1. Građa mirisnog epitela ?

Mirisni epitel se nalazi u vrhu nosne supljine i u njemu se nalazi culo mirisa.
Povrsina mirisnog epitela je 240mm2.
Tu je sluzokoza zadebljala i ima zuckastu boju.
U slucaja nedostatka zutog epitela nastaje mirisno slepilo – anosmija.

2. Kritika Fehnerove psihofizike - logaritamske reakcije?

Urbanov i Terstonov pokusaj oslanjanja psihofizike na nov matematicki model ne znaci
napustanje osnovnih Fehnerovih ideja. To su upravo pokusaji spasavanja Fehnerove psihofizike.
Tu gde je ona bila invalidna u interpretaciji kolebanja praga dobija se pojacanje,
sto se tice odnosa fizickog i psihickog sveta, nista se ne menja.
Fehneru se i dalje veruje.

3. Gornji prag?
Gornji prag (maksimalni) je najveca draz posle koje prestaje diskriminacija intenziteta senzacije.

4. Platonovo učenje o ideji kao suštini sveta?

Efekat je duboko razdvajanje duše i tela, na kom Platon insistira. Druga značajna stvar je isticanje
razlike izmedju čulnog saznanja i saznanja mišljenjem, isticanjem kvalitativne razlike.
Čulno saznanje ne vodi ka istini, a razum je viši oblik saznanja i naročito u obliku matematičkog
mišljenja bliži svetu ideja.
5. Veberov zakon?
Veberov:
Prirastaj u stimulaciji koji doodi do prve jedva primetne razlike u osecajima stoji u stalnom odnosu sa
velicinom prethodne drazi.

D – pocetna tezina
ΔD – najmanji prirastaj u stimulaciji koji dovodi do promene u senzaciji
K – konstanta

6. Tri karakteristike Fehnerove psihofizike?

1. Intenzitet osećaja se ne može meriti direktno, već samo indirektno preko fizičke skale draži.
2. Skale oseta čine jedan niz ekvidistantnih veličina, stopa razlikovanja je JND.
3. Dobijena ΨΦ f-ja je slika odnosa “spoljne ΨΦ” odnosa između draži i oseta.
Postoji i “unutrašnja ΨΦ” o odnosu između telesnog uzbuđenja i oseta.

7. Gama Fi Hipoteza?
Urban doalzi na ideju da nepouzdanost indikatora osetljivosti bude uključena u ΨΦ relaciju zakonima
verovatnoće. Postavivši tako Gausovu krivu za osnovni model odnosa intenziteta drazi
i verovatnoce da ona izaziva senzaciju, Urban postavlja poznatu γΦ hipotezu.
p = Φ (γ)
p – proporcija dozivljenih drazenja
Φ – vrednost stimulacije
γ – odstupanje u proseku u standardnoj meri

8. Teorija informacije - doprinos psihofizici?

Teorija informacije je nastala nezavisno od kibernetike, njeni tvorci K. Šenon i V. Viver objavili su
1949. „Matematičku teoriju komunikacije.“
Teorija informacije se zadrzala u psihologiji i indirektno uticala na psihofiziku preko primene u
psihologiji opazanja.
Teorija informacije:
Informacija, oslobodjena atributa neposredne materijalnosti i forme u kojoj je data,
predstavlja saopstenje o dogadjaju Xi,
tj saopstenje da se od N mogucih stanja nekog sistema S, odigrao u trenutku t1, posebni dogadjaj Xi.

9. Fojerbah – odnos čulnog saznanja i mišljenja?

Oseti su ti koji nas povezuju sa materijalnim svetom, čulno saznanje je osnovni put saznanja,
a mišljenje je ono sto proširuje moć čulnog saznanja.
10. Adaptacija fiziološke nule ?
Fizioloska nula je razlicita na razlicitim tackama povrsine tela i pomera se sa
duzim zagrevanjem i hladjenjem – koza se adaptira.
Brzina adaptacije zavisi od udaljenosti u odnosu na prethodnu fiziolosku nulu.

