Skripta - Digitalne Mobilne Telekomunikacije

Prenos informacija 41
2. PRENOS INFORMACIJA
2.1. UVOD
Pretpostavi}emo da ste pro~itali uvodno predavawe i ove dve

celine koje se ti~u mobilne telefonije. [ta je bio na{ ciq sa tim
materijalom? Ciq nam je bio da Vas zainteresujemo za ovu oblast.
Da Vas zainteresujemo ali, u isto vreme, i da Vam ukaèmo da, i
pored toga {to Vi svi veoma uspe{no koristite blagodeti te tehnike,
ipak ne poznajete tu tehniku tako dobro da bi mogli da budete
samostalni u poslovima koji su vezani za re~enu tehniku. âk ne
znamo ni ta~na zna~ewa mnogih izraza koje ~esto koristimo. A u
poslu, koji nas o~ekuje po zavr{etku {kolovawa, }emo koristiti te
izraze i morati ne{to ~ak i da radimo. Jasno je {ta }e se desiti ako
ne znamo ni zna~ewe neke naredbe pretpostavqenog ili zna~ewe
nekog uputstva. E, pa kada je to tako, to nama sluì kao putokaz da
moramo da Vas postupno uvedemo u tu oblast. Postupno - zna~i da
moramo da po|emo od osnovnih definicija poruke i signala da bi
preko wihovih opisa do{li i do osnova analize.
Naravno, ovaj predmet se predaje studentima koji jo{ nisu
slu{ali nastavu iz oblasti “Telekomunikacije” i na taj na~in nisu imali
u svom do sada{wem {kolovawu priliku da se upoznaju sa
osnovama. Zbog èqe da svoje studente uputimo u ovaj deo struke,
odlu~ili smo da prvih nekoliko poglavqa posvetimo, na izgled,
suvi{nom izlagawu nekih osnovnih znawa. Taj deo materijala }e se
na predavawima obraditi sa detaqima koji su neophodni za potpuno
razumevawe osnova struke i za uspe{no pra}ewe materije koja se
izlaè u ostalom delu kursa.
Da ponovimo - u ovoj i nekoliko slede}ih delova polazimo od
osnovnih definicija poruke i signala da bi preko wihovih opisa do{li i
do osnova analize.
2.2. PORUKA I SIGNAL
U telekomunikacijama je uobi~ajeno da se informacije nazivaju

porukama. Fizi~ka predstava informacije naziva se signal. Signal je
elektri~ni lik poruke.
Zadatak telekomunikacionog sistema je da omogu}i prenos
èqene poruke na velike razdaqine, i da, pri tome, obezbedi {to ve}i
stepen sigurnosti veze. Mi uobi~ajavamo da kaèmo: “Zadatak
telekomunikacionog sistema je da omogu}i pouzdan ali i efikasan
42 Prenos informacija
prenos èqene poruka”.
Te poruke ne moraju da budu samo op{te poznat govor
(telefonski razgovor), radio ili televizijski signal, ili signal podataka
vezan za bankarske operacije - ve} mogu da budu i razli~iti merni
podaci, podaci o stawu nekog procesa koje treba preneti do mesta
gde }e se vr{iti obrada tih rezultata merewa. U krajwoj liniji, prenos
podataka se obavqa i unutar svakog sredstva koje koristimo -
ra~unara i sli~no.
Prenos svih ovih razli~itih vidova informacija vr{i se
posredstvom elektri~nih signala.
Za uspe{an prenos treba poznavati kako osobine informacija
koje se prenose, tako i osobine signala kojima se kao pomo}nim
sredstvom ove informacije prenose. Pored osobina tih signala koji su
nosioci informacija treba poznavati i osobine prenosnih puteva i
na~ine organizacije tih puteva.
Prema na~inu nastajawa signali se mogu klasifikovati u dve
osnovne kategorije. Jednu kategoriju ~ine prirodni signali (tu
svakako spadaju signali govora, muzike, delimi~no i signali slike).
Druga, pak, kategorija su tehni~ki signali (tu mogu da spadaju
razli~iti merni i drugi podaci, podaci iz ra~unara i sli~no).
Prirodni signali se, izme|u ostalog, razlikuju i po brzini promene
odre|enih parametara ili karakteristika. Kod nekih signala je brzina
promene parametara mala (na primer, za govorni signal promena
poloàja ustiju uti~e na osobine signala i te promene su spore). U
tom slu~aju, to su signali sa korelisanim, to zna~i sa me|usobno
statisti~ki povezanim, vrednostima. Kod drugih signala brzine
promene parametara su vrlo velike (na primer, TV slika u kojoj su
prelazi sa jedne konture na drugu nagli). Kod takvih signala trenutne
vrednosti signala nisu me|usobno povezane na isti na~in kao u
prethodnom slu~aju. Unutar jedne konture moè da postoji mala
brzina promene signala pa }s i to, na odre|en na~in, biti korelisan
signal.
Kao primer prenosa statisti~ki nepovezanih signala, recimo
ra~unarskih podataka, moè da se posmatra slu~aj prenosa
podataka izme|u ra~unara koji se odnose na stawa bankarskih
ra~una razli~itih korisnika. Ovo su nekorelisani signali.
Prema svojoj prirodi signali se mogu podeliti na:
 deterministi~ke i
 slu~ajne.
Deterministi~ki signali su signali ~iji je vremenski oblik uvek
poznat. Na primer, deterministi~ki signal je signal sinusoidalnog
oblika ili povorka pravougaonih impulsa. Osnovna karakteristika
deterministi~kih signala je da ako se poznaje wihov izgled koji su
imali u pro{losti, onda se za bilo koji trenutak u budu}nosti moè
odrediti vrednost signala. Zbog toga determinis-ti~ki signal ne moè
da prenosi poruke: on samo nosi informaciju o svom pos-tojawu i o
zakonu po kome se pona{a.
Slu~ajni signali su signali koji se ne mogu opisati
matemati~kim izrazom zbog toga {to su trenutne vrednosti ovakvih
signala slu~ajnog karak-tera. Druga~ije re~eno, trenutne vrednosti
slu~ajnih signala se ne mogu potpuno precizno predvideti.
Poznavawe pona{awa slu~ajnog signala u pro{losti ne omogu}ava
da se odredi wegova trenutna vrednost u nekom narednom trenutku
vremena. Za preno{ewe poruka mogu da se koriste iskqu~ivo
slu~ajni signali. Tipi~ni primeri slu~ajnih signala su govorni signal ili
signali podataka.
Ovde }emo odmah oteàti na{ ìvot. Pitawe je {ta zna~i
tvrdwa da }emo oteàti ìvot? Pa, jednostavno: i slu~ajni signali
mogu da se opi{u nekim matemati~kim izrazom koji defini{e wihov
oblik. Signal ima slu~ajnu prirodu ako ne poznajemo ta~an trenutak
pojavqivawa tog signala i ako }e nama, kada se on pojavi, wegov
oblik biti poznat. Zna~i, mi }emo morati da prou~imo osobine
signala poznatog oblika i osobine signala ~iji oblik nama nije poznat.
2.3. OPIS SIGNALA
Matemati~ki je pokazano da svaki signal, koji se moè opisati

nekom funkcijom zavisnom od vremena, ozna~imo tu funkciju sa
s(t), moè da se opi{e ne samo u vremenskom ve} i u frekvencijskom
domenu. Uo~imo da se u tehnici koristi i opis signala u vremenskom
domenu i opis signala u domenu u~estanosti. U vremenskom
domenu signal s(t) se moè predstaviti kao zbir velikog broja
komponenata (sabiraka). Iako ove komponente mogu da budu ma
kakve funkcije, uobi~ajeno je da za ove komponente uzmemo
jednostavne komponente - prostoperiodi~ne komponente. Razlog
ovom je jednostavnost matemati~kih izraza koji se pri tome koriste.
Dakle, svaki signal se moè opisati kao zbir vrlo velikog, teoretski
neograni~eno velikog, broja prostoperiodi~nih komponenata. Ako se
posebno posmatra jedna od tih komponenata, analiti~ki izraz kojim
se moè opisati ta jedna komponenta je oblika:
si ( t )  S i sin( i  t   i )
U ovom izrazu indeks i ozna~ava da se posmatra ita

komponenta. Sa Si je ozna~ena amplituda, sa i kru`na u~estanost,
a sa i po~etna faza te komponente. Pored ovog analiti~kog izraza,
koji opisuje jednu prostoperiodi~nu komponentu sloènog signala,
za opisivawe ove komponente koristi se, s obzirom da je i = 2fi, i
izraz:
si ( t )  S i sin( 2f i  t   i )
U ovom izrazu je uvedena nova oznaka fi koja ozna~ava
u~estanost ili frekvenciju posmatrane komponente signala.
Re~eno je da je broj komponenata kojima se opisuje sloèni
signal vrlo veliki. Ipak, i tu mogu da postoje dva slu~aja. Ili
u~estanosti tih komponenata stoje u nekom celobrojnom odnosu, pa
se signal naziva harmonijski, ili postoje komponente svih mogu}ih
u~estanosti. U prvom slu~aju kaè se da signal sadrì komponente
diskretnih harmonijskih u~estanosti koje se tada nazivaju
harmonici, a u drugom slu~aju to su komponente ~ije se
u~estanosti kontinualno mewaju. U svakom slu~aju, i amplitude Si
tih komponenata i po~etne faze tih komponenata i stoje u nekom
odre|enom odnosu. U tehnici je uobi~ajeno da se posebno posmatra
zavisnost amplituda Si od u~estanosti, a posebno zavisnost
po~etnih faza ovih prostoperiodi~nih komponenata od u~estanosti.
Zavisnost amplituda Si od u~estanosti nazivamo amplitudskim
spektrom ili spektrom amplituda signala. Zavisnost po~etnih faza i
od u~estanosti nazivamo faznim spektrom.
Da, lepo je to re~eno. Me|utim, treba da se i malo boqe
upoznamo sa tim pojmovima.
Zbog toga se ovde ne}emo baviti svim mogu}im oblicima
analiti~kih izraza za ove spektre ve} }emo prou~iti spektre
posebno za slu~aj kada je spektar diskretan i harmonijski, a
posebno kada je spektar kontinualan.
2.4. ANALIZA PERIODI^NIH SIGNALA
Svaku periodi~nu funkciju, ~ija je perioda T , uz neka za nas

sada ne mnogo bitna ograni~ewa sa matemati~ke strane, moèmo
da predstavimo u obliku harmonijskog Furijeovog reda, moèmo da
ga rastavimo u Furijeov red koji ima oblik:

a0
s (t )     Qn  cos n1t  Pn  sin n1t  .
2 n 1
Ovo, stvarno, predstavqa zbir jednosmerne komponente signala
(to je i matemati~ki i fizi~ki sredwa vrednost signala) koja se
izra~unava po obrascu:
T
a0 1 2
2 T T
  s (t )  dt
2
i neograni~enog broja prostoperiodi~nih komponenata oblika:
Qn  cos n1t i Pn  sin n1t
~ije su amplitude date izrazima:
T T
2 2 2 2
Pn    s(t )  sin n1t  dt i Qn    s(t )  cos n1t  dt .
T T T T
2 2
Osnovna kru`na u~estanost, ili u~estanost osnovnog ili prvog
harmonika, data je izrazom:
2
1   2  f1 .
T
Iz ovog se vidi da se perioda T prvog harmonika poklapa sa
periodom datog signala s (t ) .
1
Po{to je u~estanost prvog harmonika f1  , u~estanost n -tog T
harmonika je a wegova kru`na u~estanost n  n  1  n  2  f1 .
f n  n  f1
Osim ovog oblika Furijeovog reda, kojim moè da se predstavi
lik nekog signala, postoji i drugi, ne{to jednostavniji, oblik koji se
vrlo ~esto koristi, i koji predstavqa saèt vid prvog oblika Furijeovog
reda:

a0
s (t )    S n  cos n1t   n  .
2 n 1
a0
U ovom slu~aju se sredwa vrednost signala, ili ~lan , ra~una
2
po ve} navedenom izrazu, a amplituda n -tog harmonika je data
izrazom:
Sn  Pn2  Qn2
gde su Pn i Qn odre|eni prvim oblikom Furijeovog reda.
Ugao  n predstavqa fazni stav n -te harmonijske komponente
signala u po~etnom trenutku vremena i dat je izrazom:
Pn
tg n   .
Qn
Furijeov red moè da se predstavi i u kompleksnom obliku
relacijom:

s (t )   S  e . n
int

U ovom izrazu kompleksna amplituda harmonika se odre|uje

prema obrascu:
1
1
T
 2   Qn  jPn  , za n  0
S n    s (t )e  jnt
 dt   .
T 0 1
   Qn  jPn  , za n  0
2
Za ovaj oblik Furijeovog reda vaì da je:
S n  S n  e j n
gde je sa S n ozna~ena amplituda n -tog harmonika Furijeovog reda
u kompleksnom obliku a sa  n po~etna faza n -tog harmonika.
êsto je prilikom re{avawa prakti~nih zadataka, a naro~ito
kada je potrebno da se tokom rada vr{e operacije diferencirawa ili
integrirawa, mnogo zgodnije da se koristi kompleksan oblik
Furijeovog reda nego prva dva trigonometrijska oblika.
Skup veli~ina S n ili Pn i Qn naziva se amplitudski spektar ili
spektar amplituda a skup veli~ina  n naziva se fazni spektar
posmatranog signala s (t ) . Ova dva spektra potpuno karakteri{u dati
signal.
Po{to se ~esto koristi samo amplitudni spektar, to }emo wega i
zvati prosto spektar.
Spektar periodi~ne funkcije moè se i grafi~ki predstaviti. Za
to uzimamo koordinate S n i  ili n1 . êsto se na apscisnoj osi
prikazuje koordinata f ili nf1 .
U ovom koordinatnom sistemu spektar je predstavqen skupom
diskretnih ta~aka gde svakoj vrednosti n1 odgovara samo jedna
vrednost S n . Ovakav spektar je predstavqen na slici 1.1, no, po{to
on nije prakti~an za rad, usvojeno je da se amplitude pojedinih
harmonika predstavqaju, u odre|enoj razmeri, odse~cima normala iz
ta~aka diskretnog spektra na osu u~estanosti, te ovako
modifikovan spektar ima oblik kao na slici 1.2.
Sn(f)
0 f1 2f1 3f1 f
Slika 1.1.  Amplitudni spektar jednog periodi~nog

signala. Spektar je diskretan, ima neograni~en broj
komponenata, harmonika, ~ije u~estanosti stoje u odre|
enom odnosu. Ovaj spektar naziva se diskretan
harmonijski spektar.
Sn(f)
0 f1 2f1 3f1 f

signala, nacrtan na uobi~ajen na~in. Spektar je
diskretan, ima neograni~en broj komponenata,
harmonika, ~ije u~estanosti stoje u odre|enom
harmonijskom odnosu.
Potpuna analogija postoji i za fazne spektre.

