О ги о

ВШ1НГЕР
ЖШ
ОТО ВАЈНИНГЕР
ЖЕНА
Наслов ортинала:
ОТТО ШЕШШСЕ&, ОЕбСНУЕСНТ Ш О СНА-
КАКТЕК \У1ЕИ ИНО ЕЕ1Р21С, \УЊНЕЕМ
ВКАОМОЕЕЕК, 1905.
 ото
ВАЈНИНГЕР

Ж ЕНА

ИП ”ЖАРКО АЈ1БУЉ”
БЕОГРАД
1995
 ПРСДГОВОР ОВОМ ИЗДЛЉУ

4. октобра 1903, у бсчкој Оиштој болници, не

доллзсЈш спесги, умро јс аустрнјски филозоф и психо-
лог Ото Вајпиигср. У тренутку када је револверским
хицем одлучио да ирекрати ссби жпвот, имао је
нсшто вишс од 23 годиие. Само неколико месеци ра-
нијс. слстлост дана угледала је н>егова обимпа фило-
зофско-нспхолошка студија, твегово жиногно дело
'ТЈол и карактер". Беч је, псуобичајсно, књигу
дочекао ћутаи>ем. Вајшшгер путујс у инострапство,
одаклс шал>с недвосмиатнс зпаке несгрпл>сн>а,
Ћутан>с, мсћутим, није дуго трајало. Уздржани
Фројд дело ће назвати прмлично нспромишљешш.
Тек стасала психоанализа махом ће кегирати психо-
лога неокантовца који о несвесном не жели да зна.
Изнеиађујућс је како је Вајшшгсрова нрометејска од-
браиа свести код већике аутора створила слепу мрљу
за фрапаптну подударност значаја сексуалпости код
психоаналитп11ара и код њиховог младог рационали-
стичког ополеЈГга. Улога сексуалносги код Вајнинге-
ра, у овом случају погубна и само зато пресудна, иије
пишта махва од онс коју сексуалност има у ФројдовОлМ
извордом, иарочито првобитном учењу. О.ца исихоа-
пализс јс, нс случајно, ово коштшш и оптужбе за иан-
сексуализам, Вајниигера јс провокативиост неких
н>сгош1Х других тврдн>и 'бпр топ! поштедела.
Мало је дсла која су, иоиут иПола и каракте-
рагћ стскла толико безрезершшх нристалица, пзазва-
ла толико нсгиран>а, осуде и мржн>с, и доживела то-
лико 1гздан»а. Чимс јс то Вајшшгер привукао пажн>у?
Свакако смелим, можда чак нревише смелим,
тумачен>ем суигпше човечанства и мушкарчевс, од~
посно жешше улоге у њему.

5
 Нема филозофа и психолога који се дотакао
жене а да у њеном правцу није упутио бар једну
"отровну" стрелицу. Вајнинтер је изнео читав низ
непријатпих истина о политичарима, замерио се Ен-
глезима ("Као да је тешко бити највећи енглески фи-
лозоф"), народу коме је припадао (прелазак из јудаи-
зма у протестантску верзију хришћанства), иоставио
оригиналие, и бескомпромисне, стандарде за асиира-
цијс на генијалиост, дубоко проникао у суштииу
етике и естетике, Ја - догађај и проблеме свести... али
тек учењем о женама отишао је, без сумње, најдаље
од свих, можда чак и предалеко... И ако га у смрт
нису одвсла његова схватања, тако недвосмислено и-
знета у његовим делима, још је мање всроватно да га
је афекат навео на самоубилачки чии. Прво би била
нревелика, мада реална цена коју је сам пред себе
поставио, друго никако није у дослуху са његовом
природом (мада с годинама јесте), треће, можда нај-
вероватније (тежииа сазнања ирсјака за његова
илећа?), тајна је коју је са собом заувек однео у гроб.
Нссумњиви су домети 1веговс оставштиис ("О
последњим стварима", "Дневник", афоризми, комен-
тари), али је "Пол и карактер" свакако иајважније
Вајшшгерово дело. Ако су сва Ничеова дела само ко-
мситари "Заратустрс", својевол>ним одласком у смрт
Вајвишер је свет лишио највсћег дела своје иоследЈве
одбране.
У првом делу књиге, он је биолог и научкик. У
природи непостојећи ексгреми јесу аисолутнк М. и Ж.
Између је живот. Човек је утолико значајнији уколи-
ко у себи има више мужевностн а мање женских црта.
Супротно, све што су иоле значајно (Вајшшгер би ово
ставио под наводнице) створила жене, створиле су
мушкобање.
Образложивши своју исихофизичку бисексу-
алност полова, аутор, у другом делу књиге, ипак
оштро раздваја мушкарца од жене. Жена је, свуда и
увек, сексуално иритабилна, она је сушта сексу-
алност. Када је у иитању свест, само М. је има. Жена
живи у хепидном (прсдпојамном) облику, развијсна
свест полна је' одлика мушкарца. Даровитост и гени-
јалност највиши су ступњеви мужевности/и у директ-
ној су всзи са (искл>учиво мушким) апсолутиим
памћс1Бем и всликим нознавањсм људи, Жена је свега
тога у иотпуиости лишена, Јсдииа равноправност иа
коју би она (с правом) смела да рачуна, јесте она
правна.

6
 Жена је алогична и аморална. без шгдивидуал-
ностп, нема душу, памћење и развој. Живи само у
садашљости, коју настоји да сажме у бесконачни
сношај. Само су две врсте жене: мајка и блудница.
Прва је сва у служби рађања, друга сва у служби
сношаја. Блудиица стоји изиад мајкс, јер пегира нај-
всће зло - оиозсмал>ски живот. А смапцинацпја жснс
баш и пде у том правцу, онп жспу мајку сманципује од
маасршЈсгва, ирстварајући јс у блудницу.
Својсвј)сну цслипу чипе три зан[)шис главс.
Мс га(|)1пика иолова долази по својс. Жсиа јс орган-
ски лажлпша, бсз икакве свссти о кривпцн. ('рсћнс су
само женс. М. око ссбс впдп проблсмс, а нспрсд еебе
задаткс, жспа јс нсбпћс, пшптавило, нспомпрлатс (и
псд()дпр.гпивс) сулрогностп јссу субјскат п објекат,
форма и матерпја, мушкарлц и жспа, М. је све, жене
пе постојс, оне пису шшгга. 'Го је зпачај жепс у свеми-
ру, и тако сс доиугвују мупгкарац и жена.
Поставшн сексуалан, мушкарац ссби ствара
жсну, она јс н»егова иотврђена ссксуалиост, гвегова
кривица. ИзмсЈ)у еротике л сексуалностн провалија је
као између неба и зсмЈве. Вајнингеров категорички
императин зато је порицагве сношаја, изнова слсчсно
дсЈПшапство. Уместо унижења у сношају, мушкарац
поршцнгсм соиствсне сексуалности узиисује жену,
како би обоје, одрицлљем од земпог живота. пестали
у божапству, тск’тлда и тако као нотиуни, бестелесни
Јвудп.
Вајшшгеров аптифемшшзам, ако је о томе
уошпте реч, притирао јс коипцидирајући са параста-
јућим фемшшстичким покретом, тим нккад довољно
артккулислшш (ј)епомеиом. Само, о антифемшшзму
нема гш говора, пе само зато што код филозофа ни
мушкарци (бар ве}шпа) пс пролазе бол,с, нити што су
у шггаљу хипотетички, апсолутпи М. и Ж. Писац апе-
лујс, а ие киљи, увсрава, а пе кажњана, захтсва, а не
осуђује. г1ак и тамо где изазива нлјшири одијум, само
је неумоЈвива послсдица логичких нремиса. Ж. је
само сексуалпа зато што је таква кривицом/вол»ом
мушкарца. М. јс и сексуалан јср му је то иманентно.
Отуд и најиижи М. стоји песравњиво пшпе од нај-
ЈЕШШС Ж.

7
 Поглавље које је пред читаоцем, а које му се,
сасвим у духу Вајнингеровог рационализма, нуди без
раније уобичајених упозорења и ограда, писано је у
једном даху. Јасно, бритко, бриљантним стилом. А
чита се готово без даха. Ставови су бескомпромисни,
закључци најчешће шокалтни. И увек опори. Стари
Сократ јетко је поздравл>ао брак: ако се оженитс до-
бром жеиом, бићете срсћии; узмете ли росиију,
постаћете филозоф. Вајнингер није веровао у посто-
јање добрих жена. Као ни злих. Али, не заборавимо,
за то је окривио искључиво слабост оних који всћ ве-
ковима носе паиталоне.
Нимало случајно, поглавље за мото има једног
Канта, а завршава се, готово леснички, ауторовим
образложељем коначне неусагласивости полова, не-
докучивости унивсрзума, и бесмислености човековог
останка у њему. Поставл>ајући пред човечаиство
строге, узвишене, нсмогуће захтевс - захтеве одри-
цања - Вајшшгер као да је и сам био свсстан да тражи
прсвише, да порицање живота, за всћину, не може
бити кинин за маларију звану живот.
Време врхунске технологије и интсрнланетар-
них летова, али и ратиих пожара и планетарпе глади,
као да није наклоњено Оту Вајншггеру. Живи се
површно, на земллг, и мало ко има смелости и сиаге
за дубока понирлња и узлете духа. Штета. А можда и
није. Свет пролази онако како и заслужује. И, зачудо,
једним заобилазним иутем додуше, изгледа стиже у-
право на своје вајшшгсровско исходиште. Али сумња-
мо да би Вајнингер над тим ликовао. Извесније је да
би он тај неспоразум проиратио са жаЈпењем.

Драгомир ЂОРЂЕВИЋ
СУШТИНА ЖЕНЕ И ЊЕН И СМИСАО У
СВЕМИРУ

?1Тек мушкарац и жена заједно

сачшнавају човска.'*

Кант

Апализа оцењивања жене спуштала се

досада све дубље, морајући постепено да јој
одрекне све што је узвишено, племенито,
велико и лепо. Лошто у овој глави намера-
вам да учиним још један, пресудан, крајгви
корак у нстом смеру, хтео бнх, ради избега-
вања неспоразума, одмах да наиоменем да
заиста ништа није даље од мене него да за-
ступам азијатско гледиште у опхођењу пре-
ма жени. Ио на то ћу још да се осврнем. Ко
је пажљивије пратио претходна џзлагања о
неправди коју жени наноси свака сексу-
алност, па чак и еротика, тај је заДело увн-
део да ова књига није пледирање за харем и
да се она добро чува да не обезвреди неми-
новну окрутност суда, захтевајући тако про-
блематичну казну.
Али зацело може да се тражи правно
изједначење мушкарца и жене, иако се не
верује у њихову моралну и интелектуалну
једнакост, Могућно је, штавише, без про-

9
 тивречности истовремено осудити свако
варварство мушког рода према женском, не
поричући при томе огромну космичку су-
протност и разлику њихове суштине. Нема
мушкарца у коме не тиња још нека искра
натчулнога, нема ниједног који уопште није
добар. А пе постоји жена за коју би то уис-
тину моглода пажи. Мушкарацна најннжем
ступњу нрсма томс јс још бескрајпо виши
од иајузвишенијс жспе, толико виши да
овде још пзгледа једва могућпо говоризз! о
порс1)сн.у и старснпшсгну. 11а пнак, пико
нема нраво да јој ма шта ускра'1'н илп ма
како упвстава и жспу иа пајнижем стунњу.
Потпуна оправданост захтсвања јсдпакостн
пред сваким законом неће моћи да збуни
ниједног дубоког познаваоца људи у н.его-
вом убе!)ењу да ме!)у половнма постоји нај-
већа супротност. Какви су плитки иснхоло-
зи (да и не говорим о проницљивом
познавалачком погледу соцпјалистичких
теоретичара) материјалисте, емпиричари и
позитивпсте, може поново да се види из
тога што су баш из њихових редова потек-
ли, а и сада се још регрутују, мушкарци који
се заузимају за исконски урођену психо-
лошку једнакост између мушкарца и жене.
Али ја сам, надам се, обезбеђен и од
бркања мог становишта у оцењивању жене
са. свакидашњим назорима II. Ј. Мебуиса,
који су утешни једино као храбра реакција
на опште струје у маси. Жена није ”фп-
зиолошки слабоумна” и ја не могу да се са-
гласим са схватањем да су жене које су
учиниле нешто велико само појаве .изо-
бличења. Са моралног гледишта могу се
ове жене, пошто су вазда мужевније него
друге, само радосно поздравити. Код њих би
се пре морала признати суиротност нзо-
блпчења, наиме напредак и савлађнвањс. У

10
 биолошком погледу оне су исто толико
много или исто толико мало феномен деге-
нерације колико и женствени мушкарац
(ако се не процењује етички). А сексуални
међуоблици су у читавом низу организама
сасвим нормална, а не патолошка појава, те
према томе њихово јављање нипошто још
није доказ физичке декаденције.
Жена није ни дубокоумна пи висо-
коумна, ни оштроумна ни правоумна, она
је, штавише, супротно свему томе. Колнко
смо досада вмдсли, опа уопште није ”умна”,
већ је као целипа без-умље, без-умна. Али
то још не значи малоумна, у значељу недо-
статка најпростијег практичног оријектн-
слн,а у обичном животу. Баш лукавство,
прорачунлшвост, ”разборитост” поседује Ж
много редовније и константније него М,
чим се ради о постизању блиских егои-
стнчних циљева. Жена никада није толико
глупа као што, каткада, може да буде
мушкарац.
Нема ли, дакле, жена никаквог зна-
чаја? Зар она заиста не тежи да постигне
неки општији циљ? Нема ли, можда, ипак
нску сврху, није ли, можда, ипак у њеној ос-
нови, и поред све њене бесмислености и
ништавности, известан смер у свемиру?
Служи ли иекој мисији, или је њено посто-
јање пука и смешна случајност?
 Д а се то д о к у ч и , п о т р е б н о ј е поћи од
једн е п о ја в е к оја, м а к о л и к о б и л а с т а р а и
позната, јо ш н и гд е и н и к а д а н и је с м а т р а и а
достојном о з б и љ н и је г п о с м а т р а њ а или ч а к
п аж њ е, Т о није н и ш т а д р у г о д о ф е н о м е н
подводкиш тва, к о ји м о ж е д а н а м п р у ж и н а ј-
дубљи, стварни поглед у п р и р о д у ж е н е .
Р а ш ч л а њ у ју ћ и је , д о б и ја м о п р е с в е г а
м ом енат п р о узр о к о вањ а и и д е њ а н а р у к у д а
се н ађу д в а с т в о р е њ а к о ја с у у статв у д а
ступе у сексуалну в езу, б и л о у о б л и к у б р а к а
или не. Т у н а к л о н о с т д а у д е с и д а ” д о ђ е д о
н е ч е г а ” и зм еђу д в а с т в о р е њ а и м а с в а к а
ж е н а без и зузетка јо ш из н а јр а н и је м л а д о -
сти: и мале девојчи це чине в ећ п о с р е д н и ч к е
услуге, чак и о б о ж а в а о ц и м а с в о ји х с т а р и ји х
сестара. П а иако н агон з а п о д в о ђ е њ е м о ж е
да се испољи јасни је т е к п о ш т о се ж е н с к а је -
д и н к а сама збри н ула, т о је с т п о ш т о се у д а -
јом удомила, он и п ак за с в е в р е м с и з м с ђ у
пубертета и свадбе п остоји . С а м о ш т о г а с в е
 дотле потискује завист на конкуренткиње и
страх од њихових већих шанса у борби око
мушкарца, док жена себи срећно не освоји
мужа или га не ”наваби” и ”упеца” својим
новцем и везама са својом родбином итд. То
је јсдинм разлог што жене тек у браку рев-
носпо иастоје да поудају и пожене кћери и
сииове својих познаинка. А колико тек под-
воде бабе (код којих је нећ потнуно
ишчезла брига за соиствено полно задово-
л.авање) тако је опште позиато да сс - иако
нсправедпо - баба јсдино жигосала као
праиа подводачица.
Труде се да наведу на брак не само
жене него' и мушкарце. То нарочито живо и
упорно чине њихове рођене мајке. Не
водсћи ни најмањс рачуна о синовљевој ин-
дивидуалној особености, свака мајка болес-
но жуди за тим да види сина ожењена. ЈБуди
су били толико заелепљени да су у тој по-
треби опет видели нешто више: ону мате-
ринску љубав, о којој је једна од прстходних
глава могла да изрази само сасвим неповољ-
но мишљење. могућно је да су многе мајке,
иако им син баш није никако створен за
брак, унапред убеђене да ће га тек помоћу
њега трајно усрећити. Но многима, зацело,
недостаје чак и то веровање, и свакако је
свугде и увек најсиажнији мотив нагон под-
вођења, пнстинктивна одвратнрст према
мушкарчевом момаштву.
Већ се овде види да жене иду/за чисто
инстинктивном унутрашњом тежњом и
када се старају да удају своје кћери. Бескрај-
ни напори које мајка чини у ту сврху не
пбтичу нз логичког, а само веома мало из
материјалног процењивања, не настају ни
из сусретљивости према исказаним или
неизреченим жељама кћериним (са којима
се мајчин специјалан избор мужа често