11. Oset - forma fenomena po Kantu?

Onaj deo saznanja koji je nastao pod neposrednim delovanjem spoljasnjih uzoraka je oset, a onaj
subjektvnog porekla je forma fenomena i konstantan je i nezavisan od iskustva, dakle a priori.
U svakom culnom utisku Kant razlikuje nepromenljivu formu fenomena i promenljivi culni sadrzaj.
Međutim postoje izuzetno 2 pojave samo ciste forme čulnosti za spoljašnje čulno doživljavanje -
- dozivljaj prosotra i za unutrašnje čulno doživljavanje - doživljaj vremena.

12. Kako Vunt definiše opažanje?

Vunt se oslanja na pravi model iz hemije: oseti daju osnovni materijal za izgradnju opazaja ali
stvaralacka sinteza ostvaruje kao posebni mentalni proces, ujedinjenje elemenata u celinu koja moze
biti posebnih odlika.
Kao sto u hemiji jedinjenje nastaje iz elemenata koji poseduju sasvim drugacije osobine tako u
psihologiji slozeniji sadrzaji svesti nastaju sintezom iz elemenata cija se individualnost tom prilikom
gubi i nastaje celina sa posebnim osobenostima.

14. Sta je oset a šta forma fenomena po Kantu?

Imanuel Kant u “Kritici čistog uma” govori da naše saznanje pored čulne, empirijske osnove ima i
drugu - a priori, koja nije izvedena iz iskustva.
Deo saznanja koji je nastao pod neposrednim delovanjem spoljašnjih uzročnika naziva se oset,
a onaj subjekat porekla je forma fenomena, konstanta je i nezavisna od iskustva, dakle a priori.

15. Frensis Bekon – metodično eksperimentalna praksa?

Znanje se ne moze zasnivati samo na čulnom iskustvu ali ni razum sam nije dovoljan. Da bi se saznala
istina mora se uvesti metodično eksperimentalna praksa. Empirija je osnova pravog znanja i to empirija
vodjena indukcijom. Pod razumom Bekon podrazumeva logičke postupke, uglavnom silogizam.

16. Platonov doprinos nauci: odnos duša + telo?

Platon razvija učenje o ideji kao suštini sveta. Posledica je duboko razdvajanje duše i tela. Iz čega sledi
i razvijanje čulnog saznanja i saznanja mišljenjem. Čulno saznanje ne vodi ka istini,
razum je viši oblik saznanja i naročito u obliku matematičkog mišljenja bliži svetu ideja.

17. Osetljivost za vibraciju po Egeru i Kacu ?

Eger tvrdi, adekvatna draz te osetljivosti je treperenje male ucestalosti
a najpodesniji instrument za ispitivanje zvucna viljuska male frekvencije.
On stimulise zvucnim viljuskama ogolelu kost kod otvorenih preloma ili operacije
i sujbekti osecaju vibracije.
Kod ispitanika kojima je anestezirana kost i duboka tkiva,
oni ne osecaju vibracije iako je kozna osetljivost ocuvana.
Kac obavlja slicna ispitivanja ali dobija razlicite rezultate. Otkriva da je osetljivost za vibracije vezana
za kozu ali i za ostala tkiva. Drazeci tkiva abdomena u kome nema kostiju dobija se osecaj vibracije.
Ovaj problem je jos uvek otvoren.

18. Lok - primarni i sekundarni kvalitet oseta?

Primarni kvaliteti se ne mogu odvojiti od objekata koji pripadaju predmetu koji opažamo:
oblik, čvrstina, prostornost, kretanje ili mirovanje...
Sekundarni kvaliteti - ne postoje u samim objektima, već su naš subjektivni proizvod.