Va`no je uo~iti da za razne oblike Furijeovog reda amplituda
jedno-smernog ~lana u svim tim razli~itim oblicima ima istu
vrednost i da su svi oblici reda me|usobno povezani te lako moè da
se prelazi iz jednog oblika reda na drugi.
Amplituda svake spektralne komponente trigonometrijskog
oblika Furi-jeovog reda, ~ija je u~estanost n , u stvari, predstavqa
zbir amplituda kompo-nenata ~ije su u~estanosti n i  n iz
kompleksnog oblika Furijeovog reda, dok su faze tih komponenata
iste za n  0 . Iz ovoga moè da se vidi da je amplitudni spektar
parna funkcija a da je fazni spektar neparna funkcija u~estanosti.
Razlagawe pojedinih funkcija u Furijeove redove moè da se
znatno up-rosti ako imamo u vidu slede}e osobine funkcije s (t ) :
1. Ako je s (t ) funkcija koja ima iste povr{ine koje s (t )
ograni~ava ispod i iznad apscisne ose, onda je jednosmerni ~lan
 a0 
jednak nuli   0 .
 2 
2. Ako je s (t ) parna funkcija, s (t )  s (t ) , onda imamo samo
harmonike kosinusoidalnog oblika, (~lanovi Pn su jednaki nuli zbog
toga {to je integral neparne funkcije u simetri~nim granicama
jednak nuli);
3. Ako je s (t ) neparna funkcija, s (t )   s (t ) , onda Furijeov red
sadrì samo sinusoidalne komponente odnosno harmonike  Qn  0 ;
4. Ako je s (t ) simetri~na funkcija u odnosu na apscisnu osu ako
izmenimo mesta wenim dvema poluperiodama, tj. Ako je
T
s (t )   s (t  ), onda Furijeov red ima samo neparne harmonike.
2
Pri rastavqawu funkcija u Furijeove redove moramo da imamo
na umu:
1. da je potrebno da funkciju s (t ) posmatramo u intervalu od
jedne cele periode, pri ~emu ovaj interval moè da se uzme po~ev
od bilo koje ta~ke na apscisi,
2. da je pri odre|ivawu amplituda harmonika parnih ili neparnih
funk-cija dovoqno da funkciju posmatramo u intervalu od samo
jedne poluperiode,
3. da pomerawe apscise gore-dole du` ordinatne ose mewa
samo jednu komponentu i to jednosmernu komponentu, i
4. da pomerawe ordinatne ose levo-desno uti~e samo na fazu
harmonika.
Ako neki prostoperiodi~ni elektri~ni signal s (t ) deluje na neki
otpor R , na tome otporu se razvija snaga koja je proporcionalna sa
kvadratom efektivne vrednosti tog signala, dakle:
P  Seff
2
.
Ako, me|utim na taj isti otpor deluje istovremeno vi{e prosto-
periodi~nih signala, svaki od tih signala doprinosi ukupnoj snazi pa
je ukupna snaga koja se razvija na tome otporu data zbirom ovih
”parcijalnih” snaga:
S  S  ...
Puk 2
1eff
2
2 eff
Neka je sada, zbir svih ovih prostoperiodi~nih komponenata, u

stvari, na{ signal s (t ) , koji smo rastavili u Furijeov red.
Neposredno dobijamo da je ukupna sredwa snaga
sloènoperiodi~nog signala s (t ) data izrazom:
T 
1
  s 2 (t )  dt   S n2
T 0 n0
koji je poznat pod nazivom ”Parsevalova teorema”.

Na slici 1.2, koju opet ponavqamo, nacrtan je amplitudni
spektar koji je diskretnog tipa. Na ordinatnoj osi su date amplitude
pojedinih komponenata signala, a na apscisnoj osi je predstavqena
u~estanost tih komponenata.
Sn(f)
0 f1 2f1 3f1 f

signala. Spektar je diskretan, ima neograni~en broj
komponenata, harmonika, ~ije u~estanosti stoje u odre|
enom odnosu. Ovaj spektar naziva se diskretan
harmonijski spektar.
2.5. ANALIZA NEPERIODI^NIH SIGNALA
Neperiodi~ne signale, i funkcije koje predstavqaju elektri~ne

likove ovih signala, moèmo da predstavimo u obliku sume
spektralnih komponenata primenom Furijeovog integrala u
trigonometrijskom ili u kompleksnom obliku.
Kompleksan oblik Furijeovog integrala glasi:
 
1
s (t ) 
2 
 e jt  d   s (t )  e  jt  dt .

Drugi integral u ovom izrazu nazivamo spektralnom

karakteristikom, obeleàvamo ga sa F ( ) , a izra~unavamo ga po
obrascu:

F ( )   s (t )  e

 jt
 dt .
Sada za Furijeov integral moèmo da napi{emo izraz:

1
s (t ) 
2 
 F ( )  e jt  d .
Ovaj izraz predstavqa sumu beskona~no velikog broja
komponenata ~ije su kompleksne amplitude:
1
S ( )   F ( )  d
2
a u~estanosti dve susedne komponente se razlikuju za d .
Ovi izrazi se nazivaju: direktna i inverzna Furijeova
transformacija.
Direktna Furijeova transformacija, tj. odre|ivawe spektralne
karak-teristike, F ( ) , za signal s (t ) , direktnim uvo|ewem izraza za
s (t ) u predhodni obrazac, moè da se izvede samo u slu~aju kada je
s (t ) apsolutno integrabilna funkcija u granicama od   do  (ovo
zna~i da postoji



s (t )  dt
i da ima odre|enu i kona~nu vrednost) i ako s (t ) ispuwava

Dirihletove uslove, odnosno ako je s (t ) neprekidna funkcija u
intervalima kona~ne duìne.
Skoro svi likovi neperiodi~nih signala koji se koriste u
telekomuni-kacijama, mogu, pogodnim pomerawem koordinatnog
po~etka, da se dovedu na oblik da je:
s (t )  0 za t  0 .
Na taj na~in izraz za spektralnu karakteristiku, ovako
definisanog signala s (t ) , postaje:

F ( )   s(t )  e ,
 jt
 dt
0
zbog toga {to je u intervalu    t  0 podintegralna funkcija, signal

s (t )  0 .
Dakle, ovaj izraz za direktnu Furijeovu transformaciju moè
uvek da se koristi.
Ako vremenska funkcija, koja predstavqa lik signala s (t ) , nije
integra-bilna u granicama od   do  , ovo zna~i da je grani~na
vrednost signala s (t ) u beskona~nosti razli~ita od nule, odnosno da
je:
lim s (t )  0 .
t 
Ovo, даље, zna~i da i spektralna karakteristika ne}e mo}i da se

direktno dobije. Da bi, ipak, odredili Furijeov integral i ovakvih
funkcija, mi }emo funkciju s (t ) pomnoìti sa ~iniocem e t , gde je
~inilac  pozitivan,   0 , i ne zavisi od t . Uz pretpostavku da
postoji takva vrednost za  pri kojoj integral:

e
t
 s (t )  dt

konvergira, moèmo da kaèmo da je:

s (t )  lim e t  s (t ) .
 0
Direktna Furijeova transformacija sada dobija oblik:


    j  t
F (  j )   s(t )  e
0
 dt .
Ovaj izraz }emo sada koristiti i za odre|ivawe spektralne

karakte-ristike i za odre|ivawe inverzne Furijeove transformacije.
Na kraju, posmatramo izraz:
s (t )  lim e t  s (t )
 0
i odre|ujemo izraze za spektralnu karakteristiku F ( ) kao i za

original funkcije s (t ) .
Ovako modifikovana Furijeova transformacija, gde smo sa
p    j obeleìli kompleksnu u~estanost, naziva se direktna
Laplasova transforma-cija:

e  s (t )  dt .
 p t
F ( p) 
0
Ova transformacija je primenqiva na sve funkcije s (t ) koje

ispuwavaju Dirihletove uslove.
Ako na lik na{e funkcije s (t ) primenimo direktnu Laplasovu
transformaciju i uzmemo grani~nu vrednost ( lim  0 ) dobijamo direktnu
Furijeovu transformaciju na{ega signala.

Za Laplasove transformacije postoje ve} sre|ene tablice koje
daju vezu izme|u F ( p ) i s (t ) .
F ( p ) se naziva Laplasova transformacija vremenske funkcije
s (t ) , a s (t ) se naziva originalom.
Naj~e{}e Laplasove transformacije date su u tabeli koja sledi:
Original s (t ) Transformacija Original s (t ) Transformacija
F ( p) F ( p)
1 1 sin(0  t ) 0
p
p  02
2
t 1 cos(0  t ) p
p2 p  02
2
tn n! sin(0  t   ) p  sin   0 cos 

p n 1 p 2  02
cos(0  t   ) p  cos   0 sin 
1
1
   2
t 2 
 p
  p 2  02
e t 1 e  t  sin(0  t ) 0
p 
 p    2  02
t  e t 1 e  t  cos(0  t ) p 
( p   )2  p    2  02
1  e   t  sh (  t ) 
p (p ) p 2
2
(1    t )  e t p ch(  t ) p
( p   )2 p2   2
Spektralna karakteristika F ( ) je kompleksna veli~ina:
F ( )  F ( )  e j  ( )
gde moduo spektralne karakteristike F ( ) (amplitudna spektralna
karakteris-tika) daje amplitude a fazni ugao  ( ) (fazna spektralna
karakteristika) daje po~etne faze komponenata. Ove veli~ine su
analogne sa S  S i  n komplek-snog oblika Furijeovog reda.
n n
Rezultati dobijeni analizom signala preko Furijeove

transformacije obi~no se daju sre|eni u obliku spektralnih
dijagrama-spektara.
Po{to su komponente neperiodi~nih signala na me|usobnoj
udaqenosti , to je ovaj spektar gust i zamewuje se anvelopom.
êsto se amplitudni spektar crta u normalizovanom obliku:
F ( )
F (0)
a na faznom spektru se unose fazni uglovi  ( ) sa svojim znakom.
U nekim opsezima u~estanosti se mewa znak spektralnih
komponenata. Ovo se ura~unava tako {to se u tom opsegu
u~estanosti fazni ugao  ( ) pove}a ili smawi za  .
Od faznih uglova  ( )  2 odbacuje se ceo broj umnoàka
veli~ine 2 tj. n  2 , a uglovi  ( )   se zamewuju
komplementarnim uglom koji ~ini dopunu do 2 , sa suprotnim
znakom. Ove operacije ne mewaju spektralnu karakte-ristiku.
Za fizi~ki realne signale, gde je s (t )  0 za t  0 , eksponencijalni
oblik Furijeovog integrala prelazi u odgovaraju}i trigonometrijski
oblik Furijeovog integrala:

1
s (t )    F ( )  cos[  t   ( )]  d .
 0
Ovo se moè uraditi pod uslovom da je F ( ) parna funkcija a

 ( ) neparna funkcija od  , {to je u praksi i naj~e{}i slu~aj.
Trigonometrijski oblik spektralne karakteristike glasi:
F ( )   ( _  j ( )
gde je:

 ( )   s (t ) cos(  t )  dt

i

 ( )   s(t ) sin(  t )  dt .

Odavde se dobija:
F ( )   2 ( )   2 ( )
i
 ( )
tg ( )   .
 ( )
Oblici spektralne karakteristike F ( ) za karakteristi~ne likove
signala s (t ) imaju slede}e osobine:
a) ako je s (t ) funkcija parna po t imamo da je:

F ( )  2   s (t ) cos(  t )  dt
0
b) ako je s (t ) funkcija neparna po t imamo da je:

F ( )   j 2   s (t ) sin(  t )  dt .
0
To bi bio imaginarni spektar.
Na slici 1.3 nacrtan je amplitudni spektar neperiodi~nih signala

za slu~aj kada je neharmonijski spektar kontinualan i za slu~aj kada
je neharmonijski spektar diskretan.
Sada treba posebno naglasiti neke osobenosti ovih spektara.
Namerno su ovi spektri nacrtani tako da imaju u osnovi isti oblik.
Jedan spektar je diskretan a drugi je kontinualan. Kontinualan
spektar odgovara jednom usamqenom signalu, jednom usamqenom
impulsu. Diskretan spektar odgovara povorci impulsa, to jest nizu
signala istog oblika, kao {to je oblik usamqenog impulsa koji ima
istu periodu ponavqawa T0 koja odgovara i u~estanosti f1 prvog
harmonika sa slike. U~estanosti svih komponenata signala su
celobrojni umno{ci ove osnovne u~estanosti. Osnovni oblici signala
kojima odgovaraju amplitudni spektri sa slika 1.2 i 1.3 dati su na
slikama 1.4 i 1.5.
[ta daqe moè da se zakqu~i posmatrawem svih ovih slika?
Moè da se zakqu~i da signali imaju neku snagu, da nose neku
energiju. Ova snaga se raspodequje na sve komponente signala
srazmerno amplitudama (preciznije re~eno: kvadratima amplituda)
tih komponenata. Zbog toga {to je energija signala kona~na,
amplitude signala za slu~aj kada je spektar signala kontinualan bi}e
vrlo male, matemati~ari kaù - infinitezimalno male. U~estanosti
komponenata se kontinualno mewaju, {to zna~i da u ma kako
uzanom opsegu u~estanosti postoji neograni~eno veliki broj
komponenata, a one ukupno nose kona~nu energiju. U slu~aju da je
signal koji se posmatra takav da je spektar tog signala diskretan,
amplitude tih komponenata }e imati kona~nu, merqivu, vrednost. U
tome je sadràn i jedan vrlo vaàn stav iz teorije analize signala.
Zna~i, signal se predstavqa zbirom komponenata, a snaga i energija
signala raspodequju se na te komponente. Ovo je, u stvari, sadrìna
Parsevalove teoreme koja glasi:
Ukupna snaga signala jednaka je zbiru snaga svih
komponenata signala.
Si(f)
(a)
0 f
Si(f)
S1
(b)
S2
0 f1 f1 f
Slika 1.3.  Amplitudni spektar neperiodi~nog signala: (a)

