enje tih odeljaka ve} ne postoji bilo {ta u nauci ili
teologiji {to bi nas spre~avalo da ga prihvatimo upravo u tom svetlu.
Mi ne primoravamo na ovakvo gledi{te, naravno, po{to su i druga
tuma~enja mo`da mogu}a i zato {to to nije su{tinsko za na{ sada{nji cilj.
Me|utim, moramo da insistiramo da ako je prvobitno Stvaranje izvr{eno uz
pomo} sekundarnih procesa, to su bili stvarala~ki procesi - procesi koji su
uklju~ivali pravo stvaranje materije i energije - a ne oni koji postoje danas i
koji predstavljaju u su{tini procese raspadanja, koji su uvek pra}eni “uma-
njivanjem” dostupne energije ili op{tim pove}anjem “entropije”. Tako je
nemogu}e izvesti, na osnovu sada{njih stopa i procesa, na~in na koji je
Zemlja bila prvobitno stvorena.
Prvobitna Zemlja
Zemlja ima pre~nik od oko 6.370 km. Od toga samo gornjih 30 do 40
km, do takozvanog “Mohorov~i}evog diskontinuiteta” (po nau~niku koji je prvi
prona{ao dokaz za njegovo postojanje 1909. godine), predstavlja Zemljinu
koru. Ispod toga je omota~, koji se prostire do dubine od oko 2.890 km, i
jezgro, ~iji je pre~nik oko 3.450 km.
O~igledno, direktnim posmatranjem ~ovek mo`e da nau~i malo ili ni{ta o
dubokoj unutra{njosti Zemlje. Ve}ina onoga {to se veruje o prirodi omota~a
i jezgra, kao i o dubljim slojevima Zemljine kore, zaklju~uje se na osnovu
karakteristika seizmi~kih talasa.5 Dugo je pretpostavljano da se jezgro sas-
toji prvenstveno od istopljenog gvo`|a, pome{anog sa niklom; ali poznata
alternativna teorija pretpostavlja da su kranje visoki pritisci u tom regionu
prouzrokovali da bilo kakva materija koja se nalazi tamo bude u potpuno
razli~itom fizi~kom stanju od stanja obi~ne materije. Omota~ se izgleda sas-
toji od nekoliko karakteristi~nih slojeva stena, tako|e nejasnog sastava.
Stene u ovoj zoni su izgleda najverovatnije prevashodno silikatne, bogate
gvo`|em i magnezijumom, ali je to nesigurno, kao i pitanje ta~nog fizi~kog
stanja materijala. Dubinski zemljotresi nastaju u omota~u, a Zemljino mag-
neto polje verovatno nastaje na osnovu fenomena unutar jezgra.
Druge dve ~injenice o unutra{njim regionima, u koje se malo sumnja, jesu
da gustine materijala rastu sa dubinom i da temperatura raste sa dubinom
do odre|ene ta~ke, a zatim izgleda ostaje u su{tini konstantna unutar jezgra
pri temperaturi reda veli~ine 2.500oC.6 Verovatno te karakteristike datiraju ili
iz vremena prvobitnog Stvaranja ili iz {estodnevnog perioda stvarala~ke
aktivnosti.
Jezgro i omota~ su verovatno u su{tini isti danas kao i kada su prvi put
stvoreni. Materijali Zemljine kore, sa druge strane, daju puno dokaza o
slo`enim i obimnim promenama. Postoji mogu}nost da gore pomenut
Mohorovi~i}ev diskontinuitet ozna~ava donju granicu orogene aktivnosti tre}eg
dana Stvaranja. To je svetski diskontinuitet i prema tome mora da ima glo-
balni uzrok. Me|utim, njegova priroda je jo{ uvek nejasna.
“Pitanje, da li je Mohorovi~i}ev diskontinuitet dokaz za hemijske promene
u stenama Zemljine kore i omota~a, ili samo za promenu fizi~ke faze, jo{
uvek je nejasno.”7
172
Izgleda verovatno da je velika unutra{nja toplota proizvela intenzivnu he-
mijsku i fizi~ku aktivnost {irom Zemlje u to vreme. Sada{nja slojevitost gusti-
na mo`e da bude rezultat te{kih materijala koji su brzo padali usled Zemljine
te`e prema centru Zemlje. U isto vreme, lak{i materijali su se neregularno i
sporadi~no izdizali do povr{ine, kao i ~vrsti materijali koji su formirali konti-
nentalne blokove i voda i rastvorene materije koji su formirali okeane. Ne{to
nalik na taj proces je predlo`io Rubi8 i to je sada {iroko prihva}eno, iako na-
ravno obja{njeno dugim periodima vremena.
Zemljina kora je mogla na sli~an na~in da bude izgra|ena emisijom ste-
novitih materija ispod Mohorovi~i}evog diskontinuiteta, sa rezultuju}im
skra}enjima Zemljine kore i orogenim izdizanjima. To je u osnovi teorija formi-
ranja kontinenata koju je nedavno razvio kanadski geofizi~ar, D`. Tuzo Vilson.
Tako, Mohorovi~i}ev diskontinuitet mo`e da predstavlja osnovni nivo izosta-
ti~kih pode{avanja i procesa izgradnje kontinenata tre}eg dana stvaranja.
Vilson ka`e:
“^injenica da vulkani emituju lavu, kao i paru i druge gasove, ukazuje na
to da su kontinenti kao i okeani i atmosfera mogli da budu formirani
vulkanskom aktivno{}u. To bi veoma pomoglo u obja{njenju nepravilnosti
Zemljine kore.
Ako se to desilo, iz toga sledi da Mohorovi~i}ev diskontinuitet pred-
stavlja prvobitnu povr{inu Zemlje. Po{to je ta prvobitna povr{ina sada
prekrivena Zemljinom korom prose~ne debljine od oko 15 km, ona mora
da se skupila ili da je bila redukovana u polupre~niku za tu koli~inu.
Emisija kore bi prema tome proizvela oko 100 km skra}enja obima prvo-
bitne povr{ine koji bi bili dostupni za prouzrokovanje izgradnje planina.”9
Sa druge strane, podjednako je razumno re}i da su Zemljina kora i
omota~ jednostavno bili stvoreni, u su{tini u svom sada{njem obliku. Mo`da
su to “temelji zemaljski”, o kojima Biblija ~esto govori (npr. Jeremija 31,37,
Isaija 48,13, itd). Pitanje je da li }e ~ovek ikada mo}i da direktno zapazi
prirodu tih temelja10 ili procesa koji se tu odgiravaju, ali je verovatno da oni
ispoljavaju veliki uticaj na mnoge geolo{ke fenomene na povr{ini, kao {to su
dijastrofizam, vulkanizam, kopneni magnetizam, itd, i prema tome imaju pravi
zna~aj za razumevanje tih procesa.
NAU^NA OSNOVA STVARANJA
Prvi i drugi zakon termodinamike
Najzna~ajnija stvar koju treba uvideti u vezi sa doga|ajima zapisanim u
1. Knjizi Mojsijevoj, 1. poglavlju, koji su se odigravali tokom {est dana
Stvaranja jeste da su to bili dani Stvaranja. Dva najosnovnija i najsigurnija od
svih zakona savremene fizi~ke nauke jesu prva dva zakona termodinamike.
Prvi zakon termodinamike je zakon o o~uvanju energije, koji potvr|uje da iako
energija mo`e biti pretvorena iz jednog oblika u drugi, ukupna koli~ina osta-
je nepromenjena - energija se niti stvara niti uni{tava u sada{njosti. Drugi
zakon glasi da, iako ukupna koli~ina ostaje nepromenjena, uvek postoji te`nja
da ona postane dostupna u manjoj meri za koristan rad. To jest, u bilo kom
zatvorenom mehani~kom sistemu u kome se rad ostvaruje pretvaranjem
173
energije, “entropija” raste, pri ~emu entropija u su{tini predstavlja
matemati~ku formulaciju nedostupnosti energije sistema.
Zna~aj i univerzalnost ovih zakona nagla{ava harvardski fizi~ar, P. V.
Brid`man:
“Ova dva zakona termodinamike su, pretpostavljam, fizi~ari prihvatili kao
mo`da najsigurnija uop{tavanja na osnovu iskustva koja imamo. Fizi~ar ne
okleva da primeni ova dva zakona na bilo koju konkretnu fizi~ku situaciju
siguran da ga priroda ne}e izneveriti.”11
Nije preterano re}i da ova dva zakona obezbe|uju sam temelj na kome
je podignuta velika superstruktura savremene nauke i tehnologije.12 Svi
raznovrsni geolo{ki procesi, kao i drugi fizi~ki i biolo{ki procesi, deluju u
skladu sa tim principima. Ni u jednom od njih se ne stvara bilo kakva energi-
ja ili materija (materija se mo`e smatrati kao oblik energije). Ali, tokom 6
dana Stvaranja, i materija i energija su se stvarale. [to je jo{ zna~ajnije, ta
novostvorena materija i energija se organizovala u sve slo`enije sisteme
veoma bogate energijom, {to je u suprotnosti sa univerzalnom te`njom ka
dezorganizaciji i deenergizaciji koja se odigrava danas. Biolog sa Prinstona,
Harlod Blum ka`e:
“Glavna posledica drugog zakona termodinamike je da svi realni procesi
te`e ka stanju ve}e verovatno}e. Funkcija verovatno}e koja se generalno
koristi u termodinamici je entropija... Tako je red povezan sa niskom
entropijom; nered sa visokom entropijom... Drugi zakon termodinamike
ka`e da }e sistem koij je izolovan i ostavljen sam sebi te`iti prema ve}oj
entropiji, {to tako|e zna~i prema ve}oj nasumi~nosti.”13
“Nasumi~nost”, je naravno sinonim za nered, dezorganizaciju,
neure|enost. A to je apsolutno univerzalno pravilo prirode danas, bar koliko
nau~no opa`anje mo`e to da poka`e.
Jedinstveni procesi Stvaranja
Ali, tokom perioda Stvaranja, Bog je uveo red i organizaciju i energizaciju
u svemir u veoma visokom stepenu, ~ak do samog `ivota. Otuda je sasvim
jasno da su procesi koje je koristio Bog prilikom Stvaranja bili potpuno
druga~iji od procesa koji danas deluju u svemiru. Stvaranje je bilo jedinstven
period, koji se ne mo`e uporediti sa sada{njim svetom. To se jasno i iznova
nagla{ava u bo`anskom otkrivenju koje nam je Bog dao u vezi sa Stvaranjem,
koje se zaklju~uje slede}im re~ima:
“Tako se dovr{i nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svr{i Bog do sed-
moga dana dela svoja, koja u~ini; i po~inu u sedmi dan od svih dela svo-
jih, koja u~ini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan
po~inu od svih dela svojih, koja u~ini.”14
Imaju}i u vidu ova sna`na i ponovljena tvr|enja, zar ne treba ~ovek da
poku{a da prou~i Stvaranje na osnovu sada{njih procesa?
Ovde je osnovna zabluda uniformizma u geologiji. Mo`e da bude prili~no
razumno koristiti princip uniformizma kao klju~ za tuma~nje geolo{ke istorije
koja se odigrala nakon Stvaranja. Ali kada se koristi, kao {to je sada slu~aj,
174
za poku{avanje shvatanja celokupne istorije samog Stvaranja (nazivaju}i ga
“evolucija”), to vi{e nije opravdano. Geolo{ki zapis mo`e da obezbedi puno
vrednih informacija u vezi naredne Zemljine istorije posle zavr{enog Stvaranja
(Stvaranje uklju~uje kreaciju “nebesa i zemlje, mora, i svega {to je u njima”
kako je sa`eto u 4. zapovesti u 2. Knjizi Mojsijevoj 20,11), ali ne mo`e da
pru`i nikakve informacije o procesima ili redosledima koje je Bog primenio
tokom Stvaranja, po{to je Bog jasno rekao da se ti procesi vi{e ne odigravaju
- ~injenica koja je u potpunosti potvr|ena sa dva univerzalna zakona ter-
modinamike!
Princip entropije i evolucija
Blum, impersioniran univerzalno{}u principa entropije u prirodi, a ipak i
dalje veruju}i da su se svet i svi `ivi organizmi razvili navodnim univerzalnim
principom evolucije, poku{ao je u svom dubokom i uticajnom delu15 da uskla-
di, i ~ak da u su{tini izjedna~i, entropiju i evoluciju. Ali, to je nemogu}
zadatak, jer su u su{tini ova dva principa negacije jedan drugog. Stvaranje
(ili ono {to mnogi biolozi nazivaju “evolucijom”) je u stvari ostvareno stva-
rala~kim procesima, koji su sada zamenjeni procesima raspadanja koji su
svojstveni drugom zakonu. Ovo drugo je verovatno deo “prokletstva” nadne-
tog nad zemljom kao rezultat ulaska greha (1. Mojsijeva 3,17).16
Sam Blum je izgleda intuitivno osetio nemogu}nost svoje teze i time
celokupne evolucione hipoteze, iako on naravno nije mogao sebe da dovede
do takvog zaklju~ka. Pri kraju svoje knjige on prepoznaje problem, ali ga zatim
jednostavno uklanja:
“Ne mo`emo da mislimo o ireverzibilnosti evolucije na osnovu relativno
manjih kolebanja i slu~ajnih doga|aja povezanih sa mutacijama i prirod-
nim odabiranjem, ve} moramo da se bavimo time na osnovu sveukupnih
promena, u smeru ve}e entropije, koja zbunjuje ma{tu.
‘Ali‘, ka`e ~italac na ovom mestu ‘postavljanjem problema na taj na~in,
na~inili ste da je odgovor sadr`an u argumentu, i poku{ali ste da
doka`ete da ne postoji protivre~nost drugog zakona termodinamike jed-
nostavno negiraju}i mogu}nost takve protivre~nosti. Va{a izjava je na~inje-
na toliko nejasnom da se ne mo`e pobiti, ali svakako da vi ne mo`ete
da verujete da ste dokazali da drugi zakon termodinamike mo`e biti pri-
menjen na evoluciju, postavljaju}i sistem takve veli~ine koja ne mo`e biti
izmerena‘.
Dovoljno ta~no. Me|utim, zna~ajna stvar je slede}a. To jest, da bi negi-
rali primenljivost drugog zakona te veli~ine bi morale da budu merljive, a
dok se to ne uradi neuspeh zakona se ne mo`e dokazati. Kao {to je
istaknuto ranije u knjizi, osnovni razlog za prihvatanje drugog zakona ter-
modinamike je taj da je on uvek mogao raditi kada je bilo mogu}e izvr{iti
neophodna merenja za njegovu promenu; prema tome, mi pretpostavljamo
da on va`i kada god nismo u mogu}nosti da izvr{imo takva merenja.”17
Mi izla`emo tako veliki navod zato {to se Blum, vi{e nego ve}ina drugih
savremenih evolucionih biologa, ozbiljno suo~io sa implikacijama principa
entropije u biolo{koj evoluciji. Ve}ina evolucionista je jednostavno ignorisala
175
problem ili je slepo tvrdila da je drugi zakon pobijen ~injenicom evolucije. Ali,
kako Blum insistira, ovaj drugi zakon termodinamike se uvek pokazao kao
valjan kada god je mogao da bude testiran.18 On hrabro nastavlja sa
poku{ajem da ga pomiri sa onim sa ~im je u potpunosti nepomirljivo, sa pret-
postavkom o univerzalnoj razvojnoj evoluciji. Nema potrebe re}i da uop{te nije
uspeo u tome. Najvi{e {to je mogao da ka`e jeste:
“Ako sve stvari neprestano te`e ka stanju ve}e nasumi~nosti, {to bi
izgledalo da predstavlja te`nju ka rastu}oj jednoli~nosti, kako slo`enost
mo`e da se pove}ava ~ak i u malim delovima sistema? Svakako, ako bi
te`nja prema ve}oj nasumi~nosti tekla glatko u svim stvarima,
jednoli~nom stopom, rezultuju}i tok doga|aja bio bi monoton. Zemlja je
interesantno mesto, ovakva kakva je sada, zato {to to nije ta~no.”19
Ali, osnovni nesklad izme|u evolucije i “raspadanja” se ne mo`e odbaci-
ti jednostavno isticanjem na male sisteme koji trenutno primaju spolja{nje
stimulanse ~ime zaustavljaju ili naizgled preokre}u normalnu te`nju ka
propadanju. Skoro beskona~na akumulacija nemogu}nosti u teoriji totalne
evolucije nije ni{ta manje nego apsolutno negiranje drugog zakona termodi-
namike - uprkos ~injenici da se on uvek potvr|ivao eksperimentalno kada god
je bio testiran.
^udno je da ni Blum ni o~igledno drugi evolucioni biolozi (ili geolozi) izgle-
da ne mogu da uvide da pote{ko}a nije u drugom zakonu termodinamike ve}
u pretpostavci univerzalne evolucije, za koju jo{ uvek nije iznet bilo kakav
pravi, eksperimentalni, laboratorijski dokaz. Vode}i evolucioni biolog,
Dob`anski, ne samo da priznaje taj nedostatak dokaza ve} ose}a da svako
treba da ga prihvati.
“Ti evolucioni doga|aji su jedinstveni, neponovljivi i nepovratni. Nemogu}e
je preokrenuti kopnenog ki~menjaka u ribu. Primenljivost eksperimen-
talnog metoda na istra`ivanje takvih jedinstvenih istorijskih procesa je
veoma ograni~eno, pre svega vremenskim periodima koji su uklju~eni, koji
daleko nadma{uju `ivotni vek ljudskog eksperimentatora. A ipak, upravo
bi ta nemogu}nost koju zahtevaju antievolucionisti kada tra`e ‘dokaze‘ za
evoluciju bila ona koju bi svesrdno prihvatili kao zadovoljavaju}u.”20
Dokazi za mikroevoluciju, koje Dob`anski i drugi obi~no navode, nisu
samo neva`ni, ve} i sami predstavljaju negacije prave evolucije, u smislu da
prirodni procesi te`e ka ve}em redu i slo`enosti. Umesto toga, te hromo-
zomske i genske “mutacije” su same skoro uvek razaraju}e, a ne progresivne
i tako predstavljaju dalju potvrdu univerzalnog principa entropije. Tu ~injenicu
priznaje niko drugi do H. D`. Mjuler, mo`da najistaknutiji svetski nau~nik u
oblasti genskih mutacija i njihovog navodnog evolucionog zna~aja:
“U potpunosti je u skladu sa nasumi~nom prirodom prirodnih mutacija da
su se obimni testovi slo`ili oko prikazivanja da je ve}ina njih {tetna za
organizam u njegovom poslu opstanka i razmno`avanja, kao {to su
promene nasumi~no nanete bilo kakvom ve{ta~kom mehanizmu pre-
vashodno {tetne za njegovo korisno delovanje. Po konceptu evolucije zas-
novanom na istra`ivanjima savremenih geneti~ara, celokupan organizam
ima svoju osnovu u svojim genima. Me|u njima, postoje hiljade razli~itih
176
vrsta, koje reaguju me|usobno u velikom skladu radi proizvodnje i
odr`anja slo`enih mehanizama datog tipa organizma. U skladu sa tim,
mutacijom nekog od ovih gena, bilo koja strukturna komponenta ili funkci-
ja, a u mnogim slu~ajevima kombinacije ovih komponenti, mogu da
postanu raznovrsno izmenjene. Pa ipak, u skoro svim osim, veoma retkim
slu~ajevima, ta promena }e biti {tetna, uklju~uju}i prestanak funkcije.”21
Jednostavne ~injenice su, prema tome, da je evolucija jednostavno pret-
postavljena kao univerzalan princip promene u prirodi, uprkos ~injenici da ne
postoje eksperimentalni dokazi koji je podr`avaju i uprkos jo{ neverovatnijoj
~injenici da su univerzalno iskustvo i eksperimenti pokazali da je taj uni-
verzalni princip promene svoja su{ta suprotnost: to jest, propadanje. Zaista,
to je jedan od najneverovatnijih paradoksa koji se nalaze u celokupnoj istori-
ji nauke.
A celokupna pote{ko}a nastaje iz ~ovekovog odbijanja da prihvati Bo`ju
jasnu izjavu da je stvaranje sveta i njegovih `ivih organizama ostvareno pro-
cesima koji vi{e ne deluju. Pravo razumevanje nastanka sveta zahteva, kako
smo iznova nagla{avali, bo`ansko otkrivenje. Bog je obezbedio to otkrivenje,
ali su ljudi odbili da veruju u njega. Nije ~udo da na kraju dolaze do pro-
tivre~nosti i nepomirljivosti u svojim razmi{ljanjima.
GEOLO[KO DELOVANJE TOKOM SEDMICE STVARANJA
Dakle, moramo da pristupimo istra`ivanju delovanja tokom {est dana
stvaranja strogo sa gledi{ta otkrivenja Biblije, a nikako sa gledi{ta preno{enja
sada{njih prirodnih procesa u pro{lost. Upravo takva vrsta neopravdanog
preno{enja je ta koja je dovela do teorije evolucije i do razli~itih teolo{kih
sredstava koja su bila iznesena za uskla|ivanje sa biblijskim otkrivenjem.
Po{to Bo`ja otkrivena re~ opisuje da se to Stvaranje odigralo u toku {est
“dana” i po{to izgleda da nema nikakve osnove za shvatanje tih dana u bilo
kakvom simboli~nom smislu, onda je ~in vere i razuma prihvatiti ih, doslovno,
kao stvarne dane.22
Prvi dan
[to se same Zemlje ti~e, delovanje se sastojalo u su{tini u oblikovanju
primitivnih materija - koje su sada verovatno predstavljene pre svega u jez-
gru i omota~u - u fizi~ke i hemijske karakteristike podesne za naseljavanje i
kori{}enje od strane ljudi i drugih oblika `ivota. Te reakcije su zapo~ete
uvo|enjem svetlosti23 - najosnovnijeg i najop{tijeg oblika energije - na
povr{inu Zemlje. Me|utim, ta svetlost nije predstavljala sun~evu svetlost kako
je to danas slu~aj, ~ije se “stvaranje” odigralo tek ~etvrtog dana.
Koje su to fizi~ke aktivnosti i hemijske reakcije bile stimulisane tim impul-
som svetlosne energije, u vezi sa svetlosnom toplotom i njenim prvobitnim
elementima, bilo bi ~isto naga|anje poku{ati ih navesti. Izgleda jedino razum-
no da se ve}ina takve aktivnosti zatim odigrala, naro~ito u materijalima blizu
povr{ine, koja sada formira dubinu Zemljine kore, materijalima koji svuda daju
dokaz intenzivne prvobitne aktivnosti - kretanja, deformacije, pritiska, meta-
morfizma, itd. Mogu}e je da je ve}ina stena, koje se sada nazivaju stenama
177
iz arheozoika, primila ve}inu svojih karakteristika u najve}em delu tokom tog
vremena. Te stene, tako|e poznate kao “osnovni kompleks”, o~igledno le`e
ispod svih drugih stena Zemljne kore i skoro su u potpunosti sastavljene od
magmatskih i metamorfnih stena, veoma pome{ane. Ove kristalaste stene
imaju korenove koji su jo{ uvek nedostupni ~oveku i koji su razdvojeni na
svojoj povr{ini svetskim sedimentnim stenama koje su natalo`ene na njih u
nekom kasnijem vremenu ili vremenima. O. D. fon Engeln i K. E. Kaster ka`u
u ovom prekidu univerzalnosti:
“Ovo je zaista univerzalan prekid (italik je njihov). Osim mesta na kojima
je izlo`ena ili vidljiva u naslagama stena, gornja povr{ina osnovnog kom-
pleksa predstavlja podno`je gdegod je duboko bu{enje ili seizmi~ko
istra`ivanje zvukom prodrlo do dna sedimentnog pokriva~a.”24
U vezi njegove prirode, oni ka`u:
“Osnovna stvar koja se treba re}i o arheozoiku je da su stene koje
sa~injavaju njegove sisteme u velikoj meri me{avina magmatsih dubinskih
stena i strmih utisnutih {kriljaca i gnajseva, od kojih neki nemaju poznatu
osnovu.”25
Drugi dan
Tokom drugog dana stvaranja, vode koje su prekrivale Zemljinu povr{inu
bile su podeljene u dva velika rezervoara - jedan ispod svoda i jedan nad
njim, pri ~emu je svod predstavljao “prostranstvo” nad zemljom, koje sad
najverovatnije odgovara troposferi.26 Mehanizam kojim je ovaj rezultat ost-
varen, zajedno sa bilo kakvim sporednim efektima, nije otkriven. Da li je kop-
nena toplota u~estvovala, ili spolja{nje sile neke vrste, ili jednostavno
kreativnim ~inom, mi ne znamo. Bar je mogu}e da su se odigrali dalji
poreme}aji Zemljine kore i tako|e da su vode ispod svoda bile u
neprestanom intenzivnom kretanju, udaraju}i i mrve}i i me{aju}i elemente
povr{inskih materijala.
Tre}i dan
Zatim se, tre}eg dana, prvi put pojavilo “kopno”. Vode ispod svoda su
skupljene u jedno zajedni~ko korito kako je kopno ispod njih potonulo. U
drugim delovima, kopno se izdiglo i veliki kontinent ili kontinenti su se pojavi-
li (1. Mojsijeva 1,9.10). Tako je ozna~ena prva velika “orogeneza” ili “ra|anje
planina”. Izgleda da je to postignuto, barem delom, razli~itim razvrstavanjem
prvobitnih povr{inskih materija u skladu sa njihovim te`inama. Materije ve}e
gustine su se skupile i pritisle Zemljinu koru ispod sebe, prouzrokuju}i to-
njenje. Jednovremeno je ta kompresija prouzorkovala bo~no istiskivanje lak{ih
materijala napolje i navi{e, mo`da u mnogim slu~ajevima vulkanskim emisi-
jama, kako bi se formirali kontinenti. Pri kraju procesa, te`i materijali su uz
nametnutu te`inu vode bili u ravnote`i sa ve}om debljinom lak{ih materijala
na ostalim mestima.
178
Ovaj princip je poznat geofizi~arima kao princip izostaze, {to zna~i “jed-
nake te`ine”, i sasvim je osnovan u istra`ivanju i tuma~enju geologije i
geofizike.
“(Bog) je izmerio vodu grstima svojim i nebesa premerio pe|u. Ko je
merom izmerio prah zemaljski, i gore izmerio na merila i bregove na
poteg?”27
O~igledno je da je to veliko izdizanje moglo da bude, a verovatno je i bilo,
pra}eno intenzivnom deformacijom Zemljine kore. Faktor toplote je verovatno
ponovo igrao intenzivnu ulogu u celom procesu. Tako|e, kako su pokreti
po~eli i nastavili se, vode su po~ele da teku u novoformirane basene i narav-
no zapo~ele eroziju i talo`enje sedimenata u velikoj razmeri. Izgleda razumno
da su mnoge dublje sedimentne stene mogle da budu formirane u ovo vreme,
naro~ito one koje se sada pripisuju eri proterozoika.
Smatra se da je proterozoik period izme|u arheozoika i kambrijuma.
Tako|e je poznat pod imenom “algonkin”. Ozna~en je stenama bez fosila,
sasvim uobi~ajenim sedimentima, osim {to fosili nedostaju. Kako je ranije
napomenuto, odvojen je dubokom diskordancijom u odnosu na stene arheo-
zoika koje se nalaze ispod njega, iako se prili~no ~esto te stene mogu na}i
ili na povr{ini ili direktno ispod nekih slojeva koji sadr`e fosile, pri ~emu pro-
terozik odsustvuje. Velika diskordancija na vrhu stena arheozoika je, do
nedavno pripisivana ogromno dugim periodima erozije. Me|utim, to je malo
verovatno, ako ne i nemogu}e, zato {to bi tako duga~ki periodi univerzalne
erozije morali negde da proizvedu odgovaraju}e sedimente velike debljine, a
oni nikada nisu prona|eni.
Daleko je verovatnije da su stene arheozoika bile razorene na taj na~in
kratkim, intenzivnim periodom erozije koja je u vezi sa aktivnostima prva tri
dana Stvaranja. Stene proterozoika, koje naravno ne sadr`e fosile po{to `ivot
jo{ uvek nije bio uveden na Zemlju, su mo`da tada bile delom natalo`ene
tokom orogeneze tre}eg dana. Su{tinsku ekvivalentnost u vremenu stena
arheozoika i proterozoika uvi|a Vilson:
“Te stene proterozoika, iako malo izmenjene, su uvek mla|e od meta-
morfisanih stena arheozoika na kojima le`e, ali mogu biti starije od stena
arheozoika na drugim mestima. Arheozoik i proterozoik su tipovi stena i
ne predstavljaju samo dva perioda vremena. Stene oba tipa mogu da
budu prekambrijumske starosti.”28
Zna~ajno je da su te stene tako|e razdvojene od stena koje sadr`e fosi-
le velikom diskordancijom u ve}ini slu~ajeva.
“Ve} smo uvideli da duboka i op{te {iroko ra{irena diskordancija razdva-
ja stene arheozoika i proterozoika u Severnoj Americi. Druga diskordanci-
ja obi~no ozna~ava dno kambrijumskog sistema.”29
Sa druge strane, postoji odre|en broj zna~ajnih lokaliteta na kojima prelaz
od proterozoika ka kambrijumu nije nazna~en bilo kakvom diskordancijom
fizi~ke prirode ve} erozionom diskordancijom, pri ~emu je jedini dokaz pro-
mena pojava fosila. Na drugim lokalitetima, kao {to je Nacionalni park Gle~er,
kao {to smo videli, takozvani sloj proterozoika debljine nekih 3 km nalazi se
179
iznad slojeva mezozoika. To je, naravno, pripisano velikom prevrtanju, ali smo
ve} istakli na su{tinsku neverovatnost takvog obja{njenja.
O~igledno je, bar sa gledi{ta biblijskog okvira za geologiju, da su mnogi
takozvani slojevi proterozoika bili u stvari formirani u isto vreme kada i navod-
no mla|i fosilni slojevi, dok su se mnogi formirali u su{tini u isto vreme kada
i stene arheozoika. Osnovni kriterijum za prepoznavanje stena proterozoika,
osim ako nisu prona|ene natalo`ene izme|u sistema u kojima su o~igledno
stene arheozoika ispod, a stene sa fosilima iznad, je da su bez kristala i bez
fosila. Ako su kristalne, nazivaju se stenama arheozoika; ako sadr`e fosile,
bile bi identifikovane kao kambrijumske ili mla|e, u zavisnosti od fosila koje
sadr`e.
Sa druge strane, izgleda da nema razloga za{to sedimenti ne bi mogli da
budu natalo`eni u nekom kasnijem vremenu, a da ne sadr`e fosile, u zavis-
nosti jedino od njihovih naro~itih izvornih oblasti i istorija talo`enja. Razumno
je pretpostaviti, zbog na{eg cilja, prema tome, da su stene proterozoika, koje
nisu odvojene pravom diskordancijom od stena koje sadr`e fosile vertikalno
iznad njih, morale da budu natalo`ene u sli~no vreme i na sli~ne na~ine sa
njima, dok postoji bar dobra mogu}nost da su stene proterozoika koje ispo-
ljavaju takvu diskordanciju na svojim vrhovima mogle da budu natalo`ene
tokom perioda Stvaranja.
Druga odlika od velikog zna~aja se sada javlja u zapisu Stvaranja. Istog
dana kada se kopno izdiglo iznad voda, opis nam govori da su se pojavile
kopnene biljke svih tipova.
“Opet re~e Bog: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje {to nosi seme, i
drvo rodno koje ra|a rod po svojim vrstama, u kojem }e biti seme nje-
govo na zemlji. I bi tako.”30
Sve ovo je, zajedno sa izdizanjem kopna, ostvareno tre}eg dana. Nema
na~ina da se ovo objasni, ako neko ho}e da prihvati otkrivenje doslovno,
osim Bo`jom svemo}no{}u i stvarala{tvom. Ali, osim ako je Bog ograni~en
(a ovo predstavlja nemogu}u protivre~nost izraza) nema razloga da sumnjamo
da je On mogao da ostvari to na upravo onaj na~in kako je opisan. Naravno,
ne mo`emo da ka`emo kako je to ostvareno, ili kojim procesima, po{to su,
kao {to smo ve} pokazali, procesi koje je koristio u Stvaranju bili neizbe`no
razli~iti od onih koje mo`emo da uo~imo i istra`ujemo danas.
STVARANJE SA IZGLEDOM ODRE\ENE STAROSTI
Me|utim, jedna stvar je veoma zna~ajna. Biljke, da bi nastavile da rastu,
moraju da imaju zemlji{te, vodu, svetlost, hranljive materije, itd. Opis je
spomenuo vodu i svetlost, iako u ne{to druga~ijem fizi~kom kontekstu od
onog koji je danas obezbe|en, ali su zemlji{te i hranljive materije tako|e
morale da budu dostupne. Kako se danas formira, zemlji{te zahteva duga~ak
period pripreme pre nego {to postane sposobno za podr`avanje rasta bilja-
ka. Ali, ovde je moralo da bude stvoreno u osnovi trenutno, sa svim neophod-
nim hemijskim hranljivim materijama, a ne postepeno razvijeno tokom veko-
va sitnjenja stena, aluvijalnog talo`enja, itd. Tako ono ima izgled da je
“staro”, dok je u stvari jo{ uvek novo. Stvoreno je sa “izgledom” starosti.
180
To je, naravno, bilo tako|e ta~no i za biljke koje su bile stvorene u to
vreme. Sli~no je bilo sa ribama i pticama stvorenim petog dana i sa ~ovekom
i kopnenim `ivotinjama i insektima stvorenim {estog dana. Svi su stvoreni
“potpuno zreli” i postavljeni u svoje sredine ve} savr{eno prilago|ene na
njih.31 Ta ~injenica o brzom, skoro trenutnom, sticanju zrelosti je istaknuta
sa specijalnim nagla{avanjem u slu~aju prvog ~oveka, za koga se ka`e da ga
je Bog direktno formirao iz istih elementata koji se nalaze u zemlji (1.
Mojsijeva 2,7), ali mu je zatim udahnuo `ivot, kao i u slu~aju prve `ene, koju
je Bog stvorio od rebra ~oveka (1. Mojsijeva 2,21,22).32
Ova ogromna istina o “odraslom stvaranju” ne mo`e biti prenagla{ena.
Nisu nam naravno re~eni svi detalji Stvaranja i njihov opis. Me|utim,
otkriveno je dovoljno kako bi znali, van svake sumnje, da su na kraju {est
dana stvaranja “nebo i zemlja, more, i sve {to je u njima” bili zavr{eni i
savr{eni: “Dobro be{e veoma”, kako je to Bog izjavio.33 Sve je bilo u skladu
sa svakim Bo`jim stvorenjem postavljenim u `ivotnoj sredini savr{eno
podesnoj za njega.
Savremeno odbacivanje ovog biblijskog u~enja
Prihvatanje ove jednostavne ~injenice istinskog Stvaranja, nekako izgleda
krajnje te{ko nekim ljudima. ^ak i u drevnim vremenima, filozofi su
neprestano smi{ljali razli~ite i raznovrsne {eme evolucije, obja{njavaju}i kako
je svet mogao da se razvije iz prvobitnog haosa u sada{nje stanje visoke
organizacije i slo`enosti. To bi mogao mo`da da bude bledi odraz stvarnog
otkrivenja stvaranja, po kome je Bog za {est dana zaista sagradio univerzum
iz prvobitnog bezobli~nog stupnja u prvobitno stanje visokog savr{enstva. Ali,
veliku gre{ku predstavlja odbijanje nekih ljudi da uvide da je to prvobitno
stvaranje bilo zavr{eno i da savremeni prirodni procesi ne predstavljaju nas-
tavljanje Stvaranja.
Ali, neki se bune protiv ovog predloga, `ele}i da potisnu bo`anskog Tvorca
u {to dalje mogu}e vreme i da ga predstave kao da je veoma malo zain-
teresovan za svoje stvaranje. Koncept Stvaranja i Tvorca, u bilo kom vitalnom
smislu re~i, se izbegava34 u celokupnoj nau~noj literaturi, sa samo veoma
retkim izuzecima. Organska evolucija je skoro univerzalno prihva}ena danas
kao dovoljno obja{njenje za sve oblike `ivota, uklju~uju}i ~oveka, kao i evolu-
cija samog `ivota od neorganskih jedinjenja i ~ak tako|e fizi~kog svemira.
Najapsurdnije neverovatnosti se smatraju verovatnijim od alternative pravog
Stvaranja. Na primer, D`ord` Vold, profesor biologije na Harvardu, raspravlja-
ju}i o krajnjoj slo`enosti ~ak i najprostijih `ivih organizama, i o skoro
beskona~noj neverovatno}i da su takvi sistemi mogli ikada da nastanu spon-
tano iz ne`ivih sistema, priznaje:
“Mo`e se samo razmi{ljati o veli~ini tog zadatka da se shvati da je spon-
tana generacija `ivih organizama nemogu}a. Pa ipak, mi smo ovde - kao
rezultat, verujem, spontane generacije.”35
Ako se neko pita kako mo`e tako pa`ljiv i briljantan nau~nik, kao {to je
Vold, da veruje u ne{to {to on sam naziva “nemogu}im”, odgovor se nalazi
u drugoj njegovoj izjavi:
181
 “Kada govorim u svoje ime, nemam nameru da dajem re~enice koje
sadr`e re~ Bog; ali {ta misle one osobe koje izgovaraju takve re~enice?...
Ono {to sam uvideo jeste da mnoge obrazovane osobe sada te`e da izjed-
na~e svoju predstavu Boga sa svojim konceptom reda u prirodi.”36
Ovaj stav naravno ~ini apsolutno nemogu}im bilo kakvo pozivanje na nat-
prirodno stvaranje u bilo kom periodu kosmi~ke istorije. Tako Vold ka`e,
usput, na slede}i na~in:
“... Jedina alternativa nekom obliku spontane generacije je verovanje u
natprirodno stvaranje...”37
Sve to izgleda kao osavremenjeni komentar dobro poznatog biblijskog
odeljka koji opisuje prve ljude i njihovo zastranjivanje u politeisti~ki panteizam.
“Jer {to se na Njemu ne mo`e videti, od postanja sveta moglo se poz-
nati i videti na stvorenjima, i Njegova ve~na sila i bo`anstvo, da nemaju
izgovora. Jer kad pozna{e Boga, ne proslavi{e ga kao Boga niti mu zah-
vali{e, nego zalude{e u svojim mislima, i potamnje nerazumno srce nji-
hovo. Kad se gra|ahu mudri polude{e. I pretvori{e slavu ve~noga Boga u
obli~je smrtnoga ~oveka i ptica i ~etvorono`nijeh `ivotinja i gadova.”38
Kosmologija “stabilnog stanja”
Evoluciona filozofija se ne bavi jedino `ivotom i `ivim organizmima.
Negiranje istinitog stvaranja se prostire i na neorganski svet, obuhvataju}i na
kraju sve elemente fizi~kog svemira. Krajnji primer ovoga je takozvana kos-
mologija “stabilnog stanja”, koja predstavlja princip uniformizma izveden do
svojih krajnjih granica. Ovaj koncept je relativno skoriji, pripisan uglavnom bri-
tanskom astronomu Fredu Hojlu, ali je brzo stekao veliki broj sledbenika
me|u nau~nicima i filozofima.
Ova teorija se ~esto naziva (u stvari pogre{no naziva) teorija “neprestanog
stvaranja”, zato {to je njena klju~na odlika koncept neprestane evolucije (a
ne stvaranja) materije iz ni~ega, negde u dalekom svemiru!
Hojl opisuje filozofiju te teorije na slede}i na~in:
“Ova ideja zahteva da se atomi javljaju u svemiru neprestano, umesto da
su stvoreni eksplozivno u nekom definitivnom vremenu u pro{losti. Tu pos-
toji zna~ajan kontrast. Eksplozivno stvaranje univerzuma nije podlo`no
analizi. To je ne{to {to se mora nametnuti kao proizvoljna naredba. U
slu~aju neprestanog nastanka materije, sa druge strane, stvaranje mora
da se povinuje odre|enom zakonu, zakonu koji ima istu vrstu logi~kog sta-
tusa kao i zakoni gravitacije, nuklearne fizike, elektriciteta i magnetiz-
ma.”39
Krajnji uniformizam teorije je jo{ o~igledniji kada ka`e:
“Ranije rasprave oko po~etka i kraja univerzuma su se re{ile na izne-
na|uju}i na~in - tvrdnjom da su besmislene, zato {to svemir nije imao
po~etak i ne}e imati kraj.”40
O~igledno je da koncept Tvorac-Bog i istinsko Stvaranje nemaju mesta u
ovom tuma~enju svemira. Tako|e je o~igledno da osnovni razlog za zamenji-
vanje koncepta stvaranja sa onim o “ve~nom stabilnom stanju” uop{te nije
182
nau~an, ve} predstavlja ~isto `elju da se sve stvari u univerzumu usklade sa
ljudskim shvatanjem sada{njih fizi~kih procesa. Herbert Dingl, britanski
stru~njak iz filozofije nauke, je to istakao:
“Koliko ja mogu da procenim, autori ove nove kosmologije su prvenstveno
zabrinuti oko velike pote{ko}e koja mora da suo~i sve sisteme koji prih-
vataju promenljiv svemir - to jest, kako mo`emo da shvatimo da on ima
po~etak? Oni nisu zadovoljni da ostave to pitanje neodgovoreno dok se
ne prikupi dalje znanje; svi problemi moraju sada da budu re{eni. Niti, iz
istog razloga, nisu zadovoljni time da pretpostave da se u nekom perio-
du u dalekoj pro{losti desilo ne{to {to se danas ne de{ava neprestano.
Njima izgleda bolje da se pretpostavi da uop{te nije bilo po~etka i da
ne}e biti kraja materijalnom svemiru, i prema tome, pre}utno pret-
postavljaju}i da univerzum mora da odgovara njihovim ukusima, izjavljuju
da to mora da je bio slu~aj.”41
Kosmologija “ve~ne oscilacije”
Me|utim, najistaknutija alternativna teorija, o jedinstvenom periodu
eksplozivne evolucije elemenata i zvezda koja se odigrala pre vi{e milijardi
godina iz prvobitnog supergustog stanja svemira, je tako|e ~isto evoluciona
i naturalisti~ka. Tako se prvobitno stanje uop{te ne smatra kao vreme
bo`anskog stvaranja, ve} kao jedan stupanj u neprestano osciliraju}em
svemiru, koji je u ve~nom kolebanju izme|u perioda {irenja, kao {to je to
danas slu~aj, i skupljanja u supergusto stanje. Najistaknutiji zastupnik ove
teorije je fizi~ar astronom D`ord` Gamov. On ka`e:
“Tako mi zaklju~ujemo da je na{ svemir postojao beskona~no dugo, da
se do pre oko 15 milijardi godina jednoli~no skupljao iz stanja besko-
na~ne razre|enosti; da je pre 15 milijardi godina stigao u stanje maksi-
malne sabijenosti u kome je gustina celokupne materije mogla da bude
reda veli~ine ~estica koje se nalaze u jezgru atoma (to jest, 100 hiljada
milijardi puta ve}a od gustine vode), i da je sada univerzum u preokretu,
{ire}i se nepovratno prema stanju beskona~ne razre|enosti.”42
Tako u ovoj teoriji vi{e nema mesta za iskreno bo`ansko stvaranje nego
{to ima u teoriji stabilnog stanja. Ali ponovo, to nije zbog toga {to nau~ne
~injenice zahtevaju takav zaklju~ak. Sam Gamov priznaje da je njegova
hipoteti~ka formulacija ve~ne oscilacije ~isto metafizi~ka i nema objektivnu
nau~nu osnovu.
“Tako sa fizi~ke ta~ke gledi{ta moramo da zaboravimo u potpunosti o
periodima pre skupljanja i da poku{amo da objasnimo sve stvari na
osnovu ~injenica koje nisu starije od 15 milijardi godina - plus ili minus
pet procenata.”43
Zna~aj u~enja o “stvaranju u odraslom stanju”
183
 Vidimo, prema tome, da kada neko odlu~i da odbaci koncept istinskog
Stvaranja, nema nau~nih ~injenica koje bi mogle da ga zaustave od onoga
{to se svodi na ateizam. Ne samo razli~iti tipovi `ivih organizama, ve} ~ak i
sam `ivot, a zatim i sve u fizi~kom svemiru od najprostijeg atoma do najve}e
galaksije, mora biti ugra|eno u evolucione hipoteze! Uzalud bi se tra`ilo bilo
kakvo priznavanje Boga i njegove stvarala~ke mo}i u svim tim teorijama. Sve
mo`e da bude “nau~no” obja{njeno; kakva je potreba za Tvorcem?
Ali, ube|enje Volda, Hojla i drugih nau~nika da je evolucija obja{njenje
svih stvari, o~igledno proisti~e izvan domena proverljive nauke. To je, u stvari,
daleko vi{e vera ili uverenje, nego {to je koncept stvaranja. To je verovanje
koje je izneto nasuprot svim dokazima najosnovnijih i najbolje potvr|enih
nau~nih zakona. Otkrivena ~injenica stvaranja, sa druge strane, je bar veoma
sna`no podr`ana zakonom uzro~nosti,44 prvim i drugim zakonom termodi-
namike, i drugim osnovnim istinama proverljive nauke.
Me|utim, neki ljudi se `ale da bi Bog bio nepo{ten stvaranjem stvari sa
izgledom starosti. “Kako je Bog koji je Istina”, ka`u oni, “prouzrokovao da
stvari izgledaju kao da su bile stare i da su dospele u svoj sada{nji oblik
dugim procesom rasta kada su one u stvari bile upravo stvorene? To je
obmanjuju}e i prema tome nemogu}e. Bog ne bi lagao.”
Ovakva vrsta razmi{ljanja, iako se ~esto iznosi, je u potpunosti nedostoj-
na razumnih ljudi, naro~ito nau~nika. To je u su{tini afirmacija ateizma, negi-
ranja mogu}nosti istinskog stvaranja. Ako je Bog stvarno stvorio bilo {ta, ~ak
i najprostije atome, ti atomi ili druga dela stvaranja bi neizbe`no imale izgled
nekakve starosti. Ne bi moglo da postoji istinsko stvaranje bilo kakve vrste,
bez prvobitnog izgleda starosti koji mu je svojstven. I dalje bi bilo mogu}e
tuma~iti novostvorenu materiju nekom vrstom prethodne evolucione istorije.
A ako je Bog mogao da stvori atomsku materiju sa izgledom starosti - drugim
re~ima, ako Bog postoji - onda nema razloga za{to On ne bi, u potpunom
skladu sa svojim karakterom istine, stvorio celokupni univerzum potpuno
sazreo.
O~igledno, ako je On to uradio, ne bi postojao na~in kojim bi bilo koje od
njegovih stvorenja moglo da izvede zaklju~ak o starosti ili na~inu Stvaranja
istra`ivanjem zakona odr`avanja njegove tvorevine. Ova informacija bi jedino
mogla da bude dobijena, pravilno, kroz samo Bo`je otkrivenje. A ako Bog
otkriva kako i kada je stvorio svemir i njegove stanovnike, onda je optu`ba
Boga za obmanu u stvaranju “prividne starosti” nedoli~na u krajnjem slu~aju
- ~ak bogohulna. Nije Bog taj koji je lagao, ve} ljudi koji su ga nazvali
la`ovom, kroz odbacivanje njegovog otkrivenja stvaranja, kako je dato u 1.
Knjizi Mojsijevoj.
Ali, ako smo voljni da prihvatimo opis Stvaranja kao jednostavnu,
doslovnu istinu, onda istovremeno imamo najmo}nije oru|e za razumevanje
svih ~injenica geologije u pravilnoj perspektivi. Mo`emo da istra`ujemo
podatke na osnovu koncepta da su minerali, stene i njihove raznovrsne kom-
binacije spojene tokom {est dana stvaranja jedinstvenim stvarala~kim proce-
som u oblike koji su savr{eno podesni da bi ih ~ovek nastanio i upravljao
njima. Naravno, ovaj prvobitni oblik je sada uveliko maskiran usled kasnijeg
ulaska greha, propadanja i smrti u Stvaranje, sa svim svojim u`asnim
posledicama. Prepoznavanje tih osnovnih ~injenica }e, ube|eni smo, na kraju
184
dovesti do daleko vi{e zadovoljavaju}eg i nau~nog obja{njenja opa`enih
geolo{kih terenskih odnosa, nego {to to evoluciona sinteza mo`e ikada da
u~ini.
TADA[NJI SVET
Koliko je vremena pro{lo izme|u stvaranja ~oveka i njegove pobune i
pada, Biblija ne ka`e. U svakom slu~aju, malo je verovatno da se bilo koji
geolo{ki sloj koji sadr`i fosile mo`e pripisati tom periodu. Jer fosili jasno go-
vore o smrti i patnji. Iako je re~enica o smrti specifi~no izgovorena samo nad
~ovekom i zmijom koju je Sotana upotrebio kao sredstvo isku{enja,
najo~igledniji nagove{taj je da je to prokletstvo rasprostranjeno na ~itav svet.
Ova ~injenica je tako|e jasno ukazana u izlaganju Novog zaveta o padu. Pavle
ka`e: “Kroz ~oveka bi smrt” (1. Korin}anima 15,21) i na drugom mestu,
“kroz jednog ~oveka do|e na svet greh, i kroz greh smrt” (Rimljanima 5,12).
Sli~no tome u Poslanici Rimljanima 8,20: “Jer se tvar pokori propadljivosti.”
Kao {to je ve} napomenuto, ve}ina fosilnih naslaga pru`a dokaz za iznenad-
no zatrpavanje i prema tome ukazuje na katastrofu neke vrste. Celokupan
izgled fosilnih stena izgleda u potpunosti van sklada sa sistemom Stvaranja
koji je Bog toliko puta izrazio kao “veoma dobar”. Prema tome, ose}amo se
prinu|eni da datiramo sve slojeve stena koji sadr`e fosile organizama koji su
nekada `iveli posle Adamovog pada.45
Izgleda verovatno da relativno malo ovih slojeva, ako bilo koji, mo`e da
bude datiran tokom perioda izme|u Adamovog pada i Potopa. To je prven-
stveno zato {to izgleda da je geolo{ka aktivnost bila veoma blaga tokom tog
vremena i zato {to su takvi nanosi koji su mogli da budu formirani tada
najverovatnije bili uni{teni tokom Potopa.
Zaklju~ak da je period bio verovatno relativno neaktivan, geolo{ki je
podr`an sa nekoliko u~enja Biblije, izme|u kojih su i slede}a:
(1) “Vode nad svodom”
Kao {to smo videli, te vode su izgleda postojale u obliku velikog vodenog
omota~a oko Zemlje, nepoznatog, ali verovatno veoma velikog opsega. Kao
vodena para, bio je nevidljiv, ali bi, svejedno, imao velike efekte na kopnenu
klimu i meteorolo{ke procese.
Najo~igledniji od tih efekata bi prouzrokovao jednoli~no toplu umerenu
klimu {irom Zemlje. Vodena para, kakva je danas predstavljena u atmosferi,
ima taj specifi~an efekat regulisanja Zemljine temperature. Prepotopni vodeni
omota~ bi proizveo taj rezultat u mnogo ve}oj meri, sa ve}im procentom
sun~eve nadolaze}e energije zra~enja koji je apsorbovan i zadr`avan, i
ravnomerno raspore|ivan {irom Zemlje, nego {to je to danas, i sezonski i po
geografskoj {irini. Ovaj efekat bi zauzvrat uveliko spre~io atmosferska
kru`enja koja karakteri{u sada{nju troposferu i koja su u su{tini prouzroko-
vana razlikama temperatura izme|u ta~aka na razli~itim geografskim {irinama
i visinama. Neprestana bitka “frontova” bi bila uglavnom odsutna, tako da
prepotopna klima ne bi bila samo topla, ve} i bez nasilnih oluja.
185
 Fiziku i meteorologiju takvog vodenog omota~a, i njegovo odr`avanje u pre-
potopnoj atmosferi, bi moglo biti te{ko detaljno razgrani~iti; ~ak je i danas
veoma malo poznato o sada{njoj gornjoj atmosferi, njenim sastojcima i
fizi~kom pona{anju. Ve}ina aktivnosti koje je pokrenula Me|unarodna
geofizi~ka godina, u stvari, uklju~uju}i program ve{ta~kog satelita, je bila
usmerena ka cilju boljeg upoznavanja tog regiona. Me|utim, poznato je da je
oblast iznad oko 130 km veoma topla, preko 38oC, a verovatno raste do
1.650oC,46 i u stvari se zove termosfera upravo zbog tog razloga. Velika tem-
peratura je, naravno, neophodna za zadr`avanje velikih koli~ina vodene pare.
[tavi{e, poznato je da je vodena para zna~ajno lak{a od vazduha i ve}ine
drugih gasova koji sa~injavaju atmosferu. Prema tome, nema ni~eg fizi~ki
nemogu}eg u konceptu o velikom termalnom vodenom omota~u koji je neka-
da postojao u gornjoj atmosferi.
Poznato je, naravno, da su jezgra za kondenzaciju, naro~ito ~estice soli
koje nastaju razbijanjem talasa na okeanu,47 danas neophodne da bi
prouzrokovale da se vodena para u sada{njoj atmosferi kondenzuje ~ak i na
niskim temperaturama, ali je verovatno da takva jezgra nisu postojala u prvo-
bitnom omota~u, po{to bi visok nivo atmosferskih turbulencija bio neophodan
za njihovo izdizanje do omota~a. Po{to se vodene kapljice formiraju, one jo{
uvek moraju da se skupe u ve}e ~estice kako bi pale u vidu ki{e (ina~e,
ostaju na nebu kao oblaci), a mehanika ovog procesa je jo{ uvek nepotpuno
shva}ena. Iako jo{ uvek ne mo`emo da uka`emo na bilo kakvu definitivnu
nau~nu potvrdu ovog vodenog za{titnog omota~a oko Zemlje, ne izgleda da
postoji neka nerazdvojiva fizi~ka pote{ko}a u hipotezi o njegovom postojanju,
i dovoljno je objasniti {irok spektar fenomena geolo{ki, i uz pomo} Biblije.
(2) Bez ki{e pre Potopa
Ova ~injenica je specifi~no iznesena u 1. Knjizi Mojsijevoj 2,5.6 na slede}i
na~in:
“... jer Gospod Bog jo{ ne pusti da`da na zemlju, niti be{e ~oveka da
radi zemlju, ali se podiza{e para sa zemlje da natapa svu zemlju.”
Ovaj stih se odnosi specifi~no na prvobitno zavr{eno Stvaranje, ali se ne
spominje bilo kakva promena u tom meteorolo{kom fenomenu posle Pada,
tako da je izgleda nastavio svoje postojanje do vremena Potopa. Ovaj
zaklju~ak je tako|e podr`an ~injenicom da se dúga spominje kao nov znak
od Boga ~oveku posle Potopa, ukazuju}i da je tada ki{a, kakvu je znamo, i
dúga do`ivljena tada po prvi put (1. Mojsijeva 9, 11-17).
Proces isparavanja sa kopna i vodenih povr{ina je izgleda ukazan pod
“parom” koja se izdizala sa zemlje. Me|utim, sa odustvom atmosferskih tur-
bulencija, veliki pokreti vazdu{nih masa i sadr`ane vodene pare, kakvi su
karakteristi~ni za sada{nje klime, su bili spre~eni. Tako|e, stopa opadanja
(vertikalno sni`avanje temperature sa visinom iznad povr{ine Zemlje) je
verovatno bila mala usled efekta omota~a, tako da bi vodena para te`ila da
se ponovo kondenzuje i istalo`i kao laka magla ubrzo posle isparavanja.
Po{to je talo`enje sedimenata uslovljeno njihovom prethodnom erozijom
vodom ili vetrom, i po{to su ti elementi o~igledno delovali na jednoli~no blag
186
na~in, sledi da je samo malo geolo{kog delovanja moglo da bude ostvareno
tokom tog perioda.
(3) Malo vulkanske i tektonske aktivnosti
To se zaklju~uje na osnovu ~injenice da je “razvaljivanje izvora velikog bez-
dana” (1. Mojsijeva 7,11), koje ukazuje na ovu vrstu aktivnosti, bilo jedan od
neposrednih uzroka Potopa; prema tome, mora da je prethodno bilo
ograni~avano. Fraza “velikog bezdana” se koristi u Bibliji u odnosu na vode
okeana (npr, Isaija 51,10) i podzemne vode (Psalam 78,15). Jedna re~
“velikoga” (hebrejski “tehom”) se tako|e ~esto koristi kako bi ozna~ila oba
tipa kopnenih voda. Prvobitna velika dubina iz 1. Knjige Mojsijeve 1,2 je bila,
kao {to smo videli, razdvojena na vode nad i ispod svoda, tako da su te
vode, na bilo kom mestu, o~igledno opisane narednim pozivanjima na velike
dubine. Izgleda da su veliki delovi voda bili zarobljeni ispod Zemljine kore i
u d`epovima unutar kore tokom prva tri dana Stvaranja. Zbog velikih tem-
peratura i pritisaka, predstavljali su, bez sumnje, veoma delotvorne rast-
vara~e, stvaraju}i ili hemijski bogate vode Zemljine kore ili lavu bogatu
vodom.
Me|utim, izgleda da su te vode bile ili u potpunosti ili u velikom delu
zarobljene tokom prepotopnog perioda, mo`da postepeno pove}avaju}i tem-
perature i pritiske dok, kona~no, Zemljina kora nije popustila na nekim mes-
tima. Razdvajanje zemljine kore, ~ak i na samo jednom mestu, sa rezultatom
izbijanja lave ili vode ili pare, bi zatim dovelo do pokreta zemlje koji bi
prouzrokovali dalje razdvajanje, kako to Biblija slikovito prikazuje, “taj dan raz-
vali{e se svi izvori vellikoga bezdana” (1. Mojsijeva 7,11). To je zaista bila
gigantska katastrofa, pored koje eksplozija najve}e hidno-nuklearne bombe,
ili stotina takvih bombi, postaje bezna~ajna.
Tako biblijski izve{taj ukazuje da je period izme|u pada ~oveka i rezultu-
ju}eg Potopa bio srazmerno miran geolo{ki. Vode i iznad i ispod svoda su
bile u velikoj meri suzdr`ane, temperature su bile podjednako tople, nije bilo
ki{a ni vetrova, a verovatno ni zemljotresa ni vulkanskih erupcija. Verovatno
je postojao ve}i odnos kopnene u odnosu na vodenu povr{inu nego {to je to
danas slu~aj, ali je u atmosferi odr`avan povoljan nivo vla`nosti niskole`e}om
“parom” koja se izdizala sa “mora” (1. Mojsijeva 1,10) i blago teku}im “reka-
ma” (1. Mojsijeva 2,10-14) koje su izgleda napajane delimi~no ili uveliko bla-
gim izvorima.
GEOLO[KI DOKAZI O PREPOTOPNOJ KLIMI
Univerzalno topla klima
Najzna~ajniji od tih biblijskih zaklju~aka je onaj o univerzalno toploj klimi,
sa povoljnom vlagom za obilan biljni i `ivotinjski `ivot. Zna~ajno je da fosilni
ostaci svuda u svetu i {irom geolo{kog stuba svedo~e o upravo takvom
uslovu. Fosilne stene su podeljene u geolo{ke “periode” na osnovu uni-
formisti~kog sistema, a zna~ajno je da se na osnovu organskih i fiziografskih
karakteristika nanosa zaklju~uje da su prakti~no svi ti “periodi” bili uni-
187
verzalno blagi i topli. Govore}i o periodu mezozoika, dobu velikih gmizavaca,
Kolbert ka`e:
“Mnoge linije dinosaurusa su evoluirale tokom 100 miliona godina ili vi{e
mezozojske istorije u toku koje su `iveli... U tom dobu Zemlja je imala
tropsku ili suptropsku klimu preko ve}eg dela svoje kopnene povr{ine, a
u {iroko rasprostranjenim tropskim oblastima je postojalo obilje bujne ve-
getacije. Kopno je bilo nisko i nije bilo visokih planina koje bi formirale
fizi~ke ili klimatske barijere.”49
“Mla|i” period kenozoika se obi~no sastoji od nanosa koji su bli`i povr{ini
i koji sadr`e fosile sisara ili veliki procenat savremenih morskih oblika.
Nanosi najbli`i povr{ini, pripisani pleistocenu, nisu tipi~ni za ostale i verovat-
no se delom mogu datirati na posle Potopa. To tako|e mo`e biti ta~no za
neke od pliocenskih slojeva, iako ve}ina od njih li~i na slojeve donjeg terci-
jara.50 Ranije epohe, od eocena preko miocena, su o~igledno imale klime
sli~ne klimama mezozoika (kreda, jura i trijas).
“To (miocen) je tako|e bio period svetske klime; posle miocena, klima
postaje raznovrsnija i ostala je takva do danas.”51
“Klima oligocena je definitivno bila topla u pore|enju sa miocenskom koja
je usledila, a daleko toplija od klime savremenog sveta. Ali eocen, koji je
prethodio, bio je jo{ topliji od oligocena. U eocenu, suptropska vru}ina se
ose}ala na Grenlandu.”52
Ista situacija se sre}e i u stenama paleozoika i proterozoika velike
debljine. U odnosu na kambrijum, Miler ka`e:
“... Klima kambrijuma nije bila u su{tini razli~ita od klime srazmerno
nedavnog geolo{kog vremena, ali klimatski uslovi su tada bili daleko jed-
noli~niji nad celom zemljom nego {to je to danas slu~aj. Zna~ajne
kre~nja~ke formacije kambrijumskog perioda na velikim geografskim {iri-
nama sna`no ukazuju da su one bile natalo`ene u relativno toplim ili
umerenim vodama.”53
Sli~no tome, o narednom ordovicijumu, ka`e:
“Veoma velika mora ordovicijuma, su dopu{tala daleko slobodniju cirku-
laciju voda izme|u malih i velikih geografskih {irina, koja je bez sumnje
pomagala odr`avanju klime zemlje jednoli~nijom nego {to je to danas
slu~aj.”54
A o slede}em periodu, siluru:
“Op{ti raspored i karakter stena i njihovih fosila ukazuje na jednoli~nije
klimatske uslove od dana{njih. Fosili u arkti~kim stenama silura se u
su{tini ne razlikuju od onih na malim geograskim {irinama.”55
^ak i uz rizik da budemo monotoni, moramo da nastavimo sa drugim
velikim periodima. O devonu, fon Engeln i Kaster ka`u:
“U slu~aju devona, takvi dokazi ukazuju na blagu klimu {irom sveta.”56
Za period karbona dokazi su isti.
188
95
“[to se ti~e perioda ranijeg paleozoika, karakter i raspored fosila donjeg
karbona prili~no jasno dokazuje odsustvo dobro definisanih klimatskih
zona kao {to su one danas.”57
U slojevima gornjeg karbona nalaze se najbogatije formacije uglja.
Univerzalno topla, vla`na klima je sama dovoljna za obja{njenje ~injenica.
“Uslovi `ivotnje sredine u gornjem karbonu su izgleda bili idealni za formi-
ranje uglja. Vla`na, topla klima tokom cele godine je obezbe|ivala obilan,
neprestan rast vegetacije.”58
Pretpostavljena glacijacija u permu
Pri~a je tako ista u prakti~no svim slojevima. Osim pretpostavljenih glaci-
jalnih formacija pleistocena, i u manjoj meri, pliocena, jedini deo fosilnih slo-
jeva u kojima se fenomeni koji su gore opisani ne mogu jasno videti je perm.
Smatra se da je veliki broj slojeva perma u Africi i Ju`noj Americi glacijalnog
porekla. Me|utim, slojevi perma na ostalim mestima odaju uobi~ajene naz-
nake umerene ili tropske klime.
^ak i u onim slojevima perma (ili prelaz perm-karbon) za koje se smatra
da su glacijalnog porekla, postoje umetnuti slojevi koji su morali da budu na-
talo`eni u toploj klimi, kao na primer, veliki slojevi uglja. Evropski stratigraf,
Moris Ginjo, je opisao izuzetnu sli~nost permskih sekvenci iz Afrike, Indije,
Australije, Madagaskara i Brazila, na slede}i na~in:
“U svim zemljama ju`ne hemisfere o kojima smo sada govorili, mo`e se
rekonstruisati ista istorija: karbon se zavr{ava velikim glacijalnim razvo-
jem, koje nije ograni~eno na doline planina ve} se rasprostire na ogrom-
nom prostoru i prema tome je uporediv sa kvartarnim ledenim kapama
severne hemisfere. Neposredno posle nestanka gle~era i tokom perma,
ti regioni su bili naseljeni florom roda Glossopteris i ishranjivali su obilnu
populaciju gmizavaca, koji su biti raznovrsno adaptirani nalik sada{njim
sisarima.”59
Ova upe~atljiva velika glacijacija je anomalija i te{ko ju je objasniti, po{to
se javlja toliko blizu ekvatora i tako|e veoma blizu nivoa mora. Ginjo veruje
da je jedino mogu}e obja{njenje teorija pomeranja kontinenata, koju su rani-
je zastupali Vegener, du Toit i drugi, po kojoj su ju`ni kontinenti, a verovatno
i drugi tako|e, nekada bili delovi jedne velike kontinentalne mase, a zatim
su se razdovjili.
Ova teorija se naravno sna`no suprotstavlja uniformisti~kom konceptu, i
zbog toga je ve}ina geologa odbacuje. Opik, na primer, ka`e:
“Tuma~enje tih promena je dugo bilo zamagljeno mogu}nostima polarnog
lutanja i pomeranja kontinenata... Alfred Vegener i njegovi sledbenici su
u stvari poku{ali da objasne na takav ~isto mehani~ki na~in sve paleok-
limatske promene; smena toplih i hladnih perioda je pripisana
preme{tanju istog lokaliteta iz tropa do arkti~kog kruga i ponovo nazad....
Sada je dokazano da su tokom poslednjih 100 miliona godina relativni
polo`aji polova i kontinenata bili u su{tini isti kao danas.”60
189
 Nedavna istra`ivanja rasporeda faune u slojevima perma u obe hemisfere
izgleda da dokazuju da su relativni polo`aji polova i kontinenata bili isti kao
danas i, prema tome, ni pomeranje kontinenata ni preme{tanje polova ne
mo`e da objasni anomaliju glacijalnog doba perma.
“Granica faune je paralelna sada{njem Zemljinom ekvatoru i, ako je zaista
prouzrokovana temperaturom, spre~ava mogu}nost promene polo`aja
polova u odnosu na velike kopnene mase severne hemisfere. Tako|e je
spre~ena mogu}nost da su Zemljina kora ili omota~ menjali svoj polo`aj
u odnosu na jezgro.”61
Me|utim, ni Stili ni Opik, ni izgleda niko drugi nije bio u mogu}nosti da
pru`i zadovoljavaju}e alternativno obja{njenje za neobi~no “ledeno doba” iz
perma - karbona. Opik to priznaje na slede}i na~in:
“Moramo da zaklju~imo da je temperatura bila na arti~kom nivou. Jedna
od najve}ih geolo{kih zagonetki sa kojima smo suo~eni je kako je to
moglo da se desi u regionu koji je danas unutar tropa, prostiru}i se
izme|u 17. i 24. stepena severne geografke {irine.”62
Me|utim, mo`da je pote{ko}a u tome da su dokazi za navodno “ledeno
doba” bili pogre{no protuma~eni. Za najkarakteristi~nije indikatore delovanja
leda se uzimaju tiliti i ispruganost, a to su odlike za koje se smatra da
dokazuju permsku glacijaciju. Tiliti su o~vrsli tilovi, koji predstavljaju ne-
razvrstane skupine {ljunka, peska i ne{to blokova stena, u glinenom matrik-
su. Ispruganost je predstavljena izdu`enim brazdama, verovatno formiranim
prelaskom ledenih prekriva~a preko stena. Me|utim, postoji puno agenasa
osim leda koji mogu da proizvedu takve odlike. Priznati autoritet po pitanju
sedimenata i sedimentnih stena ka`e:
“Ne predstavlja svaki haoti~ni nanos sa velikim blokovima uronjenim u
matriks gline tilit i velika pa`nja se mora obratiti prilikom razlikovanja
pravog tilita i drugih materija koje li~e na njega.”63
Sli~no tome, R. F. Flint, glacijalni geolog, ka`e:
“Odsustvo slojevitosti i nedostatak razvrstavanja po veli~ini, dve
najo~iglednije karakteristike tila, nikako nisu ograni~ene samo na til, ve}
su karakteristi~ne za veliki broj drugih nanosa sa kojima se til lako
pome{a.”64
U pogledu ispruganosti, on ka`e:
“Tako izgleda da pod povoljnim uslovima ispruganost mo`e da nastane
bilo kakvim tokom ili plutanjem te{kih masa.”65
Prostor onemogu}ava detaljnu raspravu po ovim pitanjima, ali o~igledno
da ovi i drugi pretpostavljeni indikatori glacijalnog delovanja mogu tako|e da
budu proizvedeni mnogim drugim agensima osim leda, i prema tome uop{te
ne predstavljaju neophodno dokaze glacijacije. Naro~ito je u takvoj geolo{koj
kataklizmi, kakvom Bibilija opisuje Potop, lako predstaviti mogu}nost neke
velike vulkanske ili turbiditske vrste fenomena koji se odigrao nad ju`nom
hemisferom i koji je proizveo te {iroko ra{irene gomile i ispruganosti, bez bilo
kakvog glacijalnog delovanja. To je jo{ razumnije imaju}i u vidu naslage uglja
povezane sa njima, koje se ~esto nalaze izme|u slojeva konglomerata, kao
190
i drugih nanosa koje definitivno nisu glacijalnog porekla. Jedna takva nasla-
ga je opisana na slede}i na~in:
“U jugoisto~nom delu Australije i u Tasmaniji tiliti su uronjeni izme|u
nekih 600 metara permskih sedimenata, delom marinskih, delom konti-
nentalnih po poreklu, {to uklju~uje, tako|e, sloj uglja.”66
Izgledalo bi da bi daleko najrazumniji na~in tuma~enja takvih naslaga
kakve se pojavljuju bio uz pomo} katastrofi~kog deluvijalnog delovanja, sa
strujama koje teku iz razli~itih pravaca i koje sadr`e razli~ite sedimente.
Takozvane permske glacijalne naslage su prona|ene u Africi, Ju`noj
Americi, Australiji i Indiji. Nanosi se prostiru do nivoa mora i izgleda da su
rasprostranjeni vi{e ili manje radijalno od centra negde du` ekvatora. Kako
je tako veliki ledenih pokriva~ mogao da bude formiran na takvom lokalitetu
izgleda nemogu}e shvatiti. Shodno tome, izvr{eni su poku{aji da se otkriju
permske glacijalne naslage i u drugim oblastima, ali bez uspeha. Neke od
najve}ih i najkompletnijih permskih sekvenci u svetu su prona|ene u sever-
nom Meksiku i jugozapadnom delu Sjedinjenih Dr`ava, {to je potvr|eno na
slede}i na~in:
“Oblast sadr`i jedan od najpotpunijih poznatih prikaza permskog sis-
tema...”67
Permski slojevi u jugozapadnom delu Sjedinjenih Dr`ava predstavljaju veli-
ki kompleks struktura grebena i, po{to su korali aktivni jedino u tropskim ili
suptropskim vodama, niko nije predlo`io da su glacijalni nanosi ovde locirani.
Me|utim, u meksi~kim slojevima prona|eni su mnogi navodni tiliti i pripisani
su glacijaciji.
Nedavna istra`ivanja Normana Njuela, iz Ameri~kog prirodnja~kog muzeja,
autoriteta po pitanju permske stratigrafije, pobila su to tuma~enje. U vezi
opsega slojeva, on ka`e:
“Smena po kojoj su konglomerati natalo`eni vredna je napomene kao
jedna od najpotpunije predstavljene i najbolje dokumentovane sekvence
permskih stena u Severnoj Americi.”68
Po{to je prili~no temeljno ispitao ~injenice, Njuel zaklju~uje:
“Ti meksi~ki slojevi blokova stena i vulkanskih stena su najverovatnije
naslage podmorskog klizanja koje su natalo`ene u basenu koji se nalazio
pored aktivnih vulkana oivi~en rastu}im grebenima.”69
Zatim on daje veoma zna~ajno op{te opa`anje:
“Talozi podmorskog klizanja su daleko obilniji u stratigrafskom zapisu od
tilita, i stratigrafi postaju sve oprezniji imaju}i to u vidu.”70
Mogli bi prema tome da predvidimo da je samo pitanje vremena pre nego
{to se sli~ni fenomeni u ju`noj hemisferi tako|e prepoznaju kao neglacijalni
po poreklu.
To onda zna~i da svi fosilni sedmenti, obuhvataju}i celokupan geolo{ki
stub iznad proterozoika71 ili ~ak arheozoika na nekim mestima, pru`aju skoro
jednoglasno svedo~anstvo da je “tada{nji svet” imao blagu klimu, u su{tini
jednoli~nu {irom sveta. Standardne geolo{ke reference, naravno, govore o tim
slojevima uz pomo} hronolo{kih doba, i na taj na~in, rekli bismo da slojevi
191
ukazuju da je klima Zemlje uvek, bar do najskorijih geolo{kih epoha, bila u
su{tini topla i jednoli~na, sa samo blagim sezonskim varijacijama i varijaci-
jama du` geograske {irine. Ako se razmi{lja o slojevima kao da su uveliko
natalo`eni katastrofi~no, naro~ito tokom Potopa, onda je njihovo svedo~anst-
vo o jedinstvenoj prepotopnoj eri koja je imala takvu klimu.
Obja{njenje klimatske promene
U bilo kom slu~aju, ovde opet postoji velika pote{ko}a za uniformisti~ku
geologiju - kako opisati takvo izuzetno stanje stvari uz pomo} sada{nje ne
veoma jednoli~ne klime, sa takvim krajnostima toplog i hladnog. Kako fon
Engeln i Kaster ka`u u vezi sistema jure, na primer: “Ovu op{tu tropsku klimu
je te{ko objasniti.”72
Bilo je puno raznovrsnih teorija o pro{lim klimatskim pojavama, koje su
poku{avale da objasne i glacijalne periode i periode op{te toplote. Dr C. E.
P. Bruks nabraja nekih 30 ili vi{e razli~itih teorija koje su iznete u pro{losti.73
Te teorije su uklju~ivale takve stvari kao {to su prolaz Sun~evog sistema kroz
regione svemira ispunjene kosmi~kom pra{inom ili gasom, varijacije plime,
tople izvore, pomeranje polova, pomeranje kontinenata, orogenetske
fenomene, menjanje rasporeda kopno-more, pomeranje okeanskih struja,
promene u sun~evom zra~enju, atmosferski ugljen-dioksid, vulkansku pra{inu
u atmosferi, promene u atmosferskoj cirkulaciji i mnogim drugim faktorima.
O~igledno nema potrebe govoriti ovde o svim tim teorijama. Mnoge od njih
su poku{ale da objasne glacijalne klime, ali ne obja{njavaju daleko zna~ajni-
ju univerzalno toplu klimu na koju ukazuju svi sedimentni slojevi. Neke bi
objasnile kako je odre|eni region mogao da pro|e kroz promene perioda
tople i hladne klime, ali ne mogu da objasne toplu klimu rasprostranjenu
{irom sveta. Verovatno ve}ina autoriteta sada favorizuje ili koncept promene
rasporeda kopna i mora, ili promene koli~ine sun~evog zra~enja. Bruks
favorizuje ovaj prvi:
“Zaklju~ak do koga smo dovedeni, prema tome, je da su umerene
promene rasporeda kopna i mora, kakve su se odigrale dovoljno ~esto
tokom geolo{kog vremena, sasvim dovoljne da premoste prazninu izme|u
neglacijalnih i glacijalnih klima, ili izme|u toplih i hladnih geolo{kih peri-
oda, i da spolja{nja pomo}na sredstva, kao {to su varijacije u sun~evom
zra~enju ili promene astronomske klime, iako predstavljaju mogu}e
uzroke, nisu neophodni.”74
Ali, o~igledno je da su bilo kakvi prora~uni koji poku{avaju da izvedu efek-
te zagrevanja na osnovu takvih hipoteti~kih promena neizbe`no veoma
naga|aju}i, i veoma je te{ko uvideti kako su zna~ajne razlike u koli~ini efek-
tivne dolaze}e sun~eve energije na razli~itim geografskim {irinama (koje pred-
stavljaju osnovni razlog za na{ sada{nji opseg kopnenih klima) mogle ikada
da budu izjedna~ene samo promenom obrazaca kopna i mora. Shodno tome,
ve}ina sada{njih klimatologa veruje da je jedini stvarno kompetentan agens
za svetsku klimatsku promenu morala da bude svetska promena dostupne
sun~eve energije.
192
Na primer, dr H. E. Lendsberg, direktor odelenja klimatologije iz Ameri~kog
biroa za vremenske prilike, u nedavnoj kritici ovih pitanja, navodi:
“Postoji, naravno, odnos izme|u okeanskog rezervoara toplote (ili hlad-
no}e) i klimatskih kolebanja na kopnu. Me|utim, nikakvo koli~insko raz-
matranje nije do sada prikazalo da oni mogu da objasne opa`ene
fenomene velikih ledenih epoha.”75
I na isti na~in Lendsberg ukazuje da je ovaj tip mehanizma tako|e neod-
govaraju}i za obja{njenje svetski tople klima koja prethodi pleistocenu.
Po{to sun~evo zra~enje obezbe|uje energiju, ne samo za zagrevanje
Zemljine atmosfere ve} tako|e prakti~no za sve fizi~ke i biolo{ke procese koji
proizvode regionalnu klimu, izgledalo bi svakako najrazumnije zaklju~iti da to
mora da predstavlja osnovni uzrok bilo kakvog takvog svetskog fenomena kao
{to je univerzalno topla klima koju smo opisivali. Tako, kako Lendsberg ka`e:
“Pre ili kasnije ve}ina razmatranja se vra}a na pitanje promena sun~evog
zra~enja. Neki astrofizi~ari su utvrdili da jednostavno nema potrebne
veli~ine za takve velike klimatske promene. Drugi podjednako tvrde da
nuklearni procesi sunca u stvari zahtevaju periodi~ne zna~ajne promene
u otpu{tanju sun~eve energije.”76
Povremeno se tvrdi da bi vi{e sun~evog zra~enja moglo u stvari da dovede
do ledenog doba. Ali, ponovo citiraju}i Lendsberga:
“Me|utim, logi~nije je pretpostaviti da porast zra~enja prouzrokuje toplije
uslove kao {to su oni koji su nekada preovladavali u tercijaru, a da
opadanje zra~enja proizvodi ledeno doba pleistocenskog tipa.”77
Sli~no tome, Arkel, raspravljaju}i o svetskoj toploj klimi jure, govori:
“Razmotriv{i sve stvari, prema tome najverovatnije obja{njenje visoke tem-
perature jure je ono koje zavisi od prijema vi{e sun~eve energije...”78
Verovatno se najautoritativniji trenutno dostupan skup ~injenica i mi{lje-
nja o ovom pitanju nalazi u simpozijumu79 koji je uredio Harlou [ejpli, iznose}i
zajedno istra`ivanja meteorologa, astronoma, antropologa, geologa i drugih
stru~njaka koji se bave pro{lim klimatskim promenama.
Dr Kirtli Meter, daju}i pregled knjige, zaklju~uje:
“Njihovi zaklju~ci ukazuju da su meteorolo{ki uslovi izgleda sekundarni, a
ne primarni uzro~ni fakotri; pravi uzroci razlika klime, nasuprot promena-
ma vremena, se moraju prona}i u varijacijama u koli~ini emitovanog
sun~evog zra~enja. Ovde je naglasak postavljen na emisiju kratkotalasnog
ultraljubi~astog zra~enja, a ne na varijacije efektivnog zra~enja crnog tela
sunca.”80
Tako klimatolozi i drugi postaju sve vi{e ube|eni da jedini odgovaraju}i
na~in za obja{njavanje svetskih klimatskih promena mora nekako da bude uz
pomo} promena jedinog faktora koji kontroli{e klimu na svetskoj osnovi, to
jest, sun~evog zra~enja.
Me|utim, ovaj naizgled neophodan zaklju~ak jo{ uvek ne opisuje uzrok
neophodnih promena sun~evog zra~enja. U stvari, uop{te nema dokaza za
takvo variranje. Kako astronom, Fred Hojl, ka`e:
193
 “Nema ni teoretskih ni opa`ajnih dokaza da su se odigrale promene
zra~enja sunca, me|utim... Kao podr{ka tome sigurno je da su varijacije
sun~evog zra~enja iz godine u godinu danas veoma male.”81
“Efekat staklene ba{te”
Ali naravno, nije neophodno da postoji stvarna promena otpu{tene
sun~eve energije kako bi postojala zna~ajna promena u koli~ini sun~eve
energije koju prima Zemlja u procesu atmosferskog zagrevanja i drugim
fizi~kim procesima. Sve {to je neophodno je da postoji promena kvaliteta
apsorbovanja toplote i odbijanja atmosfere, a to bi moglo biti postignuto re-
lativno malim promenama njegovog sastava. To je zbog “efekta staklene
ba{te” atmosfere. Harold Blum daje opis klju~nih faktora ovog efekta:
“Vodena para je prvenstveni atmosferski apsorbent dolaze}e sun~eve
svetlosti, pri ~emu je apsorpcija ozonom kvalitativno manji faktor; drugi
gasovi su propusni. Apsorpcija odlaze}eg zra~enja sa Zemlje se vr{i pono-
vo vodenom parom, pri ~emu ugljen-dioskid i ozon igraju manje uloge...
Apsorbovani deo te`i da zagreje atmosferu, i isto kao {to toplo staklo
staklenika te`i da povisi temperaturu u unutra{njosti, vodena para te`i da
povisi temperaturu Zemljine povr{ine ispod nje. Ta povr{ina, ili bilo koji
objekat na njoj, neprestano razmenjuje zra~enje sa vodenom parom u
atmosferi, tako da je temperatura povr{ine blisko zavisna od koli~ine i
temperature te pare.”82
Ova tri sastojka atmosfere - vodena para, ozon i ugljen-dioksid - prema
tome, obezbe|uju efekat pokriva~a kojim sun~evo zra~enje postaje efektivno
dostupno za odr`avanje fizi~kih i biolo{kih procesa na Zemlji. Najzna~ajniji od
tih sastojaka je vodena para. Svejedno, zna~ajne promene u atmosferskim
proporcijama jednog ili vi{e od ova tri sastojka bi mogle da proizvedu
zna~ajne promene kopnene klime. Vi{e pa`nje je dato mogu}im varijacijama
sadr`ine ugljen-dioksida nego drugima, po{to je ta proporcija izgleda
povezana sa koli~inom biolo{ke aktivnosti na Zemljinoj povr{ini i prema tome
je podlo`nija varijaciji.
Dr Gilbert Plas iz odseka za napredna istra`ivanja aeronautskih sistema,
istra`ivao je efekat ugljen-dioksida verovatno intenzivnije od bilo kog drugog
pojedinca. On ka`e:
“Prora~uni pokazuju da }e smanjenje od 50 procenata u koli~ini ugljen-
dioksida u vazduhu sniziti prose~nu temperaturu zemlje za 3,8oC. Mo`emo
da budemo razumno sigurni da bi takav nagli pad temperature prouzroko-
vao da se gle~eri ra{ire zemljom.”83
Plas tako|e daje odgovaraju}e kvantitativne podatke za efekat ve}ih kon-
centracija ugljen-dioksida koji bi proizveo topliju klimu; na primer, on je
prora~unao da kada bi se sadr`aj ugljen-dioksida pove}ao ~etiri puta, a u
ravnote`i sa karbonatima Zemljine povr{ine i okeana, onda bi zemljina
prose~na temperatura bila 6,9oC vi{a nego {to je danas.84
Naravno, to je sve sasvim naga|aju}e, ali je bar saglasno sa ~injenicom
da svetska klimatska promena zahteva promene u efektivnom sun~evom
zra~enju, a promena sadr`aja ugljen-dioksida u atmosferi je mogu} na~in izazi-
194
vanja takvih promena. [to se ti~e ozona, sa druge strane, te{ko je uvideti
na~ine kojima bi se sadr`aj ozona u gornjoj atmosferi mogao zna~ajnije
promeniti, po{to je formiran reakcijama nadolaze}eg ultraljubi~astog svetla sa
kiseonikom u gornjem vazduhu. Verovatno se nijedna od ovih drugih koli~ina
ne mo`e promeniti zna~ajno, osim za kratko vreme.
Po{to je vodena para najzna~ajniji od ta tri gasa za proizvodnju efekta
staklene ba{te, izgledalo bi razumno da bi bilo koja zna~ajna promena klime
Zemlje morala nekako da bude povezana sa promenama sadr`aja vodene
pare u atmosferi. Vi{e vodene pare bi stvorilo topliju i jednoli~niju klimu;
manje vodene pare bi prouzrokovalo hladniju i klimu o{trije izdeljenu na zone.
Fred Hojl je, pored drugih istaknutih meteorologa i astronoma, prepoznao tu
mogu}nost:
“Izgleda da bi ledeno doba nastalo ako bi efekat staklene ba{te na{e
atmosfere bio uni{ten ili ozbiljno oslabljen. To bi se desilo ako bi se kon-
centracije onih gasova atmosfere koji su odgovorni za blokiranje infracr-
venog zra~enja zna~ajno smanjile. Gas od najve}eg zna~aja u tom pogle-
du je vodena para. Nastaje, prema tome, pitanje kako je koli~ina vodene
pare u atmosferi mogla sistematski da bude smanjena, naro~ito koli~ina
na visini od nekih 6 km iznad zemlje. U ovome mo`e da le`i odgovor na
zagonetku ledenog doba.”85
Hojlov predlo`eni mehanizam za to isu{ivanje atmosfere je pretpostaviti
prolaz Zemlje kroz region svemira ispunjen meteorskim ~esticama koje bi
mogle da poslu`e kao jezgra kondenzacije. Njegov razlog za ograni~avanje te
aktivnosti na region od 6 km je slede}i:
“Sada su uslovi ~esto operativni u atmosferi, da ka`emo na visini od oko
6 km, na kojoj postoji zna~ajna koncentracija vodene pare koja ne pada
kao ki{a zato {to ne postoji na~in formiranja velikih vodenih kapi iz
vodene pare - a samo kapi odre|ene veli~ine mogu da se formiraju kao
ki{a. Dolazak velikog broja meteorskih ~estica bi mogao da proizvede
drasti~nu promenu takve situacije, po{to bi vodene kapi trenutno te`ile
da se kondenzuju oko ~estice. Ako je kondenzacija vodene pare bila
dovoljno velika, ki{a bi verovatno padala.”86
Hojlova rasprava se pre svega bavila poku{ajima da se objasne ledena
doba, ali je jasno da bi ista linija razmi{ljanja mogla da dovede do obja{nje-
nja za jednoli~no toplu klimu. Ako su velike mase vodene pare nekada pos-
tojale u atmosferi na visini dovoljno velikoj kako bi spre~ila kondenzaciju oko
atmosferske pra{ine ili ~estica soli, efekat staklene ba{te bi o~igledno bio
materijalno oja~an i topla, zna~ajno jednoli~na klima, bi bila rezultat, {irom
sveta.
Prepotopni vodeni omota~
Geofizi~ke ~injenice nas tako dovode da prvo uvidimo da je morala da
postoji svetski topla klima u pre-pleistocenskim vremenima (to jest, sa na{e
ta~ke gledi{ta u prepotopnim vremenima), da je ta klima mogla jedino da
bude prouzrokovana porastom efektivne koli~ine sun~evog zra~enja zadr`anog
na povr{ini Zemlje, ali da to najverovatnije nije bilo usled stvarnog porasta
195
zra~enja sa sunca ve} pre usled porasta kapaciteta apsorpcije zra~enja
atmosfere, i kona~no da je najverovatniji na~in postizanja tog rezultata bio
kroz zna~ajan porast sadr`aja vodene pare gornje atmosfere.
A to je, naravno, upravo ono {to smo videli da prva poglavlja 1. Knjige
Mojsijeve ukazuju, pozivanjem na “vode nad svodom”. Ose}amo se oprav-
danim, prema tome, u predlaganju takvog termalnog vodenog omota~a oko
Zemlje u pre-pleistocenskim vremenima, bar kao mogu}u radnu hipotezu, koja
izgleda pru`a zadovoljavaju}e obja{njenje za prili~an broj biblijskih napomena
i geofizi~kih fenomena. Detaljna fizika ove prepotopne atmosfere mora da
bude za sada nesigurna, naro~ito imaju}i u vidu ~injenicu da je toliko malo
poznato ~ak i o sada{njoj atmosferi, ali izgleda da nema neodvojivih fizi~kih
pote{ko}a u konceptu.
Nema sumnje da bi vodeni omota~ neodre|eno velikog obima mogao da
bude podr`an donjom atmosferom, po{to vodena para te`i samo 0,622-ti deo
iste zapremine suvog vazduha87 za iste uslove. [tavi{e, koli~ina vodene pare
koja bi mogla da bude odr`avana u bilo kojoj datoj zapremini prostora u vode-
nom omota~u ne bi bila zna~ajno pogo|enja prisustvom ili odsustvom vaz-
duha ili drugih gasova u regionu.
“Prakti~no govore}i, maksimalna koli~ina vodene pare koja mo`e da pos-
toji u bilo kom datom prostoru je funkcija temperature, i nezavisna je od
postojanja drugih gasova. Kada je maksimalna koli~ina vodene pare za
datu temperaturu sadr`ana u datom prostoru, za prostor se ka`e da je
zasi}en. Uobi~ajniji izraz ’vazduh je zasi}en’ nije strogo ta~an.”88
U sada{njoj atmosferi, stratosfera je prili~no hladna. Me|utim, iznad
stratosfere, temperature postaju prili~no visoke, daleko iznad ta~ke klju~anja
vode, tako da bi bilo mogu}e odr`ati ogromnu koli~inu nevidljive vodene pare
u regionu iznad stratosfere, kada bi nekako tu bila postavljena. Ove visoke
temperature u gornjoj atmosferi ostaju visoke i danju i no}u, tako da nema
mogu}nosti kondenzacije vodene pare no}u.
“Izgleda da ne postoji efekat no}-dan u atmosferskim temperaturama,
po{to su vr{eni neki eksperimenti tokom no}i, dok je ve}ina telemetrijskih
merenja pritiska vr{ena tokom dana.”89
Dr Fred Vipl, harvardski astronom, koji je napisao gornji navod, pozivao
se na dva nezavisna niza merenja temperatura gornje atmosfere, koja su
vr{ili razli~iti istra`iva~i koriste}i razli~ite metode, jedni no}u a drugi danju,
za koje on ka`e da se “odli~no sla`u”.90
Tako|e bi bilo mogu}e da se vodeni omota~ nalazio u gornjoj troposferi,
ispod stratosfere. Dodatna vodena para bi zagrevala ne samo Zemljinu
povr{inu, ve} tako|e i atmosferu jednoli~nije.
“Porast vodene pare... bi povisio temperaturu Zemljine povr{ine... i
pove}ao temperaturu vazduha na visini od 6 ili 8 km iznad povr{ine, i
tako bi smanjio opadanje temperature sa visinom.”91
Ako se vodeni omota~ nalazio na velikoj visini u donjoj atmosferi, ne
samo da bi pove}ane temperature na tom nivou omogu}ile njegovo odr`ava-
nje, ve} i kako je to Fred Hojl istakao,92 kondenzacija jezgara ne bi nastajala
196
na tom nivou. A bez obzira na temperaturu, vodena para ne mo`e da se kon-
denzuje ako jezgra kondenzacije nisu prisutna.
“Kondenzacija ne zapo~inje dok vodena para nema odgovaraju}u povr{inu
na kojoj bi se kondenzovala. Povr{ina kondenzacije se naziva jezgro kon-
denzacije, a proces uvo|enja tih povr{ina u vodenu paru se naziva nuk-
leacija....
Sve ~injenice do sada isti~u da je morska so osnovno jezgro konden-
zacije, pri ~emu sumporna i azotna kiselina igraju sekundarnu ulogu.”93
U stvari, izgledalo bi da bi bilo mogu}e da se vodeni omota~ nalazi
zna~ajno ispod 6 km, a da se ne istalo`i. Po{to bi atmosferske temperature
bile daleko jednoli~nije nego {to su danas, i vertikalno i po geografskoj {irini,
bilo bi veoma malo atmosferske turbulencije. Kao posledica toga, vi{i nivoi
troposfere bi bili prakti~no bez ~estica soli i drugih potencijalnih jezgara kon-
denzacije. Tako bi takav vodeni omota~ mogao da se odr`ava neodre|eno
vreme, dok se ne{to ne bi desilo {to bi ga pome{alo sa hladnim gasovima
stratosfere i obezbedilo meteorske ili druge ~estice nukleacije.
Kada se kona~no to “ne{to” desilo, bez obzira {ta je to bilo - verovatno
prolaz Zemlje kroz ki{u meteora ili iznenadno izbacivanje velikih koli~ina vul-
kanske pra{ine u vazduh - vodeni omota~ bi se kondenzovao i istalo`io. Kako
to Biblija opisuje, “otvori{e se ustave nebeske”, i obilne ki{e su padale {irom
zemlje tokom 40 dana i 40 no}i!
Vodom potopljen
Videli smo da je najve}i deo Zemljine kore, uklju~uju}i i neke slojeve pro-
terozoika, verovatno bio formiran tokom perioda Stvaranja. Tako|e, morao je
da postoji prvobitni omota~ zemlji{ta koji je podr`avao obilan biljni `ivot pre-
potopne Zemlje. Me|utim, tokom relativno kratkog perioda izme|u Pada i
Potopa, verovatno je formirano malo nanosa, a oni koji su bile formirani
verovatno su uni{teni vodama Potopa, zajedno sa prvobitnim zemlji{tima i
drugim neo~vrslim materijalima. I veoma je verovatno da je ve}ina prvobitnih
stena Zemljine kore raznesena, odnesena, pome{ana i na kraju ponovo nata-
lo`ena ogromnim hidrodinami~kim silama potopnih voda, kao i vulkanskim i
drugim fenomenima koji su ih pratili.
Jedna stvar izgleda apsolutno sigurna, ako je biblijski zapis o Potopu
ta~an, kako mi ~vrsto verujemo da jeste; Nojev Potop je bio kataklizma
ogromnog opsega i potencijala i mora da je izvr{io ogromnu koli~inu
geolo{kog rada tokom godine koje je preovladavao nad zemljom. Izgleda da
nema razumne alternative ili odbacivanju biblijskog opisa kao da nema
nikakave istorijske vrednosti ili priznavanju ~injenice da su mnogi sada{nji slo-
jevi stena Zemlje morali da budu proizvedeni Potopom. Ve} smo pokazali da
Bibilija sasvim jasno iznosi istorijsku ~injenicu o globalnom Potopu, i moralo
bi biti trenutno o~igledno da ako se takav globalni Potop ikada odigrao, mora
da je predstavljao najve}i geomorfolo{ki agens koji je delovao na Zemlji od
samog Stvaranja. Svako ko mo`e da zamisli svetsku poplavu kao “mirnu”94
i geolo{ki neplodnu, lako bi mogao da izjedna~i istok sa zapadom i crno sa
belim.
197
 Razaraju}a mo} savremenih re~nih poplava
^ak i relativno bezna~ajne poplave savremenog iskustva ispoljavaju
ogromne erozione sile. Siril S. Foks, direktor geolo{kog istra`ivanja Indije i
~ovek velikog iskustva sa poplavama i njihovim efektima ka`e:
“Zapanjuju}a mo} koju ispoljava poplava vode koja juri, i u razaranju i u
preno{enju materijala, retko se u potpunosti uvi|a ~ak i danas.”95
Siril navodi upe~atljiv opis poplava u severoisto~noj Indiji:
“P. D. Oldam (Oldham) je dao kratak opis mo}i preno{enja poplavnih toko-
va u ^erapunji (Cherappunji) (Asam (Assam)) regionu, koji je podlo`an
jakim ki{ama. On je napisao: ‘... vode su se uzdigle samo 370 cm iznad
nivoa na kom su stajale pre nekoliko dana; poplava je bila ogromna - veli-
ki blokovi stena koji su bili nekoliko metara u pre~niku valjali su se uz

Slika 25. OSTACI POPLAVE BLIZU LOS AN\ELESA

u`asno razbijanje, skoro kao kamen~i}i u obi~nom potoku. Jedne no}i se
blok granita, za koji sam prora~unao da te`i oko 350 tona, pomerio vi{e
od 90 m; dok je struja u stvari bila turbiditna sa kamen~i}ima veli~ine
nekoliko centimetara, pome{anim skoro kao mulj u toku koji je jurio...‘ U
tom regionu sada prakti~no nema zemlji{ta na ^erapunji platou, i tako|e
je vredno napomene da voda koja nosi puno blata (i njena pove}ana gusti-
na usled toga) nosi ve}e stene od ~iste vode, pri jednakim brzinama.”96
Delovanje poplave se mora zamisliti na ovaj na~in, ne u ograni~enom
lokalnom smislu ve} svetski, ne nekoliko dana ili ~asova, ve} traju}i sedmi-
cama i mesecima, kako bi se shvatio karakter biblijskog Potopa. Sa druge
strane sveta, iz Jute dolazi opis druge savremene poplave:
“U ovoj oblasti su poplave 1930. godine uni{tile ku}e, razvalile isto~ni zid
{kole, i natalo`ile otpatke do dubine od nekoliko metara, uklju~uju}i
blokove stena svih veli~ina do 20 tona te`ine. Neke ve}e stene su bile
pomerene oko 300 m od po~etka kanjona niz gradijent nagiba 4 stepe-
na. Nekoliko njih je bilo te{ko od 75 do 100 tona, a dve ranije spomenute
su te`ile 150 i 210 tona. Velike klisure sve`e izdubljene celom du`inom
poplavljenih kanjona nisu ni{ta manje impresivne od poplavnih nanosa u
dolini. Useci su na~injeni u tipi~nim kanjonskim nanosima - na mestima
do dubine od 20 m. Dugi, neprekidni slojevi stena su bili izlo`eni na dnu
kanala. Nanosi kanjona su se sastojali od materijala nane{enih uzvodno,
vodom u pokretu, i od materijala koji su nakupljani sa susednih padina
kanjona. Bili su uklju~eni i komadi stena koji su se kretali do 15 m u
pre~niku.”97
Grafi~ki prikaz mo}i poplavnih voda je prikazan na fotografijama kao {to
je ona na slici 25. [to se ti~e obi~nih manjih materijala - peska, mulja i gline,
reke su u stanju poplave normalno izdubljivale svoja korita do ogromnih dubi-

SLIKA 25. Dodatni dokazi o kapacitetu preno{enja poplavnih voda prikazani su na ovoj slici, ukazu-
ju}i na blokove stena i sitne materijale koji su natalo`eni u stambenoj oblasti posle ki{ne oluje u
planinama Sen Gabrijel (San Gabriel Mountains). Merenja erozije i proizvodnje otpadaka u ovoj
oblasti su otkrili veli~ine do 200.000 m3 otpada erodovanog i ponovo natalo`enog sa svakog
kvadratnog kilometra vodenog sliva, u jedinstvenoj kratkoj poplavi! (“Control of Flood Debris in San
Gabriel Area,” by Paul Baumann, Civil Engineering, Vol. 14. April 1944, p. 144).

