 Која је разлика између јемства и приступања дугу?

Разлика је у томе што је јемство супсидијарно1 и у томе што јемац по сили закона стиче
потраживање према дужнику када испуни обавезу. 2 Ове разлике, међутим, не постоје
увек, у свим случајевима. Ако је уговорено солидарно јемство, јемац одговара солидарно,
исто као и приступилац (нема супсидијарности). Осим тога, приступилац може да
уговори с повериоцем или дужником да ће потраживање прећи на њега када испуни
обавезу.3 У том случају, нема разлике између јемства и приступања дугу јер приступилац
не преузима туђу обавезу као своју, већ има право да захтева од дужника оно што је
исплатио повериоцу.

 Шта је смисао правила „Сваки поверилац чије је потраживање доспело за исплату

и без обзира кад је настало, може побијати правну радњу свог дужника која је
предузета на штету поверилаца“ из чл. 280, ст. 1 ЗОО?

Поверилац може да побија чак и ону дужникову правну радњу која је учињена пре него
што је потраживање настало. Ово решење је прихваћено у германским правима, док
романска права познају класично правило да поверилац може да побија само оне радње
дужника које су учињене након настанка потраживања. 4 Према томе, поверилац може да
побија и ону радњу која је учињена пре него што је његово потраживање настало, али
само ако може да докаже несавесност дужника, што сужава круг радњи које се могу
побијати.

 Шта је „позивање у заштиту“ из чл. 390, ст. 2 ЗОО?

Позивање у заштиту је сада регулисано под називом „обавештење трећег лица о

парници“ у чл. 221 Закона о парничном поступку. Наведена одредба регулише ситуације
у којима странка треба да обавести неко треће лице о парници како би се постигло
одређено грађанскоправно дејство. Најједноставнији пример је обавеза купца да
обавести продавца ако треће лице полаже неко право на ствар, те подигне тужбу ради
остварења тог права.5

1
Супсидијарност јемства је слабо изражена у српском праву зато што се од повериоца једино захтева да
писменим путем позове дужника да испуни своју обавезу у одређеном року, па ако дужник то не учини,
поверилац може да захтева испуњење од јемца (чл. 1004, ст. 1 ЗОО).
2
Чл. 1003 ЗОО.
3
Чл. 299 ЗОО.
4
Све према: Благојевић/Круљ, Коментар Закона о облигационим односима, 1983, 976–977.
5
Вид. чл. 509 и 511 ЗОО.