Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehničkih nauka

Grafičko inženjerstvo i dizajn

Seminarski rad iz predmeta Nauka o boji

Tema: Definisanje beline i žutoće papirnih uzoraka objektivnom i subjektivnom metodom

Studenti: Profesor: Dedijer dr Sandra

Aleksandar Kostadinović GI 14/2011 Asistenti: Tomić msc Ivana
Mina Čanković GI 24/2011 Jurič msc Ivana
Filipa Stojsavljević GI 39/2011
Andrijana Miladinović GI 88/2011
Miloš Mašić GI 53/2010
 Sadržaj:

1. Uvod................................................................................................................ 3
2. Cilj, predmet rada i način rešavanja problema................................................ 3
3. Fizičke osobine papira.................................................................................... 3
4. Optičke osobine papira................................................................................... 5
4.1. Belina papira............................................................................................ 5
4.2. Žutoća papira........................................................................................... 9
5. Techkon SpectroDens.................................................................................... 10
6. Uzorci............................................................................................................ 12
7. Praktični deo.................................................................................................. 13
7.1. Objektivna merenja................................................................................. 13
7.2. Subjektivna procena................................................................................ 15
8. Zaključak........................................................................................................ 17
9. Literatura........................................................................................................ 18

2
 1. Uvod

Ispitivanje optičkih karakteristika papira, zasniva se na merenju beline i žutoće papira. Belina zapravo
označava čistoću papira i predstavlja vrednost reflektovane svetlosti sa neke površine kroz ceo vidiljivi spe-
ktar. Smatra se ahromatskom veličinom, što ukazuje na slabu zasićenost. Žutoća predstavlja meru degradaci-
je pri kojoj boja neke površine postepeno prelazi iz preferirane bele ili bezbojne u žuću. Optičke karakteris-
tike papira mogu se odrediti i analizirati preko objektivne metode procene, uz pomoć odgovarajućih mernih
uređaja i standarda, i subjektivnom procenom uzoraka. Ova ispitivanja vrše se pre početka procesa štampe,
a izmerene vrednosti govore o stanju papira i da li je papir pogodan da se koristi kao podloga za štampu. U
okviru ovog rada izvršena su merenja beline i žutoće papira, a dobijeni rezultati prikazani su na graficima i
iskomentarisani. Razmotrene su sve značajnije karakteristike papira, a sami pojmovi beline i žutoće papira
detaljnije su objašnjeni.

2. Cilj, predmet rada i način rešavanja problema

Cilj i značaj merenja parametara žutoće i beline papira, ogleda se u tome što je u procesu štampe potrebno
koristiti što belji papir, jer žutoća govori o starosti papira, pa odštampan grafički prozvod neće posedovati
potreban kvalitet. U slučaju da vrednosti žutoće nisu prevelike, vrši se izbeljivanje papira, nakon čega se isti
može koristi za štampu.
Žutoća papira merena je pomoću uređaja Techkon SpectroDens, na 10 različitih uzoraka, na 5 nasumično
odabranih mesta na svakom papiru. Nakon merenja, izračunava se srednja vrednost, standardna devijacija i
koeficijent varijacije za svaki od 10 papira, posebno za belinu i posebno za žutoću.

3. Fizičke karakteristike papira

Papir je tanko, pljosnato, kontinuirano tkivo, načinjeno od isprepletenih vlakana biljnog porekla, hemi-
jskim i mehaničkim postupcima povezano odgovarajućim vezivima (skrobom, tutkalom, kolofonijumom i
sl.), i punjeno puniocima u mikroskopsko sitnim međuprostorima između vlakanaca. Papir spada u grupu
lakih i elastičnih nosioca. Poznavanje, identifikacija sastava papira i procesa proizvodnje, omogućavaju u
mnogim slučajevima datiranje, poreklo papira a i postupak konzervacije. Različite biljke, njihova vlakna,
imaju drugačije fizičke i hemijske kvalitete uključujući i različite odnose lignina, boje, upijanja, punoće,
čvrstine... Poznavanje sastava pomaže u predviđanju kako će određeni papir reagovati na specifične tretmane,
na primer vlaženje, belenje ili tretmane neutralizacije. Većina papira ima glavnu strukturalnu komponentu
celulozu, sa dodatkom hemiceluloze, lignina i drugih već spomenutih komponenata. Vlakna za izradu papira
dobijaju se direktno od biljaka ili od tekstilnih odpadaka. Recepti za pulpu uključuju i dlačice od semenki
(pamuk), vlakna (jute, ramie, duda, lana, konoplje), drvo (meko četinari i tvrdo široko lisno drveće), trave
(slama, bambus, odpadci u preradi šećerne trske) i vlakna lišća (manila, sisal (Agave sisalana). Testovima i
iskustvom, konzervator može da proceni vlakna. Tačna procena papira nije neophodna do konzervatorskog
tretmana, tako da indentifikacija vlakana treba da se utvrdi u toku procesa postavljanja dijagnoze o stanju
papira. (Anon, n.d.)
.
Boja papira ima dva aspekta, prvi je originalna boja papira po proizvođaču i trenutna - zatečena koja je re-
zultat procesa starenja i drugih činilaca. Delovi originalne boje papira, mogu da budu očuvani fragmentalno,
na delovima koji su bili pokriveni ili zaštićeni. Upotreba belih boja od strane umetnika (u raznim slikarskim
tehnikama - medijima), ili, rasvetljavanja svetlim bojama, na čistom papiru, pre slikanja, može da sugeriše da
originalna boja papira nije bila bela. Ako je rasvetljavanje činjeno alkalnim materijalom, na primer kalcijum
karbonatom, to štiti, čuva originalnu boju papira, koja je na delovima koji nisu tretirani izbledela i dekolori-
sana. Ponekad je originalna boja papira parcijalno očuvana i na poleđini dela. (Anon, n.d.)

3
 Kad su knjige, mape ili albumi u pitanju situacija je bolja, jer povez - mapa, čuvaju dela. Tako da je
nešto lakše odrediti originalan ton hartije. Originalna boja se određuje pomoću prirodnog tona vlakana (npr.
pamuk), i prema raznim karakteristikama autentičnog vlakna u originalnom tonu (stanju). (Anon, n.d.)

U toku procesa proizvodnje, kada se papir proizvodi od nebojenih krpa, fermentacija može da rezultira
žutilom vlakana i kremastim tonom. Žućkasti papiri su krajnji produkt, i to je njihova autentična boja. Na
nekim starim papirima koji su pravljeni potapanjem krpa u krečnu vodu, i tom prilikom dobili povećanu
količinu kalcijuma postajali su belji. (Anon, n.d.)

Čistoća vode, ili sastav vode u kome ima gvožđa ili bakra, u proizvodnji papira može da prouzrokuje
promenu boje papira u žuto. Visok procenat kalcijuma u vodi može da izbeli papir. Namenski beljena-pros-
vetljena pulpa hemijskim izbeljivačima, kao i dodaci pulpi, ili već gotovom listu (lepak, punioci, optička
sjajila, boje i pigmenti) takođe menjaju boju papira. Npr. žućkast izgled može da bude posledica dodavanja
želatinskog lepka, za ojačavnje papira. (Anon, n.d.)