198 199
na, nose}i velike koli~ine sedimenata zajedno sa sobom u rastvoru ili du`
korita, da bi bili ponovo natalo`eni nizvodno kada se poplava uti{ala.
Delovanje velike reke Kolorado iz zapadnog dela Sjedinjenih Dr`ava nije
netipi~no:
“Iz gornjeg opisa je jasno da kada je reka Kolorado plavila, delovala je
na ~vrste stene na svom dnu do dubine od preko 35 m od vrha poplavne
vode, ali da kako se struja povla~ila, prvo je ispunjavala unutra{nji i dubo-
ki kanjon, a zatim je prekrila stenovitu platformu, ne daju}i tako ideju o
nasilnosti na tom delu u dubini, gde je mogla da izbaci sa velikom silom
vi{e od 35 m useka ispunjenih peskom. Bez takvih dokaza malo bi
in`enjera bilo sklono da poveruje da zamuljavanje prati pokrete peska do
dubine od 15 i 30 m ispod normalnog nivoa korita svaki put pri velikoj
poplavi.”98
Ako se ovakva aktivnost odigrava tokom dana{njih poplava, koliko su
morale da budu ogromne koli~ine erodovanih i prene{enih sedimenata kada
se ki{a izlila preko cele zemlje u toku najmanje 40 dana bez stajanja. Ako
bi neko zamerio da je obilna prepotopna vegetacija mogla da spre~i ozbiljnu
eroziju poplavnim vodama, navodimo slede}e re~i dr Pola Sirsa:
“^esto se ka`e da se~a {uma prouzrokuje poplave. To je poluistina. Vode
teku br`e, i u ve}im koli~inama, sa ra{~i{}enog kopna nego sa po{um-
ljenog - do izvesne mere. Kada koli~ina padavina prevazi|e kriti~nu
koli~inu, naro~ito na plitkim zemlji{tima, kakva imamo u Novoj Engleskoj,
~ak ni {ume ih ne}e zadr`ati.”99
Ne samo da bi velike koli~ine vode erodovale re~na korita do velikih dubi-
na, ve} bi uz dugotrajno natapanje i udaranje, pri ~emu bi zemlji{te svuda
bilo zasi}eno i oslabljeno, pre ili kasnije vegetacija bila i{~upana iz zemlji{ta
i odne{ena ne ostavljaju}i nikakvu za{titu izlo`enim zemlji{tima.
Razorna mo} okeanskih talasa
Ne sme se zaboraviti da o{te}enja poplavama ne nastaju samo usled obil-
nih padavina koje se spu{taju sa neba. Tako|e je bilo velikih vulkanskih
izdizanja, koja su o~igledno osloba|ala velike koli~ine vode iz Zemljine
unutra{njosti i stvarale velike poreme}aje u svim morima i vodenim tokovima
na Zemlji. Veliki plimni talasi su bez sumnje bili proizvedeni u velikom broju,
kako je zarobljena voda progresivno osloba|ana kroz pukotine Zemljine kore
{irom planete, kada se “razvali{e izvori velikoga bezdana”.
^ak i delovanje obi~nih talasa i obalskih struja mo`e, tokom relativno
kratkih perioda vremena, da postigne izuzetnu koli~inu sedimentnog rada du`
obalne linije, kada se desi ne{to {to menja sedimentnu ravnote`u koja nor-
malno postoji.
“Bilo koji neobi~ni uslovi, bilo prirodni ili nastali usled delovanja ~oveka,
mogu da poremete ravnote`u na takav na~in da ono {to je nekada bila
veoma stabilna pla`a mo`e brzo da ispolji zna~ajnu eroziju ili talo`enje.
Na primer, uragani koji povremeno projure Atlantikom i obalama
Meksi~kog zaliva u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama ~esto proizvode
izra`ene promene na pogo|enim obalama.”100
200
O~igledno da bi pokretanje Nojevog Potopa predstavljalo izuzetno
“neobi~ne uslove” i trenutno bi pogodilo prepotopne pla`e. A razaraju}i efekat
obi~nih olujnih talasa je bezna~ajan u pore|enju sa plimnim talasima ili
cunamijima, kakvi su se verovatno odigravali velikom u~estalo{}u i
slo`eno{}u tokom perioda Potopa. Me|utim, govore}i o obi~nim talasima,
King ka`e:
“Talasi su retko vi{e od 7,6 m visoki; ali o{tre oluje mogu da ih izdignu
do 18 m, a postoje neprovereni izve{taji o jo{ ve}im visinama... Ogromna
udarna snaga talasa se ne mo`e shvatiti dok ne pogodi objekat koji ne
mo`e da plovi sa njim. Talasi koji udaraju u obale ostrva Tera del Fuego
(Tierra del Fuego) (Ognjena zemlja) mogu se ~uti na 30 km.
Rasprskavanje olujnih talasa se kretalo do vrha svetionika skoro 60 m
iznad nivoa mora. Sila talasa koji udara obalu se mo`e izmeriti, i otkriveno
je da dosti`e 30 tona po kvadratnom metru.”101
Velika eroziona mo} takvih sila bi trebala da bude o~igledna. Tornburi
grafi~ki opisuje te mo}i na slede}i na~in:
“Talasi, naro~ito olujni talasi i cunamiji, kao {to su oni povezani sa surfin-
gom, mogu da nose materijal i manje koli~ine razvaljenog zemlji{ta; ali,
kao {to i vodeni tok prilikom samo jedne poplave mo`e da u~ini vi{e
geolo{kog rada nego {to }e u~initi mesecima ili godinama pri nivou sa
ni`om vodom, tako i olujni talasi tokom kratkog perioda mogu da uti~u
na vi{e promena nego {to bi to obi~ni talasi uradili mesecima... Ogromna
sila koja se ispoljava udarom talasa potvr|ena je zapisanim pokretima
masa koje te`e vi{e hiljada kilograma. Vazduh u pukotinama se iznenada
kompresuje i deluje kao da je klin iznenada zabijen u njih. Povla~enje vode
je pra}eno iznenadnim {irenjem vazduha uz eksplozivnu silu. To kretanje
vode u pukotine ne samo da ispoljava veliki mehani~ki pritisak ve} i kod
rastvorljivih stena mo`e uveliko da ubrza rastvaranje.”102
Vilard Baskom (Willard Bascom), poznati okeanograf, govori o talasima
proizvedenim vetrom koji su prema{ivali visinu od 30 m i opisuje neke
primere ogromnih razornih sila koje olujni talasi mogu da razviju.
“U [erburgu (Cherbourg), u Francuskoj, nasip je bio sastavljen od velikih
stena na kojima je bio postavljen zid 6 m visok. Olujni talasi su prebacili
kamenje te{ko 3.200 kg preko zida i pokrenuli 65 tona te{ke betonske
blokove 18 m... U Viku (Wick), u [kotskoj, na vrh nasipa je postavljen
betonski blok od 800 tona koji je bio u~vr{}en za osnovu gvozdenim
{ipkama pre~nika 9 cm. U velikoj oluji 1872. godine konstruktor nasipa
je posmatrao zapanjen sa obli`nje litice kako su se i zid i osnova, te`ine
ukupno 1.350 tona, uklonili kao jedinstvena celina i natalo`ili u vodi koju
je zid trebao da zadr`i. On je obnovio strukturu i dodao ve}i zid koji je
te`io 2.600 tona, koji je na sli~an na~in bio pogo|en olujom nekoliko go-
dina kasnije.”103
Verovatno su najrazorniji me|u svim talasima plimni talasi poznati kao
cunamiji. U stvari, to nisu pravi plimni talasi, iako se obi~no tako nazivaju,
ve} su prouzrokovani podmorskim zemljotresima, vulkanskim erupcijama ili
klizi{tima. Poznato je da dosti`u brzine od 600 ili vi{e kilometara na sat i
201
visine od 40 metara104 i da putuju na veoma velike razdaljine. Veliki
zemljotres na ostrvu Krakatau, u isto~noindijskim ostrvima 1883, stvorio je
ogromne talase najmanje 30 m visoke koji su prelazili i do 725 km na ~as
plave}i susedna ostrva pri ~emu su udavili skoro 40.000 ljudi. Cunami
prouzrokovan ovim zemljotresom je jo{ uvek bio 60 cm visok dok je prolazio
pored Cejlona (Ceylon) i 23 cm visok kod Adena posle Arabijskog mora!
1946. godine cunami koji je nastao u zemljotresu u regionu Aleutskih
(Aleutian) ostrva, prelazio je 760 km na ~as du` Pacifika, stvaraju}i 6 m visok
“plimni” talas na obalama Havaja, uz veliko razaranje. Talas koji je projurio
preko Bengalskog zaliva 1876. godine ostavio je 200.000 mrtvih ljudi.105
Jo{ skorije, cunami koji su prouzrokovani razornim ~ileanskim zemljotre-
sima 1960. godine ponovo su prikazali mo} ovog tipa talasa. Opis vesti navo-
di:
“Razorna serija zemljotresa koja je pogodila ^ile krajem maja donela je
smrt i razraranje zemljama u celokupnom Pacifiku. Sa zemljotresom, veli-
ki plimni talasi - 15 m visoki i putuju}i pri brzinama od 850 km na ~as
- prouzrokovali su velike {tete pacifi~kim lukama, od Japana do Kalifornije
i od Aljaske do Novog Zelanda. Talasi koji su razorili obalna sela Japana
su posle prelaska tre}ine Zemlje bili 10 m visoki. I u Japanu i na
Havajima, koji su bili pogo|eni sa ~etiri talasa, bilo je velikih gubitaka
`ivota i ogromne materijalne {tete.”106
I upravo ta vrsta najrazornijih talasa morala je da bude proizvedena tokom
bibljiskog Potopa “razvaljivanjem izvora velikoga bezdana”! [tavi{e, to raz-
valjivanje, sa svom svojom prate}om razorno{}u, se izgleda nastavilo od
prvog dana Potopa (1. Mojsijeva 7,11) tokom istog perioda107 dok su velike
ki{e padale sa neba, i sve dok oba ova procesa Bog nije zaustavio (1.
Mojsijeva 8,2).
Sedimentacija i fosilizacija tokom Potopa
Slika je ogromnih proporcija. Velika koli~ina “voda nad svodom” je padala
kroz ono {to je ilustrativno prikazano u Bibliji kao “ustave nebeske”, pune}i
reke i vodotokove, i zapo~inju}i eroziju i preno{enje ogromne koli~ine kop-
nenih sedimentata. U isto vreme, voda i verovatno lava je izbila kroz puko-
tine izvora velikog podzemnog bezdana. U morima, ti “izvori” nisu samo
izbacivali vodu i vulkanske materijale, ve} su odgovaraju}i pokreti zemlje
morali neprestano da proizvode mo}ne cunamije.
Ovaj ogromni kompleks sila, dijastrofi~kih i hidrodinami~kih, morao je van
svake sumnje duboko da izmeni prepotopnu topografiju i geologiju Zemljine
kore. Mo}ne struje, svih smerova i veli~ina i perioda su morale da budu
stvorene i po~ele da funkcioni{u kao agensi oblilne erozije, preno{enja i
talo`enja. Pod delovanjem te kombinacije efekata, skoro bilo kakva vrsta
talo`enja ili sekvenci talo`enja postaje mogu}a i verovatna. Velika
raznovrsnost sedimenata je bila krajnji rezultat, kada je Potop zavr{io svoje
delovanje.
A ipak, uprkos slo`enosti uklju~enih fizi~kih agenasa i rezultuju}oj
raznovrsnosti formacija i sedimenata, odre|en op{ti raspored bi se mogao
202
o~ekivati u slojevima kada su se vode povukle. Organizmi sa dubokog
morskog dna bi univerzalno bili preplavljeni otrovnim i nasilnim dejstvom
vulkanskih erupcija i struja dna proizvedenih njima, i bili bi generalno
pome{ani sa neorganskim materijalima koji su istovremeno bili pomerani sa
dna, preno{eni i kona~no natalo`eni na dnu.
Na sli~an na~in, ribe i drugi organizmi koji `ive bli`e povr{ini bi potom bili
zarobljeni ili materijalima koji su sprani sa kopna ili plitkog obalskog morskog
dna ili materijalima koji su bili izdignuti iz dubina. Ponovo bi ti sedimenti bili
preno{eni i natalo`eni bilo na morskom dnu ili povremeno na vrhu drugih ve}
natalo`enih sedimenata.
Na kopnu, podivljale reke bi nosile velike koli~ine detritusa ka moru,
povremeno zatrpavaju}i `ivotinje ili gmizavce, zajedno sa velikim splavovima
vegetacije. Oni bi se normalno na kraju natalo`ili u nekom vi{e ili manje
mirnom delu toka ili bi zavr{ili u moru na vrhu drugih taloga ili mo`da na
samom izlo`enom dnu.
[to se ti~e kopnenih `ivotinja i ~oveka, njihova ve}a pokretljivost bi
omogu}ila ve}ini da privremeno pobegne na vi{e tlo kako su se vode dizale,
pri ~emu bi samo pojedine jedinke bile zahva}ene i zatpane sedimentima. Na
kraju bi, naravno, poplavne vode zahvatile ~ak i one koji su pobegli na
najve}e visine. Ali u ve}ini slu~ajeva, ti ljudi i `ivotinje ne bi bili zatrpani ve}
bi se jednostavno udavili, a zatim bi bili no{eni vodama na ili blizu povr{ine
dok se kona~no ne bi raspali. Odre|eni spektakularni izuzeci ovog pravila bi
mogli da se pojave kada bi grupe `ivotinja, nakupljene zajedno u pe}ini na
nekoj padini, bile zahva}ene iznenadnim talasom vode koji je nosio sedi-
mente kako bi bili zatrpani zajedno na nekom drugom mestu.
^ak i posle prvih 40 dana, kada su se najve}e ki{e i izdizanja uti{ali,
Biblija ka`e da vode “staja{e” nad zemljom jo{ 110 dana. Ta izjava - zajed-
no sa onim {to bi se moglo zaklju~iti na osnovu preovla|uju}ih jedinstvenih
meteorolo{kih uslova tokom tog perioda, sa univerzlanim okeanom koji bi jo{
uvek reagovao na veliki dinami~ki poreme}aj ravnote`e koji je nedavno namet-
nut zemlji - svakako bi ukazivala da je velika hidrauli~ka i sedimentna
aktivnost nastavila da traje jo{ dugo vremena, sa velikim brojem ranijih
poplavnih nanosa koji su mo`da bili ponovo erodovani i iznenada natalo`eni.
Neki sedimenti su mogli da budu transportovani i talo`eni nekoliko puta pre
nego {to su dostigli svoje krajnje mesto.
POJAVA KOPNA
Novi atmosferski pokreti
Biblijski opis dalje govori o jakom vetru (1. Mojsijeva 8,1). To o~igledno
nije bio obi~an vetar, jer se ka`e da je njegova svrha i rezultat bio da
prouzrokuje da “uzbije vodu”. Iako bi svakako ubrzao proces isparavanja,
sasvim je o~igledno da samo isparavnje nikada ne bi moglo da vrati celokup-
nu vodu koja je pala tokom 40 dana nazad na nebo, da ne spominjemo vodu
iz Zemljine unutra{njosti koja je izbijala kroz izvore velikog bezdana. Jedini
na~in na koji bi kopno moglo ponovo da se pojavi bio bi odigravanjem sna`nih
orogenih procesa (procesa izdizanja). Planine su morale da se izdignu i novi
203
baseni su morali da se formiraju kako bi primili veliku nado{lu koli~inu vode
nametnutu zemlji. Ovaj proces je opisan u Psalmu 104,5-9.108
Pre Potopa, Zemljin za{titni vodeni omota~ je odr`avao globalnu klimu sa
su{tinski jednoli~nom temperaturom. Po{to su razlike temperatura glavni
uzrok vetra i oluja, mo`emo da zaklju~imo da su oluje i sna`ni vetrovi, kao i
jake ki{e, bili nepoznati pre Potopa. Ali sa kondenzovanjem i talo`enjem
vodenog omota~a, za{tita je uklonjena. Vazdu{ne mase blizu polova su
po~ele da se hlade, a one blizu ekvatora da se zagrejavaju intenzivnije, i
ubrzo je otpo~eo veliki kompleks atmosferskih kretanja.
^ak i danas, meteorolozi nisu sigurni u vezi prirode atmosferskog kru`enja
i njenih komponenti, tako da bi poku{avanje opisivanja vetrova koji su se
razvijali po prvi put na planeti napunjenoj vodom bilo samo naga|anje. To,
kao i osnovni zna~aj temperaturnih razlika, iznosi Star:
“Ali kontrola vremena i klime sada izgleda jo{ te`a nego {to se smatralo.
Izgleda da kompleks nasumi~nih, nekontrolisanih procesa upravlja na{im
vremenskim obrascima. Prema tome, bilo kakva op{ta promena bi zahte-
vala ni{ta manje od izmene toplotne razlike izme|u ekvatora i polova ili
stope Zemljine rotacije.”109
Ali izgleda razumno zaklju~iti da bi nove temperaturne razlike koje su se
uspostavljale, prouzrokovale stra{ne vetrove {irom planete, sa glavnom kom-
ponentom koja se kretala od polova prema ekvatoru uz veliku koli~inu ispa-
ravanja i kasnije padanje u obliku ki{e. A takvi vetrovi bi ponovo zapo~eli
silovite talase univerzalnog okeana110 sa obnovljenom sedimentnom
aktivno{}u na mnogim mestima.
Izostati~ka pode{avanja
Verovatno je pre Potopa Zemljina kora bila u stanju op{te ravnote`e, iako
bi veliki pritisci te~nosti zarobljenih unutar “velikoga bezdana” u~inili to nesta-
bilnim stanjem ravnote`e. Princip izostaze (“jednakih te`ina”) zahteva da, u
odre|enom vremenskom trenutku duboko u Zemljinoj kori, pritisci usled
materijala iznad budu svuda konstantni kako bi se ravnote`a Zemljine kore
odr`avala. Tako bi, regioni visoke topografije morali da budu regioni niske gus-
tine i obrnuto. Verovatno nije bilo zna~ajnih regionalnih razlika u gustinama
kopna pre Potopa, i shodno tome ni veoma velikih regionalnih razlika u visi-
ni. Planine su bile relativno niske, a okeaska dna relativno plitka u pore|enju
sa sada{njim uslovima.
Ali sa Potopom, nekoliko faktora je kombinovano kako bi uni{tilo prepo-
topnu geofizi~ku ravnote`u. Velike mase vode i drugih materijala bili su
izba~eni iz zemlje. Sa druge strane, podjednake ili mase jo{ ve}ih zapremi-
na sedimenata bile su formirane i natalo`ene na velikom dnu mora, verovat-
no odgovaraju}i onome {to se sada naziva geosinklinala. Odigralo se op{te
ponovno talo`enje prepotopne topografije, postavljaju}i Zemljinu koru izvesno
vreme u stanje izostati~ke nestabilnosti.
Detalji onoga {to se odigralo tek treba da budu izra|eni i verovatno se
ne mogu izna}i trenutno. Intenzivni kompresivni pritisci su verovatno bili
proizvedeni u Zemljinoj kori, kako su prethodni povr{inski materijali po~eli da
204
se nakupljaju u pukotinama nastalim posle izlaska lave i vode.111 Usled
manje gustine, novonatalo`eni sedimenti bi se lako deformisali i izdigli pod
delovanjem takvih sila. Te`i materijali bi te`ili da potonu, formiraju}i duboke
basene, pri ~emu bi se lak{i materijali izdizali i formirali kontinente.
Pokreta~ki mehanizam koji je zapo~eo sile izostati~kog pode{avanja je
mogao da bude veliki vetar, sa gigantskim talasima i sna`nim strujama koje
bi svakako bile njime proizvedene, kako biblijski opis (1. Mojsijeva 8,1-3 i
Psalam 104,5-9) izgleda ukazuje. U svakom slu~aju, bez obzira na ta~nu
prirodu uzroka, ka`e se da je proces kojim su kopna otkrivena, kojim su se
planine izdigle i baseni potonuli, zapo~eo sedmog dana sedmog meseca (vidi
diskusije od ranije, str. 14-15). Prvog dana desetog meseca “pokaza{e se
vrhovi od brda” (1. Mojsijeva 8,5).
Nije neophodno istaknuti da se, tokom ovog perioda orogeneze, ponovo
odigrala sna`na erozija i talo`enje sedimenata. Naro~ito bi preovladavao
fenomen turbiditnih tokova. Novi natalo`eni sedimenti jo{ uvek bi bili relativno
meki i neo~vrsli, a nametanje novih gradijenata i struja nad njih, kako je
kopno po~elo da se izdi`e, svakako bi zapo~elo delovanje spiranja u velikoj
razmeri. Tako nastalo me{anje vode i blata, niz padine, samo bi po sebi
prouzrokovalo sna`nu podmorsku eroziju i krajnje ponovno talo`enje. Velika
sedimenta mo} tih turbiditnih struja, ili gustih struja kako se tako|e zovu, je
shva}ena nedavno, ali je odgovaraju}e prikazana i terenskim podacima i labo-
ratorijskim istra`ivanjima.
“Kada velike koli~ine sedimenata po~nu da klize niz padinu, smatra se
da, u mnogim slu~ajevima, mase sedimenata postaju pome{ane sa
vodom kako bi formirale gustu struju... Laboratorijska i teorijska
istra`ivanja, pre svega Kenena (Kuenen), nema~kog geologa, pokazala su
da je koncept gustih struja opravdan... Zemljotres u Grend Benksu (Grand
Banks) 1929. godine je izgleda pokrenut velikim klizi{tem koje je brzo
postalo pome{ano sa vodom i postalo gusta struja. Ta struja je zatim
tekla niz padinu brzinama i do 80 km na ~as, i tokom 13 sati je presekla
podmorske telegrafske kablove jedan za drugim, niz padinu, na razdaljini
od 485 km. Struja je naletela na abisalnu ravan na razdaljini od 1.000
km, gde je natalo`ila sedimente do jednog metra debljine.”112
Sa pojavom kopna i izlaskom Noja i drugih putnika Barke, mo`e se slo-
bodno re}i da se period Potopa zavr{io. Ali se ne mo`e smatrati da je
sada{nja ravnote`a izme|u razli~itih hidrolo{kih i fiziografskih faktora Zemlje
trenutno ostvarena. Nema sumnje da su efekti tih dubokih promena na
Zemljinoj povr{ini i atmosferi mogli da se ose}aju vekovima i mo`da se jo{
uvek ose}aju do izvesne mere. Neki od tih problema efekata posle Potopa
bi}e izneti u kasnijem odeljku.
Ukratko smo skicirali neke od zaklju~aka koji se mogu izvesti na osnovu
biblijskog zapisa samog Potopa, {to se ti~e prirode geolo{kog delovanja koje
ga je pratilo. Izgleda da je neizbe`an zaklju~ak da je to bio veliki doga|aj, u
potpunosti bez paralela sa celokupnom geolo{kom istorijom Zemlje, uz sedi-
mentaciju i fosilizaciju u razmeri koja nikada nije dostignuta pre ili posle, ako
je Biblija pouzdan svedok, kao {to mi naravno insistiramo da jeste.
205

REDOSLED SLOJEVA
Ovi zaklju~ci su podlo`ni testiranju na velikom broju mesta. Neki od njih
}e biti sada razmatrani u svetlu geolo{kih terenskih podataka, sa ciljem
utvr|ivanja op{te valjanosti okvira Biblije za organizovanje i uskla|ivanje
geolo{kih podataka. O~igledno da se veoma zna~ajan deo geologije Zemljine
kore mora objasniti Potopom, ako je biblijski zapis istinit.
Na primer, najo~iglednija implikacija biblijskog zapisa jeste da je veliki deo
fosilnih naslaga zemlje morao da bude povezan ili sa vulkanizmom ili sa
vodenim delovanjem, naro~ito sa ovim drugim. Veliki obim takvih sedimen-
tnih slojeva se opisuje na slede}i na~in:
“Oko tri ~etvrtine, mo`da i vi{e, kopnene oblasti zemlje, 140.000.000
km2, ima sedimentne stene na povr{ini ili direktno ispod Zemljine kore...
Debljina slojevitih stena varira od nekoliko metara do 12.000 m ili vi{e
na bilo kom mestu... Veliki deo slojevitih stena se sastoji od nanosa plit-
kih voda.”113
Upravo to se o~ekuje ako su vode op{teg Potopa ikada prekrile zemlju.
Sli~no tome, ve} smo skrenuli pa`nju na {irok geografski raspored nedavnih
vulkanskih nanosa, i preko kopna i na okeanskom dnu, upravo kako bi bib-
lijski opis na to ukazivao.
Tektonsko poreklo kontinentalnih blokova
Jo{ jedan biblijski zaklju~ak je da su se kontinentalni blokovi izdigli brzo,
geolo{ki govore}i, u odnosu na okeanske basene. To jest, kontinentalni spru-
dovi, koji ozna~avaju granice izme|u kontinentalnih i okeanskih blokova, su
morali da se formiraju tektonski, a ne nekom vrstom sedimentnog delova-
nja. To tako|e izgleda potvr|eno fizi~kim dokazima.
“Teorija da su kontinentalne padine ostvarile svoj sada{nji oblik kao rezul-
tat klizanja raseda na kontaktu kontinentalnih blokova sa okeanskim
blokovima Zemljine kore je izgleda u skladu sa vi{e uo~enih ~injenica
nego {to su to druge teorije.”114
Redosled slojeva
Ali, sada moramo da razmotrimo najva`nije pitanje redosleda talo`enja tih
slojeva. Ovaj pretpostavljeni redosled je na~injen na osnovu prihva}enog sis-
tema geohronologije i istorijske geologije. On predstavlja ki~mu teorije
organske evolucije, sa svojim navodnim prikazom postepenog razvoja svih
oblika organizama od jednostavnih po~etaka, kroz razli~ite geolo{ke periode,
{to je pokazano fosilima koji se nalaze u sedimentnim stenama. Tako je naj-
jasnije svedo~anstvo velikog doga|aja u kome “tada{nji svijet bi vodom po-
topljen i nestade” (2. Petrova 3,6) pretvoreno u pretpostavljeni stenoviti zapis
postepene organske evolucije!
Me|utim, kao {to smo ve} napomenuli, taj zapis se pokazuje krajnje frag-
mentaran i protivre~an prilikom bli`eg ispitivanja. Pokazano je da navodne
promene izme|u razli~itih sistema ~esto ne postoje. Istakli smo da bilo {ta
206
{to se pribli`ava potpunom geolo{kom stubu nikada nije prona|eno ni na jed-
nom mestu na Zemljinoj povr{ini, ve} samo jedan ili veoma malo sistema u
najboljem slu~aju. ^ak i oni koji su prona|eni na datom lokalitetu sasvim
~esto imaju jedan ili vi{e zna~ajnih sistema koji nedostaju, u pore|enju sa
standardnim stubom, ~esto bez bilo kakvih fiziografskih dokaza da se navod-
ni period erozije izme|u perioda talo`enja ikada stvarno odigrao. I uop{te nije
neubi~ajeno da se slojevi na|u u potpunosti van utvr|enog redosleda sa
“starijim” slojevima koji le`e skladno na vrhu “mla|ih” slojeva. A sve ovo,
kao {to smo vi{e puta nagla{avali, sna`no protivre~i teoriji uniformizma i
geolo{kih doba.
Ali, upravo to bi se o~ekivalo u svetlu biblijskog zapisa. U nekim oblasti-
ma bi se natalo`ila jedna grupa sedimenata, a u drugim oblastima potpuno
razli~ita grupa u zavisnosti od izvornih oblasti i smena talo`nih struja. Tako
bi se, uz pomo} velikog kompleksa tokova i talasa i sedimenata sa svojim
zarobljenim organizmima, raznovrsni tipovi sedimentnih stena ~ak natalo`ili
direktno na kristalastu osnovu. Navodimo ponovo dr Spikera, sa univerziteta
u Ohaju:
“Tako|e, koliko puno geologa je razmi{ljalo o ~injenici da se na krista-
lastoj osnovi ~esto nalaze ne samo kambrijumske, ve} i stene svih
starosti?”115
To izgleda kao retori~ko pitanje, po{to ni Spiker ni bilo ko drugi ne
poku{ava da odgovori na njega. Izgleda da je nemogu}e odgovoriti na zado-
voljavaju}i na~in na osnovu ortodoksne geologije, iako izgleda da Spiker
nekako smatra da je to dokaz krajnje uniformnosti geolo{kih procesa u pros-
toru i vremenu. U stvari je, naravno, savr{eno dosledan sa opisom Potopa.
Zanimljivo je napomenuti, usput, da ~ak i da se kambrijumske stene pri-
hvate kao najstarije stene koje nose fosile, problem evolucije bi i dalje bio
daleko od toga da bude re{en. Kako Led ka`e:
“Ve}ina paleonotologa danas malo razmi{lja o fosilnim stenama starijim
od kambrijumskih, ignori{u}i najzna~ajniju nedostaju}u kariku od svih.
Zaista, nedostaju}i prekambrijumski zapis ne mo`e pravilno biti opisan
kao karika zato {to on predstavlja u stvari, oko devet desetina lanca
`ivota: prvih devet desetina.”116
Rano zatrpavanje morskih organizama
Naravno, na lokalitetima na kojima se vi{e od jednog sistema nalazi
izlo`eno, ili otkriveno erozijom ili na neki drugi na~in, ~esto se pronalazi da
najni`i slojevi sadr`e najprostije (i prema tome navodno starije) organizme,
obi~no morske organizme. Me|utim, to uop{te ne dokazuje evoluciju, kako
se obi~no tvrdi, ve} sasvim dobro svedo~i da su ti morski organizmi bili, kako
bi se o~ekivalo, natalo`eni prvi i najdublje u sedimentima Potopa. Dva fak-
tora se kombinuju kako bi na~inili to op{tim, iako nikako neprikosnovenim,
pravilom. Morsko dno, i dubokih i plitkih mora, bilo bi prvo pogo|eno raz-
valjivanjem izvora velikog bezdana. Ovaj zaklju~ak je podr`an ~injenicom da
su slojevi koji se obi~no nalaze najni`e u stubu - morski slojevi, koji sadr`e
207
morske organizme. Govore}i o kambrijumskim slojevima, navodno, najstarijim
fosilnim slojevima, imamo:
“Najmanje 1.500 vrsta beski~menjaka je poznato u kambrijumu, svi su
morski, od ~ega su 60% trilobiti, a 30% brahiopodi.”117
Isto bi se uveliko moglo re}i i za periode ordovicijuma, silura i devona,
bar {to se faune ti~e, iako tu postoje dokazi za floru kontinentalnog tipa. Tek
se u slojevima perma-karbona, ve} uveliko u geolo{kom stubu, nailazi na prve
kopnene `ivotinje.
Hidrodinami~ka selektivnost voda u pokretu
Drugi faktor koji te`i da obezbedi talo`enje najjednostavnih morskih orga-
nizama u najdubljim slojevima jeste hidrodinami~ka selektivnost vode u pokre-
tu u odnosu na ~estice sli~ne veli~ine i oblika, zajedno sa efektom specifi~ne
te`ine tih organizama.
“Brzina talo`enja velikih ~estica je nezavisna od viskoznosti te~nosti;
direktno je proporcionalna kvadratnom korenu pre~nika ~estice, direktno
proporcionalna sferi~nosti ~estice i direktno proporcionalna razlici izme|u
gustina ~estica i te~nosti podeljenoj sa gustinom te~nosti.”118
Ti kriterijumi su izvedeni na osnovu istra`ivanja hidrodinami~kih sila koje
deluju na potopljena tela i dobro su utvr|eni. Drugim re~ima, vode u pokre-
tu (ili ~estice u pokretu u mirnoj vodi) ispoljavaju silu trenja na tim telima,
koja zavisi od gore iznesenih faktora. ^estice koje se kre}u }e te`iti da se
primire u zavisnosti pre svega od svoje specifi~ne te`ine i sferi~nosti.
Zna~ajno je da su organizmi koji se pronalaze u najni`im slojevima, kao {to
su trilobiti, brahiopode, itd, veoma “izdu`eni” i sa prili~no velikom gustinom.
Lju{ture tih i ve}ine drugih morskih organizama su sastavljene pre svega od
kalcijum-karbonata, kalcijum-fosfata i sli~nih minerala, koji su prili~no te{ki -
te`i, na primer, od kvarca, naj~e{}eg sastojka obi~nih peskova i {ljunka. Ti
faktori bi samo ispoljili veoma selektivno delovanje, te`e}i ne samo da nata-
lo`e jednostavnije (sferi~nije i manje diferencirane) organizme bli`e dnu sedi-
menata ve} i da razdvoje ~estice sli~nih veli~ina i oblika, formiraju}i karak-
teristi~ne stratigrafske “horizonte” faune sa slo`enom strukturom natalo`enih
organizama, ~ak i sli~nih vrsta, koja se pove}ava sa pove}anjem visine sedi-
menata.
Nije neverovatno da je to jedan od glavnih razloga za{to slojevi odaju
povr{inski izgled “evolucije” sli~nih organizama u uzastopno vi{im slojevi-
ma.119 Naravno, ove veoma izra`ene mo}i “sortiranja” hidrauli~kog delovanja
su u stvarnosti validne samo statisti~ki, a ne univerzalno. O~ekivalo bi se da
te lokalne osobenosti turbulencije, stani{ta, sastava sedimenata, itd,
prouzorkuju lokalne varijacije grupa organizama, sa ~ak povremenim raznorod-
nim skupovima sedimenata i organizama velike raznovrsnosti oblika i veli~ine.
Ali, u proseku, sortiraju}e delovanje je sasvim efikasno i definitivno bi razd-
vojilo lju{ture i druge fosile na upravo onakav na~in na kakav se pronalaze,
sa odre|enim fosilima koji preovladavaju u odre|enim horizontima, pri ~emu
bi se slo`enost takvih “indeks fosila” pove}avala porastom visine stuba, bar
uop{teno gledano.
208
Ve}a pokretljivost ki~menjaka
Tako|e je razumno, u svetlu biblijskog opisa, o~ekivati da se ki~menjaci
prona|u na ve}oj visini u geolo{kom stubu od prvih beski~menjaka. Ki~me-
njaci generalno poseduju daleko ve}u pokretljivost, a taj faktor, zajedno sa
njihovim stani{tima na otvorenom moru, normalno bi spre~io njihovo zatrpa-
vanje i talo`enje u najdubljim sedimetima. Najprostiji ki~menjaci, ostrakoder-
mi, prvi put su prona|eni, a i tada samo fragmentarno, u slojevima ordovi-
cijuma. Ribe se nalaze obi~no u sloju devona, ~esto u velikim sedimentnim
“grobljima”, ukazuju}i na nasilno talo`enje, i ~esto u slatkovodnim nanosima.
O~igledno je da ribe normalno ne umiru i postaju fosilizovane pod takvim
okolnostima kao {to su ove, ve} ih obi~no ili strvo`deri pojedu ili plutaju na
povr{ini dok se ne razlo`e. Celokupan izgled slojeva fosilnih riba ukazuje na
nasilno zatrpavanje u brzo kre}u}im sedimentima delte.
Izvor ovih masa sedimenata u kojima su zatrpani morski ki~menjaci je u
velikoj meri kontinentalne prirode. To je, na primer, ta~no za naj~uveniji sloj
devonskih riba, kod Old Red Sendstona (Old Red Sandstone) u Velikoj Britaniji
i odgovaraju}im formacijama planine Ketskil (Catskill Mountain) u Sjedinjenim
Dr`avama. Karakter tih taloga se izgleda mo`e objasniti samo pomo}u
sna`nih struja koje prenose ogromne koli~ine sedimenata ulaze}i u drevna
jezera ili mora tih oblasti i zatrpavaju}i na stotine hiljada riba i drugih vodenih
organizama. Sve se to mo`e lako shvatiti u svetlu biblijskog Potopa, ali je
te{ko objasniti na bilo kakav drugi na~in.
Zatrpavanje kopnenih `ivotinja i biljaka
Na drugim lokalitetima, i mo`da ne{to kasnije tokom perioda izdizanja
voda Potopa, uop{te gledano, o~ekivalo bi se da kopnene `ivotinje i biljke
budu zahva}ene sedimentima i zatrpane; a to je, naravno, upravo ono {to
slojevi pokazuju. Naravno, to bi bilo samo op{te pravilo i bilo bi mnogo izuze-
taka, kako bi se struje me{ale iz svih pravaca, naro~ito kako bi kopno pos-
tojalo sve potopljenije i kako bi sve vi{e i vi{e vodozemaca, gmizavaca i si-
sara bilo zahva}eno vodama. Ne bi se o~ekivalo da se prona|u, na bilo kom
lokalitetu, neprekidne serije svih mogu}ih tipova slojeva; stvarni slojevi bi za-
visili od lokalnih prilika smera struja i izvornih oblasti sedimenata i na~ina na
koji bi se to menjalo tokom perioda Potopa.
Iako uop{teno, kao statisti~ka srednja vrednost, slojevi bi te`ili da budu
natalo`eni upravo na na~in koji im je bio pripisan standardnim geolo{kim
stubom. To jest, iznad slojeva morskih ki~menjaka prona{li bi se vodozemci,
zatim gmizavci, i kona~no ptice i sisari. To je u skladu sa: (1) pove}anom
pokretljivo{}u i time pove}anom sposobno{}u da se izbegne poplava; (2)
opadaju}om gustinom i drugim hidrodinami~kim faktorima koji te`e da pro-
movi{u raniju i dublju sedimentaciju, i (3) pove}anom visinom stani{ta i
prema tome vremenom potrebnim da bi Potop dosegao dovoljne stupnjeve
kako bi ih preplavio. Ovaj red je upravo ono {to bi se o~ekivalo u svetlu opisa
Potopa i, prema tome, daje nove posredne dokaze za istinitost opisa; nikako
nije neophodno re}i da je taj red dokaz za organsku evoluciju iz jednog stup-
nja u drugi. A ~injenica da se, iako se ovaj red uop{teno mo`e o~ekivati,
209
pronalaze mnogi izuzeci, uklju~uju}i praznine i inverzije, tako|e se svakako
o~ekuje na osnovu doga|aja Potopa, ali je krajnje te{ko objasniti logi~ki
evolucijom i uniformizmom.
U permu i karbonu, blizu vrha paleozojskih slojeva, prvi put se sre}u
ostaci kopnenih `ivotinja. To, prema tome, ozna~ava va`an stupanj perioda
Potopa, kada su manji i manje pokretljivi vodozemci i gmizavci bili zahva}eni
i odneseni potopnim sedimentima.
Mogu}e je da je ta ~injenica nekako povezana sa ~injenicom da su u ste-
nama perma i karbona prona|eni veliki konglomerati i ispruganosti koje su
pogre{no protuma~ene kao glacijalne naslage. U su{tini ovaj horizont pred-
stavlja onaj u kome su kontinentalni i okeanski sedimenti po~eli da se sre}u
i me{aju u velikoj razmeri. Ve} smo pokazali da je tuma~nje permskih nasla-
ga na osnovu ledenog doba neodgovaraju}e; perm, kao i drugi slojevi, ukazu-
je na svetski toplu klimu. Kako Njuel ka`e:
“Perm zapadnog Teksasa le`i unutar onoga {to bi moglo jednostavno biti
pantropska provincija. Nedostatak dobro definisane zonacije na osnovu
geografske {irine u severnoj {umskoj fauni na ve}im geografskim {irina-
ma, sa druge strane, ukazuje na preovladavanje blagih klima duboko u
arkti~kim regionima. Fauna perma ju`ne hemisfere ne daje previ{e infor-
macija u pogledu klimatske zonacije...”120
Formiranje slojeva uglja
Tako|e na ovom stupnju po~injemo da nailazimo na velike koli~ine uglja.
Ve} smo spomenuli veliki broj slojeva uglja koji postoji {irom sveta i u ve}ini
delova geolo{kog stuba, {to nedvosmisleno ukazuje na velike akumulacije
preobra`ene biljne materije, i istakli smo potpunu nesposobnost uni-
formisti~ke teorije za obja{njenje tih slojeva. Fizi~ki dokazi jasno prikazuju
~injenicu da su slojevi uglja natalo`eni vodom, u kojoj su velike grupe bilja-
ka preno{ene povr{inom potopnih reka, zatim no{ene napred i nazad
promenljivim strujama dok kona~no nisu done{ene do nekog basena
talo`enja, gde bi bile spu{tene reakcijom struje iz drugog smera koja mo`da
nosi neorganske materijale, zatim drugom strujom sa teretom od biljnjih
ostataka, i tako dalje. Jedine ~injenice navedene u korist teorije mo~varnog
treseta za formiranje uglja, kao {to su uspravna stabla, stigmarije, itd, mogu,
kao {to smo videli, podjednako dobro ili jo{ bolje da budu protuma~ene na
osnovu prirode splavova vegetacije koja je plovila do svog kona~nog mesta
talo`enja poplavnim vodama. Dr Heribert-Nilson, posle obimne rasprave o
fizi~kim i biolo{kim aspektima slojeva uglja i dve teorije njihovog formiranja,
autohtone (rast na mestu) teorije i alohtone (vodom preno{ene) teorije,
zaklju~uje:
“Postepeno autohotno formiranje slojeva uglja je isto toliko neverovatno
kao {to je bilo i autohtono formiranje slojeva sa pome{anim faunama i
florama. Te{ka situacija ~ini neophodnim traganje za alohtonim procesima
ogromne veli~ine i svetskih efekata.”121
Ovaj zaklju~ak je dvostruko zna~ajan po tome da dr Heribert-Nilson, koji
je botani~ar i paleobotani~ar velike sposobnosti i dugog iskustva, nije
210
poku{ao da odbrani ili pro{iri geolo{ku teoriju Potopa dolaze}i do svog
zaklju~ka ve} je doslovno bio naveden na takav zaklju~ak te`inom ~injenica.
Poku{ao je da objasni neke od tih stvari ponovljenim kataklizmama na sli~an
na~in kao Kivije, ali o~igledno da na~in formiranja uglja savr{eno odgovara
biblijskom Potopu.
Mo`e se postaviti pitanje da li bi biljni ostaci, ~ak i da su natalo`eni
vodom na na~in pretpostavljen alohtonom teorijom, mogli da budu preo-
bra`eni u ugalj u relativno kratkom periodu vremena posle Potopa. Nekako,
preovladava utisak da su potrebni ogromni periodi vremena da bi se ugalj
formirao, ~ak i po{to su materijali natalo`eni.
Me|utim, mi{ljenje je neosnovano po{to detalji procesa formiranja uglja
nisu jo{ uvek precizno shva}eni.
“Razmatranje izvora energije za procese preobra`avanja koji pretvaraju
biljne ostatke u ugalj visokog kvaliteta navode na zaklju~ak da ni bakter-
ije, hidrostati~ki pritisak, ni lokalizovane visoke temperature nisu bili
geolo{ki aktivni agensi.”112
Prema tome, iako je pretpostavljeno da su bakterijska aktivnost, pritisak
i temperatura bili agensi za pretvaranje ostataka treseta u ugalj, nedavna
istra`ivanja su prikazala da to ne odgovara stvarnosti. Izgleda verovatnije da
je agens bio primena sila pritiska,123 a one bi bile prili~no visoke tokom
poslepotopnog perioda tektonskog preure|ivanja.
Niti bi bili neophodni dugi periodi vremena za njihov rad. [tucer je istakao:
“Pecold (Petzoldt) (1882) opisuje veoma upe~atljiva opa`anja koja je
na~inio tokom konstruisanja `elezni~kog mosta kod Alt Brasaha (Alt-
Breisach), blizu Frajburga (Freiburg). Drvena trupla koja su postavljena u
zemlju su bila pritisnuta blokovima koji su se nalazili iznad njih. Ispitivanje
tih kompresovanih stabala je pokazalo da se u centru kompresovanog sta-
bla nalazila crna supstanca nalik na ugalj. Od centra prema povr{ini se
naizmeni~no menjala boja od crne, tamno braon, svetlo braon i kona~no
`ute. Supstanca nalik na ugalj, odgovara, po svom hemijskom sastavu,
antracitu, a zacrnjeno drvo odgovara mrkom uglju.”124
[tucer tako|e opisuje raznovrsne eksperimente koji su, uz odre|en ste-
pen uspeha, poku{ali da sinteti{u ugalj u laboratoriji, primenom razli~itih pri-
tisaka. Iz tih i drugih razloga, Mur, ameri~ki geolog uglja, ka`e:
“Na osnovu svih dostupnih ~injenica izgleda da se ugalj mo`e formirati za
veoma kratko vreme, geolo{ki govore}i, ako su uslovi povoljni.”125
A mi dodajemo da uslovi za njegovo formiranje nikada nisu bili toliko
povoljni, pre ili posle, kao tokom perioda Potopa!
“Mezozojski” slojevi i dinosaurusi
Idu}i vi{e po geolo{kom stubu (iako ne uvek, ili ~ak ni obi~no, vi{e u
stvarnoj formacijskoj superpoziciji), nailazimo na obilne mezozojske slojeve,
uklju~uju}i sisteme trijasa, jure, krede. “Indeks fosili” za te slojeve su pono-
vo morski organizmi, naro~ito amoniti. Ponovo postoji veliki broj razli~itih vrsta
i razli~itog karaktera morskih organizama tog perioda, i izgleda da oni ulaze
211
u veliki broj vi{e ili manje karakteristi~nih “horizonata” koji su kori{}eni kao
osnova za me|uregionalno i ~ak za me|ukontinentalno povezivanje. Mogu}e
je da se te zone sli~nih grupa mogu objasniti na istoj osnovi kao i zone
sli~nih grupa trilobita i brahiopoda iz slojeva paleozoika.
Navodno podudarni kontinentalni slojevi mezozoika sadr`e verovatno
najzanimljivije fosile, to jest fosile velikih dinosaurusa. Pitanje iznenadnog izu-
miranja tih mo}nih organizama, koji su navodno vladali zemljom toliko dugo,
jo{ uvek je jedna od najve}ih misterija uniformisti~ke paleontologije. Razli~ite
teorije su predlagane, kao {to je uni{tenje vulkanima, promene u sredini, sve
ve}i broj sisara koji je jeo jaja dinosaurusa, nekakva vrsta epidemije neke
bolesti dinosaurusa, itd.
“Postoji odre|en broj teorija koje su iznete za obja{njavanje iznenadnog
izumiranja dinosaurusa {irom sveta. Svaka teorija }e objasniti smrt
dinosaurusa na nekim mestima, ali poku{aji da se primeni bilo koja od
njih, ili njihove kombinacije, na svetsko izumiranje su propali. Pri~a o
dinosaurusima je kao misteriozni triler sa iscepljenom poslednjom strani-
com. Najzna~ajniji deo nedostaje. To je ta~no, i paleontolog to zna.
Tako|e zna da zagonetka verovatno nikada ne}e biti re{ena.”126
Ili bar ne}e nikada biti re{ena sve dok paleontolozi insistiraju na uni-
formisiti~kom obja{njenju. Biblijski Potop je sasvim odgovaraju}e obja{nje-
nje.127
Jo{ jedna misterija povezana sa dinosaurusima je veliki broj ogromnih
groblja dinosaurusa prona|enih u razli~itim delovima sveta. Zatrpavanje tako
velikog broja takvih krupnih organizama doslovno zahteva neki oblik katas-
trofi~kog delovanja. Jedna takva lokacija, Nacionalni spomenik dinosaurus, u
Juti i Koloradu, u Morison formaciji Jure, na primer, sadr`i ostatke vi{e od
300 dinosaurusa mnogih razli~itih vrsta.
“Oblast kamenoloma je groblje dinosaurusa, a ne mesto na kome su
umrli. Ve}ina ostataka je verovatno plovila niz reku koja je tekla isto~no,
dok nisu nai{li na plitak pe{~ani sprud. Neki od njih, kao {to su
stegosaurusi, su mo`da stigli sa daleko udaljenih kopnenih oblasti sa
zapada. Mo`da su se udavili poku{avaju}i da pre|u tok reke ili su sprani
tokom poplava. Neki od stanovnika mo~vara su mogli da se zaglibe u
samom pe{~anom sprudu koji je postao njihov grob dok su drugi mogli
da plutaju kilometrima pre nego {to su bili zaustavljeni.”128
Te{ko da bi se mogao tra`iti bolji opis na~ina na koji su ti veliki gmizav-
ci bili zahva}eni, udavljeni i zatrpani potopnim vodama. [to se ti~e promene
unutar dinosauruske linije, najupadljivija je bila tendencija za svaku grupu da
“evoluira” od malih predaka do velikih potomaka. Dr Kolbert, verovatno
vode}i autoritet po pitanju dinosaurusa, ka`e:
“Zanimljivo je napomenuti da je gigantizam ostvaren nezavisno u razli~itim
odvojenim linijama evolucije dinosaurusa. Iznova je u kolektivnoj istoriji tih
gmizavaca filogenetska linija imala svoj po~etak sa malim `ivotinjama i
veoma brzo napredovala do `ivotinja velike ili ~ak ogromne veli~ine.”129
Nije jasno koliko se do zaklju~ka ovakve tendencije do{lo na osnovu
stvarnih fosilnih pozicija u uzastopnim slojevima, ali u smislu da je zasnovan
212
na objektivnim terenskim ~injenicama, izgledalo bi da je ona samo rezultat
sposobnosti ve}ih i zrelijih `ivotinja da du`e izbegavaju poplavne vode. To je
upravo ono {to bi o~ekivali da prona|emo, uop{teno, u sedimentima
dinosaurusa tokom Potopa.
KRAJNJE NASLAGE POTOPA
Tercijarna stratigrafija
Tercijarni period je popularno poznat kao doba sisara, zbog velikog broja
fosila sisara koji se pronalaze u tim slojevima. Me|utim, kao i u slu~aju pale-
ozoika i mezozoika, podela tercijara i njegova stratigrafija je zasnovana prven-
stveno na morskim naslagama i morskim organizmima. Osnovni metod
podele je uspostavljen na prili~no upe~atljiv na~in.
“^arls Lajel je prvi podelio tercijar na eocen, miocen i pliocen na osnovu
procenata `ivih vrsta koje su predstavljene u svakoj seriji, pri ~emu se
nalazio samo mali broj u najranijim, i veoma veliki procenat u poslednjim
serijama. Kasnije je oligocen dodat kombinovanjem nekih od najvi{ih
eocenskih slojeva, sa nekim od najni`ih miocenskih slojeva. Jo{ kasnije
je uveden izraz ’paleocen’ koji su neki geolozi koristili kako bi predstavili
posebnu epohu kenozoika, a drugi kako bi ukazali na najraniji deo
eocenske epohe.”130
Tako je prvobitna podela pretpostavljenih namla|ih naslaga bila zasnovana
na onome {to se svodi na pretpostavku organske evolucije. Glavni indeks fo-
sili tercijara su morske protozoe poznate kao foraminifere, koje se javljaju u
skoro bezbrojnim vrstama i koje su prona|ene u slojevima od najranijeg pale-
ozoika i jo{ uvek postoje u obilju u sada{njim okeanima.
Za izvesne vrste tih malih `ivotinjica sa lju{turom se smatra da su bile
prili~no univerzalno geografski rasprostranjene u prili~no stratigrafski
ograni~enim zonama, {to im je dalo navodnu opravdanost kao indeks fosila.
Me|utim, pravi odnosi se obi~no utvr|uju samo unutar opsega odre|enog
polja nafte ili neke tako ograni~ene oblasti.
U svojoj raspravi o indeks fosilima, fon Engeln i Kaster ukazuju na zna~aj
pripisan foraminiferama za prepoznavanje u tim stenama.
“U skorijim mezozojskim, naro~ito, i kenozojskim stenama, veliki zna~aj
se danas pridaje mikroskopskim jedno}elijskim oblicima foraminifera,
kojih ima skoro bezbroj vrsta, i koji su kao graptoliti slobodno plutaju}i i
koji su pro`ivljavali brze evolucione promene. Njihove minijaturne lju{ture,
pravilno identifikovane, slu`e kao indeks fosili za slojeve koji imaju samo
ograni~ene debljine.”131
Me|utim, nedavna istra`ivanja su bacila sumnju na opravdanost datira-
nja foraminiferama, zasnovanom na razli~itim oblicima lju{tura “bezbrojnih
vrsta” tih malih `ivotinja. Sada izgleda da ve}ina razlika u obliku lju{ture mo`e
da bude proizvedena kod ~lanova bilo koje vrste i da prema tome ne prikazu-
je ni evoluciju ni neophodne razlike u hronologiji. Dr Lengenhajm, iz
Paleontolo{kog muzeja Univerziteta u Kaliforniji, ka`e:
213
 “Po{to fosilni foraminiferi nemaju ekonomski zna~aj, rad Arnolda (1953,
1954) sa vrstom Allogramia laticollaris ima poseban zna~aj za paleon-
tologe. Arnold je izvr{io kompletno istra`ivanje `ivotne istorije `ivih
foraminifera i otkrio je, izme|u ostalog, veliko morfolo{ko variranje unutar
laboratorijskih kultura... Po{to ti oblici opona{aju ve}inu osnovnih plano-
va test morfologije foraminifera, mo`e se zaklju~iti da je koncept roda i
vrste zasnovan na obliku lju{ture - koji uklju~uje sve fosilne foraminifere
- zasnovan na nesigurnim biolo{kim kriterijumima... Bilo koji dati oblik tela
ili rasporeda komora izgleda da mo`e biti potencijalno izveden iz skoro
svakog preda~kog tipa (italik je na{). To je, naravno, od su{tinskog
zna~aja i ukazuje da je neophodna ponovna procena mikropaleontologije
foraminifera.”132
Drugim re~ima, ako shvatimo implikacije ovih istra`ivanja pravilno, bilo
koja pojedina~na vrsta foraminifera mo`e da proizvede testove su{tinski iden-
ti~ne sa testovima bilo koje druge vrste. Mo`da umesto “bezbrojnih vrsta”
foraminifera postoji samo jedna! Naravno, ovo je prenagla{avanje, ali je op{ta
implikacija i dalje opravdana.
Ali, {ta je sa naizgled dobro izra|enim i {iroko primenljivim tehnikama
mikropaleontolo{kog datiranja zasnovanih na foraminiferama? Izgleda da
dobro definisane zone faune u stvari ne predstavljaju evolucione promene, ali
svejedno zone i dalje postoje. Odgovor je izgleda taj da su te zone nastale,
kao {to smo sve vreme tvrdili, usled hidrodinami~kog delovanja sortiranja
potopnih voda i sedimenata u kojima su natalo`eni.
Prvobitni metod podele tercijara, na osnovu procenata `ivih i izumrlih orga-
nizama, naro~ito meku{aca, kako ga je izradio Lajel na osnovu fosila
prona|enih u pariskom basenu,153 se naravno vi{e ne smatra definitivnim, ali
osnovna terminologija i podele jo{ uvek postoje. Paleocenski, eocenski i
oligocenski slojevi se sada identifikuju u vezi sa ve}im foraminiferama poz-
natim kao numuliti, koji postoje u vi{e vrsta, ali su osnovni stupnjevi ovih
epoha sada podeljeni i povezani prvenstveno na osnovu faune riba i sisara
u podudarnim slojevima. Isto je ta~no i za pliocen i miocen, u kojima numuli-
ti vi{e nisu predominantni.
Zna~ajno je da se tercijarne naslage obi~no pronalaze u vi{e ili manje
izolovanim delovima, a ne u velikim neprekidnim prekriva~ima {to je ~esto
pravilo za slojeve paleozoika i mezozoika. Me|utim, postoje vidljivi izuzeci,
koji se nekada pojavljuju u velikim geosinklinalama. Verovatno je da tercijarni
slojevi predstavljaju u ve}ini slu~ajeva kasnije stupnjeve aktivnosti Potopa,
po{to se obi~no pronalaze ili na, ili blizu povr{ine i iznad mezozojskih i/ili
paleozojskih slojeva. Me|utim, mora se uvideti da se u nekim slu~ajevima
tercijarni slojevi pronalaze kako le`e direktno na osnovnim stenama, a
ponekad se nalaze u ~vrstom i kristalastom stanju kao i bilo koji od navod-
no drevnijih sistema stena, i ~ak se pronalaze kako le`e ispod navodno sta-
rijih stena u slu~aju takozvanih raseda sa otklonima. U tim slu~ajevima oni
se klasifikuju kao tercijarni, prvenstveno zbog “savremenije” fosilne grupe
prona|ene u njima, ali verovatnije predstavljaju ili oblasti u kojima se ta
naro~ita grupa organizama natalo`ila ranije u hronologiji Potopa nego {to je
to bio slu~aj na drugim lokalitetima, ili su bili ponovo natalo`eni po{to su se
214
raniji slojevi uklonili nekim kasnijim periodima erozije tokom Potopa. U karak-
teristi~nijim slu~ajevima, tercijarne stene moraju da predstavljaju neki kasniji
stupanj u fenomenu Potopa, ~iji detalji tek moraju da se izrade.
Sisari kao indeks fosili
Me|utim, smatra se da su fosilni sisari glavni indikatori razli~itih stup-
njeva tercijara, uprkos ~estim tvrdnjama popularnih ud`benika o svetskom
kori{}enju morskih indeks fosila. To je istakao stru~njak stratigraf, Ginjo:
“Sisari su daleko nezavisniji od lokalnih uslova nego morske `ivotinje. Oni
su tako|e vredni za uspostavljanje odnosa izme|u veoma razdvojenih
basena, jer vrste, a ~ak i rodovi, smenjuju jedni druge vrlo brzo. U numuli-
tiku, i na drugim mestima u tercijaru, fauna sisara obezbe|uje jedini
zaista precizan kriterijum za razgrani~avanje slu~ajeva.”134
Ginjo je prvenstveno zainteresovan za evropsku stratigrafiju, ali on isti~e
na prili~no upe~atljivu proceduru kojom su povezani slojevi engleskog i
ameri~kog tercijara:
“Sve te formacije (ameri~kih centralnih dr`ava) su ponekad krajnje bogate
kostima sisara, tako da se mo`e uspostaviti skala faune sisara, apso-
lutno nezavisna od ameri~ke morske faune. Ali, ova skala se mo`e
uporediti sa faunom evropskih sisara, i na taj na~in, sa na{im morskim
stupnjevima. Po{to je ova druga povezana sa morskom faunom novog
sveta, o~igledno je da ameri~ki stratigrafi mogu da pove`u njihove konti-
nentalne faune i njihove morske stupnjeve; zanimljiv primer jedinstvenog
indirektnog metoda povezivanja.”135
Me|utim, ne mo`e se iz toga zaklju~iti da su te naslage sisara precizno
identifikovane i povezane na toj svetskoj osnovi.
“Zapazite, {tavi{e, da je hronologija faune sisara, kao i ona zasnovana
na morskim faunama, vredna samo unutar odre|enih geografskih grani-
ca.”136
Izneti pro{li i sada{nji kriterijumi za podelu tercijara prili~no jasno prikazu-
ju na{e tvr|enje da su ortodoksni koncepti istorijske geologije, skoro u pot-
punosti subjektivni po karakteru, zasnovani na pretpostavci o ~injenici
organske evolucije. Razli~ito povezani stupnjevi, i ~ak epohe, uop{te nisu zas-
novane na ~injenicama fiziografske superpozicije, ve} na paleontolo{kim
sadr`ajima nanosa, koji su skoro u potpunosti protuma~eni na osnovu pret-
postavljenog evolucionog razvoja.
Zna~ajno je da se najva`niji paleontolo{ki dokazi za evoluciju pronalaze u
tercijarnim slojevima. Dovoljno je samo spomenuti takve ~uvene filogenetske
serije kao {to je serija konja ili slona kako bi se ilustrovala ta ~injenica. Kao
i u slu~aju dinosaurusa iz mezozoika, tako je i ovde glavna odlika pret-
postavljene evolucione serije pove}anje veli~ine tokom vremena. Ovaj
fenomen evolucionog pove}anja veli~ine je smatran za univerzalan tako da je
bio nazivan “Kopov zakon” (Cope’s Law). Ipak, kako paleonotolog Simpson
ka`e:
215
 “Porast u veli~ini tela je veoma uobi~ajen, gde je poznati primer prome-
na od eohipusa do savremenog konja. Fenomen je mo`da dovoljno
uobi~ajen da bi bio pravilo, ali pravilo ima puno izuzetaka. ^ak i u fami-
liji konja, nekoliko linija razvoja postaju manje, a ne ve}e. Prividni obim
tog pravila su preuveli~ali neki nau~nici koji su smatrali da je apsolutan
i koji su insistirali da zato {to je ranija `ivotinja bila ve}a od kasnije da
ona zbog toga nije predak kasnijoj.”137
Bez obzira kakve su zaista terenske ~injenice o porastu veli~ine sa
pove}anjem visine u slojevima, one se ponovo mogu najlak{e objasniti uz
pomo} ve}e pokretljivosti ve}ih, ja~ih `ivotinja, i zbog toga njihove ve}e
sposobnosti da se povuku pred poplavnim vodama i da izbegnu da budu
zahva}ene nabujalim tokovima koji jure niz brda. Postojalo bi puno izuzetaka
u tome, naravno, i to je upravo ono {to slojevi te`e da poka`u, po
Simpsonu.138
Me|utim, ~e{}e, raznovrsne `ivotinje u serijama (~ak i klasi~na serija
konja sadr`i samo relativno mali broj osobenih oblika, sa malo indikacija o
bilo kakvoj vrsti postepene promene izme|u oblika) se ne nalaze iznad slo-
jeva na bilo kom lokalitetu ili susednim lokalitetima, ve} se pronalaze na
povr{ini na razbacanim mestima {irom sveta, uz filogenetske serije koje se
onda konstrui{u prvenstveno na osnovu evolucionih pretpostavki o mogu}im
odnosima izme|u tih raznovrsnih organizama. Tako konstruisane serije se
zatim iznose kao pozitivan dokaz za evoluciju savremenog konja!
Izdizanja u pliocenu
Verovatno je da mnogi kasniji tercijarni slojevi, koji su pripisani epohama
miocena i pliocena, predstavljaju naslage tokom vremena kada su se “pla-
nine izdizale, a doline spu{tale”, u poslednjim sedmicama potopnih aktivnos-
ti. To mo`e tako|e da bude ta~no za neke od pretpostavljenih pleistocenskih
nanosa.
Izdizanja u pliocenu su naro~ito vredna pa`nje i ukazana su sada{njim
slojevima pre-pliocenskih slojeva koji se sada pronalaze na velikim visinama
i pliocenskim me|uplaninskim nanosima koji su takvog karaktera da pokazu-
ju talo`enje nabujalim tokovima koji su jurili niz novoizdignute planine.
“Severno ameri~ko izdizanje se ~esto obele`ava kao kaskadijanska re-
volucija. Me|utim, ono nije pogodilo samo Kaskadske planine (Cascade
Mountains) po kojoj je nazvano, ve} i celu planinsku oblast od Stenovitih
planina ka zapadu. Dijastrofizam je uveliko bio epirogen, a ne orogen.
Planine su izdignute 1.500 do 3.000 m vertikalno rasedanjem (Siera,
Nevada) i izdizanjem (Stenovite planine), a ne nabiranjem. Andi Ju`ne
Amerike su bili na sli~an na~in pogo|eni kao i region Apala~a. Velika
vulkanska aktivnost je pratila to izdizanje na mnogim lokalitetima...
Pliocenska izdizanja u drugim delovima sveta se obele`avaju kao razvo-
ji alpske revolucije jer imaju upe~atljiv izraz u Alpima... Himalaji su stekli
veliki deo svoje visine u pliocenu. Pliocenski i pleistocenski dijastrofizam
je mo`da najve}i i najrasprostranjeniji koji je zemlja osetila posle prekam-
brijumskih vremena.”139
216
Tako su ta izdizanja predstavljala zaista svetski fenomen, za koji, kako
smo ve} istakli, geolozi nemaju zadovoljavaju}e obja{njenje na osnovu uni-
formisti~kih principa. Ali, to je upravo ono na {ta bi nas opis biblijskog Potopa
naveo da o~ekujemo u slojevima i savr{eno se uskla|uje sa njima. Naravno,
jedina prava osnova za razlikovanje izme|u ranijih i kasnijih tercijarnih nasla-
ga je paleontolo{ka, tako da je veliki broj fiziografskih dokaza za izdizanje
tako|e prepoznatljiv u navodno ranijim tercijarnim slojevima, paleocenu,
eocenu i oligocenu. Prema tome, celokupni tercijarni period je izgleda karak-
terisan orogenetskim fenomenima zna~ajnog obima, kao i obilnim vulkaniz-
mom. Uop{te gledano, zapis celokupnog tercijara i ranog kvartara, naro~ito
u kontinentalnim naslagama, mo`e razumno biti protuma~en kako ~uva zapis
poslednjih faza Potopa, uklju~uju}i i krajnje talo`enje koje se mo`e pripisati
prvobitnom delovanju poplavnih voda, a tako|e i naslage i geomorfolo{ke
fenomene koji se odnose na izdizanje kopna i spu{tanje basena koji su
zavr{ili poplavu. Sa druge strane, mo`e se na kraju uvideti da su neki talozi
koji su prvobitno pripisani periodu tercijara, kao i pleistocena, u stvari nedavni
(to jest, poslepotopni) nanosi. To naro~ito mo`e biti ta~no u onim nanosima
koji su relativno neo~vrsli. Nijedno uop{tavanje o ovom pitanju se za sada ne
preporu~uje; svaki nanos se mora razmotriti na osnovu sopstvenih lokalnih
~injenica.
Nastavljeni abnormalni uslovi
Zavr{etak Potopa, koji je zauzimao period od ne{to vi{e od godine dana
(izme|u vremena kada su Noje i njegova porodica u{li i napustili Barku), nije
nikako ozna~avao zavr{etak abnormalnih hidrolo{kih i geomorfolo{kih feno-
mena. Skoro nezamislivo duboke promene su se odigrale u celokupnoj oblasti
kopnene energetike. Talo`enje prepotopnog vodenog omota~a je izgradilo novi
hidrolo{ki ciklus, kao i novi ciklus godi{njih doba. Ve}i deo kopnene povr{ine
je sada bio zauzet okeanskim basenima i oblastima vodene povr{ine.
Prepotopna topografija je u potpunosti izmenjena, pri ~emu su sada veliki
planinski lanci i duboki baseni zamenjivali prethodno ne`niju i jednoli~niju
topografiju. Uklanjanje za{titnog omota~a oko Zemlje je dozvolilo razvoj kraj-
njih varijacija temperature du` geografske {irine, sa rezultuju}im velikim
vazdu{nim pokretima i uspostavljenim klimatskim zonama. Uklanjanje
omota~a je tako|e dopustilo da Zemljina atmosfera propu{ta ve}u koli~inu
razli~itih tipova zra~enja i mo`da tako|e me|uplanetarnog gasa ili pra{ine.
Izostati~ka pode{avanja stena i vode, i drugih materijala blizu Zemljine
povr{ine su bila duboko poreme}ena i izmenjena.
I o~igledno je da te i druge geolo{ke promene povezane sa Potopom nisu
mogle u potpunosti da budu ostvarene i stabilizovane vekovima.
POSLEPOTOPNA GEOLO[KA AKTIVNOST
Zamrzavanje arkti~kih zemlji{ta
Spu{tanje temperature u oblasti polarnih geografskih {irina, kako se
vodeni omota~ kondenzovao i istalo`io, imalo bi trenutne i zna~ajne klimato-
lo{ke reakcije. Me|utim, prvobitno ve}a temperatura vode u polarnim mori-
217
ma, zajedno sa njihovim neprestanim turbulentnim stanjem, bila je dovoljna
da spre~i njihovo zamrzavanje tokom nepoznatog, ali zna~ajnog, perioda. Van
svake sumnje, prva voda koja bi se zaista zamrznula bi bila ona koja je
pome{ana sa sedimentima koji su se talo`ili u tim regionima, odse~ena od
toplijih temperatura i turbulentnog delovanja slobodne vode u otvorenim mori-
ma. Tako su se verovatno formirala, u nekim me|ustupnjevima ili kasnijim
stupnjevima u periodu Potopa, te velike oblasti neprestano zamrznutih
zemlji{ta na Arktiku i sub-Arktiku poznatih kao “ve~iti led”.
Zatrpan u tom zamrznutom blatu Arktika nalazi se veliki broj fosilnih si-
sara, koji su izgleda zarobljeni, i u nekim slu~ajevima delimi~no zamrznuti pre
nego {to su se mekani delovi razlo`ili.
“Obimni muljeviti aluvijum, sada zamrznut, u centralnoj Aljasci, sadr`i broj-
nu faunu sisara... Zamrzavanje je o~uvalo ko`u i tkiva nekih sisara.
Spisak faune sadr`i dva medveda, vuka, lisicu, jazavca, `deronju, sabljas-
tog tigra, jaguara, risa, dlakavog mamuta, mastodonta, dva konja, kamilu,
sajga antilopu, ~etiri bizona, karibua, losa, dve ovce, mo{usno gove~e i
tipove jaka, lenjivca i nekoliko glodara. Broj jedinki je toliko veliki da ova
grupa kao celina mora da predstavlja dug vremenski period.”140
Prili~no je o~igledno da ti sisari i zamrzavanje aluvijuma koji ih sada sadr`i
predstavljaju veoma o{tru promenu klime:
“Vreme za~etka ve~itog leda ostaje, svejedno, nepoznato. Fosilni zapis...
ukazuje da u ranijem kenozoiku mo`da nije postojao ve~iti led u arkti~kom
regionu... Oblasti biv{ih ledenih prekriva~a ne ukazuju ni na kakvu vezu
sa rasporedom ve~itog leda.”141
Sibirski slojevi sa mamutima
Bogatstvo sibirskih nanosa mamuta u ve~itom ledu suprotstavlja se opisu
uniformista. Iako uniformisti~ki pisci dosledno potcenjuju obim i obilje tih slo-
jeva, ~ak su i njihova priznanja zna~ajna:
“U vezi sa ovim se mora spomenuti izumiranje dlakavog mamuta u sever-
noj Evroaziji. Samo u Sibiru je skupljeno nekih 50.000 mamutskih kljova
i prodato za trgovinu slonovom kosti, a ponekad se javljaju i cele `ivoti-
nje o~uvane u zamznutom zemlji{tu. Ovi nalazi su prouzrokovali mnoge
pri~e o velikim katastrofama, za koje ne postoji ~injeni~na podr{ka.”142
Mo`da se ne{to manje ograni~ena procena karaktera tih nanosa mo`e
videti iz slede}eg:
“Izvesna koli~ina (slonove kosti) dobija se iz ogromnih magacina ostata-
ka preistorijskih `ivotinja koji jo{ uvek postoje {irom Rusije, naro~ito u
Sibiru u susedstvu Lene i drugih reka koje se izlivaju u Arkti~ki okean.
Izgleda da su mamuti i mastodonti bili neko vreme uobi~ajeni {irom cele
povr{ine planete. U Engleskoj su iskopane kljove - na primer u Danginiju
(Dungeness) - duge i do 3,7 m i te{ke 91 kg. Sibirski nanosi su iskopa-
vani sada ve} skoro dva veka. Izgleda da je prostor neistro{iv kao polje
uglja. Neki misle da bi {irenje civilizacije moglo da prouzrokuje potpuni
218
nestanak slonova u Africi, i da }emo se okrenuti tim nanosima kao jedi-
nom izvoru slonove kosti.”143
A arkti~ka ostrva severno od Sibira su opisana kao jo{ gu{}e pakovana
ostacima slonova i drugih sisara, kao i gustim naslagama fosilnog drve}a i
drugih biljaka, do te mere da celokupna ostrva izgledaju kao da su sastav-
ljena od organskih ostataka. Nije ~udno da su takve stvari “stvorile pri~e o
velikim katastrofama”; ~udno je da su uniformisti mogli da ponude bilo kakvo
drugo obja{njenje uz imalo ozbiljnosti! Svakako da nema savremenih paralela
zatrpavanju slonova ili bilo koje druge vrste sisara, koje se odigrava bilo gde
u savremenom svetu. Jo{ uvek nije sasvim jasno da li su ti nanosi na~injeni
direktno tokom perioda Potopa ili ubrzo posle, ili oboje,144 ali izgleda sasvim
o~igledno da se istrebljenje tako ogromnih horda `ivotinja i njihovo zaroblja-
vanje u zamrznutom zemlji{tu mora nekako objasniti doga|ajima koji su pratili
tako univerzalnu vodenu katastrofu kakvu Biblija opisuje.
Upe~atljivo je skora{nje istra`ivanje tih arkti~kih fenomena koje ih pripi-
suje nasilnim katastrofama povezanim sa pomeranjem Zemljine kore.
Poreme}aji koje je pretpostavio Ivan Sanderson u svojoj teoriji ~ine na{ prikaz
Potopa prili~no uniformisti~ki u pore|enju sa njegovim. Na primer:
“Iznenadno masovno izbacivanje pra{ine i gasova prouzorokovalo bi formi-
ranje ogromnih koli~ina ki{e i snega, i moglo bi da bude toliko veliko da
prekrije sunce danima, nedeljama, mesecima ili ~ak godinama, ako su se
pokreti Zemljine kore nastavili. Vetrovi izvan bilo ~ega danas poznatog bi
jurili, a hladni frontovi ogromnih du`ina bi se izgradili sa krajnjostima tem-
perature na obe strane. 40 dana i no}i bi padao sneg na jednom mestu,
svetski {iroke poplave na drugom, i uragani i zemljotresi koji su
prouzrokovali klizi{ta i plimne talase na tre}em, i mnogi drugi
poreme}aji.”145
Sanderson pripisuje brzo zamrzavanje tih mamuta, koji su bili sa~uvani u
celini, velikim “mehurima” ohla|enih vulkanskih gasova koji su prvo izba~eni
u stratosferu, a zatim brzo padali i potiskivali vazduh radijalno. Drugi su bili
zahva}eni intenzivnim vetrovima i poplavama, pri ~emu su njihove kosti
postale pome{ane sa velikim brojem drugih `ivotinja, onako kako se danas
nalaze na Aljasci i drugim mestima.
“To je upravo onakvo stanje kakvo pronalazimo na Aljasci, gde su mamu-
ti i druge `ivotinje, uz jedan ili dva zna~ajna izuzetka, bili doslovno raski-
nuti na delove dok su jo{ uvek bili sve`i. I mladi i stari organizmi su bili
razbacani, izme{ani i zatim zamrznuti. Me|utim, tako|e postoje druge
oblasti u kojima su `ivotinje pome{ane, ali su imale vremena da se
razlo`e pre nego {to budu zamrznute; a druge su bile razlo`ene do kosti-
ju i zatim su bile ili zamrznute ili ne. Pored toga, ponovo, postoje sli~ne
ogromne mase `ivotinja, uklju~uju}i celokupne familije ili krda, nakupljene
zajedno u jarugama i re~nim koritima i drugim rupama, ali gde ostaju
samo kosti.”146
Zanimljivo je da je isti autor 13 godina ranije pisao o istom predmetu, i
da je u to vreme pratio uobi~ajeno uniformisti~ko gledi{e da su mamuti upali
u rupe i jaruge ili da su se udavili u re~nim poplavama, i da je razlog za nji-
219
hovo izumiranje bila niska stopa ra|anja! Me|utim, dalje istra`ivanje ga je
ubedilo da su takva obja{njenja bila potpuno neodgovaraju}a, i on je bio
naveden na geolo{ki “jereti~ki koncept” katastrofizma kao na neizbe`an
odgovor. Me|utim, umesto da se vrati biblijskom katastrofizmu (prethodno je
pisao: “Biblijska teorija, da je Potop bio agens kojim su te `ivotinje bile ubi-
jene, bila je pobijena jednostavnom logikom i savremenom racionalizaci-
jom”)147 prona{ao je naturalisti~ko obja{njenje na osnovu Hapgodove
nedavne teorije pomeranja kore, na koju se ranije pozvao.148
Pri bilo kojoj stopi, jasno je da je katastrofizam veoma velike magnitude
sam po sebi dovoljan da objasni takve stvari.
“Me|utim, najve}a zagonetka je kada su, za{to i kako sve te grupe orga-
nizama, i u tako apsolutno velikim brojevima, ubijene, izme{ane i
zamznute u toj u`asnoj nesre}i?”149
Tvrdimo da se odgovor na zagonetku mora prona}i na osnovu Potopa
opisanog u 1. Knjizi Mojsijevoj.
GLACIJALNI PERIOD
Po~etak ledenog doba
I onda po~inje jo{ jedna posledica Potopa, od ogromnog zna~aja. Kako
su uspostavljeni savremeni ciklusi isparavanja, atmosferske turbulencije i
prenosa vodene pare, i kondenzacije i talo`enja, sneg je po~eo da pada,
sasvim mogu}e po prvi put u Zemljinoj istoriji. Kao {to smo ve} videli, pos-
toje jaki dokazi da je klima celokupnog sveta pre Potopa bila jednoli~no blaga
i prijatna. Taj sneg, padaju}i prvenstveno u arkti~kim i antarkti~kim regioni-
ma, bio je prvenstveno prouzrokovan hidrolo{kim ciklusom iz voda koje od
tek nedavno prekrivaju zemlju. Velike koli~ine snega su se tako|e
nagomilavale na planinama koje su upravo bile izdignute.
Na taj na~in, velike koli~ine vode su bile uklonjene iz okeana i skladi{tene
u polarnim regionima u obliku velikih ledenih kapa, za koje glacijalni geolozi
veruju da su u nekim trenutcima dostizale ogromnu veli~inu kontinentalnih
ledenih prekriva~a hiljadama metara debelih i povr{ine hiljada kvadratnih kilo-
metara. Taj agens se tako kombinovao sa agensom orogeneze i prouzroko-
vao povla~enje voda koje su prekrile planetu sa kontinenata.
Ne moramo da raspravljamo ovde o ~injenicama za i protiv ideje da su
takvi ledeni prekriva~i stvarno postojali u nedavnom geolo{kom vremenu. Oni
sa~injavaju prvenstvenu karakteristiku onoga {to se zove epoha pleistocena,
i savremeni geolozi ih univerzalno prihvataju. Po{to je hladni period tako|e
ukazan na osnovu na{ih zaklju~aka iz biblijskog opisa Potopa, mi se ne spo-
rimo sa prihva}enom uniformisti~kom geologijom na ovom mestu.150
Me|utim, izgleda da je uniformizam neodgovaraju} za opisivanje sistema
geologije koji mora da protuma~i svoje navodno najnovije i najjasnije zapise
uz pomo} takvog ogromnog i jedninstvenog katastrofi~kog doga|aja kao {to
je veliki kompleks velikog ledenog pokriva~a. Sada{njost tako nije klju~ ~ak
ni za najskoriju geolo{ku pro{lost; na{i sada{nji gle~eri u dolinama, i ~ak i
ledene kape na Grenlandu i Antarktiku, te{ko se mogu uporediti sa pret-
postavljenim ledenim prekriva~ima u pleistocenu.
220
Teorije o ledenom dobu
Kao dokaz da ledeno doba predstavlja katastrofu koja je potpuno neob-
ja{njiva na osnovu sada{njih procesa, nije dovoljno samo se pozvati na
~injenicu da postoje desetine hipoteza koje su iznete u poku{aju da se objas-
ni njegov uzrok i mehanizam; sve imaju velike nedostatke i nijedna jo{ uvek
nije op{te prihva}ena. Verovatno je trenutno naj{ire prihva}ena “solarno-
topografska” hipoteza glacijalnog geologa sa Jejla dr R. F. Flinta. Ta teorija
obja{njava glacijacije na osnovu svetskih izdizanja planina pri kraju tercijara,
kombinovanih sa pretpostavljenim kolebanjima dolaze}eg sun~evog zra~enja.
Ali Flint priznaje, po{to je izneo svoju hipotezu:
“Me|utim, promene u sastavu i turbidnosti atmosfere, i promene u
polo`aju Zemljine ose i orbite su mogli da budu ti faktori.”151
Drugim re~ima, razne vrste nejednoli~nih uzroka mogu ili moraju da budu
prizvane kako bi se obezbedilo zadovoljavaju}e obja{njenje. Nove teorije se
javljaju u literaturi sasvim ~esto, ali izgleda da se svaka brzo pobija nastalom
kritikom.
Me|utim, biblijski Potop o~igledno pru`a sasvim zadovoljavaju}e
obja{njenje. Kombinovni efekat izdizanja kontinenata i planinskih lanaca i
uklanjanja za{titnog vodenog omota~a oko Zemlje bi svakako indukovao veli-
ki sneg i nagomilavanje leda na planinama i u kopnenim oblastima blizu polo-
va. I ti gle~eri i ledene kape su nastavili da se akumuliraju i {ire dok nisu
stigli do geografskih {irina i visina na kojima su temperature prouzrokovale
stope topljenja tokom leta, koje su odgovaraju}e za izjedna~avanje stopa aku-
mulacija tokom zima.
Ukupna koli~ina vode koja je zarobljena u tim velikim gle~erima tokom nji-
hovog najve}eg obima je jo{ uvek nepoznata, ali je mogla da bude veoma
velika. Glavni dokaz za tu ~injenicu je drasti~no smanjen nivo mora tokom
ledenog doba. U pro{loj deceniji prikupljena je velika koli~ina dokaza kako bi
se pokazalo da je nivo okeana bio najmanje 120 m ni`i nego {to je to
danas,152 a mogu}e i daleko vi{e, {to je pokazano takvim odlikama kao {to
su kontinentalni grebeni, podvodne planine, potopljeni kanjoni i terase, itd.
Potop i glacijalni period
Tvrdilo se da bi se, kada je ledeni prekriva~ jednom po~eo da se formi-
ra, verovatno brzo i obimno {irio.153 To bi mo`da bilo mogu}e u godinama
neposredno posle Potopa. Obilna koli~ina vlage, sna`ni polarni vetrovi,
sni`ene polarne temperature usled ukanjanja toplotnog vodenog omota~a i
mogu}e guste akumulacije ~estica vulkanske pra{ine u atmosferi, novo
izdignute planine, u su{tini ogoljena topografija poplavljenog kopna: svi ovi i
verovatno drugi faktori su mogli da doprinesu brzoj akumulaciji i rastu ledenih
prekriva~a. Svi ti faktori se opravdano izvode na osnovu zapisa Potopa i bili
bi sasvim dovoljni da objasne ledeno doba. Me|utim, takva katastrofi~ka
priroda }e naravno biti neprihvatljiva mnogim geolozima.
221
 “Iako su izuzetni ili ~ak katastrofi~ki doga|aji mogli da prouzorkuju lede-
na doba i njihove oscilacije, svejedno je ta~no da idealna teorija treba da
odgovara okviru uniformisti~kih principa.”154
Svejedno, teorija Potopa na zadovoljavaju}i na~in obja{njava mehanizam
ledenog doba.
“Idealna teorija mora da bude spremna da objasni uzastopne glacijacije
{irom cele zemlje... Poslednje, ali ne i najmanje va`no, teorija mora da
objasni najve}i paradoks od svih - ~injenicu postojanja hladno}e i leda i
njihov porast istovremeno sa uslovima koji su favorizovali ubrzano ispa-
ravanje i talo`enje.”155
Uop{teno gledano, razli~iti aspekti glacijalne i pleistocenske geologije,
kako ih obi~no iznose geolozi, su u potpunosti u skladu sa na{im zaklju~cima
na osnovu biblijskog opisa. Neke od ve}ih i istrajnijih formacija pripisanih
pleistocenu u nezale|enim oblastima se mo`da najbolje grupi{u sa kasnijim
tercijarnim naslagama, formiranih tokom poslednjih stupnjeva Potopa, uz
uklju~ene efekte izdizanja. Ali, ve}ina takozvanih pleistocenskih nanosa mo`e
biti prihva}ena kao poslepotopna, povezana sa kontinentalnim gle~erima156 ili
sa podudarnim doga|ajima u nezamrznutim regionima, i mo`e u zna~ajnoj
meri biti prihva}ena na osnovu tuma~enja glacijalnih geologa.
Mo`e se zameriti da glacijacija prouzorkovana Potopom ne obja{njava
~etiri glacijalna stupnjeva za koje je skoro op{te prihva}eno da sa~injavaju
celokupnu pleistocensku glacijalnu epohu. Glacijalni geolozi veruju da je svaki
od ~etiri stupnjeva bio razdvojen toplim periodom koji se mo`e uporediti sa
sada{njim, ili mo`da jo{ toplijim. Glacijacija kakvu smo mi zamislili i koja je
nastala Potopom bi verovatnije bila jedan doga|aj, a ne ~etiri odvojena
doga|aja. U stvari, nije sigurno {ta je moglo da prouzrokuje zavr{etak ledenog
doba, kada je jednom zapo~elo.
Teorija vi{estrukih glacijacija
Priznaje se da je te{ko objasniti ~etiri stupnjeva na osnovu na{eg
sada{njeg obja{njenja. Ali je tako|e ta~no da je podjednako te{ko objasniti
~etiri stupnjeva na osnovu bilo koje druge glacijalne teorije koja je iznesena.
Uobi~ajeni izvor se jednostavno pripisuje kolebanjima sun~evog zra~enja, ali
to o~igledno u potpunosti predstavlja naga|anje. Poslednja autoritativna pro-
cena ovog predmeta, koju je dao Opik, je slede}a:
“Te`e pitanje je o smeni nekoliko glacijacija tokom epohe ledenog doba.
Izgleda da je fenomen veoma slo`en, i da odgovara neprekidnim varijaci-
jama sun~evog zra~enja u zavisnosti od razli~itih ciklusa i veli~ina, od
kojih je mo`da ciklus sun~evih pega jedan od njih.”157
Jo{ skorije, Opik, koji je astronom, a ne geolog, ka`e:
“Ta kolebanja su izgleda svetska i krajnje ih je te{ko shvatiti. Moja sop-
stvena pretpostavka je da ona predstavljaju neku vrstu ‘naizmeni~nog‘
poreme}aja sunca - kao plamen sve}e koga je uznemirio vetar.”158
Ako kolebanja sun~evog zra~enja obezbe|uju pravilno obja{njenje za glaci-
jalne maksimume i minimume tokom ledenog doba, ona mogu to isto da
222
u~ine i za teoriju Potopa kao i za bilo koju drugu. U bilo kom slu~aju, morao
je da postoji neki svetski doga|aj koji bi doveo do prvog glacijanog maksi-
muma, ostvaruju}i solarna kolebanja koja su verovatno delovala na isti na~in
i pre toga, a da ne prouzrokuju glacijacije. Potop obezbe|uje upravo takvo
obja{njenje.
Dokazi za samo jednu glacijaciju
U stvari, razlog zbog koga je toliko te{ko teoretski objasniti ~etiri glaci-
jalna stupnjeva bi mogao jednostavno da bude taj {to oni nikada nisu pos-
tojali. Ne treba smatrati da su dokazi za tri ranija stupnjeva isti kao oni za
poslednji. Ovi drugi se pronalaze u skoro svim sada{njim povr{inskim odlika-
ma topografije u zale|enim regionima - morene, ispruganosti i uvale itd. Ali
oni se pronalaze samo u vezi sa pretpostavljenim poslednjim glacijalnim mak-
simumom i njegovim povla~enjem, takozvanim viskonsin stupnjem.
Raniji stupnjevi - u obrnutom redosledu, ilinoiski, kanzanski i nebraska
stupanj - se izvode uglavnom na osnovu nanosa “gambotila”, navodno veoma
zrelog i erodiranog glinenog zemlji{ta koje sadr`i male kamen~i}e. Obja{njeno
je da to zemlji{te predstavlja ostatke ranijih nanosa tila (til je neslojevit nanos
{ljunka, peska i gline koji se smatra za dokaz glacijalnog porekla). O~igledna
dubina ispiranja karbonata u ovim zemlji{tima se koristila kao glavna osnova
za procenu njihove starosti formiranja.
Ne samo da raniji tilovi obi~no nemaju bilo kakve tipi~ne glacijalne for-
macije koje su karakteristi~ne za poslednje, ve} tako|e ovi poslednji ne
pokazuju nikakve tragove formiranja gambotila kao raniji. Kako Flint ka`e:
“Kako je ukazano u 12. poglavlju, veoma diferencirana zrela zemlji{ta,
predstavljena u tom regionu gambotilima, nisu razvijena u sloju viskonsi-
na, ali se javljaju u slojevima ilinoisa, kanzana i nebraske.”159
To je ~udno, ako raniji i sada{nji slojevi u stvari predstavljaju iste tipove
nanosa, jer je svakako bilo dovoljno vremena od talo`enja sloja viskonsina
kako bi se razvilo zrelo zemlji{te na njemu. U stvari, nekoliko, ako uop{te,
lokaliteta pokazuju dokaze za vi{e od dva nanosa; ~etiri ili vi{e njih je
izgra|eno superpozicijom sa razli~itih lokaliteta. Ve}ina mesta ne prikazuje
nikakve dokaze za ranije talo`enje od viskonsinskog.
U Evropi, iako su ponovo ~etiri glacijalna stupnja uobi~ajeno prihva}ena,
~injenice nisu jednoglasne i postoji ve}i broj glacijalnih geologa koji ih je
doveo u pitanje. Kako Ginjo priznaje:
“Tako su neki nema~ki geolozi, poznavaju}i svoju zemlju veoma dobro,
smatrali da su povla~enja koja razdvajaju dva uzastopna stupnja bila
veoma bezna~ajna i da nema dokaza za postojanje nekoliko glacijalnih
perioda. Ti monoglacijalisti su verovali da je ledeno doba imalo jedan mak-
simum i da je bilo stacionarno sa malim oscilacijama detalja, da je zatim
po~elo da se mestimi~no povla~i i klima nije postala sli~na dana{njoj do
posle ovog povla~enja, u postglacijalnim vremenima.”160
Dokazi za nekoliko glacijalnih stupnjeva su prvenstveno bili pretpostavljeni
tilovi koji le`e ispod sve`ih tilova. Tako|e, na nekim lokacijama su prona|eni
slojevi koji sadr`e floru i faunu toplijih klima izme|u dva nanosa tila i to se
223
smatra kao dokaz toplog interglacijalnog perioda. Tako|e je bilo poku{aja da
se pove`u serije drevnih re~nih terasa sa odgovaraju}im glacijalnim stupnje-
vima. Me|utim, svi ovi faktori mogu biti obja{njeni na drugim osnovama nego
{to su to glacijalna kolebanja velikih razmera.
Du`ina vremena potrebnog da se izmrvi sve` materijal i razvije profil
zemlji{ta je sasvim nepoznata. Retko se, ako i ikad, pronalazi na bilo kojoj
pojedina~noj vertikalnoj sekvenci vi{e od jednog zrelog zemlji{ta pored onog
na povr{ini, i nema razloga da se insistira na tome da je bilo potrebno dugo
vremena kako bi se ono formiralo.
“Niti je bilo mogu}e proceniti vreme potrebno za razvoj bilo kog datog
zemlji{ta. Indirektni dokazi ukazuju da se neke vrste zemlji{ta mogu razvi-
ti do zrelosti u toku perioda od nekoliko stotina godina, a mogu}e je ~ak
i u toku daleko kra}ih perioda, ali su prave kvantitativne metode uglavnom
jo{ uvek u budu}nosti.”161
Mnogi faktori uti~u na karakter i brzinu razvoja zemlji{nog profila, takvi
faktori kao {to su priroda roditeljske stene, klima, drena`a, koli~ina padavina,
topografija, vegetacija, mikroorganizmi, itd. Kako su Hant i Sokolov istakli:
“Dubokim zemlji{tima, koja predstavljaju ostatke usled efekta razlaganja
stena, se ~esto pripisuju zna~ajne apsolutne starosti, ali je starost
verovatno jedan od najmanje zna~ajnih faktora koji mora da su kontrolisali
razvoj toliko dubokog i zrelog profila koji karakteri{e ovo zemlji{te... Uz
povoljne uslove vlage i temperature, i odgovaraju}eg `ivotinjskog i biljnog
`ivota za ubrzavanje biohemijskih aktivnosti, uop{te nije te{ko zamisliti
prili~no brzo razlaganje stena i razvoj dubokog zemlji{ta.”162
U pogledu drevnih profila zemlji{ta koje predstavljaju gambotili i sli~na fos-
ilna zemlji{ta, dubina ispiranja karbonata iz tih zemlji{ta, u pore|enju sa dubi-
nama u novijim zemlji{tima, je bila prvenstveni kriterijum koji se koristi za
odra|ivanje starosti zemlji{ta. Visoko hipoteti~ka priroda ove procedure bi tre-
balo da bude o~igledna, ali je nagla{ena na slede}i na~in:
“Dubina ispiranja karbonata u zemlji{tima je {iroko kori{}ena za procenu
ili pore|enje starosti pleistocenskih nanosa u oblastima umerene, vla`ne
klime. Ispiranje je pod uticajem mnogih faktora, kao {to su vreme, klima,
vegetacija, povr{inska topografija, propustljivost i karbonatni sadr`aj
materijala, i tako dalje.”163
O~igledno je da se bilo koji metod koji sadr`i toliko promenljivih, od kojih
je ve}ina nepoznata, te{ko mo`e koristiti za odre|ivanje preciznih hronolo{kih
datuma. Pa ipak je to osnovni metod kojim je procenjena starost pleisto-
censke epohe. Kako Flint ka`e:
“U zaklju~ku: razgra|ivanje i razvoj zemlji{ta su sa~injavali glavnu osnovu
za procene trajanja glavnih jedinica pleistocenske epohe.”164
Uop{teno gledano, ose}amo da bi mogao da bude opravdan zaklju~ak da
pretpostavljeni raniji, degradovani tilovi i druga zemlji{ta ispod poslednjih
glacijalnih nanosa u stvari predstavljaju ili nanose na~injene u poslednjim
stupnjevima Potopa ili nanose na~injenje u ranim stupnjevima nadolaze}e
glacijacije. Tako|e je mogu}e da su ledeni prekriva~i mogli da ostvaruju broj-
224
na manja napredovanja i povla~enja u toku relativno kratkog raspona godina.
Na ivicama bi uvek bilo ve}ih tokova i jezera otopljene vode, koji bi aktivno
ostvarivali prave glacijalne nanose.
Niti je potrebno potpuno uni{tenje ledenih omota~a kako bi se objasnili
me|uslojevi koji sadr`e faunu i floru tople klime. Verovatnije je da bi se
prona{la me{avina organizama tople i hladne klime blizu ledenog pokriva~a.
Stanovnici hladne klime bi naravno bili potisnuti ka jugu napredovanjem leda,
ali nema razloga za pretpostavljanje da je periglacijalna klima bila toliko
promenjena kako bi tako|e prouzrokovala preme{tanje rasporeda stanovnika
umerene zone.
“Ako se onda temperatura polarnih klima smanjila, kako izgleda, na
-3,8oC, da li sledi da se temperatura ostatka kontinenta smanjila u istoj
meri u periodu maksimuma? Izgleda da ~injenice, koliko god da su
oskudne, ukazuju na suprotno.”165
Na{a pretpostavka da bi se me{avina toplih i hladnih klimatskih tipova
mogla prona}i u zoni koja se grani~i sa ledenim pokriva~em nastala je na
osnovu nekoliko istra`ivanja pleistocenske paleontologije.
“Ako je ta~no da danas granice `ivotnih zona i bioti~kih provincija ne
mogu biti o{tro povu~ene, izgledalo bi da je to tako|e ta~no za poslednji
period maksimuma glacijacije. Bar u isto~noj polovini kontinenta svi raspo-
lo`ivi podaci ukazuju na ~udno me{anje elemenata severnih regiona, kao
{to je vrba sa sada{njim floralnim komponentama, ~ak i u najju`nijim
delovima Sjedinjenih Dr`ava, osim ju`ne Floride.”166
Isti fenomen ispoljavaju fosili sisara ledenog doba. Najobilniji izvor tih
materijala na ovom kontinentu je ~uvena Kamberlend Boun pe}ina
(Cumberland Bone Cave) u Merilendu. U vezi sa tim nalazima, jedan pisac je
nedavno rekao:
“Akumulacija kostiju je morala da bude postepena, iako su sve `ivotinje
previskonsinske starosti. Raznovrsnost tipova ukazuje da su postojale
{iroko raznovrsne klimatske zone tokom vremena talo`enja. To je dovelo
do puno naga|anja i dalo je dokaze o radikalnijim promenama uslova sre-
dine nego {to se ranije pretpostavljalo.”167
Naravno, takav zaklju~ak uop{te nije neophodan. Svi podaci mogu biti
bolje obja{njeni uz pomo} vi{e ili manje abnormalnih klimatskih uslova koji
su postojali u toku relativno kratkog perioda, u kojima bi fauna iz raznovrsnih
stani{ta bila prisiljena da `ivi zajedno izvesno vreme u istoj op{toj sredini.
Raspravljaju}i o drugim sli~nim nalazima faune viskonsinskog stupnja, Dilon
zaklju~uje:
“Otuda nema dobrih dokaza da su o{tri polarni uslovu postojali unutar
Sjedinjenih Dr`ava, osim u blizini glacijacije.”168
Prema tome, nije neophodno zaklju~iti da sloj koji sadr`i faunu i floru
tople klime izme|u dvaju tilova predstavlja dug, topli period me|uglacijacije.
Mogao bi da predstavlja ili brzo i kratko povla~enje ledenih prekriva~a ili vode-
no talo`enje iz vodenog toka ili jezera (ili eolsko talo`enje u slu~aju lesnih
slojeva) sa izvorom blizu samog gle~era.
225
 Po~inje zatim da se pojavljuje slika o jednoj velikoj glacijaciji koja je
prouzrokovana doga|ajima povezanim sa velikim Potopom. [irenje ledenih
pokriva~a je obuhvatilo velike oblasti, koje su, po{to su se nedavno pojavile
iz poplavnih voda, verovatno jo{ uvek imale malo vegetacije, i zbog toga su
bile lako podlo`ne jakoj eroziji. Velike koli~ine novoo~vrslih materijala stena
dizane su i no{ene ledom, dok na kraju nisu natalo`ene u nekoj vrsti morene,
i zatim su verovatno bile ponovo pogo|ene radom ivi~nih tokova u velikom
broju slu~ajeva. Gle~er se verovatno {irio i skupljao ve}i broj puta, dozvolja-
vaju}i da se formira veliki broj raznovrsnih nanosa du` njegovih ivica, ali nema
pravog opravdanja za izvo|enje zaklju~ka o dugim me|uglacijalnim periodima.
Osim relativno blizu ivica leda, klima nije bila zna~ajno pogo|ena, tako da
su veoma raznovrsne populacije flore i faune mogle da postoje u razumnoj
blizini. Tek kada je ledeni pokriva~ kona~no zapo~eo svoje trajno povla~enje,
onda su vrste organizama koje su sada najbolje prilago|ene na hladnu klimu
po~ele da se razdvajaju od onih koje su prilago|enije umerenoj klimi. U
umerenim i naro~ito suptropskim geografskim {irinama (gde su ve}ina biblij-
skih i drugih prvih ljudi zapo~eli svoje istorije) ose}ao bi se mali uticaj
gle~era, sa mogu}im izuzetkom pove}anja prose~ne koli~ine padavina u odno-
su na danas, i relativno ni`eg nivoa mora.
Teorija o samo jednoj velikoj glacijaciji je dobila nedavnu podr{ku inten-
zivnih istra`ivanja na~injenih tokom Me|unarodne geofizi~ke godine.
Preliminarna napomena daje slede}u informaciju:
“Rad koji }e se predstaviti na decembarskom skupu AAAS-a u Va{ingtonu
uklju~iva}e predlog za potpuno novi koncept istorije ledenog doba.
Potpuna obrada ovog predmeta bi}e predstavljena u budu}nosti.
Talozi ranije pripisani ~etiri ili pet odvojenih pleistocenskih glacijacija, i
u Americi i u Evropi, su nanosi jedne jedinstvene glacijacije.
Normalno povla~enje granica ledene kape je dopustilo da se Leveretovo
more (Leverett Sea) pro{iri u doline ju`ne Nove Engleske i donje Hadson
doline, i u basenu Misisipija, preko cele oblasti takozvanih glacijacija
nebraske, kansana i ilinoina, tako da je formirano ogromno ledeno ivi~no
telo vode, koje se prostiralo od Ohaja do Montane i od Meksi~kog zaliva
do nezale|enih oblasti Viskonsina. Stene i kamenje no{eno ledenim bre-
gom se prizemljilo na podvodnoj topografiji severnog Kentakija, jugoza-
padnog Misurija i isto~ne Ajove (takozvani “Ajova” stupanj). Gambo gline,
do nedavno tuma~ene kao degradirani tilovi, natalo`ene su unutar pros-
transtva voda na nivou mora, zajedno sa no{enim drvetom i drugim organ-
skim materijama koje su tuma~ene kao ’me|uglacijalni’ nanosi. Ogromne
jaruge i uvale su izgra|ene subglacijalnim rekama koje su se javljale ispod
ledene granice pod vodom... Redukcija ledenog doba na ’samo jedno’
skra}uje geolo{ku istoriju i poni{tava sada{nje zna~enje izraza nebraski-
jan, kanzan, ilinoian, viskonsin i nekoliko ’me|uglacijacija’. Izgleda da je
istorija ledenog doba bila pod uticajem i regulacijom u daleko manjoj meri
klimatskim promenama i izgradnjom morena nego isprekidanim karak-
terom velikih pokreta kopna koji se nastavljaju i danas. Postoji hitna
potreba u Americi i Evropi za tektonskom hronologijom ledenog doba, zas-
226
novanom na transatlantskim povezivanjem morskih stupnjeva i istovre-
menim prora~unavanjem vremena kontinentalnih izdiza-nja.”169
Ako se ovaj koncept prihvati, a svakako izgleda da je podr`an sa puno
~injenica, o~ekuje se revolucija u geolo{koj misli. Prema tome, mo`e se
o~ekivati veliki stepen otpora prema njemu. Svejedno, ~injenice su tu, i one
se o~igledno sla`u sa konceptom o poslepotopnim efektima koje smo mi zas-
tupali.
Nemamo ovde prostor da bolje istra`imo razli~ite glacijalne teorije i broj-
na korelativna istra`ivanja koja ih povezuju. Izgleda, uop{te gledano, da je
koncept o jednom velikom {irenju leda (koje se opravdano mo`e izvesti iz
doga|aja Potopa) podr`an mnogim nezavisnim linijama ~injenica, ne samo na
osnovu glacijalnih nanosa, ve} i na osnovu biv{ih spu{tenih nivoa mora,
biv{ih ni`ih temperatura okeana170 i drugih ~injenica o hladnoj klimi na malim
geografskim {irama. Me|utim, dokaz za vi{e od jedne glacijacije, bilo u pleis-
tocenu, permu, prekambrijumu, ili bilo kom drugom geolo{kom sistemu, je
potpuno nepodesan. Kao {to smo upravo videli, ~ak i ortodoksni geolozi sada
ozbiljno razmatraju dokaze za vi{estruke pleistocenske glacijacije i, kako je
ranije istaknuto, dokazi za pre-pleistocenske glacijacije su potpuno druga~ije
vrste od onih za poslednje ledeno doba i mogu se sasvim dobro protuma~iti
na osnovu vodenih ili drugih geomorfolo{kih agensa, uskla|uju}i se sasvim
dobro sa konceptom katastrofi~kog talo`enja tokom perioda Potopa.
Neophodno je dalje istra`ivanje kako bi se razgrani~io obim i karakter
nanosa koji su formirani posle ledenog doba, naro~ito u nezale|enim oblas-
tima. Kao op{te pravilo izgleda verovatno da se ve}ina nanosa koji su popu-
larno pripisani tercijarnim nanosima mogu pripisati delovanju Potopa i izdiza-
njima posle njega; oni koji su uobi~ajeno opisani kao pleistocenski se obi~no
mogu pripisati ledenom dobu ili periodu neposredno pre ili posle ledenog
doba; i kona~no, za one koji su ozna~eni kao sada{nji, mo`e se prihvatiti da
su se formirali posle povla~enja leda.
Me|utim, svakako }e postojati izuzeci od ovog op{teg pravila, mo`da vi{e
njih, a svaki nanos se mora razmatrati na osnovu sopstvenih karakteristika.
Mnogi pleistocenski, i nanosi sada{njosti, odaju tragove katastrofi~kog formi-
ranja kakvo se mo`e pripisati samom Potopu, ali koji, imaju}i u vidu njihove
stratigrafske i druge aspekte, moraju da budu pripisani nekakvoj vrsti posle-
potopne katastrofe. [tavi{e, jo{ uvek nema stvarno zadovoljavaju}eg
obja{njenja o tome {ta je prouzrokovalo zavr{etak ledenog doba. Niti naravno
ne postoji bilo kakav zna~ajan dokaz, geolo{ki govore}i, o tome koliko je dugo
trajalo.
ZAVR[ETAK LEDENOG DOBA
Iznenadno otopljavanje klime
Geofizi~ke i paleontolo{ke ~injenice koje govore o ovom predmetu ukazu-
ju da se glacijalno doba zavr{ilo prili~no iznenadno. I dokazi o tipovima
foraminifera (razli~itm vrstama koje naseljavaju hladne i tople vode) i sastavu
izotopa kiseonika u karbonatu njihovih lju{tura (odnosi izotopa su tako|e za-
227
visni od temperature vode) se sjedinjuju u prikazivanju nekakve o{tre
promene od glacijalnih ka umerenim uslovima.171
“Podaci ukazuju na prili~no iznenadnu promenu od vi{e ili manje stabilnih
glacijalnih uslova ka posleglacijalnim uslovima.”172
Druge linije dokaza, kao {to je iznenadna promena nanosa od peska ka
mulju u delti reke Misisipi i brzo isu{ivanje ki{nih jezera, sve se javljaju vi{e
ili manje istovremeno,173 ukazuju}i na isti zaklju~ak. Ri~ard D`. Rasel,
autoritet po pitanju geologije basena Misisipija i skora{nji predsednik
Geolo{kog dru{tva Amerike, ka`e:
“U zaklju~ku, nepravilnosti obalne linije i aluvijalnih punjenja dolina ukazu-
ju na nedavno op{te dizanje nivoa mora. Srazmerno male oblasti delte i
topografi~ke nestabilnosti du` obala, koje su dokazane brzim napretkom
frontova delte i druga~ijim odlikama kao {to je jezero Sapansa (Sapanca
Lake), ukazuju na to da je dizanje nivoa mora bilo brzo.”174
Jo{ skorije, geolozi iz kolumbijske Geolo{ke laboratorije Lamont, su ukaza-
li na nedavno (geolo{ki govore}i) iznenadno pove}anje temperatura Zemlje:
“Na osnovu gore iznesenih dokaza jasno je da su se glavna kolebanja
klime odigrala pre oko 11.000 godina. Prvenstveno opa`anje da su se i
temperature povr{ine okeana i stope sedimentacije u dubokom moru izne-
nada izmenile u to vreme je podr`ano dokazima iz lokalnijih sistema. Nivo
jezera velikog basena je opao sa najvi{ih terasa do pozicije koja je bliska
onoj koja se danas opa`a. Ovaj tovar gline i mulja reke Misisipi je izne-
nada zadr`an u aluvijanoj dolini i delti. Brzo povla~enje leda je otvorilo
severne drena`ne sisteme velikih jezera i kopnene temperature su se
izdigle skoro do me|uglacijalnih nivoa u Evropi. U svakom slu~aju, prelaz
je najo~iglednija odlika celokupnog zapisa.”175
O~igledno je, na osnovu prethodne rasprave o pretpostavkama datiranja
radioaktivnim ugljenikom, da je datum od 11.000 godina previsok, tako da ti
svetski doga|aji jasno datiraju iz vremena Potopa i njegovih efekata. Niti je
to zagrevanje Zemlje bilo postepen proces koji je trajao hiljade ili milione go-
dina.
“^injenice na osnovu odre|enog broja geografski izolovanih sistema
ukazuju da je zagrevanje koje se odigralo pri kraju glacijalnog vremena
viskonsina bilo krajnje iznenadno.”176
Izgleda da je moralo da postoji prili~no iznenadno zagrevanje klime kako
bi se gle~eri otopili i okeanske temperature promenile toliko brzo na koliko
to dokaz ukazuje. To ponovo zahteva neku vrstu obja{njenja van obima dok-
trinarnog uniformizma. Mogu}e je pretpostaviti neku novu tektonsku
aktivnost, mo`da iznenadnu promenu bilo u kontinentalnoj ili morskoj
topografiji ili mogu}e novu vulkansku aktivnost, ili ~ak mo`da susrete sa
kometama, ili ne{to tome sli~no je moglo da bude pokreta~ki mehanizam.
Me|utim, izgleda da doga|aji Potopa, i naro~ito povezane atmosferske
promene, mogu ponovo da predlo`e odgovaraju}i uzrok za obja{njenje tog
doga|aja. Klima Zemlje, kako je ve} pokazano, je sad u velikoj meri uslov-
ljena sastojcima atmosfere.
228
“Ve}ina sun~evog zra~enja koje dolazi na Zemlju sastoji se iz vidljivog dela
zra~enja koje mo`e da pro|e kroz atmosferu. Zemlja reemituje energiju
koju prima sa sunca, ali po{to je ona daleko hladnije telo, ~ini to
uglavnom u infracrvenom delu spektra. Infracrveno zra~enje jako apsorbuju
vodena para, ugljen-dioksid i ozon. Ti sastojci, prema tome, deluju kao
staklo u stakleniku - zarobljavaju izlaze}u energiju. Efekat je od nave}eg
zna~aja jer bi bez njega srednja temperatura pov{ine Zemlje bila ni`a za
skoro 40oC i `ivot ne bi mogao da postoji.”177
Ova tri sastojka - vodena para, ozon i ugljen-dioksid - su morali da budu
prisutni u velikim koli~inama u prepotopnoj atomsferi. O prvom smo ve} go-
vorili, u vezi sa vodenim omota~em, “vodama nad svodom”. Ozon bi se formi-
rao reakcijom sun~evog ultraljubi~astog zra~enja sa molekulima kiseonika i
vodene pare, kao i danas.178 Koli~ina ugljen-dioksida u atmosferi je u funkci-
ji koli~ine mehanizama proizvodnje i izbacivanja ugljenika na Zemljinoj
povr{ini. Kroz proces fotosinteze, ugljen-dioksid se uzima iz vazduha i koristi
za rast biljaka, zatim se vra}a u vazduh kroz proces disanja, raspada,
izlu~enja, sagorevanja, itd. Tako|e, vode okeana razmenjuju ugljen-dioksid sa
atmosferom, pri ~emu se koli~ina pove}ava kako se pove}ava povr{inska
temperatura. Formiranje karbonata u stenama i lju{turama, kao i njihovo
degradiranje i vra}anje u atmosferu, tako|e ulaze u cikli~nu ravnote`u.
Koli~ina u prepotopnoj atmosferi je morala da bude veoma visoka, kako bi
odr`avala ravnote`u sa velikim koli~inama biljnog `ivota, velikom koli~inom
kontinentalnih u odnosu na okeanske oblasti, i velikom koli~inom organiza-
ma koji fiksiraju ugljenik u morima. Efekat ove velike koncentracije ugljen-diok-
sida i ozona u prepotopnoj atmosferi je poja~avao efekat vodenog omota~a
u odr`avanju globalnog efekta staklene ba{te i u za{titi zemlje od {tetnog
kratkotalasnog zra~enja koje dolazi sa sunca i iz svemira.
Sa Potopom, te ravnote`e su bile duboko promenjene. Ogromne oblasti
biljaka su bile zatrpane, a njihov sadr`aj ugljenika je bio koncentrisan u slo-
jevima uglja. Velike mase organskih materijala su bile pretvorene u
ugljovodonike nafte. Formirale su se karbonatne stene velikih debljina. Potop
je istalo`io atmosferski ozon i ugljen-dioksid, i verovatno, zajedno sa kon-
denzovanom vodenom parom, privremeno delimi~no oslobodio atmosferu od
tih sastojaka.
Atmosferski ugljen-dioksid
Sni`avanje atmosferske temperature posle Potopa, kao rezultat tih atmos-
ferskih promena, naro~ito na ve}im geografskim {irinama, svakako
obezbe|uje mo}an mehanizam za zapo~injanje glacijacije kontinentalne
veli~ine. Ugljen-dioksid koji je ostao u vazduhu bi podr`avao samo ograni~en
biljni `ivot, u pore|enju sa obilnim `ivotom pre Potopa i, prema tome, tako|e
samo ograni~en `ivotinjski `ivot.
Me|utim, vremenom bi, van svake sumnje, za{titni efekat toplotnog
omota~a bio bar delom obnovljen. Ozonosfera bi se ubrzo formirala u su{tini
u svom sada{njem karakteru, kada je jednom novi hidrolo{ki ciklus uspostav-
ljen i vi{e ili manje stabilizovan. [to je jo{ va`nije, kako su biljke i `ivotinje
po~ele da rastu i da se postepeno mno`e, njihovi `ivotni procesi bi poste-
229
peno vratili ugljen-dioksid atmosferi, pribli`avaju}i se ravnote`i koja je
uop{teno gledano karakteristi~na za sada{nje vreme. Zajedno sa tim,
ravnote`a ugljen-dioksida izme|u okeana i atmosfere bi zahtevala postepeno
izbacivanje gasa iz okeana u vazduh. Dalje, vulkanski izvori su nesumnjivo
izbacili odre|enu koli~inu u atmosferu. A sve to bi zauzvrat prouzrokovalo
postepen porast kopnenih temperatura, verovatno ubrzano.
Zna~aj ugljen-dioksida u atmosferi u smislu odre|ivanja temperature je
nedavno podvrgnut opse`nom istra`ivanju, naro~ito u vezi sa programom
Me|unarodne geofizi~ke godine. Najneposredniji razlog za taj interes je
mogu}nost da se ugljen-dioksid ponovo dodaje atmosferi u velikim
koli~inama, usled sagorevanja uglja i nafte.
Koordinisani napor ~ine nau~nici na Skripsu, Vuds Houl, Lamont,
Univerzitetu u Va{ingtonu i Teksas A&M kako bi bolje razumeli sadr`aj CO2
(ugljen-dioksida) u atmosferi i okeanima.
“^ovek, svojim sagorevanjem fosilnih goriva i degradacijom kopnene
povr{ine, mo`da vr{i gigantski geofizi~ki eksperiment u kome se uti~e na
ciklus CO2. Smatra se da mo`da pove}avamo dolazak ugljen-dioksida u
atmosferu za 70% u 40 godina, iako nije sigurno koji deo te koli~ine mo`e
da bude apsorbovan okeanima. Zna~ajni porast sadr`aja CO2 u vazduhu
bi zarobio vi{e zemljine izra~ene toplote i prouzrokovao porast tempera-
tura.”179
Na osnovu toga bi se moglo misliti da bi razaranje biljnog i `ivotinjskog
sveta na Zemljinoj povr{ini Potopom tako|e obogatilo vazduh ugljen-diok-
sidom, umesto da ga redukuje. Me|utim, ve}ina organske materije je o~igled-
no bila zarobljena sedimentima i zatrpana. Ali, nesumnjivo bi puno vi{ih `ivo-
tinja plutalo po vodi posle smrti, razla`u}i se na kraju, i doprinose}i time
atmosferskom rezervoaru ugljen-dioksida. Tako|e je i puno biljaka moralo da
se razlo`i na povr{ini bez zatrpavanja. Nema sumnje, prema tome, da je,
imaju}i u vidu mali broj `ivih organizama na zemlji u prvim godinama posle
Potopa, postojao vi{ak ugljen-dioksida preko neophodne koli~ine za odr`ava-
nje bilo kog `ivota koji je bio sposoban za opstanak. I kako su (veoma
redukovane) kontinentalne oblasti po~ele da budu ponovo naseljavane bilj-
nim i `ivotinjskim `ivotom i kako je morska voda odavala svoj vi{ak ugljen-
dioksida u atmosferu, veoma je verovatno da je sadr`aj ugljen-dioksida u
atmosferi po~eo da raste, a time i kopnene temperature.
Jo{ jedan faktor je tako|e mogao da bude uklju~en. Videli smo da se veli-
ka koli~ina vulkanske aktivnosti odigravala tokom Potopa. Ta aktivnost, koja
je dokazana ogromnim koli~inama vulkanskih stena povezanih sa slojevima
svih geolo{kih sistema, morala je da oslobodi neodre|eno veliku koli~inu
ugljen-dioksida. Ve}ina je oslobo|ena ispod vode i verovatno je hemijski
doprinela formiranju obilnih nanosa karbonatnih stena. Me|utim, tako|e je
velika koli~ina oslobo|ena iznad zemlji{ta i dodata atmosferskom rezervoaru
ugljenika. Pored toga, posle Potopa, iako je velika intenzivnost vulkanske
aktivnosti bila ograni~ena, i dalje je bilo vi{e aktivnosti nego {to se danas
odigrava, {to je posvedo~eno velikim koli~inama post-pleistocenske lave i slo-
jevima pepela koji su prona|eni.
230
Iako je vulkanska erupcija tako mogla zna~ajno da doprinese poslepo-
topnom porastu CO2 u vazduhu, ovaj efekat je nesumnjivo bio maskiran i vi{e
nego izjedna~en finom pra{inom koja je tako|e izbacivana u vazduh vulkan-
skim delovanjem. Ta vulkanska pra{ina je slu`ila da smanji “insolaciju”
(koli~inu sun~eve energije koja sti`e do Zemljine povr{ine), dok je efekat CO2
i vodene pare da spre~i izlazak toplote izra~ene sa Zemljine povr{ine. U
stvari, vulkanska pra{ina izba~ena u vazduh intenzivnom vulkanskom
aktivno{}u blizu po~etka pleistocena je bila jedna od glavnih teorija koje su
zastupane za obja{njenje ledenog doba. To je mogao da bude doprinose}i
faktor, zajedno sa uklanjanjem toplotnog omota~a Potopom, za zapo~injanje
stvarne glacijacije. Dr Vekstler, iz ameri~kog biroa za vreme, jedan od glavnih
zastupnika te teorije, procenjuje da je sun~evo zra~enje koje je stizalo do
Zemlje moglo da bude umanjeno i do 20 procenata vulkanskom pra{inom
posle jakih erupcija.180
Me|utim, ona bi ostala u vazduhu samo nekoliko godina najvi{e. Govore}i
o pra{ini koja je proizvedena najja~om vulkanskom eksplozijom savremenog
doba, eksplozijom vulkana Krakatau u Isto~noj indiji, biohemi~ar Asimov ka`e:
“Skoro celokupna pra{ina se spustila na zemlju posle dve godine.”181
Pra{ina sa ostrva Krakatau je prouzrokovala odre|eno sni`enje tempera-
ture tokom dve ili tri godine, ali nije imala nikakav naro~iti efekat posle toga.
Daleko ve}a vulkanska aktivnost Potopa i perioda posle Potopa bi verovatno
snizila temperature u toku ne{to du`ih perioda, ali u najboljem slu~aju samo
nekoliko godina. Taj efekat je verovatno doprineo zapo~injanju ledenog doba,
ali je ve}i uzrok bio gubitak Zemljinog toplotnog omota~a.
Ali, ugljen-dioksid koji je izba~en vulkanima je ostao i po{to se pra{ina
spustila i kombinovao sa ve} postoje}im, i postepeno je dodavan biolo{kim
i okeanskim mehanizmima razmene kako bi prouzrokovao postepeni porast
temperature Zemlje.
Jedan naro~iti biolo{ki mehanizam je mogao da deluje kako bi doprineo
abnormalno velikoj koli~ini ugljen-dioksida, to jest razvoj mo~vara. One nisu
iste kao poznate obalske slane mo~vare ve} mogu da se formiraju na ve}oj
visini kao i u ni`im oblastima. Hladni, vla`ni uslovi proglacijalnih regiona bi
bili neobi~no podesni za razvoj mo~varnog zemlji{ta. Dr E. S. Divi, direktor
Geohronometrijske laboratorije na Jejlu, u nedavnom istra`ivanju mo~varnih
oblasti govori o njima na slede}i na~in:
“Mo~vare se nalaze u suvljoj unutra{njosti kontinenata kao i blizu okeana,
ali im je potrebna odre|ena koli~ina padavina - pustinje imaju malo
mo~vara. Ako je koli~ina padavina dovoljno velika, a leta dovoljno hladna
da bi drve}e raslo na ve}im visinima u regionu, mo~vare se mogu o~eki-
vati u nizijama. Mo~vare u ki{nim oblastima mogu biti natopljenije od trop-
skih ki{nih {uma, ali ki{nica koju oni primaju sadr`i malo soli i drugih
hranljivih materija. Samo biljke koje u maloj meri zavise od hranljivih
materija, kao {to su `bunovi i vi{egodi{nje biljke arkti~kih ogoljenih pre-
dela i hladnih stepa, mogu da pre`ive u mo~vari.”182
Ali, te biljke mogu brzo da rastu, i mo~vare mogu da se {ire brzo.
Sada{nje tresetne mo~vare u svetu su velikog obima, uprkos velikim oblas-
tima koje su isu{ene ili zapaljene.
231
 D`ord` Kazakov, ruski stru~njak po pitanju treseta koji sada `ivi u ovoj
zemlji, prora~unao je da postoji 223 milijarde suvih tona treseta dostupnog
na zemlji; vi{e od polovine te koli~ine je u Sovjetskom Savezu.183
Zna~aj velike koli~ine tresetne vegetacije, u blizini ledenih pokriva~a je da
su oni mogli da imaju materijalni uticaj na akumulaciju ugljen-dioksida u vaz-
duhu iznad ledenog pokriva~a, a verovatno i {irom celog sveta. Kako Divi
ka`e:
“Toliko velika koli~ina zapaljivih ugljenih hidrata, osetljivo uravnote`ena
izme|u rasta i razaranja, mo`e ozbiljno da uti~e na Zemljinu ravnote`u
ugljenika.”184
Divi je skoro u potpunosti zabrinut oko mogu}nosti da na{a sada{nja
klima postane toplija usled dodavanja ugljen-dioksida atmosferi. Njegov stav
je da je prvobitno zagrevanje, usled dodatnog ugljen-dioksida iz fosilnih gori-
va, moglo da zapo~ne oksidaciju svetskog treseta.
“Zagrevanje svetske klime od pro{log veka je moglo da pokrene sporo
sagorevanje treseta, jednostavno favorizuju}i povr{insku oksidaciju
zemlji{nim bakterijama... Nije nemogu}e da je ugljen-dioksid dodat
Zemljinoj atmosferi mogao da do|e prvenstveno iz treseta i humusa.”185
Ako se ovo sada smatra ozbiljnom mogu}no{}u, izgleda da je to sasvim
lako mogao da bude materijalni faktor u zagrevanju klime pri zavr{etku
ledenog doba. Bilo bi potrebno nekoliko decenija ili vekova da bi se obimne
mo~vare razvile oko leda, i verovatno je da su neki drugi faktori, kao {to je
vulkanski ugljen-dioksid, pove}ana koli~ina atmosferskog ozona, ili ugljen-diok-
sid iz biolo{kih mehanizama, uop{te gledano, mogli da zapo~nu zagrevanje.
Ali, to bi zauzvrat moglo da zapo~ne oksidaciju treseta koji je ve} razvijen i
da prouzrokuje ubrzano zagrevanje koje bi kona~no dovelo do relativno izne-
nadnog zavr{etka ledenog doba.
Bez obzira koji su mogli da budu detaljni procesi koji su zapo~eli i zavr{ili
velike glacijacije, izgleda o~igledno da veliki Potop obezbe|uje obimno odgo-
varaju}e krajnje obja{njenje.
Neki od gore spomenutih procesa, {to se ti~e efekata ugljen-dioksida na
prepotopnu i glacijalnu klimu, su podr`ani istra`ivanjima dr Gilberta Plasa sa
D`on Hopkins univerziteta, ~iji rad je sponzorisao Ured za morska istra`iva-
nja, i verovatno najve}eg sada{njeg autoriteta po ovom pitanju. On ka`e, na
primer:
“Postoje neke zanimljive ~injenice koje ukazuju da je sadr`aj ugljen-diok-
sida u atmosferi nekada bio daleko ve}i nego danas. Poznato je da biljke
rastu bujnije i br`e u atmosferi koja ima od 5 do 10 puta vi{e od nor-
malne koli~ine ugljen-dioksida. U stvari, ugljen-dioksid se nekada pu{ta u
staklenike kako bi pobolj{ao rast. Po{to su biljke savr{eno prilago|ene
da maksimalno koriste spektralni opseg i intenzitet svetlosti koja sti`e do
njih sa sunca za fotosintezu, izgleda ~udno da nisu bolje prilago|ene na
sada{nji sadr`aj ugljen-dioksida u atmosferi. Najjednostavnije obja{njenje
te ~injenice je da su biljke evoluirale u vreme kada je koncentracija ugljen-
dioksida bila zna~ajno vi{a nego {to je danas i da je bila na ve}em nivou
tokom ve}eg dela proteklog vremena. Vi{e temperature nego danas tokom
232
ve}eg dela Zemljine istorije bi rezultovale iz tog ve}eg sadr`aja ugljen-diok-
sida. Ustvari, geolo{ke ~injenice pokazuju da je toplija klima od dana{nje
postojala bar devet desetih delova vremena od perioda kambrijuma.”186
Dr Plas obja{njava zapo~injanje glacijacije pre svega opadanjem koli~ine
atmosferskog ugljen-dioksida usled fiksacije tolike koli~ine ugljenika u
naslagama uglja i nafte, kao {to smo i mi zamislili, osim razli~itih koncepta
vremena i na~ina zatrpavanja.
“Ovaj gubitak (ugljen-dioksida iz vazduha) je relativno mali danas. Sa
druge strane, bio bi veoma veliki tokom perioda kao {to je karbon kada
su postojale obimne mo~vare i plitka mora. Na kraju karbona atmosfer-
ski sadr`aj ugljen-dioksida je mogao da bude smanjen na veoma nizak
nivo zbog ogromnih koli~ina koje su iskori{}ene u novoformiranim nanosi-
ma uglja i nafte.”187
Me|utim, on donekle ne uspeva da objasni zavr{etak glacijacije, pri ~emu
je jedini predlog bio taj da je smanjena koli~ina degradiranja stena tokom
glacijalnog perioda, smanjuju}i time koli~inu CO2 istalo`enog iz atmosfere za
formiranje karbonata. Bili bi potrebni vekovi da bi takav mehanizam bio efek-
tivan, ako je uop{te mogu}e. Smanjivanje koli~ine CO2 uzetog iz vazduha bi
moglo da spre~i dalje {irenje gle~era, ali te{ko da bi prouzorkovalo
povla~enje.
ZAOSTALI EFEKTI PERIODA POTOPA
Nastavljeni vulkanski i tektonski poreme}aji
Glacijacija je bila samo jedan od efekata posle Potopa, iako nesumnjivo
najspektakularniji. Iako se epoha pleistocena generalno smatra za glacijalni
period, postoji puno dokaza o nastavljenoj katastrofi~koj aktivnosti druge
vrste.
“Pleistocen je bio ledeno doba samo u odre|enim regionima. Podzemne
sile su tako|e delovale; znaci pleistocenskog vulkanizma i pokreta zem-
lje su vidljivi u svim delovima sveta.”188
O~igledno je da su se tektonski i vulkanski poreme}aji, koji su igrali tako
veliku ulogu u zapo~injanju Potopa, kao i izdizanje kopna pri njegovom kraju,
nastavili sa samo postepeno smanjuju}im intenzitetom i tokom mnogih veko-
va posle.
“Pleistocen je zaista prisustvovao pokretima zemlje na zna~ajnom, ~ak
katastrofi~kom, nivou. Postoje dokazi da je stvorio planine i okeanske
dubine veli~ine koja do tada nije dostignuta - post-tercijarni period je
pokazao postojanje bar jednog dubokomorskog rova, pri ~emu su njegovi
pokreti bili ve}i od bilo kojih drugih odgovaraju}ih perioda geolo{kog vre-
mena... Rasedanje, izdizanje i savijanje Zemljine kore je dokazano u skoro
svim delovima planete.”189
Sve to ponovo ukazuje na upe~atljivu ~injenicu da se Zemljine najmla|e
geolo{ke formacije (osim onih koje odgovaraju periodima ljudske pisane istori-
je) moraju protuma~iti uz pomo} takvih kataklizmi~kih doga|aja kao {to su
233
kontinentalna glacijacija, intenzivni vulkanizam i mo`da do tada neostvaren
dijastrofizam. Pleistocenski nanosi su mo`da najmanje izmenjeni i mogu se
najlak{e tuma~iti od svih geolo{kih podataka, a ipak mogu biti protuma~eni
samo takvim neuniformisti~kim konceptom. Geolo{ki aksiom da je sada{njost
klju~ za pro{lost se jednostavno ne mo`e primeniti, prema tome, ~ak ni na
najskoriju pro{lost.
A sa ta~ke gledi{ta biblijskog katastrofizma, to ~ini veoma te{kim precizno
odre|ivanje toga koji su nanosi bili natalo`eni tokom Potopa, a koji se mogu
pripisati poreme}ajima vekovima posle Potopa. Ova pote{ko}a je jednaka
problemu na koji geolozi nailaze kada poku{avaju da uspostave ta~ne granice
pleistocenskih epoha. Pliocenski nanosi sa jedne strane, i sada{nji ili holo-
censki nanosi sa druge strane, izgleda da prelaze vi{e ili manje neprimetno
u pleistocenske.
“Granica izme|u pleistocena i sada{njosti je slabo definisana kao i ona
izme|u pleistocena i pliocena.”190
Ali, to je upravo ono {to bi se o~ekivalo, u svetlu biblijskih implikacija u
vezi sa karakterom i opsegom Potopa. Iako se Potop dovoljno povukao kako
bi Noje i `ivotinje mogli da si|u sa Barke posle samo jedne godine, duboko
poreme}ene i izmenjene hidrolo{ke i izostati~ke ravnote`e zemlje su nesumlji-
vo nastavile da se ispoljavaju u onome {to bi se moglo nazvati zaostali katas-
trofizam tokom najmanje vi{e vekova.
Zatvoreni baseni jezera i izdignute obale
Postoje jaki dokazi, na primer, da je mnogo vi{e vode nekada ispunjava-
lo jezera i teklo rekama zemlje nego {to je to danas slu~aj. To je slika koja
je otkrivena izdignutim obalama i terasama prona|enim {irom sveta, kao i na
osnovu dokaza da su pustinjski regioni nekada bili dobro snabdeveni vodom.
U pogledu zatvorenih jezerskih basena, ameri~ki nau~nik, G. E. Ha~inson sa
Jejla, ka`e:
“Skoro svi drena`ni baseni zatvorenih jezera sveta poseduju, iznad savre-
menog nivoa jezera, izdignute obale koje jasno svedo~e o visokim nivoima
jezera u proteklim vremenima; Bonvil (Bonneville) i Lahontan su samo dva
dramati~nija primera.”191
Jezero Bonvil, koje je spomenuo Ha~inson, je bilo veliko jezero koje je
nekada prekrivalo veliki deo Jute, pri ~emu je sada{nje Veliko slano jezero
(Great Salt Lake) samo jedan od njegovih malih ostataka. Jo{ uvek pokazu-
je najmanje ~etiri karakteristi~ne linije, pri ~emu je najvi{a i najstarija oko
300 m iznad sada{njeg nivoa Velikog slanog jezera i prekriva oblast od skoro
51.000 km2.192 Jezero Lahontan, ve}im delom u Nevadi, ima tri velike
obalske linije i pokriva nekih 22.000 km2,193 sa samo nekoliko bezna~ajnih
reliktnih jezera zaostalih danas. Celokupni region, koji sada predstavlja
najsu{niji deo Sjedinjenih Dr`ava, je nekada bio prekriven obiljem jezera i
drugih odlika relativno vla`ne klime. Jezero Taho (Tahoe), u Kaliforniji, je bilo
200 m iznad svog sada{njeg ostatka i verovatno je bilo povezano sa jezerom
Menli (Manley), koje je zauzimalo sada{nje mesto Doline smrti (Death Valley).
234
“Pored ta dva ogromna jezera (tj. Bonvil i Lahontan), oko 70 drugih pleis-
tocenskih jezera daleko manje veli~ine, od kojih su skoro sva tektonskog
porekla, je poznato u oblasti ovog basena.”194
Isti fenomen se pronalazi i u drugim delovima sveta. Tornburi ka`e:
“Postoje mnogobrojni primeri van Sjedinjenih Dr`ava sli~nih pro{irenja je-
zera tokom pluvijalnih glacijalnih vremena. Jezero Tekskoko (Texcoco) u
Meksiku je bilo najmanje 50 m vi{e nego {to je danas; jezero Titikaka
(Titicaca) u Ju`noj Americi je bilo 90 m vi{e; Mrtvo more je bilo 430 m
vi{e, a i do 15 napu{tenih obalskih linija je opa`eno oko njega; Kaspijsko
jezero je bilo najmanje 75 m vi{e i izgleda da je bilo spojeno sa Aralskim
jezerom na istoku i sa Crnim morem na zapadu; jezera u Keniji i Abisiniji,
u Africi, su bila veoma ve}a, kao i jezero Ajri (Eyre) u Australiji.”195
^ak i u najve}im svetskim pustinjama, kao {to je Sahara, postoji obilje
svedo~anstava da je klima u relativno nedavnim vremenima bila vla`nija. Jung
i Don su poku{ali da iskoriste tu ~injenicu kao podr{ku svojoj teoriji o uzroci-
ma ledenog doba:
“Efekat pleistocenskih uslova vlage u sada{njim su{nim oblastima je dru-
gorazrednog zna~aja samo za savremenu glacijaciju na ve}im geografskim
{irinama. Velike pustinjske oblasti, koje danas predstavljaju nenaseljena
ogoljena prostranstva, iako zauzimaju veoma veliki deo umerene zone, su
ranije bile plodna kopna dobro snabdevena vodom. Te oblasti, koje su
~esto bile prekrivene veoma velikim jezerima, uklju~uju Saharu i Arabijsku
pustinju, pustinju centralne Azije, australijski Kalahari, severnoameri~ku,
Atakamu (Atacama) i patagonijske pustinje.”196
Uobi~ajeno je, kako se vidi iz gore navedenih citata, poku{ati da se
pove`u glacijacije na vi{im geografskim {irinama sa ki{nim uslovima na ni`im
geografskim {irinama. Me|utim, to nije tako lako kao {to bi moglo da izgle-
da, i postoje brojne teorije koje su poku{ale da klimatolo{ki objasne za{to
bi glacijacija i ki{ni uslovi morali da se javljaju istovremeno. Ali, kako Flint
ka`e:
“Osnovni uzroci o~igledno le`e u obrascu atmosferskog kru`enja, ali su
oni jo{ uvek u domenu teorije.”197
^arlsvort sli~no tome zaklju~uje obimnu raspravu o pluvijaciji (ki{nim
uslovima) na slede}i na~in:
“Jo{ uvek treba obaviti puno posla kako bi oslobodili pluvijalnu teoriju od
velikih unutra{njih problema u vezi broja doga|aja, njihovog stepena
surovosti i njihove istovremenosti.”198
Sasvim je razumljivo, sa druge strane, objasniti mnoge ili ve}inu od ovih
izdignutih obala oko zatvorenih jezerskih basena uz pomo} postepeno
povla~e}ih potopnih voda. Na kraju potopne godine, izdizanje kopna je rezul-
tovalo kontinentalnom topografijom mnogo vi{eg reljefa nego pre Potopa, i ta
naborana topografija je uklju~ivala mnoge od tih unutra{njih basena, u koji-
ma su velike koli~ine vode bile zarobljene. Me|utim, u ve}ini slu~ajeva ti viso-
ki nivoi nisu mogli da budu odr`avani lokalnim padavinama, tako da su se
tokom godina jezera postepeno isu{ivala. Taj proces je bio isprekidan usled
235
 promenljivih meteorolo{kih uslova i mo`da tako|e usled regionalnih izdizanja
koja se jo{ uvek odigravaju; svaki period meteorolo{ke i tektonske stabilnosti
je rezultovao formiranjem jo{ jedne obalske linije.
Dokazi o ki{nim uslovima i velikim nivoima jezera su jo{ sna`niji u regio-