Slu~aj kada je spektar kontinualan i ima neograni~en
broj komponenata, ~ije u~estanosti se kontinualno
mewaju. Ovakav spektar naziva se kontinualan spektar.
(b) Slu~aj kada je spektar diskretan i ima samo dve
komponente ~ije su u~estanosti f1 i f1.
Treba uo~iti oblik dijagrama na slikama 1.2 i 1.3. Ono {ta je za

wih zajedni~ko je da postoji neki op{ti zakon promene amplituda
spektralnih komponenata. Stoga je uobi~ajeno da se spektar i
periodi~nih i neperiodi~nih signala opisuje anvelopom (ili
obvojnicom) spektra. Na slici 1.2 anvelopa spektra je predstavqena
isprekidanom linijom. Uo~ava se da u spektru postoje neke
komponente signala koje imaju zna~ajno velike amplitude, a postoje
i komponente ~ije amplitude su mnogostruko mawe od drugih
komponenata. Postoje komponente koje zna~ajno doprinose
ukupnoj snazi i energiji signala, a postoje i komponente ~iji je
doprinos mawe zna~ajan. Iskustvo je pokazalo da za veran prenos
signala nije neophodno da se prenesu sve komponente signala ve}
samo zna~ajne komponente signala. Postoji mogu}nost dogovora
da se koristi jedan od, recimo, dva principa za prenos. Ili }e se
prenositi samo odre|en deo energije signala (recimo 90% energije) ili
}e da se prenose samo komponente koje leè do prve nule spektra.
(Prva nula spektra je ona u~estanost pri kojoj prvi put anvelopa
spektra pada na nulu.)
s(t)
t
peri oda To peri oda To peri oda To
Slika 1.4.  Oblik signala ~iji je amplitudni spektar

pokazan na slici 1.2, (uo~ite da je signal periodi~an niz
impulsa!).
s(t)
(a)
s(t)
s(t)=s1(t)+s2(t)
4 s1(t)=sin(0t)
s2(t)=sin(0t)
2 (b)
0
t
-2
-4
Slika 1.5.  (a) Oblik signala ~iji je amplitudni spektar

pokazan na slici 1.3a (signal je usamqen prasak, impuls ili
usamqen niz impulsa!), (b) oblik signala ~iji je amplitudni
spektar pokazan na slici 1.3b, kada je S1 = S2 = 1 (ovde je
signal aperiodi~an, samo dve spektralne komponente ali
wihove u~estanosti ne stoje u racionalnom odnosu!).
Naj~e{}e se za prenos koristi kriterijum prve nule i iz

wega izvedeni kriterijumi. Kao primer, posmatra}emo jedan
signal koji ima oblik pravougaonog impulsa. Neka se taj impuls
ponavqa tako da formira povorku jednosmernih, unipolarnih
impulsa, amplitude E, trajawa  i periode ponavqawa T. Oblik
ovog signala, odnosno povorke impulsa izgleda}e kao na slici
1.6, a spektar ove povorke ima}e oblik kao na slici 1.7.
Namerno je uzeta za primer povorka pravougaonih impulsa, jer
se taj signal naj~e{}e koristi za prenos podataka, a i analiti~ki
izrazi koji su vezani za opis tog signala su jednostavni.
s(t) 
E
t
T
Slika 1.6.  Povorka pravougaonih impulsa ~iji je
amplitudni spektar pokazan na slici 1.7.
Dakle, na slici 1.7 se vidi da postoji jedna u~estanost pri kojoj

anvelopa spektra postaje jednaka nuli. Ova u~estanost za povorku
pravougaonih impulsa je sa trajawem impulsa  vezana relacijom:
1
fg 

S(f)
0 f0 1/ f
Slika 1.7.  Amplitudni spektar signala, povorke impulsa

koja je pokazana na slici 1.6. Spektar je diskretan i
harmonijski, sli~an spektru pokazanom na slici 1.2 i ima
neograni~en broj harmonika. Prva nula spektra je na
u~estanosti fg = 1/.
Ako je dogovoreno da se prenose samo komponente signala iz

opsega u~estanosti od 0 do neke odre|ene grani~ne u~estanosti fg,
signal na prijemnom kraju veze ne}e biti isti kao originalni signal.
Zbog toga {to se ukinudaju, {to se ne prenose, neke komponente
signala, prijemni signal }e biti izobli~en. Kakva su ta izobli~ewa?
Zbog toga {to su ukinute brzo promenqive komponente
pretpostavqa se da }e i nedostajati upravo brze promene u
prijemnom signalu. Zaista, ako se oblik prijemnog signala
aproksimira odse~cima pravih linija, on }e imati oblik trapeza,
odnosno trapezoidalnog impulsa. Oblik prijemnog impulsa, za slu~aj
1
kada se prenosi upravo spektar do grani~ne u~estanosti fg 

,
pokazan je na slici 1.8 zajedno sa oblikom originalnog predajnog
signala. Pri tome smo zanemarili vreme prenosa signala kroz
prenosni sistem.
S(t))  Originalni,
predajni signal
E
Prijemni,
izobli~eni signal
t
us is
Slika 1.8.  Oblik idealnog pravougaonog signala i
pribliàn oblik pravougaonog signala ~iji je amplitudni
spektar ograni~en do prve nule spektra.
Strmina predwe i zadwe ivice impulsa, tj. vreme uspostavqawa

(us) i i{~ezavawa (is) impulsa, je sa grani~nom u~estano{}u
prenosnog sistema vezana relacijom:
1 
 us   is  
2 fg 2
Prema izgledu trapeznog impulsa sa slike 1.8, vidi se da je

impuls izobli~en. To je signal koji je nastao od pravougaonog
impulsa trajawa  i amplitude E. On se razlikuje od originalnog
impulsa. To je uo~qivo. Me|utim, sada dolazi do izraàja
ekonomi~nost. Po{to je sav prenos signala stvar dogovora, to je i za
ovaj primer dogovoreno da se prenos vr{i posredstvom
pravougaonih impulsa. Naime, na prijemnoj strani ure|aja nije ni
vaàn oblik signala, ali se zna da je poslan pravougaoni impuls. Na
prijemnoj strani je bitno da se otkrije da li u dolaze}em talasu
postoji koristan signal. Ako postoji, on }e biti pravougaoni impuls.
Signal druga~ijeg oblika nije dogovoreno da se {aqe pa, ako ima
korisnog signala, lako }e se, na prijemnoj strani, lokalno generisati
isti takav signal, „originalan„ signal, i poslati na daqu obradu. S te
strane gledi{ta, i ovaj oblik signala (koji li~i na trapezoidalni impuls)
predstavqa preveliki luksuz. Lako se moè razumeti da na prijemnoj
strani odluka o prisustvu korisnog signala moè da se donese
merewem trenutne vrednosti prijemnog talasa. Ukoliko trenutna
vrednost prijemnog signala dostiè vrednost E  moè da se smatra
da postoji koristan signal. Ukoliko se trenutna vrednost smawuje na
vrednost 0  smatra}e se da nema korisnog signala. Jasno je da nije
neophodno da se signal zadràva na vrednosti E toliko dugo kako to
pokazuje slika broj 1.8. Signal moè i samo u jednom trenutku da
dostigne maksimalnu vrednost E. Zna~i, signal moè da u krajwem
slu~aju ima oblik kao na slici 1.9.
Ako se pa`qivo posmatra slika 1.9, {ta se na woj vidi? Ona
jasno pokazuje: vreme uspostavqawa impulsa moè da bude ~ak i:
 us  
s(t)  Originalni,
predajni signal
E
Prijemni,
izobli~en signal
t
us
Slika 1.9.  Oblik idealnog pravougaonog signala i
pribliàn oblik pravougaonog signala ~iji je amplitudni
spektar ograni~en do polovine prve nule spektra.
Ako je to tako, koji se deo spektra signala tada prenosi? Na

osnovu relacije
1
 us  
2 fg
jasno je da je nova grani~na u~estanost, obeleèna sa fg’, sada

1
f g' 
2
Ova grani~na u~estanost se naziva Nikvistova u~estanost.
Sve ovo odnosi se na prenos kontinualnih signala, na takozvani
analogni prenos. Odnosi se na prenos signala koji mogu da se opi{u
kontinualnom funk-cijom vremena. Me|utim, nisu ovo jedini signali
koji mogu da se prenose. Postoje i signali druga~ijeg tipa  diskretni
signali. Prenos diskretnih signala se naziva diskretan prenos. Do
pojma i osobina ovog vida prenosa signala do}i }emo postupno.
Posmatra}emo samo jednu prostoperiodi~nu komponentu
sloènog signala. Wen analiti~ki izraz je ve} dat:
si ( t )  S i sin( 2f i  t   i )
Ako znamo da je ta komponenta prostoperiodi~na i da je to
sinusoida, onda je za weno potpuno poznavawe neophodno da se
znaju tri parametra: amplituda, u~estanost i po~etna faza. Dakle,
ako se zna da u~estanost jedne komponente ne moè da pre|e neku
odre|enu vrednost, mogu se na osnovu tri trigonometrijske
jedna~ine sa po tri nepoznate veli~ine odrediti svi ovi parametri.
Ako se zna vrednost te komponente, tog elementarnog signala 
kako se naziva ta prostoperiodi~na komponenta, u tri odvojena
trenutka vremena, to jest ako se zna si(t1), si(t2) i si(t3), mogu da se
odrede i Si i fi i i. Ovo zna~i da je prostoperiodi~an signal potpuno
odre|en sa tri svoje trenutne vrednosti, uzete unutar jedne periode
tog signala. Ukoliko se ovo sada ukomponuje u sloèni signal i
koncentri{e pa`wa upravo na komponente iz oblasti najvi{ih
u~estanosti, onda se moè zakqu~iti da ako je usvojeno da se ove
tri ta~ke uzmu u toku jedne periode one komponente signala ~ija je
u~estanost najvi{a  sve ostale komponente signala, koje imaju
u~estanosti niè od ove, ima}e periodu koja je duà od periode ove
najvi{e komponente ulaznog signala i sa tako odabranim trenucima
t1, t2 i t3 bi}e odre|ene na osnovu tri i vi{e ta~aka u toku jedne
periode. Zamisli}emo eksperiment u kome komponenta najvi{e
u~estanosti ima upravo u~estanost fg, a wena amplituda je upravo
nula. Dakle, ba{ ta komponenta i ne postoji. Ukoliko je dogovor da
se upravo prema periodi ove komponente uzimaju dve vrednosti
signala u toku jedne periode ove komponente, to zna~i vrednosti u
trenucima t1 i t2, ne}e se mo}i odrediti sva tri parametra koji defini{u
komponentu u~estanosti fg. Me|utim, sve ostale komponente signala
ima}e periode koje su duè od periode ove komponente pa }e u
toku jedne periode svake komponente biti uzimano bar po tri
vrednosti. Zna~i, sve te komponente }e biti dovoqno precizno odre|
ene. Sada je definisana i jedna od fundamentalnih, osnovnih,
teorema poznata pod nazivom teorema o odmeravawu, teorema o
odabirawu ili [enonKoteqnikovqeva teorema o odmeravawu. Ona, u
stvari, kaè: signal ograni~enog spektra do neke u~estanosti fg
jednozna~no je odre|en sa 2fg ta~aka, tj. sa 2fg trenutnih vrednosti
signala (uzetih ravnomerno).
Ovu tvrdwu treba pojasniti jednom slikom. Na slici 1.10 pokazan
je vremenski oblik jednog proizvoqnog signala ~iji je spektar
ograni~en do neke u~estanosti fg. Teorema o odmeravawu kaè da }
e signal biti jednozna~no opisan sa 2fg svojih trenutnih vrednosti u
jedinici vremena. Ovo predstavqa, upravo, i osnovu celokupnih
digitalnih telekomunikacija.
s(t) Originalni signal
Odmerci signala
0 t
Slika 1.10.  Vremenski oblik kontinualnog signala ~iji je

spektar ograni~en do u~estanosti fg i odmerci signala koji
jednozna~no opisuju taj signal.
2.6. VEZA IZME\U ANALOGNIH I DIGITALNIH SIGNALA
Re~eno je da signali posmatrani u vremenu mogu biti

kontinualni ili diskretni.
Kontinualni signal u posmatranom vremenskom intervalu
postoji u svakom trenutku (slika 1.11). Na primer, pri direktnom
razgovoru govor se prenosi promenom vazdu{nog pritiska. Pri tome
se vazdu{ni pritisak mewa kontinualno. U slu~aju telefonskog
razgovora neophodno je izvr{iti prilago|avawe signala sredini kroz
koju se signal prenosi, u na{em primeru to je fizi~ki vod. Zbog toga
je na otpremnoj strani neophodno pretvoriti govorni signal, tj.
promenu vazdu{nog pritiska, u elektri~ni signal, a na prijemnoj
strani izvr{iti inverznu operaciju.
s(t)
Kontinualni signal
0 t
Slika 1.11.  Vremenski oblik kontinualnog signala ~iji je

spektar ograni~en do u~estanosti fg.
U ovom primeru mikrofon sluì kao pretvara~ koji na izlazu daje

elektri~ni lik signala koji predstavqa mawe ili vi{e vernu sliku
originalnog fizi~kog signala koji deluje na ulaz mikrofona, tj.
promene vazdu{nog pritiska. Na prijemnoj strani ulogu pretvara~a
ima zvu~nik. Na izlazu zvu~nika stvara se promena vazdu{nog
pritiska koja odgovara promenama elektri~nog signala na ulazu
zvu~nika. U opsegu trenutnih vrednosti signal moè da uzme bilo
koju vrednost {to zna~i da signal moè da ima beskona~an broj
razli~itih trenutnih vrednosti. Oblast koja sadrì sve mogu}e
vrednosti amplituda signala naziva se dinami~ki opseg signala.
Kontinualni signali se nazivaju i analogni signali. Prenos koji se
obavqa kontinualnim (analognim) signalima naziva se analogni
prenos, a ure|aji koji proizvode i obra|uju kontinualne signale
nazivaju se analogni ure|aji.
Diskretni signali su signali koji postoje samo u odre|enim
trenucima vremena, pa se ~esto nazivaju i impulsnim signalima,
odnosno signalima diskretnim po vremenu (slika 1.12). O~igledno je
da impulsni signal moè imati bilo koju vrednost u datom opsegu od
Smin do Smax. Prema tome, i analogni signali i signali diskretni po
vremenu su kontinualni po trenutnim vrednostima.
Iako su na prvi pogled potpuno razli~iti, kontinualni i diskretni
signali su me|usobno povezani.
s(t)
Diskretni signal
0 t
Slika 1.12.  Vremenski oblik diskretnog signala.
U do sada{wim razmatrawima su amplitude signala, bez obzira

na to da li je re~ o vremenski kontinualnim ili diskretnim signalima,
bile kontinualnog karaktera, tj. mogle su da imaju bilo koju vrednost
iz datog kontinuuma trenutnih vrednosti. Signali, me|utim, mogu da
budu diskretni ne samo po vremenu ve} i po trenutnim vrednostima.
Ako u posmatranom intervalu vremena signal postoji u svakom
trenutku, ali ima samo kona~an broj trenutnih vrednosti, onda je to
signal kontinualan po vremenu, a diskretan po trenutnim
vrednostima (slika 1.14a). Po{to signal moè da uzme kona~an broj
trenutnih vrednosti, to svaka trenutna vrednost signala moè da se
predstavi odgovaraju}im simbolom (slovom ili brojem) {to zna~i da
moè da se izvr{i kodovawe signala.
Operacija kojom se simboli jedne azbuke predstavqaju
simbolima druge azbuke naziva se kodovawe (ili prevo|ewe ili
preslikavawe). Pri tome se mora voditi ra~una da preslikavawe, tj.
predstavqawe simbola jedne azbuke simbo-lima druge azbuke, bude
jednozna~no. Jasno je da na prijemu mora da se izvr{i inverzni
postupak koji se naziva dekodovawe.
U jednom komunikacionom sistemu moè da do|e do
vi{estrukog uzas-topnog kodovawa i dekodovawa. U primeru
telefonskog razgovora izme|u dve osobe vr{i se preslikavawe, tj.
kodovawe signala zvu~nog pritiska u elektri~-ni signal. Na prijemnoj
strani vr{i se dekodovawe, tj. transformacija elek-tri~nog signala u
govorni signal.
Ako signal postoji samo u diskretnim vremenskim trenucima, a
pri tome moè da uzima samo kona~an broj trenutnih vrednosti,
onda je re~ o signalu koji je diskretan i po vremenu i po trenutnim
vrednostima (slika 1.14b). Po{to je svaki signal kona~nog trajawa,
to u datom vremenskom intervalu postoji kona~an broj trenutaka u
kojima signal postoji. Kako je i broj trenutnih vrednosti koje signal
moè da ima tako|e kona~an, to se, o~igledno, ovakav signal moè
predstaviti kona~nim brojem cifara, odnosno digita (latinski: digitus =
prst, cifra).
Ako dinami~ki opseg diskretnog signala uzima trenutne
vrednosti iz kona~nog skupa vrednosti kaè se da se radi o
diskretnom kvantovanom prenosu.
Poseban slu~aj diskretnog prenosa je tzv. digitalni (ili cifarski)
prenos. Po{to u slu~aju prenosa diskretnih kvantovanih signala
signal moè da uzme samo kona~an broj vrednosti, mogu}e je
svaku vrednost amplitude preds-taviti nekim brojem koji pripada
kona~nom skupu brojeva. Danas se naj~e{}e ovi brojevi
predstavqaju kombinacijom dve cifre, 0 i 1, odnosno pomo}u signala
koji ima samo dve mogu}e vrednosti amplituda. Zato se ovakav
prenos naziva binarni digitalni prenos. Sistemi koji proizvode i u
kojima se obra-|uju digitalni signali nazivaju se digitalni sistemi.
(a)
(b)
(v)
(g)
Slika 1.13.  Grafi~ki prikaz uzajamne povezanosti