Posvetljavanje, tamnjenje, ili tonske promene originalne boje, može da bude rezultat hemijskih promena
izazvanih starenjem, lošim čuvanjem i rukovanjem, mikroorganizmima, izloženosti svetlu ili lošim konzer-
vatorskim tretmanom. Na primer promena boje samog originalnog veziva u papiru može da se javi usled
degradacije prouzrokovane sulfonskom kiselinom, koja je prateći produkt aluminijuma, stipsa u vezivu.
Konzervatorski tretmani mogu da ublaže ove promene, tamo gde su evidentna nestabilnost i degradacija
originalnog veziva - tretmanima konsolidacije. Međutim, nije uvek moguće da se povrati originalna boja
papira. Treba prihvatiti promene boje papira prouzrokovane prirodnim starenjem i naslednim faktorom pa-
pira, koji je jedna od osnovnih karakteristika i estetskih obeležja. Integritet dela i njegove specifične potrebe
određuju tok konzervatorskog tretmana. (Anon, n.d.)

Težina je određena debljinom i gustinom lista i postojećim dodatcima. Mašinski papiri, danas imaju fabrički
definisane težine. Težina može da bude promenjena odstranjivanjem rastvorljivih ili razgradivih dodataka ili
drugih stečenih komponenti npr. lignin, kiselih produkata, punioca, lepljivih pasti, izbeljivača, itd. u toku
konzervatorskog tretmana. Promene u težini hartije, u toku i posle konzervatorskih tretmana na umetničkom
delu, obično nisu značajan faktor kao predmet razmišljanja mnogih konzervatora, ali su bitni. (Anon, n.d.)

Debljina je određena debljinom vlakana koja su upotrebljena u pulpi, i valjcima kroz koje prolazi prilikom
proizvodnje (laminacijom, prolaskom kroz valjke mokrih ili suvih listova, i presovanjem listova na vruće).
Mašinski proizveden papir danas ima standardizovane debljine. Debljina papira može da bude promenjena
bubrenjem vlakana prilikom tretmana vodom, ili alkalnim rastvorima za vreme tretmana, i presovanjem na
mokro radi ispravljanja. Nedostatak pažnje i kontrole može da rezultira poroznijem, “oteklom” listu. (Anon,
n.d.)

Jačina je određena jačinom vlakna, koja zavisi od vrste i kvaliteta vlakna, i od jačine interakcije između
pojedinačnik vlakana (opet zavisi od vrste vlakna i kvaliteta i procesa proizvodnje). Po Brauningu, Veze
između vlakana proističu iz hidrogenskih veza koje se javljaju u hidroksilnim grupama na površini vlakana
koja se fizički dodiruju”. Jačinu određuje način i vrsta udaranja za vreme pripreme pulpe, koje pomaže da
se odredi način interakcije vlakna. Kao drugo, metod proizvodnje papira će odrediti smer vlakana: ručni
nema smer, a mašinski se cepaju u smeru žice. Treće je prisustvo i vrsta agensa jačine - veziva, preparacije
i punioca. Razne površinske preparature papira modifikuju jačinu. Na pr. mućkanjem - mlevenjem vlakana
povećaće se jačina lista, dok se površinskim ojačavanjem dobija tvrda površina (npr. kod papira na kojima
se štampa litografija, grafička tehnika, kod koje je otpornost površine papira veoma važna). Četvrto - jačina
može da bude promenjena hemijski: papir usled starenja postaje krt, kao i u kontaktu sa kiselim materijalima,
tretmanima vodom lošeg kvaliteta, visoko procentnim alkalnim tretmanima, ili neadekvatnim metodama
beljenja. Mehaničko oštećenje i odstranjivanje originalnog agensa jačine - lepila, ili premaza površine. Pa-
pirni nosač može da bude oslabljen i nestručnim pranjem, ali konsolidacijom, dodavanjem veziva i adekvat-
nim tretmanima vodom, može mu se nadomestiti jačina. (Anon, n.d.)

4
 .
Poroznost - moć upijanja - je stepen prijemčivosti materijala na tečnosti i gasove. Papir odgovara na
relativnu vlagu, ili vlažno/suvo okruženje, tako što absorbuje ili otpušta vlagu. To se odražava različito/
nejednako, u zavisnosti od smera vlakana papira, koji se formira u procesu .Moć upijanja je uslovljena hi-
groskopnim karakterom celuloze, poroznošću strukture papira, stepenom maceracije vlakana (mlevenjem),
načinom na koji se formira list, debljinom lista, vrstom lepkova, finiširanjem lista (na toplo/hladno valjci)
i načinom na koji se čuva, odnosno rN- faktorom. Moć upijanja može da se redukuje dodavanjem agenasa
za transparentnost papira, premazivanjem, ili puniocima - lepkovima (želatin, skrobni lepak, gume, smole,
ili etri celuloze). Lepkovi - veziva se dodaju da bi se poboljšala otpornost na bubrenje od vlage. Upijajuća
hartija kao dodatak nema ni vezivo niti bilo kakve premaze, tako da se tečnosti lako upijaju. Dodatak stipse
želatinu daje papiru tvrdoću, jer je manje vodo - rastvorljivo vezivo u toku sušenja. Upojnost papira može da
se redukuje odstranjivanjem rastvorljivih loših produkata u papiru. Upojnost može da se uveća odstranjivan-
jem veziva ili dodataka za transparentnost iz papira tokom tretmana. U suprotnom slučaju vezivo u papiru
može da se reaktivira tokom tretmana pranja. Tretmani rastvorima, kao npr. upotreba etanola kao agensa
za vlaženje poboljšava upojnost papira, jer papir ostaje bez vlage koju etanol, koji brzo isparava, oduzme,
odnosno povuče iz papira i tada je tendencija papira da uzme količinu vlage koja mu je potrebna. Papir u
lošem stanju, kiseo, pokvasi se vrlo brzo, odmah, s obzirom na akumulirana, vremenom skupljena svojstva
papira, koja starost i loši uslovi čine. Npr. pad vezivnih moći lepka u papiru, utiče na proces vlaženja tako
što se proces odvija nejednako na istom papiru koji je nejednako propao. Često krajevi brže primaju vlagu, a
takođe i delovi na kojima ima gljivica, jer one oslabe lepak u papiru, i ti oslabljeni delovi papira prave nejed-
nako obojene delove papira već kada im se uvede para (nejednaka obojenost/šareno). (Anon, n.d.)