13
 коси). А пошто се подвођење уопште рас-
простире на све људе, не ограничујући се
само на рођену кћер, овде најмање може да
буде речи о неком ”алтруистичком”,
"моралном” поступку материнске љубави.
Иако би јамачно већина жена, ако би им
неко пребацио њихово подвођачко нона-
шање, одговорило: да им је дужност да се на
време постарају за судбииу свог драгог дете-
та.
Мајка нмшта друкчије нс удајс рођену
кћер иего игго свакој другој деврјци радо
помаже да дође до мужа, чим јс тај задатак
претходно решен у самој породици. Ствар
је потпуно' иста, подводништво овде као и
тамо - подвођење рођене кћери психо-
лошки се ни по чему не разликује од под-
вођења туђе. Ја чактврдим: нема мајке које
се само непријатно доима ако неки ту-
ђинац пожели и заведе њену кћер, макар и
у најподлијој намери и из најнедостојнијег
рачуна.
Као што се већ чешће понашање јед-
ног пола према извесним цртама другог мо-
гло да послужи као употребљиви критери-
јум за то које су особености карактера
ограничене искључиво на један пол, а које
припадају и другом, овде (док је до сада
жена вечито морала да буде сведок како
многе особине које су јој приписиване
припадају искључиво мушкарцу) мушкарац
евојим понашањем може да докаже да је
подводништво чисто и искључиво женска
особина. Изузеци су махом веома жен-
ствени мушкарци. - Сваки прави мушкарац
са одвратношћу и презрењем одбија од себе
женски проводаџилук, чак и ако се ради о
његовој сопственој кћери, коју би радо ви-
део збринуту, оставлшјући бриге подвођења
уопште жени (као њеној струци). Овде се у

14
 исти мах најјасније види да на мушкарца
прави психички сексуални карактери жене
уопште не дејствују атрактивно, већ га, на-
против, одбијају чим их поставе свестан.
Док су чисто мушке особине по себи, онакве
као што заиста јесу, довољне да привуку
жену, мушкарац најпре мора да преиначи
жену да би могао да је воли.
Но подводништво задире знатно ду-
бље, оно прожима суштину жене у много
шнрим размерама но што би ико могао да
помисли по горњим примсрима, који само
исцрпл>ују обмм уобичајене језичке упо-
требе. Пре свега хоћу да укажсм на то како
жене седе у иозоришту: вазда очекујуЈш
хо!"1е ли се и како ће се ”узети” двоје зал>у-
бгвених. Ни то није ништа друЈ'о до подвод-
ништво, од кога се психолошкн не разли-
кује ни за длаку. То је прижељкивање да
до!)е до везе између мушкарца и жене, ма
где било. Али то иде још и даље. Ни читан>е
чулних или скарадних стихова или романа,
силна напетост у очекивању тренутка
сношаја, са. којом жене читају, није ништа,
баш ништа друго до подвођен,е двају јунака
књиге, тоничка ексцитација при помисли
на копулацију и позитивно оцењивање пол-
ног спајања. То не треба сматрати за
логичку и формалну аналогију, већ, напро-
тив, ваЈва настојати да се уживн како за
жену обоје психолошки јесте исто. Мајчино
узбуђење на дан кћеркиног венчања^исто је
као и узбуђење читатељке Превоових дела
илп Судермановог ”Мачјег моста”. Дешава
се„ додуше, да и мушкарци воле да читају
такве романе у сврху опуштан>а, али то је
неш то принципијелно различито од
жеиског начина читања: оно је управљено
само па живљу имагинацију сексуалног
акта, а не на грчевито праћење све мањег

15
 растојања између два јунака о којима је у-
право реч; не расте непрекидно, као код
жене, у сразмери са веома високим степе-
ном реципрочне вредности међусобног од-
стојања између личности. Напрегнуто по-
влађивање сваком смањењу одстојања од
циља, потиштено разочарање при сваком
осујећењу ссксуалпог задовоЈвавања скроз је
женска и немушка особнна. А код жене се
јавл,а без разликс код сваког иокрста који
по свом ирапцу може да доведс до нолпог
чииа, тицало се то лпчнос'ги из живота илн
из мапгге.
Зар ннко још није разммшЈвао о томс
зашто жене тако радо, тако ”несебичпо”
састављају друге жене са мушкарцима? За-
довољство које им то причињава засгшва се
на особитом узбуђењу при помисли на туђ
сношај.
Али потпуни замашај подводништва
није још обухваћен ни проширнвањсм па
главно гледиште свеколике женске лек-
тире. Када за летњих вечери у тамним
вртовима љубавни парови траже уточишта
на клупама или поред зидова, жена ће у
пролазу вазда радознало да их погледа, док
се мушкарац који је принуђен да иде оним
путем срдито окреће, јер осећа повређену
стидљивост. Тако се жене осврћу и готово
за сваким љубавним паром који сусрећу на
улици, пратећи га погледом. Ово гледање и
освртање исто је толико подводништво као
и све што се до сада подвело под овај појам.
Све што се нерадо види и не жели; одбија се
од себе и не гледа разрогачених очију.
Жене зато толико воле да виде љубавни
пар, зато највише воле да га изненаде при
љубљењу и далшм изливима љубави, јер
хоће сношај уопште (не само за себе).
Човек - као што је већ одавно доказано -

16
 обраћа пажњу само на оно што, ма како,
позитивно цени Жена која види двоје за-
љубљених заједно вазда очекује оно што ће
доћи, тј. она то ишчекује, претпоставља,
нада му се и жели га. Познавао сам једну
одавно удату домаћицу која је најпре са ве-
ликим интересовањем ослушкивала пред
вратима, пре него што је ушла да откаже де-
војци која је пустила љубавника у собу. Го-
спођа је, дакле, цео тај догађај у души одо-
бравала, па је онда девојку избацила, пасив-
но се покоравајући традиционалном појму
пристојности, или можда чак из несвесне за-
висти. Ја, дакако, верујем да и овај послед-
њи мотив‘често има удела, те завист, која
ипак пе допушта да она сама ужива у оним
часовима, доприноси да се осуди девојка
ухваћена на делу.
Жена вазда живо прихвата и никада
не одбија1 мисао сношаја, ма у ком се обли-
ку вршио (па и кад га чине животиње). Она
га не пориче и не осећа гађење према бљу-
тавости самог чина, и ме покушава одмах да
мисли на нешто друго: њу, напротив, цела
представа потпуно обузима и непрестано
даље занима, све док је не смени нека друга,
са исто тако сексуалним карактером. Овим
смо зацело описали велики део жениног
психичког живота који се многима чини то-
лико загонетан. Најсилиија женица потреба
јесте, додуше, да сама буде обљубљена, но
то је само посебан случај њеног наудубљег,
њеног јединог виталног интересовања, које
тежи сношају уопште, њене жеље да сношај
што чешће врши ко му драго, ма када и ма
где.
Та општа потреба управљена је или
више на сам акт или више на дете. У првом
1Јсдаи тобожњи изузетак још ће у опој глави темеллш
да се исиита.

17
 случају жена је блудница и подводачица за
љубав саме представе акта; у другом мајка,
али не једино са жељом да она сама буде
мајка: што се више приближује типу апсо-
лутне мајке, тим је искључивије у сваком
браку (који она познаје или оствари) све
њено мишљење управљено на рађање дете-
та. Права мајка је и права старамајка (чак и
ако је остала девојка) - ваља упоредити не-
надмашиву ”Тетку Јулу” Јохана Тесмана у
Ибзеновој ”Хеди Габлер”). Свака потпуна
мајка дејствује на читаву врсту, она је мајка
целог човечанства: она поздравља сваку
трудноћу. Блудница неће да види друге
жене трудне, већ само проституисане као
саму себе.
Да је женина сопствена сексуалност
још подређена њеној склоности ка подвод-
ништву, те заираво сме да се схваги само
као његов посебан случај, веома се јасно
види из њеног односа према жењеним
мушкарцима. Ништаженама - пошто су све
одреда подводачице - није одвратније од
мушкарчевог неженства. Зато све оне на-
стоје да га ожене. Али ако већ јесте ожењен,
она се за њега много мање интересује, па и
ако јој се раније необично свиђао. Па чак и
ако су већ саме удате, те им према томе сва-
ки мушкарац више не долази у обзир пре
свега ради личног збрињавања, тако да
(како би се могло претпоставити) жењен
човек више не би био мање занимљив од
нежењена, чак и онда - као неверне супруге
- ретко кокетују са мужем неке друге: сем
ако хоће да ликују над њом, преотимајући
јој мужа. Овим се тек потпуно потврђује да
је женама стало само до подводништва. Оне
само зато тако ретко чине прсљубу са же-
њеним мушкарцима што су они већ удовољ-
или основној идеји подвођења. Подвод-

18
 ништво је најопштија особина жене: воља
да постане ташта још је много општија него
воља за материнством, чија се интензивност
и обимност обично прекомерно прецењује.
Можда неко ипак неће потпуно да
појми важност која се овдс придаје једној
појави, која се обично сматра колико
комичном толико и одвратном, можда ће
налазити да је значај који се приписује упра-
во подводништву претеран, а патос саме ар-
гументације потпуно немотивисан. Али
ваља себи предочити о чему се ради. Под-
вођење је појава која најдубл^е открива
суштину жене, дакле човек не сме, као што
се обично дешава, само да је прими знању и
сместа пређе на нешто друго, већ мора да се
постара да је рашчлани и у њу проникне.
Несумњива, већини је људи добро позната
чињеница да ”свака жена воли мало да на-
водацише”. Но важно је то да се женина
суштина налази баш у тој појави и нигде
другде. После зрелог посматрања најра-
зличитијих типова жена и обзирања на даљу
посебиу поделу осим ове што је овде изведе-
на, дошао сам до закл^учка да се апсолутно
ништа не може унапред одредити као пози-
тивна опште-женска особина до подвод-
ништво, односно делатност у служби сно-
шаја уопште. Свако одређивање појма
женствености које би њену суштину видело
једино у жељи да се над њом изврши обљу-
ба, које у жени не би сматрало исдинитим
ништа до потребу да буде силовгзна, било
би одвише уско. Свака дефиниција која би
исказивала да је садржнна жене дете, или
мушкарац, пли обоје била би.већ сувнше
широка. Најопштија и најистинитија су-
штина жене потпуно је и исцрпно обележена
иодводништвом, тј. мнсијом у служби идеје
телесне заједнице. Свака жена наводаџише.
19
 А то својство жене да буде посланица, ман-
даторка идеје сношаја једино је које постоји
у свако доба живота, па преживљује чак и
климактериум: старица и даље подводи, не
више себе већ друге. Зашто се баба до сада
замишљала као типична подводачица, већ
је образложеио. Позив старе подводачице
нијс нешто што придолази, всћ упраоо опо
што се сада јсднно нстнчс и преостаје од
свпх ранпјих комнликацпја уелед иластитс
потребе: чисто делан.с у службн нечистс
идеје.
Мека ми јс допуттено да овде још јед-
ном укратко поповпм до каквпх је нознтив-
них резултата о жепиној сексуалности посте-
пено дошло иаше истраживање. Пре свсга
испоставило се да је жепа искл.учпво, не
само у прекидима већ непрекидно полно
заинтересована. Она је и телеспо и душевно
по целој својој битности сушта сексуалноет.
Осим тога ухватили смо је да сс по целом
телу и поетојано, у додиру еа свим стварима
одреда осећа обљубљеном. И као што је
жешшо чптаво тело само дспанданса њсних
полних органа, тако се и у целом н.еном
мишљењу испољава централан положај
идеје сношаја. Сношај јс јсдино што жена
свугде и увек искључиво иозитивио цени.
Жена је носилац идеје заједнице уопште.
Женино највише цењење сношаја није огра-
ничено само на једну једпнку, а ни на једин-
ку коју очекује, већ се односи на жива бића
уопште. Оно није индивидуална већ је ин-
териндивидуална, надиндивидуална и та-
корећи - нека ми се за сада допусти скрнав-
љење те речи - трансцендентална функција
жене. Јер ако је женственост подводништво,
женственост је и универзална сексуалност.
Обљуба је женина највећа вредност, она
настоји увек и свугде да је остварн. Њена

20
 сопствена сексуалност представља само
ограничени део овог неограниченог хтења.
Но мушкарчевом највишем поставља-
н>у невиности и чистоте (чија би појава
била оно више девичанство, које мушкарац
из еротичпе потребе жели и тражи од
жсис), том чисто мушком идеалу чсдиости
тако јс ноларно супротпо жснино стрем-
л.сн.с да рсализујс зајсдницу да би то
мупЈкарац бсзусловно морао да нозпа као
н.сну стнарпу ирироду, чак и кроз најгушГш
тамјан сротичнс илузпјс, да (чн) нзбистра-
вап>е нпјс рсдовио сирсчанао још јсдпн
чнинлац својим посрсдован.см. Ону окол-
иос г 'која сс једнако натура, радсћи пасу-
прот мушкарчевом сазнавању опште и
стварне суштине женствености, овај пајком-
пликопанији проблем жене, н.ену бсздано
дубоку лажллшост, вал.а сада расвстлити.
Ма колпко тежак и смео Сшо овај подухват
- он најзад мора да доведе до оног послед-
а>ег корена из кога ћемо јаспо вмдсти како
у светлости једног последњсг принципа
иичс и подводништво (у најширем смислу, у
коме је соиствена полност само њсгов најн-
стакпутији посебан случај) и та лажљивост,
која вазда скрива пожуду за сексуалпим ак-
том -- па чак и пред очима саме жепе!
 Све што је можда већ изгледало као
сигурна тековина још једном подлежс сум-
њи. Женама се није признало самопосма-
трање. Али зацело има жена које веома
оштро посматрају шта сс у њима дешава.
Одрекло им се истиноЈнубље, а познато је
да неке жене најсавесније избегавају да
кажу истину. Тврдило се да им је свест о
кривици туђа, иако постоје жене које себи
жестоко пребацују чак и најнезнатније
грешке, иако су добро познате покорнице и
жене које бичују своје тело. Осећање стида
приписало се само мушкарцу. А зар женска
стидљивост, оно осећање стида за које, по
Хамерлингу, зна чак само жена, у искуству
нема никакве подлоге која би омогућила па
и потпомогла да се ствари овако проту-
маче? И даље: зар би жена могла да буде
лишена религиозности и поред свих
”калуђерица”? Зар да је код ње искључена
строга чистота нарави, без обзира на све

22
 ”крепосне” жене о којима причају песме и
историја? Зар да је жена само сексуална, зар
да она једино цени сексуалност, када је то-
лико познато да жене могу да негодују
услед најнезнатније алузије на нешто сексу-
ално и да се, уместо да подподе, често
огорчено и са гађсн.ем окреНу од сваког
места разнрата, да чак није редак случај да
се и за своју личност гнушају сношаја, према
коме су много равнодушнијс него ма који
мушкарац?
Сасвпм је очевидно да се код свих
ових противречности ради о једном исгом
питању од чијег одговора зависи последња и
коначна одлука о жени. А јасно је и то: када
би макар и једно једино веома женствено
биће по души било ассксуално или у исти-
нитом односу према идеји моралне само-
вредности, све што је досада овде речено о
женама сместа би неиовратно морало да и~
згуби своју општу важност психичке карак-
теристике за љен пол, те би тако једним ма-
хом потпуно пропала читава позиција ове
књиге. Те, на изглед, опречне појаве морају
да се објасне задовољавајући. Потребно је
доказати да оно што им је стварна основа и
толико лако заводи да двосмислености по-
тиче из оне исте женске природе која је до
сада свугде могла да се докаже.
Потребно је, ради разумевања тих
варљивих противречности, пре свепа сетити
се колико је жена силно подложна утицају
или боље, али ружније речено, утисцима.
Овој изванредној приступачности за све
што је страно и лакој пријемчивости туђег
мишљења у овој се књизи до.сада није обра-
тила довољна пажња. Обично се Ж потпуно
припија уз М, као драгуљ уз поставу кутије;
његови назори бивају њени, његове симпа-
тије прелазе на њу, исто тако као и његове