Obalne terase, kao {to su ove na obali Nove Gvineje, pronalaze se {irom svih kontinenata. Svaka terasa ukazuje na biv{i nivo mora,
pri ~emu je najstarija ujedno i najvi{a. Iako je bilo poku{ano da se to objasni eustati~kim promenama nivoa mora povezanog sa glaci-
jalnim topljenjem, najo~iglednije obja{njenje je uz pomo} izdizanja kopna posle perioda Potopa. Sli~ne terase se tako|e nalaze oko je-
nima koji su navodno bili prekriveni kontinentalnim gle~erima, ali se mo`da
svi oni mogu pripisati otopljenim glacijalnim vodama, tokovima zabranjenim
gle~erima i sli~nim faktorima koji se odnose na ledene prekriva~e. Bez obzi-
ra na obja{njenje, bilo uz pomo} glacijalnih efekata ili voda Potopa koje se
povla~e, ili oboje, sasvim je jasno da su vode iz nekog izvora zauzimale velike
oblasti koje sada predstavljaju suvo kopno i proizvele mnoge i raznovrsne
vodene odlike erozije i talo`enja. Ve}ina od 1.000 jezera koja se sada nalaze
u severnim dr`avama ove zemlje su verovatno ostaci glacijalnih jezera formi-
ranih velikim ledenim prekriva~ima. Sli~ni fenomeni se nalaze i u drugim zem-
ljama.
“Poznata su korita hiljada isu{enih glacijalnih jezera koja su razbacana
{irom oblasti koja je bila podvrgnuta glacijaciji... Me|u najboljim kriteriju-
mima za prepoznavanje tih isu{enih glacijalnih jezera su osobite obale i
tipi~ni, ravno natalo`eni nanosi delte, formirani vodenim tokovima.”199

Slika 26. MORSKE TERASE

Sli~no tome, biv{e obalske linije, i jezerske i morske, pronalaze se u
velikom broju oko granica postoje}ih masa vode u regionima koji su bili pod
glacijacijom.
“Izdignute morske obale se prostiru do visina od nekoliko desetina
metara iznad nivoa mora du` granica dela Severne Amerike koji je bio pod
glacijacijom, ali nije op{te poznato da one ~uvaju zapis o izdizanju
Zemljine kore koji odgovara istoriji postglacijalnog vremena... U regionu
biv{eg glacijalnog jezera Agasi (Glacial Lake Aggasiz), glacijalnih Velikih
jezera (Glacial Great Lakes), Nove Engleske, Labradora i arktika Kanade,
postoje izdignute morske ili izdignute jezerske obalske linije, ili obe...”200
Glacijalna Velika jezera, na primer, su prekrivala daleko ve}i region ~ak i
od svojih sada{njih velikih ostataka. Velika slo`enost nanosa starog jezera i
erozionih odlika ~ini da je te{ko protuma~iti njihovu istoriju, i kao rezultat se
veruje da se veoma slo`en niz doga|aja odgirao pre nego {to su sada{nja
Velika jezera bila manje ili vi{e stabilizovana.
“Njihova istorija je izu~avana istra`ivanjem topografskih odlika koje
ozna~avaju pozicije biv{ih nivoa jezera i obala. U te odlike spadaju: litice
use~ene talasima i povezane odlike kao {to su lukovi i pe}ine; obale i
povezane prepreke; jezerski nanosi; dine koje ozna~avaju biv{e obalske
linije; i ispusti use~eni du` stena korita ili glacijalnih nanosa u kojima se
danas nalaze vodeni tokovi i koji ispoljavaju akumulacije treseta ili blata
u napu{tenim kanalima.”201
zera i du` reka.