Dimenzionalna stabilnost koja je u vezi sa koenzistentnošću - nepromenljivost/promenljivost veličine/

dimenzije. Dimenzionalna stabilnost zavisi od: moći upijanja određenih vrsta vlakana. Uslovljavaju je kara-
kateristike prirode lanaca molekula vlakna, koji formiraju strukturu vlakana. Ako su molekuli hidrofilni,
npr. pamuk, onda će vlakno da apsorbuje vlagu; ako je higrofobičan, npr. neka sintetička vlakna onda neće
apsorbovati vlagu. Apsorbcija takođe zavisi od lakoće pristupačnosti molekulima vode u sve delove vlakna
odnosno prisustvo kristalnih amorfnih područja. Što je viša kristalna struktura, biće manje porozna, hidrofil-
na. Dimenzionalne promene u vlaknima (npr. 1 % dužine i 20 % širine) dovode i do dimenzionalnih promena
u papiru. Lanena vlakna (listovi papira od tih vlakana), će reagovati drugačije od vlakana drvenog porekla.
Japanski papiri imaju širok dijapazon karakteristika koje utiču na dimenzionalnu stabilnost. Stepen hidracije
vlakana, povećava se produženim mlevenjem i tučenjem vlakana, kao i dužina pojedinih vlakana i pravac
vlakana u papirnom listu. Morfologija biljaka je odgovorna za činjenicu da prirodna vlakna generalno više
upijaju - bubre samim tim, i to u širinu više nego u dužinu. (Anon, n.d.)

4. Optičke karakteristike papira

Vrednost optičkih karakteristika papira moguće je odrediti i analizirati na razne načine. Jedan od najza-
stupljenijih načina analiziranja beline i ostalih karakteristika papira je preko objektivne metode procene
primenom određenih mernih uređaja i odgovarajućih standarda. Pored objektivne metode, za procenu datih
parametara može se koristiti i subjektivna procena.

4.1. Belina papira

Belina predstavlja vrednost svetlosti koja je reflektovana sa određene površine kroz ceo vidljivi spektar
(380-770 nm). Za ovu karakteristiku papira se smatra da je ahromatska veličina, što znači da ima malu
vrednost zasićenosti. Na vrednosti beline izmerene preko reflektovane svetlosti u velikoj meri utiču i vred-
nosti tona materijala. Date vrednosti se mogu kretati od zelene do crvene (pozitivne/negativne vrednosti
tona materijala). (Xerox, 2005)

5
 Merenje vrednosti reflektovane svetlosti je moguće primenom raznovrsnih formula sa ciljem da se dobiju
numeričke vrednosti koje se mogu porediti sa referentnim vrednostima. Takođe, prilikom merenja vrednosti
beline koriste se određeni uslovi posmatranja propisani ISO standardom. Prilikom analize uglavnom se ko-
risti D65 standardno osvetljenje i 2o standardni posmatrač. (Xerox, 2005)

Najčešće formule koje se primenjuju prilikom generisanja vrednosti beline su (Aksoy, n.d.):
1. Belina po CIE-formula omogućava generisanje vrednosti beline određene površine preko CIE tristimu-
lusnih vrednosti:

WCIE = Y + 800*(xn – x) + 1700*(yn – y) (1)

gde su: x,y – CIE hromatske koordinate; xn, yn – koordinate difuzne svetlosti pri standardnom osvetljenju
D65

Za potpuno definisanje vrednosti beline uz gore navedenu formulu primenjuje se još i formula za generi-
sanje vrednosti tona materijala:

T=1000*(xn – x) – 650*(yn – y) (2)

2. CIE Ganz – formula omogućava generisanje vrednosti beline preko vrednosti svetline, tona i zasićenosti
(Ganz,1979):

W = (D*Y) + (P*x) + (Q*y) + C (3)

gde su: Y, x, y – kolorimetrijske vrednosti; D, P, Q, C – parametri formule (koji u svojim vrednostima

sadrže vrednosti tona, zasićenja i svetline)

Kao i kod generisanja vrednosti beline preko CIE Whiteness formule, i ovde je uključena formula za ana-
liziranje vrednosti tona materijala. Ganz i Griesser su predstavili formulu za definisanje tona materijala kao
dodatni faktor koji utiče na belinu podloge. Formula za ton materijala (Ganz,1979):

T = (m*x) + (n*y) + h (4)

gde su: x,y – kolorimetrijske vrednosti; m, n, h – parametri formule koji su specifični za određeni merni
uređaj

3. Belina po Hunteru – u svojoj studiji (Hunter i Harold, 1987) bazira formulu za belinu određenog materi-
jala na osnovu L i b kolorimetrijskih vrednosti i mnogo veći značaj pridaje plavoj komponenti svetlosti, što
se može primetiti i iz formule:

WH= L – 3*b (5)

gde su: L – vrednosti svetline, b – plavo-žute vrednosti svetlosti

Na osnovu definisane formule, Hunter zaključuje da indeks beline predstavlja jednačinu pomoću koje se
određuje rastojanje u prostoru boja od izmerene vrednosti beline do idealne bele vrednosti (plavo – belo koji
nije savršeni difuzer).

4. Belina po Fleming-Aksoy-u – u studiji ‘’Novi načini merenja beline koji ima korelaciju sa vizuelnim iz-
gledom boja’’, autori su predstavili dve nove formule za belinu. Formule predstavljaju kombinaciju teorijskih
i empirijskih razmatranja. (Aksoy, n.d.) Prva formula odgovara maksimalnoj belini savršeno reflektujućeg
difuzera, a druga je bazirana na pretpostavci da posmatrači više preferiraju “plavu’’ belinu.

6
 NFA = L* (1/2)(C/C0)2 (6)

WFA = Y *(1/2) [a * (a *2 a1*) + b* (b *-2b1*)]/(C2)2 (7)

gde su: C – vrednosti zasićenja, C0, C2 – karakteristike zasićenja, a1, b1 – koordinate lokalnih maksimalnih
belina pri konstantnoj svetlini, L*, Y – vrednosti svetline.

Primenom prethodno definisanih formula, do danas su urađena raznovrsna istraživanja gde je prikazana
zavisnost beline materijala (uglavnom različitih vrsta papira) u odnosu na njegovu strukturu. (Aksoy, n.d.)

U studiji, (Aksoy, n.d.) autori su predstavili zavisnost beline (analizirane preko određenih formula prethod-
no definisanih) u odnosu na papire koji sadrže u svojoj strukturi optičke izbeljivače i boju. Prilikom korišćeni
su premazni papiri sa premazom od CaCO3. Dobijeni su uzorci koji imaju premaz u boji (sa određenom
količinom boje) i uzorci sa premazom koji sadrži optičke izbeljivače.

Prilikom generisanja vrednosti beline, koje su izmerene na gore definisanim papirima, istraživači su ko-
ristili spektrofotometar, odnosno Spectroline proizvođača GretagMacbeth. Pored mernog uređaja koristili su
i određene formule za izračunavanje vrednosti beline, kao što su: CIE, Hunter, Ganz, NFA i WFA. Takođe
pored objektivne procene beline papira, u studiji je urađena i subjektivna procena beline papira. (Aksoy, n.d.)