23
 сасвим индивидуалне антипатије; свака ње-
гова реч за н>у је догађај, и то утолико
снажнији уколико је он сексуално више
привлачи. Овај мушкарчев утицај жена не
осећа као скретање са линије свог личног
развитка и не опире му се као туђој сметњи,
нити настоји да се реши њега као задирања
у њен унутрашњи живот: она се не стиди,
већ се, напротив, осећа срећном када може
да буде способна за примање и тражи од
мушкарца да је присили да и духовно усваја.
Она се увек радо прикључује и њено
очекивање мужа само је чекање тренутка
када може да буде потпуно пасивна.
' Али не само од ”правог” мушкарца
(иако од њега најрадије), жепе и од оца и
мајке, стричева и тетака, браће и сестара,
блиских ро!)ака и даљих познаника преузи-
мају оно што верују и мисле, и срећне су ако
о њима неко створи какво мишљење. Не
само незрела деца, него и одрасле и удате
жене једна другу подражавају у свему и
свачему, као да је то сасвим природно,
почев од укусније тоалете или фризуре и
упадљивог држања па све до радњи у којима
купују и рецепата по којима кувају. Па и то
узајамно подражавање врше без осећања да
се тиме огрешују о себе: како би зацело мо-
рало да буде да им је својствена индивидуал-
ност, која тежи да се повинује једино свом
сопственом закону. Тако се, углавном, тео-
ријска садржина женског мишљења и де-
лања заснива на традицији и оном што је
примљено потпуно без избора, а што жене
утолико ревносније прихватају и чега се
утолико догматичније држе, јер никада не
долазе до убеђсња самостално, из објектив-
ног посматрања ствари, те га према томе
никада не напуштају слободно, услед лро-
мењеног аспекта, и никада се саме не
24
 уздижу изнад мисли, већ, напротив, увек
хоће да им се усади мишљење, кога онда
могу упорно да се придржавају. Зато су
жене најнетрпељивије када се неко огрешн
о освештане обнчаје и навике, ма какве
садржине биле те институцнје. Што сс тичс
женског покрета, хоћу, по Херберту Опсн-
серу, да изпесем један нарочиго забаван
случај те прсте. Као код мног их индијанских
племена Северне и Јужна Америке, гако се
и мушкарци у Дакоти баве само лопом и
ратом, а свс ниске и тегобне послове сваљу-
ју на своје жене. И уместо да се осећају ма
како потлачене, оне су постепено постале
толико прожете природношћу и закони-
тошћу тога поступка да једна Дакотка другу
пе може грђе да наружи, нити може да јој
нанесе страшнију увреду него кад јој каже:
”Бесрамна жено... видела сам где ти муж
поси дрва у кућу да наложи ватру. Где му је
била жеиа, те је бно прииуђен да самог себе
начини жеиом?”
Та ванредна женина одредлпшост
оним што је ван ње у основи је истоветпа са
сугестивношћу којој жеиа много чешће и
општије подлеже него мушкарац: и једно и
друго слажу се у томе да жена у сексуалном
акту и у његовим претходним стадијумима
жели да игра само пасивну а нпкада активну
улогу. Општа пасивност женске природе на-
води их да на крају приме и усвоје и мушко
оцењивање са којим немају никакдђ прво-
битне везе. Та пријемчивост за мушко гле-
диште и прожетост женииог сопствсног
мисаоног живота туђим елемеитом-, то
лажљнво призиање моралности, које уоп-
ште-не може да се назове лицемерством, јер
њиме не треба да се прикрије ништа немо-
рално, то примање и примењивање закона
несамостално, углавном - уколико жена
25
 сама не одређује вредности - лако и глатко
успева, тако да лако ствара варљиви изглед
више моралности. Компликације могу да
настану тек када дође до сукоба са јединим
урођеним, правим и опште женским цење-
њем, са највишнм цењењем спошаја.
Потвр!)иван.с заједпицс као највишс
вредностп код жепе јс потмуно нсснссно.
Јср том потвр!;шиваа.у код н.с сс нс еунрот-
ставља - као код мушкарца - њспо пори-
цање као друга могуНност, овдс псма двој-
ности која бн могла да доведс до запажап.а.
Ниједна жена нс зна нити је икада знала
или могла да зпа шта чини подводећи. Та
сама жепствсност идептична је са нодвод-
ништвом и жена би морала да има мо-
гућности да изађе из саме себе да би запази-
ла и схватила да подводи. Тако жсии вазда
остајс незнано њено најдубље хтење, оно
што заправо значи њен живот. Ништа
дакле не спречава да мушкарчево пегатив-
но цењење ссксуалности потпуио прекријс
у жениној свести њено позитивно. Жепина
способност за примање иде дотле да може
да порекне чак и оно што јесте - једино
што заиста позитивно јесте!
Али лаж коју чини асимилујући
мушкарчев друштвени суд о сексуалности и
бестидности, па чак и о самој лажи, и усваја-
јући мушко мерило за све поступке ~ јесте
лаж које никада не бива свесна. Она стиче
другу природу, и не слутећи да јој то није
права; схвата себе озбиљно, верује да нешто
јесте и да нешто верује, убеђена је у искре-
ност и изворност свог- моралног понашања
и суђења: толико је дубоко усађена лаж, ор-
ганска, хтео бих, ако је допуштено, најра-
дије рећи: онтолошка лажљивост жене.
Волфрам фон Ешенбах казује о свом
јунаку:

26
 ”...0н тако чедно и чисто обожава
своју краљицу да би се тиме мало која жена
задовољила поред вољеног човека: у мисли-
ма нагиње сладострашћу многа која иначе
воли да се прави светица! Пред туђином и-
згледа смсрна, док најдубља тсж!ва срца по-
бија спољашњу варку!”

Шта је иајдубља тежња жснског срца

Волфрам јс доволшо јасно иаговсстио. Али
пије рскао спс. У том погледу жсис нс лажу
само туфша, нсго и саме ссбе. Но властита
сс природа, па била то и физичка, не може
на тај начин, вештачки и споља, угушити
без последица. Хигијена хиетеријом ка-
жњава жену што пориче своје природу.
 Од свих неуроза и психоза проблем
хистеричних појава готово највише дражи
психолога. То је далеко тежи и стога при-
мамљивији задатак од сразмерно лако
схватљиве меланхолије или просте пара-
ноје.
Готово сви психијатри, додуше, осе-
ћају неотклонљиво неповерење према пси-
холошким анализама. Њима одмах изгледа
вероватно свако објашњење помоћу пато-
лошки измењеног ткива или интоксикација
нутритивиим путем, једино психичком еле-
менту неће да признају примарну дејстве-
ност. А пошто још никада није дат никакав
доказ да психичком пре мора да припадне
секундарна улога него физнчком - сва ука-
зивања на ”одржавање енергије” дезавуиса-
ли су сами најпозванији физичари - можемо
с правом да пређемо преко те предрасуде.
Откривањем ”психичког механизма” хисте-
рије може да се објасни бескрајно много -

28
 пошто ништа не говори против тога - а
можда чак и све. Да је овај пут по свој при-
лици тачан, потврђује чињеница да ни оно
мало досадашњих правих објашњења о хи-
стерији није стечено друкчнје: мислим на
исграживања везана за имена Пјера Жанеа
и Оскара Фогта, а нарочито Ј. Бројера и С.
Фројда. Свако даље разјашњавање о хисте-
рији ваља потражити у правцу којим су
пошли ови научници: у правцу реконструк-
ције психолошког процеса који је довео до
болести.
Њено настајање - претпостављајући
неки сексуално ”трауматски” доживљај као
најчешћи (а по Фројду једини) узрок обо-
љењу - схематски треба, по мом мишљењу,
замислити овако: жена која је имала неки
сексуалан опажај или представу и разумела
их у првобитној вези или у односу на саму
себе, а сада их (услед њој наметнутог и пот-
пуно усвојеног мушког оцењивања које је
прешло у њу и једино влада њеном будном
свешћу) у целини одбија, и жести и уне-
срећује - али их у исти мах, као жена, пози-
тивно цени, потврђује и жели у дубини сво-
га несвеснога Ја; у којој онда тај конфликт
даље ври, превире и у своје време ускипи у
нападу: таква жена пружа мање више
типичну слику болести хистерије. Тако се
објашњава осећање сексуалног акта као
”туђег тела у свести”, за који вер^је да пре-
ма њему осећа гнушање, а у ствари нешто га
у њој, њена исконска природа, ипак хоће.
Колосална имтензивност жеље, која се само
појачава сваким покушајем угушивања, и
плаховито, увређеио одбијање и саме по-
мисли на њу - то су наизменичности које се
одигравају у хистеричпој жени. Јер женина
хронична лажљивосг прелази у акутну када
допре до главне тачке, кад жена асимилује

29
 од мушкарца још и етички негативно оце-
њивање сексуалности. А познато је да хи-
стеричне жене најлакше подлежу сугестији
мушкарца. Хистерија је органска криза ор-
ганске лажљивости жене. Не поричем да
има - иако релативно веома ретко - и хи-
стеричних мушкараца: јер јсдпа од бескрај-
но многих могућности које се психички на-
лазе у мушкарцу јесте да може да постанс
жена, дакле, у датом случају, и хистеричан.
Има дакако и лажљивих мушкараца; али
код њих се криза развнја друкчије (као што
је и њихова лажљивост увек друкчија, ника-
да тако потпуно безнадежна); она доводи,
мада често само до пролазног побољшања.
Ово проиицање у органску лажљивост
жене, у њену неспособност да сазна истину
о себи, која једино омогућује да мисли на
начин који јој уопште не одговара, изгледа
да је у начелу задовољавајуће решење оних
тешкоћа које пружа етиологија хистерије.
Да је женина врлина права, не би она могла
да пати због ње. Она испашта само лаж про-
тив властите, стварно неослабљене кон-
ституције. Још штошта ваља објаснити и
доказати појединачно.
Хистерија показује да лажљивост, ма
колико дубоко допирала, ипак није толико
чврсто укорењена да све потисне. Жена је
васпитањем или опхођењем усвојила читав
систем њој туђих представа и судова. или
боље речено: покорно им дозвољава сваки
утицај. Потребан је силан потрес да се овај
огромни, чврсто у њу урасли психички ком-
плекс истисне и жена тако доспе до стања
интелектуалне беспомоћности, до ”абули-
је ” (безвољности), која је тако карактери-
стична за хистерију. Силан страх кадар је,
рецимо, да сруши ту вештачку зграду и
створи у њеној души поприште борбе из-

30
 међу несвесне, потиснуте природе и додуше
свесног, али њој потпуно неприродног духа.
Стално пребацивање с једне стране на дру-
гу, које сада настаје, објашњава необичну
психичку растројеност за време напада
хистерије и непрестану промену различитих
расположења, која уопште не могу да се о-
бухвате и задрже, посматрају и опишу, по-
знају и сузбију неком надмоћном сржи све-
сги. С овим је у вези и необично лако хи-
стерисање. Може се, међутим, наслутити да
они многе поводе сексуално аперцепирају,
иако су објективно и најудаљенији од пол-
нога. А ко би онда могао да каже за шта се у
њима опет везао страшни спољњи догађај;
који је по природи привидно сасвим асексу-
алан.
Увек је нарочито чудно изгледала за-
једница толиких противречности у хистери-
ка. С једне стране одликују се еминентно
критичким разумом и великом сигурношћу
суђења, опиру се хипнози итд. итд. А с друге
се и најбезначајнијим поводом страховито
узбуђују и код њих је постигнут најдубљи
степен хипнотичног сна. Они су, одавде гле-
дани, безмерно чедни, оданде посматрани
силно чулни.
Све то више није тешко објаснити. Те-
мељна исправност, претерано истинољу-
бље, строго избегавање свега што је сексу-
ално, разборит суд и јачина воље - све је то
само део оне псеудоличности ко|у жена
својом пасивношћу изиграва, пред собом и
пред целим светом. Све оно што припада
њеној првобитној природи, налазиће се у
њеној суштини, сачињава ону ”отцепљену.
личност”, ону ”несвесну психу” која може
да се упусги у непријатности, а истовремено
јс тако приступачна сугестивном утицају. У
чињеницама названим ”(1ир1сх” и ”тиШр1ех

31
 рсшхшШу”, ”(1оиђ1е сопзсЈепсе”, ”двоструко Ја”
хтели су неки да виде најубедљивије аргу-
менте против признавања једне душе. А, у
ствари, баш су ове појаве најзначајнији упут
да се и када се сме говорити о једној души.
Јер је "расцешвеност личности” могућна
само тамо где од самог почетка нсма
личпости, као код жснс. Сви они чупепи
случајеви којс Жане опнсујс у својој кп.изи
АиШшаНкше ркус1н)1одЈс|ис” одпосе се на
жснс, ниједан па мушкарцс. Само жена
(која, будуНи бсз душс, бсз натчулног Ја,
нема снагс да учини свеепим спе што је у н.ој
садржано, да заиалм лучу истине пад својом
упутрашн.опЈНу) можс да будс толико паса-
марспа потпуио пасивпим натапан.см пе-
ком ту1>ом свешђу и иобудама које ес па-
лазе у смислу њене сопствене природе, као
што је претпоставка хпстеричних стања
које јс описао Жанс, само код њс може да
дође до тако непробојног прерушавања, до
појаве надања сношају у виду страха од са-
мог акта, до унутрашњег маскирања пред
собом самом и упредања правог хтења у
непробојну чауру. Сама хистерија је бан-
кротство накалемљеног, површног, привид-
ног Ја. Стога жена услед ње повремено
душевно постаје готово ”1аћи1а газа”: у њој
сваки лични нагон изгледа потпуно збрисан
(”анорексија”); све док не наступе они
покушаји праве женствености да иајзад са-
влада своје лажљиво одрицање. Ако је тај
"живчани потрес”, та ”психичка траума”
икада заиста асексуални ужас, он је управо
открио унутрашњу слабост 'И неодрживост
њеиог примљеног Ја, плашио га и одагнао,
стварајући тако прилику за избијање њене
праве природе.
Њено избијање на површину управо је
она Фројдова "противвоља”, коју жена

32
 осећа као туђу и покушава да је се реши,
прибегавајући старом, али сада иструнулом
и трошном, привидном Ја. Јер она по-
кушава да сузбије ”противвољу”. Раније је
оно спољашње приморавање, које је хисте-
рична жена осећала као неку дужност, по-
тискивало сопствену природу испред прага
свести, окивало је и одбацивало; сада жена
поново жели да се склони од ослобођених,
надирућих сила у онај систем начела и ње-
говом помоћу стресе и угуши ту необичну
напаст; али овај је бар изгубио своје само-
друштво.
”Туђе тело у свести”, ”рђаво Ј а ” у
ствари је њена најличнија женска ирирода,
док је оно што она сматра својим правим Ја
управо личност у коју се она претворила,
упијајући у себе све туђе. То ”туђе тело” је
полност коју она не признаје и неће да ода
своју припадност њој; али коју ипак више не
може да одагна као раније, пошто су се
њени нагони нечујно и као за свагда пову-
кли испред наилажења моралности. Сексу-
алне представе, угушиване крајњим напре-
зањем, и сада се још додуше могу да
"конвертују” у сва могућна стања, и тако
створе онај превртљив карактер болести,
оно скакање са једног на друго, онај свепо-
дражајни и никад константни облик који је
увек толико отежавао дефиницију хисте-
рије на основу њених симптома. Али ни у
једној од свих тих "конверзија” исцрп-
љује се нагон, јер он тежи да се испољи, и ни
у једној промени не пресахњује потпуно.
Женина неспособност за истину (за
мене, који се налазим на тлу Кантовог инде-
терминизма то је последица њеног недо-
статка слободне воље за истину) условљава
њену лажљивост. Ко је општио са женама
знаће колико пута оне, тренутно принуђене
33
 да одговоре на неко питање, онако отпрве
наводе које му драго лажне разлоге за своје
речи или поступке. Тачно је да се баш хис-
теричне жене најбрижљивије (али вазда са
извесном, демонстративном намерношћу
прсд туђипима) клонс сваке нси-
стипитостн. Али баш у томс - мп колико то
парадоксплпо звучало - н јестс п.ихопа
лажл.ипост. Јср нс знају да јс цсло н.ихоно
захтспап.с истипс прндотло спол.а, па по-
стспсмо у п.их уса1;ивапо. ЈЧшскн су при-
мплс иостулат моралпости н - попут до-
брог роба - сваком приликом показују како
га покорно извршапају. Упск јс упадл.нво
када сс нско често нстичс као изузстпо
чсстит човск: он сс у том случају, зацсло,
постарао да се то зна, те можемо да сс кла-
димо да је у души лупеж. Не може да
учврсти поверење у исзтшитост хистеричне
моралности када лскари (наравно верујући
у то искрено) тако често наглашавају коли-
ко су њихови пацијенти морално чисти.
Поиавл>ам: хистернчии не симулирају
свесно: њима само под упливом сугсстије
може да буде јасно да су стварно симулира-
ли; само се тако могу објаснити њихова
”признања” о претварању. Али ииачс они
увек верују у своју оопствену искреност и
моралност: ни напади који их муче нису уо-
бражени. Напротив: доказ органског карак-
тера њихове лажљивости и јесте баш у
чињеници што заиста осећају те патње и
што симптоми нестају тек са Бројеровом
"катарсом”, која им у хипнози даје да осете
праве узроке болести.
Ни самооптужбе које хистерични
често гласно истичу нису ништа до несвесно
лнцемерство. Осећање кривице не може да
буде право када је подједнако за најмање
као и за највеће ствари. Да хистерични са-