O~igledno je da su te odlike mogle tako|e da se objasne na osnovu veli-

kih masa vode koje su zaostale posle Potopa, ki{ne klime koja je trajala
posle Potopa izvesno vreme i neprestanog isprekidanog izdizanja kopna.
Mogu}e je da je te{ko}a prilikom otkrivanja istorije Velikih jezera bila delom
prouzrokovana zanemarivanjem samog tog faktora Potopa. Me|utim, mi
uvi|amo da postoji puno dokaza u korist glacijalnog obja{njenja jezera, i ne
236 237
vidimo nikakav neophodan razlog da sumnjamo u to sa biblijske ta~ke
gledi{ta. U bilo kom slu~aju, bez obzira da li su vode do{le direktno od potop-
nih voda koje su se povla~ile ili samo indirektno od njih preko velikog ledenog
omota~a kojima se pripisuju, jasno je da je u nedavnoj geolo{koj pro{losti, i
u regionima koji su bili pod glacijacijom i u onima koji nisu, daleko ve}i deo
na{ih sada{njih kontinenata bio prekriven vodom nego {to je to danas slu~aj.
Izdignute re~ne terase
To je slu~aj ne samo sa velikim pleistocenskim i post-pleistocenskim je-
zerima. Reke sveta univerzalno daju dokaze da su nekada imale daleko ve}e
zapremine vode u odnosu na svoje sada{nje ostatke. To je dokazano i
izdignutim re~nim terasama koje se skoro uvek pronalaze du` njihovih toko-
va, kao i obimnim nanosima aluvijuma du` njihovih poplavnih ravnica. Te
terase su toliko uobi~ajene da je razvijena celokupna terminologija u poku{aju
da se one svrstaju u razli~ite tipove na osnovu njihove pretpostavljene evolu-
cije.202
Mnogi tokovi se u stvari nazivaju “nepodesnim” tokovima, zato {to su
doline koje oni seku previ{e velike da bi ih one konstruisale.
“Ako je vodeni tok, ili ta~nije veli~ina meandera toka, previ{e mala za
veli~inu doline, za tok se ka`e da je nepodesan; ako je previ{e velik,
opisuje se kao prevelik. Te{ko je navesti primere prevelikih reka, ili toko-
va sa poplavnim ravnicama koje su previ{e male za veli~inu toka. Otuda
se mo`e postaviti pitanje da li preveliki tokovi postoje... Nepodesni uslovi
mogu da postoje beskona~no dugo; otuda mnogi primeri takvih tokova
postoje.”203
Sli~no tome, postoje mnogi poznati primeri o biv{im kanalima vodenih
tokova koji su sada u potpunosti suvi. Neki od njih su naravno nastali pome-
ranjem kanala, ali mnogi drugi su o~igledno bili formirani tokovima koji vi{e
ne postoje, osim mo`da uz uveliko redukovanu zapreminu kao podzemni
tokovi. To je naro~ito uobi~ajeno u regionima pod glacijacijom, i naravno,
obi~no se pripisuje formiranju uz pomo} voda koje su nastale topljenjem leda.
Ali se oni tako|e pronalaze i u regionima koji nisu bili pod glacijacijom. Pored
toga, pe{~ani nanosi i nanosi {ljunka se pronalaze na mnogim mestima i
ukazuju na nekada{nje postojanje velikih reka ~ije su doline sada zatrpane
kasnijim glacijalnim nanosima. Istaknuti primer ovog fenomena je takozvana
Tejs (Teays) reka, koja je nekada tekla du` kontinentalnog dela Sjedinjenih
Dr`ava od Atlantika do sada{njeg Misisipija, gde se izlivala u daleko severnije
ukopan deo starog Meksi~kog zaliva. To je bila zaista mo}na reka u svakom
smislu te re~i.
“Tu dolinu je Tajt (Tight) pre puno vremena prepoznao kao napu{ten tok
velike reke. Debeli slojevi peska i {ljunka, uklju~uju}i stene istro{ene
vodom do 30 cm ili vi{e u pre~niku, le`e na dnu doline. Mnogi, sastav-
ljeni od stena koje su sasvim razli~ite od stena dna doline, pokazuju bez
gre{ke da su bili sprani delovanjem reke iz regiona stena korita Plavog
grebena (Blue Ridge). Samo je velika i mo}na reka mogla to da
postigne.”204
238
Ta velika reka je verovatno predstavljala kanal koji se razvio povla~enjem
voda Potopa u odnosu na izdizanje sada{njeg regiona Apala~a. Sa svojim
ogromnim tovarom peska, {ljunka i stena mogla je da izdubi svoj veliki kanal
veoma brzo, a tako|e je nosila ogromnu koli~inu aluvijalnih materijala za
zapo~injanje formiranja regiona delte Misisipija.
“Sa svojom velikom mre`om pritoka, pomogla je urezivanju krajolika
velikog dela kontinenta. Koli~ina sedimenta - blata, mulja, peska i {ljun-
ka - koje je erodovala i nosila do mora, morala je da bude ogromna. More
u koje je izlivala te sedimente je bila duga~ka uska ruka Meksi~kog zali-
va. Taj duga~ki morski put od ju`nog Ilionisa do Nju Orleansa, je u pot-
punosti bio ispunjen, a velika delta je sada pomerena do sada{njeg zali-
va.
... Izgleda o~igledno da je veliki deo delte bio izgra|en rekom Tejs, pri
~emu je Misisipi dodavao samo poslednje delove. Otuda se, ogromna
delta, mo`e nazvati delta Tejsa.”205
Glacijalni geolozi veruju da su kontinentalni gle~eri zatim zatrpali reku Tejs
i druge takve tokove debelim nanosima tila, i da su u potpunosti promenili
povr{inu obrasca oticanja kada su se povla~ili.
Ali, sada{nje doline i reke su te koje izgleda daju najja~e dokaze za neka-
da{nje postojanje daleko ve}ih stopa re~nog toka nego {to je to danas slu~aj.
“U dolini vodenog toka, {irina kanala koja je zauzeta tokom mo`e da bude
samo mali deo {irine dna doline. [tavi{e, obale kanala su redovno male
u pore|enju sa visinom strana dolina. Jednom re~ju, doline obi~no izgleda-
ju previ{e velike da su mogle da se formiraju tokovima koji sada prolaze
kroz njih. Prva pomisao je zaklju~ak da su ti tokovi nekada bili daleko
ve}i. To se skoro uvek pokazuje kao nerazuman zaklju~ak jer ne postoje
nikakve ~injenice da su ve}e zapremine drena`e bile ikada dostupne.”206
Ako je, kako izgleda, razlog za odbacivanje jasne indikacije o nekada{njim
daleko ve}im vodenim tokovima jednostavno nedostatak izvora potrebnih
voda, predlo`ili bismo ponovo razmatranje voda Potopa, koje su kao odgovor
na izdizanje kopna i spu{tanje okeanskog dna, morale brzo i sna`no da budu
transportovane do mora. [tavi{e, padavine u ranom poslepotopnom dobu su
verovatno bile daleko ve}e na ve}ini mesta nego {to je to danas slu~aj.
Sli~no tome, nekada{nji vi{i nivoi i zapremine tokova su prikazani izdignu-
tim re~nim terasama, ali se na sli~an na~in ti dokazi obi~no obja{njavaju
usput kao da su prouzrokovani razli~itim komplikovanim procesima geomor-
folo{ke evolucije.
“Ve}ina re~nih dolina, osim veoma malih, za koje je dostupno dovoljno
podataka, sadr`e ostatke use~enih aluvijuma, od kojih neke formiraju
terase.”207
Iako Flint karakteristi~no potcenjuje slu~aj, svejedno je ta~no da je ve}ina
velikih re~nih dolina duboko ispunjena aluvijumom, kao i da ispoljava dobro
razvijene izdignute terase koje su vi{e ili manje paralelne sa njihovim
sada{njim padinama. Ti uslovi su, naravno, upravo ono {to bi se o~ekivalo
na osnovu biblijskih opisa tektonski izra`enog povla~enja voda posle Potopa.
Svejedno, one se obi~no obja{njavaju na strogo uniformisti~koj osnovi. Tako
239
se stare re~ne terase pripisuju postepenom formiranju poplavne doline
“bo~nom planacijom”, to jest, krivudanjem reka du` svoje doline, postepeno
erodiraju}i strane dolina i poravnavaju}i dno doline; zatim se nekako odigra-
va “podmla|ivanje” reka, tako da one po~inju usecanje, ostavljaju}i svoju
nekada{nju poplavnu dolinu iznad svog novog nivoa kao izdignutu terasu.
Tako, prema re~ima Kotona:
“Kretanje pojasa meandra ili {irokih re~nih korita sa strane na stranu,
koje se odigrava dok su naizmeni~ne terase u toku razvoja, ukazuje na
kretanje du` doline niz padine, bilo ravne ili blago terasaste. Terase na
padinama koje mogu da predstavljaju ostatke tih padina, ako se uop{te
javljaju, su retke. Ve}ina poznatih terasa predstavlja ostatke pribli`no hori-
zontalnog dna pojasa meandra ili {irokih re~nih korita.”208
Jasno je da postoji malo stvarnih dokaza za to obimno bo~no delovanje
tokova, naro~ito kada usecaju du` stene dna korita. Naravno da aluvijalni
tokovi, kao {to je donji Misisipi, imaju {irok pojas meandra, ali se oni use-
caju u aluvijum koji je ve} bio natalo`en ranijim tokovima ve}e magnitude,
tako da je sama poplavna dolina u su{tini dolina talo`enja, a ne erozije.
Ako se posmatraju reke koje teku du` poplavnih dolina mnogo {irih nego
{to su njihovi pojasi meandra, uvide}e se da samo u relativno malo mesta
tokovi stvarno usecaju strane doline. To ukazuje bar na to da mo`e da pos-
toji i ograni~ena {irina doline izvan koje bo~na erozija postaje bezna~ajna.
“Doline mnogih, ako ne ve}ine, svetskih velikih reka su toliko duboko
ispunjene aluvijumom da izgleda nepodesno smatrati njihove poplavne
doline kao oblogu preko stena korita doline. Aluvijalni nanosi u takvim
dolinama, kao {to su one Misisipija, Misurija (Missouri) i Ohaja (Ohio) su
na pojedinim mestima debljine nekoliko desetina metara.”209
Prema tome, hipoteza bo~ne erozije formiranja re~nih terasa je izgleda
prvenstveno uniformisti~ka pretpostavka, a ne stvarni sada{nji geomorfolo{ki
proces. Svejedno, gore pomenuti autor i dalje insistira da:
“Iako su sada{nje poplavne doline ve}ine na{ih velikih reka daleko vi{e
od aluvijalnih obloga preko erozione povr{ine korita, i dalje ostaje ~injeni-
ca da poplavne doline vi{e kilometara {iroke nisu mogle da budu
izgra|ene erozijom, da reke nisu prethodno bo~nom erozijom otvorile
{iroke doline.”210
Misisipi i njegove re~ne terase su istra`ivane verovatno vi{e nego bilo koji
drugi tok i, iako je izvedena slo`ena istorija za njega, dokazi sna`no odbacu-
ju tvrdnju da je njegova {iroka dolina mogla ikada da nastane bo~nom ero-
zijom. Rasel, koji je dugo istra`ivao geologiju delte Misisipija i koji je sada
dekan na postdiplomskom koled`u Univerziteta u Luizijani, ka`e:
“[iroke re~ne doline su karakteristi~ne za ve}inu reka koje idu do mora.
Dugo godina su one obja{njavane na osnovu erozije. Reke su opisane na
osnovu toga da su usekle svoje doline do osnovnog nivoa uspostavljenog
morem, posle ~ega su njihove energije bile usmerene na bo~nu eroziju,
ili {irenje dolina. Na aluvijum poplavnih dolina se gledalo kao na tanku
oblogu, koja je le`ala na bo~no erodovanoj steni korita. Me|utim, u toku
poslednjih godina, aluvijum mnogih poplavnih dolina je probijen bu{otina-
240
ma, koje u prakti~no svim slu~ajevima otkrivaju dolinske nanose koji su
vi{e puta deblji od najdubljih bazena koji su izdubljeni du` re~nog korita.
U slu~aju doline donjeg Misisipija, karakter topografije stena korita koje
ograni~ava aluvijum je srazmerno dobro poznat. I sadr`i re~ne rovove
nekoliko desetina metara duboke, dok je reka retko preko 20 m, a nika-
da do 60 m duboka.”211
Izgleda o~igledno, koliko je god to mogu}e, da je za te obimne aluvijalne
nanose, ne samo u regionu delte ve} tako|e i du` kontinentalnih grebena,
bila neophodna ogromna reka kako bi ih erodovala i transportovala, i kona~no
natalo`ila. Najrazumnije obja{njenje tih stvari je da je jedan ili vi{e re~nih
tokova pokrenutih poslepotopnim izdizanjima, i mo`da kasnije podstaknut
glacijalnim topljenjem, natalo`io te aluvijume posle izdubljivanja velike doline,
a zatim je, kao odgovor na izdizanje prema severu, ostavio sada{nje izdignute
terase. Sve terase te`e da se razdvajaju kako se pribli`avaju zalivu, pri ~emu
je najstarija terasa najvi{a i, prema tome, odra`ava period najve}eg obima.
[tavi{e, terase je te{ko objasniti na osnovu nekada{njih vi{ih nivoa mora kao
i na osnovu bo~ne erozije, iako su neki teoreti~ari pripisali njihovu visinu
“me|uglacijalnim” toplijim periodima kada je “osnovni nivo” bio vi{i. Ponovno
navode}i Rasela:
“Ve}ina ~injenica u korist vi{ih nivoa mora je obezbe|ena terasama i
odlikama obalske linije koje sada zauzimaju povi{ene nivoe. Ali, alterna-
tivna mogu}nost postoji da su se kontinentalne ivice i unutru{njosti zaista
izdigli. Ako su postojale novostvorene obalske karakteristike {iroko
rasprostranjene du` morskih obala na nekom srazmerno jednoli~nom
nivou, kao {to je 60 m, argument da dana{nji nivo mora predstavlja
spu{tanje za tu koli~inu bio bi jak. Sa druge strane, ako se obalne karak-
teristike nalaze na raznovrsnim visinama, predlog je prili~no o~igledan da
je izdizanje rezultovalo na osnovu razli~itih visina izdizanja kopnenih masa.
Izgleda da je ovo drugo slu~aj... Mogu}e je da su interglacijalna mora
mogla u nekom periodu da prevazilaze dana{nji obim, ali ne za razliku
nivoa koji je predlo`en pozicijom vi{ih terasa, jer se mnoge od tih povr{ina
nalaze daleko iznad nivoa koji bi se uspostavio kada bi se sav kontinen-
talni led otopio.”212
Prema tome, visina terasa mo`e jedino biti obja{njenja na osnovu proce-
sa izdizanja kao oni kakvi su se odigrali posle zavr{etka perioda Potopa, a
{irina dolina i njihova velika dubina aluvijalnog nanosa mo`e jedino razumno
biti obja{njena na osnovu velikih nabujalih reka koje su brzo jurile prema
moru.
“Taj dokaz sa najistra`enijeg kontinentalnog grebena na zemlji pobija
hipotezu bo~ne erozije fiziografa za dolinu donjeg Misisipija i eroziono
obja{njenje za greben. Velika dolina sa dubokim aluvijumom vodi do
duboko prekrivenog grebena. Ravno}a je talo`na u oba slu~aja.”213
Dalji dokaz da su reke nekada nosile daleko ve}e koli~ine vode pronalazi
se na osnovu znatne veli~ine njihovih prvobitnih kanala koji su use~eni u
steni korita.
241
 “Kao {to je ranije bilo napomenuto, {irine dna ispunjenih kanala su oko
deset puta ve}e od {irina sada{njih kanala na istim lokacijama...
Celokupna sada{nja godi{nja koli~ina padavina, bez gubitka evaporacijom,
bi sli~no tome mogla da bude potro{ena u toku ne vi{e od pet dana.
Zbog toga je neophodno pretpostaviti da je nekada{nja koli~ina padavina
bila ve}a, i verovatno zna~ajno ve}a, od one koja se sada opa`a.”214
Tako|e se moraju spomenuti stare morske linije obala koje se sada
pronalaze {irom svetskih morskih obala. Kao {to smo ve} napomenuli, te
izdignute pla`e se pronalaze toliko univerzalno da su smatrane za glavni
dokaz globalnih varijacija nivoa mora.
“U razli~itim delovima sveta postoje izdignute obalske linije i terase za
koje se smatra da su imale morsko poreklo. Ako su to bili lokalni
fenomeni, njihove pozicije iznad nivoa mora se mogu objasniti kao rezul-
tat lokalnog dijastrofizma, ali su one toliko svetskog obima da su izgleda
povezane sa globalnim izdizanjem nivoa mora, a ne lokalnim izdiza-
njem.”215
Glacijalni geolozi su dugo bili zaokupljeni idejom povezivanja tih starih
pla`a sa navodnim me|uglacijalnim toplim periodima kada su se ledni prekri-
va~i topili i ispunjavali okeane do vi{ih nivoa. Ali, uprkos intenzivnom
istra`ivanju usmerenom ka tom cilju, takvo povezivanje se pokazalo kao
sasvim neopravdano.
“Kona~no, ako mo`emo da neprekidno pratimo sistem terasa celom
du`inom re~ne du`ine i da ih vidimo povezane sa jedne strane sa more-
nama, sa druge strane sa drevnim obalama, celokupan problem povezi-
vanja je re{en... Na `alost, i suprotno o~ekivanju, krajnje je te{ko pratiti
re~ne terase neprekidno od nivoa morena do nekada{njih morskih
obala.”216
Opravdano je, prema tome, pretpostavljati da bi multiglacijalna hipoteza
mo`da mogla na kraju ipak da bude pogre{na. Iako se stare morske obale
pronalaze oko svih kontinenata, one bi mogle da odra`avaju procese uni-
verzalnog kontinentalnog izdizanja, kao i vi{ih nivoa mora. U stvari, njihova
nepravilnost, njihov razli~it broj od mesta do mesta i velika visina na nekim
mestima, sna`no ukazuje na prethodno obja{njenje, koje je Rasel istakao.
Dokazi za nekada{nje ni`e nivoe mora
Sa druge strane, izgleda da postoji puno dokaza za nekada{nji ni`i nivo
mora. Topografija kontinentalnih grebena, nepravilnost obalskih linija, veliki
podmorski kanjoni, morske planine, sli~nosti izme|u fauna sada odvojenih
oblasti, i mnogi drugi faktori izgleda ukazuju da su bili formirani bar delom u
vreme kada je nivo mora bio relativno ni`i nekoliko desetina metara nego
danas.
Sami kontinentalni grebeni predstavljaju dokaz o nekada{njem ni`em
nivou mora, po{to njihove ivice ozna~avaju prave granice izme|u okeanskih
basena i kontinentalnih blokova. Kontinentalni greben se prostire i do 1.200
km, sa prose~nom {irinom od oko 70 km,217 i spu{ta se postepno do mak-
simalne dubine od oko izme|u 90 m do oko 150 m, sa prose~nom dubinom
242
od oko 130 m. Izvan grebena, kontinentalna padina se zatim spu{ta ka
okeanskim dubinama. Kako je ve} napomenuto, ve}ina dokaza favorizuje
gledi{te da su kontinentalni blokovi bili izdignuti (ili da su se okeanski baseni
spustili, ili oboje) velikim rasedom du` kontinentalne padine.
To se naravno sasvim dobro sla`e sa biblijskom implikacijom da je izdiza-
nje kopna, podudarno sa spu{tanjem okeanskih basena, ozna~ilo zavr{etak
univerzalne poplave prouzrokovane velikim Potopom. To izdizanje (ili rasedno
klizanje du` ivice granitnih blokova kontinenata) je bilo isprekidano, uveliko je
bilo zavr{eno tokom godine Potopa, ali se o~igledno nastavilo u manjoj meri
u toku vi{e narednih vekova. Sada{nji kontinentalni greben bi mogao dobro
da defini{e ivicu okeana kako su se oni razvijali tokom glacijalnog perioda.
Najbolji prora~uni za dubinu spu{tanja okeana tokom pleistocena usled voda
zarobljenih u kontinentalnim ledenim pokriva~ima su izgleda iste veli~ine kao
i prose~ne dubine (oko 130 m) na ivici grebena.218 Sa topljenjem ledenih
prekriva~a, okeani su se izdigli do svog sada{njeg nivoa i, uz manja kole-
banja, ostali su na tom nivou do danas.
“Okeanski baseni se tako mogu okarakterisati kao prepunjeni - voda ne
samo da ispunjava prave okeanske basene, ve} se prostire i preko niskih
ivica kontinenata.”219
Postoje ~ak i neki dokazi za nekada{nje spu{tanje nivoa mora do daleko
ve}ih dubina od onih na kojima je kontinentalni greben.220 Me|u tim dokazi-
ma je i velika dubina nekih podmorskih kanjona i nekih morskih planina sa
ravnim vrhom (za obe ove formacije postoje jaki dokazi da su se formirale
iznad nivoa mora) i da se mnogi slatkovodni i nanosi plitke vode pronalaze
poslednjih godina u dubokomorskim sedimentima. Priroda tih nanosa je u
stvari veoma slabo poznata za sada, tako da bi bilo kakva procena njihovog
zna~aja bila nesumnjivo preuranjenja. Op{te slaganje me|u geolozima trenut-
no je da se te odlike najbolje mogu objasniti na osnovu lokalizovanih
spu{tanja morskog dna, u nekim slu~ajevima, i turbiditnih struja u drugim. Ti
koncepti su, naravno, savr{eno u skladu sa na{im shvatanjem poslepotopnih
fenomena. Sa druge strane, ako bi se izneli ubedljivi dokazi da je nivo mora
stvarno bio nekoliko stotina metara ni`i nego danas, kako neki od ovih
podataka izgleda ukazuju, onda bi izgledalo da je jedino logi~no obja{njenje
za takvo sni`avanje bilo jednostavno to da u to vreme nije bilo ve}e koli~ine
vode u okeanima - drugim re~ima, to je verovatno bio prepotopni nivo mora.
O~igledno da ogromna koli~ina nedostaju}e vode uklju~ene u tu koli~inu
spu{tanja nije mogla da bude zamrznuta u velikom ledenom prekriva~u, a
izgleda da nema drugog na~ina za obja{njavanje gde bi ona mogla da bude.
“Ve}ina marinskih geologa danas smatra da se morsko dno spustilo, ali
postoji manjina koja smatra da se mo`da zapremina okeana pove}ala u
dovoljnoj meri kako bi objasnila ve}inu uo~enog relativnog potapanja pod-
vodnih planina. Ako je ova druga ideja ta~na, verovatno se odigrao porast
zapremine okeana od oko 30 procenata tokom poslednjih 100 miliona
godina.”221
Zanimljiva alternativa delom otkriva }orsokak u kome se na{ao uni-
formizam. Datum od 100 miliona godina je, naravno, zasnovan na ~injenici
da su nanosi korala i foraminifera na podvodnim planinama pripisani gornjoj
243
kredi i donjem tercijaru. Zna~ajna stvar je da ti podaci mogu biti protuma~eni
ili velikim i neobja{njenim spu{tanjem ili velikim i neobja{njenim dodavanjem
vode okeanu.
“Iz nekog nepoznatog razloga, koji je verovatno imao ne{to sa izostati~kim
pode{avanjem ili podzemnim silama, celokupni veliki podvodni greben je
potonuo i, prvobitno, potonuo dovoljno brzo kako bi ubio koralni greben
kada su korali pali ispod svoje `ivotne zone u gornjim vodama.”222
A ako se izabere druga mogu}nost, o relativno iznenadnom porastu
zapremine okeana za oko 30%, mora se suo~iti sa pitanjem izvora te vode.
Ali, problem postaje jednostavan ako se prihvati postojanje prepotopnih “voda
nas svodom” koje su pale u obliku ki{e u vreme Potopa.
SA@ETAK I ZAKLJU^AK
U ovom poglavlju spreveli smo preliminarni poku{aj da preorijenti{emo
podatke istorijske klimatologije i geologije kako bi ih povezali sa osnovnim
biblijskim prikazom Stvaranja, Potopom i drugim aspektima rane istorije Zem-
lje. To je u~injeno uz gledi{te o potpunoj ta~nosti, jasnosti i pronicljivosti
zapisa Biblije, smatraju}i da on predstavlja bo`ansko otkrivenje koje je dao
sam Tvorac.
Iako mo`e postojati zna~ajna {irina mi{ljenja u pogledu detalja, biblijski
zapis zaista obezbe|uje osnovni okvir Zemljine istorije, unutar koga se tre-
baju tuma~iti svi nau~ni podaci. On opisuje prvobitno Stvaranje, postignuto
procesima koji vi{e ne deluju, i koji se, prema tome, ne mogu shvatiti na
osnovu sada{njih fizi~kih ili biolo{kih mehanizama. On opisuje ulazak u to
prvobitno Stvaranje principa raspadanja i propadanja: “prokletstva” koje je
Bog postavio na “celokupno stvaranje”, koje je rezultovalo iz greha i pobune
~oveka, koji je `eleo da bude gospodar kopnenog gazdinstva protiv svog
Tvorca.
Zapis velikog Potopa jasno tvrdi da je on bio toliko univerzalan i katakli-
zmi~an po svom uzroku, obimu i rezultatima da je tako|e ozna~avao duboki
prekid kopnene istorije. Na taj na~in Stvaranje, Pad, i Potop sa~injavaju zaista
osnovne ~injenice, na koje se svi drugi detalji podataka o ranoj istoriji mora-
ju odnositi.
Unutar tog osnovnog okvira poku{ali smo da ponovo protuma~imo
osnovne podatke istorijske geologije i drugih povezanih nauka, koji se danas
popularno tuma~e u kontekstu uniformizma i evolucije. Predlo`ili smo kate-
gorizaciju razli~itih geolo{kih slojeva i formacija na osnovu biblijskih perioda
Zemljine istorije, iako smo zadr`avali {to je vi{e mogu}e terminologiju trenut-
no prihva}enih geolo{kih perioda.
Prema tome, izgleda najrazumnije pripisati formacije kristalastih osnovnih
stena, i mo`da nekih prekambrijumskih sedimenata bez fosila, periodu
Stvaranja, iako su kasnije zna~ajno izmenjene tektonskim izdizanjima tokom
perioda Potopa. Slojevi koji sadr`e fosile su izgleda natalo`eni u velikoj meri
tokom Potopa, sa sekvencama pripisanim ne evoluciji, ve} hidrodinami~koj
selektivnosti, ekolo{kim stani{tima i razli~itom pokretljivo{}u i snagom
razli~itih organizama.
244
Neodre|ena koli~ina slojeva, naro~ito u gornjim nivoima, je mo`da
obra|ena i ponovo natalo`ena tokom kasnijih stupnjeva Potopa, kao rezultat
velikih epeirogenetskih (kontinentalno izdizanje) procesa koji su zavr{ili uni-
verzalnom poplavom. Ti procesi i hidrolo{ki poreme}aji koji su ih pratili su se
o~igledno nastavili uz postepeno smanjivanje intenziteta tokom vi{e vekova
posle Potopa. Tako su, mnogi geolo{ki slojevi, naro~ito oni pripisani pleisto-
cenu, mogli stvarno da budu natalo`eni posle Potopa, iako povezani sa
zaostalim katastrofizmom prouzrokovanim Potopom.
“I zaista su u dubinama voda skoro sve stratigrafske serije koje smo
opisali bile izgra|ene: vode koje su se {irile preko pustinja i akumulirale
na tim mestima veoma debele sedimente, lagunalne vode na obalnim
ravnicama u procesu spu{tanja, morske vode koje su rasprostirale na
velike daljine mulj i pesak.”223
Sam Potop je izgleda nastao usled kombinacije meteorolo{kih i tekton-
skih fenomena. “Izvori velikoga bezdana” su izbacili velike koli~ine podzemne
vode i vulkanskih materijala, a “vode nad svodom”, verovatno obimni toplot-
ni atmosferski omota~ od vodene pare, su se kondenzovale i pale u obliku
ki{e tokom perioda od 40 dana.
Shvatamo da takva obimna reorganizacija geolo{kih podataka postavlja
mnoga pitanja i mora biti podvrgnuta promeni i reviziji u mnogim detaljima.
Svejedno, verujemo da taj tip analize daleko realisti~nije obja{njava sve
osnovne podatke nego {to to ~ini op{te prihva}ena teorija uniformizma.
Ali }e ova druga teorija nesumnjivo te{ko umreti, pre svega zato {to pred-
stavlja glavnu osnovu evolucije, a evolucija je veliki “mehanizam za beg”
savremenog ~oveka. To je filozofski princip pomo}u koga ~ovek bilo svesno
ili nesvesno tra`i intelektualno opravdanje za izbegavanje li~ne odgovornosti
svom Tvorcu.
Brojne zamerke }e, prema tome, biti postavljene na{em izlaganju bibli-
jsko-geolo{kog katastrofizma, ve}ina od njih na osnovu toga da je razli~ite
tipove nanosa i geolo{kih fenomena te{ko povezati sa biblijskom hronologi-
jom. Takvi problemi, kakvi se postavljaju merenjem starosti na osnovu
radioaktivnosti, veliki slojevi evaporita, fosilni jezerski slojevi varvi, slojevi fo-
silnih {uma jedni preko drugih, sporo akumuliraju}i mulj morskog dna i mnogi
sli~ni fenomeni, povr{no izgledaju kao da zahtevaju du`e periode za svoje
formiranje nego {to to biblijski okvir hronologije mo`e da dozvoli.
Prema tome, slede}e poglavlje }e se baviti tipi~nim problemima ovakve
vrste i poku{a}e da poka`e da podaci koji su dostupni u takvim slu~ajevima
mogu biti shva}eni na sasvim zadovoljavaju}i na~in biblijskim katastrofizmom.
Ali, u poslednjoj analizi, verovatno je da }e po pitanjima koja su toliko osnov-
na i u osnovi emocionalna i duhovna kao {to su to ova, svaki ~ovek nastaviti
da veruje u ono {to “`eli” da veruje. Mi mo`emo jedino da prika`emo da oni
koji `ele da veruju u Bibliju mogu to da ~ine potpuno ube|eni da su stvarni
geolo{ki podaci dosledni sa takvim verovanjem, iako je ve}ina nau~nog
mi{ljenja u toku pro{log veka bila na strani onih koji `ele da veruju u suprot-
no.
245
 Vredno je u ovom kontekstu spomenuti re~i dr Leonarda Karmajkla, sekre-
tara Smitsonian instituta, pri Fi Beta Kapa obra}anju na skupu Ameri~kog
udru`enja za unapre|enje nauke 1953. godine:
“Re~eno je da nijedno intelektualno otkri}e nije bolnije od onog koje otkri-
va poreklo ideja.”224
On zatim prati nastanak savremenog nau~nog naturalizma, sa svojim kraj-
njim plodovima u fa{izmu i komunizmu.
“Me|utim, nema sumnje da su sami nau~ni metodi nauke kao takve,
naro~ito u poslednjih 15 decenija, bili zna~ajni faktori u izazivanju soci-
jalne promene. Svakako da je u drugoj polovini tog perioda - to jest, od
uspona i prihvatanja darvinisti~ke ta~ke gledi{ta na evoluciju - potpuno
naturalisti~ki i pozitivisti~ki stav prema fizi~kom i organskom svetu,
uklju~uju}i ~oveka, postao intelektualno uobi~ajen.
Osim povremenih pisaca koji su bili izvan svog vremena, ili sve{tenika
ili profesionalnih religioznih filozofa, naturalizam, ili vladavina zakona kako
je nazivan, je postao za izvesno vreme op{te prihva}eno gledi{ta ve}ine
akademskih vo|a u zapadnom svetu. Ta ta~ka gledi{ta nije prethodno
karakterisala sve velike nau~nike. Takav div u logi~kom razmi{ljanju kao
{to je bio Isak Njutn nije video nikakvu nedoslednost izme|u nau~ne kos-
mologije i velikog po{tovanja dogmi i obi~aja ortodoksne hri{}anske tradi-
cije.”225
Izbor izme|u alternativnih teorija ne zavisi prema tome od nau~nih podata-
ka ve} predstavlja na kraju moralnu i emocionalnu odluku. Dr Berington Muri,
istra`iva~ u Ruskom istra`iva~kom centru na Harvardu, je rekao:
“Malo ljudi }e danas tvrditi da prihvatanje nau~nih teorija, ~ak i od strane
samih nau~nika, zavisi u potpunosti od logi~kih dokaza izvedenih u
podr{ku tih teorija. Spolja{nji faktori povezani sa filozofskom klimom i
dru{tvom u kome nau~nik `ivi uvek igraju bar neku ulogu.”226
Mi, prema tome, pozivamo ~itaoca da se suo~i sa ~injenicom da stvarni
podaci geologije mogu da budu protuma~eni na takav na~in da se sasvim
efektivno usklade sa doslovnim tuma~enjem biblijskih zapisa, a da zatim
tako|e uvide duhovne implikacije i posledice te ~injenice.
Literatura
1. Vidi stranu 170.
2. H. S. Jones: “The Origin of the Solar System,” u Physics and Chemistry of the Earth, (New
York, McGraw-Hill, 1956), p. 15.
3. Teorija brze sinteze i teorija neprekidnog stvaranja su povezane naro~ito sa imenima D`ord`a
Gamova i Freda Hojla.
4. H. Shapley: “Cosmography,” American Scientist, Vol. 42, July 1954, p. 484. Nedavno su
tu izjavu ponovili Margaret i D`efri Barbrid` (Margaret and Geoffrey Burbridge), astronomi sa Jerkes
opservatorije, koji ka`u: “O~igledno je prema tome da se trenutno nijedan kosmolo{ki argument ne
mo`e izvesti u korist jedne ili druge teorije porekla elemenata.” (“Formation of Elements in the
Stars,” Science, Vol. 128, August 22, 1958, p. 389).
5. K. E. Bullen: “The Deep Interior,” u The Earth and Its Atmosphere, D. R. Bates, urednik,
(New York, Basic Books, Inc., 1957), pp. 31-47.
246
6. J. Verhoogen: “Temperatures Within the Earth,” American Scientist, Vol. 48, June 1960, p.
153.
7. G. G. Lill i A. E. Maxwell: “The Earth's Mantle,” Science, Vol. 129, May 22, 1959, p. 1408.
8. W. W. Rubey: “Geologic History of Sea Water,” Bulletin Geological Society of America, Vol.
62, 1951, pp. 1111-1147.
9. J. Tuzo Wilson: “Geophysics and Continental Growth,” American Scientist, Vol. 47, March
1959, pp. 14, 15.
10. Me|utim, projekat za bu{enje rupe kroz okeansko dno do omota~a se trenutno promovi{e.
Vidi Lill and Maxwell, op. cit.
11. P. W. Bridgman: “Reflections on Thermodynamics,” American Scientist, Vol. 41, October
1953, p. 549.
12. Fizi~ar R. B. Lindsej (Lindsay), dekan postdiplomskih studija Braun univerziteta, ka`e:
“Termodinamika je fizi~ka teorija velike op{tosti koja dodiruje prakti~no svaku fazu ljudskog iskust-
va. Mo`e se nazvati opisom pona{anja materije u ravnote`i i njenih promena iz jednog ravnote`nog
stanja do drugog. Termodinamika se zasniva na dva glavna koncepta ili konstrukcije i na dva veli-
ka principa. Koncepti su energija i entropija, a principi su takozvani prvi i drugi zakon termodi-
namike....” (“Entropy Consumption and Values in Physical Science,” American Scientist, Vol. 47,
September 1959, p. 376).
13. Harold Blum: “Perspectives in Evolution,” American Scientist, Vol. 43, October 1955, p.
595. Linsej ka`e: “Porast entropije zna~i prelaz iz ure|enijeg stanja u manje ure|eno stanje... U
bilo kom procesu koji se prirodno odigrava, te`nja je da se svi sistemi kre}u iz reda ka neredu”.
(Op. cit., p. 382). A ipak evolucionista, D`ulijan Haksli, ka`e: “Evolucija u {irem smislu se mo`e
opisati kao usmereni i u su{tini ireverzibilni proces koji se odigrava u vremenu, koji tokom svog
delovanja proizvodi pove}anu raznovrsnost i pove}ani nivo organizacije svojih proizvoda. Na{e
sada{nje znanje nas zaista primorava da vidimo da celokupna stvarnost jeste evolucija - jedinstven
proces samo-preobra`aja”. (“Evolution and Genetics,” u What is Science?, ed. by Jas. R. Newman,
New York, Simon and Schuster, 1955, p. 278).
14. 1. Knjiga Mojsijeva 2,1-3.
15. H. F. Blum: Time's Arrow and Evolution, (Princeton, N. J., Princeton University Press,
1951).
16. “Celokupno iskustvo ukazuje na ~injenicu da svaki `ivi organizam na kraju umire. To je
proces pri kome se visoko razvijeni red organizma svodi na nasumi~an i neure|en skup molekula.
Time smo podse}eni da smo 'prah' i da se u 'prah' na kraju vra}amo.” (R. B. Lindsay, op. cit., p.
384).
17. Ibid., p. 202.
18. R. B. Lindsay ka`e: “Najpa`ljivije ispitivanje svih procesa koji se prirodno ostvaruju (tj, onih
u koje se ne me{aju spolja{nji uticaji) je jedino slu`ilo da potvrdi na{e ube|enje u neumoljiv
sveop{ti porast entropije u svemiru” (op. cit., p. 379).
19. Ibid., p. 205.
20. Theodosius Dobzhansky: “On Methods of Evolutionary Biology and Anthropology,” American
Scientist, Vol. 45, December 1957, p. 388.
21. H. J. Muller: “How Radiation Changes the Genetic Constitution,” Bulletin of the Atomic
Scientists, rad pripremljen za U. N. Conference on Peacetime Uses of Atomic Energy, u Geneva,
1955, Vol. 11, November, 1955, p. 331.
22. Za kratak sa`etak biblijskih dokaza da se ti “dani” moraju shvatiti doslovno, vidi “Creation
and Deluge,” by Henry M. Morris, His Magazine, January 1954, pp. 6-10, 19-23. Vidi tako|e, Louis
Berkhof, Systematic Theology (rev.; Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., 1953), pp. 152-
157, and R. F. Surburg, “In the Beginning God Created,” u Darwin, Evolution, and Creation (Ed. by
P. A. Zimmerman, St. Louis: Concordia Publ. House, 1959), pp. 57-64.
23. 1. Knjiga Mojsijeva 1,3.
24. O. D. von Engeln and K. E. Caster, op. cit., p. 664.
25. Ibid., p. 673.
26. Prema 1. Knjizi Mojsijevoj 1,20, ptice su stvorene da lete na “otvorenom nebeskom
svodu”.
27. Isaija 40,12.
28. J. Tuzo Wilson: “Geophysics and Continental Growth,” American Scientist, Vol. 47, March
1959, p. 21.
29. W. J. Miller: Introduction to Historical Geology, (6th Ed., New York, Van Nostrand, 1952),
p. 110.
30. 1. Knjiga Mojsijeva 1,11.
247
 31. Vidi tako|e na{u raspravu o tom pitanju u nastavku, str. 264-265, i 271-272.
32. Re~ prevedena kao “rebro” (hebrejski “tsela”) u ovom odeljku se javlja nekih 20 puta u
hebrejskom Starom zavetu, a nije data nigde drugde u ovom prevodu. Ona obi~no zna~i “bok”, iako
su i druge upotrebe mogu}e.
33. 1. Knjiga Mojsijeva 1,31.
34. Za izuzetan primer kako se ve}ina nau~nih pisaca sa nepo{tovanjem odnosi prema svemu
{to li~i na teizam, vidi ~lanak “Teleology in Science Teaching,” by A. J. Bernatowicz (Science, Vol.
128, Dec. 5, 1958, pp. 1402-1405).
35. George Wald: “The Origin of Life,” u The Physics and Chemistry of Life, urednici ~asopisa
Scientific American, Simon and Schuster, 1955, p. 9.
36. George Wald: “Innovation in Biology,” Scientific American, Vol. 199, September 1958, p.
101.
37. Ibid., p. 100. A ipak, danas imamo prizor “kreacionista” koji zastupaju spontanu generaci-
ju! (W. R. Hearn and R. A. Hendry u “The Origin of Life,” Ch. 3 u Evolution and Christian Thought
Today, Ed. by R. L. Mixter, Grand Rapids, Eerdmans Publ. Co., 1959, pp. 53-70).
38. Rimljanima 1,20-23.
39. Fred Hoyle: Frontiers of Astronomy, (New York, Harper's, 1955), pp. 317-318.
40. Ibid., p. 321.
41. Herbert Dingle: “Science and Modern Cosmology,” Science, Volume 120, October 1, 1954,
p. 519.
42. George Gamow: “Modern Cosmology,” u The New Astronomy, izdali urednici ~asopisa The
Scientific American, (New York, Simon and Schuster, 1955), p. 23.
43. Ibid., p. 24.
44. Zakon uzroka i efekta, koji predstavlja osnovu takozvanog nau~nog metoda, tvrdi da sli~ni
uzroci prouzrokuju sli~ne efekte i da svaki efekat mora da ima odgovaraju}i uzrok. Nijedan efekat
ne mo`e da bude koli~inski ve}i ili kvalitativno odvojen od svog uzroka. Prema tome, uzimaju}i u
obzir li~nost ~oveka kao efekat, njegova inteligencija zahteva Uzrok koji poseduje inteligenciju, nje-
gova mo} izbora ukazuje na Uzrok koji poseduje volju, njegova moralna svesnost se mora objasni-
ti na osnovu Uzroka koji poseduje moralnost. Sli~no tome, razumljivost fizi~kog svemira ukazuje na
Dizajnera, i tako dalje. Tako zakon uzro~nosti, iako nije filozofski nesavladiv, predstavlja bar sna`an
posredni dokaz postojanja velikog Prvog uzroka, li~nosti Tvorca-Boga.
45. Zna~aj prokletstva, u prvobitno stvorenom svetu, za paleontologiju se obrazla`e detaljnije
u dodatku 1.
46. D. R. Bates: “Composition and Structure of the Atmosphere,” The Earth and Its
Atmosphere, (New York: Basic Books, Inc.), 1957, pp. 104-105.
47. A. H. Woodcock: “Salt and Rain,” Scientific American, Vol. 197, October 1957, pp. 42-
47.
48. Nedavno je na~injen predlog da je “magla” u stvari bila reka. Ali, ista hebrejska re~ se
koristi i u Knjizi o Jovu 36,27, gde neizbe`no zna~i “magla” ili “para”. Sasvim je razli~ita od nor-
malne hebrejske re~i za “reku”, koja se koristi nekoliko puta u istom poglavlju. (Npr, 1. Knjiga
Mojsijeva 2,10, itd). [tavi{e, prepoznata je i prevedena kao “magla” u skoro svim standardnim pre-
vodima (KJV, ASV, RSV, itd).
49. E. H. Colbert: “Evolutionary Growth Rates in the Dinosaurs,” Scientific Monthly, August
1949, Vol. 69, p. 71. W. J. Arkell ka`e, za period jure: “... prili~no bogata flora umerenog tipa je
bujala na ili blizu arkti~kog i antarkti~kog kruga, u isto~nom Grenlandu i Grejemovom kopnu.”
(Jurssic Geology of the World, New York, Hafner Publ. Co., 1956, p. 615).
50. Gustaf O. S. Arrhenius napominje, u vezi paleotemperatura izvedenih na osnovu okeanskih
sedimenata: “Hla|enje mase duboke vode do temperatura blizu nule, koje sada preovladavaju, je
zapisano u prelazu pliocen-pleistocen.” (“Sedimentation on the Ocean Floor,” u Researches in
Geochemistry, ed. by P. H. Abelson, New York, John Wiley and Sons, 1959, p. 18).
51. O. D. Von Engeln and K. E. Caster: Geology, p. 441.
52. Ibid., p. 451.
53. W. J. Miller: An Introduction to Historical Geology, (6th Ed., New York, Van Nostrand, 1952),
p. 116.
54. Ibid., p. 131.
55. Ibid., p. 143.
56. O. D. von Engeln and K. E. Caster, op. cit., p. 596.
57. Miller, op. cit., p. 169.
58. von Engeln and Caster, op. cit., p. 562.
248
59. Maurice Gignoux: Stratigraphic Geology, prevedeno sa 4th French Edition by Gwendolyn G.
Woodford, (San Francisco, W. H. Freeman & Co., 1955), p. 245.
60. Ernst J. Opik: “Ice Ages,” u The Earth and its Atmosphere, urednik D. R. Bates, (New
York, Basic Books, Inc., 1957), p. 154.
61. Francis G. Stehli: “Possible Permian Climatic Zonation and Its Implications,” American
Journal of Science, Vol. 255, November 1957, p. 617.
62. Ibid., p. 156.
63. F. J. Pettijohn: Sedimentary Rocks. (2nd Ed., New York, Harper, 1957), p. 275.
64. R. F. Flint: Glacial and Pleistocene Geology, (New York, Wiley, 1957), p. 122.
65. Ibid., p. 58. R. H. Dot sa Univerziteta u Viskonsinu je nedavno istakao: “Apsolutne kri-
terijume za razlikovanje procesa klizanja od glacijalnih procesa te{ko je otkriti... Oba prouzrokuju
slabo razvrstavanje fragmenata stena; oba mogu da proizvedu zbijenost i prugavost {ljunka... jasno
je da se najdrevniji ’tiliti’ i glacijalni periodi moraju prihvatati uz sumnju dok se ponovo kriti~ki ne
ispitaju.” (“Tillite or Subaqueous Slide,” Program Abstracts, 1959 Meeting of Geological Society of
America).
66. Von Engeln and Caster, op. cit., p. 537.
67. N. D. Newell, J. K. Rigby, A. G. Fisher, A. J. Whiteman, J. E. Hickox, and J. S. Bradley:
The Permian Reef Complex of the Guadalupe Mountains Region, Texas and New Mexico, W. H.
Freeman & Co., San Francisco, 1953, p. 6.
68. N. D. Newell: “Supposed Permian Tillites in Northern Mexico Are Submarine Slide
Deposits,” Bulletin, Geological Society of America, Vol. 68, November 1957, p. 1569.
69. Ibid., p. 1572.
70. Loc. cit.
71. Navodne glacijacije u prekambrijumskim vremenima se zasnivaju na jo{ nepouzdanijim
dokazima od permskih i mogu se sli~no odbaciti.
72. Op. cit., p. 491. W. J. Arkell ka`e: “Retkost glacijalnih epizoda i naro~ito retkost fosilnih
tilova u arkti~kim regionima ukazuju da je, ako su, u stvari, polovi oduvek bili pribli`no gde se i
danas nalaze, toplo stanje tokom jure bilo normalno i da je na{e sada{nje stanje, sa polarnim
ledenim kapama, izuzetno.” (Jurassic Geology of the World, New York, Hafner Publishing Co., 1956,
p. 618).
73. C. E. P. Brooks: Climate Through the Ages (McGraw-Hill, New York, 2nd Edition, 1949),
pp. 384-386.
74. Ibid., p. 157.
75. H. E. Landsberg: “Trends in Climatology.” Science, Vol. 128, October 3, 1958, p. 756.
76. Ibid.
77. Ibid.
78. W. J. Arkell: op. cit., p. 617.
79. Harlow Shapley (Ed.): Climatic Change (Cambridge, Mass., Harvard University Press, 1954),
318 pp.
80. Kirtley F. Mather: Review of Climatic Change, American Scientist, Vol. 42, April 1954, p.
309.
81. Fred Hoyle: Frontiers of Asronomy (New York, Harper's, 1955), p. 6.
82. Harold K. Blum: Time's Arrow and Evolution (Princeton University Press, 1951), p. 57.
83. Gilbert N. Plass: “Carbon Dioxide and Climate,” Scientific American, Volume 201, July
1959, p. 42.
84. Ibid., p. 47.
85. Fred Hoyle, op. cit., p. 8.
86. Ibid., p. 9.
87. R. K. Linsley, M. A. Kohler, and J. L. H. Paulhus: Hydrology for Engineers (New York,
McGraw-Hill, 1958), p. 15.
88. Ibid., p. 14.
89. Fred L. Whipple: “Results of Rocket and Meteor Research,” Bulletin of the American
Meteorological Society, Vol. 33, January 1952, p. 25.
90. Ibid.
91. C. E. P. Brooks: Climate Through the Ages (2nd Ed., New York, McGraw-Hill, 1949), p.
115.
92. Vidi p. 255.
93. John C. Johnson: Physical Meteorology (New York, Wiley, 1954), pp. 206-207.
94. Vidi raspravu, pp. 97-106.
95. Cyril S. Fox: Water (New York, Philosophical Library, 1953), p. xiv.
249
 96. Ibid., p. 70.
97. R. W. Bailey, C. L. Forsling, and R. J. Becraft: “Floods and Accelerated Erosion in Northern
Utah,” U. S. Dept. of Agric. Misc. Publ. 196, 1934, p. 9.
98. Cyril S. Fox, op. cit., p. 111.
99. Paul B. Sears: “Natural and Cultural Aspects of Floods,” Science, Vol. 125, April 26, 1957,
p. 807.
100. J. M. Caldwell: “Beach Erosion,” Scientific Monthly, Vol. 69, October 1949, p. 432.
101. Thomson King: Water (New York, Macmillan Co., 1953), p. 49.
102. W. D. Thornbury: Principles of Geomorphology (New York, Wiley, 1954), p. 432.
103. Willard Bascom: “Ocean Waves,” Scientific American, Vol. 201, August 1959, p. 80.
104. P. H. Kuenen: Marine Geology (New York, Wiley, 1950), p. 80.
105. Willard Bascom, op. cit., pp. 81-83.
106. “Chile Earthquake Spreads Disaster Around the World”, Civil Engineering, Vol. 30, July
1960, p. 88.
107. I ki{e i izdizanja su izgleda trajali najmanje 150 dana. Vidi raspravu, str. 10, 14, 100.
108. Vidi stranu 97.
109. Victor P. Starr: “The General Circulation of the Atmosphere,” Scientific American, Vol.
195, December 1956, p. 45.
110. Visina i razmak talasa nastalih vetrom se pove}avaju sa brzinom vetra i “du`inom
dosega”; to jest, otvorena nauti~ka razdaljina bez prepreka du` koje vetar mo`e da duva preko
vodene povr{ine. (Vidi C. L. Bretschneider: “Hurricane Design Wave Practices,” Journal of the
Waterways and Harbors Division of the American Society of Civil Engineers, Vol. 83, Paper 1238,
May 1957, p. 3). Sa okeanom bez obala i iznenadnim velikim vazdu{nim pokretom sa polova ka
ekvatoru, neometanim otporom trenja koji pru`aju kopnene povr{ine, potencijalna veli~ina talasa
tokom tog perioda je izgleda bila ogromna.
111. J. T. Wilson ka`e: “Veruje se da kontrakcija zemlje usled izbacivanja lave i vulkanskih
gasova obezbe|uje privremenu teoriju za izgradnju planina i kontinenata koja mo`e da objasni vi{e
detalja tih odlika od bilo koje druge do sada predlo`ene teorije.” (“Geophysics and Continental
Growth,” American Scientist, Vol. 47, March, p. 23).
112. Edwin L. Hamilton: “The Last Geographic Frontier, the Sea Floor,” Scientific Monthly, Vol.
85, December 1957, p. 298. Vidi tako|e B. C. Heezen: “The Origin of Sub-Marine Canyons,”
Scientific American, Vol. 195, August 1956.
113. von Engeln and Caster, op. cit., p. 129.
114. J. V. Trumbul, John Lyman, J. F. Pepper, and E. M. Thompson: “An Introduction to the
Geology and Mineral Resources of the Continental Shelves of the Americas”, U. S. Geological
Survey Bulletin 1067, 1958, p. 25.
115. E. M. Spieker: “Mountain-Building Chronology and Nature of Geologic Time-Scale,”
Bulletin, American Association of Petroleum Geologists, Vol. 40, August 1956, p. 1805.
116. H. S. Ladd: Ch. I, “Introduction,” u Treatise on Marine Ecology and Paleoecology, Vol. II,
Geological Society of America Memoir 67, 1957, p. 7. Sli~no tome, T. N. George ka`e: “Ako dopus-
timo evoluciono poreklo glavnih grupa `ivotinja, a ne ~in posebnog stvaranja, odsustvo bilo kakvog
zapisa o makar jednom ~lanu bilo kog kola u prekambrijumskim stenama ostaje nerazja{njeno na
ortodoksnim osnovama kao {to je bilo i za Darvina”. (“Fossils in Evolutionary Perspective,” Science
Progress, Vol. XLVIII, Jan. 1960, p. 5).
117. Maurice Gignoux: Stratigraphic Geology, prevedeno 4th French Edition by Gwendolyn G.
Woodford, (San Francisco, W. H. Freeman & Co., 1955), p. 46.
118. W. C. Krumbein and L. L. Sloss: Stratigraphy and Sedimentation, (San Francisco, W. H.
Freeman and Co., 1951), p. 156.
119. Na osnovu nedavnog predsedni~kog obra}anja C. D`. Stablfilda (C. J Stubblefield) pred
Londonskim geolo{kim udru`enjem o~igledno je da je izgled evolucije ~ak i takvih zna~ajnih indeks
fosila kao {to su trilobiti samo povr{inski. Opisuju}i nastanak razli~itih grupa trilobita kao “kripto-
geneti~ki”, on ka`e: “Klasifikacija trilobita je privukla puno pa`nje, sa rezultatima koji su daleko od
zaklju~nih... Dobro potvr|ena filogenija klase trilobita je jo{ uvek neuhvatljiva.” (Quarterly Journal of
the Geological Society of London, Vol. 115, Dec. 1959, p. 146).
120. N. D. Newell, J. K. Rigby, A. G. Fischer, A. J. Whiteman, J. E. Hickox, and J. S. Bradley:
The Permian Reef Complex of the Guadalupe Mountains Region, Texas and New Mexico, (San
Francisco, W. H. Freeman and Co., 1953), p. 185.
121. N. Heribert-Nilsson: Synthetische Artbildung, p. 1198.
122. Irving A. Breger: “Geochemistry of Coal,” Economic Geology, Vol. 53, November 1958,
p. 823.
250
123. Ibid.
124. Otto Stutzer: Geology of Coal, (preveo sa nema~kog A. C. Noe, University of Chicago
Press, 1940), pp. 105-106.
125. E. S. Moore: Coal (2nd Ed., New York, Wiley, 1940), p. 143.
126. J. M. Good, T. E. White, and G. F. Stucker: “The Dinosaur Quarry,” U. S. Government
Printing Office, 1958, p. 26.
127. Ako su predstavnici dinosaurusa bili na Barci (verovatno mladunci), onda je verovatno da
se njihovo kona~no izumiranje mo`e objasniti o{trim promenama klime posle Potopa. Sa druge
strane, neki su mogli da opstanu dugo vremena, verovatno obja{njavaju}i op{tu pojavu “zmajeva”
u drevnim mitologijama.
128. Ibid., p. 20.
129. Edwin H. Colbert: “Evolutionary Growth Rates in the Dinosaurs,” Scientific Monthly, Vol.
69, August 1949, p. 71.
130. W. J. Miller: An Introduction to Historical Geology (New York, Van Nostrand, 1952), p.
359.
131. von Engeln and Caster, op. cit., p. 436.
132. R. L. Langenheim, Jr.: “Recent Developments in Paleontology,” Journal of Geological
Education, Volume 7, Spring 1959, p. 7.
133. L. S. Stamp: “Tertiary,” ~lanak u Encyclopedia Britannica, Vol. 21, 1956, p. 973.
134. Maurice Gignoux: op. cit., p. 471.
135. Ibid., p. 538.
136. Ibid., p. 558.
137. George Gaylord Simpson: “Evolutionary Determinism and the Fossil Record,” Scientific
Monthly, Vol. 71, October 1950, p. 265.
138. Do bilo kog stepena da je Kopov “zakon” mogao da se primenjuje tokom formiranja fosil-
nih slojeva, izgleda da je trend sada preokrenut. Prakti~no sve savremene biljke i `ivotinje,
uklju~uju}i ~oveka, su predstavljene u fosilnom zapisu primercima koji su ve}i od danas `ivih (npr,
d`inovski dabar, sabljasti tigar, mamut, pe}inski medved, d`inovski bizon, itd, itd).
139. von Engeln and Caster, op. cit., p. 439.
140. R. F. Flint: Glacial and Pleistocene Geology (New York, Wiley, 1957), p. 471.
141. Ibid., p. 204. J. K. Charlesworth ka`e: “Velika krda mamuta i drugih `ivotinja (na Novo
sibirskim ostrvima na krajnjem severu Azije su prona|eni mamut, dlakavi nosorog, mo{usno gove~e,
saiga, irvas, tigar, arkti~ka lisica, `deronja, medved i konj me|u 66 `ivotinjskih vrsta) su zahtevala
{ume, livade i stepe za svoj opstanak... i nisu mogla da `ive u klimi kao {to je sada{nja, sa nje-
nim ledenim vetrovima, sne`nim zimama, zamrznutim zemlji{tem i mahovinom tundre cele godine.”
(The Quaternary Era, Vol. II, London, Edward Arnold Co., 1957, p. 650).
142. Ibid., p. 470.
143. ^lanak, “Ivory,” u Encyclopedia Britannica, Vol. 12, 1956, p. 834.
144. Povremeno je predlagano da su vode okeana ostajale tople previ{e dugo da bi dozvolile
o~uvanje mekih delova `ivotinja, pri ~emu je zaklju~ak bio da su morale da nestanu u nekoj dru-
goj katastrofi vekovima kasnije. Me|utim, pitanje je da li je posledeluvijumska sibirska klima mogla
da podr`ava tako velike horde `ivotinja.
@ivotinje koje su nestale u Potopu nisu, naravno, morale da plutaju oko arkti~kog okeana
mesecima, ve} su bile brzo zatrpane u nanosima praha potopnih voda. Vode zarobljene u tim sedi-
mentima, odse~ene od toplih voda otvorenog okeana, su se brzo zamrznule, formiraju}i “ve~iti led”,
stalno zamrznuta zemlji{ta i pod-zemlji{ta arkti~kog kopna, i u njima su u stvari sisari i druge `ivo-
tinje ovog regiona zatrpane. Kako ^arlsvort (Charlesworth) ka`e: “Zamrznuti mamuti se pronalaze
na {umovitim obalama reka i u zemlji{tu koje skoro uvek sadr`i ostatke drve}a. Bakterijsko razla-
ganje je spre~eno hladnom klimom i brzim zatrpavanjem u fini prah.” (op. cit., p. 649).
Sa druge strane, ve}ina `ivotinja jeste podlegla truljenju pa je otuda mogla da bude izlo`ena
izvesno vreme pre zatrpavanja. “...truljenje je izgleda zapo~elo neposredno posle smrti `ivotinje i
pre zatrpavanja uprkos malom periodu proteklog vremena.” (Ibid.). Tako|e, mnogi mamuti i
mastodonti su svakako tako|e `iveli tokom prvih vekova posle Potopa, pre nego {to su kona~no
izumrli ili se promenili do svojih sada{njih oblika.
145. Ivan T. Sanderson: “Riddle of the Frozen Giants,” Saturday Evening Post, January 16,
1960, p. 83.
146. Loc. cit. Sanderson je terenski zoolog i autor brojnih izdanja o `ivotu divljih `ivotinja.
147. Ivan T. Sanderson: “The Riddle of the Mammoth,” Saturday Evening Post, December 7,
1946.
148. Vidi gore, p. 141, napomena #3.
251
 149. Sanderson, op. cit. (1960), p. 82.
150. To ne zna~i da mi neizbe`no isklju~ujemo druga mogu}a obja{njenja dokaza za pret-
postavljene kontinentalne ledene prekriva~e. Kako je ranije istaknuto (str. 189-192), mnogi dokazi
za ledene prekriva~e kao {to su tilovi, prugavosti, itd, se mogu tuma~iti podjednako dobro ili bolje
na osnovu katastrofi~kog potopnog delovanja. To bi tako|e lako moglo da bude ta~no za druge
navodne glacijalne odlike kao {to su kejmi, eskeri, erati~ni blokovi, itd.
Glacijalni geolozi nikada nisu odgovorili na ubedljivu kritiku Henri Hauarta (Henry Howorth),
predsednika Arheolo{kog instituta Velike Britanije krajem devetnaestog veka, koji je nakupio ogrom-
nu koli~inu dokaza da je ve}ina navodnih nanosa ledenog prekriva~a mogla da se formira velikom
poplavom koja je nadolazila sa severa. Vidi naro~ito njegova dela, The Glacial Nightmare and the
Flood, Vols. I i II, 1985, i Ice or Water, Vols. I i II, 1905, koja su oba objavila u Londonu Sampson
Low, Marston Searle, and Risington, ali su sada rasprodata.
Hauart nije branio 1. Knjigu Mojsijevu, u koju nije verovao, ve} je samo hteo da poka`e
nau~nu nepodobnost glacijalne teorije. Mo`da je rasvetljuju}e zabele`iti iskustvo jednog autora pre
nekoliko godina u biblioteci istaknutog odseka za geologiju univerziteta u Minesoti. Hauartovo obim-
no delo Ice or Water je prona|eno na policama i pozajmljeno za istra`ivanje... prvi put u ~etrdeset
godina njegovog boravka tu je pregledano ili (sude}i po brojnim parovima stranica koje su jo{ uvek
bile povezane) ~ak otvoreno.
151. Flint, op. cit., p. 509.
152. Richard J. Russel: “Instability of Sea Level,” American Scientist, Vol. 45, Dec., 1957,
pp. 414-430.
153. C. E. P. Brooks, Climate Through the Ages (2nd Ed., McGraw-Hill, 1949), pp. 31-45.
154. W. L. Stokes: “Another Look at the Ice Age,” Science, Vol. 122, October 28, 1955, p.
815.
155. Ibid., p. 815.
156. Sa druge strane, navodne naslage ledenog prekriva~a su mogle u velikoj meri da se
formiraju obimnim poplavama prouzrokovanim abnormalnim meteorolo{kim i hidrolo{kim uslovima
koji su proistekli iz Potopa, opstaju}i mo`da vi{e godina. Me|utim, osim vremenskog faktora, ne
izgleda da je standardni geolo{ki koncept kontinentalne glacijacije u sukobu sa Biblijom, pa ga pri-
hvatamo makar kao radnu hipotezu.
157. Ernst J. Opik: “Ice Ages,” u The Earth and Its Atmosphere, urednik D. R. Bates, (New
York, Basic Books, Inc., 1957), p. 172.
158. Ernst J. Opik: “Climate and the Changing Sun,” Scientific American, vol. 198, June 1958,
p. 89.
159. Flint, op. cit., p. 335.
160. Maurice Gignoux: Stratigraphic Geology (San Francisco, W. H. Freeman, 1955), p. 626.
161. R. F. Flint: Glacial and Pleistocene Geology (New York, Wiley, 1957), p. 210.
162. C. B. Hunt and V. P. Sokoloff: Pre-Wisconsin Soil in the Rocky Mountain Region, U. S.
Geological Survey Professional Paper No. 22, 1949, pp. 117-118.
163. Aleksis Dreimanis: “Depths of Leaching in Glacial Deposits,” Science, Vol. 126, August
30, 1957, p. 403. U pogledu ispiranja karbonata, o~igledno je da }e po~etno prisutna koli~ina kar-
bonata imati odlu~uju}i efekat. Richard S. Merritt i Ernest H. Muller su pokazali da: “Pod kon-
trolisanjem po~etnog sadr`aja karbonata, dubina ispiranja varira isto toliko izme|u pojedina~nog
nanosa koliko i du` granice nanosa. Sama dubina ispiranja, bez znanja o varijaciji sadr`aja kar-
bonata, se mo`e pokazati kao nepouzdani kriterijum relativne starosti slojeva nanosa.” (American
Journal of Science, Vol. 257, Summer, 1959, p. 478).
164. Flint, op. cit., p. 292.
165. Lawrence S. Dillon: “Wisconsin Climates and Life Zones in North America,” Science, Vol.
123, February 3, 1956, p. 167.
166. Ibid., p. 174.
167. Bro. G. Nicholas: “Recent Paleontological Discoveries from Cumberland Bone Cave,”
Scientific Monthly, Vol. 76, May 1953, p. 301.
168. Lawrence S. Dillon, op. cit., p. 172.
169. Richard J. Lougee: “Ice-Age History,” Science, Vol. 128, November 21, 1958, p. 1290.
J. K. Charlesworth, iako favorizuje multi-glacijalnu hipotezu, daje op{irnu raspravu o argumentima
koji su izno{eni u pro{losti za jedinstvenu glacijaciju, uklju~uju}i prili~no duga~ku bibliografiju rado-
va geologa koji zastupaju samo jednu glacijaciju, naro~ito u Evropi (The Quaternary Era, Vol. II,
London, Edward Arnold Co., 1957, pp. 911-914). Laugijev predlog prema tome nije samo trenutno
skretanje. Laugi je profesor geomorfologije na postdiplomskim studijama geografijie na Klark uni-
verzitetu, a tako|e je i sekretar komisije Commission on Terrace Studies Around the Atlantic for
252
the International Geographical Union. Trenutno pi{e knjigu o svojoj predlo`enoj tektonskoj hronologi-
ji glacijalnog perioda.
170. Cesare Emiliani: “Ancient Temperatures,” Scientific American, Vol. 198, February 1958,
pp. 54-63.
171. Ibid.
172. D. B. Ericson, W. S. Broeker, J. L. Kulp, and G. Wollin: “Late-Pleistocene Climates and
Deep-Sea Seadiments,” Science, Vol. 124, August 31, 1956, p. 388.
173. Ibid.
174. Richard J. Russell: “Instability of Sea Level,” American Scientist, Vol. 45, December
1957, pp. 419-420.
175. Wallace S. Broeker, Maurice Ewing and Bruce C. Heezen: “Evidence for an Abrupt Change
in Climate Close to 11,000 Years Ago,” American Journal of Science, Vol. 258, June 1960, p. 441.
176. Ibid., p. 429.
177. D. R. Bates: “Composition and Structure of the Atmosphere,” u The Earth and Its
Atmosphere, D. R. Bates, Ed., (New York, Basic Books Inc., 1957), p. 111.
178. Me|utim, “ravnote`na koli~ina” ozona u atmosferi tako|e zavisi od temperature atmos-
fere, tako da je lokacija prepotopne ozonosfere mogla da bude razli~ta od dana{nje. Vidi R. A.
Craig: The Observations and Photochemistry of Atmospheric Ozone, (Boston, American
Meteorological Society, 1950).
179. “Oceanography Program: First Twelve Months,” I.G.Y. Bulletin, National Academy of
Sciences, objavljeno u Trans., Amer. Geophysical Union, Vol. 39, October 1958, p. 1016.
180. H. Wexler: “On the Effects of Volcanic Dust on Insolation and Weather,” Bulletin of the
American Meteorological Society, Vol. 32, January 1951, p. 12.
181. Isaac Asimov: “14 Million Tons of Dust Per Year,” Science Digest, Vol. 45, January 1959,
p. 34. Vidi tako|e Wexler, op. cit., p. 10, koji ka`e da je efekat trajao tri godine.
182. E. S. Deevey, Jr.: “Bogs,” Scientific American, Vol. 199, October 1958, p. 115.
183. Deevey, op. cit., p. 120.
184. Ibid.
185. Ibid.
186. G. N. Plass: “Carbon Dioxide and the Climate,” American Scientist, Vol. 44, July, 1956,
p. 313.
187. Ibid., p. 310.
188. J. K. Charlesworth: The Quaternary Era, Vol. 2, (London, Edward Arnold, 1957), p. 601.
189. Ibid., p. 603.
190. Ibid., p. 1515.
191. G. Evelyn Hutchinson: A Treatise on Limnology, Vol. 1 (New York, Wiley, 1957), p. 238.
192. W. D. Thornbury: Principles of Geomorphology (New York, Wiley, 1954), p. 417.
193. Ibid., p. 418.
194. G. E. Hutchinson, op. cit., p. 17. Flint, u svojoj knjizi Glacial and Pleistocene Geology
(New York, Wiley, 1957, pp. 228-229), navodi 119 jezera, umesto 70.
195. Thornbury, op. cit., p. 418.
196. M. Ewing and W. L. Donn: “A Theory of Ice Ages,” Science, Vol. 127, May 16, 1958, p.
1161.
197. Flint, op. cit., p. 224.
198. Charlesworth, op. cit., p. 1139.
199. W. J. Miller: An Introduction to Historical Geology (6th Edition, New York, Van Nostrand,
1952), pp. 466-467.
200. Richard J. Lougee: “A Chronology of Postglacial Time in Eastern North America,” Scientific
Monthly, Vol. 76, May 1953, p. 259.
201. W. D. Thornbury, op. cit., p. 405.
202. C. A. Cotton: Geomorphology (New York, Wiley, 4th Ed., 1946), pp. 240-250.
203. Thornbury, op. cit., p. 156.
204. Raymond E. Janssen: “The Teays River, Ancient Precursor of the East,” Scientific Monthly,
Vol. 77, December 1953, p. 309.
205. Ibid., p. 311.
206. O. D. von Engeln and K. E. Caster: Geology, pp. 256-257.
207. Flint, op. cit., p. 217.
208. Cotton, op. cit., p. 250.
209. Thornbury, op. cit., pp. 131-132.
210. Ibid., pp. 132-133.
253
 211. Richard J. Russell: “Instability of Sea Level,” American Scientist, Vol. 45, December
1957, p. 417.
212. Russell, ibid., pp. 427-428. Vidi sliku 26. za primer. Poglavlje 7
213. Richard J. Russell: “Geological Geomorphology,” Bulletin of the Geological Society of
America, Vol. 69, January 1958, p. 4.

Neka pitanja u
214. G. H. Dury: “Contribution to a General Theory of Meandering Valleys,” American Journal
of Science, Vol. 252, April 1954, p. 215. Teorija, model testovi i terenska istra`ivanja prikazuju da
postoji odre|ena granica {irine pojasa meandra, i ona je uvek manja od {irine aluvijalne ravni po

biblijskoj geologiji
kojoj te~e. Vidi “Basic Aspects of Stream Meanders,” by Gerard Matthes (Transactions of the
American Geophysical Union, Vol. 22, Part III, 1941, pp. 632-636).
215. Thornbury, op. cit., p. 410.
216. Maurice Gignoux, op. cit., p. 611.
217. F. P. Shepard: Submarine Geology (New York, Harper's, 1948).
218. J. K. Charlesworth, op. cit., pp. 1354-1355.
219. J. V. Trumbull, John Lyman, J. F. Pepper, and E. M. Thompson: An Introduction to the
Geology and Mineral Resources of the Continental Shelves of the Americas, U. S. Geological Survey
Bulletin 1067, 1958, p. 11.
220. Vidi str. 99-100 i 307-309.
221. Edwin L. Hamilton: “The Last Geographic Frontier: the Sea Floor,” Scientific Monthly, Vol. UVOD
85, December 1957, p. 305.
222. Ibid., p. 303. U prethodnom poglavlju smo poku{ali da oivi~imo sistem istorijske
223. Maurice Gignoux, op. cit., p. 652. geologije koji }e objasniti sve stvarne podatke na obiminiji i dosledniji na~in
224. Leonard Carmichael: “Science and Social Conservatism,” Scientific Monthly, Vol. 78, June od evolucionog i uniformisti~kog okvira koji je bio dominantan u poslednjih
1954, p. 373. sto godina. Taj predlo`eni sistem pronalazi svoju racionalnu osnovu u
225. Ibid., p. 375.
226. Barrington Moore, Jr.: “Influence of Political Creeds on the Acceptance of Theories,” iskrenom prepoznavanju jedinstvenog otkrivaju}eg karaktera judeo-hri{}anske
Scintific Monthly, Vol. 79, September 1954, p. 146. Biblije. Po~inju}i sa shvatanjem da uniformizam, zasnovan na sada{njim pro-
cesima, ne samo da nije, ve} i ne mo`e da obezbedi nau~no ta~no obja{nje-
nje rane geofizi~ke i biolo{ke istorije, uvi|amo da bilo kakvo istinsko saznanje
tih stvari mora neophodno da do|e nekim oblikom bo`anskog otkrivenja.
Jedinstvena tvrdnja Biblije, koju podr`ava svedo~enje samog Isusa, i
1.900 godina hri{}anske istorije, koje otelovljavaju to otkrivenje, je vi{e nego
odgovaraju}e opravdanje da zasnujemo predlo`eni okvir geolo{ke istorije na
~injenicama koje su tu zapisane. Shodno tome, na~injen je poku{aj da se
odredi koliko stvarnih podataka geologije i paleontologije mo`e biti obja{njeno
u potpunom skladu sa tim otkrivenim ~injenicama, naro~ito uz ~injenicu istin-
skog Stvaranja i ~injenicu o velikom Potopu koji je uni{tio svet. Mi tvrdimo
da se pokazalo da su podaci, bar u {irokom okviru kakav je predstavljen u
prethodnom poglavlju, sasvim u skladu sa biblijskim zapisom. Tako prikazan
sklad naravno ne ukazuje na neki naro~iti uvid ili originalnost koju su pose-
dovali pisci, ve} samo svedo~i o istinitosti i jasno}i nadahnutog opisa u
Bibliji.
Svakako je jasno da nije dat odgovor na sva pitanja, niti su svi problemi
re{eni. Potpuna reorijentacija celokupne ogromne gomile sada{njih podataka
i tuma~enja bi zahtevala ne nekoliko stotina strana, ve} najmanje nekoliko
obimnih izdanja, i zahtevala bi intenzivne napore velikog broja stru~njaka
obu~enih u razli~itim oblastima geologije i geofizike. Ali, biblijski okvir mo`e
bar da istakne na put za takva istra`ivanja, i on obezbe|uje osnovni klju~ uz
koji svi takvi problemi mogu na kraju da budu re{eni.
Ovo poglavlje se mo`e baviti samo nekim od glavnih aspekata nekih od
velikih pitanja. Ali, ako je zaista pokazano da se op{te odlike geolo{kih
podataka uskla|uju sa biblijskim okvirom, i ako mo`e biti pokazano da velike
pote{ko}e u ovom sistemu mogu tako|e da budu re{ene i shva}ene na ovaj

254 255
na~in, onda je razumljivo zaklju~iti da manji problemi tako|e mogu da budu
re{eni daljim istra`ivanjem.
METODE I REZULTATI GEOHRONOLOGIJE
Najzna~ajnije i najozbiljnije pitanje je vreme. Postoji navodno puno linija
geolo{kih ~injenica koje naizgled ukazuju da su Zemlja i njene raznovrsne
stenske formacije daleko starije nego {to bi doslovni biblijski sistem
tuma~enja mogao to da dozvoli. Ovaj drugi, kao {to smo videli, uklju~uje re-
lativno skoro Stvaranje i Potop kao uzrok ve}ine geolo{kih osobina zemlje.
Postoji puno razli~itih na~ina kojima su geolozi poku{ali da izmere apso-
lutnu starost Zemlje i njenih raznovrsnih formacija i nanosa. U svakom tom
metodu, pronalazi se neki fizi~ki ili hemijski proces ~ija se sada{nja stopa
aktivnosti mo`e izmeriti. Ukupna akumulacija proizvoda tog procesa mora
tako|e da bude izmerena. Zatim je dalje prosto matemati~ki prora~unati
koliko dugo je proces morao da deluje kako bi proizveo svoje sada{nje rezul-
tate. Me|u nekim od procesa koji su kori{}eni kao navodni geolo{ki
hronometri spadaju unos natrijuma i drugih hemikalija u okean i u jezera iz
reka, erozija klisura i drugih oblasti teku}om vodom ili vetrom ili gle~erima,
izgradnja delti ili drugih sedimentnih nanosa, porast hemijskih nanosa u
zemlji{tima ili pe}inama ili drugim mestima, degradiranje stena, akumulacija
godi{njih traka u drve}u ili slojevima jezera, ili drugih osobina ~iji izgled mo`e
biti uslovljen sezonskim promenama, izlazak podzemnih gasova u atmosferu,
unos voda preko vulkanizma na zemljinu povr{inu, i razli~iti sli~ni procesi.
Postoje tako|e razli~iti astronomski hronometri koji su kori{}eni za odre|iva-
nje apsolutne starosti, pri ~emu je ve}ina njih zasnovana na stopi {irenja
svemira i njenih raznovrsnih sastavnih delova, i na brzini svetlosti koja dolazi
iz udaljenih galaksija. Najzna~ajniji geolo{ki hronometri su naravno oni koji su
zasnovani na fenomenu radioaktivnosti. Razli~iti hemijski elementi su u nekoj
meri radioaktivni, raspadaju}i se neprestano u drugi element ili izotop. Stopa
raspada se mo`e izmeriti, i ako se mineral koji sadr`i merljive koli~ine i
roditeljskog i potoma~kih elemenata prona|e i analizira, onda }e relativno jed-
nostavan matemati~ki prora~un dati vremenski period tokom koga je
potoma~ki element akumuliran tim procesom. Me|u najzna~ajnijim metodama
radioaktivnog datiranja spadaju raspad urana i torijuma u radijum, helijum i
olovo; rubidijuma u stroncijum, i kalijuma u argon i kalcijum. Ne{to druga~ijeg
tipa je metod radioaktivnog ugljenika, zasnovan na formiranju radioaktivnih
elemenata ugljenika u atmosferi kosmi~kim zra~enjem i njihovo dalje ras-
padanje do stabilnog izotopa ugljenika.
Nema sumnje da je znatna ve}ina tih geohronometara dala procene o
geolo{koj starosti daleko ve}oj od bilo kakve mogu}e procene zasnovane na
biblijskoj hronologiji. Procene na osnovu radioaktivnosti, naro~ito (osim u
metodi radio-ugljenika) obi~no daju starosne vrednosti procenjene na stotine
miliona godina, a neke i do 3 milijarde godina.
Ali, preciznost i zna~aj bilo kog ili svih takvih merenja su naravno zasno-
vani u potpunosti na preciznosti kojom se merenja mogu izvr{iti i pret-
postavkama koje ulaze u njihovo tuma~enje. Previ{e malo obzira je uzeto u
pogledu ograni~enja koja ti faktori name}u.
256
METODE ODRE\IVANJA STAROSTI NA OSNOVU OLOVA
Eksperimentalne pote{ko}e
Razmotrimo, na primer, razli~ite metode zasnovane na raspadu urana i
torijuma do olova. Svaki od roditeljskih elemenata se raspada nekim proce-
com preko odre|enog niza elemenata i izotopa dok ne dostigne stabilno sta-
nje. Geohronolo{ka upotreba tih ~injenica zahteva veoma precizna merenja
koli~ina raznovrsnih elemenata u nizu, prisutnih u mineralu, a tako|e i veoma
precizno znanje o odnosnim konstantama raspada. Tehnike za ta odre|iva-
nja su krajnje slo`ene i sklone velikoj gre{ci.
Iako su radioaktivna merenja geolo{ke starosti bila {iroko prihva}ena
nekih pedeset godina i bila odgovorna za {iroko prihvatanje starosti Zemlje
procenjene na milijarde godina, sada se uop{te gledano priznaje da je rad
koji je vr{en pre 1950. godine bio prili~no obmanjuju}i, prvenstveno zbog
pogre{nih merenja ili tuma~enja merenja. Jedan od glavnih istra`iva~a u ovoj
oblasti, dr L. T. Oldri~, ka`e:
“Izme|u tog klasi~nog pionirskog rada (to jest, otkri}a nekoliko izotopa
urana i olova oko 1930) i 1950, samo je nekoliko starosti minerala pre-
cizno odre|eno. Razlog za to je prvenstveno bio potreba da mineral sadr`i
1% ili vi{e urana i/ili torijuma, kako bi hemijsko odre|ivanje ta dva ele-
menta i potoma~kog elementa, olova, moglo da se izvr{i standardnim
tehnikama analiti~ke hemije. ^ak su i za takve minerale, ozbiljne gre{ke
analize bile uobi~ajene.”1
Delom zbog neodgovaraju}ih merenja, ve}ina starosti objavljenih u litera-
turi se nije slagala me|usobno i zbog toga su bile odba~ene.
“Prona|eno je tokom tog pionirskog perioda da su tri starosti, izvedene
na osnovu radioaktivnih serija urana i torijuma, na istom mineralu, ~esto
bile u protivre~nosti, i u stvari geolo{ka vremenska skala koju je dao
Holms (to jest, Artur Holms (Arthur Holmes), predvodnik u razvoju i popu-
larizaciji metoda radioaktivnog merenja) je zasnovana delom na pro-
tivre~nim starostima koje je veoma te{ko protuma~iti nedvosmisleno.”2
Originalno olovo
Zna~ajniji razlog za gre{ke kod ranije objavljenih starosti je bilo zane-
marivanje faktora originalnog olova u mineralu. O~igledno, ako je odre|ena
koli~ina olova u uzorku bila neradioaktivnog porekla, onda bi prora~unata
starost bila prevelika za neodre|enu koli~inu, osim ako “obi~no” olovo nije
prvo odre|eno i odstranjeno iz prora~una. To potvr|uje Knopf:
“Kontaminiraju}e olovo bi na~inilo prora~unate starosti prevelikim, i ono
se mora uzeti u obzir. Kako bi se izvr{ila pravilna ispravka, naro~ito ako
je ispravka zna~ajna, mora se koristiti izotopska analiza obi~nog olova
koje je natalo`eno u istoj oblasti i u isto vreme kada i radioaktivni mi-
neral. Neophodnost tog strogog zahteva je shva}ena tek tokom nekoliko
pro{lih godina.”3
257
 Po{to su tehnike merenja bile veoma pobolj{ane poslednjih godina i po{to
su ispravke za obi~no olovo na gore iznesenoj osnovi sada izvr{ene u ve}ini
prora~una,4 ta kritika danas nije naro~ito ozbiljna. Ali je dobro podsetiti se
na istoriju metoda radioaktivnog merenja. Njeni zastupnici su pre 20 i 30 go-
dina govorili o njenoj kona~nosti i ispravnosti njenih procena apsolutnog vre-
mena podjednako dogmatski kako to ~ine dana{nji istra`iva~i, iako se zna da
je ve}ina njihovih prora~una sasvim pogre{na. Mogu}e je da }e i trenutno pri-
hva}eni rezultati jednog dana tako|e morati da budu odba~eni, iz sada jo{
neprepoznatih razloga.
Ispiranje
Drugi mogu}i izvori gre{ke tako|e postoje, naravno, i ~esto su kori{}eni
kao osnov za odbacivanje merenja koja su izgledala nemogu}a za uskla|iva-
nje sa prihva}enom hronologijom. Han ukazuje na jednu mogu}nost:
“Mogu}e je da je deo olova bio ispran; onda bi procenjena starost bila
previ{e mala. Me|utim, tako|e je mogu}e da je uran bio uklonjen; onda
bi se relativno previ{e olova prona{lo, i procenjena starost bi bila previ{e
velika. Sledi da se pouzdane vrednosti olova mogu o~ekivati samo iz
specijalno odabranih, gustih mineralnih uzoraka koji su degradirani {to je
manje mogu}e.”5
Ozbiljna verovatno}a zna~ajnog ispiranja urana je jasno prikazana na
slede}i na~in:
“Ve}ina magmatskih stena tako|e sadr`i uran u obliku koji je lako
rastvorljiv u slabim kiselinama. Harli (Hurley) (1950) je prona{ao da i do
90% ukupnih radioaktivnih elemenata nekih granita mo`e biti uklonjeno
ispiranjem granitne stene slabom kiselinom... Larsen i Fer (Phair) (u
prole}e, 1954, str. 80) isti~u da se obi~no i do 40% urana u ve}ini novih
magmatskih stena lako mo`e isprati.”6
Ozbiljnost tih poreme}aja isti~e tako|e i Fol:
“Bezbrojna odre|ivanja su na~injena tom metodom, ali je otkriveno da
premise na kojima se metod zasniva nisu valjane za ve}inu minerala
urana. Postoji jasan dokaz o selektivnom ispiranju urana kiselim vodama,
a danas je poznato da je ve}ina radioakivnih minerala sadr`ala odre|enu
koli~inu olova kada su se formirali. Kao rezultat toga, ve}ina ranih
olovo/uran procena starosti je sumnjiva.”7
Metode odre|ivanja izotopa olova
Nekoliko pomo}nih metoda je prona|eno za uranijumske serije, kako bi
se prevazi{le neke od tih pote{ko}a. Svaki uklju~uje odnose dva elementa u
seriji raspada. Svaki izgleda da ima odre|ene prednosti i primene, ali svaki
tako|e ima sasvim jasne mane. Na primer, u vezi niza koji ide od izotopa
urana-238 do izotopa olova-206 (brojevi se odnose na atomske te`ine), Fol
ka`e:
258
“Glavna mana je ta da se {estovalentni uran lako ispire i da bi radon-
222, koji se formira raspadom urana-238, koji ima vreme poluraspada od
3,82 dana i, po{to je gasovit, mogao da napusti sistem.”8
Uran-235 se raspada preko razli~itog niza do olova-207, ali je prisutan u
tako malim koli~inama da dovodi u pitanje svoju korisnost. On je tako|e pod-
vrgnut ispiranju, iako ne u tolikoj meri koliko isticanje radona. Obe metode
su tako|e podvrgnute oboga}ivanju ili uklanjanju olova tokom geolo{kog vre-
mena.
“Nedostatak olova bi mogao da bude usled gubitka samog olova ili izlas-
ka nekog me|u~lana iz lanca raspada... Jo{ uvek nije prona|eno zado-
voljavaju}e re{enje pravog uzroka nedostatka olova...”9
Mo`e se usput napomenuti da su ti navodni nedostaci olova, koji se
pronalaze u toliko puno minerala, ozna~eni kao takvi, prvenstveno zato {to
su se prora~unate starosti ispostavile nesrazmerno male.
Drugi metod se sastoji od pore|enja relativnih koli~ina dva izotopa olova,
206 i 207, koji su prisutni u mineralu, po{to su oni proizvedeni pri razli~itim
stopama preko razli~itih nizova raspada. Taj metod se poslednjih godina sma-
tra za jedan od najpouzdanijih. Ali:
“U stvari, u ovoj metodi se javlja vi{e gre{aka. Gubitak radona-222
pove}ava odnos olovo/olovo i procenjenu starost. Prili~no velika gre{ka
mo`e da nastane neizvesno{}u sastava prvobitnog olova. Ta gre{ka mo`e
da prema{i procenjene vrednosti kada se koriste mla|i uranijumovi mi-
nerali koji sadr`e ~ak i male koli~ine prvobitnog olova, {to je jasno uvideo
Holms kada je metod prvi put predlo`en. Prisustvo starog radioaktivnog
olova (formiranog na prethodnom mestu roditeljskog urana) mo`e da
prouzrokuje veliku gre{ku. Istrumentalne gre{ke u spektrometriji mogu da
proizvode stalno velike navodne proporcije olova-204 i olova-207.
Preraspored elemenata obnovljenog hidrotermalnom aktivno{}u mo`e da
bude ozbiljan izvor gre{ke u svim metodama zasnovanim na olovu.”10
Kontaminacija radioaktivnim olovom
Jedan od gore navedenih izvora gre{ke mo`e da bude naro~ito zna~ajan.
Iako je sada uobi~ajeno da se poku{a da se dozvoli kontaminacija prvobit-
nim obi~nim olovom, pretpostavljaju}i da prisustvo olova-204 u mineralu
ukazuje na takvu kontaminaciju, izgleda tako|e sasvim mogu}e da mnogi, ili
ve}ina, takvih minerala mogu podjednako dobro da sadr`e odre|enu koli~inu
kontaminiraju}eg radioaktivnog olova iz nekog drugog izvora; ako je tako,
prora~un starosti bi naravno bio previ{e velik za sasvim nepoznatu koli~inu.
Mogu}nost da se ovaj tip fenomena odigrava ukazana je nedavnim istra`iva-
njem na Univerzitetu u Torontu:
“Postoje odre|eni tipovi olova koji su ozna~eni kao abnormalni, koji imaju
odnose izotopa koji izgleda, na prvi pogled, ne u~estvuju u toj pravilnos-
ti. Verujemo da su dodatne koli~ine radioaktivnog olova dodate tom olovu,
u vreme ili pribli`no oko vremena kona~ne mineralizacije. To jest, abnor-
malno olovo je jednostavno obi~no ne-abnormalno olovo koje je bilo dalje
izmenjeno.”11
259
 Spomenuti autori su bili zabrinuti oko ~injenice da je previ{e radioaktivnog
olova bilo prisutno u odre|enim, navodno drevnim olovnim rudama kako bi
se uskladile sa teroijom da je “obi~no” olovo bilo jednoli~no oboga}ivano
tokom geolo{kog vremena porastom radioaktivnog olova, {to se pokazuje
ve}om proporcijom izotopa olova-204 u starijim obi~nim olovima. Ta abnor-
malna olova prikazuju manje olova-204 nego {to bi bilo prisutno na osnovu
teorije. Me|utim, stvar od pravog zna~aja je da je time o~igledno da radioak-
tivno olovo mo`e da kontaminira bilo koji mineral koji sadr`i uran-olovo za
neodre|enu koli~inu i da time na~ini besmislenom bilo kakvu procenu starosti
na osnovu njega.
Da je takva kontaminacija obi~nih nanosa olova radioaktivnim olovom
daleko od toga da bude retka, ukazano je na slede}i na~in:
“Prava obi~na olova su verovatno nastala ispod Zemljine kore, a abnor-
malna olova su zauzvrat nastala iz njih, razli~itim radioaktivnim kontami-
nacijama u Zemljinoj kori. Tako obi~na i abnormalna olova formiraju seri-
je, a ne dve razli~ite grupe. [tavi{e, verovatno je da se apsolutno obi~no
olovo ne pojavljuje na zemljinoj povr{ini, po{to su sva verovatno primila
bar malu koli~inu radioakivnog kontaminiranja koje je do{lo iz omota~a.”12
Tako, kako Bojl uvi|a:
“Odnos izotopa olova u izvo|enju njihovog olova iz takvih stena, prema
tome, ne predstavlja ni meru starosti nanosa ni starost sedimentnih
stena ve} predstavlja funkciju slo`enih geohemijskih procesa kroz koje je
olovo moralo da pro|e.”13
Uprkos neizbe`no nepoznatoj koli~ini radioaktivne kontaminacije svih
naslaga olova, teorija da je obi~no olovo bilo jednoli~no oboga}ivano poste-
penim nagomilavanjima radioaktivnog olova tokom geolo{kog vremena je
na~injena osnovom verovatno najzna~ajnije sada{nje geolo{ke procene
totalne starosti Zemljine kore, vode}i do cifre reda veli~ine 5 milijardi godi-
na. Kako Harison Braun tvrdi:
“Prema tome, samo na osnovu sastava izotopa obi~nih olova mo`emo da
ka`emo da starost Zemlje verovatno le`i negde izme|u 3,1 i 5,6 milijar-
di godina.”14
Ovakva vrsta prora~una, iako sadr`i brojne neproverljive pretpostavke, je
bila {iroko prihva}ena, ali postoji puno ljudi koji ostaju neube|eni. Posle
prili~no duge i prisiljavaju}e kritike metoda, naro~ito na osnovu njegovih
veoma suptilnih i naga|aju}ih pretpostavki, tri autora (jedan sa Kalifornijskog
tehnolo{kog instituta, jedan iz Karnegi instituta u Va{ingtonu, jedan sa
Univerziteta u ^ikagu) zaklju~uju:
“Imaju}i u vidu dokaze za obimno me{anje, izgledalo bi suprotno ~injeni-
cama pretpostaviti razli~ite fiksirane odnose olovo-uran koji su postojali
milijardama godina. Zahtevi pretpostavki metoda olova su toliko veliki da
je neverovatno da }e ikada dati preciznu starost.”15
Izgledalo bi, prema tome, da je sasvim mogu}e da bilo koji nanos olova
ili bilo kog minerala koji sadr`i olovo (uklju~uju}i uranijumske minerale na koji-
ma je ve}ina procena starosti zasnovana) sadr`i zna~ajne, iako nepoznate
260
koli~ine une{enog radioaktivnog olova. To bi neizbe`no na~inilo sve takve
procene starosti prevelikim za nepoznatu koli~inu.
“Iz ovih primera je sasvim o~igledno da koli~ina akumuliranog radioak-
tivnog olova, koje je dodato naslagama, predstavlja odlu~uju}i faktor u
procenama starosti i mora biti poznata pre nego {to bilo kakva starost
mo`e biti pripisana naslagama.”16
Druge metode
Druge metode su tako|e kori{}eni do neke mere, na primer, odnos tori-
jum/olovo-208. Me|utim, kako Oldri~ ka`e:
“Dve uran-olovo starosti se ~esto prili~no zna~ajno razlikuju me|usobno,
i torijum-olovo starost na istom mineralu je skoro uvek drasti~no manja
od bilo koje druge.”17
Izgleda da zadovoljavaju}e obja{njenje ovog spora jo{ uvek nije dostupno:
“Ve}ina starosti dobijenih metodom olovo/torijum se ne sla`e sa staros-
tima istih minerala prora~unatih drugim metodima olova. Razlog za to nes-
laganje je u velikoj meri nepoznat.”18
Slede}i metod je metod olova-210, pri ~emu je olovo-210 jedan stupanj
u nizu raspada koji vodi do olova-206. Odnos olova-206 prema olovu-210 se
koristi za propra~unavanje starosti minerala. Ali kako Fol ka`e:
“Na `alost, metod olova-210 je podlo`an sli~nim gre{kama kao i metode
olovo/uran, i olovo/olovo, usled gubitka sastojaka radioaktivnog niza ispi-
ranjem ili osloba|anjem.”19
Veoma lak gas, helijum, je proizvod raspada urana i torijuma, zajedno sa
olovom, i merenja helijuma u mineralima su dugo vremena bila kori{}ena za
nazna~avanje starosti. Metod je imao puno uspona i padova u naklonosti
geofizi~ara, usled eksperimentalnih pote{ko}a i navodne lako}e curenja heli-
juma. U nedavnoj kritici sada{njeg statusa svih razli~itih metoda radioaktivnog
datiranja, dr Adolf Knopf zaklju~uje:
“Zbog takvih nesigurnosti oko odre|ivanja starosti helijumom, metod je
ponovo pao u skoro potpunu neupotrebu.”20
Neodgovaraju}e starosti
Posle nabrajanja svih razli~itih zahteva za uspe{no odre|ivanje starosti
metodom olova, Rankama ka`e:
“Nije analiziran nijedan radioaktivni mineral koji zadovoljava sve te
zahteve. Shodno tome, gre{ke se verovatno uvla~e u prora~une starosti
na osnovu olova. Naro~ito je promena radioaktivnih minerala uzrok
gre{aka u vrednostima starosti. ^ak i najsve`iji minerali su obi~no dobili
ili izgubili male koli~ine sastojaka.”21
Imaju}i u vidu sve izvore gre{aka u razli~itim metodima niza uran-torijum,
malo je ~udno da je ve}ina merenja starosti utvr|ena kao nepodesna i bila
odba~ena. Samo nekoliko minerala koji daju slaganje sa vi{e metoda se sada
261
smatraju za pouzdane, a njih je toliko malo da se bar neka od ovih navod-
nih slaganja mogu objasniti na osnovu ~iste slu~ajnosti.
“Izgleda da je najbolji kriterijum za pouzdano odre|ivanje starosti slaga-
nje starosnih vrednosti prora~unatih na osnovu odnosa olova-207/olova-
206, olova-206/urana-238, i olova-207/urana-235, iako starosti olova-
208/torijuma-232 mogu da se ne sla`u. Ova sre}na situacija se javlja u
slu~aju nekih pegmatitskih radioaktivnih minerala, i u slu~aju nekoliko ura-
novih oksida, ali izgleda da je to pre izuzetak, a ne pravilo.”22
METOD RUBIDIJUMA
Pored svih pote{ko}a na koje se nailazi u ovim metodama, one su bile
ograni~ene korisnosti zbog krajnje retkosti minerala urana i torijuma, naro~ito
u fosilnim stenama. Shodno tome, velika pa`nja je u pro{loj deceniji data
razvoju metoda koje uklju~uju radioaktivne izotope alkalnih metala, rubidijuma
i kalijuma. Oni su daleko ~e{}i, a minerali kalijuma se naro~ito ~esto
pronalaze u sedimentinim stenama.
Jedan od glavnih istra`iva~a u razvoju metoda rubidijum-stroncijum je bio
dr Oto Han. Glavno pitanje oko metoda je bio nedostatak slaganja u vezi
stope raspada rubidijuma. Han ka`e:
“Me|utim, za ovaj metod je neophodno znanje o stopi preobra`aja rubidi-
juma u stroncijum. Krajnja odluka u vezi vremena poluraspada tek treba
da se donese.”23
Ahrens, drugi vode}i istra`iva~ u ovoj oblasti, daje listu razli~itih odre|iva-
nja vremena poluraspada rubidijuma koja su na~inili razli~iti nau~nici, pokazu-
ju}i variranje izme|u 48 i 120 milijardi godina.24 Dalje ograni~enje predstav-
lja veoma mala koli~ina prisutnog stroncijuma i ~injenica da ve}ina te koli~ine
mo`e da bude neradioaktivna.25
METOD KALIJUMA
Pre deset godina se pokazalo da se kalijum raspada preko dva razli~ita
procesa do kalcijuma i gasa argona. Zbog velike koli~ine minerala kalijuma u
sedimentnim stenama, to je izgledalo kao potencijalno veoma plodno
geohronolo{ko sredstvo. Me|utim, ponovo postoje ozbiljne pote{ko}e. Kako
Veteril ka`e:
“Dva osnovna problema su bili nesigurnost oko konstante radioakivnog
raspada kalijuma i sposobnost minerala da zadr`i argon koji je nastao tim
raspadom.”26
Iako su stope raspada jo{ uvek stvar velikih nesigurnosti, ozbiljniji prob-
lem predstavlja gubitak argona. Kalijum se nalazi prevashodno u feldspatima
i liskunu, i smatra se, na osnovu uporednih merenja starosti sa drugim meto-
dama, da je feldspat uop{teno gledno izgubio oko polovine koli~ine svog
radioaktivnog argona preko osloba|anja iz minerala. Me|utim, tvrdi se da
liskun, uop{teno gledano, mo`e da zadr`i ve}inu argona. Ali, ponovo Veteril
priznaje:
262
“Imaju}i u vidu ~injenicu da se srazmerno nizak nivo zadr`avanja ponekad
javlja ~ak i u slu~aju liskuna, merenja starosti kalijum-argon iz uzorka
liskuna ne daju potpuno pouzdanu vrednost starosti.”27
Prema tome, kako ispitujemo jedan po jedan razli~ite metode radioak-
tivnog datiranja za odre|ivanje geolo{ke starosti pronalazimo da svaki nailazi
na mnoge ozbiljne probleme u svojoj upotrebi, dovoljne da bace veliku sum-
nju na pouzdanost bilo kakve starosti prora~unate na osnovu njih. Metod kali-
jum-kalcijum je jo{ nepouzdaniji od metoda kalijum-argon, usled ~injenice da
je radioaktivni kalcijum (atomske te`ine 40) nemogu}e razlikovati od drugog
kalcijuma-40, koji se ~esto nalazi prisutan u mineralima kalijuma. Han ka`e:
“Na `alost, kalcijum-40 je naj~e{}i partner regularno pome{anog ele-
menta kalcijuma. Prema tome, samo u veoma starim kalijumovim mine-
ralima, skoro u potpunosti slobodnih od kalcijuma, mogu}e je prona}i kraj-
nje preciznom spektroskopijom mase veoma mali pomeraj odnosa izotopa
kalcijuma, i tako koristiti aktivnost kalijuma za odre|ivanje starosti.”28
ZNA^AJ RADIOAKTIVNOG DATIRANJA
Tako postaje o~igledno da merenja kori{}enjem radioaktivnosti nisu ni pri-
bli`no toliko precizna niti pouzdana kako ve}ina pisaca to predstavlja. Velika
raznovrsnost mogu}ih eksperimentalnih gre{aka i fizi~kih izmena u koli~inama
koje se mere su se me|usobno kombinovale kako bi proizvele tako veliki ste-
pen statisti~ke razbacanosti u rezultatima prora~una, naro~ito kada se
uporede sa geohronolo{kim implikacijama povezane stratigrafije, da je velika
ve}ina merenja morala da bude odba~ena kao beskorisna za `eljenu svrhu.
Samo je relativno mali broj bio prihva}en.
Ali, naravno da }e se odgovoriti da su, iako eksperimentalne gre{ke mogu
da budu zna~ajne, merenja jo{ uvek dovoljno precizna da daju u ve}ini
slu~ajeva starosti bar pravog reda veli~ine. Na primer, merenje koje ukazuje
na starost, recimo od jedne milijarde godina, te{ko da mo`e da bude
pogre{no za faktor ve}i od deset, a to bi jo{ uvek dalo sto miliona godina,
{to se nikako ne mo`e uporediti sa nekoliko hiljada godina ukazanih u Bibliji.
[tavi{e, tvrdi}e se da ~ak iako bilo koje dato merenje starosti mo`e da bude
potpuno pogre{no usled ispiranja ili osloba|anja, ili nekog drugog efekta,
postoje mnogobrojni slu~ajevi danas poznati gde su procene starosti
proverene sa dve ili vi{e razli~itih metoda nezavisno. Izgledalo bi neverovat-
no da bi se elementi, koji su u pitanju, toliko izmenili na takav na~in da nas-
tavljaju da daju podjednake starosti; prema tome, takvo slaganje nezavisnih
merenja bi izgledalo kao jak dokaz da se promena nije odigrala i da je pro-
cenjena starost prema tome valjana.
Me|utim, mi odgovaramo da bi nas biblijski opis Zemljine istorije, sa
geolo{kim okvirom koji je njime obezbe|en, naveo da postuliramo upravo tu
izjavu o radioaktivnim dokazima. O~ekivali bi da radioaktivni minerali ukazuju
na veoma velike starosti i o~ekivali bi da se razli~iti elementi u istom mine-
ralu, ili razli~itim mineralima iste formacije, sla`u me|usobno. ^injenica da
toliko puno prora~una ne uspeva da se slo`i ili da stane na pravo mesto u
stratigrafskom redosledu je sna`no svedo~anstvo da jednoli~ni procesi ne
263
sa~injavaju normu u Zemljinoj istoriji. Veliki broj “neodgovaraju}ih starosti”,
“abnormalnih olova”, i tome sli~no, svedo~i o intenzivnoj aktivnosti me{anja
tokom Potopa i drugih katastrofi~kih geolo{kih doga|aja.
To mnogima mo`e da izgleda kao iznena|uju}e tvr|enje, ali samo kratko
razmatranje bi trebalo da bude dovoljno da poka`e njegovu opravdanost.
Celokupni problem se sastoji u osnovnim pretpostavkama koje su uklju~ene
u metod radioaktivnog merenja. Pored problema merenja i promene o kojima
smo ve} govorili, postoje dve osnovne pretpostavke koje su uvek prisutne.
Jedna je da su svi identifikovani radioaktivni izotopi nastali od roditeljskog izo-
topa radioaktivnim raspadom. Druga je da je stopa raspada oduvek bila ista
kao danas. Obe ove pretpostavke su apsolutno neophodne kako bi dobili bilo
kakvu vrstu smislenog merenja starosti. Ali, nijedna pretpostavka ne mo`e
nikako biti opravdana ako je biblijski opis ta~an. One izri~ito negiraju dve
bo`anski otkrivene ~injenice o istinskom Stvaranju, i bar jednu o velikom
prekidu u jednoli~nim procesima u prirodi u vreme Potopa.
^INJENICA O “ODRASLOM” STVARANJU I “IZGLEDU STAROSTI”
Ve} smo pokazali29 da Biblija sasvim jasno i neosporno govori o ~injeni-
ci o “odraslom” stvaranju - sa “izgledom starosti” nekakve vrste koja se
mo`e uporediti sa “izgledom starosti” zrelog Adama od prvog trenutka nje-
govog postojanja.30 To Stvaranje je moralo da uklju~uje sve hemijske ele-
mente koji su ve} organizovani u svim organskim i neorganskim hemijskim
jedinjenjima i me{avinama neophodnim za odr`avanje procesa na Zemlji i
`ivota na Zemlji. Me|u tim procesima je i fenomen radioaktivnosti. Mo`da je
mogu}e da su samo roditeljski elementi niza radioaktivnog raspada bili prvo-
bitno stvoreni, ali je daleko skladnije sa celokupnim konceptom o potpunom
Stvaranju re}i da su svi elementi niza bili tako|e stvoreni istovremeno,
najverovatnije u stanju radioaktivne ravnote`e.
To zna~i da su, uz svaki mineral koji je sadr`ao radioaktivne elemente,
tako|e pri prvobitnom Stvaranju svi potoma~ki elementi u nizu raspada bili
prisutni, uklju~uju}i neke od krajnjih stabilnih proizvoda. Takav koncept je
nesumljivo {okantan za um doslednog unifomiste, ali ne postoji ni{ta
nemogu}e ili nerazumno u vezi sa njim. U stvari, ako izuzmemo negiranje pos-
tojanja bilo kakvog Tvorca ili prvobitnog Stvaranja, mora se logi~no do}i do
nekog mesta u dugom nizu sekundarnih uzroka gde je ne{to bilo stvoreno.
Ako je tako, to ne{to je, u trenutku svog stvaranja, moralo da ima “izgled
starosti”. A jedini na~in na koji bi mogli da odredimo njegovu “pravu starost”
bi bio kroz bo`ansko otkrivenje. “Prividna starost” bi mogla naravno da bude
izvedena za to ne{to na osnovu bilo kakvih procesa promene koji su bili
opa`eni u vezi sa njim, ali to ne bi bila prava starost.
Ali, to je upravo bila situacija na koju nailazimo u vezi sa tim radioak-
tivnim elementima i sa mnogim drugim geohronometrima. Sasvim je razum-
no i dosledno sa u su{tini efikasnim i dobrim karakterom Boga, kao i sa nje-
govim otkrivenjem u vezi ~injenica, da bi On stvorio celokupan svemir kao
potpun, delotvoran, funkcionalan mehanizam. Krajnje surov proces skoro
nezaustavljive evolucije koja vodi do ~oveka kao svog cilja, kako obi~no
zami{ljaju uniformisti (ili bar teisti~ki uniformisti), je sa druge strane potpuno
264
nedosledan sa Bo`jim karakterom i mudro{}u. Prema tome, na kraju ipak nije
neozbiljno, ve} savr{eno razumno, pretpostaviti da je Bog direktno stvorio sve
radioaktivne elemente, kao i svi druge elemente.
O~igledno pitanje koje nastaje u vezi toga da li bi “prividne starosti” tako
stvorenih minerala, kako to ukazuju relativne koli~ine “roditeljskih” i
“potoma~kih” elemenata koji su sadr`ani u njima, bile me|usobno razli~ite
ili bi ispoljavale neku doslednu vrednost; a ako je ovo drugo u pitanju, koja
vrednost prividne starosti bi mogla da bude predstavljena.
U odsustvu specifi~nog otkrivenja, izgleda nemogu}e re{iti to pitanje u
potpunosti. Me|utim, teolo{ki je opravdanije, i prema tome razumnije,
zaklju~iti da su svi ti drevni satovi, po{to su bili “navijeni” u isto vreme,
tako|e postavljeni da “pokazuju” isto vreme. Bez obzira koje je to
“pode{avanje” bilo,31 mo`emo ga zvati “prividna starost” Zemlje, ali “prava
starost” Zemlje mo`e biti poznata samo na osnovu bo`anskog otkrivenja.
VARIJACIJE U STOPAMA RASPADA
Pretpostavljeno nevariranje
Ali, to nije jedina pretpostavka u prora~unima starosti. Bez obzira da li je
prvobitni mineral bio “pode{en” da pokazuje odre|eno vreme pri trenutku
svog stvaranja, ili ne, i dalje ne bismo mogli sigurno da znamo kakav je taj
prvobitni uslov bio, po{to ne mo`emo da znamo do kog obima je stopa ras-
pada varirala od tog vremena.
Mogu}e je, naravno, meriti ili proceniti stope raspada koje danas posto-
je za svaki radioaktivni niz i za svaki stupanj u nizu, a to je i u~injeno. Kao
{to smo videli, zna~ajna pitanja jo{ uvek postoje u vezi prave vrednosti za
mnoge od ovih konstanti raspada, ali vrednosti najzna~ajnijih su poznate do
bar pravog reda veli~ine. A naravno, tvrdnja je izneta da se te stope raspa-
da nisu nikada menjale i da ih je, prema tome, opravdano koristiti u
prora~unavanju starosti. Velike temperature, pritisci, fizi~ka stanja, hemijske
kombinacije, itd. su primenjivani nad radioaktivnim elementima bez bilo
kakvog zna~ajnog ukazivanja na rezultuju}e promene konstanti raspada. Tvrdi
se da nijedna pro{la promena u kopnenim sredinama, kako se shvata na
osnovu uniformisti~kih principa, nije mogla da bude van obima ovih labora-
torijskih istra`ivanja. Zbog toga se tvrdilo da se stope raspada nikada nisu
promenile.
Me|utim, nema ni{ta su{tinski nepromenljivo u pogledu ovih stopa ras-
pada. To je dokazano ~injenicom da se pokazalo mogu}im promeniti neke od
njih bar u maloj meri, u laboratorijama.
“Eksperimenti sa raspadom dva ve{ta~ka izotopa za koje se smatra da
su najosetljiviji na promene atomske strukture (berilijum-7 i aktivirano
stanje tehnicijuma-99) su pokazali da stopa raspada mo`e da se promeni,
ali je promena krajnje mala.”32
Te promene su nastale usled promena u hemijskim jedinjenjima u kojima
su ovi elementi bili deo, ali sli~ne male promene u odre|enim stopama ras-
pada mogu biti ostvarene pritiskom.33
265