Prilikom subjektivne analize, belu je ocenjivalo 20 nasumično izabranih posmatrača, a uzorci su bili pred-
stavljeni u 4 grupe i posmatrani pod svetlom sa temperaturom od 5000oK. (Aksoy, n.d.)

Analiziranjem svih prikupljenih podataka, dobijenih kroz eksperimentalni deo ove studije autori su
zaključili da vrednosti beline dobijene preko NFA i WFA formula su generalno u najboljoj korelaciji sa
vizuelnom procenom beline papira. Takođe su zaključili da se povećanjem plave vrednosti (b*) dolazi i do
povećanja vrednosti beline (primenom ostalih formula), ali posmatračima uzorci ne izgledaju belje. Pos-
matranjem uzoraka koji sadrže optičke izbeljivače (FWA), uočava se veoma slaba korelacija sa belinom
dobijenom primenom NFA formule, dok vrednosti beline dobijene primenom ostalih formula su u jakoj
korelaciji. Dodavanjem optičkih izbeljivača uzorcima, vrednosti beline izmerene pomoću NFA formule su
nepromenjene, dok primenom ostalih formula vrednosti se povećavaju. (Aksoy, n.d.)

U studiji (Fleming, n.d.) predstavljeno je istraživanje sa ciljem da se dokaže da vrednosti beline dobijene
primenom novijih formula (CIE, Hunter, Ganz, NFA i WFA) su u boljoj korelaciji sa vizuelnom procenom
beline. Za definisanje zavisnosti između objektivne i subjektivne procene, autori su koristili tri različite vrste
papira koji su odgovarali potrebama digitalne štampe. Pre određivanja vrednosti beline, primenom digitalne
štamparske mašine Xerox Phaser 8200, odštampana je ECI 2002 Random test forma i izmerena pomoću
SpectroScanT mernog uređaja. Zatim za svaku vrstu papira generisani su ICC profili pomoću ProfileMaker
programa.

Za potrebe vizuelne procene beline otisaka, autori su odredili 48 posmatrača koji su definisali nivo beline
na poljima ECI 2002 Random test forme, kao i belinu neodštampanih papira. Posmatrači su podeljeni u dve
grupe, 25 posmatrača je posmatralo uzorke pod svetlom sa temperaturom od 5000oK, dok je ostatak posma-
trao uzorke na dnevnom svetlu. (Fleming, n.d.)

Kroz studiju je dokazana jaka korelacija između vizuelne procene i vrednosti beline papira dobijenih
pomoću NFA i WFA formula. Primenom ostalih formula, uočava se nešto slabija korelacija između vizuelne
i objektivne procene beline. Prednost ovih formula je u tome što generisane vrednosti beline ne zavise od
vrednosti tona materijala. Takođe, korelacija između objektivne procene beline i vizuelne procene beline kod
posmatranja uzoraka pod osvetljenjem sa temperaturom od 5000o K je mnogo veća od one koja je dobijena
između objektivne procene i posmatranja uzoraka pod dnevnim svetlom. (Fleming, n.d.)

7
 Studijom (Coppel, 2007) predstavljena je analiza belina papira primenom novih formula. Autori su hteli
pokazati da je primenom UCHIDA i Fleming-Aksoy formula moguće povećati granične vrednosti za CIE
belinu. Za analiziranje beline određene su dve grupe papira i merni uređaj Technidyne Color Touch 2 za
generisanje vrednosti beline sa površine papira koji je u skladu sa ISO 11745 međunarodnim standardom.

Takođe, kao i kod prethodnih studija, i u ovoj studiji je izvršena vizuelna procena beline gde su autori
odabrali 45 posmatrača podeljenih u tri grupe:
1. Posmatrači su posmatrali uzorke pod osvetljenjem sa temperaturom od 5000o K, 6500o K i 6500o K sa
UV lampom. Posmatrači su imali zadatak da poređaju uzorke prema percepiranim vrednostima beline papira.
(Coppel, 2007)
2. Posmatrači su posmatrali uzorke pod osvetljenjem sa temperaturom od 6500o K. Posmatrači su imali
zadatak da poređaju uzorke prema rastućim vrednostima beline i da procene veličinu razlike između posma-
trane beline papira. (Coppel, 2007)
3. Posmatrači su posmatrali uzorke pod osvetljenjem sa temperaturom od 6500o K. Posmatrači su imali
zadatak da grupišu uzorke prema sličnostima (vizuelnim) i da procene vrednosti beline svake grupe papira.
(Coppel, 2007)

Sveobuhvatnim istraživanjem, dobijeno je da mnogi papiri imaju veću vrednost nego što su to granične
vrednosti CIE beline papira. Međusobnim poređenjem vrednosti dobijenih objektivnom i subjektivnom pro-
cenom, zaključuje se da je korelacija između ovih parametara smanjena. Rezultati pokazuju da se uvođenjem
nove formule povećavaju granične vrednosti CIE beline. (Coppel, 2007)

Sagledavanjem rezultata dobijenih kroz gore navedene studije zaključuje se da se primenom novijih for-
mula za procenu vrednosti beline mogu definisati jake ili relativno jake korelacije između beline papira
dobijene objektivnom i subjektivnom procenom. Međutim, na području analiziranja beline, kao optičkog
parametra papira, predstavljana je i zavisnost reprodukcije boje u odnosu na belinu materijala na kojem se
dati otisak štampa.

Studijom (Norberg, 2007) predstavljena je međusobna zavisnost kvaliteta reprodukovane boje u odno-
su na belinu papira. Autor je datu zavisnost analizirao na 8 različitih papira sa određenim udelima boje
i optičkih izbeljivača. Nakon odabira materijala, odštampana je test forma ECI 2002 Visual pomoću dve
različite štamparske mašine koje štampaju po principu Ink-džet štampe i elektrofotografije, te su generisani
ICC profili za svaki uzorak.

Poređenjem dobijenih rezultata beline i L*a*b* vrednosti izmerenih sa polja test forma ECI 2002 Visual,
zaključeno je da postoji jaka korelacija između njih i vrednosti beline u velikoj meri utiču na kvalitet re-
produkovanja boje. (Norberg, 2007)

Kako bi se još bolje objasnio uticaj beline na kvalitet reprodukovane boje, u istraživanje je uključena i
vizuelna procena. Vizuelna procena je uključivala 12 posmatrača koji su definisali nivo kvaliteta reprodu-
kovane boje preko slika koje su iz ISO 12640 – 2 međunarodnog standarda. (Norberg, 2007)

Slike su odštampane na papirima primenom istih mašina za štampu. Posmatračima su predstavljeni parovi
uzoraka, sa ciljem da definišu koji od uzoraka po njihovom mišljenju imaju bolju reprodukciju boja. Uzorak
koji je imao bolju reprodukciju boja ocenjen sa ocenom 2, a lošiji sa ocenom 0. Ukoliko posmatrači nisu
mogli da se odluče koji uzorak je bolji u pogledu kvaliteta reprodukcije boja, a koji je lošiji, oba uzorak su
ocenjivali sa ocenom 1. Na kraju su sve ocene za svaki uzorak sabrane i ubačene u formulu za određivanje
indeksa za poređenje parova (Norberg, 2007):