34
 момучитељи имају меру моралности у себи
и из себе, они не би тако без избора
оптуживали себе и не би неку најнезнатнију
омашку себи пршшсивали у грех исто тако
као и највећу погрешку.
Најкарактеристичнији знак несвесне
лажљивости њихових самопребацивања
јесте начин на који поверавају другима како
су рђави, какве су грехе починили, па их
онда иитају иису ли они (хистерични) скроз
покварена створења. Ко је заиста сможден
грижом савести не може овако да говори.
- Сматрати баш хистеричне за изузетно мо-
ралне личности јесте заблуда чије су жртве
поглавнто Бројер и Фројд. Хистерични су
само потпуније него други примили споља у
себе нешто што им је првобитно туђе, мо-
рал. Они су ропски потчињени овом кодек-
су, те ништа више не испитују самостално и
ништа више не одмеравају појединачно. То
врло лако може да створи утисак преко-
мерне моралне строгости, а ипак је крајње
неморалио, јер је највише што се у хетеро-
номији може постићи. Моралном циљу со-
цијалне етике, за коју лаж једва може да
буде преступ ако користи друштву и разви-
јању врсте, том идеалном човеку таквог
хетерономог морала хистерични су, може
бити, ближи него ма које друго биће. Хи-
стерична жена је манекенка етике успеха и
социјалне етике: и генетички, јер је мо-
ралне прописе примила заиста сцоља, и
практички, јер најлакше ствара утисак као
да поступа алтруистпчки: њој дужности
према другима иису посебан случај
дужности према себи.
. Што су хистерични више убеђени у то
да се верно придржавају истине, утолико је
дубље укорењена њихова лажљивост. Њи-
хова крајња нсспособност да до!>у до вла-

35
 стите истине, до истине о себи - хистерични
никада не размишљају о себи, већ само хоће
да други размишљају о њима и да се за њих
заинтересују - доказује се тиме што су хи-
стерични најбољи медијуми за сваку хнпно-
зу. А ко подлеже хипнози врши најнемо-
ралнији поступак који се може замислнти:
он запада у нотпуио ропстно, јср сс одриче
својс сопстнепе вол,е и сопс’1Ч1епе свести, а
п.име госнодари други и ствара у н.ему свест
по свомс иахо1)ен.у. 'Гако хииноза доказујс
како свака могућиост исгине зависи од хтс-
ња истипс, тј. од сопствсног хгсн.а. Ако сс
нскоме у хипиози исшто иаложи, он то
врши у будном сгању и, упитан за разлогс,
смсста измишл.а којп му драго мотив за зч>.
Оп, шгавишс, свој поступак нс правда само
пред другима већ и пред самим собом пот-
пуно произвољним објашњењем. Овде је та-
корећи експериментална потврда Капгопс
етике. Да је хиинотисаии само лишсп
ссћан.а, он би морао да се уплаши што ис
зна зашто иешто чинп. Алн он напросто
проналази новн могив који нсма никаквс
везе са правим разлогом из кога је тако по-
ступао. Он се, дакле, одрекао свог хтења тс
више нема способности за истину.
А све се жене могу хипнотисати и радо
подлежу хипнози: најлакше и најдубље хи-
стеричне. Чак се и сећање на извесне ствари
из њиховог живота - јер човеково Ја, његова
воља ствара сећање - може код жена потпу-
но избрисати и уништитн простом сугести-
јом да о њима не знају више ништа.
Оно Бројерово ”противдејство.” на
психичке конфликте хипнотисаног боле-
сника убедљиво доказује да његово осећање
кривице није било исконско. Ко се једном
искрено осетио кривим никада се пуким
 утицајем туђе речи не може потпуно осло-
бодити тог осећања, као хистерични.
Али чак и ово привидно обрачуна-
вање са собом код жена хистеричне кон-
ституције ишчезава оног тренутка када
природа - полни прохтев - угрози то при-
видно обуздавање. У хистсричном парок-
сизму жсна себс јсдпако убеђујс, не всру-
јући себи вишс потпуно као раније: та то ја
уопште нећу, то други хоћс, то нски туђин
од мснс хоћс, али ја псћу. Сваки иокрст
других доводи оиа сада у везу са оним
тражен.ем које јој јс - како она верује - на-
метнуто споља, а у самој ствари потиче из
њене сопствене природе и потпуно одгова-
ра њеним присним жељама. Само зато хис-
теричне у нападу тако лако разљути и нај-
ман.а ситница. Овде се вазда ради о по-
следњој лажној одбрани конституције која
огромном снагом кида окове. "Ацјшбек ра.<з-
хшппсИсх” хистеричнпх нису нншта друго до
демонстративно одбијањс полног чина, које
зато мора да се изврши толико гласно што
је поред свега лажно, а гласније је него ра-
није зато што је сада опасност већа.1 По
томе се лако може разумети зашто сексу-
ални доживљаји из времена пре пубертета
толико често играју највећу улогу у акутној
хистерији. Туђе морално_ гледиште сразмер-
но је лако утицало на дете, те није наилази-
ло на неки већи отпор у полним жељама
које се из њега још нису ни развиле. Само
потисиута али не савладана прирбда поно-
во прихвата стари до-живљај, који је она
још и тада позитивно ценила, али није има-
ла снаге да га уздигне до будне свести и
њиме продре насупрот њој. Тај доживљај
1 Стога сс женс после хистеричпог напада (но Жансу)
иарочито лако преподе у сомшшбулизЈш: јср сс управо тада всћ
иалатс иод иајсилнијим чу!>им утнцајем.

37
 тек се сада приказује у свој својој заводљи-
вости. Сада није више тако лако као раније
одстраннти праву потребу из будне свести,
те настаје криза. Што хистерични напад
може да има толико различитих облика и
стално се претвара у нову слику симптома
зависи, може бити, само од тога што се не
зна порекло болести и што јединка не при-
знаје чињеницу да код ње постоји полни
прохтев, већ се тај прохтев приписује јед-
ном другом Ја, уместо да се схвати да је по-
текао од ње саме.
А то је баш основна грешка свих лека-
ра-посматрача хистерије што наседају
лажима хистеричних као што ови лажу
сами себе1: права, истинита и исконска при-
рода хистеричних није њихово одбрамбено,
већ њихово одбијено Ја, ма колико се они
трудили да представе у себи и другима како
им је оно туђе. Да је то одбрамбено Ја заи-
ста њихово властито, они би могли да иступе
против тог осећања као против нечег туђег,
могли би свесно да га оцене и одлучно од-
бију, и мислима утврде и поново признају.
А овако се маскирају, јер је њихово одбрам-
бено Ја само позајмљено, те им стора недо-
стаје храбрости да погледају у очи властитој
жељи, иако некако нејасно осећају да је баш
то њихова права и једина силна жеља. Стога
она пожуда и не може да остане идентична,
када нема идентичног субјекта; а пошто
треба да се угуши, она такорећи прескаче
са једног дела тела на други. Јер лаж је мно-
гообразна, она једнако мења облике.
Можда ће неко наћи да је овај покушај
објашњавања митолошки. Али изгледа
1Сасвим јс понршно старо мшшпсљс да хистерици
свесио симулирају и причају лажнс причс. Жсшша лажл.иносг
сасним јс несвсспа. Жсна уошпте нијс снособна за прану лаж,
уколико је супротнос!' истшш.

38 /
 поуздано да је само једна иста појава оно
што се час јавља као контрактура, час опет
као хемианестезија или чак као парализа.
То је појава коју хистерична жена неће да
призна за себи својствену, те баш тиме пот-
пада под њену власт. Јер кад би је она при-
знала и просудила, као што је признала
иначе све и најнезнатиије ствари, она би се
у исти мах уздигла и изван и изнад свога
доживљаја. Уираво праскање и бешњење
хистеричних против онога што осећају као
ту!>е хтењс, иако је оно њпхово најличније,
показује да су стварно исто толико ропски
потчињене сексуалности као и нехисте-
ричне жене, да су исто толико смушене сво-
јом судбином и немају ништа изнад ње: нема-
ју безвремено, натчулно, слободно Ја.
Сад ће се с правом поставити питање
зашто нису све жене хистеричне кад су већ
све лажљиве. То је, у ствари, питање о хисте-
ричној конституцији. Ако је овде излагана
теорија тачиа, она мора и иа то да да одго-
вор који одговара стварности. По тој теори-
ји хистерична је она жена која је пасивном
прилагодљнвошћу просто усвојила ком-
плекс мушкарчевих и друштвених судова,
уместо да је што више пустила на вољу сво-
јој чулној природи. Непокорна жена биће,
дакле, противност хистеричној. Овде нећу
дуго да се задржим, пошто то стварно спада
у посебну женску карактерологију. Хисте-
рична жена постаје хистерична кас^после-
дица своје покорности, она је идентична са
духовним типом слушкиње. Њена супрот-
ност, апсолутно нехистерична жена (која је
само идеја н не постоји у стварности) била
би апсолутна мегера. Јер и то је основа за
поделу свих жепа. Слушкиња служи, мегера

39
 господари.1 За слугу се може и мора бити
рођен. Много која богата госпа, која није на
то принуђена, била би веома погодна за
служавку. А служавка и мегера увек се уза-
јамно допуњују.2
Искуство потпуно потвр|)ује закл>учак
овс тсоријс. Ксаптииа има најман.с слич-
ности са хистсричпом жепом. Оиа свој 1 пев
(који свакако оиет потичс само из исдовол.-
ног ссксуалног задовол.еп.а) искал>ује на
другима, а не, као хистсричпа робип>а, па
ссби. Мсгсра ”мрзи” другс, слушкшва
”мрзн” ”ссбс”. Спе што з-итти мсгеру ис-
каљује сс на ближљсга. Оиа исто ггако лако
плаче као и слушкиња, само што се'оиа ваз-
да искукава другима, док робиња рида и кад
јс сама, иако наравно иикада иије усамљеиа,
јер је усамл,еност идсптичпа са моралноиЈћу
и услов за сваку истинигу двојину и
множину. Мегсра не трпи самоћу, она мора
да искали свој гиев на неком ван себе, док
хпстсрична саму ссбе прогони. Мегера от-
ворено и дрско лаже, али не знајући, јер по
природи увек мисли да је у праву, и нагрђује
свакога ко јој нротивуречи. Слушкиња се
слепо покорава захтеву истине, који јој је
по природи исто тако туђ. ЈТажљивост те
поводљиве оданости испољава се у хистери-
ји, наиме онда када дође до конфликта: са
њеним властитим полним жељама. Због тог
прихватања и опште способности усвајања
било је потребно тако исцрпно претрести
хистерију и хистеричну жену: то је тии који
1 За то постоје аналогијс и мсђу мушкардима: има
рођсних слуга, а има и мушкараца мегера, то су на пример но-
лицајци. Интерссантно је да полицајац углаином у служавци на-
лази и своју сексуалну донуну.
2Да иавсдсм јсдан баналап прнмер: апсолутна мегсра
никада н с 1ј с уиитати мужа шта да ради, иа пример шта да купа,
док јс хистерична вазда бесномобна и тражи ииспирацију
сиол,а.

40
Је на краЈу јо ш могао да ми се противстави,
а не мегера.1
Но лажљивост - органска лажљивост
- карактерише оба типа, и према томе све
жене. Потпуно је нетачно кад се каже да
жене лажу. То би значило да се претпоста-
вља да иски пут говоре и исгину. Као да и-
скреност - рго Гого ш(ето с! сх!сгпо - нијс у-
право оиа врлина за коју су жснс апсолутно
нсепособнс и која им је иотпуно нсмогућна!
Рсч јс о томс да сс увиди како жсна цслог
свог живота никада нијс истинига, иа чак
ни онда, управо баш ни онда када се - као
хистерична - ропски придржава гвој неса-
мосталног захтеваља истине, тако да на око
ипак говори истину.
Жена може по ћефу да се смеје, и да
плаче и да се зарумени. Она чак на захтев
може да изгледа рђаво: мегера, ако то хоће
у некој намери; а слушкиња, ако је присили
нешто споља, што је овладало њоме, а да
она и не зна. За такву лажљивост мушкарцу
очевидно недостају и органски физио-
лошки услови.
Ако је овим истинољубивост овог
типа жене разголићена само као њој свој-
ствени облик лажљивости, за друге особине
које се на њој хвале већ се унапред може
очекивати да ни оне неће ништа боље
проћи. Похвално се истичу њена стидљи-
вост, и њено самопосматрање и њена рели-
гиозност. IIо женска стидљивост није ништа

1СлушкшБа* а ие м.егера, уједно је к жена за коју би се

могло мислити да је способна за љубав. Али љубав тс жене
само је "духопно исиун>авап»е мужевношћу одрсђсног
мушкарда, тс је стога и могућиа само код хисзсричних. Тај
продес дити има нити можс да има везс са ираном л»убавл>у. И
у жспској стидл>ивости изражапа се такво припадап,с јсдпом
мушкарду, па тск оно доводи до ограђиван>а од свих осталих
мушкарада. ■

41
 друго до прекемагање што се тиче секса, тј.
демонстративно одрицање и одбрана од
властите нечедности. Гдегод се код жене
опажа оно што се тумачи као стидљивост,
тамо у одговарајућој мери постоји и хи-
стерија. Савршено нехистерична жена, пот-
пуно неподложна утицајима, тј. апсолутна
мегера, неће да се зацрвени и ако јој
мушкарац нешто с пуним правом пребацује.
Почетак хистерије јавља се тамо где се жена
зацрвени под непосредним утиском
мушкарчевог прскора. А потпуно је хисте-
ричла тек онда кад се зацрвени и ако је
сама, те није присутан ниједан стран човек:
јер је тек онда потпуно прожега другим
човеком и мушким судом.
 Ж ен е које се п р и ближ авају типу та-
козван е полне анестезије или фригидности
увек су хистеричне, ш то истичем , слаж ући
се потпуно са налазом П о л а Солиера. П ол-
на анестезија само је једна од многих хисте-
ричних, тј. неистинитих, лажљ ивих анесте-
зија. П о зн ато је - особито б лагодарећи
експеримантима О скара Ф огта - да овакве
анестезије не значе стварно одсуство осе-
ћаја, већ само прим оравањ е које извесне
осећаје удаљава и искључује из свести. А ко
се анестетисана рука хипнотисање жене и-
збоде ма колико пута, па се медијуму поста-
ви захтев да каже онај број који му је у исто
време пао на памет, он ће навести број убо-
да које је у свом (”сомнамбулом”) стању
смео да перцепира, очевидно само под сна-
гом извесног притиска. Тако је и полна
хладноћа настала по команди: по присилној
снази прожимања асексуалним погЛедом на
живот који је пријемљива жена усвојила од
43
своје околине; али се као и свака друга
анестезија може опет отклонити довољно
јаком командом.
Са одвратнош ћу према полности
уопш те исто је као и са властитом
физичком неосетљивошћу према полном
акту. Неке жене заиста осећају такву од-
вратност и интензивну ненаклоност према
свему што је сексуално, па би се могло по-
мислити да је инстанца против опште
важности подводништва и његовог изјед-
начавања са женственошћу. Али жене које
могу да се разболе када неки пар изненаде у
полном општењу увек су хистеричне. Тако
се овде чак убедљиво потврђује тачност те-
орије која је подводништво приказала као
суштину жене, а њеиу полност подредила
том подводништву само као његов посебан
случај. Жена може да постане хистерична
не само услед полног насиља које је над
њом извршено и против кога се бранила
споља, не одбијајући га у души, него исто
тако и призором неког пара који врши
сношај - јер она мисли да га одбија, док се, у
ствари, њено урођено потврђивање сношаја
већ свом силином пробија, прелазећи преко
свега што јој је прирођено и вештачко, пре-
ко целог њој наметнутог и прикљученог
начина мишљења, у чијем смислу она
обично осећа. Јер свако полно спајање дру-
гих осећа она као да је сама обљубљена.
Слично вреди и за хистеричну ”свест
о својој кривици”, ко јаје већ критикована.
Апсолутна мегера уопште се никада не
осећа кривом, помало хистерична жена
само у присуству мушкарца, а сасвим хисте-
рична пред оним мушкарцем који је дефи-
нитивно прешао у њу. Нека се бичевање и-
спосница и покајница не наводи као доказ
жениног осећања кривице. Јер су баш ек-

