Иако су и штокавско и чакавско и кајкавско наречје отишли од заједничке основе развоја

дуала, тај процес је у току времена различито текао. У основи сва три развитка налази се
следеће стање:
1. облици дуала именице добили су значење плурала, па тако стари облици дуала у
плурала код именица имају исто плуралско значење. То нарочито добро показује
предикат, па се зато дуалски облици глагола прво губе; глаголски облици су својом мн.
поседовали значење дуалских именичких облика. Од 16. века гл. облици за двојину
престали су да се употребљавају.
Иако наречје сх језика сједињује то губљење дуала, и одваја их од словеначког језика, сам
развитак именичких дуалских облика који су добили мн. значење раздваја их у 3 типа:
1. штокавски тип – одлукује се победом наставка .......... у облицима мн. (и по облику....)

Прилози
По Белићу, постоје три групе прилога:
1. они који су настали од падежних облика
2. они којима се не може утврдити порекло
3. веза предлога са другом врстом речи

1. Нјд. истина, збиља, заиста

а) гјд. немилице, дословце, лежећке, четвороношке
б) датјд. кући
в) акјд. данас, вечерас, зимус
г) инстрјд. крадом, редом, широм, дању, ноћу
д) локјд. доле, горе, лети, зими

2. а) прилози настали од различитих речца и заменичких корена:

-за место: кде (конде), овде, онде, дотле, одакле, и дијалекатски ликови: овдје, овђе, овди...
-за време: кад, каткад, сада, тада, онда, вазда...
-за правац: овамо, онамо, тамо, куда, овуда, туда...
б) прилози настали од целих израза: можда (можеш да), ваљда (ваља да), тобоже, јоште...
в) прилози преузети из турског језика: тек, бар(ем), бадава, бајаги, међер...

3. Трећу групу чине подгрупе:

а) сложенице од предлога и именице: наиме, назад, увек, одмах...
б) сложенице од придева: доиста, заиста, помало, потпуно,...
в) сложенице од прилога: доскора, одскора, одозго, напротив...