PC – indeks = Ʃin=1Vi / 2*n*(m-1)*200 (8)

gde su: n – broj ispitanika, m – broj uzoraka, Vi – vrednost data od ispitanika i

8
 Vizuelnom procenom i međusobnim poređenjem vrednosti autor je zaključio da vrednosti indeksa poređenja
parova do određene granice beline raste, a zatim počinje da opada. (Norberg, 2007)

Za razliku od prethodne studije gde su se određivale vrednosti indeksa poređenja parova, u studiji (Lindberg,
2010) definisana je razlika u belini preko JND indeksa. Kao i kod prethodne studije i ovde su korišćene dve
slike (iz ISO 12640 – 2 međunarodnog standarda) koje su štampane na određenim materijalima, a posmatrači
su na osnovu svog ličnog utiska definisali razlike u belini između uzoraka, a na osnovu te razlike su trebali
definisati razlike u kvalitetu reprodukcije boja. (Lindberg, 2010)

Prilikom štampe svetlijih delova slike na materijal za štampu za različitim vrednostima beline, kvalitet slike
se povećava sa povećanjem vrednosti beline. Takođe, kroz studiju je zaključeno da su potrebne velike razlike
u belini materijala za štampu kako bi se uočile razlike u kvalitetu reprodukcije boja. (Lindberg, 2010)
Iz gore navedenih studija koje proučavaju međusobnu zavisnost između kvaliteta reprodukcije boja i beline,
zaključuje se da na pomenuti kvalitet utiče belina, pa je prilikom odabira papira materijala za štampu izuzetno
važno voditi računa o vrednostima beline. (Lindberg, 2010)

3.2. Žutoća papira

Žutoća je definisana kao mera degradacije pri kojoj boja neke površine prelazi iz preferirane bele ili bezbo-
jne postepeno žuti.
U procesu starenja papira, njegova površina često sivi ili postaje žuća. Ova pojava se nekada javlja kao re-
zultat izlaganja svetlosti, ali čak i odštampani papiri koji su skladišteni u najboljim uslovima, mogu promeniti
boju. Menjanje boje papira je generalno prouzrokovano delovanjem kiseline, sa kojom papir dolazi u kontakt
već u samom procesu proizvodnje. Još od sredine devetnaestog veka, najveći izvor kiseline u proizvodnji
papira dolazi iz smese drveta koja se koristi za izradu papira. Pri izradi papira, koriste se hemijska sredstva
kako bi papir bio belji ili svetliji. Ta hemijska sredstva reaguju i proizvode kiselinu, koja dovodi do promene
boje papira. Promena boje papira je rezulata oštećenih vlakana papira. Beljenje papira, kako bi se eliminisala
žutoća, je kontraproduktivno jer i samo beljenje dovodi do oštećenja vlakana papira. Beljeni papiri, čak imaju
veću verovatnoću da će vremenom promeniti boju. (Intertek Plastics Technology Laboratories, 2015)

Pošto kiselina oštećuje vlakna i menja boju papira, razvijena su hemijska sredstva koja pomažu u neu-
tralizovanju kiseline i prevenciji posledica njenog dejstva. Ova sredstva mogu da smanje žutoću papira, ali
svakako ne mogu da obnove oštećena vlakna papira. Ipak sredstva kojima se neutrališe kiselina, takođe mogu
ispariti ili pak proizvesti neka druga neželjena dejstva. Ipak najbolje rešenje za neutralisanje žutoće je ispiranje
papira. U ovom postupku koristi se destilovana ili ne-jonizovanu vodu, u koju se mogu dodati hemijska sred-
stva za neutralizaciju kiselina. Ispiranje papire najčešće eliminiše, ako ne u potpunosti onda barem određeni
postotak žutoće papira, a pritom može i pomoći u prevenciji ponovne pojave žutoće papira. (Stirton Aust, n.d.)

Žutoća se, po definiciji ASTM E 313 standarda javlja kod raznih vrsta belih i skoro belih materijala,
uključujući boje, plastične materijale i tekstil. U pogledu kolorimetrijskih merenja, tačnije očitavanja žutoća
papira se označava sa YI=100(1-B/G), gde su B i G respektivno plava i zelena kolorimetrijska očitavanja.
Prema ASTM E 313 (D 1925) standardu razvijenom od strane Hosea Game, mera indeksa žutoće namenjena
je specijalno za utvrđivanje žutoće homogenih, ne-fluorescentih, skoro bezbojnih ili transparentnih materijala.
Takođe i kod utvrđivanja žutoće kod skoro belo-prozračnih ili neprozirnih plastičnih materijala, gledanih
pod prirodnim svetlom dana (https://www.xrite.com/spectroeye-spectrophotometer/support/kb3691, 2006).
Indeks žutoće je vrednost dobijena spektrofotometrijskim merenjem koja opisuje promenu boje ispitivanog
uzorka iz čisto bele prema žutoj boji. Ova merenja se najčešće koriste kod utvrđivanja promene boje materi-
jala, nastalih usled delovanja prirodnog dnevnog svetla ili usled simulacije istog osvetljenja. (Intertek Plastics
Technology Laboratories, 2015)

9
 Indeksi (žutoće) mogu biti izračunati, zaokruženi i prilagođeni u poslednjoj zabeleženoj vrednosti, kako bi
se umanjila greška u vrednostima belih tačaka. Ekvalizacija je (X-Rite, 2015):

YI=100(CxX-CzZ)/Y (9)

gde su Cx i Cy standardni koeficijenti opisani u standardu i odnosu u uglu posmatrača i temperature boje.

Pakovanje uzoraka koji će se ispitivati, kao i njihova preparacije i rukovanje samim uzorcima mogu uti-
cati na dobijene rezultate, zbog mogućnosti uticaja na površinu uzorka. Pošto se merenje indeksa žutoće
uglavnom svodi na seriju uporednih merenja u određenom vremenskom periodu, gore navedeni faktori bi
trebali biti definisani i dokumentovani pre početka samog ispitivanja. (Intertek Group plc, n.d.)

Proces merenja indeksa žutoće pomoću spektrofotometra zahteva prethodno podešavanje osvetljenja, ugla
posmatrača i referentne boje. Nakon toga se uzorak postavlja na merni otvor i vrši se merenje, odnosno
očitavanje izmerenih vrednosti. Potrebno je izvršiti više merenja i izračunati srednju vrednost dobijenih re-
zultata. (Intertek Group plc, n.d.)