44
стремни облици самокажњавања сумњиви.
Мучење тела зацело у већини случајева
доказује само да човек није изнад свога по-
ступка и да га није већ свешћу о својој крив-
ици узео на себе. То мучење је, изгледа, пре
неко настојање да човек себи споља наме-
тне кајање, које у души ипак не осећа до-
вол>но дубоко, дајући му тако снагу која му
по себи нсдостаје.
Али по чему се ова хистерична свест о
својој кривици разликује од правог
мужевног начина улажења у себе и како
настају самопребацивања хистеричних, вео-
ма је значајно и изискује тачну дистинкцију.
А ко таква жена опази да се у нечему
огрешила о моралност, она коригује себе
према кодексу моралности, и труди се да му
се покорава и удовољи му, настојећи да у
себи уместо неморалне жеље створи осе-
ћање које тај кодекс прописује. Њој не до-
лази помисао да је то код ње дубока, уну-
трашња трајна склоност ка пороку; нити то
њу ужасава, нити се она повлачи у себе
како би схватила ову појаву и била потпуно
начисто са еамом собом. Већ се, напротив,
тачку по тачку прилагођава моралности.
Код ње се не врши преображај из основа, из
идеје, него поправљање од тачке до тачке,
од случаја до случаја. У жени се морални
карактер изграђује на парче; док код му-
шкарца, ако је добар, морални поступак
произлази из моралног карактера. Он се
заветом сав преобраћа; све што се може де-
сити изнутра дешава се: прелаз ка убеђењу
које једино може да доведе до светаштва, а
није лицемерство. Стога моралност жене
није продуктивна и баш овим доказује своју
неморалност, јер је једино етика ствара-
лачка: она једина ствара вечно у човеку.
Зато хистеричне жене и нису заиста гени-

45
јалне, иако оне најлакше стварају тај утисак
(света Тереза). Јер је генијалност највиша
доброта и моралност, која сваку границу
осећа као слабост и кривицу, као не-
савршенство и малодушност.
С овим је у вези и заблуда која се стал-
но непромишљено преноси с уста на уста:
да су жене по природи религиозне. Женска
мистика, када се уздиже изнад простог сује-
верја, или је благо скривена сексуалност,
као код многобројних спиритисткиња и
теозофкиња - ово идентификовање воље-
ног човека са божанством писци су често
обрађивали, нарочито Мопасан, у чијем
најбољем роману за жену банкара Валтера
Христ има црте ”Бел-Амиа”, а после њега
Герхард Хауптман у "Ханелином вазнесе-
њу” - или је остварење другог случаја, где
жена и религиозност пасивно и несвесно
прима од мушкарца, и што јој се јаче опиру
њене властите потребе, то утолико
грчевитије настоји да је задржи. Час љубље-
ни постаје Спаситељ, час опет Спаситељ
љубљени (познат случај многих калу-
ђерица). Све велике визионарке које по-
миње историја биле су хистеричне. Нај-
чувенија међу њима, света Тереза, није се
узалуд називала "заштитницом хистерије”.
Уосталом, да је религиозност код жена и-
скрена и да потиче из дубине душе, оне би
могле или, тачније, морале би да буду рели-
гиозни ствараоци: али оне то нису никада
биле ни у најмањој мери. Разумеће се шта
мислим ако овако формулишем стварну
разлику између мушког и женског сге(1о:
мушкарчева религиозност је највише веро-
вање у себе, женина религиозност највише
веровање у другога.

46
 Ј

Остаје, дакле, само још еамопосма-

трап.с којс је, кажу, код хистерика псома
развијено. Али сс нз поступка који је праи
пут прпмепио Фројд, а Фогт обимнијс и ег-
зактније употребио - из изнуђеног самопо-
сматрања у хипнози - јасно види да је то
само мушкарац толико дубоко задро у жену
да чак и у њој још посматра. Туђа мушка
воља својим утицајем ствара у хипнотисаној
жени самопосматрача, изазвавши стање
”систематски збијене будности^Апи и ван
сугестије, у здравом животу хистеричних,
посматра једино муш карац којим су
прожете. Тако је свако женско позиавање
људи само прбжетост тачно процењеним
мушкарцем. У пароксизму то вештачко
самопосматрање ишчезава пред све силнн-
јим избкјањем природе.
Исти је случај и са видовитошћу хисте-
ричних медијума, која без сваке сумње по-
стоји и има исто тако мало везе са ”окулт-

47
ним” сииритизмом као и хипнотички фено-
мени. Као што су Фогтове пацијенткиње
под енергичном вољом сугестора могле
саме себе изврсно да посматрају, тако је и
видовита жена под утицајем претећег гласа
мушкарца, који може да је нагна на све, спо-
собна и за телспатске радн.е, и из всликс
даљиие завсзаиих очију послушпо чита тс-
кстове у рукама страних људи, као што сам
и сам јасио имао приликс да видим у Минхе-
ну. Јср у жени нису (као у мушкарцу) вол.и
за добрим и истипитим исискорсил.иво су-
протстављене веома јакс страсти. Мушка
воља више господари женом него му-
шкарцем: она у жени можс нсшто да оства-
ри, док јој се у властитој кући противставља
и одвише ствари. У жени се нешто аморал-
но и алогично опире разјашњењу, она ника-
да неће чисто сазнање, него увек још и дру-
го. Док, међутим, мушка воља толико може
да овлада жеиом да је чак учини видовигом
и за њу нестану све границе чулности.
Зато је жеиа пре телепата него му-
шкарац, зато она пре може да изгледа без-
грешна него он, зато она као видовита
постиже више него он, дакако само као
медијум, тј. као објекат на коме се најлакше
и најсавршеније остварује мушка воља за
добрим и истинитим. И Вала може да дође
до сазнања: али тек када ју је Вотан1 савла-
дао. Она му у томе излази у сусрет; јер је
њенаједина страст жеља да буде савладана.
Овим је исцрпена и тема хистерије,
уколико је морала да се спомене у сврху
овог испитивања. Оне жене које се наводе
као докази женске моралности увек су хи-
стеричне. Лажљивост и неморалност те мо-
ралности налазе се баш у покоравању мо-

1Врховии бог у старогсрманској митологији

48
 ралности и понашању према моралном за-
кону, као да је тај закон закон љихове
личиости, а није, напротив, не питајући их
напросто силом овладао њима. Хистерична
конституција је смешна мимикрија мушке
душс, пародија на слободу пољс коју жена
дрсд собом позира онога часа када најјаче
подлежс мушком утицају. IIри свему том
најисјакнугијс жснс су баш хиетеричне
жснс, иако угунлшап>с паголскс полности,
које их уздиже изпад осталих жсна, код љих
нијс потскло из сопствснс сиагс и у срчаној
борби са противником који јс ириснЈпсн на
стајаљс. Али хистсричиим жспама свсти сс
бар љихова сопствсна лажЈвивосгг, на с тс
стране могу да важе као макар и највише
патворени сурогат оне трагичности за коју
јс жспа ипаче крајљс нсспособна.
 Жена је неслободна: на крају је увек
савладана потреба да је силује мушкарац,
било у властитој личности било у личиости
других. Она је под влашћу фалуса и беспо-
вратно се препушта удесу, и ако сама не
подлеже потпуној полној заједници. Нај-
више што може да постигне жена јесте не-
јасно осећање те неслободе, тамно наслу-
ћивање неке коби над собом - то очевидно
може да буде само последњи одблесак сло-
бодног натчулног субјекта, оскудан остатак
урођене мужевности који јој помоћу кон-
траста допушта макар и најслабије осећање
нужности: нема апсолутне жене. Али јасна
свест о њеној судбини н принуда под којом
се налази немогућна је жени: само слободан
човек сазнаје фатум, јер није обухваћен не-
опходиошћу, него бар једним делом свога Ја
стоји изван и изнад своје судбине, као по-
сматрач и борац. По себи довољан доказ
људске слободе налази се баш у томе што је
50
 човек био кадар да створи појам
узрочности. Жена већином себе баш зато
сматра невезаном што је потпуно везана;
она не пати од страсти, јер сама није.ништа
друго до страст. Само је мушкарац могао да
говори о ”(1ига псссббкаб” у себи, само је он
могао да начини концепцију Моире и Неме-
зиде, само је он могао да створи Парке и
Норне: јер он није само емпиријски, усло-
вљени, него и натчулни, слободни субјекат.
Али како рекох: чак и ако жена икада
отпочне да наслућује своју властиту детер-
минисаност, то се не може назвати јасном
свешћу, а ни схватањем или разумевањем;
јер за то је потребна воља за својим Ја. Она,
штавише, има и даље неко тешко, нејасно
осећање, које доводи до очајничке побуне,
али не до одлучне борбе са могућним изгле-
дом на победу. Жена је неспособна да савла-
да своју сексуалност, која ће вечито да је
подјармљује. Хистерија је такав немоћан
покрет одбране од полности. Да је борба
против властите пожуде ноштена и права,
да се искрено хоће њен пораз, жени би било
могућно да га припреми. Али хистерија је
баш оно за чим хистеричне жене жуде: оне
и не пастоје заиста да оздраве. Лажљивост
ове демонстрације против ропства условља-
ва њену безнадежност. Највреднији приме-
ри женског рода осећају, можда,, да им је
робовање само зато морање што га желе -
сетимо се Хебелове Јудите и Ваћнерове
Кундрије - али ни то им не даје ону снагу да
се уистину одупру принуди: у последњем
тренутку оне ипак воле човека који их на-
паствује и настоје да учине својим господа-
ром онога који оклева да их силује. Жена
као да је проклета. Она неколико часака
може да осећа како је тишти терет прок-
лстства, али никада ие бежи од љега, јер јој

51
је слатка његова тежина. Њено викање и
бешњење у основи је лажно. И баш када се
понаша као да га најужаснутије избегава,
она највише жуди за тим да подлегне том
проклетству.

Из дугог низа ранијих излагања, који-

ма се тврдило да жеиа лсма било какав
урођени, псоту1>ив однос ирема врсдности-
ма, ни једно једино није трсбало повући или
бар ограничити. Моја тврђења није поколе-
бало чак ни сре оно што људи обично нази-
вају женском љубављу, женском побо-
жношћу, женском стидљивошћу и женском
врлином. Она су одолела и иајјачсм јуришу,
читавој војсци хистеричиог подражавања
свим мушким преимућствима. Жену, ону
пријемљиву жеиу која овде јсдино долази у
обзир, почев од најрапијс младости испуња-
ва, прожима и преображава не само снага
мушке сперме, која жену оплођује чак и на
даљину - што је зацело разлог невероватне
духовне промене свих жена у браку - него и
мушка свест па чак и социјални дух. Тако се
објашњава што жене сва она својства
мушког рода која су по себи туђа женском
роду при свему томе испољавају ропским
подражавањем. Тако су лакше појмљива
многа погрешна схватања о вишој морал-
ности жене.
Али ово женино зачуђујуће прихва-
тање још је изолован факат искуства и наше
излагање није је довело у бну везу са оста-
лим позитивним и негативним својствима
жене коју изискује теоријска потреба. Ка-
кве везе има женина пластичност са њеним
подводништвом и њена сексуалност са ње-

52
 ном лажљивошћу? Зашто се све то баш у
тој вези стекло у жени?
И осим тога ваља још образложити
откуда то да жена све може да прими у себе.
Како је могућна она лажљивост која наводи
жену да сама верује у оио што је чула једино
од других, и има опо што јс само од и>их до-
била, и будс оно плч) је само помоћу њпх
иостала?
Да сс на то питањс па!)с одговор по-
грсбно јс још јсдаи - иослсдилј - пут скре-
ну ги с прапог пута. Можда сс нско још сс!)а
како сс животињско прспознапшвс, пси-
хички сквивалент оиштс-органске снособ-
иости всжбања одвојило од човечјег
памћења као нсшто сасеим различито, па
ипак еличио, Јер обоје зпачи такорсћи
вечито накнадно деловање временски огра-
ниченог једнократног утиска, али памћење,
за разлику од непосредног пасивног препо-
знаван.а, палази суштину у репродукцији
прошлости. Оотом се само ипдивидуација
као својство свега органскога добро разли-
ковала од индивидуалности, коју има само
човек. Па се најзад осетила потреба тачне
дистинкције између гшлног нагона и љуба-
ви, и опет се само прво својство признало
животињама. Па ипак су оба својства била
сродна, по својој нискости као н по својој
узвишености (као стремљење сопственом
овековечењу).
 Н еколико пута се и воља за вред-
нош ћу п ри казала као карактеристична
црта човека. Ж ивотиња познаје само жељу
за наслађивањем, док јој је појам вредности
потпуно туђ. Наслађивање и вредност имају
аналогије, али се ипак из основа разликују;
за наслађивањем се тежи. за вредношћу тре-
ба да се тежи. О ва два појма још увек се
потпуно неправедно бркају, те тако у пси-
хологији и етици трајно влада највећа по-
метња. Али нису се изукрштали само појмо-
ви вредности и наслађивања; ништа боље
не стоји ни са разликовањем личности и
лица, поновног познавања и памћења, пол-
ног нагона и љубави. Све те супротности
непрестано се трпају у исти калуп, а што је
још карактеристичније, то чине безмало
увек исти људи, са истим теоријским назо-
рима и као са извесним лредумишљајем,
како би се избрисале разлике између чо-
века и животиње.

54
 Овде се већином пренебрегавају -и
друге, до сада једва додирнуте дистинкције.
Ускост свести је животињско, активна па-
жња чисто људско својство: свако види да
имају нешто заједничко па ипак различито.
Ништа друкчије нс стоји ии са позпатим
бркањем вољс и нагона. Пагои је зајс-
дпичкп свим жшшм бићима. Чопск још уз
то пма I! вољу - она јс слободпа и пс пред-
сгавЈпа нсихолошку чињеницу, поппч) јс о-
споиа сваког иоссбног психолошког
/Н>жпвЈваваНм'1. Што сс иагоп п вол.а гсггово
увск смагграју исговсишм ннјс, уосгалом, јс-
дило Дарвипова кривица; сиосп јс скоро
исто чоЈЖКо и Аргур Шопспхшуср са својим
пејаспим, са јсдпс счрапс потиуио оппггс
природно-филозофским, са друге изузетно
етичким појмом воље.
Ја постављам:

И животињска, Само човеку,

односно ошите то јест

органска својства мушкарцу

јесу: својствена је:

индивидуација индивидуалност

препознавање памћење
»
наслађивање вредност

полни нагон љубав

ускоет свести пажња

нагон воља

55
 Видимо, дакле, како изнад сваког
својства свега живога код човека постоји
још и друго, у сваком смислу сродно, па
ипак више својство. Прастара тенденциозна
идентификација оба реда и, с друге стране,
потребна да се непрестано разликују, ука-
зује на оно заједничко што делове сваког
реда међусобно спаја и одваја их од свих де-
лова другог. У први мах изгледа као да се
овде изводи надограђивање виших својстава
на одговарајуће ниже појаве у човеку, те би
још могло да подсети на неко учење индиј-
ског тајног будизма, на његову теорију о
”валу човечанства”. То је, такорећи, као да
се изнад сваког животињског својства код
човека ставља нека сродна особина, која
ипак спада у неку вишу сферу као што се
једна осцилација припаја другој: та нижа
својства човеку никако не недостају, само
што је њима нешто придошло. А шта је то
што је к томе придошло? По чему се оно
разликује од другога, а у чему му је једнако?
Јер табела јасно показује да сваки део левог
реда има сличности са сваким одговара-
јућим делом деснога, али су зато ипак сви
делови сваког реда тесно спојени међу со-
бом. Откуда та чудна сагласност поред ис-
товремене непремостиве различности.
Лева страна табеле садржи основна
својства свеколиког животињског односно
биљног живота. Сав тај живот је живот је-
динки а не нерашчлањених маса, и испоља-
ва се као нагон, ради задовољења потреба,
особито полног нагона, и продужње врсте.
Индивидуалност, памћење, воља, љубав
могу, дакле, да важе као својства другог
живота, који је унеколико сродан са орган-
ским животом, али се ипак од њега разли-
кује 1о1о сосЈо.