19. Razlika između adaptacije i fiziološke nule?

1) ne radi se o adaptaciji na 1 vrstu fizicke E, već na ukupnu stimulaciju koja deluje u tom trenutku;
2) adaptivni nivo je samo osnova za procenu drugih draži.
* 89. strana; knjiga ’’Psihologija opažanja’’

20. Zoran Bujas – za čulo ukusa nešto (...)?

Pokazao je da se razliciti kvaliteti ukusa se nejednako lokalizuju.
Kiselo i slano se bolje lokalizuju od gorkog i slatkog.

21. Frensis Bekon – nešto za njega?

Bekon jedan od osnivaca engleskog empirizma nalazi da se znanje ne moze zasnivati jedino na culnom
iskustvu, ni razum sam nije dovoljan. Mora se voditi eksperimentalna praksa. Osnov znanja je empirija
vodjena indukcijom.

22. Kakve odnose po Fehneru meri spoljašnja, a kakve unutrašnja psi materija duh?
On je smatrao da je dobijena psihofizicka funkcija slika odnosa spoljne psihofizike - odnosa izmedju
drazi i oseta. Postoji i unutrasnja psihofizika o odnosu telesnog
uzbudjenja i oseta. Verovao je da je taj unutrasnji odnos linearan i das e granica u relaciji materija duh
ogleda u prvoj spoljnoj psihofizici.

23. Metoda prosečne greške upotrebljava se za izračunavanje (...)?

Prosecne greske, konstantne greske i diferencijalnog praga.

24. Po fizičaru Ernestu Mahu nauka ima smisla samo u tri smera kao:
a) ispitivanje odnosa između oseta, kao fizika;
b) ispitivanje odnosa između oseta i predstava, kao psihofizika;
c) ispitivanje odnosa između predstava, kao psihologija.
25. Šta je nivo adaptacije?
26. Tičener – atributi oseta i koja je glavna metoda?
(’’Osećaj i mera’’ – strane: 56 i 57) IMAM DEOOOO

27. Kako funkcionalisti tumače psihičke procese i koji je po njima osnovni kongnitivni proces?
Kao operacije; percepcija.

28. Kako Valkman određuje praktičnu vrednost praga i šta u odnosu na nju predstavljaju tzv. negativni
osećaji?

29. Koje pojmove po prvi put uvode u oblasti gnoseologije Lok i Lajbnic?
Lok - oset, senzaciju;
Lajbic – prag.

30. Nešto za dodir – kontaktna površina (...)?

* 83. strana; knjiga ’’Psihologija opažanja’’

31. Grahova formula?

32. Stereoizomere?

33. Greška draži?

34. Lok - vrste ideja

Senzacije – ideje dobijene preko čula i
Refleksije - ideje dobijene posmatranjem samog sebe, naseg sopstvenog duha.
Po stepenu složenosti :
Proste ideje - u cijem je nastajanju razum pasivan i potom nemocan da ih menja
Složene ideje - nastaju akcijom razuma i izvedene su iz dve ili vise prostih ideja njihovim
dopunavanjem slaganjem kombinovanjem.
35. Građa kože i položaj receptora ?
Postoje 3 glavna sloja:
epiderm ili pokozica, derm ili krzno i hipoderm.
Epiderm je prekriven slojem izumrlih celija a zatim sledi sloj celija bez receptora
i konacno Malpigijev sloj u njemu se nalaze slobodni nervni zavrseci i Merkelovi diskovi.
Epiderm je od derma odvojen bazilarnom membranom.
Bradavicasti sloj derma je najbogatiji receptornim elementima. Tu su Majsnerova telasca, Krauzerova
telasca i spletovi nervnih zavrsetaka koji prate sitne krvne sudove.
U hipodermu se nalaze najveci receptori Fater-Pacinijeva telasca, Goldji-Maconijeva telasca,
Rufinijevi cilindri.

36. Pravci u filozofiji?

37. Lanac refleksa istezanja ?