kontinualnih i diskretnih signala.
Da bi se izvr{ilo digitalizovawe diskretnog signala, mora se
obaviti kodovawe, tj. diskretne trenutne vrednosti signala treba
predstaviti grupom cifara. Digitalizovan signal se obi~no predstavqa
pomo}u dijagrama ili pomo}u tabele (slika 1.15).
(a) (b)
Slika 1.14.  Grafi~ki prikaz: (a) signala kontinualnog po
vremenu a diskretnog po trenutnim vrednostima; (b)
signala diskretnog i po vremenu i po trenutnim
vrednostima.
Binarno digitalizovan signal moè da se tabelarno predstavi

binarnim brojevima, a grafi~ki grupama impulsa koji reprezentuju
binarne brojeve iz tabele. U primeru sa slike 1.15 maksimalna
vrednost signala u datom vremenskom intervalu je 4 {to zna~i da
se trenutna vrednost signala mora predstaviti sa najmawe tri
binarne cifre, odnosno kombinacijom od tri impulsa ~ije je trajawe ,
a ~ije amplitude mogu da imaju vrednost ili E ili 0 (slika 1.16).
t s(t)
4 1 2
2 1
3
3 4
2 4 3
1 5 2
6 3
(a) (b)
Slika 1.15.  Predstavqawe digitalizovanog signala: (a)
pomo}u dijagrama; (b) tabelarno.
s(t)
(a) (b)
Slika 1.16.  Predstavqawe binarno digitalizovanog
signala: (a) tabelarno; (b) pomo}u grupa impulsa iste
amplitude i trajawa.
Digitalni postupak prenosa signala je doìveo nagli razvoj posle

II svetskog rata. Me|utim, digitalni na~in prenosa diskretnih signala
je prvi (najstariji) postupak koji je po~eo da se primewuje u
savremenim telekomunikacijama i to u telegrafiji. Analogni postupak
prenosa kontinualnog signala uveden je u telekomunikacije sa
pojavom telefonije i dugo vremena je bio dominantan oblik prenosa.
[ta vi{e, smatralo se da su digitalni i analogni postupak prenosa
potpuno razli~iti i me|usobno nespojivi. Tek pre II svetskog rata
otkriveno je da se kontinualni signal moè digitalizovati, {to je
dovelo do neslu}enog razvoja digitalnih telekomunikacija tokom
posledwe tri decenije.
PITAWA I ZADACI
1. U ~emu je razlika izme|u poruke i signala?
2. [ta je zadatak telekomunikacionog sistema?
3. Navesti primere nekih prirodnih i nekih tehni~kih signala.
4. Kada se moè smatrati da su signali sa korelisanim
vrednostima?
5. [ta su to deterministi~ki signali? [ta su to slu~ajni signali?
6. [ta je to amplitudni spektar signala, a {ta fazni spektar signala?
7. U ~emu je razlika izme|u spektara periodi~nih i neperiodi~nih
signala?
8. Ako postoji anvelopa nekog poznatog periodi~nog signala koja
je ista kao
anvelopa nekog nama nepoznatog neperiodi~nog signala, da
li moèmo da
zakqu~imo da je spektar tog neperiodi~nog signala
diskretan ili
kontinualan.
9. Nacrtati pribliàn oblik pravougaonog impulsa trajawa  ako je
{irina propusnog opsega sistema fg = 1/(2).
10. U ~emu je su{tina Parsevalove teoreme?
11. U ~emu je su{tina teoreme odmeravawa?
12. Kolika treba da je u~estanost odmeravawa za govorni
signal ~iji je
spektar ograni~en do u~estanosti fg = 4[kHz]?
13. U ~emu je razlika izme|u kontinualnih i diskretnih signala?
14. Zbog ~ega je neophodno da kodovawe bude
jednozna~no?
15. U ~emu je razlika izme|u diskretnih i digitalnih signala?
3. MODULACIJE SA KONTINUALNIM NOSE]IM

TALASOM
2.1 UVOD
Zadatak komunikacionih sistema je da prenesu poruku iz jedne

ta~ke u drugu. Pri prenosu signala, odnosno poruke od predajnika
do prijemnika kroz neki medijum nastojimo da prenos bude {to
efikasniji sa stanovi{ta potrebne {irine opsega, zahtevane snage,
sloènosti ure|aja koji se koriste ili nekog drugog kriterijuma.
Medijumi koji se koriste za prenos poruka mogu da budu razli~iti.
Neki od ovih medijuma su predvi|eni ba{ za prenos, a neki nisu. Na
primer, energetski kablovi se u nekim prilikama koriste i za prenos
telekomunikacionih signala i to, pre svega, iz ekonomskih razloga
(pojeftiwuje se uspostavqawe veze po{to se ve} postoje}a
energetska veza koristi i za prenos poruka, a uz to su energetski
kablovi fizi~ki otporniji od telefonskih kablova), ali se pri ovakvom
prenosu pojavquju i posebni problemi (smetwe izazvane prisustvom
velikih energija na liniji, problem prelaznih pojava koje prate
ukqu~ewa ili iskqu~ewa u principu vrlo velikih potro{a~a itd.).
Osim toga, ~esto èlimo da kroz jedan medijum istovremeno
prenesemo ne jednu ve} niz me|usobno nezavisnih poruka. U ovom
slu~aju na prijemu je neophodno preno{enu grupu poruka
razdvojiti, tako da svaki korisnik prima svoju poruku. Jedan od
na~ina da se obezbedi istovremeni prenos ve}eg broja poruka kroz
dati medijum, jeste da se prenos vr{i u transponovanom opsegu.
Ve} znamo da u telekomunikacijama prenos u odnosu na
frekvencijski opseg moè da se obavqa na dva na~ina:
 u osnovnom (fizi~kom) opsegu u~estanosti,
 u transponovanom opsegu u~estanosti.
Ako izme|u korespondenata postoji fizi~ka veza (na primer,
prenos kroz vodove), prenos moè da bude ili u fizi~kom opsegu
u~estanosti (klasi~na telefonija) ili u transponovanom opsegu
u~estanosti (visokofrekventna telefonija).
Radioprenos i TV prenos se uvek obavqa u transponovanom
opsegu u~estanosti.
Da bi se prenos uspe{no obavio, neophodno je minimizirati
uticaj smetwi do kojih dolazi na prenosnom putu. To zna~i da mora
da se izvr{i prilago|ewe signala kori{}enom telekomunikacionom
kanalu tj. signal koji se prenosi mora prethodno da se na pogodan
na~in obradi.
Obrada signala koja se vr{i radi {to uspe{nijeg prenosa naziva
se modulacijom signala.
Tako|e, i informacioni signal se moè adekvatnim sistemom
kodovawa poruke i pravilnim izborom odgovaraju}eg tipa modulacije
u~initi zna~ajno pogodnijim za prenos.
Za ovakvo razmi{qawe pogodnije je model telekomunikacionog
sistema prikazati na druga~iji na~in nego {to smo to do sada ~inili.
Model telekomunikacionog sistema u ovom slu~aju moè da se
predstavi slikom 2.1.
Modu- Linijski Ulazni Demodu-

Izvor Koder Kanal poja~ava~lator Dekoder Korisnik
lator poja~ava~
Izvor
{uma
Slika 2.1. Model realnog telekomunikacionog sistema u koji je

ukqu~ena i modulacija
Ako bi u nekoj oblasti (teritoriji) trebalo istovremeno da se

obavqaju dva ili vi{e radioprenosa sa signalima koji se svi nalaze u
fizi~kom opsegu, ili ako bi poku{ali da kroz jedan fizi~ki vod
istovremeno ostvarimo ve}i broj telefonskih veza, o~igledno je da
bi, zbog nemogu}nosti me|usobnog razdvajawa poruka, nastao haos
na prijemu. Upravo mogu}nost kontrolisane translacije spektra
informacionog signala, odnosno poruke, du` frekvencijske ose
dozvoqava da se istovremeno na istoj teritoriji vr{i beì~ni prenos
ve}eg broja me|usobno nezavisnih signala, kao i da se kroz jedan
fizi~ki vod {aqe vi{e me|usobno nezavisnih poruka.
Beì~ni prenos poruka ostvaruje se pomo}u elektromagnetnih
talasa koji se prenose kroz slobodan prostor (medijum). Da bi
medijum mogao da prenosi EM talase, neophodno je da se dovede u
pobu|eno stawe, {to se postiè prigodnim zra~e}im elementom 
antenom.
Prema dosad izloènom vidi se da se modulacijom postiù dva
efekta:
 modulacijom se postiè translirawe fizi~kog opsega spektra du`
ose u~estanosti do okoline nose}e u~estanosti na kojoj antene
efikasno zra~e;
 pogodnim izborom tipa modulacije moè se pove}ati otpornost
signala u odnosu na smetwe i {umove.
Pored toga, modulacija sluì i kao sredstvo za efikasnije
kori{}ewe spektra. Kori{}ewem niza nose}ih u~estanosti koje se
moduli{u me|usobno nezavisnim porukama omogu}ava se
multipleksovawe signala, ~ime sa postiè wihovo istovremeno
preno{ewe.
Postoje dva osnovna tipa modulacija:
 modulacije analognog tipa, i
 modulacije digitalnog tipa.
U modulacijama analognog tipa uvek se koristi jedan
deterministi~ki signal, koji se naziva nosilac, nose}i talas, ili nose}a
u~estanost, kome mewamo neki od parametara u skladu sa
signalom poruke (informacionim signalom) koji se naziva moduli{u}i
signal. Novodobijeni signal, tj. moduli{u}im signalom modifikovani
nosilac, naziva se modulisani signal. U zavisnosti od oblika nose}eg
talasa, odnosno od oblika modulisanog signala razlikuju se dve
osnovne metode analogne modulacije:
 modulacija sa kontinualnim nose}im talasom, i
 impulsna modulacija.
U oba slu~aja dolazi do kontinualne promene parametra koji se
moduli{e, po{to je re~ o linearnoj zavisnosti od moduli{u}eg
signala.
a) Modulacija sa kontinualnim nose}im talasom

Jedna od najuobi~ajenijih metoda modulacije je modulacija
nose}eg talasa ~iji oblik moèmo opisati izrazom:
s  ( t )  S cos(t    ) .
U ovom izrazu smo sa S obeleìli amplitudu nose}eg talasa, sa
  kru`nu u~estanost nose}eg talasa, a sa   po~etni fazni stav,
tj. po~etnu fazu nose}eg talasa.
Ovaj nose}i talas ima, dakle, tri karakteristi~na parametra:
amplitudu, u~estanost i po~etnu fazu. Pojedina~no na svaki od ovih
parametara moè se uticati postupkom modulacije tako da se
posmatrani parametar mewa srazmerno moduli{u}em signalu s (t).
Rezultat ovakve modulacije je kontinualan modulisan signal ~iji je
spektar, zbog toga {to je nose}a u~estanost obi~no mnogo vi{a od
u~estanosti najvi{e zna~ajne komponente u moduli{u}em signalu
s (t), transponovan du` ose u~estanosti i nalazi se u okolini nose}e
u~estanosti. îwenica da je spektar moduli{u}eg signala ograni~en
omogu}ava da se kroz liniju veze prenese ve}i broj me|usobno
nezavisnih poruka, tako {to se svakom signalu poruke dodeli odre|
eni deo frekvencijskog opsega (tzv. multipleks sa frekvencijskom
raspodelom kanala).
b) Impulsna modulacija
U ovom slu~aju nose}i talas je periodi~na povorka (naj~e{}e
pravougaonih) impulsa, a modulacija se realizuje promenom nekog
od parametara posmatrane povorke u skladu sa moduli{u}im
signalom. Po{to su osnovni parametri povorke impulsa amplituda
impulsa, trajawe impulsa i perioda ponavqawa impulsa, to se moè
posti}i da se amplituda, trajawe ili pozicija impulsa modulisanog
signala mewa u zavisnosti od moduli{u}eg signala. To zna~i da je
rezultat impulsne modulacije, tj. modulisani signal, diskretan signal.
Modulisani signal ostaje u „osnovnom„ opsegu u~estanosti, ali treba
voditi ra~una da to vi{e nije originalni informacioni signal i da je
wegov spektar izmewen  pro{iren.
Osnovna razlika izme|u modulacije sa kontinualnim nose}im