56
 То је, у ствари, идеја вечног, вишег,
новог живота религија, нарочито хришћан-
ства, чија нам се дубока оправданост овде
прнказује. Поред органског човек има уде-
ла још и у другом животу, у вечном животу
Новог завета. Као што се онај живот храни
земном храном, опомс је потребна духовна
(симбол причешћа). Као што оиај зна за
ро1;ен,с и смрт, овај познаје - морални нре-
иород човеков, ”рсгенерацмју” ~ и пронаст:
копачан слом у луднлу илп у злочипу. Као
пгго се опај одрећује каузалнпм закопом
природс спол.а, овај всзују норма гипнп им-
ператнви изнутра. Онај је сврсисходан на
свој ограипчсн иачпп; оиај јс еаврм1еп у сво-
јој бескрзјпој, пеог|)аничсној красоти.1
Својства која су набројана у левом
реду заједничка су сваком нижем животу.
Особине из десног ступца су одговарајуће
ознаке всчног живота, гласници јсдног
вишег постојања које је уз то дато човеку, п
једино њему. Вечито бркање и непрекндно
раздвајање оба рсда, вишег и нижег живота,
представља главну тему свеколике историје
људског духа: то је мотив историје света.
Може се у том другом животу видети
нешто што се код човека накнадно развило
уз ранија, друга својства: овде нећемо да
одлучујемо о овом питању. Алн дубље схва-
тање зацело неће опај чулни, усугљиви и
пролазни живот сматрати за ствараоца
вишег, духовног, вечног, већ ће, напротив,

1Још бн сс и даље моглс наводити аналогијс измсђу

вишсг и нижсг жипота. Није, као што сс данас општс нерује,
био само поиршаи погрсшан закл>учак што сс иазда и свуда
дљх доиодио у псзу са душом. Као што јс чопсчја душа микро-
козам, даклс живи у споју са свсмиром, и дах јс, још много
огшЈтнјс од чулних органа, носрсдиик спрсгс измсђу свакогор-
ганизма и васионс. Кад 1нста нсма свршсно јс са нижим
животом. Дахје принции зсмаЈНског, као што је душа принцип
всчног живота.

57
 морати у првом да види пројекцију потоњег
на чулност, његово одражавање у царству
неминовности, његово спуштање и уни-
жавање, његово сагрешење. Јер само по-
следњи одблесак више идеје о вечном
животу пада на муву која ми досађује и
спречава ме да је убијем. Ако ми је овим ус-
пело да нађем прецизан израз за најдубљу
мисао човечанства, у којој је оно тек ствар-
но схватило своју сопствену суштину, за
мисао о праотачком греху - јер (према
табели) оно што се губи и одбацује, стварно
постојање и живот ипак на неки начин о-
стаје оно што јесте и бива емпиричка реал-
ност и органска виталност - сад још настаје
питање зашто се чини ова кривица. Овде се
најзад наше испитивање налази пред по-
следњим проблемом уопште, јединим која
заиста постоји и на који се још ниједан
човек није усудио да одговори, оним про-
блемом који никада жив човек не може да
реши. То је загонетка света и живота, нади-
рање беспросторнога у простор, безвреме-
нога у време, духовнога у материју. То је од-
нос слободе ирема неминовности, однос
ничега према нечему, однос Бога према
ђаволу. Дуализам у свету је оно несхватљи-
во, мотив сагрешења, празагонетка: разлог,
и смисао и сврха сурвавања из вечног
живота у пролазно постојање, безвременога
у земаљску привременост, бескрајно запа-
дање потпуно невинога у кривицу. Ја ника-
да не могу да увидим зашто сам починио
праотачки грех, зашто је слободно могло да •
постане неслободно, а чисто прљаво и како
је савршено могло да згреши.
Може се доказати да ни ја ни ма који
други човек то никада нећемо да увидимо.
Ја, наиме, могу да спозпам грех тек када га
више не чиним, а не чиним га више онога

58
 часа када га спознам, а време Је загонетка о
коју се разбијам докле год у њему живим,
докле год га постављам. Тек када га савла-
дам, разумећу га; тек смрт може да ме научи
смислу живота. Није било тренутка у коме
нисам жудео и за ништавилом. А како је ова
жудња могла да ми постане објекат по-
сматрања и предмет сазнања? Та ја бих се
налазио већ изван онога што бих сазнао:
своју грешност не могу да схватим, јер сам
још увек грешан. Вечан и виши живот не
бивствују један за другим већ један поред
другога, а преегзистенција доброга одређује
се према вредности.
Апсолутна жена,' међутим, којој не-
достају индивидуалност и воља, која нема
удела у вредности и љубави, искључена је -
сада то можемо рећи - из оног вишег,
трансцендентног метафизичког битисања.
Интелигибилна хиперемпиричка егзистен-
ција мушкарца узвисује се изнад материје,
простора и времена; у њему има доста
смртнога али и бесмртнога. Он има мо-
гућности да бира између њих: између оног
живота који пролази са земном смрћу, и
живота коме смрт тек представља савршено
чисто успостављање. За овим потпуно без-
временим битисањем, за том апсолутном
вредношћу тежи мушкарчева најдубља
воља, то је исто што и потреба за бесмр-
тношћу. А да жена не жуди за личним да-
љим трајањем, то је најзад сасвпм јавно: у ње
нема ни трага оног вечног живота којег
мушкарац хоће 'да постигне и треба да по-
стигне насупрот његовом јадном одразу у
чулности. Сваки мушкарац има неки однос
према идеји највише вредности, прсма идеји
апсолутнога, према идеји и оне потпуне
слободе, коју још не поседује, јер је увек још
и детермннисан, али коју може да постигне,

59
 јер дух влада природом: такав однос према
идеји уопште или према божанству. Јер је,
додуше, услед његовог живота на земљи на-
стало растављање и одвајање од апсолутно-
га, али душа опет чезне за тикЈ Да' се избави
из тог каљања као праотачког греха.
Као што љубав родитеља није била
чиста љубав према идеји, већ је мање или
више тражила чулно оваплоћење, тако ни
син, кога се баш тицала та љубав, неће само
вечан него и пролазан живот. Ми се
плашимо помисли на смрт и боримо се про-
тив ње, хватајући се грчевито за земаљско
постојање, те тиме доказујемо да смо
желели да будемо рођени када смо били
рођени, прижељкујући још увек да будемо
рођени у овом свету.1 Човек који се уопште
више не би бојао земаљске смрти умро би
управо истог тог часа. Јер у њега би само
још била чиста воља за вечитим животом; а
то човек може и треба у себи самостално да
оствари: то се ствара као што сав живот сам
себе ствара.

1Тако сс, осрујсм, можс да схнати сплет полпог

жнвота, ро1 >сн»а и ираотачког грсха, Поједнначии облик у комс
нижи жмвот хо!'1Сда се одржи назвао сам рапијс отпадништвом
од идсје, кривицом, Лли грех нијс бесконачна индивидуалиосг
нсш ограличсна иидивидуа.

60
 А пошто је сваки мушкарац у неком
односу са идејом највише вредности, али је
није потпуно постигао, нема мушкарца који
би био срећан. Срећне су само жене. Није-
дан мушкарац не осећа се срећним, јер сва-
ки има однос према слободи, а ипак је на
земљи некако неслободан. Срећним може да
се осећа само неко сасвим пасивно створење,
као права жена, или потпуно активно, као
божанство. Срећа би била осећаше са-
вршенства, а мушкарац никада н<? може да
има то осећање. Има, међутим, жена које
замишљају да су савршене. Мушка^ац увек
има за собом проблеме а пред собом задат-
ке: сви проблеми имају корена у прошло-
сти; земља задатака јесте будућкост. Жени
време уопште није одређено, оно за њу нема
смисла: не постоји жсна која себи поставл>а
питање шта је сврха њеног живота. А једно-
смисленост времена само је израз тога да
овај живот треба и може да има смисла.

61
 Срећа би за мушкарца била једино
потпуна, чиста активност, савршена слобо-
да, а никада неки незнатан, па ни највиши
степен неслободе: јер се његова кривица го-
мила што се више удаљује од идеје слободе.
Земал3ски жпвот мушкарцу јссте и мора да
буде страдан.е, већ и стога што јс човск у
осећају ипак пасивап. Јср постоји утицањс,
јер се порсд уобличавања искуства налази и
материја. Нема човека комс пије нотребно
опажање, бсз њсга чак пп гепијалап човек
нс би био ништа, иако га он, силнији и
бржи од свих других, ускоро испуњава и
прожима читавим садржајсм свога Ја, те му
није потребма индукција да спозна идеју
неке ствари. Рецептивност се не може укло-
нити са света иикаквим фихтеовским насил-
пим превратом. У чулном осећају човек је
пасиван, а његова спонтаност, његова сло-
бода, долази до изражаја тек у суду и у
облику универзалног памћења, које вољи
једннке може да репродукује све доживљаје.
Љубав и духовно стваралаштво приближа-
вају мушкарца највишој спонтаности, ства-
рајући му илузију остварене потпуне сло-
боде. Стога му они најлакше предочавају
појам среће, допуштајући му -- иако само за
тренутак - да сав устрептао осети њену
близину.
Стога је жени, која никад не може да
буде дубоко несрећна, и срећа заправо
празна реч. И појам среће створио је
мушкарац, несрећан мушкарац, иако се тај
појам у њему никада не реализује адекват-
но. Жене се никада не устручавају да-
покажу своју несрећу другима: просто' зато
што њихова несрећа није права, што није
везана ни за какву кривицу, а понајмање за
кривицу земаљског жнвота као прароди-
тељског греха.

62
 Последњи апсолутни доказ потпуне
ништавности женског живота и његове пот-
пуне лишености вишег битисања пружа нам
начин на који жеие врше самоубиство. Њи-
хово самоубиство је , наиме, увек у мислима
везано за друге људе: шта ће они мислити,
како ће их жалити, како ћс сс жалостити
или како ћс сс - л.утнти. То не трсба схва-
тити као да жена у трепутку када себи оду-
зима живот није дубоко прожета својом, по
њспом мшпљењу увек псзаслужсном не-
срсћом. Баш напротип, оиа ссбс ирсд самоу-
биство нсизмерно жали, по оној схеми
сажаљења прсма себи самом, које је, у ствари,
само заједничко проливање суза са другима
над објектом саосећања других, где дакле
човек потпуно престаје да буде субјекат.
Како би жена и могла да сматра неку нс-
срећу за своју када је неспособна да има суд-
бину? Али најпоразнија и по празнину и
ништавност жене прссудна, јесте чињеница
да чак ни пред лицем смрти нису свесне
проблема живота - свога живота: јер у
њима није хтео да се оствари виши живот
личности.
Сада може да се одговори на питање
које је формулисано на почетку овог другог
дела као његов главни проблем: питање о
значају мушког-битисања и женског-би-
тисања. Жене немају ни егзистенције ни
есенције, оне не постоје, оне су ништа.
Човек је мушкарац или је жена, према т<?ме
да ли нешто јесте или није.
Жена нема удела у онтолошкој реал-
ности, те стога нема никаквог односа према
ствари по себи, која је за свако дубље схва-
тање идентична са апсолутним, са идејом
или богом. Мушкарац -у својој актуалности
- свом генију - верује у ствар по себи: њему
је она или апсолутна, као највиши појам
63
 битне вредности - онда је он филозоф; или
је чудесна земља бајки његових снова,
царство апсолутне лепоте - он је тада умет-
ник. А обоје значи исто.
Жена нема односа према идеји: нити је
пориче, нити је потвр|)ује. Жсна нијс ни мо-
рална ни аморллма. Њој - матсматички
речено - иедостајс знак. Она нема правца, н
није ни добра, ни зла, ни ан1>ео, ни 1>аво, иа
чак ни сгоиста (те су стога могли да је сма-
трају за алтруисту), већ је само аморална,
као што је и алогична. А свако битисаше
јесте морално и логично битисаље. Жена
дакле не битише.
Жена је лажљива. - Животиња додуше
има исто толико мало метафизичке реал-
ности као и права жена: но она пе говори,
па следствено томе и не лаже, Да би човек
могао да говори истину мора да буде нешто.
Јер је истина спојена са битисањем, а само
неко ко и сам нешто јестс, може да има од-
нос према битисању. Мушкарац хоће целу
истину, а то значн да он хоће само да
битише. И стремљење сазнању коначно је
идентично са потребом за бесмртношћу.
Али ко о неком стању ствари искаже своје
мишљење, не хотећи њиме заиста храбро да
потврди неко битисање; коме је дат
спољашњи облик суда а ускраћен уну-
трашњи; ко, као жена, није истинољубив;
тај неминовно мора увек да лаже. Стога
жена једнако лаже, и ако објективно гово-
ри истину.
Жена подводи. Јединице нижег живо-
та су индивидуе, организми; јединице вишег
живота су индивидуалиости, душе, моиаде,
”метаорганизми”, како их изврсно назива
Хеленбах. А свака монада разликује се од
сваке друге, оне су међусобно одвојене како
само могу да буду одвојене две ствари. Мо-

64
 наде немају окна, али зато имаЈу цео свет у
себи. Мушкарац као монада, као потенци-
јална или актуална, то јест генијална инди-
видуалност, и иначе свуда хоће разлико-
ваље и одвајање, нндивидуацију, разлу-
чивање. Наиван монизам искључиво је
женски. Свака монада представља за себе
заокругљену целину и јединство. Али њој је
и туђе Ја исто такав савршен тоталитет, у
који она не дира. Мушкарац има граница,
он потврђује и хоће границе. Жена, која не
зна за самоћу, није у стању да опази и схвати
или цени и поштује или призна самоћу
ближњега као нешто у шта се не дира: а
пошто за њу нема усамљеностп, нема ни
мноштвености; за њу постојп само неодеље-
на стопљеност. Пошто жена нема Ја, за њу
не постоји ни Ти, и стога, по њеном схва-
тању, Ја и Ти спадају заједно, као пар, као
неразличита целина: зато жена може да
спаја, зато може да подводи. Тенденција
њене љубави је тенденција њеног сажаљења:
заједница, стопљеност.1

1Спака је индивидуа;шост неиријатсљ здједницс: та.мо

гдс опа делујс у иај|шдљивије, као код гсинјадиог новека, и-
спољана сс баш у појшом живогу. Само сс иј тогш оојаипнава
зашто сви зиачајпи људи, оии који то умсју завијспо да исксоку
као умсишци, и онн који морају да прс]1утс тако бескрајно мио-
го као филозофи - због чсга пх онда смаздкцу сувотгарним и бс-
страсиим - зашто, дакдс, сви I оиијалпи л>уди бсз изузетка,
уколико им јс разпијсна ссксуалпост. патс од најјачих иолпих
псрвсрзија (било од ' садизма” било од ”мазохизма'’ - од кога,
бсз суми>с, матс вс1ш). (ли?м овим склоностима зпјсдничко јс
1шс'П1иктшжо избставапљ' нотпунс тслсснс зајсдиицс, жел»а за
заобилажељем сношаја. Јср ис постоји и пикада нс можс да
постојн заисгга зпачајан човек. који би у сиошају видсо више
нсго животишски. свтвски, одвратан чин, или би чак у шсму
обожавао најдубЈну, најспс гију мистсрију.)

65
 З а жену нигде не поетоје границе ње-
ног Ја које би могле да се пробију, тако да
м ора да их чува. То је пре свега главна ра-
зл и к а између мушког и женског пријатељ-
ства. Свако мушко пријатељство јесте поку-
шај саображ авањ а у знаку једне исте идеје
којој пријатељи стреме, свакк за себе, одво-
јено, па ипак удружено. Ж енско пријатељ-
ство је ћућорење, и то - што нарочито ваља
истаћи - са намером подвођења. Јер се на
њему заснива једино могућ начин интимни-
јег и неподмуклог опш тењ а међу женама:
укол и ко не траж е чисто женско друштво
искључиво оговарањ а ради или из матери-
јалних интереса.1 Ако, наиме, од две девојке
или ж ене једна важи за много лепшу од
друге, ружна налази извесно полно задово-
љавање у дивљењу које се указује лепшој.
1 Мушко пријатсљство устручава сс да поруши ограде
мсђу прнјатсЈпима* пријател,ицс траже интимиости наоснову
свог пријател>ства

66
 Услов сваког пријатељства међу женама,
дакле, пре свега је искљученост сваког су-
парништва међу њима: нема жене која себе
физички не пореди са сваком другом женом
са којом се упозна. Једино у случајевима ве-
лике неједнакости и безизгледне конкурен-
ције ружна може да се заиоси лепшом, јер
јој јс опа - иотпуно несвесно - пајближе
средсз во за н,сно сопствено полно задово-
л.авиње. Опасс такорсГп! у н.ој осс!иа обл,уб-
л,еном - то је епе.1 Из овога јасио се иетичс
потпупо безличан живот жена као и надин-
дивндуалап смисао н,ихове сексуалности и
подводпиштво као основна црта њиховог
бића. Оне подводе себе као и друге, себе у
другима. Најмање што тражи и најружнија
жена и у чему већ налази извесно уживање
јесте да се људн диве и, жуде за ма којом ње-
ног рода.
Са овим потпуно сливеним животом
жеие у везп је и чињемица да она никада не
осећа праву љубомору. Ма колико ниске
биле љубомора и осветољубивост, у њима
нма извеспе величнне, за коју су жене не-
способне као и за све што је велико, било
добро или зло. У љубомори се крије очај-
ничко тражење неког тобожњег права, а
појам права женама је трансцендентан. Но
то није главни разлог што жена никада не
може да буде сасвим љубоморна на мушкар-
ца појединца. Када би мушкарац, чак и ако
је она у њега лудо заљубљена, у суседној
соби грлио или имао другу жену, помисао
на то толико би је сексуално узбудила да не
би остало места за љубомору. Мушкарцу би

7 У таквим случајевима лепша за опу другу, маи,е

иаочиту или маи»е запажепу има уоола сажалиикк унола нре-
зрино осећање, којс, порсд интереса због суиротлости са н,е-
иим сонствеиим нредпостима, једипо и са н»снс странс
подржаиа дал»е трајан»е токпнх одиосц.

