met Siman

Kmet Siman je bio miroljubiv čovek koji je živeo mirnim i uobičajenim načinom života za jednog
kmeta, sve do trenutka kada je došlo do promene vlasti. Tada, snažno verujući da je sve postalo
drugačije, promenio svoje ponašanje, pobunio se i krenuo u borbu za pravdu koja je bila nedostižna.
Siman je živeo u teškim i nesigurnim vremenima, u kojima su kmetovi bili iskorišćavani od strane
svojih gospodara. Bio je svestan vremena u kome živi, šta mora da radi i kako mora da se ponaša.
Poštovao je vlast i turske zakone, nije se suprotstavljao svom agi i ispunjavao je sve svoje kmetovske
obaveze. Kada je tursku vlast zamenila austrijska bio je ubeđen da su stigle dugo očekivane promene,
da su se promenom vlasti promenili zakoni i da je konačno postao slobodan čovek koga niko više neće
moći da iskorišćava. Mislio je kmet Siman da je dolaskom Austrougara u Bosnu prošlo vreme aga i da
je došlo vreme kmetova. Mislio je da je prošlo vreme „carskog pisma“, „seferske naredbe“ i turskog
jahanja hrišćana. Hteo je pod okriljem nove vlasti da dobije ono u šta je verovao da treba doći. Hteo je
pravdu. Dugo potiskivani bes potlačenog čoveka i ogorčenje zbog nepravde izbili su na površinu i od
mirnog i poslušnog kmeta postao je samouveren i drzak čovek koji ne želi da se odrekne onoga što mu
s pravom pripada. Ali, bio je u zabludi i grdno se pravario. Vlast jeste bila nova, ali su zakoni ostali
stari. Kmet je i dalje bio kmet, a aga je ostao aga. Ne shvatajući da se ništa nije promenilo i da je
njegova pobuna uzaludna, Siman se odlučno borio za svoje pravo. Želeći da za dušu svih svojih mrtvih
skine agovski jaram sa sebe i da ono što je njegovo bude samo njegovo, te da ne mora nikome ništa da
daje, zaboravio je Siman da svet funkcioniše po principu "Ono što hoće ljudi, to i vreme trpi." Niti je
bilo vreme, niti su to ljudi hteli. Njegova pravda je postala opsena koju niko niti je želo da čuje, niti da
je razume. Njegova borba je bila uzaludna, jer njome ne samo da nije ništa dobio, nego je sve izgubio, i
svoje imanje i svoju porodicu i svoj ugled.
Kmet Siman je bio uporan i tvrdoglav čovek. Verovao je da je pravda na njegovoj strani, da će iz
borbe koju vodi izaći kao pobednik i ni pod koju cenu nije želeo da odustane od svog stava. Puno je
pogrešio. Zbog svoje tvrdoglavosti i nepopustljivosti upropastio je svoj život i izgubio sve što je imao.
Od uglednog poštovanog kmerta postao je prosjeka i pijanica, čovek bez ugleda koga niko ne gleda i ne
sluša.
Boske
PRIČA O KMETU SIMANU - Ivo Andrić

Književna vrsta:
Pripovetka
Književni rod:
Epika
Tema:
Sukob između kmeta Simana i turskog age kroz koji je dočarana vekovna borba između kmetova i
turskih feudalaca.
Mesto i vreme radnje:
Bosna i Hercegovina krajem 19. veka
Glavni likovi:
Kmet Siman Vasković, aga Ibraga Kološ
Kompozicija dela
Početak: Ibraga dolazi na imanje kmeta Simana po svoj deo šljiva.
Zaplet: Siman ne dozvoljava Ibragi da odnese svoju trećinu. Tera ga iz svoje kuće uz grube reči i pri
tome se oseća odlično. Ibraga je otišao praznih ruku, a Siman je izašao kao pobednik na „vekovnom
megdanu“, pri čemu je megdan metafora za vekovnu borbu između Srba i Turaka. Nezadovoljan
Simanovim ponašanjem Ibraga ga je kasnije tužio.
Rasplet: Sud je doneo odluku da Siman plati veliku odštetu, što je on odbio.
Epilog: Pošto je odbio da plati odštetu Simanu je oduzeto imanje, izgubio je porodicu i na kraju je
završio kao prosjak.