talasom i impulsne modulacije je, prema tome, u slede}em: u
slu~aju modulacije sa kontinualnim nose}im talasom neki
parametar modulisanog talasa se kontinualno mewa sa porukom
dok se u slu~aju impulsne modulacije dati parametar svakog
impulsa mewa proporcionalno trenutnoj vrednosti signala poruke,
dakle srazmerno vrednosti signala poruke u jednom odre|enom
trenutku. Obi~no je {irina (trajawe) impulsa mala u odnosu na
razmak izme|u susednih impulsa tako da impulsno modulisan signal
najve}i deo vremena ima vrednost 0.
Upravo zbog ove osobine impulsna modulacija pruà dve
zna~ajne prednosti u odnosu na modulaciju sa kontinualnim
nose}im talasom:
1. Snaga koja se prenosi koncentrisana je u kratkim vremenskim
intervalima dok je u slu~aju kontinualnih signala kontinualno
raspore|ena tokom celokupnog vremena trajawa signala. Ova
karakteristika omogu}ava da se u telekomunikacijama koriste i
ure|aji koji mogu da rade samo u impulsnom reìmu (npr., laseri).
2. Interval izme|u dva susedna impulsa, koji je, kao {to je ve}
re~eno, obi~no mnogo ve}i od {irine impulsa, moè da se
iskoristi za umetawe impulsa koji pripadaju drugim impulsno
modulisanim signalima. Na ovaj na~in se omogu}ava preno{ewe
ve}eg broja nezavisnih poruka kroz jednu liniju veze (tzv.
multipleks sa vremenskom raspodelom kanala).
Druga bitna razlika izme|u modulacije sa kontinualnim nose}im
talasom i impulsne modulacije je {to impulsni signal moè da sadrì
jednosmernu komponentu i niskofrekvencijske komponente.
Danas se impulsna modulacija gotovo uvek koristi za obradu
signala radi prenosa u vremenskom multipleksu.
Postoje dve osnovne vrste impulsne modulacije: analogna i
digitalna (kodovana, cifarska). Analogna impulsna modulacija ima
dosta zajedni~kih elemenata sa modulacijom sa kontinualnim
nose}im talasom, zbog ~ega se obe i svrstavaju u grupu analognih
modulacija. Na primer, impulsna amplitudna modulacija na izvestan
na~in odgovara amplitudnoj modulaciji sa kontinualnim nose}im
talasom, dok impulsna poloàjna modulacija odgovara ugaonoj
modulaciji. Digitalna impulsna modulacija nema ekvivalent u
analognoj modulaciji sa kontinualnim nose}im talasom.
Modulacije digitalnog tipa bitno se razlikuju od modulacija
analognog tipa. Naime, osnovna karakteristika oba prethodna
na~ina modulacije je da se modulisani parametar kontinualno mewa
i da moè da uzme bilo koju vrednost u odre|enom intervalu zbog
~ega je modulisani signal srazmeran signalu poruke. U slu~aju
digitalne modulacije poruka se predstavqa nizom cifara odnosno
grupama impulsa koji predstavqaju cifre.
I digitalna modulacija obuhvata promenu neke od karakteristika
povorke impulsa, ali se ova metoda su{tinski razlikuje od metode
impulsne modulacije.
U najjednostavnijem slu~aju prenosa digitalnih signala prenos
se obavqa nizom binarnih impulsa. Neki od ovih impulsa mogu da
defini{u znak, a drugi apsolutne vrednosti kvantovanog signala.
Mogu}i su i sloèniji sistemi sa impulsima koji imaju ve}i broj
diskretnih vrednosti.
Metode digitalne modulacije su danas najsavremenije metode
modulacija.
Na prijemu svaki modulisani signal mora da se ponovo obradi
jer nije direktno upotrebqiv za korisnika. Ovaj postupak, koji po
svojoj prirodi mora biti komplementaran postupku modulacije,
naziva se demodulacija, a novodobijeni signal se naziva
demodulisani signal. O~igledno je da su modulacija i demodulacija
dva me|usobno nerazdvojiva postupka u prenosu signala. Ure|aji u
kojima se obavqa modulacija i demodulacija nazivaju se modulator i
demodulator, respektivno. êsto se koristi i termin modem koji
ozna~ava jednim imenom ure|aje za modulaciju i demodulaciju.
U okviru navedenih metoda modulacija postoji ~itav niz tipova
modulacija. Ovde }e biti re~i samo o najosnovnijim.
2.2. AMPLITUDSKA MODULACIJA
2.2.1 UVOD
Prisetimo se da smo u osnovama elektrotehnike nau~ili da

jedan prostoperiodi~an signal amplitude S, kru`ne u~estanosti ,
odnosno frekvencije f, po{to je   2    f , koji moèmo opisati
analiti~kim izrazom:
s( t )  S  cos   t 
moèmo predstaviti jednim vektorom amplitude S. Ovaj vektor rotira
kru`nom u~estano{}u  oko svog po~etka. Projekcija ovog vektora
na apscisnu osu mewa svoju duìnu upravo po zakonu s( t )  S  cos   t  .
Mi, naravno, nemamo mogu}nost da vidimo ovaj vektor. Me|
utim, ukoliko u~inimo da Dekartov koordinatni sistem, ~iji se
koordinatni po~etak poklapa sa po~etkom vektora s(t), tako|e rotira
(ali, uo~imo, u suprotnom smeru) brzinom -, ovaj vektor }e postati
vidqiv i, {ta vi{e, mirova}e.
Na slici 2.2 nacrta}emo ovaj obrtni vektor.
Slika 2.2: Obrtni vektor amplitude S koji rotira brzinom 
Ukoliko taj signal ima i neku po~etnu fazu, ukoliko se moè

opisati analiti~kim izrazom: s( t )  S  cos   t   , obrtni vektor kojim
predstavqamo ovaj signal bi}e predstavqen kao vektor nagnut pod
uglom  u odnosu na realnu osu. To je pokazano slikom 2.3.
Slika 2.3: Obrtni vektor sa po~etnom fazom 

Ovaj signal moèmo predstaviti i jednom (spektralnom) linijom
u dijagramu u~estanost-amplituda postavqenom na u~estanosti f a
duìna ove linije u nekoj razmeri odgovara amplitudi te spektralne
komponente.
Na slici 2.4 nacrta}emo ovu predstavu.
Slika 2.4: Spektralna predstava prostoperiodi~nog signala s(t)
Za obja{wewa izvesnih postupaka prilikom modulacije

koristi}emo i ovakve predstave.
3.1.1. Konvencionalna amplitudska modulacija  KAM
Za prenos poruke radiotalasima neophodno je transponovati

signal poruke iz osnovnog (fizi~kog) opsega u~estanosti u vi{i
opseg. Ta se operacija realizuje uz pomo} nose}eg talasa, a
postupak kojim se od nose}eg talasa stvara signal koji nosi poruku
naziva se modulacija sa kontinualnim nose}im talasom.
Sada pre|imo i na obja{wewe postupka amplitudske
modulacije. Posmatrajmo dva prostoperiodi~na signala:
s ( t )  S  cos   t  i s  ( t )  S  cos   t 
Prvi od wih zva}emo moduli{u}i signal. To je koristan signal koji
èlimo da prenesemo! Drugi signal }emo zvati nose}i signal. To je
signal pomo}u kojeg obavqamo prenos korisnog signala!
Usvojimo, za sada da je    !
U ovoj oznaci, znak >> zna~i "bar desetak puta ve}e od".
Amplitudski modulisan signal s AM ( t ) nastaje kada mewamo
amplitudu nose}eg signala, S, u ritmu moduli{u}eg, sporo
promenqivog, signala s  ( t ) .
Ako smo se opredelili da promena amplitude bude “aditivnog”
tipa, zakon promene opisa}emo relacijom:
s AM (t )   S  S  cos   t    cos   t 
koju moèmo napisati i u obliku:
s AM ( t )  S  cos   t   S  cos   t   cos   t 
Da uo~imo {ta predstavqa ovaj sloèni signal prisetimo se
izraza iz trigonometrije koji kaè da je:
1
cos   cos     cos     cos    
2
Imaju}i ovo u vidu, izraz za amplitudski modulisan signal s AM ( t )
moèmo napisati i u razvijenijem obliku:
S S
s AM ( t )  S  cos   t    cos      t     cos      t 
2 2
S
Ukoliko "uvedemo u igru" i koli~nik m , koji se naziva indeks
S
ili koli~nik amplitudske modulacije, ovaj izraz moè da se napi{e i u
obliku:
S S
s AM ( t )  S  cos   t   m    cos      t   m    cos      t 
2 2
[ta moèmo da zakqu~imo posmatraju}i ovaj izraz? Prvi
zakqu~ak je da smo od dve komponente, od moduli{u}eg signala
u~estanosti , i od nose}eg signala ~ija je u~estanost ,
postupkom modulacije dobili tri komponente. Prva od wih je upravo
nose}i talas, u~estanosti , a druge dve komponente imaju kru`ne
u~estanosti  i . Dakle, kao rezultat modulacije dobili smo tri
komponente - nose}u i dve komponente koje ~ine ono {ta nazivamo
"bo~ni opsezi" jer su postavqene simetri~no u odnosu na nose}u
u~estanost. Amplitude bo~nih komponenata su me|usobno iste i
zavise od koeficijenta m - od indeksa amplitudske modulacije.
Na slici 2.5 skicirali smo nekoliko talasnih oblika. Prvo smo
nacrtali na delu slike a) nemodulisan nose}i talas. To odgovara i
amplitudski modulisanom signalu kod koga je indeks amplitudske
modulacije m  0 . Kada je moduli{u}i signal prostoperiodi~an za
razli~ite vrednosti indeksa amplitudske modulacije pokazali smo
oblik AM signala na drugim delovima ove slike. Radi pore|ewa, na
krajwem levom delu ovih slika pokazan je deo nemodulisanog
nosioca. Posledwe dve slike odgovaraju situaciji koju imamo kada je
indeks (amplitudske) modulacije m  1 . U zavisnosti od na~ina kako
je izveden modulator, slika pod e) odgovara stvarnom obliku AM
signala.
Slika 2.5: Talasni oblici AM signala za razli~ite vrednosti

indeksa modulacije
Na slici 2.6 smo dali jo{ jednu predstavu ovog AM signala - AM

talasa. Dali smo spektar ovog signala. Uo~ava se da je slika o
moduli{u}em signalu, a to je u stvari koristan podatak o
moduli{u}em signalu, sadràna u dve komponente, u dva bo~na
opsega produkta amplitudske modulacije ravnopravno. U
vremenskom domenu (posmatramo sliku 2.5) podatak o
moduli{u}em signalu sadrì se u obvojnici, ili drugim re~ima u
anvelopi AM signala.
Slika 2.6: Spektar moduli{u}eg i nose}eg talasa (slika a) i spektar

AM signala (slika b), za slu~aj jednog prostoperiodi~nog
moduli{u}eg signala
Kaèmo da se podatak o moduli{u}em signalu sadrì u
anvelopi pa je iz AM signala "izvla~ewe" ili detekciju moduli{u}eg
signala, korisne informacije koja je transponovana u vi{e
frekvencijsko podru~je, mogu}e ostvariti jednostavnim detektorom
anvelope AM signala ili jednostavnije detektorom anvelope.
Ne}emo se upravo ovde posebno baviti problemima detekcije i
realizacijama detektora. To }emo ostaviti za malo kasnije. Za sada }
emo se radije opredeliti da damo jo{ jednu predstavu AM signala. Ta
predstava }e biti predstava pomo}u obrtnih vektora pomo}u kojih
se, kako smo rekli, moè opisati jedan prostoperiodi~an signal.
Slika 2.7: Vektorska predstava AM signala
AM talas opisan izrazom:

S S
s AM ( t )  S  cos   t   m    cos      t   m    cos      t  ,
2 2
ili predstavqen spektrom na drugom delu slike 2.6, sastavqen je od
tri komponente koje moèmo prikazati kao tri obrtna vektora. (Vidi
sliku 2.7!) Ovi vektori rotiraju razli~itim brzinama. Vektor koji
predstavqa nose}i talas rotira kru`nom u~estano{}u , vektor
doweg bo~nog opsega rotira u~estano{}u  a vektor gorweg
bo~nog opsega rotira u~estano{}u . Ukoliko, opet, usvojimo da
koordinatni sistem rotira brzinom , na vektorskom dijagramu }
emo uo~iti tri vektora, jedan (vektor nose}eg talasa) koji miruje i
dva vektora koji predstavqaju bo~ne opsege i, pri tome, rotiraju
brzinama  i  u odnosu na kordinatni sistem. Rezultuju}i vektor
pokazan na slici 2.7 predstavqa AM talas i uo~avamo da je AM talas,
AM signal, uvek realan signal (leì uvek na realnoj osi).
Pozabavi}emo se jo{ jednim parametrom koji je vaàn kod AM.
To je bilans snage kod amplitudske modulacije.
Svaka od komponenata AM signala nosi neku snagu. Podsetimo
se poznate ~iwenice koju smo nau~ili u osnovama elektrotehnike da
je u op{tem slu~aju snaga jednog sinusoidalnog signala amplitude S
2
(signala ~ija je, dakle, efektivna vrednost S 2 proporcionalna sa S 2
. Prisetimo se i teoreme koju poznajemo pod nazivom Parsevalova
teorema koja kaè da je ukupna snaga sloènog signala, snaga
signala sastavqenog od vi{e komponenata, jednaka zbiru snaga tih
komponenata.
Zna~i, ako radi jednostavnijeg posmatrawa predpostavimo da
je amplituda nose}eg talasa S=1, dobi}emo rezultat koji smo
prikazali u tabeli 1.
@elim da potpuno ovladamo ovom materijom, da na{e
poznavawe ove materije bude kristalno jasno, pa sam u ovoj tabeli
naveo i kru`ne u~estanosti (setimo se da se one izraàvaju u
radijanima u sekundi), frekvencije (izraàvaju se u Hz i sa kru`nom
u~estano{}u su vezane relacijom   2    f ), relativne amplitude i
relativne snage pojedinih komponenata.
Kru`na Relativn Relativn
u~estan a a
ost amplitudsnaga
a
Nosilac  1 1
Gorwi  m/2 m2/4
bo~ni
opseg
Dowi  m/2 m2/4
bo~ni
opseg
Tabela 1. Bilans snage kod AM
[ta nam kaù podaci iz ove tabele? Ovi podaci kaù da je

ukupna snaga AM signala (za ovakvu modulaciju) proporcionalna sa
m2 m2 m2
izrazom 1  1 .
4 4 2
Korisna snaga, ili snaga sadràna u bo~nim opsezima, je
m2 m2 m2
proporcionalna sa izrazom   . Ako uvedemo i koeficijent
4 4 2
korisnog dejstva AM kao koli~nik korisne i ukupne snage, dobi}emo
da on iznosi:
m2
P m2
AM  korisno  2 2  .
Pukupno m 2  m2
1
2
Ovo {ta smo do sada rekli o AM odnosi se na AM koja sadrì i
nose}u u~estanost i dva bo~na opsega. Jasno je da mogu da
postoje mnoge varijante AM pa }e i koeficijent korisnog dejstva u
tom slu~aju biti druga~iji. Va`no je da }emo umeti da ga uvek
izra~unamo. Pomenimo pored ove AM (poznate i pod nazivima KAM
- konvencionalna AM, ili AM tipa N2BO) i 1BO ili SSB AM pa N1BO i ~ak
samo 2BO AM.
Vektorski dijagrami kao na slici 2.7 mogu da nam pomognu da
shvatimo sve bitne osobine ovih AM signala.
Nas trenutno ne interesuje daqe ulaèwe u teoriju AM.
Pomenu}emo samo ono {ta smatramo da je za nas bitno.
Za slu~aj AM sloènim signalom, signalom sastavqenim od vi{e
komponenata koje zauzimaju jedan odre|en deo spektra, ~ije
komponente zauzimaju jedan odre|en frekvencijski opseg (recimo od
u~estanosti 0 Hz do neke u~estanosti fg) spektralna slika koja
odgovara slici 2.6 }e imati oblik kao {to smo pokazali na slici 2.8.
Slika 2.8. Spektar moduli{u}eg signala i spektar AM signala sa

nose}om i dva bo~na opsega
Slika 2.8 ukazuje na jo{ jednu zna~ajnu karakteristiku AM:

modulisani signal zauzima dva puta {iri opseg u~estanosti od
moduli{u}eg signala. Ako sa BNF obeleìmo {irinu opsega
u~estanosti moduli{u}eg signala, a sa BVF {irinu opsega
u~estanosti modulisanog signala, na slici 2.6 se vidi da je:
BVF  ( f 0  f g )  ( f 0  f g )  2 f g  2 BNF
Sada smo u stawu da, na sli~an na~in kako smo spektar AM
signala predstavili slikom 2.8, predstavimo i spektar AM signala
ukoliko je na bilo koji na~in ovom signalu ukinut jedan bo~ni opseg.
Dakle, bez obzira da li smo ukinuli nose}u u~estanost ili smo je
zadràli u celini ili smo samo oslabili amplitudu te komponente AM
signala slika spektra }e imati izgled kao na slici 2.9.
Slika 2.9: Spektar moduli{u}eg signala i spektar AM signala

sa nose}om i sa jednim bo~nim opsegom (u ovom slu~aju sa
gorwim bo~nim opsegom)
[ta vi{e, spremni smo ne ulaze}i dubqe u teoriju detekcije da

shvatimo kako bismo mogli da izvr{imo detekciju ovog signala, kako
bismo mogli da iz jednobo~nog AM signala (iz SSB signala, 1BO
signala) izdvojimo moduli{u}i, èqeni, koristan, signal. Kaèmo da je
informacija o signalu (pa slika spektra nam to govori!) sadràna u
produktu modulacije, u moduli{u}em signalu, u bo~nom opsegu
moduli{u}eg signala. To je ta~no ali ta informacija nije takva da
moè kao kod konvencionalne AM (AM sa nose}om i dva bo~na
opsega) da se detektuje jednostavnim detektorom anvelope. To nam
najboqe pomaè da shvatimo upravo vektorski dijagram koji sada
znamo da nacrtamo i za ovakvu modulaciju.
Slika 2.10: Vektorski dijagram AM (N1BO) signala
[ta zakqu~ujemo posmatraju}i ovaj dijagram? Zakqu~ujemo

da rezultuju}i AM signal predstavqa jedan obrtni vektor ~ija
trenutna vrednost zavisi od amplitude nose}eg signala i od
amplitude moduli{u}eg signala. I trenutna faza produkta modulacije
se mewa u toku vremena. Detekcija onoga {ta nam treba }e biti vrlo
sloèna. [ta zna~i kad upotrebimo izraz "sloèna"? Kaèmo da je
korisna informacija sadràna u bo~nom opsegu. Zna~i, za
izdvajawe korisne informacije potrebno je iz ovog signala izdvojiti
vektor koji odgovara moduli{u}em signalu. Treba izdvojiti vektor koji
je na slici 2.10 ozna~en kra}om punom strelicom. Postupak
detekcije koji se koristi u ovom slu~aju poznat je pod nazivom
sinhrona detekcija. [ta to zna~i? To zna~i za detekciju treba
obezbediti (lokalno na neki na~in generisati) nose}i talas iste
amplitude i faze kao {to je bila nose}a pri modulaciji. Sa ovim
signalom se mnoì dolaze}i AM signal (vr{i se takozvana produktna
modulacija). Rezultat ovog mnoèwa moramo, ipak, da propratimo i
malim matemati~kim opisom.
Dakle, imamo jedan prostoperiodi~an moduli{u}i signal
s ( t )  S  cos   t  kojim moduli{emo nose}i signal s  ( t )  S  cos   t  .
Rezultatu modulacije ukidamo jedan bo~ni opseg i dobijamo N1BO
talas (modulisan jednim prostoperiodi~nim moduli{u}im signalom):
S
s N1BO ( t )  S  cos   t    cos      t 
2
ako smo zadràli nose}i signal i gorwi bo~ni opseg produkta
modulacije.
Daqe, ovaj signal u detektoru mnoìmo (lokalno generisanim
nose}im signalom) s ( t )  S  cos   t  . Kao rezultat ovog mnoèwa
dobijamo signal:
 S 
s( t )  S  cos   t  S  cos   t     cos      t   
 2 
S S S S
     cos   t   cos   t       cos   t   cos      t  
2 2
S S S S
    1  cos 2    t        cos         t   cos         t  
2 4
S2 S S
  1  cos 2    t        cos   t   cos  2      t 
2 4
Napomenimo da smo iskoristili poznatu relaciju iz matematike
da je cos 0  1 !
Jednosmerna komponenta produkta ove "modulacije" nas ne
interesuje. Ne interesuju nas ni visokofrekvencijske komponente ~ije
su u~estanosti u blizini, oko, u~estanosti . Interesuje nas upravo
samo komponenta u~estanosti  koju moèmo da izdvojimo
odgovaraju}im filtrom.
Dobijamo signal oblika:
S  S 
s( t ) DETEKTOVANO   cos   t   k  S  cos   t 
4
Ovaj signal je proporcionalan upravo moduli{u}em signalu.
Da proverimo kako smo shvatili sinhronu detekciju,

posmatrajmo detekciju SSB signala, signala tipa 1BO. Dakle, talas
tipa 1BO talas (modulisan jednim prostoperiodi~nim moduli{u}im
signalom) opisujemo izrazom:
S
s1BO (t )   cos       t 
2
ako smo zadràli samo gorwi bo~ni opseg produkta amplitudske
modulacije.
Daqe, ovaj signal u detektoru mnoìmo (lokalno generisanim
nose}im signalom) s ( t )  S  cos   t  . Kao rezultat ovog mnoèwa
dobijamo signal:
S
s(t )  S  cos   t    cos       t  
2
S  S
  cos   t   cos       t  
2
S S
     cos         t   cos         t  
4
S S
     cos   t   cos  2       t 
4
Napomenimo da smo iskoristili poznatu relaciju iz matematike
da je cos 0  1 !
Jednosmerna komponenta produkta ove "modulacije" u na{em
slu~aju ne postoji. Ne interesuje nas ni visokofrekvencijska
komponente ~ija je u~estanost u blizini, dakle u okolini, u~estanosti
. Interesuje nas upravo samo komponenta u~estanosti  koju
moèmo da izdvojimo odgovaraju}im niskopropusnim filtrom.
Dobijamo signal oblika:
S  S 
s( t ) DETEKTOVANO   cos   t   k  S  cos   t 
4
Ovaj signal je proporcionalan upravo moduli{u}em signalu.
2.2.3 DRUGI VIDOVI AmplitudskE modulacijE
Rekli smo da amplitudski modulisan signal s AM ( t ) nastaje kada

mewamo amplitudu nose}eg signala, S, u ritmu moduli{u}eg,
sporo promenqivog, signala s  ( t ) .
Ne mora promena amplitude da bude “aditivnog” tipa, zakon
promene amplitude moè da bude “multiplikativnog” tipa i takav
zakon promene amplitude opisa}emo relacijom:
s AM (t )   S  S  cos   t    cos   t 
koju moèmo napisati i u obliku:
s AM (t )  S   S  cos   t   cos   t 
Da uo~imo {ta predstavqa ovaj sloèni signal, imaju}i opet u
vidu ve} naveden poznat izraz iz trigonometrije, amplitudski
modulisan signal s AM ( t ) moèmo izraziti i u razvijenijem obliku:
S S
s AM (t )  S   cos       t   S    cos       t  .
2 2
Dobili smo AM sa dva bo~na opsega i sa ukinutim nose}im
talasom (tzv. DSBSC od engl.: Double Side Band Suppressed Carrier).
Ovakav signal se dobija mnoèwem moduli{u}eg signala s (t) i
nose}eg talasa cos( t).
Slika 2.11: Op{ti princip dobijawa AM signala sa dva bo~na

opsega i sa ukinutim nose}im talasom
Postoji vi{e na~ina kako se moè dobiti èqeni talas.

Najjednostavniji, i zbog toga vrlo ~esto kori{}en postupak, zasniva
se na kori{}ewu tzv. balansnog modulatora ~ija je osnovna blok
{ema predstavqena na slici 2.12.
Balansni modulator Filtar

R1 R2 propusnik
opsega
C
s1(t) sBM(t) L sDSBSC(t)
cos(0t)
Slika 2.12: Balansni modulator
I za realizovawe AM signala sa jednim bo~nim opsegom (tzv.

SSB od engl.: Single Side Band) postoji mnogo na~ina. Najjednostavniji
na~in je da se AM signal propusti kroz filter ~iji propusni opseg
odgovara {irini jednog bo~nog opsega (ako se prenosi AM sa jednim
bo~nim opsegom bez nose}eg talasa) odnosno {irini jednog
bo~nog opsega pro{irenim za rastojawe nose}eg signala od bo~nog
opsega (ako se prenosi AM sa jednim bo~nim opsegom i sa nose}im
talasom). Na taj na~in se pravilnim izborom propusnog opsega filtra
moè eliminisati bilo dowi bilo gorwi bo~ni opseg. Filterska metoda
generisawa AM signala sa jednim bo~nim opsegom zahteva veoma
kvalitetne filtre koji imaju gotovo idealne karakteristike.
2.2.4 Demodulacija AM signala
Na prijemu AM signal treba iz transponovanog opsega vratiti u

fizi~ki opseg. Fizi~ki to zna~i da iz AM signala treba izvu}i
moduli{i}i signal s (t). Kako je u procesu AM, kao {to smo videli,
moduli{u}i signal „utisnut„ u nose}i talas, to zna~i da treba iz
dolaze}eg sAM(t) signala izvu}i sporopromenqivu komponentu,
odnosno treba „skinuti„ anvelopu AM signala.
Ako shvatimo da se AM signal dobija procesom translacije
spektra, jasno je da se i demodulacija, izdvajawe signala s (t), moè
dobiti adekvatnom translacijom spektra u oblast niskih u~estanosti.
Na osnovu ovog, proizilazi da se demodulacija, kao i modulacija,
dobija procesom mnoèwa. To zna~i da se i modulacija i
demodulacija moè obaviti istim ure|ajem, modulatorom, s tim {to u
slu~aju demodulacije na ulaze modulatora treba dovesti signale
sAM(t) i s(t).
Dakle, demodulacija AM signala moè se realizovati mnoèwem
dolaze}eg signala sAM(t) signalom istog oblika, u~estanosti i faze kao
nose}i talas kojim je izvr{ena modulacija signala poruke s (t).
Ovakav demodulator se naziva koherentni ili sinhroni
demodulator zbog potrebe da lokalno generisani nose}i signal (koji
se generi{e u prijemniku) bude fazno koherentan odnosno da bude
u sinhronizaciji sa preno{enim nose}im talasom. Odnosno, ako je
faza preno{enog nose}eg talasa t+, pri ~emu su  i 
konstante, faza lokalno generisanog nose}eg signala tako|e mora
biti t+. U protivnom, u procesu demodulacije, moè do}i do
izobli~ewa.
Na slici 2.13 je blok{ema koherentnog demodulatora AM
signala.
Slika 2.13: Koherentni demodulator AM signala
2.2.4.1 Demodulacija KAM signala detektorom anvelope
Demodulacije KAM signala naj~e{}e se vr{i pomo}u detektora

anvelope (slika 2.11). Ovaj metod se primewuje u obi~nim AM radio
prijemnicima.
Propu{tawem signala sAM(t) kroz diodu bi}e odse~en dowi
(negativni) deo signala. Ako se ovakav signal dovede na kolo za
integraqewe (RC kolo) na izlazu }e se dobiti anvelopa ulaznog
signala. Talasni oblici signala na ulazu u detektor anvelope, iza diode
i na izlazu detektora dati su na slici 2.14. Me|utim, proces nije
ba{ tako jednostavan kao {to bi se na osnovu ove slike moglo
zakqu~iti. Proanalizirajmo malo pa`qivije {ta se de{ava u detektoru.
sKAM(t) s'KAM(t) R
C
sd(t) (a)
(a)
sKAM(T)
(b)
(b)
0 t
s'KAM(T)
(v)
0 t (v)
sd(t)
(g)
0 t (g)
Slika 2.14: Detektor anvelope KAM signala i talasni oblici signala

na pojedinim mestima u detektoru:
(a) detektor;
(b) signal na ulazu u detektor;
(v) signal iza diode;
(g) signal na izlazu detektora
2.3 UGAONA MODULACIJA
Posmatrajmo sinusoidalni signal koji ima konstantnu amplitudu

S i trenutni ugao (t):
s  ( t )  S cos ( t )
Ako se u ovom izrazu, koji predstavqa kontinualni nose}i talas,
amplituda S odràva konstantnom, a ugao (t) se mewa u skladu sa
signalom poruke s (t), re~ je o ugaonoj modulaciji.
Promena ugla nose}eg talasa moè se realizovati na dva
na~ina:
 mewawem u~estanosti, ili
 mewawem faze.
Ako se trenutna u~estanost nose}eg signala mewa linearno sa
promenom signala poruke (tj. sa moduli{u}im signalom) re~ je o
frekvenciskoj modulaciji (FM  Frequency Modulation).
Ako se faza nose}eg signala mewa linearno sa promenom
signala poruke (tj. sa moduli{u}im signalom) re~ je o faznoj
modulaciji (PM  Phase Modulation).
Frekvencijska i fazna modulacija su me|usobno povezane.
Frekvencijska modulacija predstavqa najstariji oblik modulacije
jer je primewivana jo{ na samom po~etku savremenih
telekomunikacija  u telegrafiji. Umetawem re{etke izme|u katode i
anode u elektronskoj cevi Lee de Forest je 1907. godine stvorio uslov
za efikasnu primenu amplitudne modulacije u radioprenosu ~ime je
za izvesno vreme prestao interes za druge tipove modulacija.
Krajem 20tih godina dvadesetog veka pojavila su se dva osnovna
problema u razvoju radiokomunikacija koja je trebalo razre{iti: kako
pove}ati domet i kako poboq{ati kvalitet radioveza. Pove}awe
dometa moglo se posti}i, nezavisno od kori{}enog tipa modulacije,
pove}awem emisione snage otpremne stanice, pove}awem
direktivnosti antenskih sistema i/ili pove}awem osetqivosti
prijemnika. O~igledno je da je ovako postignuto pove}avawe
maksimalnog dometa obezbe|ivalo i odre|eno poboq{awe kvaliteta
prijema. Me|utim, dosta brzo je dostignuto „zasi}ewe„. Emisiona
snaga predajnika nije se mogla neograni~eno pove}avati,
usmerenost zra~ewa antenskih sistema ima svoju granicu, a
pove}awe osetqivosti prijemnika iznad neke ta~ke prestaje da
dovodi do daqeg poboq{awa kvaliteta prijema jer prijemnik postaje
preosetqiv kako za spoqa{we smetwe tako i za sopstveni {um {to
ima za posledicu da se odnos signal/{um ne poboq{ava ve}, {ta
vi{e, i pogor{ava.
U èqi da se na|e re{ewe nastalih problema radioinìweri su
po~eli da se interesuju i za druge tipove modulacija. Tako je
Armstrong 1932. godine po~eo da eksperimenti{e sa
frekvencijskom modulacijom. Ubrzo se pokazalo da ova modulacija
pruà niz prednosti u odnosu na AM, a pre svega da moè da
obezbedi znatno povoqniji odnos signal/{um na izlazu prijemnika.
Posebno je zna~ajno da se sve ovo postiè bez zna~ajnijeg
pove}awa sloènosti opreme.
Danas se ugaona modulacija koristi u radiodifuziji, televiziji i u
prenosu podataka.
2.3.1 Fazno modulisani signal
Signal s  ( t )  S cos ( t ) je fazno modulisan ako se wegov trenutni