67
такав призор, када би за њега знао, био до
крајности одвратан и гнусан, те би му се зга-
дило бављење у близини. Али жена у души
готово грозничаво потврђује цео ток ства-
ри - или постаје хистерична, ако себи неће
да призна да је у дубини душе ипак желела
ово спајање.
Осим тога, помисао на ту!> сношај ни-
када тако потпуно нс овлада мушкарцем,
он је изван и изнад такпог доживл,аја, који
за н.ега, у ствари, и нијс дожипл.ај. Жсна,
мсђутнм, прати цсо процес бсз самопикло-
сти, п.у помисао па опо што сс баш норсд
њс дсшава грозмичаво узбу|>ујс и такорсћи
опчињава. Овде је и разлика измсћу подвод-
ништва жеие и подводннштва злочинца. Јер
и злочинац подводи; али за њега је подвод-
ништво само посебан случај. Јер он ио-
влађујс злочину и чулности било где сс они
вршили: он се радује сваком убиству, свакој
смрти и свакој несрећи, и сваком пожару и
разарању п пропадању. Јер оп свуда тражп
оправдањс свог сопственог скрстања ка не-
битисању и нижем животу.
Често и мушкарчево интересовање за
неког ближњег који му је загонетка допирс
до његовог полног живота. Али она радо-
зналост која блнжњега готово присиљава
на сексуалност, својствена је само женама,
али је код њих опште распрострањена, на
исти начин и према мушкарцима и према
женама. Жену код сваког човека занимају
пре свега н изнад свега његове љубавне везе,
он јој је иктелектуално само дотле загоне-
тан и привлачан док пије начисто са том
тачком.
Из свега овога још једанпут се јасно
види да су жснственост и подводништво
идентнчни: чисто имаиептпо посматрање
предмета морало бн да се заврпш овом кон-

68
 статацијом. Али моја је намера шира, и ве-
рујем да сам досад већ наговестио како је
жена као позиција, као подводачица, тесно
спојена са женом као негацијом, која је пот-
пуно лишена вишег живота као монада.
Жена остварује једну једииу идеју, која баш
зато пикада пе може да доспе до њене све-
сти, ону идеју која је крајн>е суиротстављена
идеји душе. Бпло да као мајка жели брачпу
посгсЈву, илн као блудншда прсгпоегавЈва
орп(јан>с, бпло да уднојс хоћс да заенује по-
родицу пјш 'гежи за масоииим спајап>см на
Нснеј)Ш1ом брегу1, опа увек поегупа по иде-
ји заједиицс, опој идсји која мешазвем нај-
даље уклања границе индивидуа.
Тако овде једно омогућује друго: сми-
еар сношаја може да буде само створење без
ипдивидуалности, без граница. Није без ра-
злога што се у доказивању почињало толико
издалека, као што се зацело још никада
није десило у разматрању овог предмета
ијј и пначе ма ког карактеролошког рада.
Ова тема је зато толико обимна што овде
мора да се покаже однос свеколиког вишег
живота, са једне, и целокупног нижег
живота, са друге етране. Овде свака психо-
логија и свака филозофија налази пробни
камси којп је болш од већине других и на
коме треба да се окушају. Само зато про~
блем мушкарца-жене у свакој кардктероло-
гији остаје најиитересантније поглавЈБе, и
само зато изабрао сам га за предм^т тако
обухватног далекосежног испитивања.

1У лсгеиди о 'Ганхој «."ру којује обрадио Хајис Венсрин

брег јс место ссксусшиог оргијан>а. (примедба рсдакцијс)

69
 Стигавши до ове тачке излагања мно-
ги ће зацело отворено да упитају оно што
су можда до сада у себи разматрали само као
сумњу: да ли су по овом схватању жене
уопште још људи? Да ли их по пишчевој те-
орији не би заправо ваљало убрајати међу
животиње или биљке. Јер су и оне, по њего-
вом мишљењу, лишене неке више егзистен-
ције од чулне; и њима је ускраћен вечан
живот, као и осталим организмима којима
није ни потребно ни могућно лично даље
трајање. Њима подједнако није дата мета-
физичка реалност, оне не постоје; ни жена,
ни животиња ни биљка - све су само појаве,
нигде на њима нема ни трага од ствари по
себи. Мушкарац је по гледишту које је нај-
дубље проникло у његову суштину огледа-
ло свемира, он је микрокозам. Жена је апсо-
лутно негенијална, она не живи у дубокој
вези са васионом.

70
 У Ибзеновом ”Малом Ејолфу” жена
на једном лепом месту хаже мужу:
Рита: Та ми смо најзад само људи.
Алмерс: Али смо помало сродни и са
небом и морем, Рита.
Рита: 'Ги можда. Ја не.
Овде је сасвим језгровито исказано
сазнање песника (кога - не разумем зашто -
тако често погрешно схватају као слави-
теља жена) да жена нема никаквог односа
са идејом бесконачности и божанством, јер
у ње нема душе. До брамана се, по индиј-
ском учењу, доспева само преко атмана.
Жена није микрокозам, она није постала по
слици и прилици божјој, Је ли дакле још
човек? Или је животиња? Или биљка?
Анатому ова питања морају да изгле-
дају веома смешна, он ће већ отпрве сматра-
ти да је промашено становиште на чијем је
тлу могло да ннкне овакво постављање про-
блема. За њега је жена ћото харјсш и добро
се разликује од свих осталих врста, те није
друкчије придодата мушкарцу него женка V
свакој другој врсти и фели свом мужјаку. А
филозоф зацело не сме да каже: Шта ме се
тичу анатоми! Па и ако са те стране не сме
да се нада богзна каквом разумевању за оно
што га интересује - он овде говори о антро-
полошким стварима, а ако нађе цстину, ни
морфолошким чињеницама не сме да буде
ускраћено њихово право. >
И заиста! Жене су додуше са несвес-
ним у себи ближе природи него мушкарци.
Цвеће им је сродио; а да су и животињама
ближе него мушкарци - то доказује њнхова
без сумње већа склоноет содомији (мит о
Пасифи и Леди). И одиос нрема кученцету
по- свој прилици је много више чулан но

71
 што се обично представља.1 Али жене су
људи. Чак и Ж, коју замишљамо без најма-
њег трага интелигибилног Ја, ипак је допу-
на М. А ако чињеница нарочитог сексу-
алног и еротичног допуњавања људског
мушкарца помоћу људске жене и није
она морална појава о којој брбљају приста-
лице брака, ипак она зацело има огроман
значај за проблем жене. Животиње су осим
тога само јединке, жене су лица (иако нису
личности). Дат им је спољашњи облик
суђења, иако не унутрашњи; језик, мада не и
говор; извесно памћење, премда није и кон-
тинуисано јединство самосвести. За све што
има мушкарац, у њих постоје особити суро-
гати, који једнако доприносе оним заблуда-
ма којима тако радо подлежу поштоваоци
женствености. Тако настаје извесна амфи-
сексуалност појмова, пошто многи од њих
(таштина, стид, л>убав, фантазија, страх,
сензибилност итд.) имају и мушко и женско
значење,
Овим се поново поставља питање о
последњој суштини полне супротности.
Улога коју у животињском и у биљном
царству игра мушки и женски принцип овде
не долази у обзир; реч је једино о човеку.
Још од самог почетка је читаво ово испити-
вање ишло за тим да докаже како се овакви
принципи мушкости и женскости не смеју
схватити као метафизичке идеје, већ се мо-
рају претпоставити као теоријски појмови.
А какве силне разлике између мушкарца и
жене, много веће него само физио-
лошко-сексуалне, постоје бар код човека,
1 Што нс смс да сс брка са сиособношћу мушкарца да
обухвати цслу нрироду, зато игго није ссшо нрирода. Жснс су у
природи као један дсо и>с,онс су у каузалном узајамном одиосу
прсма свим осталим деловима; жсне много вишс зависс од мс-
сеца и мора, врсмсна и нсврсмсиа, елсктрици'шта и магнстизма
него мушкарци.

72
 показало се у току целог даљег излагања.
По томе изгледа скроз неприхватљиво оно
гледиште које у чињеници двојства полова
не види ништа друго до установу за ди-
стрибуцију различитих функција на ра-
зличита бића у смислу поделе физиолош-
кога рада - схпатање које, по мом
мишл.сњу, за своју парочиту распростран.е-
ност има да захвали зоологу Милн-
Пдвардсу. О и.сговој скоро смсишој
новршпосги н иптелсктуалној скромиосги
не предп вшпе трошити рсчи. Даришшзам
јс, додушс, иеобично новоллк) утицао иа
популарисан.е тог назора, многи су чак ми-
слили да полпо диференцирани организми
произлазе из ранијег стадијума сексуалне
пераздвојености: услед победе бића која су
постигла такво растерећење функција над
примитивнијим, преоптерећеним, беспол-
ним нли двополним врстама. Али да је та-
кав ”постанак пола”, захваљујући ”пред-
ностима иоделе рада” и "олакшању у борби
за опстанак” потпуно неостварива предста-
ва, доказао је Густав Теодор Фехнер непо-
битним аргументима давно пре Дарвинових
модерних буба гробара.
 Изоловано се не може испитати сми-
сао мушкарца и жене; њихов значај може да
се одреди само упоређивањем и супротстав-
љањем. У њиховом узајамном односу мора
да се налази кључ за откривање суштине
њих обоје. То се већ донекле наговестило
приликом покушаја да се објасни природа
еротике. Однос мушкарца и жене заправо је
однос субјекта и објекта. Жена тражи да се
усаврши као објекат. Она је ствар свога
мужа, или ствар свога детета, и поред свег
забаш уривања неће да је узимају друкчије
него као ствар. Н ико толико погрешно не
разуме ш та жена заиста хоће као они који
се интересују за њен душевни живот,
доживљаје и евојственост и саосећају са ње-
ним осећањима и надама. Жена неће да се са
њом поступа као са субјектом: она увек и
свуда - по томе и јесте жена - хоће да о-
стане само пасивна, и да осети над собом
вољу, неће ни да се од ње плаше ни да је

74
 штеде, нити хоће да буде уважавана. Она,
напротив, жуди само за тим да буде жељена
као тело и поседована као туђе вла-
сништво. Као што чист осећај постаје ствар-
ност тек када постане појмован, то јест
поставши предмет, тако и жена постоји и
има осећаље да постоји тек када је муж или
детс као субјекти уздигиу до објекта, ио-
клањајући јој тиме егзистснцију.
Опо што гносеолошки значи супрот-
ност субјскта и објекта, то је оитолошки су-
п|Х)тсгаилЈан,с формс и матсријс. То јс само
прсвођсп.е оног рлзликовања из траисцен-
дснталпог у трансцсндентио, из критике
искустпа у метафизику. Материја, која је ап-
солутно неиндивидуалисана, која је дакле
оно што може да прими сваки облик, нема-
јући међутим сама никаква одрсђена или
трајна својства, има исто толико мало есен-
ције као што чистом осећају, материји иск-
уства, по себи припада већ егзистенција.
Док је дакле супротност субјекта и објекта
сгварно супротност егзистенције (пошто
осећај стиче реалност тек као предмет су-
протстављања субјекту), супротност форме
и материје јесте разлика есенције (када ма-
терија нема облик она је апсолутно без
квалитета). Стогаје Платон материјалност,
творљиву масу, по себи безоблично оно
безгранично, мешљиво тесто, праматерију,
оно у шта улази облик, његово место, оно
вечито друго, потоње, и могао да.бзначи
као небивствованост. И најдубљег мислио-
ца спушта на ниво најплиткије новршности
онај који га - као што се често дешава - на-
води на помисао да је његово небитисање
простор. Ниједан значајан филозоф зацело
неће да припише простору неку метафи-
зичку егзистенцију, али он зато неће
нипошто ни да га сматра за небитисање по

75
 себи. Баш је карактеристика потпуно не-
посвећеног, дрског брбљивца што је њему
празан простор само ”ваздух”, дакле није
”ништа”. Тек дубоким размишљањем стиче
он реалност и постаје проблем. Филистру
управо Платонова небивствованост изгледа
нешто најреалније, збир свих вредности
постојаља а то није ништа друго до матери-
ја.
Зар је дакле толико оштар дискоити-
нуитет и самовоља што значај жене за
човека уопште видим у заступању материје,
сагласивши се и проширивши гледиште
Платона, који и сам материју (која узима
све облике) упоређењем назива мајком и’
дадиљом свега постојања, продуживши
стопама Аристотеловим, који је у својој
природној филозофији код акта опло!)ења
женском принципу доделио материјалну а
мушком стваралачку улогу? Мушкарац је
као микрокозам и једно и друго: он је саста-
вљен из вишег и нижег живота, из метафи-
зички егзистентнога и несуштаственога, из
форме н материје. Жена није ништа, она је
само материја.
Тек ово сазнање представља завршни
камен читавог знања, помоћу њега јасно је
све што је још било нејасно и заокругљује се
у затворену везу. Полно смерање жене иде
за додиром; то је само нагон за додиром а не
нагон за опуштањем. С тим се подудара што
је њено најтананије и у исти мах једино
више него код мушкарца развијено чуло
осећај пипања. И око и уво воде у безгра-
ничност и наговештавају бесконачност. Чу-
ло пипања за своје делање изискује најпри-
снију телесну близину. Човек се меша с
оним што додирује: то је изузетно прљаво
чуло и као створено за неко створење на-
стројено за телесну заједницу. Њиме се по-

76
 средуЈе осећај отпора, опажање опипљиво-
га. А баш о материји, као што је Кант дока-
зао, не може се рећи ништа друго до да је
такво испуњавање простора које свему што
настоји да у њега продре супротставља изве-
стан отпор. Искуство ”препреке” створило
је и психолошки (не гносеолошки) појам о
стварн, и нрсвелики карактер рсалности
који за већину људи увек имају чип.снице
чула пииан.а као "примарпи” кпалитст свс-
га искуства. Али само нослсдн.и остатак
жснскости чини да за мушкарца материја
пикада потпуно нс изгуби каракгср стварнс
рсалности. Да посгоји апсолутни мушка-
рац, материја му и психолошкн (не само
логички) не би била нешто иоле бивству-
јуће.
Мушкарац је форма, жена материја.
Ако је то тачно, онда то и у односу њихових
узајамних појединачних доживљаја мора да
дође до изражаја. Одавно утврђена повеза-
ност садржаја мушког душевног живога на-
супрот несређеним и хаотичним представа-
ма код жене доказује опет само исту ту
супротност форме и материје. Материја
хоће да се формира: зато жена тражи од
мушкарца разјашњење својих збрканих ми-
сли, тумачење хенида.
Жена је материја која прима сваку
форму. Она испитивања која су дошла до
резултата да девојчице имају боље памћење
од дечака, специјално за наставно ррадиво,
могу да се објасне једино инанитетом и ну-
литетом жене, која може да се прожме свим
и свачим, док мушкарац памти само оно
што га заиста занима, заборављајући све о-
стало. Али на ту самоматеријалност, на ту
лишеност сваке првобитне форме своди се
пре свега такозвана женина поводљивост,
њеиа нарочита способност да прима туђе

77
 судове, њена сугестибилност, њено потпуно
преображавање под утицајем мушкарца.
Жена није ништа и само зато може да поста-
не све. Док мушкарац увек може да постане
само оно што јесте. Од жене се може
начинити што се хоће. Мушкарцу се једино
можда може помоћи да буде оно што он
хоће. Стога заправо, у правом смислу речи,
има смисла васпитати само жене, а не
мушкарце. Код мушкарца се читавим васпи-
тањем никада не мења нешто битно. У
жеии се спољњим утицајем може потпуно
сузбити чак и њена најличнија природа, ви-
соко цењење сексуалности. Жена може да
‘ изгледа све и све да пориче, али она, у ства-
ри, никада није ништа. Жене немају ово или
оно својство, њихово је својство то што
уопште немају својстава: то је читава ком-
пликованост и читава загонетност жене. У
томе се састоји њена надмоћ и несхватљи-
вост за мушкарца, који и овде увек тражи
језгро ствари.
Чак и ако је неко сагласан са доса-
дашњим излагањем, замериће му што не
објашњава шта је заправо мушкарац. Може
ли се и код њега утврдити неко опште
својство као подводништво и несушта-
ственост код жене. Постоји ли уопште по-
јам о мушкарцу као што постоји појам о
жени, и може ли се тај појам дефинисати на
сличан начин?
На то ваља одговорити да је мужев-
ност баш у чињеници индивидуалности и
суштаствене монаде и поклапа се с њом. А
свака монада бескрајно се разликује од
сваке друге. Стога ниједна не може д'а се
сведе под неки обухватнији појам, који би
садржао нешто заједничко за неколико мо-
нада. Мушкарац је микрокозам; у њему су
садржане све могућности уопште. Ваља се