Procesi raspada
Postoji nekoliko tipova radioaktivnog raspada za koje se zna da se odi-
gravaju u prirodi. Alfa raspad se sastoji od izra~ivanja jezgra atoma helijuma-
4 iz jezgra velikih atomskih te`ina. To je tip raspada koji zapo~inje nizove
urana i torijuma, ~iji raspad na kraju rezultira olovom i helijumom sa neko-
liko me|uelemenata u nizu. Beta raspad se sastoji od izra~ivanja iz jezgra
beta ~estice (elektrona) i neutrina; to je proces raspada koji je uklju~en u
formiranje stroncijuma-87 od rubidijuma-87, i kalcijuma-40 od kalijuma-40.
Tre}i tip raspada je zarobljavanje orbitalnog elektrona jezgrom, pra}eno
izra~ivanjem X zraka. Formiranje argona-40 iz kalijuma-40 je ovog tipa. ^etvr-
ta vrsta raspada je nuklearna fisija, kojom se jezgro deli na dva razli~ita dela.
To je dejstvo atomske bombe, ali se tako|e javlja i u prirodi. Izotop uran-235
je podvrgnut fisiji uz pomo} slobodnih neutrona na zemlji, iz bilo kog izvora.
Uran-238 i torijum-232 podle`u procesu spontane fisije, pri ~emu se pojedi-
na~ni atomi, pod pritiskom velikog unutra{njeg protonskog nelektrisanja,
spontano cepaju na dva dela. U tom procesu, osnovni proizvodi su retki gaso-
vi ksenon i kripton, zajedno sa neutronima i drugim ~esticama.
Svaki od tih procesa se u su{tini tuma~i kao statisti~ki proces, pri ~emu
je odre|ena stopa raspada funkcija verovatno}e povezana sa tipom procesa
i elementom koji je u pitanju. Za svaki se zna da je povezan sa strukturom
atomskog jezgra i razli~itih nuklearnih sila i ~estica. Ali, iako su intenzivna
istra`ivanja posve}ena savremenoj nuklearnoj fizici pru`ila ogromnu koli~inu
informacije o razli~itim nuklearnim ~esticama i reakcijama, ve}ina tih formu-
lacija je jo{ uvek uveliko empirijska, sa samo malim osnovnim shvatanjem o
tome za{to se jezgro pona{a na taj na~in. Kako je Berd rekao:
“Shvatamo sasvim dobro {ta je to nuklearna struktura; ali tek po~injemo
da uvi|amo za{to je takva.”34
Sli~no tome, D`ord` Gamov, koji je dao mnoge zna~ajne doprinose nuk-
learnoj fizici, uklju~uju}i naro~ito sada{nje tuma~enje procesa alfa raspada,
u nedavnom pregledu isti~e:
“Iako eksperimentalna istra`ivanja tih novih ~estica otkrivaju nove i
uzbudljive ~injenice o njima skoro svakog meseca, teoretski progres u
shvatanju njihovih osobina skoro da stoji u mestu.”35
Alfa raspad i potencijalna barijera
U pogledu procesa alfa raspada, koji predstavlja najzna~ajniji proces sa
gledi{ta merenja geolo{kog vremena, najbolje teoretsko obja{njenje do danas
razvijeno predstalja Gamov predlog, formulisan na osnovu mehanike talasa i
statisti~ke verovatno}e. Po tom konceptu, iako je energija alfa ~estice izgle-
da previ{e mala kako bi joj omogu}ila da savlada “potencijalnu barijeru jez-
gra”, energije koja okru`uje jezgro, svejedno ona ima odre|enu malu verovat-
no}u da to u~ini.
“Po klasi~noj mehanici, ~estice koje dolaze ka jezgru ili ga napu{taju
mogu da savladaju potancijalnu barijeru samo ako je njihova kineti~ka
energija ve}a od maksimalne visine barijere. Eksperimentalne ~injenice
266
pokazuju, me|utim, da to definitivno nije tako. Primer je predstavljen jez-
grom urana, koje ima pre~nik od 9 x 10-13 cm i koje je okru`eno poten-
cijalnom barijerom od 27 MeV. Po{to alfa ~estice koje napu{taju uran u
procesu svog prirodnog raspada imaju energiju od samo 4 MeV, te{ko je
shvatiti kako uop{te mogu da pre|u preko barijere... Ispostavlja se, u
stvari, da mehanika talasa ~estice omogu}ava ~estici da ~ini stvari koje
bi joj bile potpuno zabranjene klasi~nom mehanikom... Koriste}i talasnu
mehaniku, mo`emo da prora~unamo da je {ansa prolaska oko 1 u
1038.”36
Simbol MeV ozna~ava “milion elektron volti”, pri ~emu je elektron volt
energija koja se name}e samo jednom elektronu kada se ubrza jednim
voltom elektri~nog potencijala. (Sli~no tome, KeV ozna~ava “hiljadu elektron
volti”.) Verovatno}a prelaska alfa ~estice preko energetske barijere je
pove}ana sna`nim nuklearnim silama u atomu u zavisnosti od odnosa izme|u
energije ~estice i barijere, a ti faktori variraju na neki u potpunosti neshva}en
na~in od jedne vrste jezgra do druge. [to je bli`e energija alfa ~estice energi-
ji barijere, verovatniji je izlazak bilo koje pojedina~ne ~estice, i prema tome,
br`i je op{ti raspad jezgra. Dakle, “konstanta raspada” bilo kog datog
radioaktivnog elementa zavisi od relativnih energija koje su sadr`ane u jez-
gru.37
Spolja{nji izvori energije
Ovde le`i razlog za konstantnost tih stopa raspada. Energije su toliko
velike da je bilo koji spolja{nji izvor energije, bilo fizi~ki ili hemijski, previ{e
malog reda veli~ine da bi imao bilo kakav efekat.
“Po{to je Raderford postao u potpunosti ube|en da radioaktivni raspad
te{kih elemenata nastaje usled unutra{nje nestabilnosti njihovih atomskih
jezgara, njegova razmi{ljanja su se okrenula ka mogu}nosti proizvodnje
ve{ta~kog raspada lak{ih i normalno stabilnih jezgara njihovim podvrga-
vanjem jakim spolja{njim silama. U to vreme je bilo dobro poznato da
stope radioaktivnog raspada nisu bile pod uticajem visokih temperatura ili
hemijskih interakcija, ali to bi moglo da bude jednostavno zato {to su
energije koje su bile uklju~ene u termi~ke i hemijske fenomene previ{e
male u pore|enju sa fenomenom raspada jezgra.”38
Raderford je nastavio da bombarduje svoja jezgra alfa ~esticama visoke
energije, a celokupna naredna istorija nuklearne fizike je pokazala mogu}nost
probijanja jezgra, preko potencijalne barijere, samo uz uslov da se koristi izvor
dovoljno velike energije.
Prema tome je o~igledno da se osnovni odnosi raspada mogu promeniti
ako bi se u~inilo ne{to {to bi promenilo odnos izme|u energije i alfa ~estice
u jezgru i nuklearnih sila koje stvaraju potencijalnu barijeru. Iako je ta~na
priroda tih sila jo{ uvek nepoznata, izgleda o~igledno da su potrebni neki
spolja{ni izvori dovoljno velikog energetskog nivoa. Pritisci, temperature,
hemijske reakcije i obi~na zra~enja su neodgovaraju}a, i prema tome, stope
raspada su izgleda konstante. Svejedno, ako bi se sredina visoko energet-
267
skog zra~enja mogla nametnuti elementima, izgleda sigurno da bi se
ravnote`e, a time i fenomen raspada, izmenili.
Takvu sredinu bi moglo biti te{ko, ako ne i nemogu}e, nametnuti u labo-
ratoriji, a u svakom slu~aju navodno nije mogla da bude proizvedena u bilo
koje vreme tokom Zemljine pro{le istorije kao geolo{ka sredina i prema tome
nije mogla da ima bilo kakav uticaj na konstante raspada.
Ali, ovo je u potpunosti proizvoljna pretpostavka. Takva sredina zaista pos-
toji, upravo sada, u Zemljinoj gornjoj atmosferi, gde velika raznovrsnost
zra~enja, uklju~uju}i ~estice fantasti~no visokih energija, postoji u obilju. Ako
je bilo kakav zna~ajan deo tog zra~enja bio ikada u pro{losti u stanju da
pro|e kroz donju atmosferu i u Zemljinu koru, morao je da ima nekakav
zna~ajan efekat na stope radioaktivnog raspada nestabilnih atomskih jezgara.
Imaju}i u vidu biblijski zapis Stvaranja i Potopa, izgleda verovatno da je veli-
ka koli~ina tog zra~enja mogla da stigne do Zemljine povr{ine tokom
Stvaranja, pre uspostavljana Zemljinog toplotnog vodenog omota~a i tokom
Potopa, neposredno po{to je on pao u obliku ki{e, i pre razvoja sada{njeg
atmosferskog re`ima.
Kosmi~ko zra~enje
Od naro~itog interesa u vezi sa ovim predmetom su veoma intenzivni
kosmi~ki zraci. Karakter tih zraka je predstavljen na slede}i na~in:
“Kao prvo, primarno kosmi~ko zra~enje, to jest, zraci koji postoje u
svemiru, sastavljeno je od atomskih jezgara koja putuju brzinama koje su
toliko ogromne da se pribli`avaju brzini svetlosti (300.000 km u sekun-
di).”39
Zraci su uglavnom sastavljeni od jezgara atoma, mnogih hemijskih ele-
menata, naro~ito vodonika i helijuma, ali tako|e sadr`e te`e elemente.
Energije tih ~estica su ogromne, variraju}i od jedne milijarde do preko mili-
jardu milijardi elektron volti, daleko iznad sposobnosti najve}eg akceleratora
kojeg je napravio ~ovek (uporediti sa 27 miliona elektron volti energetskom
barijerom u atomu urana). Ogromna energija ovog zra~enja, dok ulazi u gor-
nju atmosferu i dok se sudara sa atomima vazduha, rezultuje formiranjem
sekundranog toka naelektrisanih ~estica u veoma raznovrsnom obliku.
“Pre nego {to te ~estice (to jest, primarno kosmi~ko zra~enje) mogu da
stignu do Zemljine povr{ine moraju da pro|u kroz atmosferu. Omota~ vaz-
duha koji prekriva na{u planetu te`i je nego {to mnogi uvi|aju - podu-
daran je sa slojem vode debelim 10 metara. ^ak ni ogromna energija pri-
marnih kosmi~kih zraka nije dovoljna da im omogu}i da pro|u kroz tu
materiju nepromenjeni. Me|utim, ostaci koji nastaju posle njihovih sudara
sa atomima vazduha sti`u do povri{ne Zemlje i u stvari su registrovani
nekoliko desetina metara pod zemljom. Me|u te ostatke, pored protona
i neutrona od kojih su atomi na~injeni, spadaju i mezoni, nestabilne
~estice povezane sa strukturom jezgra koje nisu vrlo dobro shva}ene do
danas, gama zraci, kao oni koje odaje radijum, koji imaju samo ne{to
ve}u mo} probijanja, i pozitivni i negativni elektroni.”40
268
Iako srazmerno malo kosmi~kog zra~enja stvarno stigne danas do
Zemljine povr{ine, deo koji zaista stigne ukazuje na ogromnu energiju koju
sadr`e odre|ene ~estice.
“Izuzetna probojna mo} kosmi~kih zraka je pokazana, pre svega, njihovom
sposobno{}u da pro|u kroz Zemljinu atmosferu ~ija je apsorpciona mo}
za jonizuju}e zra~enje pribli`no podudarna olovu jednog metra debljine. Ali,
to nije sve. Zraci su detektovani pod zemljom i pod vodom na razdaljina-
ma koje su ekvivalentne sa 1.400 m vode ispod Zemljine povr{ine. Samo
~estice sa vi{e milijardi elektron volti energije su mogle da se probiju do
takvih dubina.”41
Deo kosmi~kog zra~enja koji sti`e do Zemljine povr{ine se izgleda sasto-
ji pre svega od mezona velike energije, zajedno sa odre|enom koli~inom neu-
trona, elektrona, protona i fotona. Mezoni su ~estice koje imaju masu na sre-
dini izme|u elektrona i protona, i koje se raspadaju veoma brzo u elektrone.
Postavlja se pitanje kakvi bi efekti mogli da nastanu na zemljinoj povr{ini
kada bi zna~ajan deo te “te{ke komponente” kosmi~kog zra~enja, a ne samo
mali i bezna~ajan deo, mogao da stigne do Zemlje. Nije sigurno da li se na
to pitanje mo`e odgovoriti na osnovu sada{njeg znanja, po{to takva sredina
nije proizvodljiva, ~ak i u najve}im akceleratorima.42
Ali je izgleda veoma verovatno da bi takva sredina, koja je mogla da
stigne do Zemljine povr{ine bar u izvesnoj meri i tokom prvog dana Stvaranja
i tokom perioda Potopa, a mogu}e je i tokom drugih perioda vremena, imala
zna~ajan efekat naro~ito na takve radioaktivne elemente. Bombardovanje tih
atoma, koji su ionako u osnovi nestabilni, velikim koli~inama raznih vrsta
~estica veoma velike energije, svakako bi moralo da doprinese toj nestabil-
nosti. Ili, da ka`emo to na drugi na~in, dodavanje velikih koli~ina spolja{nje
energije u atomsko jezgro bi obezbedilo potrebnu energiju da alfa ~estice i
druge grupe savladaju energetsku barijeru zadr`avaju}i normalno ve}inu njih
unutar jezgra.
To zna~i, ne samo da je mogu}e, ve} je i veoma verovatno, da bi stope
raspada radioaktivnih elemenata bile daleko vi{e nego danas tokom najmanje
dva perioda Zemljine istorije. Me|utim, izgleda da ne postoji na~in na osnovu
sada{njeg znanja kojim veli~ina porasta stopa mo`e sada biti odre|ena.
Van Alenov pojas zra~enja
Tako|e su mogli da postoje neki drugi izvori zra~enja i energije tokom tih
perioda. Prosta ~injenica da je koli~ina aktivno radioaktivnog materijala u
Zemlji morala prvobitno da bude ve}a nego {to je to danas slu~aj, pred-
stavljala bi jedan takav sredinski faktor. Tako|e, jedan od rezultata istra`iva-
nja ve{ta~kih satelita u vi{oj atmosferi je bio otkrivanje pojasa veoma visoke
pojave zra~enja ~estica.
Ovo abnormalno zra~enje je prona|eno iznad nivoa od oko 725 km. Dokaz
je da:
“... veliki pojas zra~enja oko Zemlje sastoji se od naelektrisanih ~estica,
trenutno zarobljenih u Zemljinom magnetnom polju... Ta istra`ivanja, u vezi
sa drugim rezultatima proslavljanja Me|unarodne geofizi~ke godine (delo-
269
 vanjem kosmi~kog zra~enja, naro~ito), po~inju da povezuju raznovrsne
atmosferske fenomene na uzbudljiv i smislen na~in, predla`u}i da su
glavni napretci upravo u procesu ostvarivanja i formulisanja.”44
Ti pojasevi zra~enja sadr`e daleko vi{e zra~enja nego {to bi to bio slu~aj
samo usled kosmi~kog zra~enja.
“Iznad nekih 1.000 km (taj visinski prelaz je zavisan od geografske {irine
i du`ine) intenzitet zra~enja se pove}ava veoma brzo sa pove}anjem
visine, na na~in koji je potpuno nedosledan sa o~ekivanjem na osnovu
kosmi~kih zraka.”45
Kako dr D`. A. Van Alen, ~ovek koji je prvenstveno odgovoran za otkri}e
tih zona zra~enja, ka`e:
“Do trenutka dok se broja~ nije zako~io, pokazivao je stope vi{e od hi-
ljadu puta ve}e od teorijskih o~ekivanja na osnovu kosmi~kog zra~enja.
Na osnovu stope porasta i du`ine perioda zako~enja, procenjujemo da bi
maksimalna stopa verovatno bila nekoliko puta ve}a.”46
Mnogi i raznovrsni elektri~ni i magnetni fenomeni, u i oko Zemljine gor-
nje atmosfere su prema tome krajnje zanimljivi, ali za sada slabo shva}eni.
Kako ta~no svi oni reaguju jedni sa drugima danas, ili kako su mogli da delu-
ju u pro{losti, nije poznato. Me|utim, jasno je da postoji obilje zraka i naelek-
trisanih ~estica velike energije koji bi, ako bi bilo kakav zna~ajan deo mogao
da stigne do Zemljine povr{ine, nesumnjivo proizveli veoma zna~ajne promene
u mnogim geofizi~kim procesima i fenomenima, svakako uklju~uju}i radioak-
tivnost.47
Zaklju~ujemo, prema tome, da je merenje vremena zasnovano na principu
radioaktivnog raspada samo po sebi neubedljivo. Sasvim je razumno, pre
svega, verovati da su i roditeljski i potoma~ki elementi u svakom radioak-
tivnom nizu bili stvoreni na po~etku, verovatno u “ravnote`nim” koli~inama.
Koli~ina prvobitno stvorenih radioaktivnih krajnjih proizvoda u svakom nizu je
nejasna; me|utim, verovatno je da su podjednake koli~ine bile stvorene u
svim takvim mineralima tako da su svi takvi elementi mogli, kada su bili
stvoreni, da daju “privid” nekog stepena zrelosti ili starosti. [tavi{e, inten-
zivno sredinsko zra~enje prisutno u vi{oj atmosferi je moglo da prouzrokuje
daleko vi{e stopa raspada radioaktivnih elemenata u jednom ili vi{e vre-
menskih perioda u pro{losti.
Tako bi, krajem perioda stvaranja, svaki radioaktivni mineral veoma
verovatno sadr`ao odre|enu koli~inu svog radioaktivnog potomka, iako bi u
stvari bio samo nekoliko dana star. Ponovo, u vreme Potopa, izgleda razumlji-
vo da bi pove}ana radioaktivnost u sredini ubrzala sve procese raspada za
neku nepoznatu vrednost. Prema tome, ~ak i u relativno retkim slu~ajevima
kada radioaktivni minerali nisu bili preterano poreme}eni tokom intenzivnih
geolo{kih izdizanja u periodu Stvaranja i Potopa, relativne veli~ine roditeljskih
i potoma~kih elemenata bi i dalje bile sasvim nesposobne da pru`e valjan
zapis prave starosti, zato {to ni prvobitna koli~ina radioaktivnog materijala,
niti promene u pro{lim stopama raspada ne mogu sada da budu odre|ene.
Jedina stvar koja je razumno sigurna jeste da sada{nje koli~ine potoma~kog
270
elementa, ako se primene u uniformisti~kom prora~unu, moraju da daju rezul-
tate procena starosti koje su vi{e nego prevelike.
SLAGANJE STAROSTI NA OSNOVU RAZLI^ITIH METODA
Na prvi pogled bi moglo da izgleda da te odredbe ne osporavaju proce-
njene starosti koje su zasnovane na dva ili vi{e nezavisnih prora~una na
osnovu razli~itih materijala. Uran i torijum se ~esto pronalaze zajedno u istom
materijalu, i iako se prora~uni starosti obi~no ne sla`u, ponekad su podu-
darni. U pogledu ~ak i slu~aja minerala koji sadr`i samo uran, Braun ka`e:
“Postoje ~etiri razli~ita na~ina na koje mo`emo da prora~unamo starost
minerala; to jest, na osnovu (1) odnosa olova-206 prema uranu-238, (2)
odnosa olova-207 prema uranu-235, (3) odnosa olova-206 prema olovu-
207, i (4) odnosa helijuma prema uranu. U idealnom slu~aju bi se sve
~etiri starosti slagale me|usobno, i nijedna procena se ne mo`e smatrati
pouzdanom ako se bar dve nezavisne metode (to jest, dve od prve tri
ovde) ne sla`u. Ali, na `alost, slo`eni faktori ~esto proizvode neslaganja
u proceni datog uzorka.”48
Postoji jo{ ~e{}e neslaganje izme|u starosti urana i torijuma, ali ponovo
ponekad postoji podudarnost.
“Kako se sve vi{e ~injenica prikuplja, metod olova postaje sigurniji. Mo`e
biti malo sumnje kada ~isti minerali torijuma, povezani u istim stenama
sa ~istim mineralima urana, daju istu apsolutnu starost.”49
Sada su poznati ~ak i neki slu~ajevi kada postoji slaganje izme|u starosti
dobijenih metodom olova, rubidijuma, i/ili metodom kalijuma.
“Postoji dobar razlog da iznesemo stanje napretka na ovom mestu, po{to
su nove tehnike ve} obezbedile naznake njihove uspe{nosti i jednos-
tavnosti u obezbe|ivanju kalijum-argon i rubidijum-stroncijum starosti koje
se sla`u za stene za koje se dve nazna~ene uran-olovo starosti ne sla`u.
Ova merenja su tako|e pokazala da rubidijum-stroncijum i kalijum-argon
starosti mogu da se sla`u sa podudarnim uran-olovo starostima podesnim
izborom vremena poluraspada za kalijum-40 i rubidijum-87. Vrednosti koje
su prona|ene na taj na~in se nalaze unutar velikog opsega vrednosti za
te dve konstante, koje su bile dobijene direktnim laboratorijskim eksperi-
mentima brojanja.”50
Stvaranje saglasnih “prividnih starosti”
Ova vrsta slaganja je upravo ono {to bi se o~ekivalo na osnovu na{ih
zaklju~aka u pogledu pro{le istorije radioaktivnih elementata, kako su prvo-
bitno stvoreni i kako su verovatno bili tokom perioda Stvaranja i Potopa pod-
vrgnuti ubrzanim stopama raspada. Ako su bilo koji radioaktivni elementi
stvarno bili stvoreni na po~etku, kako izgleda sasvim razumno, to je naj-
doslednije sa savr{enim, “vrlo dobrim” karakterom prvobitnog Stvaranja da bi
se zaklju~ilo da su ti razli~iti radioaktivni elementi bili stvoreni u podjednakim
koli~inama. To jest, ako se dva ili vi{e takvih elemenata nalaze u istom
stvorenom mineralu ili grupi minerala, njihove relativne koli~ine bi onda bile
271
iste kao i njihove relativne stope nastanka radioaktivnim raspadom od nji-
hovih “roditelja”. [tavi{e, najverovatnije je, ako su ti roditelji tako|e bili
stvoreni jedni pored drugih u istim mineralima sa njima, oni i svaki ~lan nji-
hovog lanca raspada bili bi stvoreni i prisutni u svojim takozvanim
“ravnote`nim” koli~inama koje su sada odre|ene pojedina~nim stopama ras-
pada ~lanova u nizu.
Skeptici }e naravno te`iti da trenutno odbace takav zaklju~ak kao
nenau~an, po{to je po svojoj samoj prirodi nau~no neproverljiv. To je naravno
ta~no do izvesne mere, po{to nijedan ljudski eksperimentator ne mo`e da
ponovi ili ~ak da istra`uje procese stvaranja koji se vi{e ne odigravaju.
Me|utim, i pretpostavka uniformizma je podjednako nau~no neproverljiva {to
se pro{le istorije ti~e. Samo su uniformisti~ke pretpostavke te koje ~esto
odlu~uju da je pretpostavka uniformizma razumnija od prvobitnog Stvaranja.
Pisci odlu~no negiraju da je nenau~no pretpostaviti prvobitno i istinsko
Stvaranje. Dva velika op{ta principa termodinamike - o~uvanje energije i
propadanje - svedo~e o nau~noj neophodnosti prvobitnog Stvaranja. Niti je
nenau~no prihvatiti biblijsko otkrivenje, koje je potvr|eno na bezbroj na~ina,
naro~ito svedo~enjem samog Isusa, kao istinit i pouzdan zapis onoga {to
ljudi ne mogu da otkriju bez takvog otkrivenja, to jest doga|aje i red stvaran-
ja.
Sve to navodi na zaklju~ak da bi, da je bilo mogu}e na~initi radioaktivne
procene vremena na osnovu ovih minerala neposredno posle njihovog
stvaranja nekim metodama koje se danas koriste, pokazivale neku odre|enu
starost Zemlje, i ta starost, koja god da je bila, bila bi ista za svaki od
razli~itih radioaktivnih elemenata u mineralu. To je najrazumniji mogu}i
zaklju~ak na osnovu pretpostavke o istinskom prvobitnom stvaranju kako je
zapisano u 1. Knjizi Mojsijevoj.
Saglasne promene u stopama raspada
Razmotrimo tako|e verovatan efekat relativnih stopa radioaktivnosti
razli~itih elemenata tokom vremena kada je sredina bila radioaktivnija nego
{to je danas, kao {to je bilo prvog dana sedmice Stvaranja i tokom perioda
Potopa. Svaki element naravno danas ima odre|enu vrednost svog “vreme-
na poluraspada” ili stopu raspada. Koja god da je osnovna priroda i uzrok
tih procesa raspada, verovatno je da bi svaki bio pogo|en pribli`no propor-
cionalno bilo kojim sredinskim faktorom koji je dovoljno sna`an da uti~e na
njih. Na primer, ako je ve}a koli~ina kosmi~kog zra~enja tokom bilo kog peri-
oda bila takva da je, recimo, duplirala stopu raspada urana u olovo,
najverovatnije je da bi ona tako|e pribli`no duplirala stopu raspada torijuma
i rubidijuma i drugih radioaktivnih elemenata. Svaka stopa bi bila pove}ana
za faktor istog reda veli~ine, po{to je svaka bila podvrgnuta istoj konstantoj
koli~ini zra~ne energije.51
A to naravno zna~i da, ako su odgovaraju}i minerali bili neporeme}eni,
nastavili bi da prikazuju pribli`no “saglasne” starosti, iako bi te starosti sada
bile prividno vi{e nego kada su se pojavile u vreme Stvaranja. Sli~no tome,
tokom perioda Potopa, svaka stopa raspada bila bi ubrzana u istom odnosu,
tako da bi pojedina~ni elementi nastavljali da daju “saglasne” starosti.
272
Kona~no, danas, jo{ uvek pretpostavljaju}i da je to jedan od relativno retkih
slu~ajeva kada su minerali ostali srazmerno neporeme}eni tokom svih pro-
mena geomorfolo{ke istorije, minerali bi i dalje davali podudarne starosti, ali
bi tako odre|ena starost o~igledno bila daleko ve}a od prave starosti od svog
stvaranja.
To mo`e da se prika`e donekle upro{}enim52 algebarskim prora~unom koji
}e prikazati principe koji su ovde uklju~eni. Uzmimo da imamo pri ruci dva
razli~ita radioaktivna elementa, ~ije su stope proizvodnje, raspadom od nji-
hovih roditelja, ozna~ene slovima R i cR, pri ~emu je c konstantan me|usob-
ni odnos te dve stope proizvodnje. Tokom bilo kog specifi~nog vremenskog
intervala T, koli~ine dva proizvedena radioaktivna elementa su prema tome
R(T) i cR(T). Tako su, ukupne koli~ine stvorene tokom datog vremena u istom
odnosu c kao i njihovi odnosi proizvodnje.
Ako su ti elementi tako|e postojali kao rezultat direktnog Stvaranja,
razumljivo je pretpostaviti da su postojali u tim istim odnosima. Recimo, tada,
da su njihove prvobitne koli~ine predstavljene veli~inama ozna~enim sa A i
cA. Ako je prilikom nekog vremena koli~ina sredinskog zra~enja pove}ana,
obe stope }e biti pove}ane u pribli`no istim proporcijama; pretpostavimo da
su obe pomno`ene sa faktorom k i da pove}ane stope traju tokom perioda
vremena T'. Pre tog perioda, normalne stope su va`ile i opstajale, recimo,
za vreme To, a posle tog perioda su ponovo va`ile u toku vremena T*.
Ukupna koli~ina prvog elementa koja bi bila izmerena bila bi prema tome:
A+R(To)+k(R)(T')+R(T*). Ukupna koli~ina drugog elementa bila bi:
cA+cR(To)+k(cR)(T')+cR(T*).
Ako se ukupne koli~ine oba ova elementa koriste za procenu starosti, nji-
hove normalne stope raspada bi se naravno koristile, po{to se obi~no pret-
postavlja da te stope nikada nisu mogle da budu druga~ije. Shodno tome,
dve starosti bi bile prora~unate na slede}i na~in:
A+R(To)+k(R)(T')+R(T*)
(1). T= =A/R+To+k(T')+T*
R
cA+cR(To)+k(cR)(T')+cR(T*)
(2). T= =A/R+To+k(T')+T*
cR
O~igledno se te dve procene starosti savr{eno sla`u, i prema tome bi se
moglo smatrati da potvr|uju jedna drugu i prikazuju valjanost oba prora~una.
Me|utim, svaka je prevelika, po{to je prava starost svake samo To+T'+T*.
Svaka je prevelika za koli~inu: A/R+(k-1)(T'). Brojna vrednost ovog
prema{ivanja zavisi od prvobitne koli~ine prisutne A i od stope porasta fak-
tora K, a nijedna od tih koli~ina nije poznata niti izgleda da ikada mo`e biti
odre|ena. Prema tome, zaklju~eno je da je nemogu}e na~initi stvarno sigur-
nu procenu starosti osim ako nije van svake sumnje poznato da je A = 0 i
da faktor k = 1, ili mo`da neke druge poznate vrednosti.
Niti ~injenica, da se dve ili vi{e naizgled nezavisnih procena sla`u, dokazu-
je da su prora~uni valjani i da je starost ta~na. Analiza pokazuje da se taj
rezultat o~ekuje bez obzira da li su se stope raspada menjale ili ne u
pro{losti, i prema tome ne dokazuje ni{ta osim da mineral koji se ispituje
273
verovatno nije bio poreme}en i njegove komponente odvojene od vremena
svog prvobitnog formiranja.
Ovo slaganje je u stvari jedini dokaz koji se mo`e pru`iti za dokazivanje
da stope nisu varirale u pro{losti, kako smo ve} pokazali. Ali smo sada
pokazali da se ni to ne dokazuje neophodno tom metodom. Prema tome,
procene starosti na osnovu radioaktivnosti se ne mogu opravdano koristiti
kao dokaz starosti Zemlje ili bilo koje druge formacije na njoj.
Obojeni haloi
Neko bi mogao da zameri da je dokazano da se stopa raspada urana
nikada nije menjala tokom pro{log geolo{kog vremena, po{to je veli~ina
takozvanih “obojenih haloa” ista u slojevima svih starosti. Ti haloi su sferi~ne
zone razli~ite obojenosti koje su proizvedene u stenama oko radioaktivnih jez-
gara jonizuju}im zra~enjem alfa ~estica koje su izba~ene iz jezgra. Razdaljina
koju te ~estice mogu da pre|u, pre nego {to se zaustave, zavisi od njihove
energije zra~enja, a smatra se da je ona zauzvrat kontrolisana normalnom
stopom raspada, pri ~emu visoke stope odgovaraju velikim daljinama.
Daljine koju prelaze alfa ~estice zavisi, me|utim, ne samo od stope ras-
pada radioaktivnog jezgra, ve} tako|e i od prirode materijala u kome je
zarobljena. Zbog toga je taj argument obi~no ograni~en samo na haloe koji
okru`uju jezgra urana ili torijuma u matriksu liskuna. Ovaj argument tvrdi da
je, za ovaj tip haloa, pre~nik uvek isti, i prema tome stopa raspada je odu-
vek morala da bude ista.
Me|utim, postoje neki razlozi zbog kojih se ovo tvr|enje mo`e dovesti u
pitanje. Skoro sva istra`ivanja koja su na~injena po ovom pitanju su izvr{ili
D`oli (Joly), oko 1907, i G. H. Henderson, 1934. Drugi su se jednostavno
pozivali na njihov rad i tuma~ili ga kao dokaz za nepromenljivost stope ras-
pada. Me|utim, sam D`oli je zaklju~io da se stopa raspada menjala.
“D`olijevo istra`ivanje obojenih haloa u liskunu razli~itih geolo{kih perio-
da je pokazalo varijaciju pre~nika haloa za koje se pretpostavlja da imaju
isto radioaktivno poreklo, pri ~emu su stariji bili vidljivo du`i. Njegov pred-
log o promenljivoj stopi raspada urana u razli~itim geolo{kim periodima
bi, ako je ta~an, odbacio sve mogu}nosti prora~una starosti metodama
radioaktivnosti. Na sre}u, prona|eno je dovoljno dokaza ta~nih pre~nika
za razli~ite geolo{ke periode i dovoljno variranja u istom periodu da smo
primorani da tra`imo druga~ije obja{njenje za takve varijacije koje je
zapazio D`oli.”53
Iako ova tvrdnja izri~ito negira da haloi ukazuju na razli~ite stope raspa-
da, kako je tvrdio D`oli, priznaje da postoji prili~no variranja u pre~nicima
haloa, i prema tome je tvrdnja da oni uvek pokazuju iste pre~nike o~igledno
neopravdana. Najvi{e {to se mo`e utvrditi jeste da oni ispoljavaju prili~no
{iroko statisti~ko fluktuiranje oko srednje vrednosti.
Skorija istra`ivanja konsultanta metalurga, dr Roj M. Alena, potvr|uju to
variranje pre~nika, zajedno sa pote{ko}om njihovog zaista smislenog mere-
nja. Me|u razli~itim zaklju~cima u vezi promenljivosti u karakteru i pojavi tih
haloa, slede}e je od naro~itog zna~aja:
274
“Obim haloa oko elemenata varira du` {irokog opsega, ~ak i u istom nuk-
learnom materijalu u istom matriksu, ali sve veli~ine ulaze u odre|ene
grupe. Moja merenja su, u mikronima, 5, 7, 10, 17, 20, 23, 27 i 33.
D`olijeve cifre odgovaraju ovima, osim {to on ne uklju~uje manje veli~ine,
a uklju~uje 39 (38-40) na koje ja nisam nai{ao. Haloi nekada pokazuju
2, ili ~ak 3 posebna prstena ili zone, ukazuju}i na prisustvo vi{e od
jednog radioaktivnog elementa, pri ~emu svaki ima svoj specifi~ni put alfa
zra~enja.”54
Imaju}i u vidu ova opa`anja koja je sproveo jedan veoma pa`ljiv nau~nik,
izgleda da tvrdnja o konstantnosti pre~nika mo`e da bude neta~na. Prema
tome, ne ostaje nikakav pravi dokaz da stope raspada nisu mogle da budu
razli~ite u neko vreme ili u nekim vremenima u pro{losti u odnosu na
dana{nje stope.
Ali, ~ak ako bi se ispostavilo da postoji bar statisti~ka konstantnost
pre~nika haloa, to ne zna~i da su pro{le stope bile iste kao sada{nje. Po
na{oj hipotezi, sve stene su su{tinski iste starosti, tako da ~injenica da obo-
jeni haloi imaju isti pre~nik kod svih, je upravo ono {to bi se o~ekivalo. Svi
oni su formirani u pribli`no isto vreme: iste stope raspada, bilo da su kon-
stantne ili promenljive, neprestano bi se javljale kod svih. [tavi{e, izgleda
malo verovatno da bi ~ak i zna~ajan porast stope raspada prouzrokovao bilo
kakvu merljivu promenu pre~nika haloa. On je odre|en prvenstveno elemen-
tima krajnje kratkog `ivota u lancu raspada, jer oni imaju du`e opsege. Ne
izgleda neophodno zaklju~iti da bi ubrzanje prvog stupnja u procesu raspada
- izbacivanja atoma helijuma iz jezgra urana - ubrzalo time sve druge stup-
njeve u nizu pojedina~no. Ali, ~ak i kada bi to uradilo, porast razdaljine koju
prelazi alfa ~estica, koji odgovara porastu energija izbacivanja, postaje
beskona~no mali kako energije rastu, a taj faktor bi spre~io bilo kakvo
zna~ajno pove}anje pre~nika.
“Me|utim, ovaj argument nije nepogre{iv, jer }e po bilogaritamskom
obliku Gajgerovog (Gaiger) i Natalovog (Nuttall) zakona zna~ajno variranje
u konstanti raspada proizvesti veoma malu promenu u pre|enoj razdalji-
ni alfa ~estice.”55
Prema tome, zaklju~ujemo da statisti~ka konstantnost pre~nika haloa u
stenama razli~itih “starosti”, ne dokazuje ni{ta o stopama raspada.
NAVODNI ODNOS IZME\U RADIOAKTIVNOSTI I
STRATIGRAFSKIH STAROSTI
Obim slaganja
Sada }emo se suo~iti sa tvrdnjom da se radioaktivne procene starosti
navodno sla`u, uop{te gledano, sa geolo{kim starostima pripisanim slojevi-
ma na osnovu paleontologije i stratigrafije. To jest, “apsolutne starosti” izve-
dene na osnovu merenja radioaktivnosti za razli~ite polo`aje u geolo{kom
stubu padaju u odgovaraju}u poziciju, tako da slojevi koji su odre|eni kao
mladi na osnovu paleontologije navodno daju male starosti na osnovu
radioaktivnosti, paleonotolo{ki stari slojevi navodno pokazuju ve}e starosti,
275
itd. Na toj osnovi, izra|ena je skala apsolutnog vremena za celokupni
geolo{ki stub i, u razli~itim oblicima, objavljena je u mnogim, mnogim knjiga-
ma i ~asopisima. Na primer, Artur Holms, verovatno najplodniji od svih pisaca
i istra`iva~a u toj oblasti, davno je rekao na ~uvenom simpozijumu
Nacionalnog istra`iva~kog saveta o geohronologiji:
“Poku{avaju}i da izgradimo vremensku skalu, jasno je da moramo da
krenemo te{kim putem kroz lavirint podataka o svakoj promenljivoj
veli~ini, vo|eni na nekim mestima ~injenicama atomskih te`ina, na drugim
serijom saglasnih odnosa, ali u najve}em broju slu~ajeva subjektivnom
procenom verovatno}e. Svejedno, iako samo nekoliko mesta mo`e biti
precizno fiksirano u geolo{kom stubu, a ukupan skup podataka je previ{e
konfuzan kako bi dozvolio detaljnu preciznost, zapanjuju}e je kako dosled-
no ve}ina verovatnih odnosa za svaki od razli~itih grupa pada na svoje
pravo mesto i red kako je procenjeno geolo{kom staro{}u.”56
Glavni razlog za navodno slaganje izme|u radioaktivne i paleontolo{ke vre-
menske skale je o~igledan iz ovog izuzetnog navoda: vremenske procene koje
se sla`u sa unapred procenjenim pravilnim redosledom se prihvataju, a druge
se odbacuju! Za ostale se pretpostavlja da su bile izmenjene na neki na~in
posle svog talo`enja i zbog toga su neprihvatljive, pri ~emu je kriterijum za
pretpostavljene izmene bio nedostatak slaganja. Ovakva vrsta “subjektivne
procene verovatno}a” je sasvim pogodna, ali te{ko da sa~injava ubedljiv
dokaz.
Bi}e me|utim zamereno da je ovo napisano pre skoro 30 godina; velika
koli~ina podataka je nagomilana od tada o radioaktivnim mineralima iz svih
delova sveta i svih delova geolo{kog stuba. Tako na primer nedavno je Adolf
Knof (koji je tako|e bio urednik gore navedenog simpozijuma) u pregledu
podataka rekao:
“Hitan zadatak za geologe je da odrede, u godinama, du`inu era, perio-
da i ’doba’ (vremenskih opsega stupnjeva) i, na kraju zona. Nijedna od
njih - era, perioda, i doba da ne spominjemo zona - jo{ uvek nije pouz-
dano odre|ena. Ova izjava je verovatno iznena|uju}a imaju}i u vidu
~injenicu da skoro bilo koji savremeni pisac mo`e da predstavi geolo{ku
vremensku skalu koja daje precizne datume i du`ine era i sistema, i ~ak
nekih manjih podela... Ti brojevi su dobijeni na razli~ite zapanjuju}e
na~ine. Me|utim, na kraju su svi oni povezani sa tri datuma zasnovana
na atomskom raspadu: 60 miliona godina, starost uranovog oksida u
Central Sitiju (Central City), u Koloradu; 220 miliona godina, starost ura-
novog oksida u Sent Joahim{talu (St. Joachimstal), u Bohemiji; i 440 mili-
ona godina, starost gline koja sadr`i uranijum u Galhogenu (Gullhogen), u
[vedskoj. Starost {vedske gline je jedina koja je paleontolo{ki kon-
trolisana... Sve druge apsolutne starosti su izvedene na osnovu tri
radioaktivne ta~ke pode{avanjem zasnovanim na debljini slojeva ili ’razum-
nim naga|anjima’...”57
Ovde se nalazi ~udesna stvar. Pogledajmo {ta je nauka dokazala. Ceo
svet nauke i obrazovanja je bio naveden da prihvati ~injenicu univerzalne
evolucije kao osnovni princip i filozofiju koja kontroli{e sve, uprkos svedo~enju
Biblije i prikazanim istinama o o~uvanju energije i propadanju, zbog navodne
276
ogromne te`ine nau~nih dokaza. Kada se okrenemo geneti~aru da bi videli
takve dokaze, pokazuju nam se samo mirkomutacije i zatim smo usmereni
na geologa za dokaze o istorijskoj evoluciji ve}ih razmera. Geolog zatim isti~e
na niz vremena preko jedinica stena, koji je postavljen na pretpostavci
organske evolucije, uprkos dokazima o mnogim izuzecima i protvre~nostima
u nizu, i koje ~ak i u najboljem slu~aju sadr`e u su{tini iste praznine koje i
geneti~ki dokazi pokazuju. Iako ve}ina tih stena pokazuje dokaz o brzom,
katastrofi~kom formiranju, on tvrdi da mu je radioaktivnost obezbedila skalu
apsolutnog vremena koja dokazuje da su one u pravom redosledu i da su
vremena toliko ogromna da bi obezbedila sve statisti~ke verovatno}e koje
evolucija zahteva. A kada ispitamo prirodu radioaktivnih dokaza koja pokazu-
je tako divne stvari, saznajemo da od stotina i stotina takvih merenja koja
smo izvr{ili na stenama iz svakog geolo{kog doba i iz svih delova sveta,
posle odbacivanja svih onih koja imaju odnose koji se ne sla`u sa pret-
postavljenim, sa abnormalnim koli~inama sastavnih elemenata, ili koji se ne
sla`u sa paleontolo{kim datiranjem ostaju samo tri (tri!) koja formiraju osnovu
vremenske skale i da su svi ostali prera|eni na osnovu njih “razumnim
naga|anjem” zasnovanim pre svega na relativnoj debljini slojeva. A od ta tri
datiranja, samo se jedno smatra kao paleontolo{ki odgovaraju}e datirano. To
jedno, kambrijumska glina iz [vedske, koja sadr`i ~vorove uranijuma zvane
“kolm”, je dugo bilo ponos i radost geohronologa. Ali je to tako|e krajnje
sumnjivo. Knof ka`e:
“Izotopski sastav radioaktivnog olova u kolmu je odredio Nijer (Nier) 1939,
i dao je veoma uznemiravaju}i rezultat da starost, zasnovana na metodu
olovo-206/uran-238 iznosi 380 miliona godina, dok starost zasnovana na
metodu olovo-207/olovo-206 iznosu 770 miliona godina. Nijer je, treba
napomenuti, smatrao da je cifra koju je dao odnos olovo-207/olovo-206
najmanje podlo`na gre{ci i otuda najpouzdanija. Me|utim, za kolm, cifra
od 770 miliona godina je bila previ{e velika.”58
Me|utim, umesto odbacivanja toga kao neskladnog, razlike su bile
uskla|ene i starost procenjena na 440 miliona godina, na osnovu pret-
postavke da je odre|ena koli~ina gasa radona - koji se formira kao jedan stu-
panj u nizu raspada - pobegla, prouzrokuju}i tako da se proizvede previ{e
mala koli~ina radioaktivnog olova.59 Treba ista}i da ne postoji dokaz da je to
stvarno bio slu~aj; to je bila samo pretpostavka koja je obezbedila na~in
pomirivanja nesklada i dola`enja do starosti koja je izgledala odgovaraju}a za
paleontolo{ki sloj u kome je mineral prona|en.
A taj datum, koji je izveden tako sumnjivom analizom, smatra se za
najbolji i najpouzdaniji od svih stotina i mo`da hiljada datuma koji su dobi-
jeni na osnovu merenja radioaktivnosti na zemljinim slojevima posle prekam-
brijumskog.
Jo{ skorije, Henri Fol zaklju~uje da je samo stena u Koloradu jedina
uop{te prihvatljiva:
“Od pet ta~aka na kojima je Holms zasnovao svoju skalu, samo jedna
(laramid) mo`e sada biti uklju~ena. Stratigrafski neusporediv ‘{vedski
kolm‘ iz alum gline ne predstavlja zatvoren sistem, i svi poku{aji da se
277
 ustanovi njegova starost su propali. Stratigrafska ograni~enja ostale tri
Holmsove ta~ke su previ{e nejasne da bi bile korisne.”60
U pogledu na~ina pode{avanja podataka za druge geolo{ke horizonte na
osnovu debljine slojeva, Knopf ka`e:
“Ve} 1936. godine Tvenhofel (Twenhofel) (istaknuti autoritet po pitanju
sedimentacije) do{ao je do zaklju~ka da su procene vremena zasnovane
na debljini slojeva ’te{ko vredne papira na kojima su zapisane’, i on pred-
stavlja detaljne dokaze u podr{ku tog revolucionarnog koncepta.”61
Tako, op{ti nesklad radioaktivnih geohronometrijskih podataka za paleon-
tolo{ko datiranje iznosi i Tejhart:
“Literatura sadr`i nekoliko procena starosti (mo`da ne vi{e od jedne) na
osnovu singenetskih radionukleida iz paleontolo{ki definisanih jedinica, a
skoro sve procene starosti zasnovane na radioaktivnosti su na~injene na
magmatskim, hidrotermi~ki uvedenim, ili sekundarno transportovanim mi-
neralima na koje se ne mo`e, kao na pravilo, pozivati na precizno defini-
sano mesto u stratigrafskom sledu. Danas, nikakva dosledna slika istori-
je Zemlje ne mo`e biti izgra|ena na osnovu radioaktivnog datiranja.”62
Sa druge strane, mi uvi|amo, naravno, da uprkos velikog stepena kon-
fuzije i nedoslednosti u velikom broju datiranja starosti na osnovu radioak-
tivnosti, izgleda da postoji odre|ena gruba te`nja ka nekom stepenu odnosa
izme|u paleontolo{kih i radioaktivnih relativnih starosti. Veliki broj tih mere-
nja je izvr{en na prekambrijumskim slojevima, naravno, iako ima mnogo izuze-
taka, ve}ina tako dobijenih vrednosti ukazuje na starosti ve}e od 500 mil-
iona godina, {to se sada pretpostavlja da je oko po~etka paleozojske ere.63
Sli~no tome, veliki broj procena starosti dobijenih na fosilnim slojevima,
naro~ito onih koje su dobijene u toku poslednjih nekoliko godina metodom
kalijum-argona, ispoljavaju grube trendove koji su paralelni sa tradicionalnim
redosledom geolo{kog stuba.
Prema tome, iako insistiramo da slu~aj u korist prihva}ene geolo{ke vre-
menske skale izgleda veoma ja~i nego {to je to ovim sumnjivim procesom
prihvatanja onih podataka koji podr`avaju te starosti i odbacivanjem onih koji
im protivre~e, izgleda da i dalje ostaje dovoljno dokaza za povezivanje koji
ukazuju da je neki osnovni fizi~ki fenomen, koji je delovao na takav na~in,
prouzrokovao vidljivo ve}e proporcije radioaktivnih materijala u “starijim” slo-
jevima, to jest, onima koji su obi~no natalo`eni ranije i dublje od ostalih.
Uzrok vidljivog ograni~enog slaganja
Ali opet, zar nije ta te`nja jedino {to se o~ekuje na osnovu doga|aja
zaklju~enih iz Biblije koji su se odigravali tokom perioda Stvaranja i Potopa?
U vreme prvobitnog Stvaranja, svaki radioaktivni roditeljski element je stvoren
na svom mestu u razli~itim delovima {irom Zemljine kore. Kako smo ve}
ukazali, razumljivo je da bi tako|e sa njima bila povezana “ravnote`na
koli~ina” razli~itih potoma~kih elemenata. Ali, moramo da dozvolimo verovat-
no}u da su postojali intenzivni poreme}aji i pode{avanja Zemljine kore tokom
prvih dana perioda Stvaranja. Tako|e je verovatno da je odre|ena koli~ina
neradioaktivnog olova, helijuma, argona i drugih elemenata povezanih sa
278
nizom raspada bila prvobitno stvorena, nezavisno od ravnote`nih koli~ina
uspostavljenih u vezi sa radioaktivnim roditeljima. Tokom kasnijih stupnjeva
perioda Stvaranja, kao i tokom Potopa, bilo bi obilje prilika za me{anje
“obi~nih” izotopa i njihovih srodnika, “radioaktivno stvorenih” izotopa, kao i
sa “stvarno radioaktivnim” izotopima koji su po~eli da se formiraju odmah
posle stvaranja roditelja.
Nekakav takav proces me{anja je zamislio i Fol, koji ka`e:
“Veoma je verovatno da je ’prvobitno olovo’ ili olovo koje je stvoreno sa
svim drugim elementima u vreme nukleogeneze, bilo dobro pome{ano.
Kada je Zemljina kora bila formirana, prvobitno olovo je bilo zarobljeno u
stenama koje su tako|e sadr`ale uran i torijum u razli~itim odnosima
prema olovu.”64
Prema tome, o~ekivalo bi se da ti radioaktivni minerali koji su prona|eni
u stenama kontinentalnih {titova i drugim prekambrijumskim formacijama
daju raznovrsne vrednosti starosti, iako bi ve}ina njih bila veoma visoka. To
je upravo ono {to pronalazimo.
U pogledu sedimentnih slojeva, kao i magmatskih proboja koji se nalaze
u njima, zajedno sa drugim fosilnim vulkanskim stenama, verujemo da su u
ve}ini bile formirane tokom Potopa, kako je istaknuto u prethodnom poglavlju.
Materijali za te stene su bili izvedeni iz stena primitivne Zemljine kore, u
velikom delu, iako je nesumnjivo moralo tako|e da bude stvoreno i primitivno
zemlji{te koje bi podr`avalo prve `ivotne oblike, a ti materijali su tako|e bili
erodovani i preraspore|eni potopnim vodama. Me{anje radioaktivnih i nera-
dioaktivnih izotopa je moralo da bude jo{ intenzivnije tokom perioda Potopa,
nego tokom perioda Stvaranja.
Kao op{te pravilo, radioaktivni materijali koji su najbli`i povr{ini bili bi pod-
vrgnuti najve}em stepenu me{anja tokom Potopa, po{to bi oni bili ti koji bi
prvi bili erodovani sna`nim ki{ama i nabujalim tokovima. To bi imalo efekat
“razbla`enja” radioaktivnih sastojaka takvih minerala, ~ine}i da oni bli`e
povr{ini izgledaju relativno “mla|i” od onih koji su dublje ispod povr{ine.
[tavi{e, i tokom i posle Potopa, u mineralima bli`im povr{ini i u lak{im,
manje o~vrslim sedimentima, bi se najverovatnije izgubila ve}a koli~ina nji-
hovih gasovitih komponenta (to jest, argon iz minerala kalijuma, radon i heli-
jum iz urana) nego u gu{}im, dubljim stenama. To bi tako|e, imalo efekat da
radioaktivni minerali na povr{inskim stenama izgledaju mla|i od onih koji su
dublje. O~igledno, uz svo to intenzivno me{anje, izvedeni redosled bi pred-
stavljao samo grube trendove, a ne neizbe`na pravila, a to je upravo stanje
stvari na koje se nailazi u sada{njim slojevima.
Tako|e, postoji puno radioaktivnih minerala u magmatskim dubinskim ste-
nama u sedimentnim slojevima, za koje smo zaklju~ili da su povezani sa izli-
vanjem “izvora velikoga bezdana” tokom Potopa. Ti radioaktivni materijali bi
tako|e, op{te gledano, sadr`ali manje relativne koli~ine radioaktivnih eleme-
nata zbog ve}eg me{anja i difuznog delovanja povezanog sa prodorima, i
prema tome bi, kada su natalo`ene, pokazivale “mla|e” starosti od onih u
pravim prekambrijumskim slojevima.
Dalja rasprava o drugim aspektima procena starosti na osnovu radioak-
tivnosti je ovda nepotrebna. Sve zna~ajne odlike tih podataka se ovde pokazu-
279
ju obja{njive na osnovu fenomena i aktivnosti povezanih sa Stvaranjem i
Potopom. Uop{te nije neophodno tuma~iti ih na osnovu ogromnih starosti
koje im se pripisuju. Uveliko neopravdane pretpostavke na kojima su zasno-
vane (naro~ito uniformizam i negiranje istinskog Stvaranja), u suprotnosti sa
razumnom osnovom u Bibliji na kojima su pretpostavke u na{em tuma~enju
zasnovane, opravdavaju tvr|enje da su ove druge u stvari daleko bolje nau~no
orijentisane od prethodnih.
ASTRONOMSKE METODE MERENJA STAROSTI
Nije ni potrebno da op{irno razmatramo razli~ite druge metode koje su
kori{}ene za procenjivanje starosti Zemlje i svemira. Mo`emo da vidimo
uop{teno da su one zasnovane na jo{ ekstremnijim pretpostavkama i na jo{
maglovitijim empirijskim dokazima od radioaktivnih metoda. Na primer, tvrd-
nja koja se ~esto ~uje jeste da je stopa {irenja astronomskog svemira takva
da ukazuje da je vreme po~etka {irenja bilo pre oko 5 milijardi godina, vreme
za koje se smatra da je saglasno sa dokazima na osnovu radioaktivnosti kao
{to je starost Zemljine kore. Ali, kako astronom, dr T. S. Jakobsen (T. S.
Jacobsen) sa Univerziteta u Va{ingtonu ka`e:
“... Trenutne procene {irenja svemira, bilo na staroj ili novoj vremenskoj
skali, su daleko od toga da budu u bilo kom smislu ~injeni~ne. Dok je
ta~no da Hablova konstanta ulazi u prora~une ‘starosti‘, Mek Viti
(McVittie) je napomenuo da faktor zavisi od modela, {to je obi~no
naga|anje da je sada{nji polupre~nik zakrivljenosti oko 100 puta ve}i od
prvobitnog Ajn{tajnovog polupre~nika, i na pretpostavci o prose~noj gusti-
ni materije u opa`enom svemiru (procena koja je jo{ uvek nesigurna sa
faktorom od 1.000 u zavisnosti od nekih istra`ivanja astronoma) svi ulaze
u prora~un starosti. Pored ovih nesigurnosti, ne znamo da su se nebule
oduvek kretale svojim sada{njim konstantnim brzinama. Ubrzavanja i
usporavanja sa vremenom se trenutno razmatraju kao mogu}nosti.
Rezultat je da ne znamo ni{ta sa sigurno{}u o starosti svemira.”65
Op{te mi{ljenje je da sama daljina dalekih galaksija svedo~i da svemir
mora da bude milijarde godina star. Po{to se veruje da su te galaksije navod-
no nekih vi{e milijardi svetlosnih godina udaljene, po definiciji se uzima da
je to broj godina potrebnih da njihova svetlost stigne do nas; prema tome,
one su bar toliko stare, kako argument ka`e.
Ali, to tvr|enje naravno ponovo navodi na pitanje. Ono sadr`i negiranje da
je svemir mogao da bude stvoren kao funkcionalna celina. Ako se stvaranje
uop{te odigralo (a dva principa termodinamike to zahtevaju) onda je razum-
no da bi to bilo potpuno stvaranje. Fotoni svetlosne energije su bili stvoreni
u istom trenutku kada i zvezde sa kojih su naizgled stigli, tako da bi pos-
matra~ na Zemlji mogao da vidi najudaljenije zvezde u trenutku stvaranja. Ne
postoji ni{ta nerazumno bilo filozofski ili nau~no u tome, iako protivre~i uni-
formisti~koj pretpostavci.
^ak i bez tog faktora, obi~no se ne shvata koliko puno ezoteri~kih pret-
postavki ulazi ~ak i u tako naizgled proste koncepte kao {to su brzina svet-
losti i geometrijska priroda svemira. Kako bi to ilustrovali, novija teorija koju
280
prili~no ~vrsto zastupaju neki astrofizi~ari dovodi u sumnju konstantnost
brzine svetlosti u prostoru i vremenu, kao i op{te prihva}enu ajn{tajnovsku
prirodu svemira. Ti pisci smatraju da je svemir daleko realisti~niji kao eukli-
dovski svemir (trodimenzionalni, kao u na{em svakodnevnom iskustvu) i da
je brzina svetlosti konstantna u odnosu na svoj izvor, a ne u odnosu na bilo
kakvog posmatra~a kako, Ajn{tajn tvrdi. Me|u naznakama tih teza slede}e je
najzanimljivije:
“U su{tini, prema tome, metod ovog rada ostavlja astronomski prostor
nepromenjen, ali umanjuje vreme potrebno da svetlost putuje od zvezde
do Zemlje.”66
Ili, odre|enije, i prili~no iznena|uju}e:
“Prihvatanje Rimanovskog prostora nam dozvoljava da odbacimo
Ajn{tajnov relativitet i da zadr`imo sve obi~ne ideje o vremenu i sve ideje
o euklidovskom prostoru do razdaljine od nekoliko svetlosnih godina.
Astronomski prostor postaje euklidski za materijalna tela, ali se za svet-
lost smatra da putuje rimanovskim prostorom. Na taj na~in je vreme
potrebno da svetlost stigne do nas sa udaljenih zvezda samo 15 godi-
na.”67
Ne predla`emo da procenjujemo ovu teoriju, ve} samo isti~emo da su sve
kosmolo{ke teorije jo{ uvek veoma naga|aju}e. Sama ~injenica da se takva
teorija mo`e razviti i ozbiljno razmatrati prikazuje da astronomija jo{ uvek
nema ni{ta stvarno odre|eno da ka`e o starosti svemira. A to je daleko
sporednije od stvarno su{tinskog pitanja o realnosti istinitog stvaranja.
Postoje mnogi drugi geohronometri koji su predlagani i kori{}eni do
odre|ene mere, ali je svaki zasnovan na tipi~nim uniformisti~kim pret-
postavkama, i ni jedan nije bio tako {iroko i intenzivno razvijen kao oni o koji-
ma smo ve} govorili. Svaki od njih ima velike nedostatke i vidljivo je manje
pouzdan od metoda na osnovu radioaktivnosti koje smo ve} analizirali i
tuma~ili.
DATIRANJE NEDAVNIH NANOSA METODOM
RADIOAKTIVNOG UGLJENIKA
Me|utim, moramo u izvesnoj meri da razmotrimo jo{ jedan naro~iti metod,
metod datiranja radioaktivnim ugljenikom. Taj metod je postao prili~no {iroko
kori{}en i prihva}en poslednjih godina i va`an je za na{e istra`ivanje, po{to
tvrdi da obezbe|uje apsolutne starosti za doga|aje koji su se odigrali u toku
poslednjih 30 ili 40 hiljada godina. To naravno pokriva periode biblijske istori-
je, kao i novije datume, i tako zalazi direktno u pitanje Potopa i drugih
povezanih doga|aja.
Ovaj metod je prvi put razvio V. F. Libi (W. F. Libby) 1946. godine. Od tog
vremena, istra`iva~i su izvr{ili bukvalno hiljade takvih merenja, u mnogo
razli~itih laboratorija, i dobijena je velika koli~ina arheolo{kih i geolo{kih dati-
ranja sada{njosti. Me|utim, formiranje radioaktivnog ugljenika (to jest, ugljeni-
ka-14 ili C-14, radioaktivnog izotopa obi~nog ugljenika) kosmi~kim zra~enjem
je prvi put otkrio Ser` Korf, autoritet po pitanju kosmi~kog zra~enja. Opisuju}i
metod datiranja ugljenikom C-14, Korf ka`e:
281
 “Neutroni kosmi~kog zra~enja, proizvedeni kao sekundarne ~estice u
atmosferi prvobitnim zra~enjem, zarobljeni su jezgrima azota kako bi formi-
rali radioaktivni izotop ugljenika, izotop mase 14. Ovaj izotop ima dugo
vreme poluraspada, ne{to vi{e od 5.500 godina. Primenom nekih veoma
dobro izra|enih tehnika, Libi i njegovi saradnici su ne samo identifikovali
radioaktivni ugljenik u prirodi, ve} su tako|e na~inili kvantitativne procene.
Po{to ugljenik u amosferi uglavnom postaje vezan za kiseonik kako bi
formirao ugljen-dioksid, i po{to ugljen-dioksid koriste biljke i `ivo-tinje, i
po{to je on ugra|en u njihove biolo{ke strukture, i dalje, po{to taj pro-
ces prestaje u vreme smrti organizma, procenat radioaktivnog ugljenika
me|u normalnim atomima ugljenika u njegovom sistemu mo`e biti
kori{}en za utvr|ivanje datuma kada je organizam prestao da vr{i
metaboli~ke funkcije.”68
Pretpostavke u ovoj metodi
Nema sumnje da to sa~injava veoma pronicljivo i mo}no sredstvo za dati-
ranje, uz uslov da su osnovne pretpostavke ispravne. Kulp navodi pret-
postavke na slede}i na~in:
“Postoje dve osnovne pretpostavke u metodu ugljenika C-14. Jedna je da
je koncentracija ugljenika C-14 u ciklusu ugljen-dioksida konstantna.
Druga je da je intenzitet kosmi~kih zraka bio u su{tini konstantan - bar
na nivou vekova.”69
Njima bismo mi mogli da dodamo pretpostavku o konstantnosti stope ras-
pada atoma ugljenika C-14, pretpostavku da se mrtva organska materija dalje
ne izmenjuje u pogledu svog sadr`aja ugljenika bilo kakvom biolo{kom ili dru-
gom aktivno{}u, pretpostavku da je sadr`aj ugljen-dioksida u okeanima i
atmosferi bio konstantan tokom vremena, pretpostavku da se veliki rezervoar
okeanskog ugljenika nije promenio po veli~ini tokom perioda primenljivosti
metode, i pretpostavku da su stopa formiranja i stopa raspada atoma
radioaktivnog ugljenika bile u ravnote`i tokom perioda primenljivosti. Svaka od
ovih pretpostavki je veoma sumnjiva u kontekstu doga|aja Stvaranja i Potopa.
Me|utim, tvrdi se da je metod proveren van svake sumnje brojnim odnosi-
ma sa poznatim podacima. Ovde je zanimljivo opa`anje samog Libija:
“Prvi {ok koji smo dr Arnold i ja do`iveli je bio taj da su nas na{i savet-
nici informisali da se istorija prostire unazad samo 5.000 godina.
Prvobitno smo mislili da bismo mogli da dobijemo uzorke celom du`inom
krive unazad do 30.000 godina, da unesemo vrednosti, i onda bi na{ rad
bio zavr{en. Vi ~itate knjige i pronalazite izjave da je takvo i takvo dru{tvo
ili arheolo{ko mesto staro 20.000 godina. Mi smo nau~ili prili~no brzo
da ti brojevi, te drevne starosti, nisu poznate; u stvari, poslednji istorij-
ski podatak bilo kakve prave vrednosti je uspostavljen pribli`no u vreme
prve dinastije u Egiptu.”70
Prema tome, o~igledno je da je bilo kakvo istinsko povezivanje metoda
radioaktivnog ugljenika sa definitivnom istorijskom hronologijom ograni~eno
samo na odre|eno vreme posle Potopa i rasprostiranja ljudi. Glavne pret-
postavke metode po nekima mogu biti valjane za ovaj period, ali to ne
282
dokazuje njihovu ispravnost za starija vremena, periode u kojima bismo
zaklju~ili da su pretpostavke vrlo verovatno pogre{ne i da su prema tome i
datiranja tako|e pogre{na.
Poku{aje da se metoda ugljenika C-14 primeni na ranija datiranja su, u
stvari, geolozi doveli u ozbiljno pitanje iz potpuno drugih razloga od na{ih.
^arls B. Hant, skora{nji predsednik Ameri~kog geolo{kog instituta, je
napomenuo:
“Da bi tehnika ili disciplina mogla da bude korisna u nau~nom radu, njena
ograni~enja moraju da budu poznata i shva}ena, ali ograni~enja korisnosti
odre|ivanja starosti radioaktivnim ugljenikom jo{ uvek nisu poznata, niti
shva}ena. Niko ne predla`e ozbiljno da su sva procenjena datiranja bez
gre{ke, ali mi ne znamo koliko njih ima gre{ku - 25%? 50%? 75%? I ne
znamo koji su datumi pogre{ni, il za koju koli~inu, ili za{to.”71
Hant naro~ito nagla{ava opasnost od kontaminiranja uzorka spolja{njim
izvorima ugljenika, naro~ito na vla`nim lokalitetima.
O{tra redukcija u prethodno procenjenim datumima za kraj glacijalnog peri-
oda (datum koji je procenjen prvenstveno na osnovu broja slojeva gline u
obliku varvi verovatno natalo`enih ledenim prekriva~em koji se povla~io) je
bila izvor velikog spora me|u pleistocenskim geolozima u vezi relativnih vred-
nosti metode varvi (koji daje datum od preko 20.000 godina) i metode
radioaktivnog ugljenika (koji daje datum od oko 11.000 godina). Ameri~ki
stru~njak po pitanju hronologije varvi, dr Ernst Entjus, je sna`no kritikovao
metodu radioaktivnog ugljenika, na slede}i na~in:
“U nastalim C-14 datumima, osnovno je uvek razlikovati C-14 starost i
stvarnu starost uzorka. Laboratorijska analiza odre|uje samo koli~inu
prisutnog radioaktivnog ugljenika... Me|utim, laboratorijska analiza ne
odre|uje da li je radioaktivni ugljenik originalan ili je delom sekundaran,
uba~en, ili da li je koli~ina bila izmenjena na neki drugi nepravilan na~in
osim prirodnim raspadom.”72
Konferencija o datiranju radioakivnim ugljenikom odr`ana u oktobru 1956.
godine, do{la je do slede}ih zaklju~aka u vezi pouzdanosti ove metode:
“Lokalne varijacije, naro~ito u lju{turama, mogu da budu vrlo zna~ajne.
Mogu}e varijacije u veli~ini rezervoara za razmenu pod glacijalnom klimom
su zna~ajne. Najzna~ajniji problem je problem geolo{ke izmene materijala
u zemlji{tu. Taj efekat postaje sve ozbiljniji sa ve}om staro{}u. Da bi
proizveo gre{ku od 50% u starosti 10.000 godina starog primerka, bilo
bi potrebno zamenjivanje vi{e od 25% atoma ugljenika. Za uzorak star
40.000 godina, cifra je samo 5%, dok gre{ka od 5.000 godina mo`e biti
proizvedena za 1% savremenih materijala. Jo{ puno toga treba da se
uradi na hemijskom pre~i{}avanju uzorka.”73
Problem atmosferske kontaminacije fosilnim gorivima je tako|e do{ao u
obzir, jer je sagorevanje uglja i nafte tokom pro{log veka, ili ne{to vi{e,
zna~ajno doprinelo koli~ini ugljen-dioksida u ciklusu ugljenika. Nedavno
istra`ivanje koli~inskog aspekta tog faktora zaklju~uje:
“...sledi da je atmosferski ugljen-dioksid verovatno bio razbla`en za oko
3,5% ugljen-dioskidom dobijenim sagorevanjem fosilnih goriva. Dokazi
283
 radioaktivnog ugljenika ukazuju, na osnovu pore|enja analiza radioak-
tivnog ugljenika starih istorijski datiranih morskih {koljki sa atlanske obale
sa analizama njihovih savremenih srodnika, da je postojalo zna~ajno
razbla`enje plitkih okeanskih karbonata mrtvim ugljenikom iz fosilnih gori-
va. Ograni~eni dostupni podaci predla`u da je obim razbla`enja verovatno
1 do 2 procenta.”74
To zna~i da su standardne cifre u pogledu sada{njih sadr`aja ugljen-diok-
sida u rezervoaru za razmenu ugljenika, na kojima su prora~uni starosti
radioaktivnim ugljenikom zasnovani, neta~ne u pogledu uslova pod kojima su
se stariji primerci formirali i od kada su po~eli da se raspadaju. Iako to mo`e
biti pribli`no ispravljeno promenom standarda na onaj pre industrijske evolu-
cije, slede}a obazrivost je tako|e na mestu:
“Posle sastavljanja sada{nje liste, izvr{eno je pa`ljivo istra`ivanje serije
uzoraka poznate starosti. Prona|eno je da je aktivnost radioaktivnog
ugljenika u atmosferi rasla i opadala ~ak i pre industrijske revolucije.”75
Me|utim, ova naro~ita ispravka je samo reda veli~ine nekoliko stotina
godina za ve}inu prora~unatih datuma tako da je izgleda zanemarljiva za
svrhu na{eg istra`ivanja. Mnogo su zna~ajniji efekti gore spomenutih pret-
postavki ove metode,76 kada se pogledaju u svetlu verovatnih doga|aja koji
su se odigrali tokom, i neposrednog posle Potopa.
UGLJENIK C-14 I POTOP
Prepotopne proporcije radioaktivnog ugljenika
Pre Potopa, vrlo je verovatno da je odnos obi~nog ugljenika prema
radioaktivnom ugljeniku u atmosferi bio daleko ve}i od sada{njeg, prven-
stveno zbog globalne polutropske klime i velikih koli~ina biljnog `ivota koji se
pronalazi {irom sveta. Taj efekat bi bio poja~an manjom koli~inom ugljenika
koja se odr`ava u okeanu nego {to je to danas slu~aj, po{to su okeani bili
manji, a kopnene oblasti ve}e pre Potopa. A mogu}e je da bi bio jo{ poja~an
za{titnim efektom toplotnog vodenog omota~a, koji bi spre~avao formiranje
radioaktivnog ugljenika u vi{oj atmosferi. Svi ti faktori bi smanjili odnos
radioaktivnog ugljenika prema obi~nom ugljeniku na daleko manji deo od
onoga koji danas postoji.
Drugi mogu}i efekat vodenog omota~a je veoma zanimljiv. Pored formi-
ranja ugljenika C-14 iz azota u atmosferi neutronima kosmi~kog zra~enja ti
neutroni tako|e reaguju sa deuterijumom (te{ki vodonik, izotop vodonika u
te{koj vodi), koji bi nesumnjivo bio prisutan u zna~ajnim koli~inama u takvom
omota~u, kako bi formirao tricijum, jo{ te`i izotop vodonika. Tricijum je nesta-
bilan i raspada se brzo beta raspadom na izotop helijuma, He-3. Ali se
ispostavlja da ima previ{e He-3 u atmosferi da bi se objasnio ovim proce-
som koji deluje pri sada{njim stopama tokom geolo{kog vremena. Autoritet
po pitanju kosmi~kih zraka, Korf, predla`e slede}e re{enje problema:
“Postoje dva faktora koji bi te`ili da pove}aju koli~inu tricijuma. Jedan od
njih je da je intenzitet kosmi~kog zra~enja i otuda stope proizvodnje neu-
trona mogao da bude ve}i u nekom vremenu u geolo{koj pro{losti...
284
Druga mogu}nost koja se poziva na delovanje u pro{losti pretpostavlja da
je u vreme kada je Zemlja bila toplija, atmosfera sadr`avala daleko vi{e
vodene pare, i (proces stvaranja tricijuma od deuterijuma) bi mogao da
deluje pri daleko ve}oj stopi nego danas.”77
Vodeni omota~ ne samo da time obezbe|uje obja{njenje za sada{nji vi{ak
atmosferskog helijuma He-3, ve} tako|e ukazuje na to da bi proporcija neu-
trona kosmi~kog zra~enja koji su reagovali sa azotom, kako bi se formirao
radioaktivni ugljenik, bila manja za koli~inu koja bi reagovala sa vodonikom.
Ovaj faktor se kombinuje sa drugim spomenutim faktorima kako bi obezbe-
dio da procenat radioaktivnog ugljenika u ugljen-dioksidu prepotopne atmos-
fere bude daleko manji nego danas. Prema tome bi radioaktivnost `ivih orga-
nizama koji koriste taj ugljen-dioksid bila daleko manja od one kod organiza-
ma koji `ive danas.
Tako bi prepotopna organska materija verovatno imala malo ili nimalo
radioaktivnosti ako je o~uvana u vidu fosila, iako su mogli da budu zatrpani
Potopom pre samo nekoliko hiljada godina. Iako sada{nja aktivnost radioak-
tivnog ugljenika izgleda ukazuje na to da }e merenja registrovati radioak-
tivnosti iz materije mo`da i do 70.000 godina stare, takvi nagove{taji su zas-
novani na pretpostavci uniformizma. Ovo ograni~enje dr G. N. Plas, stru~njak
u istra`ivanjima koja se bave atmosferskim ugljen dioskidom, smatra sasvim
ozbiljnim:
“Svi prora~uni datuma dobijenih radioaktivnim ugljenikom su na~injeni na
pretpostavci da je koli~ina atmosferskog ugljen-dioksida ostala konstan-
tna. Ako je ovde predstavljena teorija o varijacijama ugljen-dioksida u
atmosferi ta~na, onda smanjena koli~ina ugljen-dioksida u vreme posled-
nje glacijacije zna~i da su svi datumi dobijeni radioaktivnim ugljenikom za
doga|aje pre povla~enja gle~era pod znakom pitanja.”78
Poslepotopne proporcije radioaktivnog ugljenika
U pogledu biljaka i `ivotinja koje su `ivele posle Potopa, gubitak Zemljinog
omota~a bi te`io da pove}a procentualnu koncentraciju ugljenika C-14 i ugljen-
dioksida u atmosferi, po{to bi se stopa formiranja atoma ugljenika C-14
ubrzala gubitkom omota~a. Sa druge strane, unos ugljenika u atmosferu
preko intenzivnog vulkanizma tokom i posle perioda Potopa je morao uveliko
da pove}a sadr`aj ugljen-dioksida u atmosferi i okeanima, verovatno vi{e
nego izjedna~avaju}i porast C-14, bar izvesno vreme.
[tavi{e, ravnote`ni uslovi izme|u stvaranja i raspada radioaktivnog ugljeni-
ka, koji se moraju pretpostaviti pri vr{enju bilo kakvog prora~una starosti
ovom metodom, o~igledno ne bi bili primenljivi prili~no dugo vremena posle
Potopa. Iako je sasvim verovatno postojao zna~ajan porast stope formiranja
atoma ugljenika C-14 u vreme Potopa usled ve}e efikasnosti kosmi~kog
zra~enja u tom procesu posle talo`enja vodenog omota~a, neizbe`no bi bilo
potrebno vi{e godina da ukupna koli~ina radioaktivnog ugljenika izgradi rezer-
voar takve veli~ine da broj atoma koji se stvara i rasipa bude podjednak. A
to bi zna~ilo da bi organizmi koji su `iveli u tim prvim godinama i vekovima
posle Potopa primali zna~ajno manju koli~inu radioaktivnog ugljenika u svoje
285
sisteme od onih koji su `iveli kasnije. Naro~ito bi to bilo ta~no u prvih neko-
liko stotina godina posle Potopa, kada je me{anje atmosferskog, okeanskog
i biolo{kog ugljenika prvi put ostvarivano. U svojoj knjizi o ovom predmetu,
Libi ka`e:
“Ako treba zamisliti da je kosmi~ko zra~enje bilo isklju~eno do nedavnog
vremena, ogromne koli~ine radioaktivnog ugljenika neophodnog za
ravnote`no stanje ne bi bile proizvedene i specifi~na radioaktivnost `ive
materije bi bila daleko manja od stope proizvodnje prora~unate na osnovu
neutronskog intenziteta.”79
O~igledan zaklju~ak je da bi biljke i `ivotinje koje su `ivele u prvim vekovi-
ma posle Potopa bile daleko manje radioaktivne nego {to bi se to pret-
postavilo na osnovu sada{njih stopa i otuda bi izgledale starije nego {to jesu.
Specifi~na radioaktivnost se pove}avala kako je vreme prolazilo,
pribli`avaju}i se sada{njim ravnote`nim stopama. Zbog toga izgleda da datu-
mi na osnovu radioaktivnog ugljenika dobijeni za poslednje 4.000 godina
pokazuju op{tu dobru povezanost sa istorijski proverenom hronologijom, iako
postoji puno neslaganja i velika koli~ina gre{ke {to se vi{e unazad ide u
pore|enje. Ali za ranije datume, specifi~na radioaktivnost u kopnenoj sredini
postaje progresivno manja kako se ide unazad u vreme. Prema tome, kada
se analizira materijal stariji od, recimo, oko 4.000 godina metodom radioak-
tivnog ugljenika, svakako }e se prona}i da je aktivnost bila niska i, ako je
starost procenjena na osnovu sada{njih ravnote`nih uslova i stopa, neizbe`no
}e pokazivati previ{e velike vrednosti, sa koli~inom gre{ke koja progresivno
raste sa staro{}u materijala.
Prema tome, Potop i povezani doga|aji na sasvim odgovaraju}i na~in
obja{njavaju podatke istra`ivanja ugljenikom C-14, obja{njavaju}i slaganje sa
istorijski odre|enim nedavnim doga|ajima, ali u isto vreme ukazuju}i da su
ranija neproverena datiranja svakako previ{e velika, kako bi se moglo
zaklju~iti na osnovu biblijskog zapisa.
Shodno tome, svi zna~ajniji datumi dobijeni na osnovu metode
geohronometrije radioaktivnim ugljenikom se savr{eno uskla|uju sa biblijskim
zapisima i zaklju~cima povezanim sa stvaranjem i Potopom. Prostor
onemogu}ava raspravu o svim metodama koji su kori{}eni ili predlo`eni, ve}
o samo onim koji se smatraju za najzna~ajnije i najbolje utvr|ene. Bilo bi
mogu}e sli~nim analizama pokazati su{tinski sklad podataka ovih drugih
sporednih metoda (to jest, jonski metod, hronologija varvi, termoluminiscen-
cija, itd) sa biblijski uspostavljenim ~injenicama istinskog nedavnog Stvaranja
i op{teg Potopa.
Ovi doga|aji se moraju datirati pre samo nekoliko hiljada godina po Bibliji,
a dokazi koji su izneseni protiv tog svedo~enja se pokazuju sasvim u skladu
sa njom. U stvari, izgledalo bi veoma verovatno da ne bi mogao da bude
izumljen nijedan metod geohronometrije koji bi dozvoljavao odre|ivanje datu-
ma starijih od Potopa, po{to bi svi takvi procesi, bilo geolo{ki ili meteoro-
lo{ki, bili sigurno duboko poreme}eni i izmenjeni doga|ajima te globalne
kataklizme. Opis Biblije je da “tada{nji svet, bi vodom potopljen i nestade”
(2. Petrova 3,6), a kontekst pokazuje da ta izjava obuhvata geolo{ku zemlju
286
i atmosferska nebesa. Jedini mogu}i na~in na koji ljudi mogu da saznaju
starost Zemlje je preko bo`anskog otkrivenja.
PROTIVRE^NOSTI U GEOHRONOLOGIJI
^ak i pored biblijskog svedo~enja protiv procena starosti na osnovu
radioaktvnosti za Zemlju i njene formacije, postoje brojni dokazi u samoj
geologiji protiv ispravnosti tih velikih vremenskih trajanja. Trenutno prihva}ena
cifra starosti Zemlje se izvodi na osnovu radioaktivnosti urana i drugih ele-
menata i iznosi od 5 do 6 milijardi godina,80 pri ~emu je o~vr{}ivanje Zemljine
kore datirano na pre oko 4,5 milijardi godina.
Ali, postoji puno geolo{kih procesa koji su izgleda podesni bar isto toliko
za geohronometarsku svrhu koliko i fenomen radioaktivnosti, a koji daju
daleko ni`e procene od te. Nijedan od njih nije dovoljno precizan za ta~na
merenja, svi uklju~uju neku vrstu malo verovatnih pretpostavki kao i metode
radioaktivnosti, ali su one ipak dovoljno smislene da bace veoma ozbiljnu
sumnju na pouzdanost radioaktivnih procena.
Meteorska pra{ina
Jedna od tih linija dokaza se izvodi na osnovu istra`ivanja meteora i
kometa, koje postoje u velikom broju u na{em Sun~evom sistemu. Ogromna
koli~ina meteorskog materijala pada svake godine na Zemlju. Procene varira-
ju veoma puno, ali je najpa`ljivija istra`ivanja izvr{io Hans Peterson (Hans
Pettersson) sa {vedskog okeanografskog instituta.
“Peterson je prora~unao da ukupna koli~ina pra{ine meteorskog porekla
u atmosferi, do visine od 100 km, iznosi do 28.600.000 tona... Polovina
te sume - 14.300.000 tona takve pra{ine - pada na Zemlju svake godine
i 14.300.000 tona nove pra{ine mora da u|e u atmosferu.”81
Asimov iznosi zna~aj te velike koli~ine meteorske pra{ine, na osnovu pret-
postavljene velike starosti Zemlje, na slede}i na~in:
“Naravno, to se de{ava godinu za godinom, a Zemlja je postojala kao
~vrsto telo prili~no dugo vremena, mo`da i do 5 milijardi godina. A ako
je, tokom celog tog vremena, meteorska pra{ina padala na zemlju istom
stopom kojom to ~ini danas, onda bi, ako ne bi bila poreme}ena, formi-
rala sloj debljine 17 m preko celokupne povr{ine Zemlje.”82
O~igledno, nikakav sloj meteorske pra{ine bilo kakve znatne veli~ine,
svakako ne 17 m, se ne pronalazi na Zemljinoj povr{ini, iako su navodno
prona|ene neke naznake da takav sloj postoji na okeanskom dnu.
“Peterson i Ro{i (Rotschi) su prona{li dobre dokaze na osnovu neobi~nog
sadr`aja nikla u nanosima dubokog mora u Atlanskom i Pacifi~kom
okeanu da Zemlja akumulira nekoliko hiljada tona meteorskog materijala
na dan.”83
Odsustvo tog sloja meteorske pra{ine na Zemljinoj povr{ini se ne mo`e
razumno objasniti uz pomo} procesa me{anja u Zemljinoj kori, kako Asimov
tvrdi. Ovaj tip materijala je sastavljen prvenstveno od gvo`|a, sa velikim
sadr`ajem nikla i drugih relativno retkih sastojaka Zemljine kore, a ti elementi
287
se ne pronalaze u dovoljnoj koli~ini kako bi odgovarali koli~ini koja je navod-
no nagomilana meteorskom pra{inom. Na primer, prose~an sadr`aj nikla
meteora je reda veli~ine 2,5%, dok nikl predstavlja samo oko 0,008% stena
Zemljine kore.84 Prema tome, oko 312 puta vi{e nikla po jedinici zapremine
se javlja u meteorima u odnosu na Zemljinu koru. To zna~i da bi meteorska
pra{ina debljine 17 m morala da bude raspore|ena unutar Zemljine kore
debljine najmanje 312 x 17 m, ili vi{e od 5 km, kako bi se dobila sada{nja
procentualna koli~ina nikla u Zemljinoj kori, ~ak i pod nemogu}om pret-
postavkom da na po~etku uop{te nije bilo nikla u Zemljinoj kori. Mogu se
na~initi sli~ni prora~uni za kobalt i druge zna~ajne sastojke meteora, pri ~emu
svi svedo~e da meteorska pra{ina jednostavno nije mogla da pada na Zemlju
pri sada{njim stopama tokom bilo kakvih 5 milijardi godina geolo{kog vre-
mena.
Sli~ni prora~uni ukazuju da bi se ogromne koli~ine gvo`|a nagomilale na
povr{ini od meteorske materije tokom geolo{kog vremena. Gvo`|e je najobil-
niji element u meteorima, a tako|e se nalazi u velikim koli~inama u Zemljinoj
kori.
“Da li to povr{insko gvo`|e mo`e da bude, ne Zemljina originalna sup-
stanca, ve} bar u zna~ajnom delu, akumulirana meteorska pra{ina tokom
vremena? Po mojim prora~unima, pra{ina bi objasnila ukupnu koli~inu
gvo`|a u gornjih 2,4 km ~vrste Zemljine kore, {to svakako odgovara,
tako|e, celokupnoj koli~ini gvo`|a koju smo iskopali.”85
Ali, da li neko stvarno misli da je celokupna koli~ina gvo`|a u gornjih 2,4
km Zemljine kore poreklom od meteorske pra{ine? Takav predlog izgleda van
razuma. Ipak je to ~udan zaklju~ak na koji smo navedeni ako je meteorska
pra{ina padala na Zemlju tokom pribli`no 5 milijardi godina.
Meteorska radioaktivnost
Zanimljivo je da su prora~uni na osnovu radioaktivnosti na~injeni na mete-
orima, sli~no tome, veoma protivre~ni.
“Ispitivanjem sadr`aja helijuma nekoliko meteora, Panet (Paneth) dolazi
do starosti koje variraju izme|u 60 miliona i 7 milijardi godina... Ponovo
ispituju}i dokaze, Bauer dolazi do prose~ne starosti od oko 60 miliona
godina za meteore koje je ispitao Panet. To bi nam dalo donju granicu
starosti meteora, a tako|e i starosti svemira.”86
Astronomima i geolozima je bilo te{ko da prihvate tako “malu” starost za
meteore imaju}i u vidu bilo koju od klasi~nih teorija nastanka Sun~evog sis-
tema. Noviji i daleko suptilniji prora~uni su bili prizvani kako bi se “pomirio”
nesklad.
“Kada se to uradi, dobija se starost stenovitih meteora posle o~vr{}ava-
nja. Rezultat je oko 4,6 milijardi godina.”87
Prema tome, samo menjanjem metoda prora~una mo`e se pove}ati
starost meteora od 60 do 4.600 miliona godina! Kasniji prora~un je na~injen
metodom kalijum-argon, a prvi metodom helijumovog izotopa.
288
Tektiti
Poseban tip staklenastih meteora, poznatih kao tektiti, jo{ je te`e protu-
ma~iti. Oni se pronalaze na razli~itim lokalitetima u obliku onoga {to izgleda
kao ~estice u obliku kapi.
“Kao suprotnost tim velikim starostima, procenjene argonske starosti tek-
tita (Suess, et al., 1951; Gerling and Yaschenko, 1952) su samo izme|u
jednog miliona i 10 miliona godina. Gerling i Ja{enko smatraju to za dokaz
protiv kosmi~kog porekla tektita.”88
Svejedno, kako Ster, u zaklju~ku dokaza, ka`e:
“Iako neki istra`iva~i veruju da su ta staklenasta tela zemaljskog porekla,
izgleda da obilje dokaza ukazuje na kosmi~ki izvor nastanka.”89
Zna~ajna odlika relativno malih starosti ukazuje da su izgleda starosti tek-
tita manje od starosti nekih slojeva Zemlje u kojima su natalo`eni.
“Za svako od velikih pojavljivanja se smatra da predstavlja jednu ki{u
meteora. Pretpostavlja se da su oni iz ^ehoslova~ke poreklom iz mio-
censkih slojeva; oni iz Teksasa, koje je prvi opisao pisac, su verovatno
poreklom iz eocenskih slojeva; a oni iz Australije bi mogli da budu
sada{nji.”90
Druga zna~ajna ~injenica - pote{ko}a uskla|ivanja sa uniformizmom - je
da se tektiti ne pronalaze u bilo kojim slojevima starijim od tercijarnih.
“Ni tektiti ni drugi meteori nisu prona|eni u bilo kojim drevnim geolo{kim
formacijama.”91
To je, naravno, te{ko uskladiti sa op{te prihva}enim uniformisti~kim kon-
ceptom da su meteori padali na Zemlju, u su{tini, sada{njom stopom tokom
nekih 5 milijardi godina geolo{kog vremena. Pravi meteori, u stvari, o~igled-
no nisu prona|eni u bilo kojim, osim najmla|ih slojeva.
“Samo meteori koji ne podle`u razlaganju pri prolasku kroz atmosferu
mogu biti prepoznati. Verovatno postoji puno njih, a u dubokom okeanu,
gde je stopa talo`enja krajnje mala, kosmi~ke ~estice mogu da se nalaze
visoko u sedimentima u pore|enju sa mestima na kojima su drugi sedi-
menti obilni. Nijedan meteor nikada nije prona|en u geolo{kom stubu.”92
Raspadanje kometa
Poreklo i starost kometa su jo{ nejasniji od porekla i starosti meteora.
Fred Vipl, koji je doprineo teoriji fenomena kometa vi{e nego ve}ina drugih
savremenih astronoma, ka`e:
“Jo{ uvek se nalazimo sasvim u mraku po pitanju krajnjeg porekla
kometa. Gde je bila fabrika u kojoj su na~injene, i kada je Sunce steklo
taj zadivljuju}i skup sasvim trivijalnih tela, ~ija je ukupna masa, uprkos
njihovog velikog opsega, verovatno manja od mase Zemlje?”93
Zanimljiva stvar u vezi kometa je da izgleda da se one neprestano ras-
padaju. Odre|en broj njih se razlomio i razlo`io tokom perioda ljudskog pos-
matranja. O~igledno je da se mo`e o~ekivati da }e se sve poznate komete
289
razlomiti i nestati tokom vremena koje je geolo{ki veoma kratko. Fred Hojl to
napominje.
“Procenjeno je da se raspadanje mnogih kometa odigrava pri takvoj stopi
da }e one biti potpuno razgra|ene u toku najvi{e milion godina. Trenutni
je zaklju~ak da te komete nisu mogle da se kre}u oko Sunca takve kakve
su danas vi{e od milion godina, po{to bi se u suprotnom ve} raspale.”94
Po{to su komete sasvim definitivno deo sun~evog sistema, prirodan
zaklju~ak bi bio da bi maksimalna starost kometa ujedno bila i maksimalna
starost Sun~evog sistema, i da su ovo dvoje nastali u pribli`no isto vreme.
Hojl to izbegava, pretpostavljaju}i da komete nisu po~ele da se raspadaju do
pre manje od milion godina. Vipl i ve}ina drugih izbegava taj zaklju~ak pret-
postavljaju}i da postoji ogroman rezervoar “uspavanih” kometa daleko izvan
granica Sun~evog gravitacionog polja, skoro do najbli`ih zvezda. Ta teorija je
pripisana Ernestu Opiku i Janu Ortu (Jan Oort).
“Ort je postulirao da oblak kometa mo`e da sadr`i i do 100 milijardi
kometa od kojih samo mali broj dolazi u blizinu Sunca i planeta. Me|utim,
povremeno nasumi~an prolaz zvezde poreme}uje kretanja nekih kometa u
dovoljnoj meri kako bi ih naveo da se prebace u sferu gravitacionog
privla~enja Jupitera ili neke druge velike planete. Na taj na~in se komete
uzimaju jedna po jedna iz ’duboko zamrznutog’ solarnog roja i uvla~e se
u orbite relativno kratkog perioda. Po{to se njihov period hibernacije
zavr{i, postaju aktivne i dezintegri{u se u gas i meteorske ~estice tokom
nekoliko stotina ili nekoliko hiljada kru`enja oko Sunca.”95
Ne postoji ni najmanja opa`ajna osnova za tu ~udnu teoriju, niti, kako je
Vipl istakao, za bilo kakvu prihvatljivu teoriju u vezi porekla tog hipoteti~kog
roja uspavanih kometa. Njen jedini razlog je potreba da se izbegne o~igled-
no svedo~anstvo kometa o mladosti Sun~evog sistema.
Atmosferski helijum
Jo{ jedan tip geofizi~kog hronometra, koji ukazuje na nepodesnu mladost
Zemlje, jeste akumulacija radioaktivno nastalih gasova u atmosferi.
Najzna~ajniji me|u njima je, naravno, radioaktivni helijum, koji je kako smo
ve} istakli, nastao raspadom urana i torijuma u Zemljinoj kori. Odre|ena
koli~ina radioaktivnog helijuma, naravno, migrira i na kraju pronalazi svoj put
do povr{ine, gde se tada dodaje atmosferi.
Me|utim, vi{e godina se zna da ne postoji ni pribli`no dovoljno helijuma
u atmosferi koji bi odgovarao navodnoj starosti Zemlje i stopi izlaska heliju-
ma iz stena Zemljine kore u atmosferu.
“Mo`e se razumno pretpostaviti da je celokupna atmosferska koli~ina heli-
juma-4 radioaktivnog porekla. Gold{mit (Goldschmidt), razmatraju}i poznati
sadr`aj helijuma u atmosferi i poznate koncentracije nizova urana i toriju-
ma u primarnim stenama, zaklju~uje da bi celokupni atmosferski helijum
bio proizveden tokom 2 milijarde godina iz dva kilograma po kvadratnom
centimetru primarnih stena. To predstavlja oko 1,3% ukupne koli~ine pri-
marnih stena koje su bile erodovane i za koje bi se, prema tome, moglo
o~ekivati da su isporu~ile helijum atmosferi.”96
290
To ukazuje da bi pravi maksimum starosti Zemlje na osnovu proizvodnje
helijuma bio samo 1,3% od 2 milijarde, ili 26 miliona godina. A ~ak je i to
nemogu}e velik broj zato {to zanemaruje bilo kakav primarni atmosferski heli-
jum i bilo kakve pro{le vi{e stope radioaktivnog raspada, kao i helijum koji
je mogao da na|e svoj put do povr{ine iz neraspadnutih stena.
Metod kori{}en za izbegavanje tog zaklju~ka je da se pretpostavi da je
vi{ak helijuma stvoren u pro{losti nekako dostigao “brzinu izlaska”, savla-
davaju}i silu Zemljine te`e i u potpunosti napu{taju}i atmosferu. To zahteva
da su temperature u egzosferi (najvi{i deo atmosfere) krajnje visoke.
“H. Petersen, F. A. Lindeman (Lindemann) i drugi su pokazali da koli~ina
helijuma oslobo|enog iz radioaktivnih stena tokom geolo{kog `ivota
Zemlje prema{uje koli~inu koja je danas prisutna u atmosferi.
Pretpostavljaju}i da je Stonijev (Stoney) mehanizam odgovoran za gubitak
helijuma koji je morao da se odigra, L. Spi~er (Spitzer) je zaklju~io da je
temperatura na kriti~nom nivou ili oko 1.800oC ili da je, iako obi~no
manja, povremeno ve}a - mo`da je za 2% vremena 2.300oC; a ~ak bi i
ve}e vrednosti mogle da budu potrebne, jer je Mejn (Mayne) nedavno
zaklju~io da je koli~ina oslobo|enog i izgubljenog helijuma daleko ve}a
nego {to se pretpostavljalo. Neki teoreti~ari smatraju da je te{ko prihvatiti
spomenute visoke temperature.”97
Nikakvi nezavisni dokazi za tako velike temperature jo{ uvek ne postoje.
Drugim re~ima, umesto prihvatanja o~iglednog zaklju~ka na osnovu sadr`aja
helijuma u atmosferi da je starost Zemlje morala da bude daleko manja nego
{to se obi~no veruje, zaklju~uje se da su temperature u egzosferi morale da
budu dovoljno visoke kako bi dozvolile helijumu da pobegne, bez obzira koliko
bi taj zahtev bio ekstreman.
So u okeanima
Jo{ jedan dokaz mladosti Zemlje se pronalazi u geohemijskoj analizi vode
okeana. Koli~ina soli i drugih hemikalija u okeanu se neprestano pove}ava,
kroz proces erozije kopna i re~nog transporta erozionog materijala do okeana.
Pod pretpostavkom da okean nije prvobitno sadr`ao nijedan od karakteris-
ti~nih elemenata i da je stopa snabdevanja oduvek bila ista kao {to je danas
(nijedna pretpostavka, naravno, nije valjana), mogu}e je dobiti maksimalnu
starost okeana, a time verovatno i Zemlje, na osnovu izmerenih koli~ina i
stopa koje danas postoje.
Naj~e{}e hemikalije u okeanskoj vodi su, naravno, natrijum i hlor, koji
predstavljaju sastojke obi~ne kuhinjske soli, natrijum-hlorida. Natrijum pred-
stavlja u proseku 10,8, a hlor 19,6 hiljaditih delova vode okeana,98 u prose-
ku. U prose~noj re~noj vodi te proporcije su samo 0,0085 i 0,0083 hiljadi-
tih delova.99 Okeani sadr`e oko 1.300 miliona kubnih kilometara vode, a reke
oko 210.000 kubnih kilometara.100 Od ove druge koli~ine, oko 34.000 kub-
nih kilometara godi{nje se izliva u mora i obnavlja se ki{om. Makimalna
starost okeana, odre|ena na osnovu njegovog sadr`aja natrijuma se
prora~unava kao (10,8 x 1.300.000)/(0,0085 x 34), ili oko 50 miliona go-
291
dina. Odgovaraju}i prora~un na osnovu hlora daje rezultat od oko 90 miliona
godina. Oba prora~una su o~igledno daleko ispod 5 milijardi godina!
“Poku{aji da se na~ini direktna procena starosti okeana na osnovu nje-
govog sadr`aja soli nailaze na velike pote{ko}e. Oni zasnovani na koli~ini
natrijuma u okeanu i sada{njoj stopi erozije daju starost od samo oko 50
miliona godina, koja predstavlja cifru koja je nekada bila prihva}ena kao
starost Zemlje. Ta cifra je samo deo one koja se sada pripisuje najstari-
jim sedimentnim stenama, ~ije je formiranje zavisilo od postojanja okeana
i kontinenata.”101
Uobi~ajen na~in poku{avanja da se ta pote{ko}a zaobi|e je da se pret-
postavi velika koli~ina “cikli~nog” natrijuma, itd - materijala koji je nakako na-
talo`en na kopnu i zatim ponovo erodovan i ponovo transportovan, mo`da
vi{e puta. Ne postoji definitivna mera takvog cikli~nog natrijuma, ali su ~ak i
najpovoljnije procene neodgovaraju}e za obja{njenje dubokog neslaganja.
“Me|utim, ne smatra se da ukupna koli~ina soli koja je no{ena u okeane
i (1) tu ostala, (2) bila cikli~na, (3) ili se nalazi u obliku kamene soli i
slane vode u slojevima, mo`e da izmeni procenu za vi{e od 200 miliona
godina.”102
To je izgleda maksimalna cifra koja mo`e biti dozvoljena za starost okeana
na osnovu njegovog veoma zna~ajanog hemijskog sastojka.103 Ali, trebalo bi
da bude o~igledno da je to nemogu}e velika cifra jer uklju~uje apsurdnu pret-
postavku da okean na po~etku nije sadr`ao natrijum. Savremeni marinski
geolozi i okeanografi su, sa druge strane, ube|eni da je salinitet okeana odu-
vek bio iste vrednosti kao i danas.
“Izgleda razumno sigurno da je salinitet okeana ostao i koli~inski i kvali-
tativno konstantan unutar sasvim uskih granica od kambrijuma.”104
“Zaista ne postoji razlog da sumnjamo da su okeani kao veliki baseni
slane vode ve} bili prisutni u prekambrijumskim vremenima.”105
Krajnji rezultat ovih razmatranja bi izgleda bio, sasvim jasno, da okeani
sveta moraju da budu krajnje mladi. I paleobiolo{ka106 i geohemijska razma-
tranja izgleda zahtevaju da su okeani oduvek bili slani skoro kao danas, ali
da neprestano postaju slaniji svake godine. Taj proces nije mogao da se odi-
grava veoma dugo.
Voda iz Zemljine unutra{njosti (juvenilna voda)
U stvari, postoji osnova za verovanje da je sama voda okeana iza{la iz
Zemlje vulkanskim izbacivanjima u obliku pare i da taj proces, tako|e, nije
mogao da se odigrava tokom perioda koji je dug kao navodna starost litos-
fere. Obi~no se ne uvi|a koliko se ogromne koli~ine juvenilne vode (to jest,
vode koja sti`e do povr{ine Zemlje po prvi put) izlivaju na Zemljinu povr{inu
svaki put prilikom vulkanske erupcije. Te{ko je dobiti precizne podatke, na-
ravno; verovatno su najbolji oni koji su dobijeni na osnovu ~uvenog meksi~kog
vulkana, Parikutina (Paricutin), tokom perioda svog najaktivnijeg `ivota izme|u
1943-52.
292
“Ako je proporcija vode prema ukupnoj koli~ini ~vrstih materijala bila pri-
bli`no konstantna tokom perioda aktivnosti vulkana, ukupna te`ina
izba~ene vode bi iznosila nekih 39 miliona metri~kih tona - {to je prib-
li`no te`ina mase vode u kvadratu stranice oko 6 kilometara i jednog
metra duboke.”107
Osoblje Ameri~kog geolo{kog istra`iva~kog centra koje je izvr{ilo ta mere-
nja i istra`ivanja na Parikutinu je smatralo da je celokupna koli~ina te vode
bila prava juvenilna voda. Iako postoje razli~ite teorije, ve}ina vulkanologa
sada veruje da je to ta~no bar za ve}inu, a verovatno za sve vode izba~ene
iz vulkana.
“Do po~etka ovog veka mnogi geolozi su smatrali da lava dobija svoju
vodu curenjem sa okeanskog dna. Sada, generalno odba~eno, to gledi{te
je zamenjeno zapanjuju}im predlogom. Vulkanska voda, ka`u brojni anali-
ti~ari, dolazi iz 'primarnih konstituenata' - to jest, prvobitne materije iz
koje je planeta formirana.”108
Parikutinova gore opisana voda mo`e biti prora~unata na, u proseku, oko
1/4.200 kubnih kilometara godi{nje. Imaju}i u vidu ~injenicu da postoji oko
400 ili 500 aktivnih vulkana na kontinentima {irom sveta, uz nekoliko puta
ve}i broj za koje je poznato da su bili aktivni u nedavnoj geolo{koj pro{losti,
smatramo da nije nerazumno pretpostaviti da bi prose~na godi{nja aktivnost
vulkana u svetu bila takva da proizvodi najmanje 4,2 kubna kilometra juve-
nilne vode svake godine. Verovatno je to veliko potcenjivanje, imaju}i u vidu
ogromne koli~ne magmatskih stena na ili blizu povr{ine Zemlje koje su, bez
obzira na metod njihovog formiranja, svakako bile pra}ene izbacivanjem
ogromnih koli~ina zarobljene vode.
Tako|e je poznato da postoji puno aktivnih vulkana na okeanskom dnu,
a bilo ih je i puno vi{e u pro{losti. O~igledno, njihov broj i produkcija su skoro
potpuno nepoznati, ali oboje su verovatno veoma veliki. Imaju}i u vidu sve te
faktore smatramo da je cifra od 4,2 kubna kilometra godi{nje, u proseku
{irom geolo{kog vremena, samo minimalna procena porasta koli~ine vode
dodate okeanu.
Po{to okean sada sadr`i pribli`no 1.300 miliona kubnih kilometara vode
(oko 1.400 miliona kubnih kilometara ako se doda celokupna voda u
Zemljinoj kori i atmosferi, rekama, jezerima, itd), jednostavan prora~un109 }e
dati cifru od 315 do 340 miliona godina kao maksimalno mogu}u starost
Zemlje, ~ak i uz pretpostavku da je celokupna voda u okeanu nastala vulkan-
skim delovanjem. Ponovo, to je daleko manje od 4 ili 5 milijardi godina.
I naravno, sve to u potpunosti ignori{e otkrivenje prvobitnih uslova
stvorene Zemlje u 1. Knjizi Mojsijevoj 1,2, koje opisuje da je bila prekrivena
vodom. [tavi{e, ignori{e opis Potopa, kada su velike koli~ine podzemne vode
izbile kroz rascepe “izvora velikoga bezdana” i kada su velike zapremine vode
u{le u okeane padanjem prvobitnog atmosferskog vodenog omota~a u vidu
ki{e.
293