5. Techkon SpectroDens

Techkon SpectroDens Premium je refleksioni spektrofotometar sa mogućnošću izračunavanja spektralnih,

kolorimetrijskih i denzitometrijskih veličina. Napredne funkcije omogućavaju izračunavanje razlika boja i
indeksa promena obojenja u svim CIE prostorima boja, kao i proveru podloga i štamparskih boja sa specifi-
kacijama standardizovane offset stampe ISO 12647-2:2004. Bas zato sto sluzi za proveravanje podloge gore
navedeno, mi smo ga koristili za merenje žutoće papira, na deset različitih uzoraka. (Anon, 2013)

Slika 1. Techkon SpectroDens Premium (Output, 2015)

Predstavlja kombinaciju visoko kvalitetnog i preciznog spektrofotometra i jednostavnog za korišćenje

denzitometra. Pritiskom na dugme vrši se kolorimetrijsko merenje bez polarizacije filtera, kao i merenje
gustine sa filterom. Sa uređajem se dobija i Windows software SpectroDens Connect koji jasno prikazuje iz-
merene podatke. Izmereni podaci mogu biti uvezeni u Microsoft Excel ili u neke druge aplikacije. Integrisana
biblioteka boja je laka za korišćenje. Takođe je moguć uvoz podataka u CXF® formatu. (TECHKON, 2014)

10
 Denzitometrija
Merenje gustine i svih dodatnih informacija - veličina rasterske tačke, veličina rasterske oblasti, sivi balans
i kontrast. Spektralna merna tehnologija izračunava vrednosti za CMYK i za gustinu spot boja.
Kolorimetrija
Sve standardne kolorimerijske funkcije su jasno prikazane, čak je moguć prikaz kruga boja CIE L*a*b*
prostora boja.
Standardizovano merenje
Ovaj uređaj koristi LED tehnologiju, daje D50 osvetljenje i ispunjava uslove merenja M0 – M3 u skladu sa
ISO 13655. Provera ISO/PSO i krive je moguća za samo 3 sekunde. (TECHKON, 2014)

Prednosti (TECHKON, 2014):

-patentirana merna glava za tacno i direkto pozicioniranje
-atraktivan ergonomski dizajn
-kompaktan za rukovanje
-Lako objasnjivo rukovanje
-Ekran visoke rezolucije,velik
- Automatska funkcija merenja prikazuje uvek relevantnu vrednost
-polarizacioni filter se ukljucuje pritiskom na dugme
-Precizna i brza merenja (otprilike 1 sec.)
-Priblizno 10.000 merenja po jednom punjenu baterije.
-Brzo punjenje na punjacu
Specifikacije ovog uređaja su date u Tabeli 1.

Tabela 1. Tehničke karakteristike mernog uređaja SpectroDens

Spektralna remisija merenja i gustina prema ISO
Merna tehnologija
5-3/4
Merna geometrija 0/45° prema DIN 5033
Spektralni opseg 400-700 nm sa korakom od 10nm
Otvor blende 3 mm okrugli standardni, opcioni 1,5 mm
Izvor svetlosti LED
2 linearna, uključivanje i isključivanje pomoću
Polarizacioni filter
dugmića
1 sekunda/merenju, maksimalno 8 sekundi u
Vreme merenja
režimu skeniranja
Apsolutna i relativna, apsolutna belina je standard-
Bela referenca
no integrisana i zaštićena
Tipovi iluminansa/Stan-
A, C, D50, D65, F 2/7/11 / 2°, 10°
dardni posmatrač
DIN 16536, DIN 16536 NB, ISO/ANSI T, ISO/ANSI
Filter gustine
I, ISO E; Dmax
Opseg merenja gustine 0.00 – 2.50 D
Ponovljivost 0.01 D; 0.03 CIE ∆E*a*b*
Ekran Color LC backlight display, 320 x 240 pixel
Težina 480 grama
Dimenzije 65 x 55 x 190 mm

11
 6. Uzorci

Koristili smo 10 vrsta papira prilikom objektivnog merenja i subjektivne procene.

1. VIA Smooth Ivory 120 g/m2
2. Options Cream White 220 g/m2
3. VIA Smooth Natural White 140 g/m2
4. Neobond 200 g/m2
5. PhoeniXmotion Xantur 115 g/m2
6. Bindakote 250 g/m2
7. Cyclus Offset 100% reciklirani papir 140 g/m2
8. PhoeniXmotion Xenon 170 g/m2
9. Options White 220 g/m2
10. Smooth Business Card 250 g/m2

VIA Smooth Ivory 120 g/m2 i VIA Smooth Natural White 140 g/m2 su visoko kvalitetni glatki papiri malih
gramatura. Ovi papiri ne sadrže kiseline, ali sadrže 30% PVC vlakana. Primenu nalaze u štampi memoran-
duma, koverata, pravnih dokumentata i stručnih izveštaja. Dostupni su u tri boje: Pure White, Natural White
i Ivory. (Anon, 2015)

Options Cream White 220 g/m2 i Options White 220 g/m2 su nepremazni i neprozirni papiri. Karakteriše
ih paleta bele boje: White, Natural White i Cream White. Koriste se na digitalnim i ofset mašinama. Velike
gramature ovih papira ih čine pogodnim za izradu korica. (Anon, 2015)

Neobond 200 g/m2 je obostrano premazni papir koji je napravljen od sintetičklih vlakana, vrlo je trajan i
izdržljiv. Poseduje visoku otpornost na kidanje, neprozirnost, postojanost boja, stabilnost dimenzija, veliku
čvrstinu savijanja, dobru otpornost na starenje, temperaturu, vodu i mnoge organske rastvore. (Anon, 2015)

PhoeniXmotion Xantur 115 g/m2 (prirodno beli) i PhoeniXmotion Xenon 170 g/m2 (čisto beli) je premazni
bezdrvni papir. Podeduje odlična refleksiju svetlosti, povećan volumen, brzo sušenje otiska, visoku tvrdoću,
izvrsnu definiciju rasterskih tačaka i dobar opacitet. Primenu nalazi prilikom štampe godišnjih izveštaja, kata-
loga, prospekta, pošte i luksuzne ambalaže. (Anon, 2015)

Bindakote 250 g/m2 je papir koji je proizveden od vlakana koje ne sadrže elementarni hlor, premazni papir
visokog sjaja. Proizode se u širokom opsegu boja i primenu nalaze u izradi ambalaže. Garantuje izvrsne rezul-
tate štampanja. Vrlo su postojani. (Anon, 2015)

Cyclus Offset 100% reciklirani papir 140 g/m2 je nepremazni papir za ofset štampu, koji je proizveden od
100 % recikliranih vlakana. Poseduje visoku belinu. (Anon, 2015)

Smooth Business Card 250 g/m2 je beli bezdrvni papir, poseduje satiniranu površinu pa samim tim spada
u papire koji su veoma glatki i poseduju visok stepen beline. S obzirom na to da je ovaj papir recikliran, ne
preporučuje se za štampu tamnih reprodukcija. (Anon, 2015)

12
 7. Praktični deo

7.1. Objektivna metoda

Merenja su vršena pri standardnom osvetljenju D50 i standardnom posmatraču 100. Izmerene vrednosti su
date u Tabeli 2, gde je:
W-belina
Y-žutoća

