Бранко Радуловић Правни факултет, Универзитет у Београду

ЕКОНОМИЈА ЗА ПРАВНИКЕ

ПРИМЕР: НАЧЕЛО КОМПЕНЗАЦИЈЕ

Јелена прати моду. Сав свој буџет троши на ципеле и ташне. Цена пара ципела једнака
је цени једне ташне и износи 100 евра. Јеленин буџет износи 600 евра. Јелена може да купи
максимално шест пари ципела или шест ташни или било коју комбинацију ципела и ташни
која је доступна за наведени буџет. Јеленине криве индиференције су такве да при датим
ценама ципела и ташни, увек преферира да има исти број ципела и ташни. На основу њених
крива индиференција, за наведени буџет њен оптимални избор би био 3 пара ципела и 3
ташне (тачка Е0).

ГРАФИКОН 1

Ташне

4 I3

3 Е0

2 I2

1 I1

1 2 3 4 5 6 Ципеле

Јеленина тетка Милена, обећа да ће јој поклонити 400 евра након продаје акција
привредног друштва „Банкро Т“ које поседује. На основу овог обећања, Јелена одлучи да купи
само један пар ципела и 5 ташни, (рачунајући да ће након поклона купити још 4 пара ципела и
тако имати 5 ташни и 5 пари ципела). Другим речима, Јелена уместо да купи по три пара
ципела и три ташне (тачка Е0), купује 5 ташни и 1 пар ципела (тачка А) намеравајући да након
поклона има по пет пари ципела и пет ташни (тачка F).

1
Бранко Радуловић Правни факултет, Универзитет у Београду

ГРАФИКОН 2

Ташне

6
А F
5

4
I3
3 Е0

2 I2

1 I1

1 2 3 4 5 6 Ципеле

Тетка Милена није успела да прода акције јер је привредно друштво отишло у стечај.
Јелена је услед неиспуњеног обећања остала са пет ташни и једним паром ципела и уместо да
је на криви индиференције I2 (у тачки Е0), она се налази на криви индиференције I1 ( у тачки
А).

Јелена је се наљутила и тражи од тетке да јој надокнади штету. Поставља се питање

колико новца тетка треба да да Јелени да би јој омогућила исти ниво корисности који би ова
остварила да је свој новац расподелила тако да купи по три пара ципела и три ташне, како је
првобитно намеравала. Другим речима: „Колико Јелена вреднује комбинацију ципела и ташни
у тачки А?“ Одговор на то питање добија се када повучемо линију буџетског ограничења на
доле, све док не додирнемо криву индиференције на којој је тачка А (крива индиференције I1).
Линију буџетског ограничења повлачимо све до тачке С (комбинација 2 ташне и 2 пара
ципела). Тачка С се налази на линији буџетског ограничења која одговара буџету од 400 евра.
На основу тога можемо лако закључити да би тетка Милена требала да дâ Јелени 200 евра да
би јој „надокнадила штету“.

2
Бранко Радуловић Правни факултет, Универзитет у Београду

ГРАФИКОН 3
Ташне

А F
5

4
I3
3
Е0

2 С I2

1 I1

1 2 3 4 5 6 Ципеле

Наравно, тетка Милена сигурно не зна како изгледају Јеленине криве индиференције,
тако да претпостављамо да би на теткино питање: „Колику треба новца да ти дам да би ти
надокнадила штету?“, Јелена искрено одговорила да је то 200 евра.

У СЛУЧАЈУ КАДА ЈЕ НЕКО ОНЕМОГУЋЕН ДА АЛОЦИРА СВОЈ БУЏЕТ НА ОПТИМАЛАН НАЧИН

УЧИЊЕНА ЈЕ ШТЕТА. ТЕОРИЈСКИ ЈЕ МОГУЋЕ УТВРДИТИ ПРОМЕНУ КОРИСНОСТИ УСЛЕД
НАСТАЛЕ ШТЕТЕ И НОВЧАНО ЈЕ ИЗРАЗИТИ НА ОСНОВУ ПРОНАЛАЖЕЊА ДОХОТКА КОЈИ
ВРАЋА ОШТЕЋЕНОГ НА ПОЧЕТНИ НИВО КОРИСНОСТИ. ИПАК, БИТНО ЈЕ ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ И
НА ДРУГИ НАЧИН ИЗВРШИТИ КОМПЕНЗАЦИЈУ.

3
Бранко Радуловић Правни факултет, Универзитет у Београду

Често постоји више начина како се неком може надокнадити штета. Претпоставимо да
тетка Милена, разуме да је начинила штету Јелени. Тетка може да набави ципеле и да их
Јелени и тиме „врати“ Јелену на криву индиференције I2. Одговор је једноставан. Ако купи
један пар ципела, тетка „враћа“ Јелену на криву индиференције I2. Ако Јелена прихвати
накнаду штете завршава са 5 ташни и 2 пара ципела (тачка В). Ово решење је повољније за
тетку јер јој омогућава да куповином једног пара ципела (100 евра) омогући Јелени исти
степен корисности у односу на првобитну могућност од 3 пара ципела и 3 ташне.

ГРАФИКОН 4

Ташне

А В F
5

4
I3
3
Е0

2 С I2

1 I1

1 2 3 4 5 6 Ципеле

Ако би Јелена била љута на тетку и одбила пар ципела, ипак је понуда (било у виду
давања ципела или у виду новчаног износа од 100 евра довољна, и то је максимум који тетка
треба да понуди.

Замислимо да је Јелена имала пет нових пари ципела и пет нових ташни (тачка F) које
је спаковала за пут. Непажњом превозника, 4 пара ципела je несталo, тако да је
Јеленина корисност од преосталих ципела и ташни приказана тачком А. Исте моделе
ципела више није могуће купити. Колико би превозник требао да надокнади штете
Јелени? Шта се догађа у случају да је Јелена уместо ципела и ташни понела 1.000 евра, у
намери да купи пет пари ципела и пет ташни. На путу је неко Јелену оџепарио и украо јој
400 евра. Да ли је Јелени причињена већа штета у првом или другом случају? Објасни
разлику између губитка корисности и вредности добара које су украдене? На срећу,
Јелена је у другом случају била осигурана. Колико новца би осигуравајућа кућа треба да
плати Јелени да је врати на претходни ниво корисности.