Formiranje Zemljine kore
Me|utim, {to je jo{ izuzetnije, vulkansko delovanje mo`e da objasni
celokupnu Zemljinu koru uz pomo} ovakve vrste prora~una. To jest, ako je
Zemlja stara koliko se i tvrdi, izbacivanje vulkanskog materijala pri sada{njim
stopama bi proizvelo zapreminu materijala jednaku ili ve}u od zapremine na
svim kontinetnima u svetu. To predstavlja osnovu teorije D`. T. Vilsona da se
Zemljina kora razvila upravo na takav na~in.
“Izbacivanje lave pri sada{njoj stopi od 0,8 km3/godi{nje tokom Zemljine
istorije od 4,5 x 109 godina ili ~ak 3 x 109 od kada su najstarije poznate
stene bile formirane, izlilo bi lavu reda veli~ine 3 x 109 km3 na Zemljinoj
povr{ini. To pribli`no odgovara zapremini kontinenata (oko 30 km x 1,1 x
108 km2). Blago ve}a stopa vulkanizma u ranim stupnjevima razvoja
Zemlje bi tako|e dozvolila formiranje okeanske kore.”110
Svakako da ideja da su svi materijali stena i zemlji{ta celokupne Zemljine
kore bili izgra|eni vulkanskim erupcijama tokom geolo{kog vremena nije ni{ta
manje ~udna u odnosu na tradicionalni uniformizam nego {to je to teorija
Potopa. Iako se, kao {to smo ve} naglasili, vulkanska lava prostire {iroko
preko Zemljine povr{ine, ona svejedno sa~injava relativno malu proporciju
svih stena. Vilsonova pretpostavka je da su graniti i druge stene prvobitno
predstavljali lavu koja je od tog vremena bila erodovana i metamorfisana u
odnosu na svoje prvobitno stanje. Ta teorija je sasvim naga|aju}a, naravno,
i jo{ uvek nije stekla veliki broj sledbenika. Svejedno, aritmeti~ki prora~uni
navode na takav zaklju~ak.
U stvari, realisti~niji prora~uni bi pokazali da bi kontinenti mogli da nas-
tanu vulkanskim delovanjem za mnogo kra}e vreme od 4,5 milijardi godina.
Ta cifra je zasnovana na prose~nom izbacivanju lave od oko 0,8
km3/godi{nje. Ali je ta druga cifra uzeta iz rada Sapera (Sapper), koji je
zauzvrat zasnovan na tokovima lave posle 1500. godine.111 Ali, o~igledno da
ta stopa mora da bude manja od prose~ne stope tokom geolo{kog vremena
imaju}i u vidu daleko ve}i obim vulkanske aktivnosti u pro{losti nego u
sada{njosti. Me|utim, ~ak i na osnovu sada{nje aktivnosti to izgleda pre-
malo. Materijali (lava i pepeo) koje je Parikutin izbacio tokom 10 godina svoje
aktivnosti bili su zapremine preko dve milijarde kubnih metara,112 {to prema
tome predstavlja u proseku 0,2 km godi{nje. Tako bi, samo ~etiri takva vulka-
na, proizvodila Vilsonovih 0,8 kubnih kilometara godi{nje. Ako bi, kako smo
ve} rekli, minimalna prose~na cifra bila najmanje hiljadu vulkana, onda bi se
gore procenjenja starost smanjila sa 4,5 milijarde na manje od 20 miliona
godina. I to na pretpostavci da se celokupna Zemljina kora razvila jednoli~no
na taj na~in.
Sada smo govorili o nizu dokaza koji jasno pokazuju da procena od 4 ili
5 milijardi godina za starost Zemlje mora da bude prevelika. Tako raznovrsni
procesi kao {to je pad meteora, raspadanje kometa, unos rastvorenih
hemikalija u okeane, i rast kontinenata vulkanizmom, svi daju starosti koje
su daleko manje od te. I to je sve na osnovu sopstvenog principa uni-
formizma. O~igledno, na osnovu otkrivenih ~injenica prvobitnog Stvaranja u
294
odraslom stanju i velikog prekida u svim prirodnim procesima u vreme
Potopa, ~ak su i ove druge starosti daleko prevelike.
Koliko su ta~no prevelike nemogu}e je odrediti nau~nim prora~unima kao
{to je i nemogu}e odrediti pravu starost Zemlje uz pomo} bilo kakvih radioak-
tivnih minerala. Ponovo nagla{avamo da jedini siguran osnov preistorijske
hronologije mo`e da do|e samo bo`anskim otkrivenjem. To otkrivenje, u
Bibliji, bele`i Stvaranje i kasniji op{ti Potop, pri ~emu su se oba doga|aja
odigrala pre samo nekoliko hiljada godina. I ni{ta u pravoj nauci ne mo`e to
da negira; niti, u stvari, kada se podaci pravilno shvate, to ~ini.
POSLEPOTOPNA HRONOLOGIJA
Me|utim, mogu}e je prona}i na~ine merenja vremena posle zavr{etka
fenomena Potopa. Osim perioda pode{avanja do sada{njih vrednosti, nesum-
njivo je ta~no da su jednoli~ni procesi preovladavali u prirodi od tog vreme-
na, iako ne mo`emo da isklju~imo povremene efekte kasnijih manjih katas-
trofa. Me|utim, taj period pode{avanja do sada{njih stopa posle intenzivnih
aktivnosti perioda Potopa onemogu}ava kori{}enje mnogih tih procesa mere-
nja vremena osim za najskorija vremena, kako smo istakli u slu~aju metode
radioaktivnim ugljenikom.
U stvari, ljudi ve} imaju bar pribli`an hronolo{ki okvir za poslepotopnu
istoriju zapisanu u Bibliji. Tradicionalni biblijski datum za Potop, kako je
prora~unat po A{erovoj (Ussher) hronologiji, bio je oko 2350. godine pre nove
ere (ili pre nekih 4300 godina). Postoje, naravno, oni koji negiraju strogo
hronolo{ko tuma~enje rodoslova 1. Knjige Mojsijeve 11,10-26.113 Ali, iako
nekima ne izgleda da biblijski tekst jednoglasno govori u pogledu datuma
Potopa, on daje sna`no svedo~anstvo da je taj datum reda veli~ine od samo
nekoliko hiljada godina.
Veoma je zna~ajno da se takve vanbiblijske informacije, kakve se mogu
dobiti za poslepotopnu hronologiju - bilo iz arheolo{kih, biolo{kih, antropo-
lo{kih ili drugih izvora - sla`u u ukazivanju na vreme pre samo nekoliko hil-
jada godina od kojih datira sada{nji red stvari.
GODOVI DRVE]A
Jedno vredno prirodno hronometrijsko sredstvo je obi~no drvo i njegovi
godi{nji prstenovi rasta i njihovi obrasci. I `ivo i mrtvo drve}e se mo`e koris-
titi u toj nauci, poznatoj kao dendrohronologija, upore|ivanjem sekvenci
obrazaca godova izme|u `ivih drve}a, i ise~aka iz savremenog drve}a i onih
sa jo{ ranijim godovima, itd. Obrasci godova su, naravno, odre|eni prven-
stveno variranjem temperature i koli~ine padavina iz godine u godinu.
Teoretski bi bilo mogu}e razvu}i tu hronologiju unazad, korak po korak,
kori{}enjem fosilnog drveta, neodre|eno. Ali, kako Flint ka`e:
“Istra`ivanje godi{njeg rasta godova drve}a je dalo zapis koji se prote`e
do unazad najmanje 2.000 - 3.000 godina.”114
[to je jo{ zna~ajnije, dobro je poznato da su najstariji `ivi organizmi
drve}e. Poznato je da su mnoge d`inovske sekvoje vi{e od 3.000 godina
stare i, osim neobi~nih katastrofa, izgleda da su imune na bolesti i napade
295
{teto~ina. Izuzetna ~injenica je da to jo{ uvek `ivo drve}e izgleda predstavlja
originalno drve}e koje je raslo na svom sada{njem lokalitetu. Napomenimo
slede}e veoma interesantno opa`anje:
“Mo`da je najneobi~nije me|u nere{enim pitanjima u vezi dugove~nosti
~etinara ono u vezi drve}a Sequoia gigantea, koje, neki veruju, mo`e da
ima ve~an `ivot u odsustvu velikog razaranja, po{to je izgleda imuno na
napade {teto~ina... Tako|e je dobro poznata ~injenica da stoje}i panjevi
ove vrste, osim onih koji su rezultovali iz faktora velikog uni{tenja, nisu
poznati. Da li to zna~i da su neznatno pre 3275 godina (ili 4000 godina,
ako je D`on Murov (John Muir), donekle sumnjiv, prora~un ta~an) sve tada
`ive d`inovske sekvoje bile zbrisane nekom katastrofom?”115
Dendrohronolo{ka laboratorija na Univerzitetu u Arizoni je nedavno otkrila
nalazi{te jo{ starijih drve}a u Belim planinama (White Mountains) u Kaliforniji,
jedne vrste ~etinara. Njihov pronalaza~ ka`e:
“Tek smo nedavno shvatili da se odre|eni ~etinari su{nih vi{ih oblasti, a
ne mamutovo drve}e ki{nih {uma, mogu nazvati najstarijim `ivim orga-
nizmima na Zemlji.
Mikroskopsko istra`ivanje godova otkriva da je ~etinarsko drvo
prona|eno pro{log leta na pribli`no 3.048 m po~elo da raste pre vi{e od
4.600 godina i tako nadma{uje najstarije poznate sekvoje za vi{e veko-
va... Mnogi njegovi susedi su skoro isto toliko stari; sada smo datirali 17
~etinara 4.000 godina ili vi{e starih...”116
Po{to su oni, kao i sekvoje i drugo drevno drve}e, jo{ uvek `ivi, moramo
se zapitati za{to su ti najstariji organizmi imali vremena da razviju samo
jednu generaciju od kada su stekli svoje sada{nje mesto boravka ne{to posle
Potopa. Ne postoji zapis o drve}u, ili o bilo kom drugom `ivom organizmu,
koji je stariji od bilo kog razumnog datuma za Potop.
Poreklo poslepotopnih civilizacija
U poslednjoj analizi, jedini zaista pouzdan zapisnik vremena je sam ~ovek.
U bilo kakvoj vrsti prirodnog procesa koja mo`e da bude kori{}ena za
odre|ivanje pro{log vremena, uvek postoji mogu}nost da su stope mogle da
se menjaju, kao i nesigurnost u vezi njegovog prvobitnog stanja. Apsolutno je
nemogu}e znati, van svake sumnje, da takva i takva formacija ili nanos ima
starost od toliko godina, osim ako starost nije potvr|ena pouzdanim ljudskim
zapisima neke vrste.
Prema tome je veoma zna~ajno da nijedno stvarno provereno arheolo{ko
datiranje ne prevazilazi starost od oko 3.000 godina pre nove ere ili ~ak
manje. Stariji datumi se naravno ~esto pripisuju razli~itim lokalitetima i kul-
turama, ali su oni uvek zasnovani na radioaktivnom ugljeniku ili nekim drugim
geolo{kim metodima, a ne na pisanim ljudskim zapisima. Postoje brojne
zastarele hronologije koje su preno{ene preko razli~itih drevnih ljudi, i
zna~ajno je da nijedna od njih ne pru`a prihvatljive dokaze da istorije tih ili
drugih ljudi prema{uju biblijski datum Potopa.
Biblija prikazuje rasprostiranje poslepotopnih ljudi iz geografskih oblasti
ukazanih tako|e arheologijom i svetovnom istorijom. Najdrevniji ljudi koji su
296
ostavili istorijske zapise su bili, naravno, stanovnici doline Tigra i Eufrata,
doline Nila u Egiptu, i drugih blisko-isto~nih oblasti. To se savr{eno sla`e sa
biblijskim zapisima, koji prikazuju centrifugalno kretanje plemena iz prvog
carstva Vavilona (1. Knjiga Mojsijeva 11,9).
Arheolo{ko svedo~enje je dalje potvr|eno botani~kim istra`ivanjima.
Sistematska poljoprivreda je, naravno, bila neophodna za postojanje stabilnih
i civilizovanih zajednica i tako bi predstavljala jednu od najboljih naznaka
po~etaka poslepotopnih kultura. Slede}a izjava danskog nau~nika je prema
tome zna~ajna:
“Tako, mo`emo da zaklju~imo na osnovu sada{njih istra`ivanja rasprosti-
ranja da je kolevka odgajivanja biljaka u starom svetu bila unutar op{te
oblasti luka koji je izgra|en na zapadnim bre`uljcima planine Zagros (Irak-
Iran), Taurus (ju`na Turska) i galilejskih visoravni (severna Palestina), u
kojima se dva divlja prototipa javljaju zajedno. Mo`emo da zaklju~imo,
dalje, da je p{enica igrala dominantniju ulogu od je~ma u napretku odga-
jivanja biljaka u starom svetu.”117
Upe~atljivo je koliko puno razli~itih linija dokaza o istorijskoj prirodi ukazu-
ju na vreme unazad od oko 3.000 godina pre noce ere kao datum po~etka
prave civilizacije. Postojale su teorije i naga|anja o ranijim periodima, ali ni{ta
konkretno. U pogledu Egipta, H. R. Hol, egiptolog, ka`e:
“Smatramo da prva dinastija nije po~ela pre 3400. i ne puno posle 3200.
godine pre nove ere... Me|utim, A. [arf (Scharff) bi spustio datum na
oko 3000. godina pre nove ere; i mora se priznati da su njegovi argu-
menti dobri, i da je pri bilo kojoj stopi verovatnije da je datum prve dinas-
tije posle 3400. godine pre nove ere, a ne ranije.”118
^ak je i ovaj datum veoma sumnjiv, po{to je zasnovan na spisku kralje-
va koji je zapisao Maneto (Manetho), egipatski sve{tenik iz oko 250. godine
pre nove ere, ~iji rad nije sa~uvan osim u nekoliko nepreciznih navoda kod
drugih drevnih pisaca. Kako je D`ord` A. Barton, sa Univerziteta u Pensilvaniji
davno istakao:
“Broj godina pripisan svakom kralju, i shodno tome du`ina perioda koji je
pokrivala dinastija, se razlikuje u te dve kopije, tako da dok rad Maneta
formira osnov na{e hronologije, ne daje nam nikakvu apsolutno pouzdanu
hronologiju. Zbog toga su se hronolo{ke {eme savremenih nau~nika toliko
puno razlikovale.”119
Drugi nau~nici smatraju da neki od Manetovih spiskova, mogu u stvari da
predstavljaju uporedne dinastije u Gornjem i Donjem Egiptu, {to bi jo{ vi{e
smanjilo datum po~etka perioda. Du`ina predinasti~kog perioda je sasvim
nepoznata, ali ne postoji neophodan razlog da smatramo da je ve}a od neko-
liko vekova.
U Vavilonu, najstariji ljudi koji su ostavili pisane izve{taje su bili Sumeri,
koji su kasnije bili zamenjeni semitskim Vaviloncima. Ti ljudi su tako|e dati-
rani na pribli`no to vreme.
Dr Semjuel Noe Krejmer, profesor asirologije na Univerzitetu u Pensilvaniji,
ka`e:
297
 “Datumi sumerske rane istorije su oduvek bili okru`eni nesigurnostima i
nisu re{eni na zadovoljavaju}i na~in testovima uz pomo} novog metoda
datiranja radioaktivnim ugljenikom... Ali, izgleda da ljudi zvani Sumeri nisu
stigli u region do pribli`no 3000. godine pre nove ere.”120
Egip}ani i Vavilonci su verovatno bili hamitskog i semitskog porekla, kao
{to je bila i ve}ina plemena koja se nastanila u Africi i Aziji. Ljudi poreklom
od Jafeta, sa druge strane, po tablici naroda u 1. Knjizi Mojsijevoj 10 (koju
dr Vilijem Foksvel Olbrajt smatra za “zapanjuju}e precizan dokument”),121 su
velikim delom migrirali u Evropu gde su postali takozvani arijevci, ljudi ~iji je
izvorni jezik poznat kao indo-evropski. Nedavna lingvisti~ka istra`ivanja su
ukazala da su ti jezici krenuli iz zajedni~kog centra, verovatno u centralnoj
Evropi. Dr Pol Tajm, profesor sanskrita i uporedne filologije na Jejlu, govore}i
o tom dokazu, ka`e:
“Indoevropski jezik, kako mislim, se govorio na balti~koj obali Nema~ke
krajem ~etvrtog milenijuma pre nove ere. Po{to na{i najstariji dokumenti
jezika koji su nasledili indoevropski (u Maloj Aziji i Indiji) datiraju iz dru-
gog milenijuma pre nove ere, kraj ~etvrtog milenijuma bi i onako pred-
stavljao verovatno vreme. 1000 ili 1500 godina predstavlja dovoljno dugo
vremena za razvoj promena koje odvajaju na{ najstariji sanskritski govorni
oblik od onoga {to smo mi konstruisali kao indo-evropski.”122
Po{to je gornji datum zasnovan u velikoj meri na geopaleontolo{kim
podacima, verovatno je da je previ{e velik.
Istra`ivanja drevne poljoprivrede u Evropi, zasnovana prvenstveno na ana-
lizi polena i datiranju radioaktivnim ugljenikom, ukazuju na sli~ne zaklju~ke:
“Glavni rezultati odre|ivanja starosti su da su najstarije poljoprivrede u
[vajcarskoj (starija kortailodna kultura) i Holandiji (mla|a ertebolna kul-
tura) po~ele skoro istovremeno, oko 2740-2790. godine pre nove ere,
odnosno 2620-2680. godine pre nove ere.”123
Ista pri~a bi se mogla ponoviti na drugim mestima kada bi to prostor
dozvoljavao. Na primer, u Kini, najranije istorijske kulture datiraju ne{to posle
tog vremena. Antropolog Ralf Linton ka`e:
“Najraniji kineski datum koji mo`e biti pripisan sa bilo kakvom verovat-
no}om je 2250. godina pre nove ere, zasnovana na astronomskom
podatku u Knjizi o istoriji (Book of History).”124
Svetsko svedo~anstvo pouzdane zapisane istorije125 je prema tome da
takva istorija po~inje oko 3000. godine pre nove ere, a ne zna~ajno ranije.
To je zaista iznena|uju}e ~udno ako su ljudi zaista `iveli {irom sveta vi{e
desetina ili stotina hiljada godina. Ali sa druge strane, ako su biblijski zapisi
ta~ni, onda su ovo upravo oni istorijski dokazi koje bi o~ekivali da prona|emo.
I treba spomenuti, usput, veliki broj svetskih legendi o Potopu, o kojima smo
govorili u prethodnom poglavlju. Uop{te nije nerazumno zaklju~iti da jasno
svedo~anstvo celokupne zapisane ljudske istorije isti~e realnost velikog svet-
skog Potopa, koji je preobrazio svet u Nojevo vreme.
298
Populaciona statistika
Statistike ljudskih populacija daju dalju podr{ku takvom stavu. Jo{ od
~uvenih istra`ivanja Maltusa (Malthus), poznato je da su ljudske populacije
({to je na `ivotinjske populacije prvi primenio ^arls Darvin u razvijanju svoje
teorije evolucije prirodnim odabiranjem) te`ile da geometrijski pove}avaju
svoju brojnost tokom vremena. To jest, svetska populacija neprestano te`i da
duplira svoj broj prilikom jednakih delova vremena. U nedavnoj i alarmantnoj
studiji koju je predstavila Konferencija Lak Bjuport (Lac Beauport Conference),
jedan savremeni Darvin skre}e pa`nju na veoma ozbiljnu opasnost prenase-
ljenosti u na{em vremenu. On ka`e:
“Centralno u~enje koje je uticalo na mene je bilo Maltusovo, koji je pre
160 godina dao svoju teoriju da postoji prirodna te`nja kod ~oveka, kao
i kod bilo koje druge `ivotinje, da pove}ava svoju populaciju geometrij-
skom progresijom...”126
To zna~i da ako se vreme potrebno da se populacija udvostru~i ozna~i sa
T, onda zapo~inju}i od prvobitne populacije od dvoje ljudi, posle T godina bilo
bi ~etvoro ljudi, posle dvostruko T godina bilo bi osmoro, posle 3T godina
bilo bi 16, i tako dalje. U bilo koje vreme n(T) od po~etka tog procesa, ukup-
na svetska populacija bi se udvostru~ila za n puta ili za dva na n-ti stepen,
2n. Ukupno vreme potrebno da bi se dosegla ta populacija je n(T), ali to se
mo`e odrediti samo ako su porast vremena T i eksponent n poznati. Ovaj
drugi se lako pronalazi izjedna~avanjem 2n sa sada{njom svetskom popu-
lacijom, koja predstavlja oko 2,5 milijarde ljudi (kada je pisano prvo izdanje
ove knjige). Taj prora~un daje vrednost za n od ne{to preko 31. Po{to vred-
nost n=1 odgovara prvobitnom ljudskom paru, o~igledno je da je po~etna po-
pulacija od jednog mu{karca i jedne `ene pro{la kroz ne{to vi{e od 30 “dupli-
ranja”.
Vrednost T, vreme potrebno za jedno dupliranje, je manje sigurna. Ali }e
slede}i podaci predlo`iti najrazumniju osnovu za njenu procenu:
“U vreme ro|enja Hrista, verovatno je bilo od 250 do 350 miliona ljudi
na ovoj planeti. Nekih 700 godina kasnije, postojao je pribli`no isti broj -
recimo 300 miliona - dugo postepeno opadanje ukupne ljudske populacije
nakon ~ega je usledio porast.
Bilo je potrebno otprilike jo{ 950 godina, to jest, do 1650, da bi se
tih 300 miliona dupliralo na 600 miliona. Ali je zatim bilo potrebno samo
200 godina, od 1650. do 1850, za naredno dupliranje do 1.200 miliona,
ili 1,2 milijarde. Od 1850. do 1950. godine, za samo sto godina, popu-
lacija na Zemlji se ponovo duplirala do oko 2,4 milijarde.”127
O~igledno da su cifre date za svetsku populaciju pre savremenog perioda
samo naga|anja, po{to niko nema bilo kakvo stvarno znanje o populacijama
Amerike, Afirike, Azije, itd, tokom tih vekova. Cifra iz 1650. godine je prva sa
bilo kakvim stepenom opravdanosti. Od 1650. do 1950. godine, prema tome,
populacija se pove}ala od 600 miliona do 2,4 milijarde, predstavljaju}i dva
dupliranja za 300 godina, ili vrednost za T od 150 godina. Me|utim, ova cifra
je bez sumnje previ{e mala po{to je bila pod uticajem veoma brzog popula-
299
cionog rasta pro{log veka. Ovaj rast je danas jo{ spektakularniji, pove}avaju}i
se stopom koja bi dozvolila da se naredno dupliranje odgira za 65 godina.
Me|utim, to nije tipi~no za celu ljudsku istoriju, i u potpunosti je pripisano
napretku medicine i higijenskih uslova.
“Pogre{no je misliti da su eksplozivne stope rasta odgovorne za ovo
ubrzavanje. U stvari, stope rasta su opadale u mnogim zemljama. Sni`ene
stope smrtnosti obja{njavaju ve}inu spektakularnog rasta.”128
Kada se sve stvari razmotre, izgledalo bi da je period izme|u 1650. i
1850. godine tipi~an kao i bilo koji drugi period za jedno dupliranje, iako pre-
ciznost cifara u to vreme nije bila velika kao danas. Mogla bi se razdvojiti
razlika izme|u cifre za prethodnih 150 godina i ove cifre za 200 godina, i
proceniti da je najverovatnija vrednost T oko 175 godina. Ta vrednost, dobi-
jena za preko 30 dupliranja, vodi nas unazad do oko 3300. godine pre nove
ere kao vreme ro|enja Nojevog prvog sina!
“Ne mo`e se tvrditi, naravno, da je ovaj ra~un u potpunosti ta~an, ali je
svakako razuman - daleko vi{e nego re}i da se populacija duplirala od
hipoteti~kog po~etka pre nekoliko stotina hiljada godina. Dodato svim
drugim dokazima za po~etak sada{njeg reda stvari na Zemlji posle Potopa
pre nekoliko hiljada godina, to dalje svedo~enje je sasvim impresivno.”129
PREPOTOPNA DUGOVE^NOST I ZRA^ENJE
Tako|e se moramo suo~iti sa mogu}no{}u da su stope populacionog
rasta u prvim vekovima posle Potopa, kao i u onima pre Potopa (kada se
“ljudi po~e{e mno`iti na zemlji” kako je zapisano u 1. Knjizi Mojsijevoj 6,1),
mogle da budu abnormalno visoke, usled velike dugove~nosti ~ove~anstva u
to vreme. Prema zapisima, ljudi su pre Potopa `iveli 900 godina ili vi{e!
Jedan od najja~ih dokaza opravdanosti tih cifara je ~injenica da su, posle
Potopa, starosti patrijarha ispoljavale spori, ali stabilan pad od Noja, koji je
`iveo 950 godina, dalje preko Evera, koji je `iveo 466 godina; zatim Avrama,
koji je umro sa 175 godina; pa Mojsija, koji je umro kao starac od 120 godi-
na; do poznatog biblijskog `ivotnog veka od 70 godina (Psalam 90,10), {to
je veoma blizu broju kome smo se mi danas vratili. Velike prve poslepotop-
ne populacije su tako|e opisane tablicom naroda u 1. Knjizi Mojsijevoj 10 i
opisom rasprostiranja u 1. Knjizi Mojsijevoj 11. Prema tome bi te rane velike
stope dupliranja vi{e nego uravnote`ile bilo koje dokaze koji bi mogli da pos-
toje o sporijim stopama tokom prvih 1.500 godina nove ere.
Efekat vodenog omota~a na dugove~nost
I, shodno tome, opadaju}i `ivotni vek posle Potopa se izgleda savr{eno
uklapa sa na{im konceptom o talo`enju Zemljinog za{titnog omota~a tokom
Potopa. Kako smo napomenuli, taj omota~ od vodene pare (verovatno sa
tako|e velikim koli~inama ugljen-dioksida i ozona koje su poja~avale efekat)
je obezbe|ivao toplu, prijatnu, verovatno zdravu atmosferu {irom sveta.
Mo`da je najzna~ajniji efekat omota~a bilo za{titno delovanje obezbe|eno pro-
tiv intenzivnog zra~enja koje je dolazilo iz svemira do Zemlje. Poznato je da
300
kratkotalasno zra~enje, kao i bombardovanje elementarnim ~esticama svih
vrsta ima {tetne efekte - i telesne i genetske - na organizme i da je to u
su{tini ta~no za sve tipove zra~enja.
Somatski efekti zra~enja
U pogledu somatskih (nenaslednih) efekata, istra`ivanje tek nedavno
iznosi na svetlo neke oblike {tetnosti koja mo`e biti na~injena zra~enjem.
Sada je op{te poznato, naravno, da velike doze zra~enja mogu da budu
smrtonosne, i to je jedan od najve}ih razloga za strah od mogu}eg nuk-
learnog rata. Ali ~ak i male koli~ine, ako su dugotrajne, mogu da budu veoma
{tetne. Rak i leukemija, izme|u ostalog, su mogu}nosti koje se ozbiljno
istra`uju.
Statisti~ka istra`ivanja `ivotnih vekova koji su pogo|eni razli~itim inten-
zitetima zra~enja su veoma dosledna sa na{om sada{njom raspravom. Ostin
Brus, direktor Odseka za biolo{ka i medicinska istra`ivanja sa Argon
nacionalne laboratorije, ka`e:
“Takvi eksperimenti su pokazali da i samo jedna doza zra~enja koja ne
ubija `ivotinju u toku perioda akutne radijacione bolesti te`i da skrati
`ivot... Istra`ivanja kori{}enjem zra~enja mogu da dovedu do shvatanja
ove najop{tije, ali najmanje shva}ene, ~injenice u pogledu `ivota - proce-
sa starenja.”130
Dr [ilds Voren, stru~njak u oblasti istra`ivanja raka, tako|e pi{e u ovom
tonu:
“Postoji puno dokaza da prevelike doze zra~enja vode do preranog stare-
nja. I `ivotinjski eksperimenti i opa`anja `ivotnog veka radiologa ukazuju
da doza od hiljadu rendgena primljena tokom dugog perioda vremena
mo`e da skrati `ivotni vek za oko 10%. Podaci o du`ini `ivota vi{e od
82.000 fizi~ara ukazuju da je prose~na du`ina `ivota onih za koje se ne
zna da su do{li u kontakt sa zra~enjem u periodu od 1930. do 1954.
godine bila 65,7 godina nasuprot prose~nom `ivotnom veku od 60,5 go-
dina za radiologe. Ne samo da je leukemija ~e{}a me|u onima koji su
izlo`eni zra~enju, ve} se smrt od uzroka kao {to su sr~ana bolest i arte-
rioskleroza tako|e javlja u ranijem dobu. U stvari, radiolozi su bili podlo`ni
u ranijoj prose~noj starosti prakti~no svakom tipu bolesti, ukazuju}i da je
{teta na~injena telu {iroko rasprostranjena po svom uticaju.”131
Sli~no tome, D`ord` Bidl, dobitnik Nobelove nagrade za svoj rad u bio-
hemijskoj genetici i {ef Biolo{kog odseka pri Kalifornijskom institutu za
tehnologiju, pi{e:
“Kod eksperimentalnih `ivotinja, kao na primer kod mi{a, subletalne doze
primenjenog zra~enja su zna~ajno smanjile `ivotni vek. Skoro je sigurno
da se to tako|e de{ava kod ~oveka. Ve}ina istra`iva~a se sla`e da ne
postoji prag ispod koga jonizuju}e zra~enje nema efekat na `ivu materi-
ju.”132
Ako takvi efekti mogu da budu uo~eni u kratkom `ivotnom veku kao rezul-
tat ve{ta~kog zra~enja, svakako je mogu}e da su daleko ve}i efekti na
301
dugove~nost mogli da budu proizvedeni tokom milenijuma prirodnim pozadin-
skim zra~enjem.
Geneti~ki efekti zra~enja
Me|utim, jo{ zna~ajniji od ovih somatskih efekata su geneti~ki efekti
zra~enja, koji ne povre|uju samo pojedinca koji prima prvo izlaganje zra~enju,
ve} tako|e i njegove potomke. Kako je ranije istaknuto, zra~enje je glavni
uzrok “mutacija”, stalnih, naslednih promena u geneti~koj strukturi klicine
}elije. U stvari, kako pionirski istra`iva~ u ovoj oblasti, i jo{ uvek jedan od
vode}ih autoriteta, dr H. J. Miler, ka`e:
“Zra~enje je u stvari jedini do sada poznati tip agensa kome su ljudska
bi}a verovatno izlo`ena u dovoljnoj koli~ini kako bi prouzorkovao bilo kakvu
zna~ajnu proizvodnju mutacije kod njih.”133
A priroda tih mutacija je prakti~no uvek - mo`da apsolutno uvek, koliko
laboratorijske ~injenice to pokazuju - {tetna!
“Mutacije i mutacione stope su istra`ivane na velikom broju eksperimen-
talnih `ivotinja i biljaka, i kod ~oveka. Postoji jedan op{ti rezultat koji se
jasno pojavljuje: skoro sve mutacije su {tetne. Stepen {tetnosti varira od
mutantnih gena koji ubijaju svog nosioca, do onih koji prouzrokuju samo
manje smetnje. ^ak i kada ne bismo imali veliku koli~inu podataka po
ovom pitanju, i dalje bismo mogli da budemo prili~no sigurni na teoret-
skim osnovama da }e mutacije obi~no biti {tetne, jer je mutacija nasu-
mi~na promena visoko organizovanog, razumno dobro funkcionalnog `ivog
tela. Nasumi~na promena u visoko integrisanim sistemima hemijskih
procesa koji sa~injavaju `ivot }e ih verovatno poremetiti - kao {to nasu-
mi~na promena veza u televizoru verovatno ne}e pobolj{ati sliku.”134
Mo`e se ponovo napomenuti, usput, da te mutacije obezbe|uju veoma
slab dokaz progresivne organske evolucije, po{to one uvek ili prakti~no uvek,
~ine nosioca manje sposobnim da pre`ivi u borbi za opstanak - ali je upe~atlji-
va i zapanjuju}a ~injenica da prakti~no svi evolucioni geneti~ari insistiraju da
je to proces kojim se celokupni organski `ivot postepeno razvio od primitivnih
po~etaka! Miler, na primer, ka`e:
“Po ovom konceptu, sve adaptacije `ivih organizama su morale da nas-
tanu preko opstanka i razmno`avanja onih mutacija koje daju povoljne pro-
dukte za produ`etak gena, ili, kako ka`emo, za `ivot. Me|utim, mutacije
su nasumi~ne prirode, {to se njihove delotvornosti ti~e. Shodno tome,
velika ve}ina mutacija, svakako preko 99%, su {tetne na neki na~in, kako
bi se i o~ekivalo od efekata slu~ajnog pojavljivanja. Me|utim, te {tetne
mutacije vremenom prirodno izumiru, zbog svoje manje sposobnosti za
`ivot, ili ni`eg vijabiliteta, jedinki koje sadr`e te mutirane gene. Sa druge
strane, samo mali broj mutacija koje imaju proizvode povoljne za `ivot
moraju da te`e da pre`ive i da se razmno`e. Na taj na~in su `ivi orga-
nizmi evoluirali, postaju}i slo`eniji i adaptivno organizovani u toku vreme-
na.”135
302
Neevolucionisti je krajnje te{ko da se slo`i sa bilo kakvim razmi{ljanjem
te vrste, koje tako slepo izjedna~ava plus sa minusom, raspadanje sa
napretkom! U stvari, samo retke velike mutacije te`e da izumru prirodno,
kako sam Miler ka`e. Velika ve}ina njih je samo blago {tetna i nastavlja da
pre`ivljava. Njihovi potomci tako|e pre`ivljavaju, mo`da sa dodatnim mutaci-
jama, a krajnji rezultat mora da bude sveop{te propadanje vrste. To je nesum-
njivo razlog za{to fosilni zapis otkriva da su `ivi organizmi pre Potopa, svih
vrsta, bili ve}i i sposobniji za `ivot od svojih sada{njih potomaka. Dr Krou,
jedan od sada{njih autoriteta po pitanju mutacija prouzrokovanih zra~enjem i
predsednik Odseka za medicinsku genetiku na Univerzitetu u Viskonsinu,
nagla{ava taj aspekt pitanja:
“Neko bi mogao da pomisli da su mutacije koje prouzrokuju samo manje
poreme}aje neva`ne. Ali, to nije ta~no zbog slede}eg razloga: mutant koji
je veoma {tetan obi~no prouzrokuje ranu smrt ili neplodnost. Tako je
mutantni gen brzo odstranjen iz populacije... Po{to manje mutacije mogu
na taj na~in da prouzrokuju isto toliko {tete na duge staze koliko i velike,
a javljaju se daleko ~e{}e, sledi da ve}ina mutacione {tete u populaciji
nastaje akumulacijom manjih promena.”136
Zanimljivo je sada pro~itati veoma alarmantne izjave koje upozoravaju na
geneti~ku {tetu koja }e karakterisati budu}e generacije kao rezultat nuk-
learnih testiranja zbog samih ovih mutacija prouzrokovanih zra~enjem, dok su
godinama ti isti autoriteti insistirali da su te mutacije u pro{losti bile uzrok
velikog evolucionog napretka organskog `ivota tokom vekova. Istaknuti
Komitet o geneti~kim efektima atomskog zra~enja, koji je sastavila
Nacionalna akademija nauka i koji sa~injavaju {esnaest najistaknutijih
geneti~ara i radiologa u zemlji (ljudi kao {to su Miler (Muller), Viver (Weaver),
Krou (Crow), Glas (Glass), Bidl (Beadle), Rajt (Wright) i drugi) u svom
zaklju~nom izve{taju, daje neke va`ne izjave:
“Mnogi }e biti zbunjeni izjavom da su prakti~no svi mutantni geni {tetni.
Ali, mutacije su neophodan deo procesa evolucije. Kako mo`e dobar
efekat - evolucija ka vi{im oblicima `ivota - da rezultuje na osnovu mutaci-
ja koje su prakti~no sve {tetne?
Pre svega, nisu mutacije te koje same proizvode evoluciju, ve} je to
delovanje prirodnog odabiranja na bilo koje kombinacije gena koje se
pojavljuju... Priroda mora da bude prili~no surova u tom procesu. Vi{e hi-
ljada nepovoljnih mutacija, sa svojim nepovoljnim rezultatima, se toleri{u,
sve dok povoljna mutacija mo`e da se koristi, jednom u dugo vremena,
dovode}i do malo boljeg prilago|avanja postoje}im uslovima. Retki orga-
nizam sa povoljnim kombinacijama gena je bio bolje prilago|en da pre`ivi
i da zameni svoje manje favorizovane srodnike, i tako je ostvarena evolu-
cija, iako je bilo hiljade tragedija za svaki uspeh.”137
Stvarno je zapanjuju}e da mnogi koji govore da veruju u gore navedenu
filozofiju istorije tvrde da tako|e veruju u biblijskog Boga, Onoga koji ne
stvara konfuziju, Onoga koji je zabrinut za ptice u vazduhu i ljiljane na polju,
koji sa brigom prime}uje pad svakog vrabca, Onoga koji bi istinito mogao da
okarakteri{e svoje celokupno stvaranje kao “veoma dobro”.
303
 Smanjenje `ivotnog veka posle talo`enja vodenog omota~a
Ali, da se vratimo na pitanje prepotopne dugove~nosti. Svakako je sasvim
razumno, imaju}i u vidu ono {to je poznato o somatskim geneti~kim efekti-
ma zra~enja, da zaklju~imo da je,tokom vekova posle Potopa, nakupljanje tih
efekata kod ~oveka naro~ito rezultovalo postepenom degeneracijom i sma-
njenjem `ivotnog veka.128 Efekat je morao da bude naro~ito istaknut u vekovi-
ma neposredno posle Potopa, imaju}i u vidu talo`enje Zemljinog vodenog
omota~a, koji je prethodno filtrirao celokupno sredinsko zra~enje koje se sada
pronalazi u na{oj troposferi. Malo je do sada u~injeno po pitanju razumeva-
nja efekata tog “prirodnog” zra~enja, ali informacija koja je dostupna jasno
ukazuje da je njegov efekat sli~an efektu ve{ta~kog zra~enja. Sasvim je
mogu}e da se ve}ina spontanih mutacija mo`e pripisati prirodnom zra~enju
u sredini, to jest, sun~evim ultraljubi~astim zracima, kosmi~kim proizvodima
zra~enja, radioaktivnom ugljeniku, itd. Komitet zaklju~uje da su te spontane
mutacije tako|e {tetne:
“Kao i mutacije indukovane zra~enjem, skoro sve spontane mutacije sa
uo~ljivim efektima su {tetne.”139
Pre Potopa je, prema tome, sve bilo pogodno za fizi~ko zdravlje i
dugove~nost. Jednake temperature, sloboda od sredinskog zra~enja, i drugi
faktori pripisivi vodenom omota~u su svi doprineli tom efektu. Svejedno, greh
i smrt i prokletstvo su tako|e bili realnosti kao {to su i danas.
Posle Potopa, vodeni omota~ je istalo`en, njegovi za{titni efekti u velikoj
meri uklonjeni, i tada je zapo~elo dugo opadanje u op{tem zdravlju i
dugove~nosti, samo delom zaustavljeno poslednjih decenija napretkom medi-
cine i javnog zdravlja. Veliki deo tog smanjenja `ivotnog veka, kao i drugih
efekata koje smo ve} spomenuli, mo`e bez sumnje biti pripisan veoma
pove}anoj koli~ini zra~enja iznad Zemljine povr{ine i njenih stanovnika.
Verovatno je tokom, i neposredno posle Potopa, taj porast bio veoma o{tar;
sada{nja ravnote`a je postepeno uspostavljana uvo|enjem sada{njeg hidro-
lo{kog ciklusa.
Mogu}nost pro{lih promena u mutacionim stopama usled promenjenog
kosmi~kog i drugog sredinskog zra~enja je ve} bila istaknuta od strane
drugih.
“Verovatno su postojali periodi veoma poja~anog intenziteta kosmi~kog
zra~enja u istoriji Zemlje, a rezultuju}i pojas stope mutacija je mogao da
bude odgovoran za dalekose`ne evolucione promene.”140
A na osnovu onoga {to smo videli o evolucionim efektima takvih mutaci-
ja, o~igledno je da su bilo kakav period ili periodi poja~anog zra~enja morali
da prouzrokuju ra{ireno biolo{ko propadanje. A to je, naravno, ono {to Biblija
govori o op{toj istoriji ljudskog roda.
Zaklju~ujemo, prema tome, da je poslepotopna istorija, onako kako je
zapisana u Bibliji sasvim dovoljno dokazana, kako po svojoj prirodi tako i po
svom trajanju, svim pravim istorijskim i arheolo{kim zapisima, i podacima i
ve}im brojem linija istinskog nau~nog dokaza.
304
FORMACIJE UKAZUJU NA SPORO TALO@ENJE
Najve}a zamerka koja je ponu|ena konceptu geolo{kog katastrofizma,
naro~ito u takvoj razmeri kakva je zami{ljena Potopom, je da mnoge forma-
cije izgledaju kao da su takvog karaktera da im je bilo potrebno dugo vre-
mena kako bi se formirale, daleko vi{e nego {to biblijska hronologija mo`e
da dozvoli. Me|utim, ve} smo videli kako ve}ina formacija zaista daje stvarne
dokaze katastrofi~kog formiranja - naro~ito oni nanosi koji sadr`e veliki broj
fosila, kao i svi magmatski nanosi i veliki broj naslaga nanesenih vodom.
Tako|e, pokazali smo kako se radioaktivnost i druge metode navodnog apso-
lutnog hronometrijskog zna~aja mogu shvatiti uz pomo} biblijskog okvira.
Svejedno, postoji odre|en broj specijalnih tipova nanosa koji, iako mo`da
ne mogu da pru`e apsolutne vremenske procene, navodno odaju povr{inski
izgled potrebne velike starosti za svoje formiranje. Prostor omogu}ava samo
kratko ispitivanje nekih od njih, ali se mo`e re}i da je ponovo sasvim mogu}e
protuma~iti ih na osnovu okvira biblijske geologije.
Talo`enje i okamenjivanje
Tvrdi se da se mnogi tipovi sedimentnih nanosa mogu objasniti samo na
osnovu dugih perioda vremena. Prirodno je smatrati da su bili potrebni vekovi
kako bi se formirali debeli slojevi stena naneseni vodom, mo`da debeli sto-
tine metara. Ali, to je razmi{ljanje na uniformisti~ki na~in. Nije te{ko uvideti
kako su oni mogli da se formiraju u kratkom periodu, ako je vodena i sedi-
mentna aktivnost bila dovoljno intenzivna, kako je nesumnjivo bila tokom
Potopa. ^ak i pored ovog iznena|uju}e zna~ajnog prekida u jednoli~nim pro-
cesima, sada je op{te priznato da sedimentna debljina nije kriterijum za tra-
janje talo`enja. Kako Petid`on ka`e:
“Stopa sedimentacije pokazuje krajnje veliko variranje od mesta do mesta
u dana{nje vreme. Bukvalno je nemogu}e odrediti prose~nu stopu sedi-
mentacije za sada{nje vreme; daleko je te`e u~initi to za pro{la vreme-
na.”141
U vezi sa formiranjem sedimentnih stena, tvrdilo se da su neophodni dugi
vremenski periodi za sabijanje i o~vr{}ivanje sedimenata. Kulp142 ka`e da
okamenjivanje blata zahteva natalo`enu masu sedimenata jednih preko drugih
dubine od bar 1,5 kilometra kako bi se voda istisnula kroz pore i kako bi se
obezbedio dovoljni pritisak da bi se o~vr{}ivanje odigralo. On ka`e da je bilo
koja sedimentna stena koja se sada pojavljuje na Zemljinoj povr{ini morala
u nekom vremenu u istoriji da ima preko sebe bar 1,5 kilometar sedimenta,
koji je od tada erodovan.
Ali, to naravno pretpostavlja da je vertikalni pritisak jedini faktor koji uti~e
na sabijanje i okamenjivanje, dok je u stvari to samo jedan od mnogih:
“Veli~ina i stopa sabijanja zavise od poroznosti prvobitnog sedimenta, od
veli~ine i oblika ~estica, od stope talo`enja i debljine tereta koji se nalazi
iznad njega, i od faktora vremena.”143
Njima bi mogli da dodamo zna~ajan faktor lako}e izlaska vode kroz pore.
Sa izdizanjem sedimentnih slojeva prilikom zavr{etka Potopa, ve}ina sadr`ane
305
vode bi sasvim brzo istekla jednostavnim gravitacionim tokom. U pogledu
procesa okamenjivanja, do sada malo je poznato o njemu osim da se mo`e
odigrati veoma brzo pod nekim okolnostima i da nije neophodno zavisan od
vremena. Tvenhofel ka`e:
“Vreme je faktor, ali ne odlu~uju}i, a poznati su peskovi, gline i mulj iz
perioda kambrijuma koji su skoro neporeme}eni i slabo o~vrsli kao {to
su bili i u vreme talo`enja... Sa druge strane, poznati su neki pleisto-
censki nanosi koji su postali prili~no okamenjeni.”144
Proces okamenjivanja je uklju~en u veliki skup fenomena poznatog kao
dijageneza, koja uklju~uje sve normalne promene kojima sedimenti podle`u
posle svog talo`enja. Okamenjivanje je obi~no krajnji proizvod tih promena.
Dijageneza prelazi u, ali ne uklju~uje, metamorfizam. Mnogi hemijski procesi
su uklju~eni u taj proces i svi bi bili veoma poreme}eni okolnostima koje su
preovladavale tokom Potopa.
“Voda je glavni agens dijageneze, a organska materija je pomo}ni.”145
Sa obiljem dostupne organske materije, da ne spominjemo vodu, o~igled-
no je da bi uslovi posle Potopa bili veoma povoljni za brzo zapo~injanje proce-
sa dijageneze, sa rezultuju}im ranim okamenjivanjem.
“Izgleda, umesto toga, da dijageneza ponekad prati sedimentaciju toliko
blisko da zapo~inje dok su nanosi jo{ uvek na morskom dnu.”146
Koriste se razli~iti cementiraju}i materijali, naro~ito kvarc i kalcit.
Me|utim, metode kojima se ti materijali uvode u sedimente nisu definitivno
poznati uprkos zna~aju pitanja za shvatanje celokupnog problema formiranja
sedimentnih stena.
“Problemi toga kako i kada peskovi postaju o~vrsli i izvora cementiraju}eg
materijala jo{ uvek nisu re{eni... Drugi cementi, karbonati, na primer,
postavljaju sli~ne probleme onom sa silicijum-dioksidom.”147
Mo`da bi te misterije mogle da budu razre{ene ako im se pri|e ne na
osnovu jednoli~osti sa sada{njim procesima, ve} ako se zamisle na na~in
brzog talo`enja velikih masa sedimenata pome{anih sa razli~itim hemikalija-
ma i organskom materijom; Potopni uslovi sasvim o~igledno obezbe|uju obi-
lan izvor silicijum-dioksida, kalcita i drugih cementiraju}ih materijala.
Problem okamenjivanja sedimenata, prema tome, nije uop{te ozbiljan za
biblijsku geologiju. Umesto toga, sasvim je saglasno sa celokupnim karak-
terom katastrofi~kog delovanja koje je talo`ilo potopne sedimente zaklju~iti
da su procesi sabijanja, cementacije, isu{ivanja, itd. koji vode do krajnjeg
okamenjivanja mogli da se ostvare prili~no brzo.
Koralni grebeni
Drugi tipovi sedimentnih nanosa, za koje se smatra da su se dugo talo`ili,
tako|e se mogu objasniti na drugi na~ni. Na primer, veliki koralni grebeni,
koji naizgled predstavljaju akumulacije kalcijum-karbonatnih ostataka koralnih
organizama tokom eona vremena, lako su mogli da se formiraju u relativno
kratkim periodima. Ukupna masa materijala u takvom grebenu je funkcija ne
samo vremena, ve} i broja korala koji izgra|uju greben.
306
Postoji malo direktnih dokaza u vezi vertikalne stope rasta koralnih grebe-
na, ali su oni koji su dostupni saglasni sa hipotezom o sasvim brzom rastu.
“Malo toga je otkriveno o stopama rasta grebena direktnim merenjem.
Slajter (Sluiter) je prona{ao da je novi greben uspostavljen na ostrvu
Krakatau posle erupcije 1883. godine izrastao do debljine od 20 cm za
pet godina, ili 4 cm godi{nje. Drugi istra`iva~i su procenili rast grebena
na 0,1 do 5 cm godi{nje.”148
Ova stopa rasta bi svakako mogla da objasni ve}inu dubina koralnih
grebena prona|enih {irom sveta ~ak na osnovu nekoliko hiljada godina posle
Potopa. Ali, je tako|e mogu}e da su mnogi koralni grebeni prividne debljine.
“Mnoge kolonije korala sa grebena su okrugle i sa malo ili bez imalo
tro{enja postaju savr{eno krupno kamenje. Kada se takvo krupno kamen-
je prenosi, zna~ajan procenat njih }e se zaustaviti na navodnom 'mestu
rasta', bilo da se pomere jedan kilometar du` dna grebena ili jedan kilo-
metar niz morsku padinu. ^ak i izdu`ene ili plo~aste kolonije mogu da
zavr{e svoj put preokrenute.”149
Naro~ito tokom Potopa, obimni grebeni formirani u toplim vodama prepo-
topnih mora bi bili erodovani i ponovo istalo`eni, daju}i sada ~esto izgled
drevnih grebena velikog obima. U svakom slu~aju, o~igledno je da je mogu}e
objasniti formiranje koralnog grebena, bilo drevnog ili savremenog, pomo}u
biblijske geohronologije.
Duboko-okeanski sedimenti
Sli~no tome, tvrdilo se da se neo~vrsli sedimenti dubokog okeanskog dna
nagomilavaju pri krajnje sporim stopama i da njihova velika debljina, mora
prema tome, da predstavlja ogromne raspone vremena. Me|utim, nedavni
dokazi ukazuju da te debljine nisu toliko velike koliko se zami{ljalo i da je
okeansko dno podvrgnuto prevelikim uznemiravanjima kako bi se dozvolila
bilo kakva vrsta postepenog neporeme}enog nagomilavanja.
“Debljina neo~vrslih sedimenata na okeanskom dnu je daleko manja nego
{to se o~ekivalo, imaju}i u vidu navodne velike starosti i propustljivosti
velikih okeanskih basena. Za{to je to tako, predstavlja nere{en problem
u sada{nje vreme.”150
Da muljevi dubokog okeanskog dna nisu u sredini ve~ne mirno}e,
dokazano je ~injenicom da su tragovi talasanja prona|eni na njima.
“Karakteristika od velikog interesa bila je ~injenica da su tragovi talasa-
nja, koje su kopneni geolozi dugo smatrali za dokaze talo`enja u plitkoj
vodi, prona|eni u dubokom okeanu. Dve izuzetne fotografije snimljene na
vrhu podvodne planine Silvanija (Sylvania Seamont) u oblasti Mar{alskih
ostrva su uspostavile ~injenicu da je mekani, globigerinski mulj izme|u
stena obmotanih manganom definitivno bio talasast. Nedavno je Karl D`.
[ipek (Carl J. Shipek) iz Laboratorije Navy Electronics prona{ao dobro
definisane tragove talasanja do dubine od oko 1.800 m.”151
307
 Nije sigurno da li bi tragovi talasanja zahtevali plitku vodu ili ne, ali je
hidrauli~ki sigurno da zahtevaju najmanje zna~ajno kretanje vode iznad sebe,
a ta ~injenica sna`no govori protiv pretpostavke da se mulj natalo`io mirno
u nepomi~noj vodi tokom velikog perioda vremena.
Postoje dokazi o daleko ve}oj aktivnosti od obi~nih struja koje formiraju
tragove talasanja preko velikih delova dubokih okeana. Nekako su se ~ak i
slatkovodni nanosi formirali, i to nedavno u puno takvih oblasti. Analiziraju}i
uzorke sa dubokog okeana, dobijene prilikom {vedske ekspedicije 1947-
1948, naro~ito u Atlanskom okeanu, otkrivena je iznena|uju}a ~injenica:
“Jedno od najzanimljivijih opa`anja je bilo neo~ekivano prisustvo mnogih
slatkovodnih dijatomeja u odre|enim uzorcima uzetim sa istra`iva~kog
broda Albatros du` obalske linije ekvatorijalne Afrike na velikim razdalji-
nama od obale... Novost sada{njih opa`anja le`i u stalnoj pojavi
slatkovodnih dijatomeja u uzorcima dubokog okeana Atlantika, velikog
broja jedinki, i relativno velike raznovrsnosti vrsta. Opa`eno je vi{e od 60
slatkovodnih vrsta, koje pripadaju razli~itim ekolo{kim grupama: plankton-
ski i bentoski oblici, vrste tipi~ne za stani{ta bogata hranljivim materija-
ma, a ~ak i za neka siroma{na hranljivim materijama, pri ~emu je ve}ina
oblika obi~no kosmopolitska - to jest, vrste svetskog rasprostiranja.”152
Prisustvo slatkovodnih organizama u nanosima dubokog okeana mo`e da
zna~i jednu od samo dve stvari: ili su prvobitno slatkovodni nanosi pomereni
u duboki okean nekom vrstom jakih struja ili drugih poreme}aja, ili je neka-
da sada{nje okeansko dno bilo kontinentalna oblast koja je potonula stoti-
nama metara do svoje sada{nje pozicije.
Sli~no tome, postoje brojna mesta u dubokom okeanu na kojima se
pronalaze sedimenti plitke vode. Govore}i o uzorku uzetom iz navodno drevnih
i neporeme}enih sedimenata dubokog okeanskog dna, Hamilton ka`e:
“Iznena|uju}i rezultat je bilo otkri}e da, u mnogim oblastima, postoji
samo povr{inski tepih o~ekivanih duboko-okeanskih sedimenata i da pod
tim tankim tepihom postoji smena tankih slojeva sedimenata koji su mogli
da nastanu samo u pli}oj vodi.”153
Skre}u}i pa`nju na poslednja otkri}a duboko-okeanskih ekspedicija opser-
vatorije Woods Hole and Lamont Geological, Parker Trask napominje:
“Mnogi od tih uzoraka pokazuju me|uslojeve peska. Neki od tih slojeva
peska se nalaze na dubini vode od vi{e stotina metara i veoma dobro su
razvrstani. Istra`iva~i Skripsovog (Scripps) instituta okeanografije su
izvestili o sli~nim telima peska u vodi obale ju`ne Kalifornije. Poreklo tih
pe{~anih tela nije bilo obja{njeno na zadovoljavaju}i na~in.”154
Ve} smo istakli na dokaze o velikoj vulkanskoj i tektonskoj aktivnosti
dubokog okeanskog dna, kao i kapaciteta podvodnih turbiditskih struja da
pomeraju velike mase sedimenata na velike razdaljine du` okeanskog dna.
Lekcija koja se mo`e tako o~igledno nau~iti iz svih ovih ~injenica jeste da
morsko dno nije mirno, neaktivno mesto za kakvo se toliko dugo vremena
smatralo, ve} mo`e i zaista do`ivljava, ~este i raznovrsne poreme}aje takvog
intenziteta da preme{ta plitkovodne, a ~ak i slatkovodne nanose do najve}ih
dubina. To zna~i samo da je bilo kakav geohronometrijski metod zasnovan na
308
navodno sporom, pravilnom talo`enju dubokomorskih (ili plitkovodnih) mulje-
va ili drugih sedimenata, u su{tini nepouzdan. Nikada se ne mo`e biti sigu-
ran ni u jednoj datoj situaciji da odre|eni nanosi nisu bili poreme}eni ili da
su stope talo`enja bile konstantne.
U stvari, sumnjivo je da ~ak i takvi polu-uniformisti~ki procesi, kao {to su
turbiditne struje, mogu da objasne neke fenomene. Nastavljaju}i svoje raz-
matranje slatkovodnih dijatomeja prona|enih na 3 km dubine u srednjem
Atlantiku, Kolb ka`e:
“^ak ako bi prihvatili da postoji mala mogu}nost da turbiditni tokovi stru-
ja sa afri~kih obala izbacuju svoj teret slatkovodnih dijatomeja na razdaljini
od 930 km od ove obale, ostaje da bude obja{njeno kako je bilo mogu}e
da ta struja ne nosi samo svoj tovar na takve razdaljine ve}, u isto vreme,
da se izdigne vi{e od 1.000 m, pre nego {to izbaci teret na vrh pod-
vodnog brda.”155
Ti fenomeni ne samo da prikazuju besmislenost bilo kakvih dokaza za
velike starosti, koje se mogu zaklju~iti na osnovu duboko-okeanskih sedime-
nata, ve} u stvari prikazuju nesposobnost principa uniformizma kao
odre|uju}e osnove istorijske geologije.
Neki geolozi po~inju da uvi|aju tu ~injenicu. Na godi{njem obra}anju
dru{tva Sigma Ksi (Sigma Xi) na Politehni~kom insistutu u Vird`iniji 1958.
godine, dr Kenet Lends, predsednik Odseka za geologiju na Univerzitetu u
Mi~igenu, rekao je izme|u ostalog:
“Da li mo`emo, kao oni koji tragaju za istinom, da i dalje zatvaramo o~i
pred o~iglednom ~injenicom da su velike oblasti okeanskog dna potonule
vertikalno na razdaljine merene kilometrima? Za{to ne bi to prihvatili i
posvetili svoje umne sposobnosti, koje se sada bacaju na uzaludne
poku{aje da se usput objasni istina, na pronala`enje mehanizma koji
proizvodi te drasti~ne promene nivoa mora?”156
Evaporiti
Drugi tip sedimentnih nanosa koje je navodno te{ko sabiti u kratak
raspon vremena pronalazi se u velikim slojevima takozvanih “evaporita”. Oni
se sastoje uglavnom od soli, gipsa i anhidridskih (kalcijum-sulfat) slojeva.
Izraz “evaporit” se primenjuje na te nanose zato {to se veruje da su se formi-
rali dugotrajnim isparavanjem kopnenih mora ili jezera koja sadr`e slanu vodu.
Navodni savremeni primer je Mrtvo more u kome je stopa isparavanja veoma
visoka (oko 300 cm godi{nje) i gde voda koja neprestano ulazi u jezero nema
drugi izlaz osim isparavanja. Poznato je da Mrtvo more, naravno, kao rezul-
tat sadr`i krajnje visoke koncentracije hemikalija razli~itih vrsta, i smatra se
da bi taj proces, ako bi se nastavio tokom dugih perioda vremena, proizveo
slojeve evaporita kakvi su prona|eni na mnogim mestima u geolo{kom stubu.
Pri sada{njim stopama, taj proces bi o~igledno zahtevao stotine hiljada god-
ina kako bi proizveo takve slojeve kakvi se stvarno pronalaze.
Kao i obi~no, pote{ko}u ovde predstavlja primena uniformisti~kog princi-
pa. Pretpostavlja se da je sloj evaporita morao u potpunosti da se formira u
nekoj vrsti sredine kakva se pronalazi u sada{njem svetu i pri stopama ispa-
309
ravanja koje se danas mogu izmeriti. Ali, uvek postoji mogu}nost da je sloj
evaporita bio formiran prenosom sa nekog prethodnog lokaliteta na kome je
mogao da postoji od Stvaranja. Tako|e, postoji mogu}nost da je mogao da
se formira intenzivnom primenom toplote za isparavanje velikih koli~ina vode
u kratkom vremenu, umesto obi~ne sun~eve toplote koja deluje tokom dugog
vremena.
Jedan od najzna~ajnijih tipova naslaga evaporita je slana kupola. Te struk-
ture su ~esto povezane sa naftom, tako da imaju zna~ajne ekonomske impli-
kacije. Njihova ogromna veli~ina je predstavljena na slede}i na~in:
“Jezgro soli obi~no stoji vertikalno ili skoro vertikalno i ima pribli`no kru`ni
ili ovalni horizontalni presek, iznose}i od 300 m do 3 km u pre~niku.
Pru`a se nani`e nekoliko stotina metara. U Severnoj Americi bu{otine su
probile so vi{e od 900 m, a da je nisu pro{le, a postoje razlozi za
verovanje da se takvi slojevi u Evropi prostiru u dubinu od 4.500 m i ~ak
do 6.000 m.”157
To bi prikazalo veli~inu apsurdnosti zami{ljanja da su te ogromne debljine
soli izgra|ene isparavanjem staja}e vode. Bilo bi potrebno potpuno ispara-
vanje mase morske vode duboke oko 2.400 m kako bi se proizvela dubina
od samo 30 m soli! Svejedno, smatralo se da je isparavanje ili nekakvo
drugo talo`enje tih rastvora pravilno obja{njenje za takve slojeve. Me|utim,
daleko realisti~nije tuma~enje je sada op{te prihva}eno.
“Iako su predlo`ene mnoge teorije za obja{njenje porekla tih slanih kupo-
la, gledi{te koje je bilo obi~no podr`avano u Americi do po~etka 1920-ih
je bilo da je so talo`ena iz voda koje su isparavale, bez obzira koliko su
ozbiljne zamerke toj teoriji bile predstavljene. U Evropi, gde su kupole
~esto izlo`ene eroziji do zna~ajnih dubina, i gde je, shodno tome, dos-
tupna daleko izvesnija ideja njihove strukture i porekla, geolozi su po~eli
da veruju da je so izdignuta u sedimente, pre svega na mehani~ke na~ine,
potpomognute obi~nim procesima granulacije i rekristalizacije koji su
navodno pratili razvoj {kriljaca u metamorfnim stenama.”158
Obi~no se pretpostavlja da je so u tim kupolama prvobitno natalo`ena kao
evaporit u nekom duboko le`e}em horizontalnom sloju, kada je gurnuta
navi{e delovanjem velikih pritisaka i temperatura. Ali, nikakav pravi terenski
dokaz takvih obimnih slojeva jo{ uvek nije otkriven. Kako je gore napomenu-
to, kupole se izgleda prostiru do nepoznatih dubina. Imaju}i u vidu biblijsku
geologiju, izgledalo bi razumno pripisati te prvobitne slojeve soli delovanju
tokom perioda Stvaranja, sa dubinskim stenama koje su formirale slane
kupole koje su povezane sa drugim vulkanskim i tektonskim aktivnostima
tokom perioda Potopa. Petid`on ka`e:
“Iako je izneto nekoliko teorija za obja{njavanje slanih kupola, one se
sada smatraju kao dubinska tela soli. Ona su, prema tome, tektonske
strukture...”159
A ako je tektonska aktivnost dovoljna za obja{njavanje tih najraznovrsni-
jih tipova evaporita, izgleda da nema razloga za{to ne bi mogla tako|e da
objasni, bar delom, mnoge druge. U stvari, princip uniformizma je bio sasvim
310
neuspe{an u obja{njavanju obimnijih evaporita razli~itih vrsta, kao i slanih
kupola.
Pisci obi~no govore o pustinjskim jezerima, ivi~nim slanim vodama, lagu-
nama i sli~nim primerima savremenih sredina koje se mogu usporediti sa
velikim slojevima evaporita u geolo{kom stubu. Ne dovodimo u pitanje, narav-
no, da se neki noviji slojevi mogu objasniti na taj na~in. Na primer, u su{nim
oblastima postoje mnoge pla`e ({iroka, plitka, privremena jezera), sa
zna~ajnim nanosima soli koji rezultuju isparavanjem voda u jezeru. Ali, oni su
trivijalni i ne predstavljaju problem.
Veliki slani i gipsani slojevi od ekonomskog zna~aja, sa druge strane, ne
mogu se objasniti na taj na~in. Jedine dve sredine koje se smatraju za
mogu}a obja{njenja takvih velikih slojeva su mi~igenski slojevi soli, permski
slojevi anhidrita Teksasa i Novog Meksika, a druge su ivi~ne lagune i relikt-
no more. U svakom slu~aju, kako bi objasnili veliku debljinu koja se u stvari
pronalazi, bilo bi potrebno ne samo isparavanje, ve} tako|e i neprestano
spu{tanje slojeva lagune i reliktnog mora. Nijedan uporediv savremeni primer
takve aktivnosti ne mo`e se prikazati.
U pogledu lagunalne teorije nastanka evaporita, Tvenhofel ka`e:
“Nikakvi lagunalni evaporiti nisu poznati u starijim slojevima geolo{kog
stuba... Miocenski sloj soli u Veli~koj (Wieliczka), u Galiciji... mo`e se
smatrati za najstariji poznati primer lagunalnih nanosa.”160
Ali, ta struktura elimini{e sve ve}e slojeve evaporita iz razmatranja, po{to
su oni pripisani daleko starijim slojevima od miocenskog. To ostavlja reliktno
more - pri ~emu se misli na basen koji je ranije bio povezan sa okeanom i
koji je sada izolovan, i koji se, prema tome, postepeno isu{uje.
“Smatra se da su veliki nanosi evaporita u geolo{kom stubu natalo`eni
u reliktnim morima. Op{te odlike tih evaporita i povezanih sedimenata
ukazuju da se talo`enje nije odigralo u veoma dubokoj vodi, ve}, po{to
su nizovi sedimenata debljine vi{e desetina ili ~ak stotina stopa, sledi da
su se baseni spu{tali kako su se sedimenti nagomilavali.”161
Postoji nekoliko tela vode u sada{njem vremenu koja se mogu smatrati
za reliktna mora, kao {to su Kaspijsko jezero, Bajkalsko jezero, itd. Ali, nijed-
no nije proizvelo evaporite uporedne po obimu sa onima u starijim slojevima.
U stvari, izgleda sasvim nemogu}e da je samo reliktno more ikada moglo da
proizvede velike debljine soli koje se stvarno pronalaze u starijim slojevima.
Tako Petid`on ka`e:
“Reliktna mora izgledaju nesposobna za proizvodnju debelih slanih nanosa
iz gore navedenih razloga; neprestani unos morske vode je neophodan da
bi se odr`alo talo`enje soli.”162
Kako je gore istaknuto, smatra se da ogromne dubine vode obja{njavaju
te nanose; ili bi u suprotnom moralo da postoji neprestano spu{tanje zajed-
no sa neprekidnim unosom morske vode u reliktno more. Nema mesta u
svetu danas na kojima se pronalazi takva kombinacija osobina; otuda se
mora ponovo dodati uniformisti~kom principu zna~ajna koli~ina ~iste imagi-
nacije kako bi se objasnili veliki slani i gipsani slojevi. Iznesene su mnoge
ma{tovite {eme, koje su poku{avale da na neki na~in objasne podatke.
311
 “Hipoteza vi{estrukih basena, na primer, pretpostavlja smenu povezanih
basena. Vode teku od mora kroz uzastopne basene i postaju sve slanije.
U drugom ili tre}em basenu, mo`da, soli bi mogle da se talo`e bez
istovremenog talo`enja anhidrita ili gipsa. Me|utim, zato {to taj koncept
zahteva slo`eniji raspored basena i koncentracija, on je malo verovatan.
Delimi~na kristalizacija se mo`e ostvariti na jednostavniji na~in. King je
(1947), na primer, izneo ma{tovito obja{njenje za debele anhidritne slo-
jeve permske kastil (Castile) formacije u Teksasu i Novom Meksiku
(najve}i od svih evaporitskih nanosa). On pretpostavlja talo`enje u
poluizolovanom moru u kome je normalna morska voda tekla kroz donek-
le ograni~ene kanale. Koncentrisana slana voda Kastilskog mora je te`ila
da potone na dno i da se delom vrati, nekom vrstom povratnog delova-
nja, u more. Dostignuti salinitet je bio dovoljan kako bi natalo`io kalcijum-
sulfat, ali ne i natrijum-hlorid.”163
Ova druga teorija ima puno dodataka, uklju~uju}i brojne diskretne taloge
koji su nastali delovanjem unosa i iznosa. Ne moramo da je razmatramo
detaljno; zna~ajna stvar u svemu tome je, naravno, da savremeni procesi ne
mogu da objasne slojeve kakvi se pronalaze, i zbog toga se mora razviti neka
vrsta hipoteze koja smatra da obja{njava ~injenice do neke mere. Jedna od
te{kih ~injenica koju treba objasniti jeste da redosled talo`enja razli~itih soli
isparavanjem iz staja}e morske vode nije isti kao onaj koji se pronalazi u
stratigrafskim slojevima evaporita.
Detaljne eksperimente o isparavanju morske vode je izvr{io pre vi{e od
100 godina Jusiljo (Usiglio), dobijaju}i red talo`enja razli~itih soli pri razli~itim
temperaturama i uslovima. Ali:
“Iako se redosled koji je prikazao Jusiljo sla`e uop{teno gledano sa nizom
prona|enim u slanim nanosima, poznati su mnogi izuzetci. Tako|e, mnogi
minerali poznati iz slojeva soli se ne pojavljuju u eksperimentalno formi-
ranim ostacima. Kristalizacija morske soli je veoma slo`ena, zavisi ne
samo od rastvorljivosti uklju~enih soli ve} i od koncentracija nekoliko
prisutnih soli i temperature... Iako mnogi nanosi evaporita pokazuju
zna~ajne izuzetke gornjim zahtevima, jednostavno isparavanje morske
vode se nije odigralo, tako da ili se roditeljska slana voda nije formirala
iz morske vode, ili se isparavanje odigralo pod specijalnim uslovima koji
}e objasniti poreme}aje.”164
Savremeni pisci postepeno dolaze do mi{ljenja da su ~ak i stratifikovani
slojevi evaporita u velikoj meri rezultat metamorfnih procesa, a ne jednos-
tavne sedimentacije i isparavanja. K. B. Krauskof sa Stenforda i sekretar
Geohemijskog dru{tva, ka`e u vezi starije ideje:
“Dalje istra`ivanje je pokazalo da je ta jednostavna slika bila neodgo-
varaju}a, i tokom pro{lih 50 godina i hemi~ari i geolozi su poku{ali da
izrade neophodne promene... Verovatno bi se sada ve}ina geologa slo`ila
sa Borhartovim (Borchert) zaklju~kom da stasfurtski (Stassfurt) slojevi
(glavni tip lokaliteta tradicionalnog tuma~enja evaporita) li~e na proste
talo`ne sekvence samo slu~ajno, a da se drugi procesi, osim talo`enja
isparavanjem slane vode, moraju pozvati za obja{njenje njihovog
porekla.”165
312
Sli~no tome, Grinsmit pi{e:
“Kako se noviji podaci o slojevitim evaporitima nagomilavaju u sada{njoj
literaturi, postaje o~iglednije da njihov status kao sedimenata opada. Dok
su mogli nekada da budu grupisani u svojoj celokupnosti kao stene formi-
rane sedimentnim procesima, postoji malo sumnje da se neki, ako ne
ve}ina, sada mogu sasvim logi~ki grupisati kao proizvod metamorfiz-
ma.”166
Imaju}i u vidu pote{ko}e na koje nailaze uniformisti u poku{aju da
objasne velike slojeve evaporita i potrebu da se pretpostavi ili neka speci-
jalna vrsta slane vode koja sada ne postoji ili neki specijalni uslovi ispara-
vanja i metamorfizma za koje se sada zna da postoje, mo`da nije drsko pred-
lo`iti da su te neobi~ne slane vode mogle da nastanu tokom vulkanskih
izdizanja pra}enih Potopom i da su neobi~ni uslovi ispravanja i razdvajanja
taloga mogli tako|e da budu prouzrokovani lokalno visokim temperaturama
pra}enih istim izdizanjima. Detalje takvih reakcija je mo`da danas te{ko pro-
tuma~iti, bar bez zna~ajnog daljeg istra`ivanja, ali izgleda da ti katastrofi~ki
sredinski faktori, povezani sa Potopom, obezbe|uju zadovoljavaju}i okvir u
kome treba razviti prihvatljiviju hipotezu nego {to to ~ini alternativna proce-
dura ~istog naga|anja.
Pe}inske naslage
Razli~iti oblici evaporita za koje se smatra da je potrebno puno vremena
za njihovo formiranje jesu poznati stalaktiti ili stalagmiti prona|eni u
kre~nja~kim pe}inama. Oni se formiraju isparavanjem kre~nja~kih voda koje
kaplju sa krova pe}ine. O~igledno, stopa formiranja takvih pe}inskih oblika
zavisi prvenstveno od stope kapljanja izvorne vode. ^injenica da ta stopa
mo`e da bude veoma mala danas, svakako ne zna~i da je oduvek bila takva.
Tornburi ka`e:
“Na~injeni su raznovrsni poku{aji kako bi se procenila stopa formiranja
pe}inskih formacija, ali toliko puno razli~itih faktora uti~e na stopu
talo`enja da je sumnjivo da li su starosti pe}ina dobijene tim metodom
precizne.”167
Ve}ina geologa smatra da su se same pe}ine formirale rastvaranjem
kre~nja~kih stena u vreme kada su stene bile zasi}ene. Sa postepenim
spu{tanjem nivoa vode, o~igledno je da bi vode koje kaplju jo{ uvek bile
prili~no obimne, samo postepeno se smanjuju}i u koli~ini. Tako bi, stopa
formiranja stalaktita i stalagmita isprva bila brza, postepeno se spu{taju}i do
sada{njih stopa.
^ak i pod savremenim uslovima, sasvim je mogu}e da se te formacije
razviju brzo. Speleolog Hendriks ka`e, na primer:
“Koliko je potrebno da bi stalaktit izrastao? Mnogi ljudi, impresionirani
ponovljenim izjavama o velikom trajanju geolo{kog vremena, dali su izjave
da je stalaktitu potrebno prakti~no beskona~no vremena kako bi zna~ajno
porastao. Me|utim, jo{ uvek postoji vi{e dokaza da je rast zna~ajno brz.
Pre svega, stalaktiti se pronalaze u tunelima koje je na~inio ~ovek i koji
su samo nekoliko godina stari... Drugo, odre|eni uslovi su toliko povoljni
313

Slika 27. ZATRPANE “[UME” NA GREBENU SPESIMEN
Ovo je {ematska predstava smene okamenjenih slojeva drve}a na grebenu Spesimen u
Jeloustounu, koji su protuma~eni kao niz {uma koje su tu rasle (in situ ), da bi zatim bile zatrpane
ki{om vulkanskog materijala. Ali, izgleda daleko razumnije protuma~iti ove slojeve drve}a kao sed-
imentne slojeve koji su sprani na to mesto nizom sna`nih struja koje su isprekidane tokovima i
vulkanskom ki{om iz drugog pravca.
za rast stalaktita da se mo`e godi{nje natalo`iti i do nekoliko kubnih cen-
timetara u jedan stalaktit.... Tre}e, postoji puno primera velikih stalagmi-
ta koji rastu sa blokova stena koji su pali sa krova pe}ine.”168
Shodno tome, pripisivanje velikih du`ina vremena formiranju takvih
pe}inskih nanosa je ne samo nepotrebno, ve} i nerazumno.
314
Zakopane {ume
Drugi zna~ajni tip sedimentnog fenomena, za koji na prvi pogled izgleda
neophodno daleko vi{e vremena nego {to bi to Biblija dozvolila, pronalazi se
u cikli~nim ponovljenim nanosima, pri ~emu svaki ciklus navodno zahteva
odre|eno vi{e ili manje merljivo vreme za koji bi se formirao. ^esto navo|en
primer je smena zakopanih {uma planine Ametist (Amethyst) u severozapad-
nom delu Nacionalnog parka Jeloustoun. D`. L. Kalp govori o tome na slede}i
na~in:
“U Jeloustoun parku postoji slojevita sekcija od izlo`enih 600 m koja
pokazuje 18 uzastopnih okamenjenih {uma. Svaka {uma je rasla do
zrelosti pre nego {to je zbrisana tokom lave. Lava se mora pretvoriti u
zemlji{te pre nego {to slede}a {uma mo`e uop{te da po~ne da raste. To
je samo mali deo stratigrafskog stuba u ovoj oblasti. Bilo bi veoma te{ko
da geologija Potopa objasni te ~injenice.”169
Postoje sli~ni fenomeni koji se mogu prona}i na drugim mestima, ali ovaj
slu~aj izgleda najspektakularniji i najte`i za pomirenje sa biblijskim katas-
trofizmom. Ali, u stvari sami takvi vulkanski nanosi svakako predstavljaju
katastrofi~ke uslove! Oni formiraju deo velikog kompleksa vulkanskih forma-
cija koje prekrivaju pacifi~ki severozapad i, kao {to smo ve} istakli, pred-
stavljaju stanje stvari za koje ne postoje savremene paralele. Obilni vulka-
nizam je bez sumnje bio povezan sa Potopom i takvi vulkanski nanosi se
mogu o~ekivati samo u Potopnim slojevima. Oni u pacifi~kom severozapadu
su uglavnom pripisivi kasnijim stupnjevima Potopa i mo`da poslepotopnim
doga|ajima, po{to se obi~no datiraju na tercijarnu ili ~ak ponekad kvartarnu
starost.
Za{to, onda, nije opravdano objasniti takve zatrpane {ume kao uveliko
alohtone, umesto kao u autohtone? Ve} smo videli da je to najrazumnije u
donekle sli~nom slu~aju slojeva uglja. To jest, cikli~ni nanosi predstavljaju
oscilaciju sedimentnih nanosa drve}a i druge vegetacije prenesene vodom, i
vulkanskog pepela i tokova lave.
U slu~aju planine Ametist i grebena Spesimen (Specimen), gore nave-
denih, izgled svakako ne ukazuje na normalan {umski rast. Arnold ka`e:
“Na padinama planine Ametist izlo`eno je 15 uzastopnih {uma, jedna
iznad druge, i svaka je odvojena od one ispod ili iznad sa nekoliko cen-
timetara ili metara pepela.”170
Ovde veliki broj drve}a le`i oboren i u razli~itim polo`ajima; ona koja su
uspravna su izgleda ostala u tom polo`aju usled te`ine njihovog korenskog
sistema i vezanog zemlji{ta, kako su preno{ena do svog kona~nog mesta
zatrpavanja. Dijagramski prikaz profila izlo`enog du` grebena Spesimen, kako
je pokazao Miler (Miller),171 (videti sliku 27) prvobitno uzet iz izve{taja
Ameri~kog geolo{kog dru{tva, svakako daje utisak o ovakvoj vrsti porekla,
iako je bez sumnje donekle “{ematizovan” kako bi izgledao na na~in na koji
bi koncept “rasta na mestu” zahtevao. Takve takozvane okamenjene {ume
su u stvari samo stabla; ne postoje grane ili fosilno li{}e kako bi se o~eki-
valo da su celokupna drve}a iznenada bila zatrpana ki{om vulkanskog materi-
315
jala i pepela. Niti su korenski sistemi kompletni; samo pojedina~na stabla
ostaju uspravna i pokazuju neke delove korenskog sistema koji su jo{
povezani.
Stabla odaju utisak da su na neki na~in ogoljena nekom velikom silom
(verovatno nanosima koje je nosio cunami), zatim i{~upana iz korena i pre-
nesena i razvrstana od drugih materijala, a zatim iznenada zatrpana ispod
vulkanske ki{e. Zatim je nai{ao novi talas sedimenata i stabala (me|utim,
izgleda da je nekoliko slojeva bez stabala), verovatno proizvedenog cunami-
jem koji je stvoren prethodnom erupcijom, zatim drugom vulkanskom ki{om,
i tako dalje. Celokupna formacija, kao {to to ~ini vulkanski teren {irom
regiona Jeloustouna i pacifi~kog severozapada, doslovno prikazuje katas-
trofi~ko talo`enje.
NANOSI VARVI
Govori}emo o jo{ jednom cikli~nom obliku sedimentnih nanosa, to jest o
takozvanim “varvima gline”. Te varve su trakasti sedimenti, pri ~emu je svaka
traka obi~no prili~no tanka sa bojom koja se menja od svetle do tamne.
Svaka varva je tuma~ena kao godi{nji nanos, pri ~emu svetlije obojeni deo
predstavlja krupnije nanose formirane tokom letnjih meseci, a tamniji deo
predstavlja zimske nanose, i to sve na dnu biv{eg jezera. Ako je to tuma~enje
ta~no, varve se mogu koristiti ne samo kao kvalitativne naznake vremenskog
trajanja, ve} i kao stvarne mere godina tokom kojih su se nanosi formirali.
To je osnova “hronologije varvi”, naro~ito za glacijalne i postglacijalne peri-
ode, koja je sada uveliko zamenjena C-14 metodom.
Pote{ko}e prilikom tuma~enja varvi
Me|utim, postoji nekoliko zna~ajnih pote{ko}a sa metodom varvi, pri
~emu jedna predstavlja nemogu}nost da se zna da trake zaista predstavlja-
ju godi{nje slojeve. Mnogi drugi fenomeni bi mogli da proizvedu takve trake;
na primer, varijacije u toku i teretu sedimenta vodenog toka ili tokova koji se
ulivaju u jezero. Bilo kakvo kratko plavljenje u jezero prouzrokovalo bi prvo-
bitni sloj krupnijih ~estica pra}en postepenim smirivanjem sitnijih ~estica, a
to bi odavalo izgled slojevitosti. A postoje i drugi uzroci. Kako Petid`on ka`e:
“Uzrok takve slojevitosti su varijacije u stopi dolaska ili talo`enja razli~itih
materijala. Te varijacije bi mogle da budu rezultat promena koli~ine mulja,
gline ili kalcijum-karbonata, ili organskih materija u morskoj vodi ili prome-
na stope nagomilavanja tih materijala. Takve varijacije su pripisane
slu~ajnoj promeni talo`nih struja, klimatskim uzrocima (naro~ito cikli~nim
promenama povezanim sa dnevnim i godi{njim ritmovima), a tako|e i
neperiodi~nim olujama ili poplavama.”172
O~igledno, nisu svi - ako je i jedan - od tih faktora neophodno godi{njeg
karaktera, i svakako bi bio veoma te`ak zadatak odrediti sa sigurno{}u da je
dati sloj slojevite gline stvarno bio natalo`en u obliku godi{njih varvi.
Mnogi geomorfolozi su izrazili istu vrstu sumnje. To isti~e Tornburi:
316
“Ovaj metod je kritikovan da daje procene pleistocenske hronologije. Na
prvom mestu, uklju~uje veliki stepen pode{avanja, koje uvodi mogu}e
gre{ke. Drugo, postoji sumnja da su varve stvarno godi{nji nanosi. Din
(Deane) (1950) je na osnovu svog istra`ivanja varvi u regionu jezera
Simko (Simcoe) u Ontariu bio naveden na ozbiljnu sumnju da varve pred-
stavljaju godi{nje nanose i radije je smatrao da oni predstavljaju nanose
kra}ih perioda vremena.”173
Ne samo da postoje sumnje u godi{nju prirodu varvi, ve} je jo{ zna~ajni-
je pitanje u vezi povezivanja nanosa od mesta do mesta. Jer, na bilo kom
izlo`enom mestu postoji veliki broj varvi, ali je navodna hronologija izgra|ena
na povezivanju i postavljanju varvi jednih preko drugih na bilo kom broju uza-
stopnih izlaganja. Flint tako|e uvi|a opasnosti te procedure:
“Me|utim, istra`ivanja ritmova u Danskoj su pokazala uobi~ajeno pojavlji-
vanje slojevitosti unutar jednog lokaliteta. Ovo je pripisano ponovnom
talo`enju sedimenata po{to su bili uznemireni olujama u plitkim jezeri-
ma... Po{to De Girova (De Geer) hronologija tuma~i olujnu slojevitost kao
varve, danski geolozi ne prihvataju deo hronologije koji je stariji od more-
na. Sli~ni manji slojevi su identifikovani u Nema~koj i Britaniji.
Ritmove koji pripadaju segmentu istog perioda je istra`ivao Sauramo u
Finskoj, koji je pokazao da bi povezivanje zasnovano samo na debljini
moglo da dovede do gre{ke i razvio je konzervativniji metod koji se zas-
niva na obi~nom stratigrafskom povezivanju...
Povezivanje ritmova, kako je gore opisano, zavisi od procene osobe koja
upore|uje krive, i prema tome nije u potpunosti objektivno. Literatura ne
izve{tava o bilo kakvom poku{aju nezavisnog povezivanja od strane neko-
liko osoba. Pozitivni rezultat takvog objektivnog testiranja bi nadahnuo
poverenje u metod.”174
Veoma sumnjiv zna~aj bilo kakve hronologije uz pomo} varvi je jasno
prikazan poslednjih godina op{tim odbacivanjem od strane geologa kada god
je prona|eno da novi metod radioaktivnim ugljenikom protivre~i prvim rezul-
tatima. Datumi dobijeni radioaktivnim ugljenikom za glacijalni period su se
pokazali daleko manjim nego {to je ukazivao broj varvi, ali su sada sasvim
uop{teno prihva}eni. U stvari, kao {to smo ve} videli, veoma je verovatno da
su sami datumi dobijeni radioaktivnim ugljenikom previ{e veliki, osim u
poslednjih nekoliko hiljada godina, tako da to sasvim jasno dokazuje ili da
varve nisu godi{nji nanosi ili da ih je nemogu}e povezati od mesta do mesta.
U radu koji se pojavio jo{ pre nastanka metoda radioaktivnog ugljenika, Flint
je ukazao na malo pouzdanje koje je ve}ina geologa imala u metod varvi kada
je rekao:
“^ak je i povezivanje varvi koje su na~inili De Gir i Antus (Antevs) na
veoma kratkoj razdaljini izme|u Danske i ju`ne [vedske o{tro kritikovano
na osnovu toga da je ukazivalo da su relativni datumi nekoliko danskih
nanosa u sukobu sa stratigrafskim dokazima.
Cela stvar oko pouzdanosti i korisnosti povezivanja varvi je trenutno u
nezadovoljavaju}em stanju. Pre svega zato {to je bila podvrgnuta kritici i
raspravi, ve}ina geologa nema definitivno mi{ljenje po tom pitanju.”175
317