Tabela 2. Izmerene vrednosti beline i žutoće uzoraka

Redni
broj
W Y W Y W Y W Y W Y
uzor-
ka
1. 21,44 24,29 21,64 23,67 21,7 23,66 22,32 22,65 22,22 23,54
2. 44,64 18,08 46,05 17,08 46,48 17,29 45,99 17,28 46,02 17,3
3. 59,71 10,77 59,81 10,99 59,29 10,93 58,43 11,23 58,26 10,99
4. 74,44 3,1 74,49 3,16 73,67 3,03 73,66 3,36 74,01 3,05
5. 80,62 2,51 80,54 2,32 80,25 2,49 80,39 2,23 80,15 2,4
6. 100,3 -4,38 100,47 -4,56 100,57 -4,58 100,21 -4,34 99,38 -4,5
7. 81,58 -4,38 80,88 -1,41 81,88 -1,48 79,94 -1,05 80,68 -0,68
8. 102,45 -6,96 103,52 -8,27 102,92 -7,95 102,84 -7,99 104,26 -8,17
9. 106,86 -7,95 107,36 -7,83 107,14 -7,93 106,8 -7,97 107,04 -7,88
10. 115,29 -13,22 115,3 -13,17 115,04 -13,24 115,3 -13,1 115,12 -12,97

Na osnovu izmerenih vrednosti, izračunali smo srednju vrednost, standardnu devijaciju i koeficijent vari-
jacije, posebno za belinu, posebno za žutoću. Vrednosti su date u Tabeli 3, gde je:
SV-srednja vrednost
SD-standardna devijacija
KV - koeficijent varijacije izražen u %

Tabela 3. Izračunate vrednosti na osnovu izmerenih vrednosti beline i žutoće uzoraka

Redni
broj SV beline SV žutoće SD beline SD žutoće KV za belinu KV za žutoću
uzorka
1. 21,864 23,562 0,385 0,588 1,759 2,496
2. 45,836 17,406 0,698 0,388 1,523 2,227
3. 59,1 10,982 0,719 0,165 1,216 1,505
4. 74,054 3,14 0,401 0,133 0,542 4,231
5. 80,39 2,39 0,195 0,117 0,243 4,906
6. 100,186 -4,472 0,472 0,107 0,471 -2,400
7. 80,992 -1,8 0,767 1,477 0,947 -82,063
8. 103,198 -7,868 0,706 0,524 0,685 -6,662
9. 107,04 -7,912 0,225 0,057 0,210 -0,717
10. 115,21 -13,14 0,122 0,109 0,106 -0,832

13
 Standardna devijacija nam govori da je ponovljivost zadovoljavajuća jer su vrednosti između 0 i 1. Vred-
nosti koeficijenta varijacije su dosta niske, pa možemo zaključiti da su stabilnost i varijabilnost uzoraka pri
objektivnom merenju indeksa beline i žutoće zadovoljavajuće.

Srednje vrednosti indeksa beline i žutoće papira su date u vidu grafika na Slikama 2 i 3.

Srednje vrednosti indeksa beline papira

120

100

80
Belina

60

40

20

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Redni broj uzorka

Slika 2. Srednje vrednosti indeksa beline papira

Na osnovu prvog grafika možemo zaključiti da je uzorak broj 1 žut, dok se ostali uzorci smatraju belim jer
je srednja vrednost indeksa beline kod svih veća od 40. Što je veći koeficijent varijacije, belina je manja. Pa
je koeficijent varijacije najveći kod prvog uzorka koji je najžući, što su merenja i pokazala. Belina opada od
10-og do 1-og uzorka, s tim da su uzorci 6 i 7 izuzeci. Uzorak broj 6 je premazni, a uzorak broj 7 je recikli-
rani pa je došlo do blagih odstupanja prilikom merenja. Reciklirani papiri sadrže dosta vlakana, a premazni
zbog premaza mogu stvarati probleme prilikom merenja. Opadajući niz, od najbeljeg do najžućeg papira, kod
objektivne metode je sledeći: 10, 9, 8, 6, 7, 5, 4, 3, 2, 1.

14
 Srednje vrednosti indeksa žutoće papira

120

100

80

60
Žutoća

40

20

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

-20
Redni broj uzorka

Slika 3. Srednje vrednosti indeksa žutoće papira

Absorpcija u plavom delu spektra izaziva žutoću. Kada imamo nisku absorpciju u plavom delu spektra to
nam govori da su ti papiri najbelji. Što možemo videti na drugom grafiku. Belina raste od 1 do 10, a istovre-
meno možemo zaključiti da žutoća opada. Koeficijent varijacije opada od prvog do desetog uzorka, što nam
govori da se belina povećava, a žutoća opada. Uzorak broj 6 i 7 ponovo odstupaju zbog svojih karakteristika.
Opadajući niz, od najžućeg do najbeljeg papira, kod objektivne metode je sledeći: 1, 2, 3, 4, 5, 7, 6, 8, 9, 10.

7.2. Subjektivna metoda

Prilikom subjektivne procene indeksa beline i žutoće učestvovalo je troje ispitanika. Ocenjivali smo uzorke
na sledeći način: belina od 10-100, gde je 10 najžući, a 100 najbelji papir; žutoća od 10-100, gde je 10 najbelji,
a 100 najžući papir. Srednje vrednosti su prikazane u vidu grafika na Slici 4.
Vrednosti subjektivne procene su date u Tabeli 4, gde je:
W-belina
Y-žutoća
SV-srednja vrednost
SD-standardna devijacija
KV - koeficijent varijacije izražen u %

Tabela 4. Vrednosti subjektivne procene beline i žutoće papira i izračunate vrednosti

Redni
broj SV SV SD SD KV za be- KV za
W Y W Y W Y
uzor- beline žutoće beline žutoće linu žutoću
ka
1. 10 98 10 95 50 60 23,333 84,333 23,094 21,127 98,974 25,051
2. 18 96 30 93 10 100 19,333 96,333 10,066 3,512 52,068 3,646
3. 16 92 32 90 20 90 22,667 90,667 8,327 1,155 36,735 1,274
4. 20 85 68 81 30 80 39,333 82 25,325 2,646 64,384 3,227
5. 32 80 69 70 40 70 47 73,333 19,468 5,774 41,421 7,873
6. 81 15 96 12 60 50 79 25,667 18,083 21,127 22,890 82,311
7. 40 60 70 41 70 40 60 47 17,321 11,269 28,868 23,978
8. 50 35 88 15 80 30 72,667 26,667 20,033 10,408 27,569 39,031
9. 55 25 90 16 90 20 78,333 20,333 20,207 4,509 25,797 22,177
10. 98 10 91 10 100 10 96,333 10 4,726 0 4,906 0

15
Dobijene vrednosti nisu zadovoljavajuće jer su vrednosti standardne devijacije i koeficijenata varijacije dosta
visoke.
Srednje vrednosti subjektivne procene indeksa beline i žutoće
120

100

80
Belina i žutoća

60 SV beline
SV žutoće

40

20

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Redni broj uzorka

Slika 4. Srednja vrednost subjektivne procene indeksa beline i žutoće

Opadajući niz, od najžućeg do najbeljeg papira, kod subjektivne metode je sledeći: 2, 3, 1, 4, 5, 7, 8, 6, 9, 10.
Opadajući niz, od najbeljeg do najžućeg papira, kod subjektivne metode, je sledeći: 10, 9, 8, 6, 7, 5, 4, 1, 3, 2.
Veliki koeficijenti i velika odstupanja nam govore da se subjektivna procena nikada ne uzima kao referentna.