78
 чувати да се то не побрка са универзалном
способности жене која постаје све, не
будући ништа, док је мушкарац све и све
мање или више постаје, према његовој да-
ровитости. Мушкарац дакле садржи у себи
и жену а има и материју. Он може да не ра-
зпије опај или онај део свога бића, тј. да га о-
стапи да закржл.а и изопачи сс; или може да
га уиозна и сузбије - зато он, и једино он,
може да докучи пстину о жсни. Али жепа
нсма другс могућности да сс разпијс, ссм
номоћу мушкарца.
Ио значсње мушкарца и жснс нотпуно
јс јаспо тск посмаграњем ових њихових уза-
јамних сексуалних и 'еротичнлх односа. Нај-
силнија жеља жене јесте да је мушкарац
формира и на тај начин тек створи. Жена
жсли да јој мушкарац усади мишл,ења, са-
свим друкчија него што је до тада имала,
жели да он обори оно што је дотада сматра-
ла тачним, она хоће да буде оповргнута као
целнпа, како би се помоћу њега поново уо-
бличила. Мушкарчева воља тек ствара
жену, он њоме господари и мења је из осно-
ва (хипноза). Ето најзад и разјашњења о од-
носу психичког и физичког код мушкарца и
жене. Раније се претпоставило да је за
мушкарца узајамно дејство, и то у смислу
једностраног стварања тела помоћу тран-
сцендентне психе, пројекција псцхе на ви-
дљив свет, а за жену међутим паралелизам
чисто емпиријско-психичког и емпћријско-
физичког. Сад је јасно да се и код жене и-
спољава узајамно дејство. Али док - по
Шопенхауеровом најистинитијем учењу да
је човек своје сопствено дело - код мушкар-
ца тело образује и преображава властита
вол>а, на жену телесно утиче и мења је туђа
воља (сугестија, загледање). Мушкарац
даклс ис (}>ормира само себе него - још и

79
 лакше - и жену. Ови митови генезе и дру-
гих космогонија, по којима је жена створена
од муШкарца, објавили су много дубљу и-
стину него биолошка учења о пореклу, која
верују даје мушки род постао од женског.
И на оно још отворено питање како
то да је жена, немајући сама ни душе ни
воље, ипак у стању да изнађе у коликој је
мери мушкарац обдарен њима, и на то нај-
теже питање покушаћемо сада да одговори-
мо. Само треба бити начисто с тим да оно
што жена примећује и за шта има чуло није
мушкарчева нарочита природа, већ само
општа чињеница и у најбољем случају сту-
пањ његове мушкости. Потпуно је по-
грешно и лицемерно или је нетачно за-
кључено на основу познијег прожимања
мушким бићем да жена има изворног разу-
мевања за мушкарчеву индивидуалност. Не-
ка заљубљеии, с киме тако лако може да се
шегачи несвесно симулирање дубљег схва-
тања од стране жене, верује како га нека де-
војка разуме. Ко је мање скроман неће моћи
од себе да затаји да жене имају смисла само
за формалну оншту чињеницу, а не за осо-
бекост личности, за то да душа постоји, а не
каква је. Јер за способност перцепције и
аперцепције материја по себи не би смела
да буде безоблична. Однос мушкарца и
жене исто је што и однос материје и форме,
њено разумевање за њега није ништа до го-
товост да је он што снажније формира, ин-
стинкт безегзистентног за егзистенцију. Ово
"разумевање” није дакле теоријско, није
•учествовање, већ жеља за учешћем; оно је
наметљиво и саможиво. Жена није ни у ка-
квом односу према мушкарцу - она нема
смисла за мушкарца већ само за мушкост. А
ако и може да се сматра да сексуално више
изискује него он, ово обиље захтева није
 ништа друго до интензивна жудња за наји-
здашнијим и најснажнијим формирањем: то
је очекивање највећег могућег квантума ег-
зистенције.
Па ни подводништво на крају крајева
није ништа друго. Сексуалност жена је над-
индивидуална. Јер оне не представљају
омеђене, формиране, индивидуалисане бит-
ностк у вишем смислу. Највиши тренутак у
женином животу, час кад открива своје пра-
битисан.е, пранасладу, јесте онај у коме се у
њу уштрца мушко семе. Тада она жестоко
грли мушкарца и притискује га уза се. То је
највеће уживање пасивности, још снажније
него блаженство хипнотисане жене, мате-
рија, која се управо уобличује и неће да и-
спусти облик, већ хоће вечно да га веже за
себе. Стога је жена мушкарцу толико за-
хвална за сношај, па било да је то осећање
захвалности ограничено само на тренутак,
као код блуднице без моћи памћења, или
траје дуже, као код више диференцираних
жена. То бескрајно настојање немаштине да
се придружи изобиљу, та потпуно безоб-
лична и стога надиндивидуална тежња не-
повезаног да дође у везу са обликом и трајно
га задржи, стичући на тај начин егзистенци-
ју, заправо је најдубља основа подвод-
ништва. То што жена није монада и нема
граница, само омогућује подводништво.
Оно постаје стварност, јер жена репрезен-
тује идеју ништавила материје, која једнако
и на сваки начин настоји да се пбмеша са
формом. Подводништво је вечито стре-
мљење ништавила нечему.
Тако се постепеио дуалитет мушкарца
и жене развио у дуализам уопште, у дуали-
зам вишег и нижег живота, субјекта и објек-
та, форме и материје, нечега и ничега. Све
метафизичко, све трамсцендентално бити-

81
 сање јесте логично и морално битисање:
жена је алогична и аморална. Но није ни
противна логичном и моралном - она није
ни антилогична ни антиморална. Није
"негација” већ "ништавило” - није ни Да ни
Не. Мушкарац садржи у себи могућност за
апсолутно нсшто као и за апсолутно ништа.
Стога су спи њсгови поступци упућсни или
јсдном или другом. Жена пс греши, јер је
опа сама сушти грех, као могућност у
мушкарцу.
Чист мушкарац јс прилика божја, сли-
ка апсолутног нечег. Жена, и жена у
мушкарцу, јесте симбол ничега: то је значај
жене у свемиру, и тако се допуњују мушка-
рац и жена. Као мушкарчева супротност
жена има један смисао и једну функцију у
васиони. И као што мушкарац превазилази
мужјака, тако и жена надмашује женку. У
човеку се не боре ограничено битисање и
ограничено небитисање (као у живо-
тињском царству): овде се сукобљава нео-
граничено битисање и неограничено неби-
тисање. Зато тек мушкарац и жена заједно
сачињавају човека.
Смисао жене јесте дакле да буде не-
смисао. Она репрезентује ништавило, су-
протан пол божанству, другу могућност у
човеку. Стога се с правом ннко не презире
толико као мушкарац који је постао жена,
такав се мушкарац чак цени мање од најо-
корелијег и кајтупоглавијег зликовца. А
тако се објашњава и онај најдубљи страх у
мушкарцу: страх од жене, а то је етрах од
бесмислености: страх од примамљиве лро-
валије ништавила.
Стара жена тек потпуно показује шта
је жена у ствари. Женину лепоту, чисто и-
скуствено, ствара само мушкарчева љубав:
жена постаје лепша ако је мушкарац воли,
 Јер она пасивно одговара вољи кхуа се нала-
зи у његовој љубави. Ма колико то звучало
мистично, ипак је само свакодневно за-
пажање. Стара жена доказује како жена ни-
када није била лепа: да постоји жена не би
постојала вештица. Али жена није ништа:
шупљи суд, неко време премазан и пре-
кречен.
Сви женини квалитети спојени су са
њеним непостојањем, са њеном несушта-
ственошћу: пошто јој недостаје прави, не-
променљиви живот, уместо кога има само
земаљски, она као подводачица потпомаже
оплођивање у том животу. Зато је мушка-
рац, који на њу утиче чулно, може да пре-
образи из основа, зато она преко њега
уопште има разумевања. Тако се удружују
три женина основна својства и спајају се у
њеном непостојању.
Из тога појма непостојања произлазе
променљивост и лажљивост као два нега-
тивна одређивања. Једино подводннштво,
као једина позиција у жени, не произлази
одмах из ње простом анализом.
А то је зацело појмљиво. Јер је женин
живот сам по себи идентичан са подвод-
ништвом и потврђивањем полности уоп-
ште. Подводништво је исто што и универ-
зална сексуалност. Што жена постоји не
значи ништа друго до да у свету пбстоји ра-
дикална склоност општој сексуалности.
Подводништво тражити још дубље каузал-
но, значило би објаснити живот жене.
Пођемо ли зато од табеле двостру-
ког живота, онда је правац од највишег
живота ка земаљском прихватање небити-
сањ а ум есто битисањ а, вољ а за
ништавилом, негација, зло по себи. Анти-
морално је потврђивање негације: потреба

83
да се облик претвори у безоблично, потре-
ба да се разори.
А негација је сродна ништавилу, зато
и постоји толико дубока веза између свега
злочиначког и свега женског, Јер се анти-
морално додирује са аморалним, од кога је
првобитно изричито одвојено, у зајед-
ничком појму неморалног; тако да је н>ихо-
во уобичајено неразликовање и мешање
овде ипак донекле оправдано. Јер сбмо ни-
штавило напросто - није ништа, оно не
постоји и нема ни егзистенције и есенције.
То је увек само средство негације, оно што
се не супротставља ”нечему”. Тек мушкар-
чевим потврђивањем његове властите пол-
ности и порицањем апсолутнога, његовим
одвраћањем од вечног живота и прикла-
њањем нижем, жена стиче егзистенцију. Тек
пошто ”нешто” дође до ”ничега”, може и
”ништа” да дође до ”нечега”.
Потврђени фалус је суштина антимо-
ралног. Стога се осећа као суштина ружног;
стога се замишља увек у извесном односу са
сотоиом: средиште Дантеовог Пакла (цен-
тар унутрашњости земље) представља Лу-
циферов полки орган.
Тако се објашњава апсолутка моћ
мушке полности над женом.1 Само када
мушкарац постане сексуалан, жена стиче
егзистенцију ш значај: њено постојање веза-
но је за фалус, зато је он њен највиши и нео-
граничени господар. Мушкарац претворен
у пол јесте женина коб. Дои Жуан је једини
човек пред ким она устрепти до сржи.
П роклетство на жени, чију смо
тежину наслућивали, јесте мушкарчева зла
1 Зашто су жепе иа вишсм 01711н>у биссксуалнс, тј.
зашто нс морају да буду искл>учиво нод влпшћу фалуса. Али
инак изглсда да у лезбијској л>убави хисгсрија игра знатну уло
17 .

84
 воља: ништавило је само оруђе у руци нега-
ције. Црквени оци исто то изражавају пате-
тичније, називајући жену јуавољим инстру-
ментом. Јер по себи материја није ништа,
тек форма мора хтети да јој да егзистенцију.
Источни грех форме заправо је оно прљање
које навлачи на себе нагонећи је да се бави
материјом. Кад је мушкарац постао сексу-
алан, створио је жену.
Што жена постоји не значи ништа дру-
го до чињеницу да је мушкарац потврдио
полност. Жена је само резултаг тог
потврђивања, она је сушта ссксуалност.
Жена је у својој егзистенцији зависна
од мушкарца: мушкарац, поставши мушка-
рац, као супротност жене, поставши полан,
поставља жену и даје јој живот. Стога жени
мора надасве да је стало до тога да
мушкарца одржи сексуалним. Јер она има
онолико егзистенције колико мушкарац
има полности. Стога мушкарац - она тако
хоће - мора сав да постане фалус, стога
жена подводи. Она наје способна да употре-
би неко створење друкчије до као средство
за постизање циља, за циљ сношаја: јер ни
она сама не служи другом циљу до да наведе
мушкарца на грех, Она би била мртва у
оном тренутку када би мушкарац савладао
своју сексуалност.
Мушкарац је створио жену и једнако
је ствара, доклегод је још сексуалан. Као
што је жени дао свест тако јој даје;и бити-
сање. Не одричући се сношаја, ствара он
жену. Жена је кривица мушкарца.
Љубав теба да му послужи за то да по-
прћви ту кривицу. Овим се објашњава оно
што-је још било скривено: да нема жене пре
и без мушкарчевог источног греха; да јој он
не отима благо које је имала пре њега, да
он, штавише, од самог почетка жену поста-

85
 вља као сиромашну. Оно што је мушкарац
стварањем жене, то јест потврђивањем
сношаја, згрешио и још једнако греши, то
он жени надокнађује као еротичар. Откуда
би иначе потицала вазда неутољква вели-
кодушност сваке љубави? Како то да се љу-
бав толико труди да поклони душу баш
жени а не неком другом бићу? Како то да
дете још не може да воли, већ се љубав увек
појављује тек заједно са полним животом, у
доба мужевности, поновним постављањем
жене, обнављањем кривице? Жена је заиста
само предмет који је себи створио полни
нагон као властити циљ, као слику халуци-
нације коју он у својој заблуди увек настоји
да ухвати, она је објективација мушкарчеве
сексуалностн, оличена полност, његова оте-
ловљена кривица. Оваплотивши себе, сваки
мушкарац себи ствара жену, јер је сваки и
сексуалан. Али жена не постоји својом него
туђом кривицом. И све што се може преба-
цити жени јесте кривица мушкарца. Љубав
треба да прекрије кривицу, уместо да је
превлада; она уздиже жену, уместо да је у-
кине. ”Нешто” стеже у наручје ”ништа”,
мислећи да тако свет ослобађа негације и из-
мирује све противречности: пошто би
”ништа” могло да ишчезне само ако би се
уклонило ”нешто”. Као што је мушкарчева
мржња према жени само његова још слепа
мржња према властитој сексуалности, тако
је и мушкарчева љубав његов најсмелији,
крајњи покушај да за себе спасе жену као
жену, уместо да је као такву у души поре-
кне. Само отуда потиче њена свест о криви-
ци: помоћу н.е саму кривицу треба откло-
нити, уместо да се испашта.
Јер жена је само кривица, и то криви-
цом мушкарца. А ако женскост значи под-
водништво, то је само зато што свака кри-

86
вица настоји да се умножи. Оно што жена,
не могавши никако друкчије, једнако не-
свесно чини својим пуким постојањем и це-
лим својим бићем, само је једна склоност у
мушкарцу, његова друга, неискорењива,
ниска склоност: она је ”слепи избор” ту!)е
вол,с. Матсрија је, изгледа, исто толико не-
докучива загонетка као и форма. Жена јс
исто тако бескрајна као и мушкарац,
ништа-пило исто толико вечито као и би-
тпсање. Дли та вечиост само је всчноет кри-
вице.
 Ото Вајнингер
ЖЕНА

Издавач
ИП ”ЖАРКО АЈТБУЉ”
Београд, Салвадора Аљспдеа 35, тел. 786-407

За издавача
Жарко Албуљ

Приређивач иуредник
Вера Албуљ

Преводилац
Ирма Шосбергер

Корице и вињеше
Лидија Тарановић

Комијутсрски слог
Владимир Маџарепић
Шишмиа
ЧИГОЈА Штамна
Београд, Огудептски трг 15

С1Р - Квтс1Логнзап,1!Ја у публикацнји

НарОЈ;па библпотека Србије, Београд

159.922.1

ВАЈНИНГЕР, Ото
Жепа / Ото Вајшшгср ; [превела Ирма Шосбергср
; прпрсђпвач п уредппк Всра АлбуЈв]. - Београд : Ж.
ДлбуЈв, 1995 (Београд : Чигоја Штампа). - 87 стр. ;
20 с т

П])еиод дела: С е .з с Н с с И ш к1 С 1 т г а к (е г Јо01отак] /

\Уетт^ег ОИо. - 0'праж 500. - Стр. 5-8: Нскојшко
речп о пнсцу / Драгомир 'Бор1;евп1\.

929:159.9 Впјпппгср О.
а) Вајпппгер, Ото (1880-1903) б) Пепхологија
полопа ц) Жспа
И/(~36794892
 Жена је само, и увек,
сексуална. Онаје сушта
сексуалност. Алогична је и
аморална, без индивидуалности,
нема душу, памћење и развој.
Живи у пред-свесном облику, без
икакве свести о кривици.

Срећне су само жене. Жена

је небиће, ништавило, супротан
пол божанству. Онаје слепи
избор туђе, мушкарчеве воље;
поставши сексуалан, мушкарац
себи ствара жену, уместо да је у
души порекне. Чак и најнижи
мушкарац стоји несравњиво
више од највише жене...