Slika 28. PORE\ENJE EFEKATA U OBLIKU TRAKA
Uzorci A i B su agriliti (izdr`ljive gline), a pretpostavlja se da slojevitost predstavlja godi{nje varve.
Uzorak C je iz naftne gline Zelene reke, ~ija slojevitost je tako|e pripisana sezonskim (iako ne
glacijalnim) varvama. Crne trake u ovom drugom predstavljaju organsku materiju. Sli~nost sa drugim
navodinm nanosima varvi je u najboljem slu~aju povr{inska.
Prema tome, zaklju~eno je da varve gline pleistocenskih glacijalnih jezera
ne predstavljaju problem hronologiji biblijske geologije. Varve su natalo`ene,
bilo na godi{njem nivou ili u kra}im intervalima, u toku poslepotopnog perio-
da.
Formacija Zelene reke
Sre}emo se navodno sa ozbiljnijom pote{ko}om u vezi sa slojevitim
nanosima, navodno godi{njim varvama, na koje se nailazi u nanosima koji su
318
stariji od pleistocena. Ti nanosi se, po na{em tum~enju, moraju objasniti na
osnovu samog Potopa, koji je zauzimao samo jednu godinu i, prema tome,
ne mogu nikako da predstavljaju dugu smenu godi{njih slojeva. Najzna~ajni-
ja takva formacija je Zelena reka (Green River Formation), koja je datirana na
eocensku starost, i koja se sastoji od velike debljine sitno slojevite gline.
Zna~aj te formacije, kao i njen opis, dat je u nastavku:
“Hitan zadatak geologije predstavlja iznala`enje kriterijuma kojima se
mo`e dokazati da su slojevite stene izgra|ene od varvi. Najtemeljnija
istra`ivanja stena za koje se smatra da su izgra|ene od varvi su glina
Zelene reke eocenske starosti u Vajomingu i Koloradu... Glina je veoma
sitno slojevita; a svaki sloj se sastoji od dve lamine, od kojih jedna sadr`i
zna~ajno vi{e karbonatne materije od druge. Tuma~i se da parne lamine
predstavljaju sediment natalo`en tokom jedne godine, to jest varvu,
tuma~enje koje je oja~ano ~injenicom da varve fluktuiraju u debljini u cik-
lusu koji odgovara ciklusu sun~evih pega. Varve su u proseku manje od
0,15 mm po debljini, a po{to je glina Zelene debela 800 m, vreme koje
je predlo`eno za njenu akumulaciju je oko 6 miliona godina.”176
Nesigurni ton gornje procene je dovoljan dokaz da je navodni godi{nji
karakter slojevitosti Zelene reke daleko od jasnog. Izgleda da je jedino pravo
istra`ivanje koje je ikada na~injeno o ovoj dobro poznatoj formaciji, sa ove
ta~ke gledi{ta, istra`ivanje koje je pre vi{e od 30 godina izvr{io Bredli.177 Svi
kasniji pisci koji se pozivaju na te slojeve kao na primere pre-pleistocenskih
varvi ~ine to na osnovu autoriteta tog jednog istra`ivanja. Ali, u samoj studi-
ji, data su samo dva veoma neodgovaraju}a razloga za verovanje da su slo-
jevi godi{nji.
Jedan je prora~un koji poku{ava da prika`e da je koli~ina sedimenta u
formaciji istog reda veli~ine kao verovatna koli~ina erozije sa drevnog
drena`nog basena koja doprinosi jezerima ~iji su slojevi navodno formirali te
gline. Ali, o~igledno ni{ta toliko hipoteti~ko, kao {to je prora~un koji uklju~uje
vodeni sliv u potpunosti nepoznatog obima, nagiba, karaktera, erozivnosti i
drena`nih karakteristika, sve uzeto kao osnova za procenu prose~ne stope
erozije - tip prora~una za koji skoro svako sada priznaje da ne predstavlja
ni{ta nego naga|anje - te{ko da mo`e da opravda tako dalekose`an zaklju~ak
kao {to je taj da je za akumulaciju formacije potrebno oko 6 miliona godina.
Drugi razlog za zaklju~ivanje da slojevitost predstavlja godi{nje varve je
bila njihova sli~nost izgleda sa varvama gline pleistocena i, u manjoj meri,
trakastim sedimentima prona|enim u odre|enim savremenim jezerima. To je
ponovo stari princip uniformizma. Me|utim, sli~nost je uglavnom povr{inska
(vidi sliku 28). Pleistocenske varve su daleko deblje od slojevitosti Zelene
reke (~ija je debljina prose~no ispod 0,15 mm) i odra`avaju nanose otopljene
glacijalne vode, dok je glina Zelene reke okarakterisana prvenstveno cikli~nim
ponavljanjem organske i neorganske materije. Ti organski slojevi su sasvim
bogati nanosima nafte, a ta naftna glina se sada obimno istra`uje kao poten-
cijalni izvor nafte velikog zna~aja. O~igledno, ne mo`e se ni za jedan nanos
savremenog jezera, iako neki od njih (relativno mali broj, u stvari) pokazuje
bledu slojevitost u svojim donjim sedimentima, re}i da je podudaran sa onim
veoma obimnim nanosima gline bogate naftom.
319
 U stvari, poreklo ovih, kao i drugih glina koje sadr`e naftu, jo{ uvek je
uveliko stvar nesigurnosti.
“Geolo{ki, poreklo naftne gline je nejasno. Op{te uverenje izgleda da je
ona formirana tokom miliona godina uzastopnog talo`enja biljnog i `ivo-
tinjskog sveta, pome{anih sa peskom i glinom, na dnu mirnih jezera i
laguna.”178
O~igledno, mora da postoji zna~ajan stepen nesigurnosti u “op{te uvere-
nje” kako bi se opravdala tako jednoglasna ocena kao {to je ta.
U pogledu gline Zelene reke, naro~ito, nekoliko faktora ~ini da je veoma
sumnjivo da oni mogu stvarno da predstavljaju godi{nje slojeve varvi. Kao
prvo, one su previ{e tanke i jednoli~ne i prostiru se preko previ{e velike
oblasti da bi bile natalo`ene na normalnom dnu jezera. Bez obzira koliko
obi~no jezero mo`e da bude mirno, povremene oluje me{aju sedimente dna,
a povremene re~ne poplave ubacuju u jezero velike koli~ine sedimenta, koji
bi se tada smirio na dnu jezera u su{tini u postepenim serijama. Zamisliti
da bi tako veliko jezero, ispunjavano vodom kako bi moralo da bude mnogim
rekama, moglo da ostane toliko nemogu}e mirno i neaktivno i neporeme}eno
u toku 6 miliona godina, je u potpunosti neozbiljno.
Glina Zelene reke je tako|e bogata fosilima - ~injenica koju je te{ko
pomiriti sa navodno mirnim na~inom njenog formiranja. Miler uo~ava:
“Formacija Zelene reke je slatkovodni jezerski nanos sastavljen u velikoj
meri od podjednako slojevitih mekanih glina i debelih do 6.100 m. Mnogi
fosili, uklju~uju}i ribe, insekte i biljke javljuju se u njoj.”179
Kako se mo`e objasniti, na primer, mrtva riba koja le`i na dnu jezera
tokom dve stotine godina dok je sporo akumuliraju}i sedimenti prekrivaju i
zatim je fosilizuju? Gde se to odigrava u savremenim jezerima?
U druge zna~ajne odlike spadaju obimni nanosi vulkanskog pepela
pome{ani sa glinama i skoro potpuno odsustvo bilo kakve postupne slojevi-
tosti u glinama bogatim naftom kakva bi se normalno na{la u bilo kom jezer-
skom sedimentu. Tako|e, postoje dokazi o braki~nim uslovima u mnogim
delovima ove formacije. Sve ove odlike je opisao Bredli,180 i sve izgledaju
te{ko uskladive sa pretpostavljenim karakterom slojeva.
Prema tome, ose}amo sasvim opravdanim zaklju~ivanje da je navodni
godi{nji, jezerski karakter slojevitosti naftne gline Zelene reke u potpunosti
neodogovaraju}a hipoteza. Prema tome, mora se prona}i neko drugo
obja{njenje za trakasti izgled, i po{to je uniformisti~ko obja{njenje pogre{no,
opravdano je tra`iti obja{njenje unutar biblijskog okvira.
Odsustvo postepene slojevitosti u glinama je zna~ajno. Ako su pojedina~ni
slojevi natalo`eni jednostavnim smirivanjem na dnu mirnog jezera, izgleda si-
gurno da bi svaki sloj bio ozna~en postepenim opadanjem veli~ine ~estica sa
pove}anjem visine. Slojevitost je ozna~ena isklju~ivo tankim slojevima crne
organski bogate materije, a lokalitet i njihova u~estalost izgleda prili~no
nepravilna.
Detaljan na~in talo`enja se u ovo vreme te{ko mo`e zaklju~iti, usled
katastrofi~ke prirode sredinskih faktora tokom Potopa. Jedini siguran
320
zaklju~ak, na osnovu same prirode nanosa, bi izgleda bio da oni nisu mogli
da se formiraju kao cikli~ne varve kako se tvrdilo. Mogu}e obja{njenje se
mo`e dati na osnovu velikih sedimentnih basena formiranih postepenim
izdizanjem kopna koje ga okru`uje, u kasnim supnjevima perioda Potopa.
Kompleks plitkih turbiditnih struja, koje nose jo{ uvek mekane povr{inske
sedimente i organske materije sa povr{ine kopna koje se izdi`e, tada bi u{ao
u basen, pome{ao i natalo`io svoj teret. Blage promene u brzinama i sas-
tavu turbiditnih struja objasnile bi ve}inu slojevitog izgleda centralnih nanosa,
iako je mogu}e da je akumulacija organske materije u niz tankih slojeva
tako|e bila prouzrokovana kasnijim fizi~ko-hemijskim faktorima koji su delo-
vali na tu sedimentnu masu. Op{ti izgled formacije Zelene reke kao celokup-
nih slojeva je dosledan sa ovakvom vrstom koncepta.
“Bredli... je pokazao da je formacija Zelene reke obimno sedimentno telo
~ija debljina varira do 610 m. Preovladavaju}i sediment je laporac, sa vari-
raju}im koli~inama organske materije. Organski laporac postepeno prelazi
u naftnu glinu koja zauzima centralni deo nanosa. Nanosi soli se javljaju
do debljine od 250 m. Ivi~ni obalni nanosi uklju~uju pe{~ar, glinu, algal-
ni kre~njak i oolite.”181
Drugi uzroci slojevitosti
Naravno, taj problem naftne gline je samo jedan aspekt op{teg problema
porekla nafte, koji je jedan od najzna~ajnijih geolo{kih problema koji jo{ uvek
~ekaju re{enje. U svakom slu~aju, ti i drugi trakasti nanosi se ne moraju
objasniti kao godi{nji nanosi ili ~ak ni kao hronolo{ki cikli~ni nanosi u
mnogim slu~ajevima. Razli~iti tipovi hemijskih reakcija su sposobni da proizve-
du ovakav tip fenomena. R. L. Hendi ka`e:
“Tre}a {kola mi{ljenja je da trake predstavljaju cikli~ne taloge, ili takoz-
vane difuzione trake lisegang (Liesegang) fenomena. Reaguju}i rastvori
hemikalija to rade ako je prezasi}enje neophodno da bi reakcija otpo~ela.
Reakcija otpo~inje, koristi sve hemikalije u blizini, i pravi traku; zatim ne}e
po~eti ponovo dok se isto mesto prezasi}enja ne dostigne dublje ili
dalje.”182
Opis je primenjen specifi~no na pojavljivanje traka u zemlji{tima, ali se
ista vrsta fenomena mo`e javiti u bilo kom hemijski bogatom sedimentu koji
nosi vodu. Formacija Zelene reke, pored svog bogatog organskog sadr`aja, je
svakako bogata hemikalijama i mineralima mnogih vrsta.
“Ti jezerski slojevi se karakteri{u neobi~nom mineralogijom, kao {to su
slo`eni silikati natrijuma, barijuma, kalcijuma, bora, titana i niobijuma, i
mnogi slo`eni karbonati. Tu spadaju izuzetni minerali, od kojih su neki
jedinstveni za Zelenu reku... i drugi prona|eni na drugim mestima samo
u pegmatitskim ili magmatskim sredinama... i pored toga postoji puno
krajnje retkih ili druga~ije izuzetnih primeraka.”183
Laboratorijska istra`ivanja su tako|e potvrdila formiranje razli~itih tipova
traka takvim hemijskim reakcijama. Jedan primer je objavio Valentin:
321
 “Pokazalo se da se periodi~ne crvene trake formiraju u redukovanim jezer-
skim sedimentima bogatim gvo`|em, ili u onim sedimentima koji su
izlo`eni vazduhu na sobnoj temperaturi u laboratoriji... Ako se trake formi-
raju u jezerskim sedimentima na mestu (in situ ), onda naravno postoji
mogu}nost da se mogu pome{ati sa nekim tipovima varvi.”184
POREKLO NAFTE I MINERALNIH NANOSA
Uniformisti~ka geologija se ~esto branila na osnovu toga da je toliko
dobro radila na otkrivanju ekonomski zna~ajnih nanosa nafte i metala. Tvrdi
se da mora da je u osnovi ta~na, ili ne bi mogla da slu`i toliko dobro kao
vode}a filozofija u ekonomskoj geologiji.
Ali, dva odgovora se brzo mogu dati na ovu vrstu izjave. Na prvom mestu,
o~igledno nije radila toliko dobro, po{to otkri}e vrednih nanosa bilo kakve
vrste do sada te{ko da prilazi potpuno nau~noj osnovi. Na drugom mestu,
tehnike kakve su stvarno prona|ene koje su bile korisne u istra`ivanju, u
stvari ne zavise od istorijskih aspekata geologije uop{te, ve} samo od pre-
poznavanja strukturnih i sedimentnih oznaka za koje je iskustvo pokazalo da
su povezani sa takvim nanosima.
Uniformizam i geologija nafte
Geologija nafte je odli~an primer koji ide u prilog gore navedenog. Veliki
zna~aj te discipline u celokupnom spektru geolo{ke nauke je ukazan na
slede}i na~in:
“Vi{e od polovine geologa u svetu je radilo direktno za naftne kompani-
je, a podr{ka za mnoge geologe u akademskom svetu i dr`avnim kom-
panijama dolazi od nafte.”185
Prema tome, po{to se ve}ina geolo{ke umne snage tro{i na onim aspek-
tima geologije koji se bave naftom i akumulacijama gasa, o~ekivalo bi se da
bi evoluciona istorijska geologija prona{la svoju najproduktivniju primenu u toj
oblasti - ako je stvarno ta~na.
Me|utim, uprkos ogromne veli~ine naftne industrije, i dok u isto vreme
odobravamo da geolozi koji prou~avaju naftu daju veoma zna~ajan i skoro
nezamenljiv doprinos ovoj industriji, svejedno je ta~no da otkri}e nafte jo{
uvek nije nau~no dovoljno efikasno. Slede}i komentar ukazuje na nekoliko
sada{njih statistika, koje dolaze od jednog od vode}ih geologa nafte u zemlji:
“Sve je te`e na}i naftu. Visoki rizici koji su svojstveni istra`ivanjima nafte
su neobi~ni u svetu biznisa. Statistike pokazuju da samo jedna
istra`iva~ka bu{otina od njih devet otkriva naftu ili gas; samo jedan od
44 poku{aja se ispostavio kao profitabilna potraga; samo jedan poku{aj
od 427 otkriva polje od 25 miliona barela; a samo jedan od 991 pronalazi
pravo isplativo nalazi{te - veliki basen sa 50 miliona ili vi{e barela.”186
Ne mo`e se tvrditi da bi biblijska geologija u sada{njem trenutku razvoja
dovela do efektivnijih rezultata nego uniformisti~ka geologija u potrazi za naft-
nim poljima, ali te{ko da bi mogla da bude manje efektivna. Mogla bi da
zaslu`uje bar neko ozbiljno razmatranje od strane geologa koji istra`uju naftu
322
kako bi videli da li mo`e ili ne da doprinese bilo kakvoj stvarnoj ekonomskoj
vrednosti.
Do sada, u stvari, uniformisti~ka geologija jo{ uvek nije mogla da razvije
bilo kakvu op{te prihvatljivu teoriju po pitanju porekla nafte ili njenog
osnovnog izvornog materijala. Nedavni pregled ovog problema po~inje sa:
“Iako je veliki napredak ostvaren u pro{loj deceniji, op{te prihvatljivo
razumevanje nastanka nafte jo{ uvek nedostaje. Uvid u mehanizam
migracije nafte se pokazao jo{ nejasnijim.”187
Levorsen je izneo potpunije obrazlo`enje o ovom nesigurnom stanju
nauke:
“Dok je slaganje skoro potpuno oko pitanja organskog izvora nafte, pos-
toje velike razlike u mi{ljenju po pitanju procesa kojim je formirana i o
prirodi organske materije iz koje je izvedena... Dalje razlike u mi{ljenjima
nastaju prilikom poku{aja da se objasni preobra`aj organskog izvora
materijala u naftu. Toplota i pritisak, bakterijsko delovanje, radioaktivno
bombardovanje i kataliti~ke reakcije - svaki ima svoje zastupnike kao
glavnog izvora energije odgovornog za pretvaranje.”188
Izgleda da se ponovo, i to u ovoj najzna~ajnijoj od svih geolo{kih disci-
plina (i ekonomski i po broju geologa koji se time bave), princip uniformizma
pokazao neplodan. Iako se donekle koristi mikropaleontologija u vezi sa slo-
jevima koji sadr`e naftu, njena ekonomska primenljivost je skoro potpuno
lokalna. To jest, geolozi mogu da prepoznaju datu formaciju iz dve ili vi{e
probne bu{otine uz pomo} mikrofosila koji su sadr`ani u uzorcima i tako da
orijenti{u bu{enje u pogledu na neku ravan od interesa, ali se to mo`e radi-
ti samo na lokalnom nivou unutar ograni~enja date formacije. Ovaj proces
nema bukvalno nikakakvu vrednost ili zna~aj za regionalna povezivanja.
^ak i na lokalnom nivou, mikrofosili uop{te nisu zna~ajni kao drugi fak-
tori otkriveni probnim bu{otinama. U jednom od najnovijih i najobimnijih tek-
stova o geologiji nafte, koji sadr`i preko 700 strana,189 re~i “mikropaleon-
tologija” ili “mikrofosil” se ne pojavljuju ~ak ni u indeksu od 35 strana. Iako
se taj predmet spominje na pojedinim mestima u knjizi, on se samo spomi-
nje, i samo }utanje govori o relativnoj nekorisnosti te metode u istra`ivanju
nafte. Ve} smo skrenuli pa`nju na Bu~erovu opasku u vezi sa ovim:
“Profesionalni geolozi koji su radili u naftnoj industriji lako gube uvid o
zna~ajnosti fosila, jer unutar ograni~enja jednog naftnog polja ili ~ak
jednog sedimentnog basena, istra`ivanje slojeva litolo{kim karakteristika-
ma ili elektri~nim ispitivanjem ~ini da fosili izgledaju suvi{ni.”190
Tako, te{ko da izgleda da evoluciona geologija, kako je zasnovana na pret-
postavljenom nizu fosila, mo`e da pola`e pravo na spektakularan uspeh u
oblasti geologije nafte; ona ne bi svakako bila drasti~no pogo|ena preorijen-
tisavanjem osnovne geolo{ke filozofije u smeru katastrofizma i to bi sasvim
verovatno bilo materijalno povoljno.
323

Stratigrafsko pojavljivanje nafte
Jedna zna~ajna ~injenica obja{njava u velikoj meri pote{ko}u obja{nja-
vanja nastanka i geolo{ke istorije nafte, to jest da je nafta prona|ena u ste-
nama prakti~no svih geolo{kih doba osim pleistocena. To je odlika koja je u
su{tini uobi~ajena za sve slojevite stene i, prema tome, ne mo`e se lako
locirati uz pomo} obi~nih stratigrafskih i paleontolo{kih kriterijuma za pre-
poznavanje stena. Ta ~injenica tako|e daje jako svedo~anstvo da takav op{ti
fenomen kao {to je nafta, koja se pronalazi u svim sistemima stena, mora
da ima op{te obja{njenje. Uslovi njenog formiranja su morali da budu u
su{tini isti svuda. Umesto da podr`ava time koncept uniformizma u vremenu,
ta ~injenica izgleda svedo~i o ~injenici o jednoli~nosti na~ina i porekla, i formi-
ranja, i da time ukazuje na jedan globalni doga|aj koji je nekako doprineo
nastanku svih velikih rezervoara nafte u Zemljinoj kori. Na op{te pojavljivan-
je nafte ukazuje Koks, na slede}i na~in:
“Nafta se javlja u stenama svih starosti od kambrijuma do pliocena, ali
nisu prona|eni dokazi koji bi pokazali da se bilo kakva nafta formirala
posle pliocena, iako su obrasci sedimentacije i debljine u pleistocenu i
sada{njim sedimentima sli~ni sa onima u pliocenu u kojima se nafta
formirala.”191
Predlo`ili bi da mora da postoji veza izme|u ~injenice da su pleistocen-
ski i sada{nji sedimenti poslepotopni, i ~injenice da samo u njima do sada
nisu prona|ene naslage nafte. U suprotnom je razlog za tu ~injenicu sasvim
misteriozan.
“O~igledno odsustvo formacije nafte posle pliocena se mora objasniti u
bilo kakvom istra`ivanju preobra`aja organskog materijala u naftu.”192
Samo mali broj naftnih naslaga je prona|en i u prekambrijumskim i u
pleistocenskim nanosima, ali za njih je poznato da su migrirali u te slojeve
posle ranijeg formiranja i talo`enja u drugim sedimentim stenama. Odsustvo
nafte u pleistocenskim stenama je jo{ misterioznije imaju}i u vidu ~injenicu
da su neki ugljovodonici nafte prona|eni u sedimentima koji su nedavno nata-
lo`eni,193 ukazuju}i da dugi periodi nisu potrebni za formiranje takvih
ugljovodonika. U isto vreme, ti ugljovodonici definitivno nisu nafta, {to na
kraju zahteva specijalne uslove neke vrste pre nego {to }e se ona formi-
rati.194
Skoro sve {to je poznato jeste da pojavljivanje nafte izgleda nema
odre|enu vezu sa posebnim stratigrafskim sekvencama ili sa strukturalnim
oblicima. Ni paleontolo{ka istorija ni deformaciona istorija izgleda nemaju
neke neophodne veze sa pravim nanosima nafte.
“Rezervoarske stene koje sadr`e naftu se razlikuju jedne od drugih na
razli~ite na~ine. One variraju u geolo{koj starosti od prekambrijumskih do
pliocenskih, u sastavu od silicijumskih do karbonatnih, po poreklu od se-
dimentnih do magmatskih, po poroznosti od 1 do 40 procenata, a po pro-
pusnosti od 1 milidarsija do vi{e milidarsija.
Tako|e, postoji {iroko variranje u karakteru zamke koja zadr`ava naftni
basen. Zamka mo`e da bude formirana kao rezultat uzroka koji su u pot-
324
punosti strukturalni ili u potpunosti stratigrafski, ili iz bilo kakve kombi-
nacije tih uzroka... Geolo{ka istorija zamki mo`e da varira u velikoj meri
- od samo jedne geolo{ke epizode do kombinacije vi{e fenomena koji se
prostiru preko velikog perioda geolo{kog vremena. Baseni zarobljeni u
kre~nja~koj i dolomitskoj rezervoarskoj steni, na primer, imaju iste odnose
koje baseni zarobljeni u stenema pe{~ara imaju sa takvim stvarima kao
{to su rezervoarske te~nosti, kontakti nafta-voda i nafta-gas, i granice
zamki. Ipak, hemijski odnosi rezervoarskih stena i efekata rastvaranja,
cementacije, sabijanja i rekristalizacije su potpuno razli~iti kod pe{~arskih
i karbonatnih rezervoara.”195
Formiranje naslaga nafte
Najbr`i vidljivi zaklju~ak na osnovu svega ovoga jeste da je akumulacija
nafte u zamkama morala da se odigra po{to su svi, ili prakti~no svi slojevi
natalo`eni, po{to su izgleda u potpunosti nezavisni od odre|enog tipa stene,
ali su, svejedno, sli~ni jedni drugima po hidrauli~kim karakteristikama. Glavna
karakteristika koju ti nanosi imaju zajedni~ku, jeste da su povezani sa vodom:
“Skoro svi baseni nafte postoje unutar sredine vode - slobodne, me|usloj-
ne, ivi~ne i podzemne vode. To zna~i da je problem migracije blisko vezan
sa hidrologijom, hidraulikom i pokretima podzemnih voda.”196
Druga krajnje zna~ajna ~injenica jeste da je izgleda celokupna nafta organ-
skog porekla. Postojale su u pro{losti neorganske teorije porekla nafte, ali
nagomilane ~injenice sada u velikoj meri pokazuju da nafta ima organsku
osnovu.
“Starije ideje su naginjale prema neorganskim izvorima, dok savremene
teorije, uz nekoliko izuzetaka, pretpostavljaju da je primarni izvor materi-
jala bio organski.”197
Ta~na priroda organskog materijala jo{ uvek nije sasvim re{ena, ali te{ko
da se mo`e sumnjati da veliki rezervoari organskih ostataka, i biljnih i `ivo-
tinjskih, u sedimentim stenama sa~injavaju vi{e nego odgovaraju}i izvor.
Iako detalji nisu jasni, izgleda da Potop ponovo pru`a zadovoljavaju}e
obja{njenje za poreklo nafte, kao i za druge stratigrafske fenomene. Veliki
sedimentni baseni koji su brzo bili ispunjeni, vi{e ili manje neprekidno tokom
Potopa, obezbedili bi odgovaraju}i izvor organske materije, zajedno sa bilo
kojom temperaturom i pritiskom koji bi bili neophodni za zapo~injanje hemij-
skih reakcija potrebnih za zapo~injanje preobra`aja u ugljovodonike nafte.
Naravno, nisu svi organski ostaci natalo`eni tokom Potopa pretvoreni u naftu;
o~igledno da su odre|eni katalizatori ili druge hemikalije tako|e bili neophod-
ni, i tamo gde su oni bili prisutni, bilo je mogu}e da se nafta formira.
Novija istra`ivanja ukazuju da su odre|eni razbla`eni rastvori sapuna izgle-
da povezani sa formiranjem nafte, po{to oni mogu da deluju kao rastvara~i
ugljovodonika u natalo`enim sedimentima koji, kada se dalje razbla`e vodom,
dozvoljavaju da se rastvoreni ugljovodonici pojave kao posebne kapljice nafte.
“Prema tome, izgledalo bi da sirova nafta nastaje tokom sabijanja sedi-
mentnog basena, na osnovu proste ~injenice da se sedimentni
ugljovodonici rastvaraju u vodama koje sadr`e prirodne rastvara~e i zatim
325
 izlaze iz rastvora kao kapljice nafte. Sastav sirove nafte, kakav je sada
shva}en, dosledan je sa tom hipotezom.”198
Razli~iti specifi~ni tipovi mehanizama rastvaranja izgleda obja{njavaju
razli~ite tipove sirove nafte. Sastojci za rastvara~e bi svakako bili dostupni
na mnogim mestima tokom Potopa, naro~ito u oblastima velikog organskog
talo`enja morskih `ivotinjskih ostataka.
Ovaj proces formiranja nafte ukazuje, tako|e, da se nafta formirala preko
{irokih oblasti, a ne u relativno ograni~enim lokalitetima na kojima se sada
pronalazi.
“Takav mehanizam bi dao kredibilitet predlogu da izvor slojeva nafte nije
neophodno jedinstvena akumulacija ugljovodonika u ograni~enoj oblasti,
ve} bi op{te gledano mogao da se podudara sa obla{}u u kojoj je voda
uba~ena u porozne slojeve koji su na kraju formirali rezervoare.”199
Ova hipoteza je sasvim nova i mo`da ne izdr`i test daljih istra`ivanja, ali
je zasnovana na obimnom istra`ivanju. U svakom slu~aju, op{ta slika o velikoj
koli~ini organskih ostataka, koji su nekako rastvoreni i hemijski preobra`eni
u ugljovodonike nafte, a zatim na kraju natalo`eni u obliku nafte, je u osnovi
ispravna i dobro se uskla|uje sa konceptnom katastrofi~kog zatrpavanja i
rastvaranjem tokom Potopa.
Proces postepenog nagomilavanja u bazene i rezervoare nafte je, onda,
od sada pa nadalje u su{tini hidrauli~ki problem. Kapljice nafte, zbog plovnos-
ti, te`e da se izdignu iz vode koja ih okru`uje i tako se postepeno nagomilava-
ju na gornjoj povr{ini vode. Obim ovog prenosa i koli~ina koja je akumulirana
}e zavisiti od hidrauli~kih gradijenata i propustljivosti prisutnih slojeva. To, nar-
avno, nema ni{ta sa sadr`ajem fosila u slojevima i ima samo malo veze sa
tektonskom istorijom regiona, osim u pogledu obima do koga odre|ene for-
macije koje su ili propusne ili nepropusne, zavisno od slu~aja, mogu da budu
poreme}ene na neki na~in.
Brzo formiranje bazena nafte
Ti hidrauli~ki procesi su se nastavili posle Potopa, postepeno koncen-
tri{u}i naftu koja je bila formirana u to vreme, ili ubrzo posle, u zamkama.
Ali, nema nikakvih razloga da se smatra da je za te procese bilo neophodno
puno vremena kako bi se oni ostvarili. Kako smo ve} videli, ~ak i pod nekim
savremenim uslovima, ugljovodonici nafte se mogu formirati prili~no brzo.
“U poslednje vreme razvijena je {kola misli koja smatra da je formiranje
nafte moglo da zapo~ne ubrzo posle talo`enja organskih materija u sedi-
mentima... Jedan od iznena|uju}ih rezultata tih istra`ivanja je bilo otkri}e
te~nih ugljovodonika u sedimentima koji su nedavno natalo`eni u
Meksi~kom zalivu.”200
Sli~no tome, ni zamkama koje formiraju bazene nije bilo potrebno puno
vremena za formiranje. Iako se ne pronalaze nikakve primarne naslage nafte
u pleistocenskim slojevima, pokazano je da su odre|ene zamke prona|ene
u ranijim slojevima bile u stvari formirane tokom pleistocenskog vremena,
koje je, kao {to smo videli, po na{em okviru, poslepotopno.
326
“Jedan primer predstavlja bazen u mestu Ketlman Hils (Kettleman Hills)
u Kaliforniji; nafta i gas u ovom basenu su u miocenskoj Temblor forma-
ciji, ali nabor koji formira zamku ne mo`e biti stariji od pleistocenskog,
jer je nabor Temblor formacije paralelan pleistocenskim stenama na
povr{ini zemlji{ta. To sme{ta akumulaciju u kasni pleistocen ili post-
pleistocensko vreme... Ilustracija kratkog vremena potrebnog da bi se
basen prilagodio na promene u uslovima, mo`e se videti u naginjanju
Kairo (Cairo) basena u Arkanzasu. Nagib se javio u toku perioda od 10
do 12 godina; da je potrajao jo{ nekoliko godina, pri istoj stopi, nafta bi
se verovatno u potpunosti izlila iz zamke. Prema tome, vreme koje je
potrebno da bi se nafta akumulirala u basenima mo`e da bude geolo{ki
kratko, pri ~emu je izmereni minimum, verovatno, na hiljade ili ~ak sto-
tine godina.”201
Prema tome, nema razloga za odbacivanje Potopa kao mogu}eg okvira za
formiranje velikih naslaga nafte u svetu. Naro~ito je to tako po{to su se uni-
formisti~ke hipoteze i evolucioni okvir geolo{kih starosti pokazali u velikoj
meri nezna~ajni za stvarnu praksu istra`ivanja nafte. Karakter naslaga nafte,
i takvih informacija koje su sakupljene u vezi nastanka i migracije nafte,
uskla|uje se sasvim dobro sa hipotezom Potopa.
Poreklo rude i mineralnih nanosa
Ako se geologija nafte razvila u su{tini nezavisno od istorijske geologije,
taj razvoj je jo{ ta~niji za ekonomsku geologiju koja predstavlja istra`ivanje
komercijalne rude i mineralih naslaga. Rude razli~itih vrsta se mogu prona}i
u stenama svih geolo{kih starosti, skoro uvek povezane sa magmatskim
dubinskim stenama. Prema tome, istorijska geologija ne mo`e da bude od
prave pomo}i u lociranju takvih nanosa. Niti je poreklo rude bolje shva}eno
od porekla nanosa nafte.
“Postoji toliko puno iskrenih razlika u mi{ljenju me|u geolozima, u vezi
na~ina formiranja nanosa rude, da je bilo koji poku{aj za izno{enje
zaklju~aka u vezi ovog pitanja obavezan da do|e u sukob sa drugim
mi{ljenjima.”202
Velika razlika u mi{ljenju je sama po sebi najja~i dokaz da je bilo kakav
dosledni uniformizam nesposoban za obja{njavanje nanosa metala ili u loci-
ranju takvih nanosa.
Velika grupa teorija obja{njava nastanak ve}ine rudnih `ila hla|enjem
magme koja je sama u{la u slojeve sa rastvorima gasa ili vode koji nose
metale u vis kroz pukotine ili “cevi” dok se ne istalo`e u obliku rude. Ali,
kako su fon Engeln i Kaster istakli, ovaj koncept nailazi na ozbiljnje probleme:
“Stvar koju je te{ko objasniti u vezi mehanike formiranja `ila je kako mo`e
u jednom istom vremenu da postoji put za rastvore koji se penju, i pukoti-
na koja je u potpunosti ispunjena, i ~ak uve}ana, mineralima koje rastvori
talo`e.”203
Koliko je poznato, nije uo~eno da se ni{ta ovakve vrste odigrava u
sada{nje vreme ili ~ak u pleistocenu. Formiranje naslaga rude je izgleda
fenomen koji se odigrao u pro{losti nezavisno od odre|enog geolo{kog sloja
327
i na~inima koji nisu poznati danas, ali koji su najverovatnije bili katastrofi~ki
po karakteru, povezani sa vulkanizmom.
“... Mineralizacija nije redak fenomen niti retkost prirode, kako se nekad
pretpostavlja, ve} je, umesto toga, uobi~ajen geolo{ki proces, koji je
skoro bez izuzetaka pra}en vulkanskom aktivno{}u kao krajnjom fazom,
dok je to verovatno op{ta odlika ve}ine magmatskih dubinskih stena
unutar najvi{e 6,5 km Zemljine kore.”204
Iako je formiranje rude malo shva}eno, a uniformisti~ki pristupi njegovom
shvatanju su se pokazali uglavnom neplodni, izgledalo bi da se njegova
op{tost u geografskoj lokaciji i navodnom geolo{kom vremenu, njegova skoro
neizbe`na povezanost sa magmatskom aktivno{}u, i njegov vidljivi katas-
trofi~ki na~in talo`enja, najlak{e mogu predstaviti u na{em osnovnom okviru
Potopa. Kao {to smo videli, vulkanska aktivnost svih vrsta je globalno nas-
tavljena tokom najve}eg dela perioda Potopa i otuda se vulkanske stene
pronalaze {irom sveta i du` geolo{kog stuba. Formiranje mineralnih nanosa
velikog obima i raznovrsnosti je bez sumnje bilo mogu}e tokom Potopa i
najbolje se mo`e shvatiti u tom kontekstu. Naravno, veoma obimne prekam-
brijumske rude se sasvim dobro mogu pripisati samom periodu Stvaranja u
mnogim slu~ajevima.
Iako treba jo{ puno nau~iti u vezi najve}ih naslaga nafte i minerala na
Zemlji, svakako je o~igledno da je evolucioni koncept istorijske geologije od
male prakti~ne korisnosti u njihovom otkrivanju i iskori{}avanju. To {to je poz-
nato u vezi karaktera tih nanosa i njihovom formiranju podjednako se dobro,
ili ~ak i bolje, uklapa u okvir biblijske geologije. Jednostavno je neta~no tvrdi-
ti da je takav uspeh kakav su postigle discipline naftne i ekonomske geologi-
je dokaz valjanosti ortodoksne istorijske geologije.
SAVREMENI ZNA^AJ POTOPA OPISANOG U 1. KNJIZI MOJSIJEVOJ
O~igledno da nismo poku{ali da re{imo sva pitanja na koje se mo`e nai}i
u na{oj predlo`enoj biblijskoj reorijentaciji istorijske geologije. Me|utim,
na~inili smo ozbiljan poku{aj da odaberemo najte`e probleme za raspravu, i
nadamo se da su se ~ak i oni pokazali povoljni za zadovoljavaju}e obja{nje-
nje na osnovu biblijske geologije.
Kolaps uniformizma
Sada{nji {iroko prihva}en sistem uniformizma u istorijskoj geologiji, sa
svojom evolucionom osnovom i predrasudom, pokazao se u potpunosti
nepodesan za obja{njenje ve}ine zna~ajnih geolo{kih fenomena. Sada{nje
stope i procesi jednostavno ne mogu da objasne veliku koli~inu geolo{kih
podataka. Neka vrsta katastrofizma je jasno ukazana obimnim dokazima za
vulkanizam, dijastrofizam, glacijaciju, nanose uglja i nafte i minerala, fosi-
lizaciju, velike slojeve sedimenata i ve}inu drugih preovladavaju}ih odlika
Zemljine kore. Kada se ta ~injenica jednom uvidi, mo`e se videti da se ~ak
i navodni dokazi velike geolo{ke starosti mogu protuma~iti kako bi se dobro
povezali sa daleko ubedljivijim dokazima o sna`noj i brzoj aktivnosti i formi-
ranju.
328
Ali, ako se sada{nji procesi ne mogu koristiti za izvo|enje zaklju~aka o
Zemljinoj pro{loj istoriji (a ta ~injenica je dokazana ne samo neuspehom
geolo{kog uniformizma ve} jo{ vi{e zakonima o~uvanja i tro{enja energije),
onda je jedini na~in na koji ~ovek mo`e da ima sigurno znanje o prirodi
doga|aja na Zemlji, pre vremena po~etaka ljudskih istorijskih zapisa, uz
pomo} bo`anskog otkrivenja. Zbog toga biblijski zapis Stvaranja i Potopa
trenutno postaje veoma zna~ajan za na{e razumevanje, ne samo u vezi rane
istorije Zemlje, ve} i u vezi svrhe i sudbine svemira i ~oveka.
Mi smo, prema tome, poku{ali da poka`emo u kojoj meri okvir Zemljine
istorije obezbe|en prvim poglavljima 1. Knjige Mojsijeve, kao i povezanim
odeljcima iz drugih delova Biblije, u stvari obezbe|uje nau~no precizan okvir
unutar koga se svi provereni podaci geologije i geofizike izuzetno dobro
me|usobno ukapaju. Veliki Potop u Nojevo vreme izgleda obja{njava veliki
deo sedimentnih stena Zemljine kore, a indirektno i glacijalne i druge
povr{inske nanose koji su nastali usled promene Zemljine klime u vreme
Potopa. ^italac mo`e sam da prosudi da li dokazi stvarno opravdavaju to pre-
orijentisanje geolo{ke filozofije. Nadamo se, naravno, da }e on stvarno uzeti
u obzir ove dokaze i da ih ne}e odbaciti strogo na osnovu ~injenice da ih
“autoriteti” mo`da ne}e odobriti.
Zna~aj pitanja
Ali, mnogi mogu bez razmi{ljanja da se pitaju kakva je stvarna razlika, da
li je ili ne Potop stvarno bio op{ti Potop, ili da li je stvarno proizveo mnoge
od na{ih sada{njih slojeva stena, i da li su zaista svet i njegovi stanovnici
nastali procesom evolucije ili nisu. ^ak i mnogi biblijski religiozni ljudi tvrde
da su to neva`na pitanja, koja ne uti~u na biblijsku religiju na ovaj ili onaj
na~in.
Me|utim, to nisu obi~na akademska pitanja. Iako bi neko nemaran mogao
da ih tretira kao takva, malo ozbiljnog razmatranja bi trebalo da poka`e da
su ona veoma zna~ajna i da ne~ije ube|enje u vezi sa njima mo`e da ima
dubok uticaj na njegovu celokupnu filozofiju `ivota, i prema tome, mo`da ~ak
i na njegovu krajnju sudbinu.
Dve osnovne filozofije
U su{tini postoje samo dve osnovne filozofije ili religije me|u ljudima.
Jedna je orijentisana prvenstveno prema Bogu, Tvorcu, od Koga su i Kojim
su i zbog Koga su sve stvari. ^ovek je Bo`je stvorenje, me|u najvi{im od
Njegovih stvorenja, ali svejedno u potpunosti zavisan od Njega i odgovoran
Njemu. ^ovekova neposlu{nost prema svom Tvorcu je rezultovala op{tim
gubitkom zajedni{tva sa Bogom, a taj uslov se i sam ispoljava u razli~itim
oblicima greha, i u patnji i smrti, a ~ak se odra`ava i u neskladnim odnosi-
ma u ostatku `ivog i ne`ivog sveta. Spasenje od tog izgubljenog stanja ~oveka
i njegovog sveta je zahtevalo direktnu Bo`ju intervenciju. Bog je obezbedio
iskupljenje, obnavljanje i restauraciju, tako da spasenje sada postaje slo-
bodno dostupno svim ljudima. To je, naravno, su{tina biblijske religije.
329
 Druga osnovna filozofija je usmerena prvenstveno prema ~oveku. Taj sis-
tem, koji se javljao u skoro bezbroj razli~itih oblika, pretpostavlja da je ~ovek
uro|eno sposoban za sticanje sopstvenim naporima svih potreba u ovom
sada{njem `ivotu i u bilo kojim mogu}im `ivotima koji }e do}i. Nagla{avanje
je uvek na samom ~ovekovom radu ili njegovom razumu ili njegovim religij-
skim du`nostima ili ne~im drugim {to on ~ini kako bi postigao sopstveno
pobolj{anje i krajnje spasenje. Ideja Boga je mo`da uba~ena negde u tom
sistemu, ali uvek kao ideja bi}a - vi{e ili manje ograni~enog u sopstvenim
aktivnostima ili odlukama. Ovaj sistem se prvenstveno shvata na panteisti~ki
na~in, koji je u su{tini identi~an sa univerzumom i ~ak sa samim ~ovekom
kao najve}im entitetom koji je do sada evoluirao.
A pokreta~ koji le`i u osnovi ove filozofije je koncept evolucije. Ideja razvo-
ja, rasta, napretka, pobolj{anja je privla~na ~ovekovom ponosu i ambiciji, i
ona se prema tome obilno ispoljava u svim mnogobrojnim religijama i filo-
zofskim sistemima ~oveka, bilo da je to drevno idolopoklonstvo ili primitivni
animizam ili savremeni egzistencijalizam ili ateisti~ki komunizam. Svi oni su
centrirani oko ~oveka i njegovog delovanja, kao i sve druge religije osim bib-
lijske. Ideja evolucije nije nastala sa ^arlsom Darvinom, ni na koji na~in; ljudi
su oduvek posedovali na ovaj ili na onaj na~in ideju ~ovekovog poistove}iva-
nja sa prirodom i njegove zavisnosti od nje u pogledu sopstvenog opstanka.
Kakvi god, bogovi su tako|e zami{ljani kako se razvijaju (evoluiraju) iz neke
vrste prvobitne stvari ili haosa. U ranijim kosmologijama ovaj koncept je izgle-
da ponekada povezan sa suparni~kim konceptom bo`anskog Tvorca, ukazu-
ju}i ~ak i u tim vremenima na sukob izme|u dva osnovna sistema.
Odba~ena teisti~ka evolucija
Istaknuti istori~ar nauke, Dr ^arls Gilispi sa Prinstona, napominje u vezi
Lamarkove filozofije, jednog od evolucionih prethodnika Darvina:
“G. de Lamark je bio poslednji predstavnik te velike {kole naturalista i
op{tih posmatra~a koji su vladali od Talesa i Demokrita pravo do Bufona.
On je bio smrtni neprijatelj hemi~arima, eksperimentatorima i sitnim ana-
liti~arima, kako ih je on nazivao. Ni{ta manje nije bila ozbiljna njegova filo-
zofija neprijateljstva, koja se nakupljala do mr`nje, prema tradiciji Potopa
i biblijskoj pri~i o Stvaranju, zaista prema svemu {to se pozivalo na bib-
lijsku teoriju prirode.”205
I naravno, svi istaknuti osniva~i savremene teorije evolucije - Darvin,
Haksli, Spenser, Hekel i drugi - bili su o{tri protivnici celokupnog biblijskog
pogleda na svet i ~oveka. U velikoj meri je to tako|e ta~no i danas za
sada{nje vode}e predstavnike evolucione misli,206 iako je ta~no da postoji
puno ljudi koji su poku{ali da usklade evoluciju i Bibliju na osnovu sopstvenih
li~nih filozofija. Ali, napor kojim takav koncept, kao {to je teisti~ka evolucija,
zastupaju vode}i predstavnici evolucione filozofije i istra`ivanja, geneti~ar
Gold{mit pokazao je na slede}i na~in:
“Drugi tip evolucione teorije te{ko da zaslu`uje da se spomene u
nau~nom radu. To je misti~ni pristup, koji skriva svoje nedovoljno
razumevanje ~injenica i iza takvih praznih re~i, kao {to su kreativna evolu-
330
cija, pojavna evolucija, holizam i psiholamarkizam... Biolog ne prima bilo
kakvu konstruktivnu pomo} na osnovu takvih ideja i prinu|en je da ih
ignori{e.”207
Pored genetike, druga nauka koja je bila najdirektnije povezana sa evolu-
cijom jeste paleontologija, koja je u stvari obezbedila jednu istinsku klasu
dokaza da se evolucija u bilo kakvoj velikoj razmeri mo`da stvarno odigrala,
uz pomo} istra`ivanja fosila. Jedan od svetski najistaknutijih paleontologa, dr
D`ord` Simpson sa Harvarda, izja{njava se po pitanju tih teisti~kih teorija
evolucije na slede}i na~in:
“Fosilni zapis se definitivno ne sla`e sa... konceptom ortogeneze ili {ire
sa nematerijalisti~kim teorijama kao {to su one Drajha (Driesch),
Bergsona, Ozborna (Osborne), Knota (Cuenot), du Noja (du Nuoy) ili
Vendela (Vandel).”208
To mi{ljenje, napisano pre 10 godina, Simpson sada dr`i jo{ odlu~nije
nego ikada. U zna~ajnom obra}anju datom u vezi sa proslavom stogodi{njice
Darvinizma i godi{njim skupom Ameri~ke asocijacije za napredak nauke na
Univerzitetu u ^ikagu, Simpson je rekao:
“Evolucija je potpuno prirodan proces, svojstven fizi~kim osobinama
svemira, kojim je `ivot nastao na prvom mestu i kojim su se svi `ivi orga-
nizmi, pro{li ili sada{nji, od tada razvili, razdvojeno i progresivno...
Organizmi su se odvojili u doslovno milione vrsta, zatim je velika ve}ina
tih vrsta nestala, a drugi milioni su zauzeli njihova mesta dok i oni,
tako|e, nisu zamenjeni. Ako je to predodre|en plan, ~udno je
neefikasan... Svet u kome ~ovek mora da se pouzda u sebe, u kome nije
miljenik bogova, ve} samo drugi, donekle izuzetan, aspekt prirode, nikako
nije dopadljiv nezrelim ili ma{tala~kim misliocima... `ivot bi mogao da
bude sre}niji za neke ljude u drugim svetovima praznoverja. Mogu}e je da
su neka deca usre}ena verovanjem u Deda Mraza, ali odrasli treba vi{e
da vole da `ive u svetu realnosti i razuma.”209
Na istom skupu, me|unarodno ~uveni britanski biolog, sir D`ulijan Haksli,
je rekao:
“U evolucionom obrascu misli vi{e ne postoji potreba ili mesto za nat-
prirodnim. Zemlja nije stvorena; ona je evoluirala. Isto tako su i sve `ivoti-
nje i biljke koje je naseljavaju, uklju~uju}i nas same, um i du{a, kao i
mozak i telo. Isto tako i religija.”210
Verovatno najzna~ajnija stvar u vezi tih napomena Simpsona i Hakslija, i
mnogih drugih koji su bili na tom zna~ajnom darvinisti~kom “bogoslu`enju”,
bila je ta da o~igledno niko od vi{e od 2.000 vode}ih nau~nika koji su bili
prisutni, iz celog sveta, nije postavio bilo kakvu javnu zamerku tim izjavama.
Op{ta posve}enost svetske intelektualne zajednice ovom tipu filozofije je
dobro poznata svima koji su i malo upoznati sa savremenom nau~nom litera-
turom.
331
 Evolucija, komunizam i humanizam
U ovoj zemlji (Americi) sa svojom hri{}anskom kulturom i tradicijama,
prava ateisti~ka evolucija nikada nije bila u stanju da dobije veliki broj sled-
benika, ~ak i me|u nau~nicima, iako je svakako ta~no da je velika ve}ina
vode}ih predstavnika u biologiji, paleonotologiji, i takvim oblastima, ~ak i u
ovoj zemlji, potpuno odbacila pravo biblijsko hri{}anstvo u korist evolucionog
pogleda na svet. U drugim zemljama, prave implikacije evolucije su bile lak{e
prepoznavane i priznavane, a to je naro~ito ta~no u komunisti~kim zemljama,
gde ona predstavlja osnov celokupne nau~ne strukture komunisti~ke filozofi-
je.211 Istaknuti biolog i geneti~ar, Dob`anski, koji je ranije `iveo u Rusiji, ka`e:
“Marks je preporu~io prili~no druga~ije metode, za koje je verovao da se
nekako mogu izvesti na osnovu Darvinovih otkri}a. On je predlo`io da priz-
na svoj dug posve}uju}i delo Kapital Darvinu - ~ast koju je Darvin u~tivo
odbio.”212
^uveni govor na sahrani nad telom Karla Marksa, koji je odra`ao Engels,
naglasio je evolucione implikacije komunizma. On je rekao:
“Kao {to je Darvin otkrio zakon evolucije u organskoj prirodi, isto tako je
Marks otkrio zakon evolucije u ljudskoj istoriji.”213
Iako je komunizam najopasnija i najra{irenija filozofija koja se danas
suprotstavlja hri{}anstvu, postoje mnoge druge. Zna~ajno je da su sve one
u osnovi okrenute prema ~oveku nekim oblikom evolucione filozofije koji le`i
u osnovi njih. A takva evoluciona filozofija usmerena na ~oveka postaje jo{
mo}nija {irom sveta u svakoj oblasti `ivota. To gledi{te dominira Ujedinjenim
Nacijama, i svim drugim raznovrsnim pokretima “jednog sveta”. Njenu tezu je
objasnio dr H. J. Miler, na slede}i na~in:
“Slede}i zaklju~ci predstavljaju, kako ja verujem, izdanak teza savremenog
humanizma, kao i istra`ivanja evolucije, da je prvenstveni posao ~oveka
da promovi{e sopstveno dobro i napredak, i njegovih ~lanova posmatranih
pojedina~no, kao i u pogledu cele grupe, usled svesnosti da je svet takav
kakav jeste, i na temelju naturalisti~ke, nau~ne etike.”214
Ta “nau~na” etika, koju je zamislila intelektualna elita, ne izvla~i vi{e
svoju osnovu iz Biblije. Njihova osnova je jednostavno ono {to njihovi zas-
tupnici odlu~e da je najbolje za “najve}e dobro, najve}eg broja ljudi” i prema
tome je u potpunosti svetovno.
“Posmatra~ koji nije ve} poistove}en sa jednom od suparni~kih teolo{kih
strana mo`e jasno da vidi da se moment teologije koristi kako bi se dali
eti~ki predlozi, i ta pravila pona{anja su dobijena osloba|anjem pri ~emu
je ishod da su svetovni ciljevi i misli podjednako obmanjuju}i kao i
razmi{ljanja svetovnih eti~ara koji negiraju teizam. A slo`enost eti~kih
problema nije umanjena teolo{kom superstrukturom. Ne vidim, prema
tome, u kom smislu se teizam mo`e smatrati logi~ki neophodnim kao
aksiomska osnova etike.”215
332
Evolucija i obrazovanje
Teorija evolucije, sa svojom mehanisti~kom filozofijom i humanisti~kom
etikom, zaokupila je ne samo biolo{ke nauke, ve} tako|e i fizi~ke nauke i
dru{tvene nauke ~ak i u ovoj zemlji. Dru{tvene nauke, naro~ito, postale su
u potpunosti zaokupljene evolucionim gledi{tem. A te discipline sa svojim
direktinijim delovanjem na stvarne ljudske odnose i pona{anje preko
savremene sociologije, psihologije, ekonomije, psihijatrije, kriminologije - koje
su sada skoro u potpunosti organizovane na osnovu evolucionih koncepta -
imale su daleko ve}i uticaj na savremeno dru{tvo nego {to to ve}ina ljudi
shvata.
Naro~ito je zna~ajan uticaj evolucione filozofije i etike na na{ obrazovni
sistem. Ne samo da je organska evolucija pretpostavljena ili otvoreno pre-
davana po {kolskim programima javnih {kola u na{oj zemlji, ona je sam
osnov celokupne obrazovne filozofije na kojoj je izgra|en na{ savremeni sis-
tem “progresivnog obrazovanja”. Svuda je priznato da je glavni graditelj tog
sistema D`on Djui (John Dewey), ~ije su velike obrazovne {kole na
Univerzitetu u ^ikagu i Kolumbiji imali nesrazmeran uticaj u oblikovanju obra-
zovnog sistema i filozofije na{ih nacionalnih {kola. Njegov biograf ka`e za
njega:
“Osnov njegovog sistema misli je biolo{ki: on vidi ~oveka kao organizam
u sredini. Stvari se moraju shvatiti preko svojih nastanaka i funkcija, bez
ubacivanja bilo kakvih natprirodnih razmatranja.”216
Pre nego {to je postao uticajan, Djui je sasvim jasno objavio svoju veliku
posve}enost evolucionom sistemu i etici, na slede}i na~in:
“Svakako postoje dovoljno velike razlike izme|u eti~kih procesa i
kosmi~kih procesa kao {to su postojale pre ~oveka i formiranja ljudskog
dru{tva. Me|utim, koliko ja znam, sve te razlike se mogu sa`eti u
~injenicu da su procesi i sile, koje su povezani u kosmosu, dovele do
pojave svesti kod ~oveka... Me|utim, nemamo razloga da predlo`imo da
je kosmi~ki proces zaustavljen ili da je neka nova sila nadvladala u borbi
protiv kosmi~kih procesa.”217
Ideja da je evolucija (o~ove~ena) kona~no dovela do pojave svesti kod
~oveka i da je ~ovek prvenstveni agens u svom daljem razvoju, imala je veli-
ki uticaj {irom sveta, i svodi se na ni{ta manje od deifikacije ~oveka. Ovo
postavljanje ~oveka na tron i prisiljavanje Boga da se povu~e sa prestola,
krajnji su cilj svih ne-biblijskih ili anti-biblijskih sistema - veliki super-sistem
humanisti~kog evolucionog panteizma.
Biblijska religija i evoluciona filozofija
Ipak, uprkos ogromnom uticaju koji je teorija evolucije ispoljavala u skoro
svakom aspektu ameri~kog `ivota i obrazovanja, njeni zastupnici nastavljaju
da se `ale da nije dovoljno shva}ena ili primenjena. Oni protestvuju protiv
njene nelogi~ne upotrebe ugra|ivanjem u teolo{ke i moralne filozofske sis-
teme. Novi rad218 na 400 strana istaknutog evolucionog biologa Oskara Ridla
333
(Oscar Riddle), na primer, je optu`ivanje organizovane religije za ometanje
odgovaraju}eg u~enja biologije prevode}i evoluciju u teizam.
Ali, ako evolucionisti imaju razloga da zamere religioznim ljudima koji
poku{avaju da usklade njihovu teoriju sa religijskim konceptima, jo{ vi{e reli-
giozni ljudi koji veruju u Bibliju imaju razloga da odbace takav poku{aj
uskla|ivanja sa svoje ta~ke gledi{ta. Ne samo da je hipoteza evolucije prven-
stveno poku{aj da se objasne sve stvari, uklju~uju}i ~oveka, odvojeno od
Boga, kao i poku{aj da se ~ovek postavi na Bo`je mesto, ve} je i celokupni
njen karakter suprotstavljen biblijskoj religiji. Bibilija u~i o savr{enom
Stvaranju, koje je pra}eno padom i zatim propadanjem, zahtevaju}i interven-
ciju samog Boga, kako bi se ostvarilo spasenje ~oveka. Evolucija pret-
postavlja postepeni napredak od jednostavnih po~etaka uz pomo} ne`ivih
sila, do vi{ih i vi{ih nivoa dostignu}a i slo`enosti. Vanivar Bu{ nas je pod-
setio da:
“Pretpostavka Darvina i Spensera da celokupna evolucija mora da pred-
stavlja napredak, naravno je bila samo pretpostavka. Ali je bila op{te pri-
hva}ena od strane njihovih savremenika uprkos Hakslijevoj kritici u svo-
jim poznijim godinama. U generalno povoljnijem raspolo`enju kasnog 19.
veka, celokupna Spenserova dogma je `eljno prihva}ena, sa ili bez pozi-
vanja na razum, od strane svih klasa ljudi u Engleskoj i Sjedinjenim
Dr`avama. Preovladavaju}e raspolo`enje na{eg dru{tva pre Prvog svet-
skog rata je bilo i{~ekivanje da }e se sve stvari neprestano pobolj{avati.
Regresija je, u najmanju ruku, bila nezamisliva.”219
Sli~no tome, moralnost evolucije, koja pretpostavlja da je napredak i
dostignu}e bilo kakvog “dobra” nastalo onakvim delovanjem koje je najpo-
voljnije za samu jedinku ili grupu ~iji je ona deo, na {tetu drugih, je o~igled-
no antibiblijska. Sama su{tina biblijske religije je nesebi~na `rtva. Vrlo je
neverovatno, ako ne i nezamislivo, da bi Svemo}ni, Svemudri, Presvetli Bog
uspostavio dva tako su{tinski protivre~na sistema u svetu. Dva sistema
svakako postoje, kako je ve} nagla{eno, ali Bog mo`e da bude autor samo
jednog od njih. Drugi mora da ima svoj izvor u ponosu i sebi~nosti ~oveka, i
u krajnjosti, ponosu i obmani samog Sotone.
Nau~na slabost evolucione hipoteze
Izuzetna stvar je da, uprkos ra{irenom prihvatanju evolucije kao nau~nog
obja{njenja nastanka sveta i procesa u njemu, postoji toliko mala koli~ina
stvarnih nau~nih ~injenica koje joj idu u korist. Svakako da ne postoje dokazi
da se bilo kakva istinska evolucija odigrava u na{em sada{njem iskustvu.
“Organska raznovrsnost je opa`ajna ~injenica, vi{e ili manje poznata
svima... Ako sakupimo {to je vi{e mogu}e jedinki u datom vremenu,
odmah prime}ujemo da opa`ene varijacije ne formiraju bilo kakvu vrstu
neprekinutog rasporeda. Umesto toga, pronalazi se veliki broj odvojenih
diskretnih rasporeda. Drugim re~ima, `ivi svet nije jedna oblast jedinki u
kojoj su bilo koje dve varijante povezane u neprekinute serije prelaznih
oblika, ve} oblast vi{e ili manje jasno odvojenih pod-oblasti, pri ~emu su
prelazni oblici izme|u njih odsutni ili retki.”220
334
A u pogledu sada{njih procesa promene, naro~ito geneti~kih mutacija, ve}
smo videli da oni prakti~no uvek predstavljaju procese raspadanja, a retko,
ako ikada, proizvode bilo kakav napredak u evoluciji.
“Iako `ivi organizmi postaju prilago|eni na svoje sredine preko formira-
nja superiornih geneti~kih obrazaca na osnovu mutacionih sastojaka, sam
proces mutacije nije adaptivan. Sasvim suprotno, mutanti koji nastaju su,
uz retke izuzetke, {tetni za svoje nosioce, bar u sredinama na koje vrsta
normalno nailazi. Neke od njih su {tetne u izgleda svim sredinama. Prema
tome bi sam proces mutacija, neprepravljen i nevo|en prirodnim odabi-
ranjem, rezultovao degeneracijom i izumiranjem.”221
Svi pravi dokazi na osnovu sada{njih vrsta i njihovih varijacija savr{eno
podupiru Bo`je otkrivenje da je Bog stvorio sve `ive organizme “po svojim
vrstama”. Ne postoje dokazi za sada{nju biolo{ku promenu, osim unutar
malih granica.
“I tako evolucionista mora da ka`e, iako su mutacije skoro uvek {tetne,
da se mali broj, koji navodno mo`e da bude koristan, izdvaja prirodnim
odabiranjem i ~uva, i da se, tokom velikih perioda geolo{kog vremena, te
povoljne promene postepeno nagomilavaju kako bi ostvarile pravi
napredak u evoluciji.”222
Strategijska uloga istorijske geologije
A kao svoj dokaz da je to tako, oni trijumfalno isti~u fosilni zapis pro{log
`ivota na Zemlji. Fosili navodno pokazuju istinski zapis evolucione promene
tokom vekova. Tako geneti~ar Gold{mit ka`e slade}im tonom:
“Na sre}u, postoji nauka koja je u stanju da opa`a napredak evolucije
tokom istorije na{e Zemlje. Geologija izu~ava stenovite slojeve na{e
Zemlje, natalo`ene jedne preko drugih u pro{lim geolo{kim epohama
tokom stotina miliona godina, i pronalazi njihov red i vremenski redosled,
i otkriva organizme koji su `iveli u svim tim periodima. Paleonotologija
koja prou~ava fosilne ostatke, je tako u mogu}nosti da predstavi organ-
sku evoluciju kao vidljivu ~injenicu...”223
Ali, kada neko zatra`i detalje, ka`e mu se, na primer, kao {to je rekao
paleonotolog Simpson:
“Uprkos ovim primerima, ostaje ta~no, kao {to svaki paleonotolog zna, da
se ve}ina novih vrsta, rodova i familija, i da skoro sve kategorija iznad
nivoa familije, javljaju u zapisu iznenada i nisu prikazane poznatim, poste-
penim, u potpunosti neprekidnim prelaznim sekvencama.”224
Dr Dvajt Dejvis, kurator anatomije ki~menjaka u Prirodnja~kom muzeju u
^ikagu, tako|e prepoznaje te “praznine” u zapisu.
“Iznenadna pojava glavnih adaptivnih tipova, kako se mo`e videti u izne-
nadnom pojavljivanju u fosilnom zapisu familija i redova, nastavlja da
zadaje probleme. Fenomen le`i u geneti~koj ni~ijoj zemlji izvan ograni~enja
eksperimenata. Mali broj paleontologa se ~ak i danas dr`i ideje da }e te
praznine biti popunjene daljim sakupljanjem fosila... Ali, ve}ina smatra
uo~ene prekide kao realne i tra`i obja{njenje.”225
335
 “Obja{njenja” su uvek veoma naga|aju}a, uklju~uju}i koncepte
“eksplozivne evolucije”, kontinentalnih migracija, makromutacija, i tome
sli~no. Dejvis je voljan da prizna:
“Ali, ~injenice paleontologije se sla`u veoma dobro sa drugim tuma~enji-
ma koja su odba~ena neobiolo{kim radom, to jest, bo`anskim stvara-
njem, itd, a sama paleontologija ne mo`e ni da doka`e niti da pobije
takve ideje.”226
Simpson i Dejvis su bili zaokupljeni prvenstveno prazninama u fosilnom
zapisu `ivotinja. U vezi biljnih fosila, paleobotani~ar Arnold ka`e:
“Dugo se nadalo da }e izumrle biljke na kraju otkriti neke stupnjeve kroz
koje su postoje}e grupe prolazile tokom svog razvoja, ali se mora slo-
bodno priznati da je to o~ekivanje ostvareno u samo maloj meri, iako je
paleobotani~ko istra`ivanje vr{eno vi{e od 100 godina. Do sada nismo
bili u stanju da utvrdimo filogenetsku istoriju ~ak ni jedne grupe savre-
menih biljaka od svojih po~etaka do sada{njosti.”227
Prema tome, fosilni zapis, ni{ta manje od sada{njeg taksonomskog klasi-
fikacijskog sistema i prirode mehanizama geneti~kih mutacija, pokazuje upra-
vo ono {to Biblija u~i - to jest, odvojene “vrste” organizama, pri ~emu svaka
sadr`i brojne “podvrste” sa nepremostivim prekidima izme|u njih. Ali, evolu-
cionisti i dalje istrajavaju u svom verovanju u evoluciju, po{to je jedina alter-
nativa stvaranje. A jedino pravo nau~no opravdanje za takvu poziciju je dogma
uniformizma, koja insistira da se sve stvari moraju objasniti na osnovu
sada{njih procesa. Navodni veliki opseg geolo{kog vremena, koji je neopho-
dan na osnovu uniformizma, sa svojim fosilima koji ukazuju na vreme svakog
perioda, daje privid verodostojnosti koncepta postepene evolucije tokom veko-
va.
Proro~ko svedo~anstvo Biblije
Na ovom mestu svedo~anstvo biblijskog Potopa postaje toliko zna~ajno.
Jer ako je biblijski zapis istinit, ve}ina slojeva nije mogla da se natalo`i tokom
dugih perioda vremena pod uniformisti~kim uslovima, ve} je natalo`ena u
toku samo jedne godine pod katastrofi~kim uslovima. Poslednje uto~i{te
slu~aja za evoluciju trenutno nestaje, a zapis stena postaje sna`an svedok,
ne za delovanje prirodnih procesa bezbo`nog razvoja i napretka, ve} za sve-
tost i pravdu i mo} `ivog Boga Stvaranja.
I to je ono za {ta je Potop bio namenjen, {to se ti~e svedo~anstva posle-
potopnim ljudima. Isus je ukazao na veliki Potop kao na podsetnik Bo`je mo}i
nad svetom i kao predznak Njegove budu}e velike intervencije u sudu nad
gre{nim i pobunjenim svetom u poslednjim danima (Matej 24,37-39). Neko
se mo`e pozvati na takve tekstove kao {to su Luka 17,26.27; Jevrejima
11,7; 1. Petrova 3,20 i 2. Petrova 2,5 za obilje dokaza da su pisci Novog
zaveta smatrali Potop za istorijski doga|aj od velikog zna~aja kao svedo~an-
stva savremenom ~oveku.
Naro~ito je jasan i upe~atljiv izuzetan tekst koji se pronalazi u 2. Poslanici
Petrovoj 3,3-10 koji ponovo navodimo, u celini, zbog svog velikog zna~aja za
ovu situaciju:
336
“I ovo znajte najpre, da }e u posljednje dane do}i ruga~i koji }e `iveti po
svojim `eljama, i govoriti: ‘Gde je obe}anje dolaska Njegova? Jer otkako
oci pomre{e sve stoji tako od po~etka stvorenja.‘
Jer navalice ne}e da znaju da su nebesa bila otpre, i zemlja iz vode i
usred vode Bo`jom re~i. Zato tada{nji svet bi vodom potopljen i pogibe.
A sada{nja nebesa i zemlja tom istom re~i zadr`ana su te se ~uvaju
za dan stra{noga suda i pogibli bezakonih ljudi.
Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, ljubazni, da je jedan dan pred
Gospodom kao hiljada godina, i hiljada godina kao jedan dan. Ne docni
Gospod s obe}anjem, kao {to neki misle da docni, nego nas trpi, jer ne}e
da ko pogine, nego svi da do|u u pokajanje.
Ali }e do}i dan Gospodnji kao lupe` no}u, u koji }e nebesa s hukom
pro}i, a stihije }e se od vatre raspasti, a zemlja i dela {to su na njoj
izgore}e.”
Ovde se Potop ponovo koristi kao tip i upozorenje velikog nadolaze}eg
svetskog razaranja i suda kada }e se “dani ~ove~iji” zavr{iti i kada “dan
Gospodnji” dolazi. Ali, prorok zami{lja vreme kada se, zbog o~igledno dugog
ka{njenja, “obe}anje dolaska Njegova” ne}e smatrati za ozbiljno. Posta}e
predmet intelektualnog podsmeha. Bi}e o~igledno “misle}im ljudima” u tom
vremenu da velika natprirodna Bo`ja intervencija u svetu, kako je Isus
obe}ao, nau~no ne dolazi u obzir. To bi bilo ~udo, a ~uda protivre~e prirod-
nom zakonu.
A kako mi znamo da ~uda i bo`anska intervencija protivre~e prirodnom
zakonu? Za{to, naravno, zato {to na{e iskustvo pokazuje, a na{a filozofija
pretpostavlja da “sve stoji tako od po~etka stvorenja”. To je ono {to zovemo
na{ “princip uniformizma” koji tvrdi da se sve stvari, ~ak i od najranijih
po~etaka mogu objasniti u su{tini na osnovu sada{njih procesa i stopa. ^ak
se i samo stvaranje u osnovi ne razlikuje od sada{njih uslova, po{to se sma-
tra da su ti procesi delovali ~ak i od “po~etka stvaranja”. Nema mesta za
bilo kakvo ~udo ili bo`ansku intervenciju u na{oj kosmologiji; prema tome,
koncept budu}e Bo`je intervencije u svetskom sudu i pro~i{}enju je jednos-
tavno naivan.
Ili oni, bar tako ka`u. “Jer... navalice ne}e da znaju” dve stvari. Jedna je
istinsko Stvaranje. Nebesa i zemlja su ustanovljeni “Bo`jom re~i” a ne uni-
formisti~kim procesima. Drugo, prva nebesa (to jest, atmosfersko nebo) i
prva zemlja su nestali, po{to su bili “vodom potopljeni”.
Prepoznavanje ta dva velika istorijska doga|aja bi trenutno ozna~ilo
pogre{nim veliki sistem evolucionog panteizma. Ti doga|aji progla{avaju, kao
sa vrha planine, ~injenicu o li~nom Tvorcu - Bogu, `ivotno i direktno zabrinu-
tim za svoje stvaranje, ~ije }e “duge patnje” jednog dana i{~eznuti i koji }e
zatim doneti kraj ovoj sada{njoj zemlji.
Kao {to smo videli, dokazi o realnosti tih velikih doga|aja, Stvaranja i
Potopa, su toliko mo}ni i jasni da je samo “voljno neznanje” ono koje je
slepo za njih, prema Bibliji.
Tako Stvaranje (kako je potvr|eno ne samo Biblijom, ve} i sa dva velika
zakona termodinamike) i Potop, kako je zapisano u ljudskim istorijama i ste-
337
nama Zemlje, sa~injavaju nau~nu negaciju svih filozofija i religija skoncen-
trisanih na ~oveka, onima koji su voljni da ih prihvate takvim kakvi su.
A, po biblijskom piscu, postoji veliki i kona~ni li~ni izazov u tom
svedo~anstvu. ^oveku ~ija je vera usmerena ka samom sebi ili svom
odre|enom dru{tvu, koji se oslanja na sopstveni rad za bilo kakvo spasenje
kakvo tra`i, poruka je pozivanje na “iskupljenje” dok jo{ ima vremena, po{to
nas “Gospod trpi, jer ne}e da ko pogine”.
Opomena ljudima je, kako je zapisana u 2. Petrovoj 3,11:
“Kad }e se dakle ovo sve raskopati, kakvim treba vama biti u svetom `ivl-
jenju i pobo`nosti.”
I kona~na re~, kako je data u poslednjim stihovima poglavlja, 2. Petrove
3,17,18:
“A vi dakle, ljubazni, znaju}i unapred, ~uvajte se da prevarom bezakonika
ne budete odvedeni s njima, i ne otpadnete od svoje tvr|e; nego napre-
dujte u blagodati i u poznanju Gospoda na{ega i Spasa Isusa Hrista.
Njemu slava i sad i u ve~na vremena. Amin.”
Literatura
1. L. T. Aldrich, “Measurments of Radioactive Ages of Rocks,” Science, Vol. 123, May 18,
1956, p. 871.
2. Ibid. Gordon Gastil je nedavno podsetio svoje kolege: “Poku{aji da se izmeri starost mine-
rala su zapo~eli odmah posle otkri}a prirodne fisije. Tokom svake decenije od tada, analiti~ari su
odbacivali ve}inu odre|ivanja starosti koja su izvr{ena u prethodnoj.” (“The Distribution of Mineral
Dates in Time and Space,” American Journal of Science, Vol. 258, Jan. 1960, p. 4).
3. Adolph Knopf, “Measuring Geologic Time,” Scientific Monthly, November 1957, Vol. 85, p.
230.
4. Me|utim, prepoznavanje navodne kontaminacije obi~nim olovom zavisi od registrovanja olova
atomske te`ine 204 u mineralu. Ruda olova sadr`i malu koli~inu tog izotopa zajedno sa ve}im ali
promenljivim koli~inama atomskih te`ina 206, 207 i 208. Svaki od ovih izotopa mo`e da nastane
i radiogeno. Me|utim, veoma zna~ajnu koli~inu olova-204 je prili~no te{ko odrediti precizno. Kako
G. R. Tilton isti~e: “Treba se uvideti da je koli~ina Pb-204 najmanje precizno poznata od svih
koli~ina izotopa za olovo.” (“Interpretation of Lead-Age Discrepancies,” Transactions, American
Geophysical Union, Vol. 37, April 1956, p. 225.).
5. Otto Hahn, “Radioactive Methods for Geologic and Biologic Age Determinations,” Scientific
Monthly, Vol. 82, May 1956, p. 258.
6. M. R. Klepper and D. G. Wyant, Notes on the Geology of Uranium, U. S. Geological Survey
Bulletin 1046-F, 1957, p. 93.
7. Henry Faul, Nuclear Geology (New York, John Wiley & Sons, 1954), p. 282.
8. Faul, op. cit., p. 294.
9. L. H. Ahrens: “Radioactive Methods for Determining Geologic Age,” u Physics and Chemistry
of the Earth, urednik Ahrens, Rankama, & Runcorn, (New York, McGraw-Hill, 1956, pp. 49-50).
10. Faul, op. cit., p. 295.
11. R. M. Farquhar and R. D. Russel: “Anomalous Leads from the Upper Great Lakes Region
of Ontario,” Transactions, American Geophysical Union, Vol. 38, August 1957, p. 552.
12. R. L. Stanton and R. D. Russel: “Anomalous Leads and the Emplacement of Lead Sulfide
Ores,” Economic Geology, Vol. 54, June-July 1959, p. 606.
13. R. W. Boyle: “Some Geochemical Considerations on Lead Isotope Dating of Lead
Deposits,” Economic Geology, Vol. 54, Jan-Feb. 1959, p. 133.
14. Harrison Brown: “The Age of the Solar System,” Scientific American, Vol. 196, April 1957,
p. 86.
15. C. Patterson, G. Tilton, and M. Inghram: “Age of the Earth,” Science, Vol. 121, January
21, 1955, p. 74.
338
16. Boyle, op. cit., p. 135.
17. L. T. Aldrich: “Measurement of Radioactive Ages of Rocks,” Science, Vol. 123, May 18,
1956, p. 872.
18. Henry Faul: Nuclear Geology (New York, John Wiley & Sons, 1954), p. 295.
19. Ibid.
20. Adolph Knopf: “Measuring Geologic Time,” Scientific Monthly, Vol. 85, Nov. 1957, p. 228.
21. Kalervo Rankama: Isotope Geology (New York, McGraw-Hill, 1954), p. 379.
22. National Research Council: “Report of the Committee on the Measurment of Geologic
Time,” 1957, p. 4.
23. Otto Hahn: “Radioactive Methods,” Scientific Monthly, Vol. 82, May 1956, p. 261.
24. L. H. Ahrens: Physics & Chemistry of the Earth (New York, McGraw-Hill, 1956), p. 54.
25. Hahn, op. cit., p. 262.
26. G. W. Wetherill: “Radioactivity of Potassium and Geologic Time,” Science, Vol. 126,
September 20, 1957, p. 545.
27. Ibid., p. 549.
28. Otto Hahn, op. cit., p. 261.
29. Vidi strane 218-19, 223-24, i 232-35.
30. Jedinstvenost stvaranja Adama i Eve je nagla{ena u Novom zavetu: “Jer je Adam najpre
sazdan, pa onda Eva” (1. Timotiju 2,13), “...Jer nije mu` od `ene nego `ena od mu`a” (1.
Korin}anima 11,8). Sli~no tome, ve}ina biblijskih ~uda isti~e pravu kreativnu aktivnost, u kojoj je
vremenski faktor veoma kompresovan: na primer, preobra`aj vode u vino (Jovan 2,10), drugim
re~ima, stvaranje “izgleda starosti”.
31. Zanimljivo je napomenuti da Petar, kada govori o trajanju Zemljine istorije, nagla{ava kao
zna~ajnu ~injenicu da je: “Jedan dan pred Gospodom kao hiljada godina” (2. Petrova 3,8),
nagla{avaju}i time Bo`ju prirodu koja prevazilazi vreme. Ipak biblijsko otkrivenje stvarne ljudske i
Zemljine istorije ukazuje na relativno kratkotrajno postojanje, po~inju}i tek pre nekih {est hiljada
godina.
32. Henry Faul: Nuclear Geology, p. 10.
33. Ibid.
34. David B. Beard: “The Atomic Nucleus,” American Scientist, Vol. 45, Sept. 1957, p. 342.
35. George Gamow: “The Exclusion Principle,” Scientific American, Vol. 201, July 1959, p. 86.
36. George Gamow: Matter, Earth, and Sky (Englewood Cliffs, N. J., Prentice-Hall, Inc., 1958),
pp. 341-342.
37. Prema tome: “Uop{teno gledano, mo`e se re}i da je ta verovatno}a ve}a, {to je ve}a
energija alfa ~estice u odnosu na vrh barijere, i {to je manja ‘debljina‘ barijere na mestu koje odgo-
vara datoj vrednosti energije... Sledi, prema tome, da {to je ve}a energija alfa ~estice u radioak-
tivnom atomu, verovatnije je da }e se na}i van jezgra.” (Samuel Glasstone: Sourcebook on Atomic
Energy, 2nd Ed., New York, D. Van Nostrand & Co., 1958, pp. 173-174).
38. George Gamow: Matter, Earth, and Sky, 1958, p. 330.
39. Arthur Beiser: “Where Do Cosmic Rays Come From?”, Scientific Monthly, Vol. 77, August
1953, p. 76.
40. Ibid., p. 76.
41. Samuel Glasstone: Sourcebook on Atomic Energy (2nd Ed., New York, Van Nostrand,
1958), p. 562.
42. Nisu samo astrofizi~ari zainterisovani za superenergetske ~estice kosmi~kog zra~enja.
Istra`iva~i osnovnog sastava materije bi veoma voleli da znaju {ta se de{ava kada jedna od tih
~estica pogodi jezgro atoma... Eksperimenti na ni`im energijama, kakve su dostupne u postoje}im
akceleratorima, ne daju nikakav nagove{taj o materiji na fantasti~no visokim energijama o kojima
smo govorili.” (Bruno Rossi: “High-Energy Cosmic Rays,” Scientific American, Vol. 201, Nov. 1959,
p. 145).
43. Pretpostavljena sredina bi verovatno proizvela niz nuklearnih transmutacija pored ubrza-
vanja raspada urana, torijuma, itd. Razli~iti elementi u svakom nizu raspada bi tako|e bili pogo|eni.
Prema tome, nije strogo ta~no govoriti o jednostavnom porastu stope raspada kao rezultatu takve
sredine. Me|utim, ukupni efekat je isti... to jest, pove}anje odnosa “potoma~kih” u odnosu na
“roditeljske” elemente u svakom nizu.
44. Hugh Odishaw: “International Geophisical Year,” Science, Vol. 128, December 26, 1958,
p. 1609.
45. James A. Van Allen, Carl E. McIlwain, and George H. Ludwig: “Radiation Observations with
Satellite 1958E*,” Journal of Geophysical Research, Vol. 64, March 1959, p. 271.
339
 46. James A. Van Allen: “Radiation Belts Around the Earth,” Scientific American, Vol. 200,
March 1959, p. 44.
47. Visoko radioaktivna sredina kao {to je pretpostavljena je mogla, pored ubrzanja raspada
odre|enih elemenata, da formira ve{ta~ke radioaktivne elemente, sa razli~itim stopama raspada.
^injenica da oni nisu na|eni u prirodi mo`e da zna~i ili da oni jednostavno jo{ uvek nisu prona|eni,
ili da su njihove po~etne stope raspada tako|e bile vi{e nego danas i da su do sada nestali. Samo
elementi sa veoma dugim vremenom poluraspada su pre`iveli periode ubrzanog raspada.
48. Harrison Brown: “The Age of the Solar System,” Scientific American, Vol. 196, April 1957,
p. 82.
49. O. B. Muench: “Determining Geologic Age from Radioactivity,” Scientific Monthly, Vol. 71,
November 1950, p. 300.
50. Lt. T. Aldrich: “Measurment of Radioactive Ages of Rocks,” Science, Vol. 123, May 18,
1956, p. 871.
51. Po{to uran i torijum imaju nizove raspada koji se sastoje od nekoliko razli~itih elemena-
ta, od kojih svaki ima razli~ito vreme poluraspada, pretpostavka o jednostavnom srazmernom poras-
tu je pojednostavljenje. Rezultuju}i porast svakog odnosa potomak-roditelj mo`da nije sasvim u
skladu sa na{om pretpostavkom ali bi morao to da bude bar kvalitativno.
52. Ovoj raspravi nije namera da bude ta~no izlaganje prora~una starosti na osnovu radioak-
tivnosti; odnos je matemati~ki slo`eniji od direktne srazmere pretpostavljene za ilustraciju.
Svejedno, opisani principi su u velikoj meri primenljivi na stvarni odnos.
53. A. F. Kovarik, u The Age of the Earth, Adolph Knoph, urednik, Bulletin 80, National
Research Council, 1931, p. 107.
54. Roy M. Allen: “The Evaluation of Radioactive Evidence on the Age of the Earth,” Journal
of the American Scientific Affiliation (December 1952), p. 18.
55. Kalervo Rankama: Isotope Geology (New York, McGraw-Hill, 1954), p. 109.
56. Arthur Holmes, u The Age of the Earth, Adolph Knopf, urednik, Bulletin 80, National
Research Council, 1931, p. 431.
57. Adolph Knopf, “Measuring Geologic Time,” Scientific Monthly, Vol. 85, November 1957, p.
227.
58. Knopf, op. cit., p. 234.
59. Ibid. Novija merenja ovog materijala, koja su izvr{ili D`. C. Kob (J. C. Cobb) i D`. L. Kalp
(J. L. Kulp), ukazuju da “pripremna ispitivanja curenja radona pokazuju da je gubitak radona na sob-
noj temperaturi manjeg reda veli~ine nego {to je neophodno da bi se objasnilo neslaganje” (“Age
of the Swedish Kolm,” Bulletin of the Geological Society of America, Vol. 68, Dec. 1957, p. 1711).
60. Henry Faul: “Geologic Time Scale,” Bulletin, Geological Society of America, Vol. 71, May
1960, p. 640.
61. Knopf, op. cit., p. 228.
62. Curt Teichert: “Some Biostratigraphical Concepts,” Bulletin of the Geological Society of
America, Vol. 69, January 1958, p. 102. Henry Faul ka`e: “Kada danas poku{amo da konstrui{emo
vremensku skalu razumnim izvo|enjem na osnovu ovoga, postaje o~igledno da je dostupnih podata-
ka previ{e malo, da su oni oskudni i nedosledni” (op. cit., p. 642).
63. Me|utim, Henri Faul ka`e: “K/Ar i Rb/Sr odre|ivanja na dubinskim stenama paleozojske
ere skoro uvek daju starosti koje su ve}e od starosti predvi|enih na osnovu trenutno prihva}ene
vremenske skale... Rezultati pokazuju da mo`e da po~ne da se misli o sasvim drasti~nom preispi-
tivanju paleozojske vremenske skale” (American Geophysical Union Program Abstracts, May 1959,
p. 42).
64. Henry Faul: Nuclear Geology (New York, John Wiley & Sons, 1954), p. 297.
65. T. S. Jacobsen: Review of “Space, Time, and Creation,” by M. K. Munitz, koja se pojavi-
la u Science, Vol. 128, September 5, 1958, p. 527.
66. Parry Moon and Domina Eberle Spencer: “Binary Stars and the Velocity of Light,” Journal
of the Optical Society of America, Vol. 43, August 1953, p. 639.
67. Ibid., p. 635.
68. Serge A. Korff: “The Origin and Implications of the Cosmic Radiation,” American Scientist,
Vol. 45, September 1957, p. 298.
69. J. L. Kulp: “The Carbon 14 Method of Age Determination,” Scientific Monthly, Vol. 75,
November 1952, p. 261.
70. W. F. Libby: “Radiocarbon Dating,” American Scientist, Vol. 44, January 1956, p. 107.
71. Charles B. Hunt: “Radiocarbon Dating in the Light of Stratigraphy and Weathering
Processes,” Scientific Monthly, Vol. 81, November 1955, p. 240.
340
72. Ernst Antevs: “Geological Tests of the Varve and Radiocarbon Chronologies,” Journal of
Geology, March 1957, p. 129.
73. F. Johnson, J. R. Arnold, and R. F. Flint: “Radiocarbon Dating,” Science, Vol. 125, February
8, 1957, p. 240.
74. H. R. Brannon, A. C. Daughtry, D. Perry, W. W. Whitaker, and M. Williams: “Radiocarbon
Evidence on the Dilution of Atmospheric & Oceanic Carbon,” Transactions, American Geophysical
Union, Vol. 38, October, 1957, p. 650.
75. H. deVries and H. T. Waterbolk: “Groningen Radiocarbon Dates III,” Science, Vol. 128,
December 19, 1958, p. 1551.
76. Jo{ jedan zna~ajan izvor gre{ke je pretpostavljena savremena procena, o po~etnoj kon-
centraciji radioktivnog ugljenika u materijalu, koja mo`e biti prili~no razbla`ena starim ugljenikom u
sredini u vreme kada je organizam `iveo, ~ime se dobija prevelika starost prora~unata na osnovu
radioaktivnog ugljenika. “Bilo kakva gre{ka u izboru vrednosti savremene procene proizvodi gre{ku
u starosti radioaktivnog ugljenika... Gre{ka u starosti je pribli`no 80 godina za gre{ku u savremenoj
proceni od jednog procenta i srazmerno je ve}a za ve}e gre{ke u savremenoj proceni”. (W. W.
Whitaker, S. Valastro, Jr., and Milton Williams, “The Climatic Factor in the Radiocarbon Content of
Woods,” Journal of Geophysical Research, Vol. 64, August 1959, p. 1023).
77. Serge A. Korff: “Effects of the Cosmic Radiation on Terrestial Isotope Distribution,”
Transactions, American Geophysical Union, Vol. 35, February 1954, p. 105.
78. Gilbert N. Plass: “Carbon Dioxide and the Climate,” American Scientist, Vol. 44, July 1956,
p. 314.
79. W. F. Libby: Radiocarbon Dating (Chicago, University of Chicago Press, 1955), p. 7.
80. G. P. Kuiper: “Origin, Age, and Possible Ultimate Fate of the Earth,” u The Earth and Its
Atmosphere, D. R. Bates, Ed. (New York, Basic Books, Inc., 1957), p. 14-16.
81. Isaac Asimov: “14 Million Tons of Dust Per Year,” Science Digest, Vol. 45, Jan. 1959, p.
34. Pettersson potvr|uje to: “Ako meteorska pra{ina pada istom stopom kao pra{ina stvorena
eksplozijom indonezijskog vulkana Krakatau 1883. godine, onda moji podaci ukazuju da je koli~ina
meteorske pra{ine koja svake godine pada na zemlju 14 miliona tona.” )”Cosmic Spherules and
Meteoritic Dust,” Scientific American, Vol. 202, February 1960, p. 132).
82. Ibid., p. 35.
83. F. L. Whipple, u Advances in Geophysics (Academic Press, Inc., 1952), p. 131.
84. Pettersson, op. cit., p. 132.
85. Isaac Asimov, op. cit., p. 35.
86. D. Ter Haar: “The Age of the Universe,” Scientific Monthly, Vol. 77, October 1953, p. 177.
87. G. P. Kuiper, op. cit., p. 15.
88. L. H. Ahrens: “Radioactive Methods for Determining Geological Age,” u Physics and
Chemistry of the Earth (New York, McGraw-Hill, 1956), p. 60.
89. Ralph Stair: “Tektites and the Lost Planet,” Scientific Monthly, Vol. 83, July 1956, p. 4.
90. Virgil E. Barnes: “Tektites,” Geotimes, Vol. I, No. 12, 1957, p. 6.
91. Ralph Stair, op. cit., p. 11.
92. W. H. Twenhofel: Principles of Sedimentation (2nd Ed., New York, McGraw-Hill, 1950), p.
144.
93. Fred L. Whipple: “Comets,” u The New Astronomy (New York, Simon and Schuster, 1955),
p. 207.
94. Fred Hoyle: Frontiers of Astronomy (Harper and Brothers, New York, 1955), p. 11.
95. Whipple: op. cit., p. 201-202. Vidi Tako|e L. F. Biermann and Rhea List: “The Tails of
Comets,” Scientific American, Vol. 199, October 1958, p. 44.
96. G. E. Hutchinson: “Marginalia,” American Scientist, Vol. 35, January, 1947, p. 118.
97. D. R. Bates: “Composition and Structure of the Atmosphere,” u The Earth and Its
Atmosphere (New York, Basic Books, Inc., 1957), p. 107.
98. A. S. Pearse and Gordon Gunter: “Salinity,” Ch. 7 u Treatise on Marine Ecology and
Paleoecology, Vol. I, Geological Society of America Memoir 67, 1957, Tables I, II. Natrijum i hlor
se naravno javljaju u mnogim drugim jedinjenjima okeana pored natrijum-hlorida.
99. Ibid.
100. Sir Cyril S. Fox: Water (New York, Philosophical Library, 1952), p. xx.
101. Harold F. Blum: Time's Arrow and Evolution (Princeton, N. J., Princeton University Press,
1951), p. 53.
102. Sir Cyril S. Fox, op. cit., p. 27.
103. Druge hemikalije u okeanu daju jo{ manje procene starosti, kada se prora~unaju na
sli~noj osnovi. Vidi, za op{irniju raspravu o ovom predmetu, knjigu D. J. Whitney: How Old Is the
341
Earth? (Malverne, N. Y., Christian Evidence League, n. d.). Tako|e, od istog autora, The Face of
the Deep (New York, Vantage Press, 1955), p. 27-36).
104. G. Evelyn Hutchinson: “Future of Marine Paleoecology,” u Treatise on Marine Ecology and
Paleoecology, Vol. II, Geological Society of America Memoir 67, 1957, p. 684.
105. C. S. Fox, loc. cit.
106. U vezi sa salinitetom okeana, neki pisci su zamislili navodnu pote{ko}u sa zapisom
Potopa, govore}i da bi me{anje slane i slatke vode u op{tem Potopu bilo kobno za morske orga-
nizme naviknute na slanu vodu i za re~ne ribe naviknute na slatku vodu. Sigurno je da je ogroman
broj vodenih organizama nastradao u Potopu, ali nema razloga da se pretpostavi da je promena
bila dovoljno brza ili dovoljno o{tra da bi spre~ila prilago|avanje bar nekih jedinki svake grupe na
svoju izmenjenu sredinu. Promena tokom Potopa bi, barem izvesno vreme, predstavljala smanje-
nje saliniteta ve}ine voda i, kako Blek isti~e: “Ganter (Gunter) (1942) je prona{ao da je za svaku
slatkovodnu ribu koja je ulovljena u morskoj vodi u Severnoj Americi, devet vrsta morskih riba ulov-
ljeno u slatkoj vodi. Izgleda da je ribama lak{e da se prilagode na vi{ak vode nego na vi{ak soli”
(Virginia S. Black, u The Physiology of Fishes, New York, Academic Press, 1957, p. 195). Zanimljiva
napomena u ~asopisu Science (Vol. 121, May 27, 1955) opisuje ajkule i testera~e, morske orga-
nizme, prona|ene u slatkovodnom planinskom jezeru 30 km unutar kopna i 150 m iznad nivoa
mora u zapadnoj holandskoj Novoj Gvineji. Sve ribe moraju biti prilagodljive bar na izvestan opseg
saliniteta, tako da nije nerazumno da bi neke jedinke svake stvorene vrste mogle da pre`ive poste-
peno me{anje voda i postepenu promenu saliniteta tokom i posle Potopa.
107. Carl Fries, Jr.: “Volumes and Weights of Pyroclastic Material, Lava, and Water Erupted by
Paricutin Volcano, Michoacan, Mexico,” Transactions, American Geophysical Union, Vol. 34, August
1953, p. 615.
108. Gary Webster: “Volcanoes: Nature's Blast Furnaces,” Science Digest, Vol. 42, November
1957, p. 7.
109. Donekle sli~na analiza je postala osnov za sada {iroko prihva}eno gledi{te me|u geolozi-
ma da je okean zaista nastao upravo ovom metodom. Vidi W. W. Rubey: “Geologic History of Sea
Water,” Bulletin, Geological Society of America, Vol. 62, pp. 1111ff. Me|utim, zbog iznetih razlo-
ga, verujemo da su Rubi i ostali veoma precenili obuhva}eno vreme.
110. J. Tuzo Wilson: “Geophysics and Continental Growth,” American Scientist, Vol. 47, March
1959, p. 14.
111. Ibid.
112. Fries, op. cit., p. 611.
113. Vidi 1. Knjiga Mojsijeva 11.
114. R. F. Flint: Glacial and Pleistocene Geology (New York, Wiley, 1957), p. 292.
115. Edmund Schulman: “Longevity Under Adversity in Conifers,” Science, Vol. 119, March 26,
1934, p. 399. Naravno, nije iznet nikakav stvaran dokaz za katastrofu, ve} samo izuzetno odsust-
vo dokaza za bilo kakvo drve}e iz generacije koja prethodi onima koje danas rastu.
116. Edmund Schulman: “Bristlecone Pine, Oldest Living Thing,” National Geographic
Magazine, Vol. 113, March 1958, p. 355
117. Hans Helbaek: “Domestication of Food Plants in the Old World,” Science, Vol. 130,
August 14, 1959, p. 365.
118. H. R. Hall: ~lanak, “Egypt: Archaeology” u Encyclopedia Britannica, 1956, p. 37, Vol. 8.
119. George A. Barton: Archaeology and the Bible (Philadelphia, American Sunday School
Union, 1941), p. 11.
120. S. N. Kramer: “The Sumerians,” Scientific American, Vol. 197, October 1957, p. 72.
121. W. F. Albright: “Recent Discoveries in Bible Lands,” ~lanak u Young's Analytical
Concordance, (New York, Funk & Wangals, 1955), p. 30.
122. Paul Thieme: “The Indo-European Language,” Scientific American, Vol. 199, October
1958, p. 74.
123. J. Troels-Smith: “Neolithic Period in Switzerland and Denmark,” Science, Vol. 124, Nov.
2, 1956, p. 879.
124. Ralph Linton: The Tree of Culture (New York, Alfred A. Knopf Publishing Company, 1955),
p. 520.
125. Period jo{ uvek neodre|enog trajanja le`i izme|u Potopa, razdvajanja ljudi u Vavilonu, i
ovih po~etaka tokom zabele`ene istorije. Vidi 1. Knjiga Mojsijeva 11.
126. Sir Charles Darwin: “Population Problems,” Bulletin of the Atomic Scientist, Vol. 114,
October 1958, p. 322.
127. Warren Weaver: “People, Energy, and Food,” Scientific Monthly, Vol. 78, June 1954, p.
359.
342
128. Robert C. Cook: “The Population Bomb,” Bulletin of the Atomic Scientist, Vol. 12, October
1956, p. 296.
129. Philip M. Hauser, direktor odseka za sociologiju na Univerzitetu u ^ikagu, nedavno je
istakao: “Svetski populacioni rast je iznosio u proseku 1 procenat godi{nje izme|u 1930. i 1940...
100 ljudi koji bi se umno`avali pri stopi od 1 procenta godi{nje, ne tokom perioda od 200.000 do
1 milion godina ~ovekovog boravka na ovoj planeti, ve} tokom samo 5.000 godina ljudske istorije,
proizvelo bi savremenu populaciju od 2,7 milijarde ljudi.” (“Demographic Dimensions of World
Politics,” Science, Vol. 131, June 3, 1960, p. 1641).
130. Austin M. Brues: “Somatic Effects of Radiation,” Bulletin of the Atomic Scientists, Vol.
14, January 1958, pp. 13-14.
131. Shields Warren: “Radiation and the Human Body,” Scientific Monthly, Vol. 84, January
1957, p. 5.
132. George W. Beadle: “Ionizing Radiation and the Citizen,” Scientific American, Vol. 201,
September 1959, p. 224.
133. H. J. Muller: “Radiation Damage to the Genetic Material,” American Scientist, Vol. 38,
January 1950, p. 38.
134. James F. Crow: “Genetic Effects of Radiation,” Bulletin of the Atomic Scientists, Vol. 14,
January 1958, pp. 19-20.
135. H. J. Muller, op. cit., p. 35.
136. J. F. Crow, op. cit., p. 20. Krou ka`e na drugom mestu: “Proces mutacije tako|e proizvo-
di lo{e prilago|ene tipove. Rezultat je smanjenje prose~ne adaptivne vrednosti populacije, cena koju
bespolne vrste, kao i one koje se razmno`avaju polno, pla}aju za privilegiju evolucije” (“Ionizing
Radiation and Evolution”, Scientific American, Vol. 201, September 1959, p. 156).
137. Committee on Genetic Effects of Atomic Radiation: “Genetic Effects of Atomic Radiation,”
Science, Vol. 123, June 29, 1956, p. 1159.
138. Drugi predlo`eni razlozi za opadanje dugove~nosti su promene u ishrani i ukr{tanje u
srodstvu. Vidi Arthur Custance: Longevity in Antiquity. Doorway Papers, No. 2, privatno od{tampano,
Ottawa, 1957.
139. Ibid., p. 1160.
140. B. Peters: “Progress in Cosmic Ray Research Since 1947,” Journal of Geophysical
Research, Vol. 64, February 1959, p. 156.
141. F. J. Pettijohn: Sedimentary Rocks (2nd ed. New York: Harper, 1957), p. 688.
142. J. L. Kulp: “Flood Geology,” Journal, American Scientific Affiliation, Jan. 1950, p. 4.
143. W. C. Krumbein & L. L. Sloss: Stratigraphy and Sedimentation, (San Francisco, Freeman,
1951), p. 217.
144. W. H. Twenhofel: Principles of Sedimentation, (2nd Ed., New York, McGraw-Hill, 1950),
p. 279.
145. Z. L. Sujkowski: “Diagenesis,” Bulletin, American Association of Petroleum Geologists,
Vol. 42, November 1958, p. 2694.
146. Ibid., p. 2697.
147. F. J. Pettijohn: Sedimentary Rocks, pp. 656, 659.
148. Ph. H. Kuenen: Marine Geology, (New York, Wiley, 1950), p. 421.
149. H. S. Ladd: “Paleoecological Evidence,” Ch. 2 u Treatise on Marine Ecology and
Paleoecology, Geological Society of America Memoir 67, Vol. 2, 1957, p. 35.
150. Edwin L. Hamilton: “The Last Geographic Frontier: the Sea Floor,” Scientific Monthly, Vol.
85, Dec. 1957, p. 296.
151. Ibid., p. 311.
152. R. W. Kolbe: “Fresh-Water Diatoms from Atlantic Deep-Sea Sediments,” Science, Vol.
126, November 22, 1957, p. 1053.
153. E. L. Hamilton, op. cit., p. 298.
154. Parker D. Trask: Recent Marine Sediments, (Tulsa, 2nd Ed., Society of Economic
Paleontologists and Mineralogists, 1955), p. xix.
155. R. W. Kolbe: “Turbidity Currents and Displaced Fresh-Water Diatoms,” Science, Vol. 127,
June 1958, p. 1505.
156. Kenneth K. Landes: “Illogical Geology,” Geotimes, Vol. III, March 1959, p. 19.
157. F. H. Lahee: Field Geology (5th ed., New York, McGraw-Hill, 1952), pp. 190-191.
158. Ibid., p. 192.
159. F. J. Pettijohn: op. cit., p. 480.
160. W. H. Twenhofel: op. cit., pp. 501-502.
161. Ibid., p. 504.
343
 162. F. J. Pettijohn: op. cit., p. 484.
163. Ibid., pp. 484-485.
164. Ibid., p. 483.
165. Konrad B. Krauskopf: Review of Ozeane Salzlagerstatten, by Hermann Borchert, (Berlin,
Borntraeger, 1959), Science, Vol. 130, July 17, 1959, p. 156.
166. John T. Greensmith: “The Status and Nomenclature of Stratified Evaporites,” American
Journal of Science, Vol. 255, October 1957, p. 593.
167. Wm. D. Thornbury, op. cit., p. 338.
168. Charles E. Hendrix: The Cave Book (Revere, Mass.: Earth Science Publ. Co., 1950), p.
26.
169. J. L. Kulp: “Flood Geology,” Journal of the American Scientific Affiliation, January 1950,
p. 10.
170. C. A. Arnold: An Introduction to Paleobotany (New York, McGraw-Hill, 1947), p. 24.
171. W. J. Miller: An Introduction to Historical Geology (New York, Van Nostrand, 1952, p. 485.
172. F. J. Pettijohn: op. cit., p. 163.
173. W. D. Thornbury: Principles of Geomorphology (New York, Wiley, 1954), p. 404.
174. R. F. Flint: Glacial and Pleistocene Geology (New York, Wiley, 1957), p. 297.
175. R. F. Flint: Glacial Geology and the Pleistocene Epoch (New York, Wiley, 1947), p. 397.
176. Adolph Knopf, “Time in Earth History,” u Genetics, Paleontology, and Evolution, ed. by
Jepsen, Mayr, and Simpson, (Princeton, N. J., Princeton Univ. Press, 1949), p. 4.
177. W. H. Bradley: “The Varves and Climate of the Green River Epoch,” U. S. Geological
Survey Professional Paper 158, 1929, pp. 87-110.
178. F. L. Hartley and C. R. Brinegar: “Oil Shale and Bituminous Sand,” Scientific Monthly,
Vol. 84, June 1957, p. 276.
179. W. J. Miller: An Introduction to Historical Geology (New York, Van Nostrand, 1952), p.
366.
180. W. H. Bradley, op. cit.
181. W. C. Krumbein and L. L. Sloss: Stratigraphy and Sedimentation (San Francisco, W. H.
Freeman and Co., 1951), p. 204.
182. R. L. Handy: Screenings from the Soil Research Lab, objavila Iowa Engineering Experiment
Station, Ames, Iowa, Vol. 3, Mar.-April, 1959, p. 4.
183. Charles Milton: “Green River Mineralogy,” Geochemical News, 1959. Za detaljnu analizu
minerala u ovoj formaciji, vidi Charles Milton and H. P. Eugster, “Green River Mineral Assemblages,”
u Researches in Geochemistry, ed. by Philip H. Abelson (New York, Wiley, 1959), pp. 118-150.
184. J. R. Vallentyne: “A Laboratory Study of the Formation of Sediment Bands,” American
Journal of Science, Vol. 253, Sept. 1955, p. 550.
185. Parke A. Dickey: “100 Years of Oil Geology,” Geotimes, Vol. III, No. 6, 1959, p. 6.
186. R. D. Sloan: “The Future of the Exploration Geologist,” Geotimes, Vol. III, No. 1, 1958,
p. 6.
187. E. G. Baker: “Origin and Migration of Oil,” Science, Vol. 129, April 3, 1959, p. 871.
188. A. I. Levorsen: Geology of Petroleum (San Francisco, W. H. Freeman & Co., 1954), p.
476.
189. Levorsen, op. cit.
190. Walter H. Bucher: “International Responsibilities of Geologists,” Geotimes, Vol. I, No. 3,
1956, p. 6.
191. Ben B. Cox: “Transformation of Organic Material Into Petroleum Under Geological
Conditions,” Bulletin, Amer. Assoc. Petroleum Geologists, Vol. 30, May 1946, p. 647.
192. Ibid.
193. P. V. Smith, Jr.: “The Occurrence of Hydrocarbons in Recent Sediments from the Gulf of
Mexico,” Science, Vol. 116, October 24, 1952, pp. 437-439.
194. W. E. Hanson ka`e: “Iako ugljovodonici formiraju zna~ajan deo organskog udela sada{njih
sedimenata, sirova nafta kakvu je znamo se nije formirala u tim sedimentima ~ak ni daleko izvan
zone glavne bakterijske aktivnosti.” (“Some Chemical Aspects of Petroleum Genesis,” Research in
Geochemistry, ed. by P. H. Abelson, New York, John Wiley and Sons, 1959, p. 114).
195. A. I. Levorsen: op. cit., pp. 523-524.
196. Ibid., p. 523.
197. Ibid., p. 476.
198. E. G. Baker: “Origin and Migration of Oil,” Science, Vol. 129, April 3, 1959, p. 874.
199. Ibid.
344
200. P. V. Smith, Jr.: “Occurrence of Hydrocarbons in Recent Sediments from the Gulf of
Mexico,” Science, Vol. 116, October 24, 1952. p. 437.
201. A. I. Levorsen: op. cit., p. 524.
202. R. S. Walker & W. J. Walker: Origin and Nature of Ore Deposits, (Authors, Colorado
Springs, 1956), p. viii.
203. O. D. von Engeln & K. E. Caster: op. cit., p. 163.
204. Walker and Walker, op. cit., p. 336.
205. C. C. Gillispie: “Lamarc and Darwin in the History of Science,” American Scientist, Vol.
46, December 1958, p. 397.
206. Na primer, C. D. Darlington, profesor botanike na Oksfordu, ka`e: “Dugujemo zahvalnost
(Darvinu) da je svet po~eo da veruje u evoluciju; treba da budemo zahvalni i da ostanemo na
tome... Ovde je teorija koja je oslobodila umove ljudi od ~ini sujeverja, jedne od najmo}nijih koja
je ikada porobila ~ove~anstvo... Dugujemo Nastanku vrsta zbacivanje mita o Stvaranju...” (“The
Origin of Darwinism,” Scientific American, Vol. 200, May 1959, pp. 60, 66).
207. R. B. Goldschmidt: “Evolution, as Viewed by One Geneticist,” American Scientist, Vol. 40,
January 1952, p. 85.
208. G. G. Simpson: “Evolutionary Determinism and the Fossil Record,” Scientific Monthly, Vol.
71, October 1950, p. 264.
209. George Gaylord Simpson: “The World Into Which Darwin Led Us,” Science, Vol. 131, April
1, 1960, pp. 969, 973-974.
210. Associated Press Dispatch, November 27, 1959.
211. Za va`nu raspravu o uticaju evolucije na komunisti~ku i druge druge savremene filozofi-
je, vidi Conway Zirkle: Evolution, Marxian Biology, and the Social Scene (Philadelphia, University of
Pennsylvania Press, 1959, pp. 527).
212. Th. Dobzhansky: “Evolution at Work,” Science, Vol. 127, May 9, 1958, p. 1091.
213. Otto Ruhle: Karl Marx (New York, New Home Library, 1943), p. 366.
214. H. J. Muller: “Human Values in Relation to Evolution,” Science, Vol. 127, March 21,
1958, p. 629.
215. Adolph Grunbaum: “Science and Ideology,” Scientific Monthly, Vol. 79, July 1954, p. 18.
216. Will Durant: ~lanak “John Dewey,” u Encyclopedia Britannica, Vol. VII, 1956, p. 297.
217. John Dewey: “Evolution and Ethics,” The Monist, Vol. VIII (1897-1901), pre{tampano u
Scientific Monthly, Vol. 78, February, 1954, p. 66.
218. Oscar Riddle: The Unleashing of Evolutionary Thought (New York, Vantage, 414 pp.,
1955).
219. Vannevar Bush: “Science and Progress?”, American Scientist, Vol. 43, April 1955, p.
243.
220. Th. Dobzhansky: Genetics and the Origin of Species (New York, Columbia University
Press, 1951), pp. 3, 4.
221. Th. Dobzhansky: “On Methods of Evolutionary Biology and Anthropology,” American
Scientist, Vol. 45, December 1957, p. 385.
222. Gimnasti~ku logiku koja je sadr`ana u ovom tuma~enju mo`da nenamerno otkriva D`ejms
F. Krou (James F. Crow), kada ka`e: “Op{ta slika o tome kako evoucija deluje je sada jasna.
Osnovni sirovi materijal je mutirani gen. Me|u tim mutantima ve}ina }e biti {tetna, ali }e manji
broj biti koristan. Ovu nekolicinu }e zadr`ati, kako je to Miler (Muller) nazvao, sito prirodnog odabi-
ranja. Kako je britanski statisti~ar R. A. Fi{er (Fischer) rekao, prirodno odabiranje je 'mehanizam
za stvaranje krajnje visokog nivoa neverovatno}e.' To je ~uveni Maksvelov (Maxwell) demon koji nad-
gleda nasumi~an proces mutacije. Uprkos jasno}i i jednostavnosti op{te ideje, detalji su slo`eni i
nejasni”. (“Ionizing Radiation and Evolution,” Scientific American, Vol. 201, September 1959, p.
142). U pogledu “korisne manjine” mutacija, on kasnije ka`e: “Te{ko da se mo`e sumnjati da bi
~oveku bilo bolje kada bi imao ni`u stopu mutacije. Tvrdio bih, u na{em sada{njem neznanju, da
bi idealna stopa za doglednu budu}nost bila nula.” (Ibid., p. 160).
223. Richard B. Goldschmidt: “An Introduction to a Popularized Symposium on Evolution,”
Scientific Monthly, Vol. 77, October 1953, p. 184. Istorijski uspon unifomisti~ke geologije bio je
neophodan prethodnik razvoju i prihvatanju evolucije. Loren Eiseley ka`e: “Darvin i Valas su bili
Lajelova intelektualna deca. Obojica ne bi bili ono {to jesu bez Principa geologije kao vodi~a.”
(“Charles Lyell,” Scientific American, Vol. 201, August 1959, p. 106.).
224. G. G. Simpson: The Major Features of Evolution (New York, Columbia U. Press, 1953),
p. 360.
225. D. Dwight Davis: “Comparative Anatomy and the Evolution of Vertebrates” u Genetics,
Paleontology and Evolution, ed. by Jepsen, Mayr and Simpson, (Princeton, N. J., Princeton University
345
Press, 1949), p. 74. Darvin se izvinjavao za nedostatke paleontolo{kih dokaza za evoluciju u svoje
vreme, nadaju}i se da }e te praznine biti popunjene daljim terenskim istra`ivanjem fosila. Ali praz-
nine su jo{ uvek tu, posle jo{ jednog veka intenzivnih paleontolo{kih istra`ivanja. Profesor geologi- Dodatak
je na Univerzitetu u Glazgovu ka`e: “Ne mora se vi{e izvinjavati za siroma{tvo fosilnog zapisa. Na
neke na~ine je postao nezamislivo bogat, a otkri}a sti`u prebrzo da bi se integrisala... Fosilni zapis