Objektivne i subjektivne vrednosti procene indeksa beline

120

100

80
Belina i žutoća

60 SV objektivnih vrednosti
SV subjektivnih vrednosti

40

20

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Redni broj uzorka

Slika 5. Objektivne i subjektivne vrednosti procene indeksa beline

Subjektivne vrednosti su dosta niže od objektivnih, ali je raspon približan. Osim kod prvog uzorka gde je
subjektivna vrednost veća.

16
 Objektivne i subjektivne vrednosti indeksa žutoče

120

100

80

60
Žutoća

SV objektivnih vrednosti
SV subjektivnih vrednosti
40

20

0
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

-20
Redni broj uzorka

Slika 5. Objektivne i subjektivne vrednosti procene indeksa žutoće

Indeks žutoće papira je vrlo teško vizuelno proceniti upravo zbog negativnih vrednosti. Ipak možemo reći
da se rezultati poklapaju, osim uzoraka 6 i 7 gde postoji malo odstupanje. Ovde je odstupanje više izraženo
kod uzorka 7- reciklirani papir koji nije pogodan za štampu tamnih reprodukcija.

8. Zaključak

Praktični deo je pokazao da se objektivna i subjektivna metoda poklapaju. Oni uzorci koji su vizuelno
najbelji, takođe su najbelji i prema objektivnoj metodi. Uzorci koji su žuti prema subjektivnoj metodi, žuti
su i prema objektivnoj metodi. Najžući papir ima najveće izmerene vrednosti indeksa žutoće, a najmanje
vrednosti indeksa beline. Najbelji papir ima najveće vrednosti indeksa beline, a najmanje vrednosti indeksa
žutoće. Raspon vrednosti je drugačiji, ali je onaj papir koji je najbelji kod objektivne metode merenja, isto
tako je najbelji i kod subjektivne metode. Isto važi i za najžući papir. Negativne vrednosti indeksa žutoće su
pokazale veliku belinu papira. Veće varijacije su prisutne kod subjektivne metode procene žutoće, što je i
logično zbog uslova i karakteristika subjektivne metode. Premazni papir - uzorak broj 6 poseduje veće izme-
rene vrednosti indeksa beline upravo zbog premaznog sloja, koji utiče na merenje. Reciklirani papir - uzorak
7 sadrži dosta sitnih vlakanastih čestica koje se razlikuju od po teksturi od česica kod nerecikliranih papira,
što rezultuje manjim vrednostima indeksa beline, a većim vrednostima indeksa žutoće.

17
 9. Literatura

Aksoy B., Fleming P.D., Joyce M.K., (n.d.) A New Measure of Whiteness that Correlates with Perceived
Color Appearance, Applied Optics

Aksoy B., Fleming P.D., Joyce M.K., Sharma A., (n.d.) A New Measure of Whiteness that Correlates with
Perceived Color Appearance, Department of paper engineering, Chemical engieenering and Imaging, Center
of Coating Development, Western Michigen University, Michigen

Aksoy B., Fleming P.D., Joyce M.K., (n.d.) Whiteness evaluations on tinted and FWA added papers, Depart-
ment of paper engineering, Chemical engieenering and Imaging, Center of Coating Development, Western
Michigen University, Michigen

American Society for Testing and Materials (2001) ASTM E313-05. Standard Practice for Calculating Yel-
lowness and Whiteness Indices from Instrumentally Measured Color Coordinates

Anon (2013) Techkon SpectroDens. [Online] Dostupno na:

http://www.ftn.uns.ac.rs/2067971954/katalog-masina, [Pristupljeno 15.06.2015].

Anon (n.d.) Konsolidacija papirnih nosioca. [Online] Dostupno na:http://www.reantica.org/html/ninad-

imic.html, [Pristupljeno: 19.06. 2015].

Anonim (2015) Europapier - Karakteristike papira. [Online] Dostupno na:

http://www.archive.europapier.com/rs/products/design, [Pristupljeno 18.06.2015].

Coppel L., Lindberg S., Norberg O., (2010) Paper whiteness and its effect on perceived image quality, Eigh-
teenth Color Imaging Conference: Color Science and Engineering Systems, Technologies, and Applications,
Sweden, ISBN 978-0-89208-294-0

Coppel L., Lindberg S., Rydefalk S., (2007) Whitness assessement of paper samples at the vicinity of the
upper CIE whiteness limit, STFI-Packforsk, Stockhoml, Sweden

Ganz E., (1979) Whiteness Formulas: A Selection, Applied Optics. 18:7, pp. 1073-1078

Hunter R.S., Harold R.W., (1987) The Measurement of Appearance, John Wiley & Sons

Intertek: Yellowness Index (YI) ASTM E313. [Online] Dostupno na: http://www.intertek.com/polymers/tes-
tlopedia/yellowness-index-astm-e313/, [Pristupljeno 18.06.2015].

Norberg O., (2007) Paper whiteness and its Effects on The Reproduction of Colors, Human Vision and Elec-
tronic Imaging XII, Digital Printing Center, Mid Sweden University, Sweden

Output (2015) Techkon releases upgrade to SpectroDens ahead of Ipex 2014. [Online] Dostupno na: https://
www.outputmagazine.com/print/tech/techkon-releases-upgrade-to-spectrodens-ahead-of-ipex-2014/,
[Pristupljeno 25.06.2015].

Stirton Aust (n.d.) Why Does Paper Turn Yellow. [Online] Dostupno na: http://www.artcareinc.com/Why_
Does_Paper_Turn_Yellow.html, [Pristupljeno: 18.06. 2015].

18
TECHKON (2014) Spectro-Densitometer SpectroDens. [Online] Dostupno na:
http://www.techkon.com/index.php/spectrodens-en.html, [Pristupljeno 16.06.2015].

Xerox, (2012) Xerox DocuColor 252/260 Easy affortable color for any environment [Online] dostupno na:
http://www.office.xerox.com/latest/D60BR-01.PDF, [Pristupljeno 17.6.2015].

Xerox (2012) Xerox Supplies, See the Difference Quality Makes – Three Key Paper Properties Whiteness,
Brightness and Shade. [Online] Dostupno na: http://www.xerox.com/downloads/usa/en/t/ThreeKeyPaper-
PropertiesWhitePaper.pdf, [Pristupljeno 17.6.2015].

X-Rite (2006) Whiteness and Yellowness Indices in a SpectroEye. [Online] Dostupno na: https://www.
xrite.com/spectroeye-spectrophotometer/support/kb3691, [Pristupljeno: 18.06. 2015].

19