fazni ugao linearno mewa u zavisnosti od signala poruke, odnosno
moduli{u}eg signala s(t):
 PM ( t )  t  k PM  s1 ( t )
pri ~emu su  i kPM pozitivne konstante. Na osnovu posledweg izraza
o~igledno je da fazno modulisani signal moè da se predstavi
analiti~kim izrazom:
s PM ( t )  S cos t  k PM  s1 ( t )
2.3.2 Frekvencijski modulisani signal
Signal je frekvencijski modulisan ako se wegova trenutna

u~estanost linearno mewa u zavisnosti od signala poruke, odnosno
moduli{u}eg signala s (t):
 FM ( t )    k FM  s1 ( t )
pri ~emu su  i kFM pozitivne konstante. Analiti~ki izraz za
frekvencijski modulisani signal je:

s FM ( t )  S cos t  k FM   s  ( t )dt 
PITAWA I ZADACI
1. [ta je to modulacija signala?
2. Nacrtati model realnog telekomunikacionog sistema u kojem se
vr{i
modulacija. Objasniti ulogu svakog bloka.
3. Koja su dva osnovna efekta modulacije?
4. Koja su dva osnovna tipa modulacija?
5. Koja je osnovna karakteristika modulacija analognog tipa?
6. Navesti dve osnovne metode analogne modulacije.
7. Kakva je to modulacija sa kontinualnim nose}im talasom?
8. [ta je to impulsna modulacija?
9. U kom opsegu se nalazi spektar impulsno modulisanog signala?
10. Koje su bitne razlike izme|u modulacija sa kontinualnim
nose}im talasom
i impulsnih modulacija?
11. Koje su prednosti impulsne modulacije u odnosu na modulaciju
sa
kontinualnim nose}im talasom?
12. Koje su dve osnovne vrste impulsnih modulacija?
13. U ~emu je specifi~nost digitalnih modulacija?
14. [ta je to demodulacija?
15. [ta je to konvencionalna AM?
16. U kom opsegu se nalazi spektar KAM signala?
17. Nacrtati spektar nose}eg talasa, moduli{u}eg signala i KAM
signala.
18. Nacrtati izgled KAM signala u vremenskom domenu ako je
moduli{u}i
signal povorka unipolarnih pravougaonih impulsa ~ija je
amplituda upola
mawa od amplitude nose}eg talasa.
19. Zbog ~ega se koristi AM sa ukinutim nose}im talasom?
20. [ta je to AM sa jednim bo~nim opsegom? Kako se moè dobiti?
21. Nacrtati spektar AM signala sa jednim bo~nim opsegom.
22. Kako se vr{i demodulacija KAM signala?
23. Objasniti princip demodulacije KAM signala detektorom
anvelope.
24. [ta je to ugaona modulacija?
25. U ~emu se razlikuju FM i PM?
26. U ~emu je razlika izme|u spektra AM signala i spektra ugaono
modulisanog signala?
3. ANALOGNE IMPULSNE MODULACIJE
3.1. UVOD
U svim vrstama modulacija o kojima je dosad govoreno, kroz

kanal veze se prenosio celovit signal poruke.
Pokazali smo da svaki kontinualni signal koji ima ograni~en
spektar moè jednozna~no da se opi{e svojim odmercima. Po{to
svaki realni telekomunikacioni signal moè da se posmatra kao
signal ograni~enog spektra, to zna~i da }e i svaki stvarni signal
poruke mo}i da se predstavi povorkom odmeraka. Ovo, daqe, zna~i
da umesto celog informacionog signala kroz kanal veze moè da se
{aqe povorka odgovaraju}ih periodi~nih impulsa  odmeraka.
Tako|e, videli smo da moè da se smatra da se odmereni signal
s0(t) dobija mnoèwem kontinualnog signala s(t) povorkom
pravougaonih impulsa h0(t) jedini~ne amplitude i {irine 0 ~ija je
perioda ponavqawa impulsa jednaka periodi odmeravawa T0:
s0 (t )  s (t ) h0 (t )
Na osnovu izloènog vidimo da impulsna modulacija moè da
se shvati kao proces modulacije u kome povorka impulsa h0(t)
predstavqa nose}i signal, a signal poruke s(t) je moduli{u}i signal.
Modulisani signal }e biti diskretnog karaktera: moduli{u}i signal }e
na neki na~in da modifikuje nose}i signal „utiskuju}i∏ u wega svoju
karakteristiku, pa samim tim i informaciju koju nosi.
Osnovna razlika izme|u modulacije kontinualnog talasa i
impulsne modulacije je {to se u prvom slu~aju neki parametar u
modulisanom talasu kontinualno mewa sa signalom poruke, dok se u
drugom slu~aju neki parametar svakog impulsa moduli{e
odgovaraju}om odmerenom vredno{}u signala poruke.
Prakti~no je uvek trajawe impulsa mnogostruko mawe od
razmaka izme|u susednih impulsa odnosno od periode ponavqawa
impulsa (0  T0). Zbog toga impulsna modulacija pruà, kao {to
smo rekli, dve zna~ajne prednosti u odnosu na modulaciju
kontinualnog talasa:
 U slu~aju impulsne modulacije snaga koja se prenosi nije
kontinualno raspore|ena ve} je koncentrisana u vrlo kratkim
vremenskim intervalima.
Upravo ova osobina omogu}ava da se u telekomunikacijama
koriste sistemi koji mogu da rade u impulsnom reìmu.
 Druga prednost impulsne modulacije je {to se, analogno
frekvencijskom multipleksu, u ovom slu~aju moè realizovati
vremenski multipleks: blagodare}i malom odnosu 0/T0, unutar
periode odmeravawa jednog signala poruke mogu se ukomponovati
i odmerci drugih me|usobno nezavisnih informacionih signala.
Kori{}ewem savremenih vrlo brzih prekida~kih kola vremenski
multipleks moè ~esto da bude pogodniji od frekventnog
multipleksa.
Tako|e smo rekli i da postoje dva osnovna tipa impulsnih
modulacija: analogne i digitalne impulsne modulacije. U ovom
poglavqu bi}e razmatrane iskqu~ivo analogne impulsne modulacije
i u daqem tekstu pod terminom impulsna modulacija
podrazumeva}e se iskqu~ivo analogni tip ovih modulacija.
U impulsnoj modulaciji kao nose}i talas se prakti~no uvek
koristi povorka pravougaonih impulsa. Povorku impulsa defini{u tri
parametra: amplituda impulsa, trajawe impulsa i perioda
ponavqawa impulsa. Modulacija povorke impulsa moè se obaviti
mewawem jednog od navedenih parametara nose}eg signala u
ritmu promena odmeraka informacionog signala.
h0(t)
(a)
s(t)
(b)
A
t
sPAM(t)
(v)
t
sPDM(t)
(g)
sPPM(t)
(d)
t
Slika 3.1.  Impulsna modulacija:
(a) nose}i talas;
(b) signal poruke (moduli{u}i signal);
(v) impulsno amplitudno modulisani signal;
(g) impulsno {irinski modulisani signal;
(d) impulsno poloàjno modulisani signal
Ako se amplituda impulsa nose}eg talasa mewa srazmerno

amplitudama odmeraka informacionog, tj. moduli{u}eg signala, re~
je o impulsnoj amplitudnoj modulaciji (PAM  Pulse Amplitude Modulation)
(slika 3.1.v). Prema tome, svaki odmereni signal predstavqa impulsni
amplitudno modulisani signal.
Ako se trajawe ({irina) impulsa modulisanog signala mewa
srazmerno amplitudama odmeraka moduli{u}eg signala, re~ je o
impulsnoj {irinskoj modulaciji odnosno o impulsnoj modulaciji po
trajawu (PDM  Pulse Duration Modulation) (slika 3.1.g).
Ako se perioda ponavqawa impulsa T0 u modulisanom signalu
mewa srazmerno amplitudama odmeraka moduli{u}eg signala ({to
zna~i da se mewa poloàj impulsa u odnosu na wegov referentni
poloàj), re~ je o impulsnoj poloàjnoj modulaciji (PPM  Pulse Position
Modulation) (slika 3.1.d).
PDM i PPM nazivaju se zajedni~kim imenom impulsna
vremenska modulacija (PTM  Pulse Time Modulation). Naime, u oba
slu~aja informacija je sadràna u lokaciji po~etka odnosno kraja
impulsa, tj. u oba slu~aja dolazi do modifikovawa vremenskog
parametra povorke impulsa.
Na slici 3.1 vidi se da se kod sva tri tipa impulsnih modulacija
svaki odmerak moduli{u}eg signala povezuje sa po jednim
impulsom iz povorke impulsa nose}eg signala. Impulsi modulisanog
signala su linearno povezani sa odmercima moduli{u}eg signala.
Po{to se u sva tri navedena tipa impulsnih modulacija modulisani
parametar mewa srazmerno odmercima moduli{u}eg signala, to je
jasno da posmatrani parametar moè da uzme bilo koju vrednost iz
dinami~kog opsega signala, tj. iz skupa dozvoqenih vrednosti {to
zna~i da je re~ o analognim modulacijama. Prema tome, impulsne
modulacije su diskretne u vremenu, ali kontinualne po trenutnim
vrednostima moduli{u}eg parametra.
êsto se, prilikom modulacije, moduli{u}em signalu dodaje
jednosmerna komponenta kako stvarni signal kojim se vr{i
modulacija ne bi imao negativne vrednosti ili vrednosti jednake nuli.
Ovo je dobro jer u modulisanoj povorci postoje svi impulsi, nema
„praznina∏ na mestima nekih impulsa, a to olak{ava probleme
vezane sa sinhronizacijom. Ovo je posebno va`no u sistemima sa
vremenskim multipleksovawem. Na slici 3.2 prikazan je moduli{u}i
signal s(t) koji ima i pozitivne i negativne vrednosti i rezultuju}e
povorke PAM i PDM impulsa pri ~emu je modulacija izvr{ena po
opisanom principu tako da se i za signale ~ija je vrednost u trenutku
odmeravawa jednaka nuli dobija u modulisanom nizu impuls
amplitude S0 ili trajawa 0.
Navedena tri tipa analognih impulsnih modulacija naj~e{}e se
koriste, te ostale tipove analognih impulsnih modulacija ne}emo ni
spomiwati.
Napomenimo da danas veoma primewivana impulsna kodna
modulacija (PCM  Pulse Code Modulation) ne spada u impulsnsni
analogni ve} u digitalni tip modulacija. Digitalne modulacije
predstavqaju, kao {to je ve} re~eno, posebnu klasu modulacija.
Na osnovu izloènog vidi se da impulsne analogne modulacije
karakteri{u slede}e osobine:
 U impulsnim modulacijama spektar modulisanog signala ostaje
u fizi~kom opsegu, drugim re~ima ne dolazi do translirawa spektra
du` ose u~estanosti. U spektru impulsno modulisanih signala
zna~ajno mesto zauzimaju jednosmerna komponenta i komponente
niskih u~estanosti. Zbog toga se prenos ovakvih signala realizuje
preko fizi~kih vodova (npr., koaksijalnih kablova) dok je za prenos
radiotalasima neophodno izvr{iti translaciju spektra u oblast vi{ih
u~estanosti. Prema tome, impulsna modulacija nije modulacija u
uobi~ajenom smislu (gde se, radi lak{eg prenosa signala, spektar
modulisanog signala pomera iz fizi~kog opsega u opseg vi{ih
u~estanosti), ve} na~in obrade poruke: osnovnu operaciju u
prenosu poruka impulsnim signalima predstavqa operacija
odmeravawa signala poruke.
s(t)
(a)
A
t
T0
sPAM(t)
S0 (b)
t
sPDM(t)
0
(v)
t
Slika 3.2.  Impulsna modulacija u slu~aju kada se vrednosti
odmeraka
jednakih nuli predstavqaju impulsom kona~ne amplitude odnosno
kona~nog trajawa:
(a) moduli{u}i signal;
(b) PAM signal (amplituda S0 odgovara odmerku nulte vrednosti)
(v) PDM signal ({irina impulsa 0 odgovara odmerku nulte
vrednosti)
 Pri prenosu impulsno modulisanih signala mora se voditi

ra~una da ne do|e do preklapawa impulsa. Najmawa {irina opsega
za prenos impulsno modulisanih signala mora iznositi:
1
f  B 
2
gde je   najmawe trajawe impulsa u modulisanom signalu, a f,
1
odnosno B  {irina opsega. Relacija f  B 
2
predstavqa ve}
poznati Nikvistov kriterijum.
 Demodulacija impulsno modulisanih signala svodi se na
obnavqawe prvobitnog kontinualnog signala {to se postiè, kako je
ve} obja{weno, izdvajawem odmeraka iz dolaze}eg impulsno
modulisanog signala i propu{tawem povorke odmeraka kroz
niskopropusni filtar.
3.2. IMPULSNA AMPLITUDSKA MODULACIJA
Ve} je re~eno da PAM signal ne predstavqa ni{ta drugo do

odmereni signal. Prema tome, svi rezultati koji su u vezi sa
odmeravawem signala mogu se direktno koristiti i u analizi PAM
signala. Zato }e ve} poznati rezultati ovde da budu samo ukratko
ponovqeni.
U vremenskom domenu PAM signal moè da se predstavi kao
proizvod nose}eg signala h0(t) koji predstavqa povorku impulsa
jedini~ne amplitude i moduli{u}eg signala s(t).
Uz pretpostavku da moduli{u}i signal ima ograni~en spektar
koji zauzima opseg u~estanosti ffg (uslov da moè da se koristi
teorema o odmeravawu), odmereni signal koji se dobija mnoèwem
signala s(t) povorkom impulsa predstavqa povorku amplitudno
modulisanih odmeraka kona~ne {irine.
Amplitudni spektar impulsno amplitudno modulisanog signala
sastoji se od beskona~no puta periodi~no replikovanog
amplitudnog spektra prvobitnog kontinualnog signala na
rastojawima f0 du` cele ose u~estanosti.
Rekli smo kako se najjednostavnije moè izvr{iti demodulacija
PAM signala. Ako se na ulaz idealnog filtra propusnika niskih
u~estanosti (tj. NF filtra) koji propu{ta sve u~estanosti u opsegu od
0 do fg dovede PAM signal, na izlazu NF filtra pojavi}e se signal ~iji
spektar odgovara delu spektra PAM signala u opsegu f < fg. Pore|
ewem spektara o~igledno je da }e se u slu~aju da se PAM signal
propu{ta kroz idealan NF filtar ~iji se propusni opseg poklapa sa
{irinom spektra moduli{u}eg signala, na izlazu filtra moè dobiti
signal sd(t) koji je po obliku u potpunosti identi~an sa moduli{u}im
signalom, jedino je od wega mawi za 0  0/T0 puta. Zna~i, signal na
izlazu filtra je sa ulaznim signalom vezan relacijom:
sd ( t )   0 s( t )
Vidi se da }e demodulisani signal biti neizobli~en u odnosu na
moduli{u}i signal samo ako se deo spektra koji se nalazi u fizi~kom
opsegu ne preklapa sa najbliìm transponovanim spektrima odnosno
ako je ispuwen uslov da je (f0  fg ) fg. To zna~i da se u~estanost
ponavqawa impulsa u nose}em signalu fo mora tako odabrati da
bude f 0  2 f g .
Ovaj uslov je poznat iz teoreme o odmeravawu. Naime, vidimo
da do preklapawa repliciranih spektara ne}e do}i ako je u~estanost
ponavqawa impulsa (odmeraka) jednaka ili ve}a od Nikvistove
1
brzine odnosno ako je perioda ponavqawa impulsa T0  .
2 fg
U slu~aju da je ispuwen uslov f0  2fg, jednostavno se jednim
poja~ava~em ~ije je poja~awe:
T0 1
a 
0 0
moè obezbediti da (u idealnom slu~aju) demodulisani signal bude
identi~an i po obliku i po veli~ini sa signalom poruke odnosno sa
moduli{u}im signalom. Postupak idealne PAM modulacije i
demodulacije pokazan je na slici 3.4.
Slika 3.3: Spektar prirodno odmerenog signala: (a) Spektar