Paleontologija i
svejedno i dalje nastavlja da se sastoji iz praznina” (T. N. George: “Fossils in Evolutionary
Perspective,” Science Progress, Vol. XLVIII, Jan. 1960, pp. 1, 3).
226. Ibid., p. 77.
227. C. A. Arnold: An Introduction to Paleobotany (New York, McGraw-Hill, 1947), p. 7.

prokletstvo u Edemu

UVOD
Ako je koncept Potopa, posle pojave ~oveka na Zemlji, te{ko pomiriti sa
uniformisti~kom geologijom, mora se priznati da je biblijsko u~enje o Padu
jo{ manje saglasno sa tom nau~nom hipotezom. Me|utim, postoji mnogo
bli`a veza izme|u biblijskih u~enja o Padu i Potopu od proste ~injenice da se
nijedno ne mo`e uskladiti sa uniformisti~kim gledi{tima o Zemljinoj istoriji.
Stvarno zna~ajna veza izme|u njih se sastoji u obja{njenju koje op{ti Potop
obezbe|uje za talo`enje fosilnih slojeva posle Adama; jer kada se jednom
prave implikacije prokletstva iz Edema shvate, uvide}e se da se samo u
okviru natprirodnog katastrofizma mo`e dati zadovoljavaju}e obja{njenje za te
fosile. Da bi potpuno jasno razgrani~ili pitanje, doslovno tuma~enje Pada
zahteva kao svoju posledicu temeljan biblijski katastrofizam; a u~enje o
Potopu mo`e biti potpuno shva}eno samo u svetlu Pada i prokletstva iz
Edema.
Uniformisti~ka paleontologija, naravno, datira formiranje velikih fosilnih
slojeva na vi{e stotina miliona godina pre pojave ~oveka na Zemlji. Ona pret-
postavlja da su nebrojene milijarde `ivotinja iskusile prirodnu ili nasilnu smrt
pre Pada Adama; da su mnoge va`ne grupe `ivotinja izumrle davno pre nego
{to je Bog stvorio Adama da upravlja nad svakim `ivim stvorenjem; i da su
davno pre prokletstva iz raja ogromna ~udovi{ta mesojedi, kao {to je bio
Tiranosaurus, tumarali zemljom, komadaju}i svoje `rtve zastra{uju}im zubi-
ma, nalik na bode`e, i svojim kand`ama.
Ali, kako takvo tuma~enje istorije `ivotinjskog carstva mo`e biti pomireno
sa prvim poglavljima 1. Knjige Mojsijeve? Da li 1. Knjiga Mojsijeva, iskreno
prou~ena u svetlu Novog Zaveta, dozvoljava vladavinu zuba i kand`i i smrti i
razaranja pre Adamovog Pada? Ako ne, imamo jo{ razloga koji primoravaju
na sumnju u uniformisti~ku {emu tuma~enja stena i u isto vreme veliko
ohrabrenje za pronala`enje pravog obja{njenja u velikom Potopu opisanom u
1. Knjizi Mojsijevoj za fosilne formacije u Zemljinoj kori.

346 347

ANTROPOLOGIJA I PAD
Suo~eni sa tako jasnim odeljcima kao {to je Poslanica Rimljanima 5,12-
21 i 1. Poslanica Korin}anima 15,21-22, malo }e ko od onih koji prihvataju
Bibliju za Bo`ju Re~ negirati da je Adamov greh i pad uveo duhovnu i fizi~ku
smrt me|u ljudski rod. U ovom odeljku Poslanice Rimljanima saznajemo da
“kroz jednog ~oveka do|e na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt u|e u
sve ljude, jer svi sagre{i{e... kroz greh jednoga pomre{e mnogi... jer za greh
jednoga bi osu|enje... za greh jednoga carova smrt kroz jednoga... za greh
jednoga do|e osu|enje na sve ljude... neposlu{anjem jednoga ~oveka
posta{e mnogi gre{ni...” A ako se takvo biblijsko svedo~anstvo smatra nedo-
voljnim za razre{enje ovog pitanja, tako|e nam se ka`e u Poslanici
Korin}anima da “kroz ~oveka bi smrt” i “po Adamu svi umiru”.
Biblija dalje u~i da su svi ljudi potekli od jednog para (1. Mojsijeva 3,20:
“Eva, zato {to je ona mati svima `ivima”; Dela 17,26: “U~inio je da od jedne
krvi sav rod ~ove~iji `ivi po svemu licu zemaljskome”) i da je Bog direktno
stvorio ta prva ljudska bi}a {to je potpuno suprotno bilo kakvom evolucionom
razvoju ljudskog tela od `ivotinjskih oblika. Teisti~ki evolucionisti rado prizna-
ju da je Bog direktno stvorio ljudsku du{u i duh. Ali i ne-evoluciono poreklo
Adamovog tela se mo`e lako utvrditi na osnovu Biblije.
Kao prvo, Isus je naveo da je “Onaj koji je u po~etku stvorio ~oveka, mu`a
i `enu stvorio ih” (Matej 19,4, citat iz 1. Mojsijeve 1,27). Ali, zar ne bi navod-
ni `ivotinjski preci ve} bili mu{ki i `enski? Kao drugo, 1. Knjiga Mojsijeva
2,21-23 jasno ukazuje da je Eva nastala od Adama, a ne od `ivotinjskog
carstva nekim evolucionim procesom. To potvr|uje apostol Petar: “Nije mu`
od `ene nego `ena od mu`a” (1. Korin}anima 11,8). Ako je Eva dobila svoje
telo na ovaj ~isto natprirodan na~in od Adamovog rebra, za{to bi bilo ko pret-
postavio evolucioni razvoj za Adamovo telo? Takvo gledi{te bi bilo potpuno
nedosledno. Kao tre}e, Biblija u~i da je Adamovo telo na~injeno “od praha
zemaljskoga” (1. Mojsijeva 2,7), a ne evolucijom od `ivotinjskih oblika. Luis
Berkhof obja{njava:
“Neki teolozi, u `elji da usklade u~enja Biblije sa teorijom evolucije, pred-
la`u da se to mo`e protuma~iti tako da zna~i da je Bog formirao telo
~oveka od tela `ivotinja, {to je na kraju krajeva od pra{ine. Ali, to je
sasvim neopravdano, jer se ne mo`e navesti razlog za{to bi pisac koris-
tio op{ti izraz ‘od praha zemaljskoga‘ po{to je ve} opisao stvaranje `ivoti-
nja i mogao je prema tome da bude precizniji. [tavi{e, takvo tuma~enje
je tako|e isklju~eno izjavom u 1. Knjizi Mojsijevoj 3,19: ‘Sa znojem lica
svojega je{}e{ hleb, dokle se ne vrati{ u zemlju od koje si uzet; jer si
prah, i u prah }e{ se vratiti.‘ To svakako ne zna~i da }e se ~ovek vratiti
u svoje pre|a{nje `ivotinjsko stanje. I zver i ~ovek se vra}aju u pra{inu.
(Knjiga propovednikova 3,19-20) Kona~no, izri~ito nam se ka`e u 1.
Korin}anima 15,39 da ‘Nije svako telo jedno telo, nego je drugo telo
~ove~ije, a drugo `ivotinjsko‘.”1
Kona~no, fraza “posta ~ovek du{a `iva” (1. Mojsijeva 2,7) ne mo`e da
dozvoli misao o evolucionom razvoju. Jedan religiozni antropolog sumira ovaj
argument na slede}i na~in:
348
“1. Knjiga Mojsijeva 1,21 navodi da je Bog stvorio svako ‘`ivo stvorenje‘
(hebrejski ‘nefe{ haja‘) koje `ivi u vodi, a stih 24 izjavljuje da “re~e Bog:
neka zemlja pusti iz sebe du{e `ive” (‘nefe{ haja‘) ‘...zemaljske‘. Zatim 1.
Knjiga Mojsijeva 2,7 izjavljuje: ‘A stvori Gospod Bog ~oveka... i posta
~ovek du{a `iva‘ (‘nefe{ haja‘) verovatno po prvi put. Na osnovu toga bi
svakako izgledalo da ~ovek nije nastao od ve} postoje}e linije ‘nefe{
haja‘, ili `ivih stvorenja.”2
U svetlu ovog biblijskog otkrivenja u vezi nastanka Adama i Eve, biblijski
religiozni ljudi moraju da insistiraju na su{tinskom jedinstvu3 i natprirodnom,
ne-evolucionom stvaranju4 ljudskog roda. U suprotnom, ne bi moglo da pos-
toji tako ne{to kao {to je ljudski greh ili ve~no spasenje (Rimljanima 6,23;
Jevrejima 2,9.14; 1. Jovanova 1,5-2,2).
Dobro je poznato da neke od “najdrevnijih” ljudskih lobanja imaju prak-
ti~no isti kapacitet kao i lobanje savremenog ~oveka; dok su mnogi ljudski
ostaci zakopani na takav na~in koji ukazuje na njihovo verovanje u novi `ivot
posle smrti.5 Da li su takvi ljudi imali mogu}nost da izaberu ve~ni `ivot? Da
li su po~inili greh? Na ta pitanja biblijski religiozan ~ovek mora da iznese
potvrdan odgovor, jer je Bog “u~inio da od jedne krvi sav rod ~ove~iji `ivi po
svemu licu zemaljskome” (Dela 17,26), a taj jedan je bio Adam.
[ta onda treba da ka`emo u vezi Pada i savremene nauke fizi~ke
antropologije? Ka`emo, na osnovu obilja biblijskih dokaza, da je svaki fosilni
~ovek koji je ikada otkriven, ili }e ikada biti otkriven, potomak natprirodno
stvorenih Adama i Eve. To je od apsolutnog zna~aja za celokupnu gra|evinu
biblijske teologije, i bez toga jednostavno ne mo`e biti prave religije. Uz samo
nekoliko izuzetaka,6 ameri~ki religiozni nau~nici su se razi{li od evolucione
antropologije po ovom pitanju. Ali za{to? Svakako ne zato {to su religiozni
ljudi pa`ljivo prou~avali razloge za i protiv razli~itih teorija nastanka ~oveka i
zaklju~ili da je biblijsko gledi{te najdoslednije sa “~injenicama”. Niko nikada
ne dolazi do gledi{ta na svet i `ivot takvim ~isto induktivnim metodom. Pravi
razlog zbog koga su biblijski religiozni ljudi bili voljni (uz neke izuzetke, narav-
no) da izgrade svoj stav na biblijskoj antropologiji, nasuprot evolucionoj
antropologiji, je taj da imaju bitan duhovni odnos sa Bogom i prihvataju
Njegov autoritet. Isus je bio taj koji je sugerisao na prihvatanje istorijske
ta~nosti Starog zaveta uop{te (Matej 5,18, Luka 16,17, 18,31, 24,25.44,
Jovan 10,35) i 1. Knjige Mojsijeve naro~ito (Mateja 19,4, 23,35, 24,37-39,
Luka 17,29.32). Stoje}i na ovoj nepogre{ivoj osnovi, religiozan ~ovek je
savr{eno ube|en da savremene nau~ne teorije (obojene pretpostavkama
ograni~enih ljudi koji gre{e) ne mogu nikako da sa~injavaju krajnju re~ po
pitanju porekla i rane istorije ~oveka. I jo{ vi{e od toga, savr{eno je siguran
da }e se, kada se sagledaju sve ~injenice, pokazati da ga je njegova vera u
Boga i u nadahnuto specijalno otkrivenje Bo`je volje dovela do ta~nog saz-
nanja i shvatanja tih vitalno va`nih stvari.7
@IVOTINJSKO CARSTVO I PAD
Ako religiozan ~ovek ima duhovno primoravaju}e razloge za insistiranje da
se antropolo{ka nauka tuma~i u svetlu biblijskog otkrivenja, kakav bi trebao
da bude njegov stav prema paleontolo{koj nauci? [ta nas Biblija u~i u vezi
349
odnosa izme|u ljudskog roda i `ivotinjskog carstva? Da li su i `ivotinje kao i
~ovek bile pogo|ene Padom, ili je `ivotinjsko carstvo postojalo tokom nebro-
jenih vekova, ~ak i pre stvaranja Adama, u svojoj borbi za opstanak protiv
mno{tva neprijateljskih sila?
Ropstvo propadljivosti
Prvi odeljak Biblije koji moramo da ispitamo u vezi toga je iz Poslanice
Rimljanima 8,19-22.
“Jer ~ekanje tvari ~eka da se jave sinovi Bo`ji. Jer se tvar pokori
propadljivosti (ne od svoje volje nego za volju onoga koji je pokori) na nad,
da }e se i sama tvar oprostiti od ropstva raspadljivosti na slobodu slave
dece Bo`je. Jer znamo da sva tvar uzdi{e i tu`i s nama dosad.”
U vreme prokletstva iz Edema iz 1. Knjige Mojsijeve 3,17-19 Bog je
uspostavio da se “tvar pokori propadjivosti”. Ta “propadljivost” (o kojoj Knjiga
Propovednikova govori toliko re~ito) je dalje opisana kao “ropstvo ras-
padljivosti”, {to predstavlja obja{njenje za ~injenicu da “sva tvar uzdi{e i tu`i
s nama dosad”. Ovaj odeljak govori sasvim jasno da se neki ogromni preo-
bra`aj odigrao u carstvu prirode u vreme prokletstva iz Edema; i prema tome,
bilo koja nau~na teorija koja poku{ava da objasni istoriju `ivota na ovoj plane-
ti, a ne uzima u obzir efekte Pada nad carstvom prirode, mora biti odba~ena.
Adamova vlast nad `ivotinjama
Postoje i drugi odeljci osim Poslanice Rimljanima 8,19-22 koji sasvim
jasno ukazuju da je prokletstvo u Edemu imalo dalekose`ne efekte na priro-
du, uklju~uju}i `ivotinjsko carstvo. U 1. Knjizi Mojsijevoj 1,28, na primer,
re~eno nam je da je Bog dao Adamu da bude gospodar “od riba morskih i
od ptica nebeskih i od svega zverinja {to se mi~e na zemlji”. O toj vlasti
~itamo u Psalmu 8,6-8.
“Postavio si ga gospodarom nad delima ruku svojih, sve si metnuo pod
noge njegove, ovce i volove sve, i divlje zverinje, ptice nebeske i ribe
morske, {to god ide morskim putevima.”
Na osnovu te Bogom date vlasti, Adam “nadede ime svakom `ivin~etu i
svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj” (1. Mojsijeva 2,20). Isto tako je
Isus primenjivao vlast “nad ribama morskim” kada je naredio ribi iz galilej-
skog jezera da uzme srebrni nov~i} u usta i da se uhvati za Petrovu udicu
(Matej 17,27) i kada je naredio da 153 ribe u|u u mre`e u~enicima (Jovan
21.6-11; Luka 5,4-7).
Svakodnevno iskustvo nas u~i da vlast ovakve vrste ljudski rod vi{e ne
ispoljava nad `ivotinjskim carstvom. Ne{to drasti~no se odigralo u ~ovekovom
odnosu prema `ivotinjskom carstvu posle vremena iz Edema. Pot~injenost i
trenutna poslu{nost svih klasa `ivotinja u odnosu na volju ~oveka su preo-
bra`eni u strah i u`as od ~oveka koji ~esto sa sobom donosi nasilje i razara-
nje.
350
U stvari, Novi zavet tuma~i osmi psalam u smislu da se on odnosi na
odnos koji je sada na snazi. Posle navo|enja Psalma 8,4-6, autor Poslanice
Jevrejima komentari{e:
“A kad mu pokori sve, ni{ta ne ostavi njemu nepokoreno; ali sad jo{ ne
vidimo da mu je sve pokoreno. Ipak mi vidimo Onoga koji je za malo vre-
mena u~injen ne{to manji od an|ela, Isusa... (Jevrejima 2,8-9).”
Po{to se Psalam 8 odnosi prvenstveno na ~oveka kako ga je prvobitno
na~inio Bog, a ne na Isusa, autor Poslanice Jevrejima izgleda govori da iako
ne vidimo da ~ovek danas upra`njava svoju konstituisanu vlast nad `ivotinj-
skim carstvom i ostalom prirodom, vidimo bar jednog ~lana ljudskog roda,
“Isusa”, koji i danas ispoljava takvu vlast i da }e preko njega iskupljeni ljudi
kona~no povratiti sve {to je izgubljeno sa Adamom, i jo{ mnogo pored toga,
dovode}i tako do krajnjeg ispunjenja izjave osmog psalma.8
^injenica da `ivotinjsko carstvo nije danas pot~injeno ljudskoj vlasti se
dalje potvr|uje Bo`jim zavetom sa Nojem posle Potopa. Zapazite kontrast
izme|u tog zaveta i izjave 1. Knjige Mojsijeve 1,28, koju smo ve} ispitali. U
1. Knjizi Mojsijevoj 9,2.5, Bog je rekao Noju i njegovoj porodici:
“I sve zveri zemaljske i sve ptice nebeske i sve {to ide po zemlji i sve
ribe morske neka vas se boje i stra{e; sve je predano u va{e ruke... Jer
}u i va{u krv, du{e va{e, iskati; od svake }u je zveri iskati...”
Napomenimo da se izjava “neka vas se boje i stra{e” ne mo`e shvatiti
kao podudarna “vlasti” iz 1. Knjige Mojsijeve 1,28, jer nam je ovde speci-
fi~no re~eno da }e zveri biti sposobne da prolivaju “va{u krv”. Ilustracija kako
}e se odgovornost za prolivanje krvi zahtevati od “svake zveri” se pronalazi
u 2. Knjizi Mojsijevoj 21,28: “Ako vo ubode ~oveka ili `enu, te umre, da se
vo zaspe kamenjem i da se ne jede meso od njega.” Takva mogu}nost, na-
ravno, ne mo`e biti zami{ljena u slu~aju prvog Adama pre Pada ili poslednjeg
Adama tokom svog propovedanja na zemlji. Nijedna `ivotinja nije mogla da ih
povredi, jer im je Bog predao sve stvari pred njihove noge.
Vegetarijanska ishrana pre Pada
Jedan od najjasnijih tekstova u Starom zavetu o preobra`aju `ivotinjskih
karakteristika posle Pada je onaj koji opisuje ishranu koju je Bog odredio
`ivotinjama pre Pada. Pre prokletstva u Edemu, ovo je bila Bo`ja odredba za
hranu `ivotinja: “A svemu zverinju zemaljskom i svim pticama nebeskim i
svemu {to se mi~e na zemlji i u ~em ima du{a `iva, dao sam svu travu da
jedu. I bi tako” (1. Mojsijeva 1,30). Pod takvim okolnostima nisu mogle da
postoje zveri mesojedi na zemlji pre Pada; jer je me|u `ivotinjama kojima je
Bog dao “svu travu da jedu” bilo dato i “svemu zverinju zemaljskom” i
“svemu {to se mi~e na zemlji i u ~em ima `iva du{a”.
Govore}i o zna~ajnom pitanju smrti u `ivotinjskom carstvu u vezi sa
Padom, dr Edvin J. Monsma, profesor i {ef Odseka biologije pri Kelvin
koled`u, iznosi slede}a zapa`anja:
“Ishrana biljkama, semenjem i plodovima, ukazuje na smrt tih biljnih delo-
va sa biolo{ke ta~ke gledi{ta jer svi oni sadr`e `ivu protoplazmu. Ali, ovde
nema indikacija o nasilnoj i prirodnoj smrti celih `ivih organizama niti o
351
 mesojednim navikama od kojih mnoge `ivotinje danas zavise. Zaista,
nigde u Bibliji nema naznaka prirodne ili slu~ajne smrti pre pada ~oveka.
^ak i neposredno posle pada prirodni procesi koji su zavr{avali smr}u
izgleda da su delovali daleko sporije nego danas, {to je o~igledno na
osnovu velikih starosti ljudi tokom prepotopnog perioda. Biblijski nau~nici
su bili op{teg mi{ljenja da Biblija ne daje nikakve dokaze o smrti me|u
`ivotinjama pre pada, ve} je pre suprotno ta~no.”9
Neki od najve}ih biblijskih mislilaca savremenog doba insistirali su da je
upravo to bilo biblijsko gledi{te `ivotinjskog carstva, kako ga je prvobitno
ustanovio Bog. Na primer, Abraham Kujper, osniva~ Amsterdamskog nezav-
isnog univerziteta, zaklju~io je:
“Tako|e ni divlje zveri nisu prvobitno stvorene kao mesojedi. To je
podr`ano ~injenicom da su do{le Adamu, a da ga nisu pojele. Njihova
mesojedna odlika se mo`e objasniti samo na osnovu prokletstva. Danas
razlikujemo {teto~ine, grabljivice i doma}e `ivotinje, ali razlika nije nasta-
la pri Stvaranju. Tada je trava bila hrana za sve `ivotinje.”10
U predavanjima odr`anim na Prinstonskoj bogosloviji, Valentin Hep, pro-
fesor teologije na Amsterdamskom nezavisnom univerzitetu, dao je slede}u
zna~ajnu izjavu:
“Pitanje je da li je ta~no re}i da je pre pada organski `ivot koristio svoju
`ivotnu energiju. Ali, ne mo`emo nikada da verujemo da je bilo koje organ-
sko bi}e do`ivelo nasilnu smrt pre pada... nemi fosili... se ne mogu
postaviti kao okamenjeni tokom {est dana stvaranja.”11
Brojni biblijski nau~nici su navedeni 1. Knjigom Mojsijevom 1,30 da usvo-
je sli~nu poziciju, ali se slede}a izjava H. C. Leopolda mo`e smatrati
tipi~nom:
“Ukratko, ovaj stih ukazuje na savr{eni sklad koji je preovladavao u `ivo-
tinjskom svetu. Nijedna zver nije lovila neku drugu. Grabljive i surove zveri
jo{ nisu postojale. Taj stih, onda, ukazuje veoma kratko za ovo poglavlje
ono {to je op{irnije otkriveno u drugom poglavlju, da su rajski uslovi pre-
ovladavali tokom stvaranja.”12
Ne mo`e se zameriti da je to obi~an argument na osnovu }utanja i da je
Bog mogao lako da stvori `ivotinje na takav na~in da su mogle da jedu jedne
druge kao i “svu travu”; jer nam je u Knjizi Isaije 11,6-9 data Bo`ja pred-
stava idealnih uslova u `ivotinjskom carstvu, ne samo u pogledu odnosa
izme|u `ivotinja i ljudi, ve} i izme|u razli~itih vrsta `ivotinja:
“I vuk }e boraviti sa jagnjetom, i ris }e le`ati s jaretom, tele i lavi} i ugo-
jeno `ivin~e bi}e zajedno, i malo dete vodi}e ih. I krava i medvedica zajed-
no }e pasti, mlad njihova le`a}e zajedno, i lav }e jesti slamu kao vo. I
dete koje sisa igra}e se nad rupom aspidinom, i dete odbijeno od sise
zavla~i}e ruku svoju u rupu zmije vasilinske. Ne}e uditi ni potirati na svoj
svetoj gori mojoj... (Isaija 11,6-9; 65,25).”
Ako je to Bo`ji idealan plan za `ivotinjsko carstvo, sasvim je nemogu}e
pretpostaviti da Biblija dozvoljava postojanje meso`dera, nasilja i smrti pre
352
Pada; jer se opis stvaranja zavr{ava izjavom da “pogleda Bog sve {to je stvo-
rio, i gle, dobro be{e veoma”.
^ak i komentatori koji ne zastupaju koncept obnovljene Zemlje sa mirom
na njoj, insistiraju da ovo Isaijino proro~anstvo ukazuje na vrstu uslova koji
su postojali na zemlji pre Pada. Na primer, D`on Kelvin navodi:
“On opisuje red koji je postojao na po~etku, pre nego {to je ljudsko otpad-
ni{tvo proizvelo nesre}nu i melanholi~nu promenu pod kojom mi stenje-
mo. Otuda dolazi surovost zveri, koja navodi ja~e da uz u`asno nasilje
hvataju i komadaju i pro`diru slabije `ivotinje. Sigurno ne bi postojao
nikakav nesklad me|u Bo`jim stvorenjima, da su ostala u svom prvom i
originalnom stanju. Kada ona ispoljavaju surovost jedna prema drugima,
i kada slabiji moraju da budu za{ti}eni od ja~ih, to je dokaz nereda koji
je nastao zbog gre{nosti ~oveka... da mrlja greha nije ukaljala svet, nijed-
na `ivotinja ne bi bila zavisna od ishrane mesom, ve} bi plodovi zemlje
bili dovoljni za sve, na osnovu metoda koji je Bog odredio (1. Mojsijeva
1,30).”13
Sli~no tome, Osvald T. Elis smatra da je Isaijino proro~anstvo naro~ito
zna~ajno u vezi sa tim. Komentari{u}i u vezi 1. Knjige Mojsijeve 1,30, on
pi{e:
“Ovde je jasno dato i ukazano u Knjizi Isaije 11,9; 65,25 da je prvobit-
na ishrana ljudi i `ivotinja bila, i da }e pod idealnim uslovima biti, vege-
tarijanska. Mnogi od takozvanih meso`dera su uveliko ili u potpunosti ve-
getarijanci. Tek je posle Pada i Potopa jedenje mesa dozvoljeno ~oveku.”14
Neki su zamerili da bi velike strukturne promene bile uklju~ene u pret-
varanju biljojeda u mesojede i da bi takav preobra`aj bio ravan stvaranju novih
“vrsta” predstavljenih u 1. Knjizi Mojsijevoj posle zavr{etka sedmice
Stvaranja.15 To je svakako preuveli~avanje ~injenica. Isaija ka`e da }e lav (ne
neka potpuno nova vrsta `ivotinje) jesti slamu kao vo; vuk }e boraviti sa jag-
njetom; ris }e le`ati sa jaretom; medvedica }e pasti sa kravom; i nekada
otrovna zmija }e biti ljubimac detetu.
Prokletstvo u Edemu i strukturne promene
Kako bi razjasnili ovaj problem u na{em razmi{ljanju, razmotrimo dva
primera specifi~nih strukturnih i organskih promena koje su se odigrale kao
direktan rezultat prokletstva u Edemu, prema tre}em poglavlju 1. Knjige
Mojsijeve, koje nisu uklju~ivale “potpuno novo stvarenje” ili gubitak identite-
ta stvorenja koja su u pitanju.
Prvi slu~aj za razmatranje je slu~aj zmije, koja je predstavljena u 1. Knjizi
Mojsijevoj 3,1 da “be{e lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod
Bog”. Mogu}e je da je zmija posedovala ~etiri noge kao i druge “zveri
poljske”. Ali, ~injenica da je Sotona iskoristio to stvorenje kao instrument za
obmanu Eve donelo je Bo`ju kletvu na onoga ko je bio obmanut, kao i na
samog obmanjiva~a.16
Od najranijih vremena je smatrano za psiholo{ki opravdan princip peda-
gogije da neljudska stvorenja, koja su kori{}ena kao instrumenti greha, budu
uklju~ena u kaznu prestupnika. Biblijski primeri toga se nalaze u 1. Mojsijevoj
353
6,7; 7,21; 2. Mojsijevoj 21,28; 3. Mojsijevoj 20,15; 16; Knjizi Isusa Navina
7,24, i na drugim mestima.
Zna~ajna stvar koju ovde treba zapaziti, {to se na{e rasprave ti~e, nije
ta za{to je zmija bila ka`njena kao instrument Sotone, ve} kako je ka`njena.
Pa`ljivo posmatrajte izra`avanje: “Da si prokleta mimo svako `ivin~e i mimo
sve zveri poljske; na trbuhu da se vu~e{ i prah da jede{ do svojega veka”
(1. Mojsijeva 3,14). Svakako da bi li{avanje udova uklju~ivalo daleko ve}e
strukturne preobra`aje kod ovog stvorenja nego {to bi to bilo uklju~eno u
promenu biljojeda u meso`dere, a preobra`aj zmije se odigrao posle sedmice
Stvaranja. C. F. Keil zaklju~uje:
“Ako se ovim re~ima ne oduzme njihovo celokupno zna~enje, one ne
mogu biti shva}ene ni na jedan drugi na~in nego da ozna~avaju da su se
oblik i na~in kretanja zmije izmenili, i da je njen sada{nji odbojni oblik
efekat prokletstva nadnetog nad nju, iako ne mo`emo da oblikujemo bilo
kakvu preciznu ideju o njenom prvobitnom izgledu.”17
Snaga ovog pore|enja, kao argumenta za op{ti preobra`aj `ivotinjskog
carstva u vreme Pada, mo`e biti procenjena naporima koje su neki uniformisti
ispoljavali da bi izbegli njegove jasne implikacije. Na primer, Edvard Hi~kok je
napisao:
“Kazna izre~ena zmiji zbog svog posredovanja u ~ovekovom otpadni{tvu
izgleda da, na prvi pogled, odgovara mi{ljenju da je `ivotinjska priroda u
isto vreme do`ivela zna~ajne promene; jer se pretpostavlja da je li{ena
udova i osu|ena da od tada puzi po zemlji, i da joj pra{ina bude hrana.
Ali, da li je verovatnije tuma~enje ovog teksta, koje ~ini ku{a~a doslovnom
zmijom ili samo simboli~nom?... Otuda je verovatno da je zao duh opisan
u 1. Knjizi Mojsijevoj pod imenom zmije. Taj zaklju~ak je podr`an drugim
delovima Biblije u kojima je ku{a~ na nekoliko mesta ozna~en kao ‘|avo‘,
‘stara zmija‘, i ‘veliki zmaj‘.”18
^ak bi i Hi~kok bio iznena|en da sazna koliko su ovome sli~ne alegorij-
ske tehnike savremene bartijanske teologije. Na ovom mestu, svako ko
istra`uje Bibliju mora da na~ini va`an izbor izme|u autoriteta; jer uni-
formisti~ke teorije paleontologije ne mogu dugo da pre`ive u atmosferi
dosledne biblijske hermeneutike i egzegeze.
Me|utim, postoji jo{ jedan primer fizi~kih promena u `ivim organizmima
koje su se odigrale kao direktan rezultat prokletstva u Edemu. To je slu~aj
Eve, kojoj je Bog rekao: “Tebi }u mnoge muke zadati kad zatrudni{, s muka-
ma }e{ decu ra|ati...” (1. Knjiga Mojsijeva 3,16). U svetlu ovog stiha, bilo
bi zaista neopravdano tvrditi da je prokletstvo u Edemu bilo ograni~eno na
~isto moralnu i duhovnu oblast; jer nam je ovde jasno re~eno da se zna~ajna
promena odigrala u Evinom telu. Dok bi ra|ala decu bez bola pre Pada u
skladu sa namerom u Edemu “ra|ajte se i mno`ite se” (1. Mojsijeva 1,28),
Bog je sada izmenio samu strukturu njenog tela na takav na~in da bi poro|aj
od tada bio ostvarivan uz bol. Dok je ta~no da taj slu~aj ne dokazuje sli~nu
drasti~nu promenu u `ivotinjskom carstvu u vreme Pada, slu`i kao zna~ajna
ilustracija toga kako je Bog mogao da uvede zna~ajne promene u fizi~kom
izgledu svojih stvorenja, a da istovremeno ne uni{ti njihov identitet
proizvode}i time novo-stvorene “vrste”.
354
BILJNO CARSTVO I PAD
Skre}u}i na{u pa`nju sa `ivotinjskog na biljno carstvo, nailazimo na dalje
zna~ajne efekte prokletstva iz Edema: “Zemlja da je prokleta s tebe; s
mukom }e{ se od nje hraniti do svoga veka; trnje i korov }e ti ra|ati, a ti
}e{ jesti zelje poljsko; sa znojem lica svojega je{}e{ hljeb, dokle se ne vrati{
u zemlju...” (1. Knjiga Mojsijeva 3,17-19).
Ponovo postaje o~igledno da uniformizam ne mo`e da na|e mesto u svo-
joj {emi stvari za takav preobra`aj prirode u vreme Pada; i prema tome, nje-
govi zastupnici su bili primorani da odstrane tu kletvu iz teksta Biblije
razli~itim strategijama egzegeze i logike. Noviji primer takvog napora se mo`e
prona}i u slede}oj izjavi Bernarda Rama:
“Deo presude ~oveku bio je da je izba~en iz edemskog vrta u uslove koji
su preovladavali u ostatku stvaranja... Idealni uslovi su postojali samo u
Edemu... Van Edema su se nalazili smrt, bolesti, korovi, ~i~ak, trnje,
meso`deri, smrtonosne zmije i neobuzdani vremenski uslovi. Misliti
suprotno zna~ilo bi naleteti na sna`nu lavinu ~injenica. Deo blagoslova
nad ~ovekom je bio taj da je bio po{te|en svih tih stvari u Edemu, a deo
kazne ~oveku je bio taj da je morao da napusti takav Edem i da u|e u
svet kakav je bio van Edema, gde je rastao ~i~ak, a korovi su bili bujni,
i gde su divlje `ivotinje boravile i gde je `ivot jedino bio mogu} uz znoj
~ovekovog lica.”19
Osnovna zamerka ovakvom pristupu problemu jeste ta da nema ni deli}
podr{ke Biblije u svoju korist i da nale}e na sna`nu lavinu otkrivenja. Neka
se pa`ljivo zapazi da tekst koji je u pitanju glasi: “Zemlja neka je prokleta s
tebe... trnje i korov }e ti ra|ati.” To je svakako suprotan koncept od onoga
koji su zastupali dr Ram i drugi sli~nog ube|enja, koji bi verovatno mogli da
`ele da je autor 1. Knjige Mojsijeve napisao stih na slede}i na~in: “Izgnan si
iz raja; bi}e{ preme{ten me|u trnje i korov.” Ali, Biblija navodi da je Bog
morao da prokune zemlju van Edema, pre nego {to je mogla da ra|a korov
i trnje zbog Adama. Uniformisti insistiraju da je zemlja bila u takvim uslovi-
ma stotinama miliona godina i da tako Bog nije morao da je prokune posle
pojave ~oveka kako bi bila preplavljena korovom i trnjem.
Ali, kao suprotnost ovom gledi{tu, ne samo da imamo svedo~enje
Poslanice Rimljanima 8,19-22 ve} i zna~ajnu izjavu Lameha, Nojevog oca.
Govore}i mnogo vekova posle prokletstva u Edemu, Lameh je pogledao na
svog novoro|enog sina sa nadom koju je sam Gospod usadio u njegovo srce
da }e Noje nekako biti sredstvo u dono{enju ljudima odre|enog stepena
oslobo|enja od te{kog posla i napora u `ivotu:
“Ovaj (Noje) }e nas odmoriti od poslova na{ih i od truda ruku na{ih na
zemlji, koju prokle Gospod.” (1. Knjiga Mojsijeva 5,29)
Ako se ovoj izjavi ne oduzme svo njeno zna~enje, ona ukazuje sasvim
jasno da je zemlja van Edema pretrpela ogroman preobra`aj kao rezultat
Pada. U stvari, ona sasvim jasno ukazuje da }e Potop doneti odre|en ste-
pen oslobo|enja od gorkih efekata prokletstva u Edemu. Zbog tih razloga,
355
izme|u ostalih, religiozni ljudi su sa pravom razmi{ljali o uslovima na celokup-
noj zemlji pre Pada kao o rajskim uslovima.
RAVNOTE@A PRIRODE I SKLADNA TEODIKEJA
Jedan argument koji se ~esto iznosi protiv koncepta `ivotinjskog carstva
sa~injenog isklju~ivo od biljojeda pre Pada je taj da bi takav odnos poreme-
tio ravnote`u prirodnih ciklusa. Tvrdi se da se ne mo`e zamisliti nijedna druga
ravnote`a u prirodi osim one sa kojom smo upoznati, jer je neophodno da
odre|ene vrste stvorenja jedu druge vrste kako bi se spre~ila prenaseljenost
zemlje. Albertus Piters izra`ava ovaj argument na slede}i na~in:
“Koliko mo`emo da vidimo do sada, postojanje meso`dera (uklju~uju}i
ptice koje jedu insekte) je neophodno kako bi se o~uvala ‘prirodna
ravnote`a‘. Bez ptica koje ih jedu, insekti bi ubrzo uni{tili vegetaciju, a
~ak i naizgled bezazlene male `ivotinje kao {to su ze~evi mogu da
postanu napast ako nema lisica i drugih meso`dera koji bi odr`avali nji-
hov broj, {to je jasno prikazano u Australiji pre nekoliko godina. Ta ‘prirod-
na ravnote`a‘ je neophodna za savr{enstvo Bo`jeg stvaranja i ne treba da
je smatramo za kvarenje ili naknadnu misao.”20
Ali, ko smo mi da ka`emo da je Bog ograni~en na “prirodnu ravnote`u”
koja sada preovladava na zemlji? ^ak i da su edemski uslovi trajali vekovi-
ma, zar nije Bog mogao da spre~i prenaseljenost zemlje insektima, ribama,
i drugim `ivotinjama na neke druge na~ine umesto obostranim istrebljenjem?
Takvo razmi{ljanje nas podse}a na pesimisti~ka i fatalisti~ka gledi{ta Tomasa
Roberta Maltusa (Thomas Robert Malthus) (1766-1834), koji je “dokazao” da
je odre|eni broj ljudi jednostavno morao da umre od gladi ili da bude ubijen
u ratovima svake godine kako bi se spre~ila prenaseljenost zemlje. Na kraju
krajeva, Bog mo`e da brine o svojim stvorenjima, i uzajamno istrebljenje ne
iscrpljuje sve mogu}e metode koje su mu na raspolaganju.
Ljudski um ima zadivljuju}i kapacitet (u svom palom stanju) da tuma~i
Bo`je puteve sopstvenim ograni~enim terminima i da ograni~ava Vrhovno Bi}e
svojim malim svetom iskustva. Zapazite, na primer, u navodu citiranom ma-
lopre kako autor ska~e sa sopstvenog do`ivljaja stvari do formulacije zakona
kojim je Bog navodno morao da deluje u bilo kom vremenskom periodu:
“Koliko mo`emo da vidimo do sada, postojanje meso`dera (uklju~uju}i
ptice koje jedu insekte) je neophodno kako bi se o~uvala ‘prirodna
ravnote`a‘... Ta ‘prirodna ravnote`a‘ je neophodna za savr{enstvo Bo`jeg
stvaranja.”
Edvard Hi~kok, jedan od istaknutih branioca uniformizma iz pro{log veka,
bio je posve}en istoj logi~koj nepravilnosti kada je napisao:
“Bio bi potreban potpuno druga~iji sistem u prirodi, kako bi se isklju~ila
smrt iz sveta. Sada{njem sistemu je ona su{tinska koliko i gravitacija, i
o~igledno podjednako predstavlja prirodni zakon... Zaklju~ci na osnovu
svih ovih ~injenica i razmi{ljanja su da je smrt osnovna odlika sada{njeg
sistema organizovane prirode, da je morala da u|e u plan stvaranja u
bo`anskom umu od po~etka, i da je shodno tome morala da postoji u
svetu i pre otpadni{tva ~oveka.”21
356
Me|utim, u ovaj tip razmi{ljanja je ustvari uklju~en veoma opasan prin-
cip. Negiraju}i da su Pad i prokletstvo u Edemu imali bilo kakve veze sa “rop-
stvom propadljivosti”, pod kojim celokupno stvaranje sada je~i od bola, ti
u~enjaci su logi~ki navedeni do pozicije da pripisuju uslove zla koje vidimo
oko nas, {to se oblasti prirode ti~e, Bo`joj ruci. Bernard Ram iznosi tu pozi-
ciju sasvim jasno:
“Svemir mora da sadr`i sve mogu}e nivoe dobrote. Jedan od tih stepena
dobrote je da mo`e da otka`e dobrotu... Kada ne bi postojalo ni{ta pok-
varljivo, ili kada ne bi bilo zlih ljudi, mnoge dobre stvari bi nedostajale u
ovom svemiru. Lav `ivi zato {to mo`e da ubije magarca i da ga pojede.
Pravedna kazna se mo`e hvaliti jedino ako postoji nepravda; i strpljiva pat-
nja mo`e biti vrlina samo u prisustvu nepravde... Bakterije razgra|uju
le{eve na zemlji za dobro same prirode, ali na`alost iste bakterije mogu
da ubiju i `ivo stvorenje... Ceo sistem prirode uklju~uje tigrove i lavove,
oluje i visoke plime, bolesti i parazite. Deo na{eg isku{enja je da nau~imo
kako da uhvatimo ili kontroli{emo tigra i lava... Ako i ne uspemo u tom
isku{enju nevini i gre{ni }e patiti podjednako. Beba umire od infekcije, a
majka od groznice; mladi} od upale slepog creva, a sve{tenik od upale
plu}a.”22
Sasvim je zapanjuju}e videti koliko puno ova filozofija prirode odgovara
opisu profesora Berkuvera “skladne teodikeje” stoika i nema~kog filozofa
Lajbnica (Leibnitz 1646 - 1716). U ovakvoj vrsti teodikeje,23 kojoj se profe-
sor Berkuver o{tro protivi, na~injen je poku{aj da se prika`e da je svet, kakav
ga sada vidimo, najbolji mogu}i svet. On iznosi ovo gledi{te na slede}i na~in:
“Moramo da gledamo sve u svetu kao deo celine, deo kosmi~kog jedin-
stva. Tada }emo otkriti da u svim stvarima postoji preuspostavljena har-
monija. Prirodno, jo{ uvek ~ujemo neke neskladne tonove unutar har-
monije, ali oni nisu su{tinski... ako neprestano imamo na umu me|uod-
nos stvari, nau~i}emo, ka`e Lajbnic, da prepoznajemo Bo`ju dobrotu u
stvarima. Ne}emo vi{e dozvoliti da zlo i patnja predstavljaju prepreku
na{oj veri u pravednost Bo`je vladavine... Zlo je svojstveno prirodi i struk-
turi ovog sveta. Slu`i kao deo celine, kao atonalitet koji je utopljen u divan
sklad kosmosa.”24
Ta~no je da dr Ram ne bi `eleo da prati trag ljudskog greha unazad do
Boga; ali se poziva sa odobravanjem na ideju Tome Akvinskog da “kada ne
bi bilo zlih ljudi, mnoge dobre stvari bi nedostajale u ovom svemiru”,25 {to
je opasno blizu toga. Ta cela uniformisti~ka filozofija prirode zaslu`uje, po
na{em mi{ljenju, o{tru osudu koju je izrekao Berkuver:
“Ova teodikeja le`i prvenstveno na relativiziranju greha. Bo`ja dobrota sjaji
samo kada se mra~ni oblaci greha i zla oteraju... Podsetimo se, kao
suprotnost, kako Biblija govori o grehu da ‘do|e na svet‘ (Rimljanima
5,12), kao ‘neprijateljstvo Bogu‘ (Rimljanima 8,7). Osnovna gre{ka ove
teodikeje je njena glavna pretpostavka da razum mo`e da prona|e pravo
mesto grehu u Bo`jem stvaranju... osnovni neuspeh da se shvati u`asna
realnost greha, patnje i smrti. Pojednostavljanje je tipi~no za nju, a
357
 samoo~iglednost tog pojednostavljanja je doprinela da savremeni ~ovek
nema poverenja u bilo kakav poku{aj teodikeje.”26
Prema tome, biblijski nau~nici koji poku{avaju da uklope uniformisti~ku
paleontologiju u okvir 1. Knjige Mojsijeve ne samo da su primorani da koriste
nerazumne principe hermeneutike i egzegeze, ve} su i u opasnosti da nai|u
na `ivi pesak racionalisti~ke filozofije. To je svakako prevelika cena koju treba
platiti za odr`avanje obi~ne nau~ne teorije.
Da budemo jasni, dr Ram poku{ava da izbegne snagu 1. Knjige Mojsijeve
1,31 prili~no sumnjivim opa`anjem da “Bog nije rekao da je stvaranje bilo
savr{eno, ve} da je bilo dobro”.27 Svejedno, ose}amo da je drugi pisac do{ao
do su{tine teksta kada ka`e:
“[ta to zna~i?... Smatra se da je prvobitno Stvaranje bilo oslobo|eno
greha i njegovih efekata. Nisu delovale ru{ila~ke sile, nije bilo bolesti,
iznenadne smrti, `ivotinja koje su lovile druge, jakih oluja ili razornih
poplava. Ru{ila~ke sile koje vidimo u prirodi se u Bibliji prate unazad do
pada Adama. Zbog greha ~oveka priroda je postala razorna. Svako drugo
gledi{te ima svoj izvor u racionalizmu savremenog mi{ljenja koji gleda na
bol i patnju, smrt i razaranje kao na prirodne aspekte Stvaranja.”28
SA@ETAK I ZAKLJU^AK
@ive}i u veku nauke i materijalizma, nalazimo se suo~eni sa nekim od
najzamr{enijih problema teologije i apologetike u celokupnoj istoriji. Postoji
sve vi{e dokaza sa svih strana da savremeni um, okarakterisan dogmatskim
tvrdnjama da je sve re~eno u oblasti metafizike i epistemologije, ima malo
strpljenja za one koji insistiraju na pronala`enju kriterijuma za kona~nu istinu
unutar korica natprirodno nadahnute Knjige.
Mo`da je najo~igledniji sukob izme|u ova dva pogleda na svet oblast
antropologije, u kojoj je savremena nauka, zbog svojih materijalisti~kih pret-
postavki, prisiljena da uspostavi neprekinutu genealogiju izme|u ~oveka i
ni`ih oblika `ivota. Ali je odre|eni broj religioznih nau~nika, koji prepoznaju
ogroman zna~aj u~enja o Stvaranju i Padu, {to se plana spasenja ti~e, bio
voljan da se odvoji od evolucionih antropologa po ovom pitanju i da insistira
da se opis stvaranja Adama i Eve iz 1. Knjige Mojsijeve doslovno tuma~i.
Me|utim, kada do|emo do pitanja `ivotinjskog carstva u vezi sa Padom,
otkrivamo daleko ve}e oklevanje tih nau~nika da zauzmu ujedinjeno upori{te
u suprotstavljanju tvrdnjama uniformisti~ke paleontologije. Izgleda da su zas-
tra{eni, bar u velikoj meri, jednoglasnim stavom savremenih paleontologa da
su smrt i nasilje vladali `ivotinjskim carstvom stotinama miliona godina pre
pojave ~oveka na zemlji.
Ali, Biblija sadr`i mo}na svedo~anstva o suprotnom. Na primer, Poslanica
Rimljanima 8,19-22 govori o ogromnom preobra`aju koji je iskusilo celokup-
no stvaranje, kada je, u vreme Pada i kao rezultat prokletstva u Edemu, u{lo
u “ropstvo propadljivosti” iz koga jo{ uvek ~ezne da bude oslobo|eno. To je
upe~atljivo potvr|eno onim {to ~itamo u 1. Knjizi Mojsijevoj 1,28 o prvobit-
noj “vlasti” koju je ~ovek imao nad Bo`jim stvaranjem i u nadahnutom komen-
taru osmog psalma koji je dat u Poslanici Jevrejima 2,8-9. Dalju potporu za
358
to u~enje predstavlja Nojev zavet, proro~anstvo Isaije o idealnim uslovima u
`ivotinjskom carstvu, prokletstvu zmije, nametanju poro|ajnih bolova `eni,
proklinjanju zemlje. Ti biblijski dokazi su, u stvari, toliko mo}ni da su mnogi
najve}i savremeni teolozi bili spremni da se suprotstave savremenom uni-
formizmu umesto da poku{aju da preobli~e tekst Biblije kako bi ga uskladili
sa trenutnim nau~nim teorijama.
Oni religiozni nau~nici koji su bili voljni da dozvole da uniformisti~ke teori-
je oblikuju njihovo razmi{ljanje u vezi porekla, ne samo da su bili prinu|eni
da pogre{no tuma~e biblijski tekst, ve} su smatrali da je neophodno kon-
struisati sistem “skladne teodikeje” da bi objasnili kako bi Bog mogao da
okarakteri{e sada{nju prirodnu ravnote`u kao “veoma dobru”. Dr Berkuver je
pokazao i da je takva prirodna filozofija plitka i da ne odgovara Bibliji. Ona
ne zadovoljava ljudsko srce, niti se uklapa u biblijski pogled na svet.
U zaklju~ku, nalazimo se suo~eni sa va`nom alternativom. Moramo da pri-
hvatimo ili trenutne paleontolo{ke teorije, sa nezamislivo velikim vremenskim
rasponom za fosile pre pojave ~oveka na zemlji, ili moramo da prihvatimo
redosled doga|aja kakav je jasno iznesen u Bo`joj Re~i. Oba gledi{ta ne
mogu biti ta~na u isto vreme, kao {to ni biblijska antropologija i evoluciona
antropologija ne mogu da budu ta~ne u isto vreme. Ali, ako je “ropstvo
propadljivosti”, sa svim onim na {ta takav izraz ukazuje za `ivotinjsko carst-
vo, imalo svoj izvor u prokletstvu u raju, onda su fosilni slojevi, koji su puni
dokaza o nasilnoj smrti, morali da budu natalo`eni posle Adama. A ako je to
ta~no, onda se uniformisti~ka vremenska skala mora odbaciti kao potpuno
pogre{na; a biblijski katastrofizam (sa sredi{tem u jednogodi{njem, op{tem
Potopu) mora je zameniti kao jedino mogu}e re{enje za enigmu fosilnih slo-
jeva.
Literatura
1. Louis Berkhof, Systematic Theology (2nd ed.; Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co.,
1941), p. 184.
2. James O. Buswell, III, “A Creationist Interpretation of Prehistoric Man,” poglavlje 10. u
Evolution and Christian Thought Today, urednik Russell L. Mixter (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans
Pub. Co., 1959), p. 186. Basvel opa`a: “Teisti~ki evolucionista, ako dopu{ta da je ~ovek nastao
od neljudskog oblika, obavezan je da ubrizga neko delovanje ili ne{to drugo u njegovo fizi~ko telo
pored davanja `ivotnog duha ~oveku, kako bi na~inio to telo savr{enim i nepodlo`nim smrti. Po
meni je to jednostavno dodatno i nepotrebno uslo`njavanje hipoteze za koju se Okamovo (Occam)
pravilo (entiteti se nesmeju nepotrebno umno`avati) tako|e mo`e primeniti.” Loc. cit.
3. Vidi Benjamin B. Warfield, “On The Antiquity and The Unity of The Human Race,” poglavlje
10. u Biblical and Theological Studies, urednik Samuel G. Craig (Philadelphia: The Presbyterian &
Reformed Pub. Co., 1952), pp. 238-261.
4. Vidi Oswald T. Allis, “The Time Element in Genesis 1 and 2,” Torch and Trumpet, VIII, No
3 (July-August, 1958), pp. 16-18.
5. Vidi A. L. Kroeber, Anthropology (New York, Harcourt, Brace and Co., 1948), pp. 112-115,
625.
6. Me|u takve izuzetke spadaju i nekoliko istaknutih predstavnika takozvanog “novog evan|eliz-
ma”, kao {to su Cordelia Erdman Barber, “Fossils and Their Occurrence,” Chapter VIII u Evolution
and Christian Thought Today, p. 151; i Dr. Edward John Carnell, profesor apologetike na Fulerovoj
bogosloviji, The Case For Orthodox Theology (Philadelphia: The Westminster Press, 1959), p. 95.
Na primer, Dr Karnel ka`e: “Opis 1. Knjige Mojsijeve ukazuje na trenutno stvaranje, ali isti opis
tako|e ukazuje da je Bog stvorio svet za {est doslovnih dana; i po{to se ortodoksija odrekla teori-
je bukvalnog dana zbog geologije, svakako ne bi izgubila nikakav princip ako bi se odrekla teorije
359
trenutnog stvaranja zbog paleontologije. One izgledaju sasvim paralelne... Ako je Bog zadovoljan da moramo da odbacimo rezultate prirodnih nauka u ovom domenu? Ne mo`emo previ{e brzo da
udahne svoj lik u stvorenje koje je prethodno nastalo od pra{ine, neka bude tako.” Iako se li~no odgovorimo potvrdno. Zar nije svet mogao da bude veoma dobar u o~ima Boga iako su postojale
ne sla`e sa teisti~kom evolucijom, Bernard Ram insistira da ona nije u su{tini antibiblijska i treba katastrofe i iako je postojalo ono {to bi mi ljudi nazvali surovost? (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans
se na nju gledati tolerantno. Op. cit., pp. 280-293. Pub. Co., 1975), pp. 70-71. Za pobijanje celokupne “okvirne hipoteze” Rajderbosa, vidi Paul A.
7. ^esto se tvrdilo da nam je Bog dao dva otkrivenja, jedno u prirodi i jedno u Bibliji, i da ona Zimmerman, ed., Darwin, Evolution, and Creation (Saint Louis: Concordia Publishing House, 1959),
ne mogu da protivre~e jedno drugom. Ovo je svakako ta~no; ali kada neko podsvesno poistove}uje pp. 63-64.
prirodno otkrivenje sa sopstvenim tuma~enjima prirode, a zatim osu|uje teologe koji nisu voljni da
uobli~e biblijsko otkrivenje u skladu sa svojim tuma~enjem prirode, kriv je za ozbiljnu gre{ku. Na
kraju krajeva, posebno otkrivenje zamenjuje prirodno otkrivenje, jer samo uz pomo} posebnog
otkrivenja mo`emo da tuma~imo na pravi na~in svet oko nas.
8. Vidi standardne komentare o tim odeljcima u Poslanici Jevrejima, kao {to su one od Henry
Alford, Franz Delitzsch, B. F. Westcott, Albert Barnes and R. C. H. Lenski.
9. Edwin Y. Monsma, If Not Evolution, What Then? (objavio autor, 1955), str. 32.
10. Abraham Kuyper, Dictaten Dogmatiek (Kok, Kampen), II, 91-92. Naveo Monsma, op. cit.,
p. 33.
11. Valentine Hepp, Calvinism and the Philosophy of Nature (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans
Pub. Co., 1930), pp. 185-187. Vidi tako|e Geerhardus Vos, Biblical Theology (Grand Rapids: Wm.
B. Eerdmans Pub. Co., 1941), p. 670. Albertus Pieters, op. cit., p. 59, navodi G. C. Aalders, pro-
fesora Starog zaveta na Nezavisnom univerzitetu u Amsterdamu, kako tako|e pronalazi taj zna~aj
u 1. Knjizi Mojsijevoj 1,30.
12. H. C. Leupold: Exposition of Genesis (Columbus: Wartburg Press, 1942), pp. 98-99. Vidi
tako|e John Theodore Mueller, Christian Dogmatics (St. Louis: Concordia Pub. House, 1934), p.
184; i Keil, op. cit., pp. 65-67, za dodatne potvrdne argumente.
13. John Calvin, Commentary on the Book of the Prophet Isaiah, trans. William Pringle (Grand
Rapids: Eerdmans Pub. Co., 1948), I, 383-384.
14. Oswald T. Allis, God Spake By Moses, p. 13. Vidi tako|e Keil, op. cit., p. 65.
15. Vidi Albertus Pieters, op. cit., p. 55: Edward Hitchcock, op. cit., p. 81; i Brian P.
Sutherland, “The Fall and its Relation to Present Conditions in Nature,” Journal of the American
Scientific Affiliation, Vol. II, No. 4 (Dec., 1950), p. 15.
16. Herman Bevinkova (Herman Bavinck) napomena o padu Sotone je ovde od pomo}i: “U 1.
Knjizi Mojsijevoj 1,31 sasvim je verovatno da je re~eno za celokupno delo stvaranja, a ne samo za
stvaranje zemlje, da je Bog video {ta je stvorio, i gle, dobro be{e veoma. Ako je tako, mora da se
pobuna i neposlu{nost an|ela odigrala posle {est dana stvaranja.” Our Reasonable Faith (Grand
Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., 1956), p. 221.
17. Keil, op. cit., p. 99. Bernard Ram potpuno proma{uje su{tinu kada pita: “Da li treba da
verujemo... da su o{tre kand`e velikih ma~aka i veli~anstveni niz zuba u ~eljusti lava slu`ile samo
u vegetarijansku svrhu?” Op. cit., p. 335; cf. p. 209. Su{tina je da su se takve specijalizovane
odlike pojavile prvi put posle prokletstva u Edemu.
18. Hitchcock, op. cit., p. 82.
19. Ramm, op. cit., pp. 334 f., cf. p. 209.
20. Albertus Pieters, op. cit., p. 57.
21. Hitchcock, op. cit., pp. 77f. Italik je na{.
22. Ramm, op. cit., pp. 93-95. Ram ovde parafrazira koncept “obilja su{tina” Avgustina i
Akvinskog, koji on poku{ava da okarakteri{e dodavanjem sastojaka bo`anskog ispita i suda. Ali je
te{ko videti, sa ta~ke gledi{ta uniformizma, kako su “ispit” i “sud” mogli da zasijaju u neskladu
prirode pre nego {to su Adam i Eva pali u greh, i naro~ito tokom navodnih miliona godina `ivota
`ivotinja na zemlji pre njihovog stvaranja.
23. “Teodikeja” u pokazivanju Bo`je pravednosti dopu{ta da zlo postoji.
24. G. C. Berkouwer, The Providence of God (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co.,
1952), pp. 256f.
25. Ramm, op. cit., p. 94.
26. Berkouwer, op. cit., pp. 257ff.
27. Ramm, op. cit., p. 93.
28. Monsma, op. cit., p. 42. Italik je na{. U svetlu celokupne gornje rasprave, razo~aravaju}e
je videti slede}u izjavu N. H. Rajderbosa (Ridderbos) (naslednika dr G. Ch. Aldersa (Aalders) u
oblasti istra`ivanja Starog zaveta na Nezavisnom univerzitetu u Amsterdamu): “Kada se pojavila
smrt?... Zar ne bi `ivotinje umirale da nije bilo pada? Da li je ~ovek bio mesojed pre pada?... Ne
mo`emo da izbegnemo pitanje, da li postoji sukob sa iskazima kao {to su oni u 1. Knjizi Mojsijevoj
1,31 i 3,14, i Poslanici Rimljanima 8,19. Ne mo`e se negirati da na osnovu tih tekstova formi-
ramo sliku o uslovima pre Pada koja je druga~ija od one koju nude prirodne nauke. Da li onda

360 361

Sadr`aj
Uvod …...........................................................................… 5
1. Osnovni biblijski argumenti za globalni Potop ……........… 8
Trajanje Potopa …….......................................................... 10
- Dvadeset i jedna nedelja "stajanja" …...........................… 10
- Trideset i jedna nedelja "opadanja" ............................…. 10
Geologija Potopa …........................................................... 13
Veli~ina Nojeve Barke ….................................................... 14
Potreba za Barkom …....................................................… 15
Svedo~anstvo apostola Petra …......................................... 16
Potpuno uni{tenje {iroko rasprostranjene ljudske rase ….... 18
- Totalno uni{tenje ~ove~anstva …...................................... 18
- [iroko rasprostranjenje prepotopne rase …....................... 23
Sa`etak i zaklju~ak …..................................................….. 29
2. Osnovni argumenti protiv antropolo{ki op{teg Potopa ….. 34
Uvod …............................................................................ 34
Indijanci su bili u Americi pre Potopa ….............................. 34
- Vavilonski opis Potopa …................................................. 35
- Pretpostavke neophodne za metode odre|ivanja starosti .. 38
Celokupno ~ove~anstvo nije poteklo od Nojeve porodice ….. 39
- Nojevi sinovi …............................................................... 39
- Tablica naroda ….........................................................… 40
- Biblija i raspored rasa …..............................................… 40
- Antropologija i razdvajanje rasa ……................................. 40
Sa`etak i zaklju~ak …….................................................... 45
3. Osnovni ne-geolo{ki argumenti protiv op{teg Potopa …… 48
Univerzalni termini kori{}eni u ograni~enom smislu …......… 48
- Ve}ina univerzalnih termina treba da se tuma~i doslovno . 48
- Kontekst odre|uje zna~enje …......................................... 49
- Univerzalni termini u 1. Knjizi Mojsijevoj 6-9 su doslovni
zbog fizi~kih fenomena …................................................ 51
Noje i `ivotinje ….............................................................. 52
- Sakupljanje `ivotinja u Barku …....................................… 52
- Kapacitet Barke ….......................................................... 53
- Briga za `ivotinje u barci ……........................................... 57
- "Prirodno-natprirodna" filozofija ~uda ….........................… 60
Poslepotopni raspored `ivotinja …...................................… 63
- Tri glavna gledi{ta …....................................................... 63
- Australijski torbari …....................................................... 64
- Brzo {irenje `ivotinja …................................................… 66
Sa`etak i zaklju~ak …....................................................… 67
362
4. Uniformizam i Potop: Analiza poku{anih uskla|ivanja ..… 73
Kivijeov katastrofizam i teorija deluvijuma …....................… 75
- Kivijeov vi{estruki katastrofizam …................................... 75
- Baklendova teorija deluvijuma …...................................... 75
Lajelov uniformizam i teorija mirnog Potopa ….................… 76
- Uspon uniformizma …….................................................. 76
- Teorija mirnog Potopa …...............................................… 78
- Jezik Biblije ……............................................................. 79
- Ugro`avanje Barke …...................................................… 81
- Maslinov list …............................................................... 82
D`on Paj Smit i teorija lokalnog Potopa ….......................... 84
- Ra|anje teorije ……........................................................ 84
- Leonard Vuli i "sloj Potopa" kod Ura …............................. 85
- Teorija lokalnog Potopa i uniformisti~ka geologija ….......… 87
Sa`etak i zaklju~ak …....................................................… 88
5. Savremena geologija i Potop …..................................… 93
Uvod ............................................................................… 93
Geolo{ke implikacije biblijskog izve{taja ............................. 96
- (1) Velika erozija usled ki{e ……...................................... 96
- (2) Oblaci nisu izvor Potopnih ki{a ……............................ 96
- (3) Uve}ani okeanski baseni ….....................................… 96
- (4) Vulkanska i seizmi~ka izdizanja …............................… 97
- (5) Jedinstvena aktivnost sedimentacije …........................ 97
- (6) Idealni uslovi za formiranje fosila …............................ 97
- (7) Uniformizam potkopan Potopom ….............................. 98
Sklad izme|u geolo{kih podataka i biblijskih zaklju~aka ..… 98
- Priroda sedimentnih slojeva ……...................................... 98
- Ve}a koli~ina vode u sada{njim okeanima ….................… 98
- Vulkanizam …............................................................… 100
- Pokreti zemlje …........................................................… 100
- Fosilizacija …................................................................ 101
Uniformisti~ko tuma~enje geologije …...........................… 102
- Sada{njost: klju~ za pro{lost …….................................. 102
- Organska evolucija ……................................................. 103
- Geolo{ka vremenska skala ….....................................… 104
- Metodi re{avanja protivre~nosti ..................................… 106
Nepodesnost uniformizma za obja{njavanje slojeva .......... 107
- Vulkanizam i magmatske stene ….................................. 107
- Pokreti Zemlje ….......................................................… 108
- Kontinentalni ledeni prekriva~i ….................................... 111
- Fenomen sedimentacije …............................................. 112
- Fosilna groblja …........................................................... 120
Protivre~nosti uniformisti~kog sistema ….......................... 129
- Fosili na pogre{nom mestu …........................................ 132
- @ivi fosili …................................................................... 134
- Formacije van redosleda …............................................ 137
Sa@etak .....................................................................… 151
6. Biblijski okvir za istorijsku geologiju ….......................... 167
363
 Uvod ….......................................................................... 167 - "Mezozojski" slojevi i dinosaurusi ….............................. 211
Podela geolo{ke istorije na osnovu Biblije …..................... 168 Krajnje naslage Potopa …................................................ 213
- Samo prvobitno stvaranje ….......................................... 168 - Tercijarna stratigrafija ….............................................… 213
- Rad tokom {est dana stvaranja ….................................. 168 - Sisari kao indeks fosili ….............................................. 215
- Prepotopni period …...................................................... 169 - Izdizanja u pliocenu …................................................... 216
- Potop …....................................................................… 169 - Nastavljeni abnormalni uslovi ….................................… 217
- Savremeni poslepotopni period …...............................… 170 Poslepotopna geolo{ka aktivnost …..............................… 217
Po~etak stvaranja …....................................................... 171 - Zamrzavanje arkti~kih zemlji{ta …...............................… 217
- Poreklo sun~evog sistema .........................................… 171 - Sibirski slojevi sa mamutima …..................................… 218
- Poreklo univerzuma …................................................… 171 Glacijalni period .............................................................. 220
- Prvobitna Zemlja …....................................................... 172 - Po~etak ledenog doba …............................................... 220
Nau~na osnova stvaranja …............................................. 173 - Teorije o ledenom dobu …............................................. 221
- Prvi i drugi zakon termodinamike ……............................ 173 - Potop i glacijalni period ….............................................. 221
- Jedinstveni procesi Stvaranja …..................................... 174 - Teorija vi{estrukih glacijacija …...................................... 222
- Princip entropije i evolucija …......................................... 175 - Dokazi za samo jednu glacijaciju …................................ 223
Geolo{ko delovanje tokom sedmice stvaranja …............... 177 Zavr{etak ledenog doba ……........................................... 227
- Prvi dan ….................................................................... 177 - Iznenadno otopljavanje klime …..................................... 227
- Tre}i dan ….................................................................. 178 - Atmosferski ugljen-dioksid ….......................................... 229
Stvaranje sa izgledom odre|ene starosti …...................... 180 Zaostali efekti perioda Potopa ….................................…. 233
- Savremeno odbacivanje ovog biblijskog u~enja ….........… 181 - Nastavljeni vulkanski i tektonski poreme}aji …................ 233
- Kosmologija "stabilnog stanja" …................................... 182 - Zatvoreni baseni jezera i izdignute obale ....................…. 234
- Kosmologija "ve~ne oscilacije" …...............................… 183 - Izdignute re~ne terase …............................................... 238
- Zna~aj u~enja o "stvaranju u odraslom stanju" …............ 184 - Dokazi za nekada{nje ni`e nivoe mora …........................ 242
Tada{nji svet ….............................................................. 185 Sa`etak i zaklju~ak ….................................................…. 244
- (1) "Vode nad svodom" …….......................................... 185 7. Neka pitanja u biblijskoj geologiji …..........................… 255
- (2) Bez ki{e pre Potopa …............................................. 186 Uvod ….......................................................................... 255
- (3) Malo vulkanske i tektonske aktivnosti …................... 187 Metode i rezultati geohronologije ….................................. 256
Geolo{ki dokazi o prepotopnoj klimi …............................. 187 Metode odre|ivanja starosti na osnovu olova …................ 257
- Univerzalno topla klima ….............................................. 187 - Eksperimentalne pote{ko}e …....................................… 257
- Pretpostavljena glacijacija u permu …............................. 189 - Originalno olovo …........................................................ 257
- Obja{njenje klimatske promene …….............................. 192 - Ispiranje …................................................................… 258
- "Efekat staklene ba{te" …............................................ 194 - Metode odre|ivanja izotopa olova …...........................… 258
- Prepotopni vodeni omota~ …......................................… 195 - Kontaminacija radioaktivnim olovom …........................... 259
- Vodom potopljen …....................................................… 197 - Druge metode …........................................................... 261
- Razaraju}a mo} savremenih re~nih poplava ….............… 199 - Neodgovaraju}e starosti …............................................ 261
- Razorna mo} okeanskih talasa …................................... 200 Metod rubidijuma ........................................................... 262
- Sedimentacija i fosilizacija tokom Potopa …................… 202 Metod kalijuma …........................................................... 262
Pojava kopna ….............................................................. 203 Zna~aj radioaktivnog datiranja …...................................… 263
- Novi atmosferski pokreti ….........................................… 203 ^injenica o "odraslom" stvaranju i "izgledu starosti" ….…. 264
- Izostati~ka pode{avanja …............................................. 204 Varijacije u stopama raspada …....................................... 265
Redosled slojeva …......................................................... 206 - Pretpostavljeno nevariranje ….....................................… 265
- Tektonsko poreklo kontinentalnih blokova …................... 206 - Procesi raspada …....................................................…. 266
- Redosled slojeva …....................................................... 206 - Alfa raspad i potencijalna barijera …...........................… 266
- Rano zatrpavanje morskih organizama …........................ 207 - Spolja{nji izvori energije ….........................................… 267
- Hidrodinami~ka selektivnost voda u pokretu ................… 208 - Kosmi~ko zra~enje ….................................................… 268
- Ve}a pokretljivost ki~menjaka …..................................... 209 - Van Alenov pojas zra~enja ..........................................… 269
- Zatrpavanje kopnenih `ivotinja i biljaka …....................... 209 Slaganje starosti na osnovu razli~itih metoda …............… 271
- Formiranje slojeva uglja …............................................. 210 - Stvaranje saglasnih "prividnih starosti" ……................... 271
364 365
 - Saglasne promene u stopama raspada …....................... 272 - Poreklo rude i mineralnih nanosa …............................... 327
- Obojeni haloi ….........................................................… 274 Savremeni zna~aj Potopa opisanog u 1. Knjizi Mojsijevoj ... 328
Navodni odnos izme|u radioaktivnosti i - Kolaps uniformizma ……............................................... 328
stratigrafskih starosti ...................................................... 275 - Zna~aj pitanja ….......................................................…. 329
- Obim slaganja ….......................................................… 275 - Dve osnovne filozofije …............................................…. 329
- Uzrok vidljivog ograni~enog slaganja ….......................…. 278 - Odba~ena teisti~ka evolucija ……................................... 330
Astronomske metode merenja starosti …......................… 280 - Evolucija, komunizam i humanizam …............................. 332
Datiranje nedavnih nanosa metodom - Evolucija i obrazovanje …..........................................…. 333
radioaktivnog ugljenika ..............................................….. 281 - Biblijska religija i evoluciona filozofija …......................… 333
- Pretpostavke u ovoj metodi …....................................… 282 - Nau~na slabost evolucione hipoteze ….......................…. 334
Ugljenik C-14 i Potop …...............................................… 284 - Strategijska uloga istorijske geologije …......................… 335
- Prepotopne proporcije radioaktivnog ugljenika …..........… 284 - Proro~ko svedo~anstvo Biblije ……................................. 336
- Poslepotopne proporcije radioaktivnog ugljenika ….......... 285 Dodatak: Paleontologija i prokletstvo u Edemu ….............. 347
Protivre~nosti u geohronologiji …..................................… 287 Uvod ……....................................................................... 347
- Meteorska pra{ina ……................................................. 287 Antropologija i pad ……................................................... 348
- Meteoritska radioaktivnost ….....................................… 288 @ivotinjsko carstvo i Pad ……........................................... 349
- Tektiti …….................................................................... 289 - Ropstvo propadljivosti …............................................… 350
- Raspadanje kometa …...............................................… 289 - Vegetarijanska ishrana pre Pada ….............................… 351
- Atmosferski helijum …................................................... 290 - Prokletstvo u Edemu i strukturne promene …..............… 353
- So u okeanima …......................................................… 291 Biljno carstvo i Pad …….................................................. 355
- Voda iz Zemljine unutra{njosti (juvenilna voda) ….........… 292 Ravnote`a prirode i skladna teodikeja ……....................... 356
- Formiranje Zemljine kore …............................................ 294 Sa`etak i zaklju~ak …...................................................... 358
Poslepotopna hronologija ….........................................… 295 O autorima …................................................................. 368
Godovi drve}a …..........................................................… 295
- Poreklo poslepotopnih civilizacija …............................… 296
- Populaciona statistika …............................................… 299
Prepotopna dugove~nost i zra~enje …............................... 300
- Efekat vodenog omota~a na dugove~nost ……................ 300
- Somatski efekti zra~enja ….......................................…. 301
- Geneti~ki efekti zra~enja ……......................................... 302
- Smanjenje `ivotnog veka posle talo`enja
vodenog omota~a ....................................................…… 304
Formacije ukazuju na sporo talo`enje ……........................ 305
- Talo`enje i okamenjivanje ……....................................... 305
- Koralni grebeni …......................................................… 306
- Duboko-okeanski sedimenti …….................................... 307
- Evaporiti …................................................................... 309
- Pe}inske naslage ……................................................... 313
- Zakopane {ume …....................................................…. 315
Nanosi varvi …...........................................................…. 316
- Pote{ko}e prilikom tuma~enja varvi ….........................… 316
- Formacija Zelene reke ....................................…........… 318
- Drugi uzroci slojevitosti …..........................................… 321
Poreklo nafte i mineralnih nanosa …................................ 322
- Uniformizam i geologija nafte …..................................… 322
- Stratigrafsko pojavljivanje nafte …..............................…. 324
- Formiranje naslaga nafte …......................................….. 325
- Brzo formiranje bazena nafte …..................................... 326
366 367
O AUTORIMA

Henri M. Moris od 1970. godine je radio kao predsednik

Instituta za proučavanje stvaranja, u El Kajunu, u Kaliforniji
(www.icr.org). Doktorirao je na Univerzitetu u Minesoti i radio na
fakultetima velikih univerziteta. Vodeći je predstavnik nauke o stvaranju
i neprestano putuje, iznoseći dokaze za biblijski koncept stvaranja. Kao
neumorni autor, Moris je objavio brojne knjige, meñu kojima su Zapis
Prve Knjige Mojsijeve (The Genesis Record), Biblijska osnova
savremene nauke (The Biblical Basis for Modern Science) i Dug rat
protiv Boga (The Long War Against God), od kojih su sve štampane u
viće izdanja.
Džon C. Vitkomb je 38 godina predavao Stari zavet na Grejs
bogosloviji, u Vinona Lejku, u Indijani. Diplomirao je, magistrirao i
doktorirao na Grejs bogosloviji. Meñu mnogim knjigama koje je napisao
su Prvobitna zemlja (The Early Earth), Svet koji je uništen (The World
That Perished) i Istorija Izraela (A History of Israel, kao koautor). Tako|e
je objavio brojne članke u teološkim časopisima i biblijskim rečnicima.

368