kontinualnog signala s(t koji se odmerava; (b) spektar PAM signala
(deo spektra)
sPAM(t)
s(t)
`
Mnoèwe Poja~ava~ sPAM(t) NF (
s(t)
filtar
h0(t)
0-fg
Predaja Prijem
Slika 3.4.  Postupak idealne PAM modulacije i demodulacije
Osnovna prednost impulsne amplitudne modulacije je {to su

na~in dobijawa i ure|aji za realizaciju PAM signala, kao i na~in i ure|
aji za demodulaciju, veoma jednostavni.
Treba re}i da PAM ima i nedostatke. Osnovni nedostatak PAM je
velika osetqivost na {umove. Naime, s obzirom da se trenutne
vrednosti {uma sabiraju sa korisnim signalom jasno je da }e pojava
{uma da uti~e na veli~inu amplitude odmeraka. Kako je u slu~aju
ovog tipa modulacije informacija upravo sadràna u jedinom
slu~ajnom parametru PAM signala  amplitudi impulsa, razumqivo je
da je PAM signal znatno osetqiviji na {umove od PDM i PPM signala.
Ranije se PAM koristila u sistemima sa vremenskim
multipleksom. Danas, upravo zbog znatne osetqivosti na smetwe,
impulsna amplitudna modulacija se ne koristi direktno za prenos, ali
predstavqa prvi korak u realizaciji svih ostalih tipova impulsnih
analognih i digitalnih modulacija. Ovo je sasvim i razumqivo jer u
su{tini, kao {to smo videli, PAM predstavqa postupak odmeravawa
kontinualnog signala.
3.2. IMPULSNA VREMENSKA MODULACIJA
U realnim uslovima prenosa (tj. pri prenosu u prisustvu {uma)

sistemi sa impulsnom vremenskom modulacijom (PTM) zahtevaju
{iri frekventni opseg od ekvivalentnih PAM sistema. Naime, i u
slu~aju PDM i u slu~aju PPM signala potrebno je {to ta~nije odrediti
poloàj ivice impulsa, pa ona mora da se {to brè uspostavqa. Ovo
pove}awe potrebne {irine opsega ima za posledicu daqe pogor{awe
odnosa signal{um.
Zbog jednostavnosti PDM i PPM u odnosu na proces kvantovawa
i kodovawa koji se mora obaviti u slu~aju digitalnih modulacija,
sistemi sa impulsnom vremenskom modulacijom, naro~ito sistemi
sa PPMom, dugo su kori{}eni za prenos poruka i to posebno
vremenski multipleksiranih. Zbog toga {to PTM impulsi imaju istu
amplitudu, to se oni mogu du` linije veze periodi~no regenerisati,
kao i digitalni signali.
3.3. impulsna [irinska modulacija
Kod impulsne {irinske modulacije (PDM) {irina (trajawe)

impulsa u povorci impulsa je linearna funkcija signala poruke.
Promena {irine impulsa moè se ostvariti ili modulacijom obe ivice
impulsa ili samo jedne, bilo predwe ili zadwe ivice (slika 3.5). U
praksi se naj~e{}e koristi {irinska modulacija sa pomerawem
zadwe ivice. U analizi se, zbog jednostavnosti, obi~no posmatra
slu~aj modulacije obe ivice.
Strogo matemati~ko predstavqawe PDM signala nije
jednostavno ~ak ni u vremenskom domenu, dok wegovo opisivawe
u domenu u~estanosti, odnosno odre|ivawe spektra PDM signala,
predstavqa teàk zadatak. Na slici 3.6 predstavqen je kvalitativni
oblik spektra PDM signala.
Demodulacija PDM signala moè se izvesti na dva na~ina:
 konverzijom PDM signala u PAM signal i wegovom demodulacijom;
 neposrednim propu{tawem PDM signala kroz NF filtar.
s(t)
si gnal poruke
(a)
t5 t6
t1 t2 t3 t4 t
T0
h0(t)
(b)
t1 t2 t3 t4 t5 t6 t
sPDM(t)
(v)
sPDM(t)
(g)
sPDM(t)
(d)
t
Slika 3.5: Tri tipa PDM: (a) signal poruke; (b) nemodulisana povorka
impulsa; modulacija (v) obe ivice; (g) predwe ivice; (d) zadwe ivice
impulsa
Pretvarawem PDM signala u PAM signal detekcija PDM signala
se svodi na problem obnavqawa originalnog signala na osnovu
wegovih odmeraka (o tome je bilo re~i ranije). U principu, na ovaj
na~in je mogu}e ta~no, bez izobli~ewa, obnoviti originalni signal.
Postupak demodulacije PDM signala direktnim filtrirawem
rezultira iz analize oblika spektra ovog signala. Naime, na slici 3.6 se
vidi da se detekcija prvobitnog kontinualnog signala moè izvr{iti
niskopropusnim filtrom. Na slici 3.6 se jasno vidi da }e u realnim
uslovima, zbog preklapawa dela spektra koji poti~e od signala
poruke sa transliranim delovima spektra, izlazni signal biti izobli~en
u odnosu na prvobitni kontinualni signal. Razumqivo je da }e ovo
izobli~ewe biti utoliko mawe ukoliko je brzina (tj. u~estanost)
odmeravawa ve}a.
S(f)
(a)
0 fg f
SPDM(f)
(b)
0 fg f0 2f0 f
Slika 3.6: (a) Spektar signala poruke; (b) spektar PDM signala
Demodulacija PDM signala direktnim filtrirawem je

jednostavnija od metode demodulacije konverzijom u PAM signal, ali
se to pla}a niìm odnosom signal{um, {to je posledica pojave
preklapawa korisnog dela spektra sa parazitnim spektralnim
komponentama.
3.4 impulsna polo@ajna modulacija
Kod impulsne {irinske modulacije slu~ajni parametar je {irina

(trajawe) impulsa. To zna~i da se informacija ne nalazi u samom
impulsu ve} u poziciji na kojoj se nalazi ivica impulsa. Druga~ije
re~eno, uzani impulsi nose istu koli~inu informacije kao i {iroki
impulsi. Prema tome, sa informacione ta~ke gledi{ta dovoqno bi bilo
preneti ivice impulsa, a ne sam impuls. Na osnovu takvog
razmatrawa i energija koja se sadrì u vremenski modulisanim
impulsima je na neki na~in izgubqena energija. Problem je, me|
utim, {to se ne mogu prenositi samo ivice, jer ivica impulsa moè
postojati samo u sklopu impulsa. Ako se vodi ra~una o
ekonomi~nosti prenosa name}e se ideja da se umesto celog PDM
impulsa prenesu samo veoma uzani impulsi koji defini{u poloàj
modulisane ivice PDM impulsa.
I PPM je, iz istih razloga kao i PDM, otpornija na smetwe od PAM.
Pri istoj preno{enoj sredwoj snazi PPM ima boqi odnos signal{um od
PDM. U odnosu na PDM, PPM ima jo{ jedno izrazito preimu}stvo, a to
je znatno ve}a ekonomi~nost u odnosu na potrebnu snagu signala.
Zbog toga je PPM najpogodnija od svih analognih impulsnih
modulacija zbog ~ega se ona prakti~no jedina i koristi za prenos
signala i to naj~e{}e u multipleksu sa vremenskom raspode lom
kanala. PDM se danas koristi gotovo iskqu~ivo kao me|ustupaw u
procesu dobijawa i detekcije PPM signala. Nedostatak PPM je {to
zahteva, kao {to je ve} spomenuto, veliku {irinu propusnog opsega.
Pri pore|ewu PPMa sa FM i sa PCMom prednost je na strani ovih
drugih.
Predstavqawe PPM signala u vremenskom i u frekvencijskom
domenu je jo{ sloèniji zadatak nego u slu~aju PDM signala. Zbog
sloènosti ovog spektra ne}emo poku{ati da damo wegovu grafi~ku
predstavu.
Da bi se izvr{ila demodulacija PPM signala potrebno je
niskopropusnim filtrom izdvojiti deo spektra koji poti~e od signala
koji predstavqa prvi izvod signala poruke i taj filtrirani signal
propustiti kroz kolo za integraqewe. Me|utim, iz same diskusije o
spektru PPM signala jasno je da se ovom metodom, zbog preklapawa
pojedinih delova spektra PPM signala, dobija signal izobli~en u
odnosu na originalni signal poruke. Zbog toga je boqe izvr{iti
konverziju PPM signala u PDM signal pa potom primeniti jedan od
dva opisana na~ina demodulisawa PDM signala: direktnim
filtrirawem ili metodom obnove originalnog signala {to
podrazumeva prethodnu PDM/PAM konverziju. Radi jasnijeg
sagledavawa problema, na slici 3.7 pokazan je, ilustracije radi, i
postupak dobijawa PPM signala.
sPDM(t) Kol o za s'PDM(t) Kol o za s'PDM+(t) Kol o za sPAM(t)
di f erenci rawe se~ewe obl i kovawe (a)
sPDM(t)
(b)
t
d [sPDM(t)]
dt (v)
d [sPDM+(t)]
dt (g)
sPPM(t)
(d)
t
Slika 3.7: Postupak dobijawa PPM signala konverzijom PDM signala
sa modulisanom zadwom ivicom: (a) blok {ema; (b) povorka PDM
impulsa koja se dovodi na ulaz kola za diferencirawe; (v) oblik
signala na izlazu diferencijatora; (g) oblik signala nakon odsecawa
impulsa koji defini{u nemodulisanu (predwu) ivicu; (d) povorka PPM
signala nakon uobli~avawa impulsa
Da bi se izvr{ila demodulacija PPM signala potrebno je

niskopropusnim filtrom izdvojiti deo spektra koji poti~e od signala
koji predstavqa prvi izvod signala poruke i taj filtrirani signal
propustiti kroz kolo za integraqewe. Me|utim, iz same diskusije o
spektru PPM signala jasno je da se ovom metodom, zbog preklapawa
pojedinih delova spektra PPM signala, dobija signal izobli~en u
odnosu na originalni signal poruke. Zbog toga je boqe izvr{iti
konverziju PPM signala u PDM signal pa potom primeniti jedan od
dva opisana na~ina demodulisawa PDM signala: direktnim
filtrirawem ili metodom obnove originalnog signala {to
podrazumeva prethodnu PDM/PAM konverziju. Radi jasnijeg
sagledavawa problema, na slici 3.7 pokazan je, ilustracije radi, i
postupak dobijawa PPM signala.
Smatramo da slika 3.7 sasvim jasno pokazuje i su{tinu
postupka.
PITAWA I ZADACI
1. Kako je koncentrisana snaga u slu~aju impulsne modulacije?
2. Dati definiciju PAM.
3. Dati definiciju PDM.
4. Koliko iznosi najmawa {irina propusnog opsega sistema za prenos
pravougaonih impulsa trajawa ?
5. Kako se vr{i demodulacija PAM signala?
6. Za{to kaèmo da je PPM otpornija na smetwe od PAM?
4. DISKRETIZACIJA KONTINUALNIH SIGNALA
4.1 uvod
Veliki broj fizi~kih pojava (na primer, temperatura, brzina,

pritisak i dr.) javqa se u obliku veli~ina koje se kontinualno mewaju.
Prema tome i informacije  poruke o stawu posmatranih sistema u
odnosu na navedene fizi~ke pojave se kontinualno mewaju. Logi~no
je pretpostaviti da }e i fizi~ki nosilac kontinualnih poruka biti
kontinualan signal, {to podrazumeva da se vr{i analogni prenos
informacija.
Me|utim, u poglavqu 2 ve} je nagove{teno da se pod odre|
enim uslovima moè izvr{iti diskretizacija kontinualnih signala, a da
pri tom poruke koje ovi signali nose ne budu o{te}ene. Jednostavnije
re~eno, pokazalo se da kontinualne informacije mogu da se prenose
i u obliku diskretnih signala.
Karakteristika kontinualnog signala je da u bilo kom trenutku u
okviru nekog vremenskog intervala, signal moè da ima bilo koju
vrednost koja pripada kona~nom amplitudnom opsegu od Smin do Smax.
To zna~i da trenutna vrednost kontinualnog signala moè da ima u
odre|enom trenutku neku od vrednosti koja pripada beskona~nom
skupu vrednosti iz datog opsega. Ovaj signal je predstavqen na slici
4.1.
Slika 4.1: Kontinualni signal
Me|utim, mogu}e je da signal ima neku vrednost razli~itu od

nule samo u odre|enim, diskretnim trenucima vremena, ali da u
ovim diskretnim momentima moè da ima vrednost koja pripada
kontinualnom skupu vrednosti. U ovakvom slu~aju, kada je signal u
datom intervalu vremena definisan kona~nim brojem
„impulsa„ kontinualno promenqivih amplituda, kaè se da je signal
kontinualan po vrednosti, a diskretan po vremenu. Ovaj slu~aj je
pokazan na slici 4.2.
Mogu}a je i situacija da signal postoji u svakoj ta~ki nekog
vremenskog intervala, ali da uzima vrednosti koje pripadaju
diskretnom ({to zna~i i prebrojivom) skupu amplitudnih vrednosti.
Za ovakav signal kaè se da je kontinualan po vremenu, a diskretan
po trenutnim vrednostima. Na slici 4.3. predstavqen je ovakav
signal.
Slika 4.2: Signal kontinualan po trenutnim vrednostima

a diskretan po vremenu
7
6
5
4
3
2
1
Slika 4.3: Signal kontinualan po vremenu a diskretan

po trenutnim vrednostima
I kona~no, signal moè da ima neku vrednost razli~itu od nule

samo u diskretnim vremenskim trenucima, a da u tim diskretnim
trenucima dobija vrednosti koje pripadaju diskretnom skupu
amplitudnih vrednosti. Za ovakav signal, (pokazan na slici 4.4), koji
se moè u datom vremenskom intervalu opisati izbrojivim skupom
brojeva, kaè se da je diskretan.
7
6
5
4
3
2
1
t1 t2 t3 t4
Slika 4.4: Diskretan signal
Po{to diskretan signal ima kona~an broj mogu}ih amplitudnih

vrednosti, razumqivo je da se svaka od kona~nog broja trenutnih
vrednosti moè predstaviti (tj. kodovati) kona~nim nizom cifara
(digita). Na taj na~in se diskretni signal moè pretvoriti u digitalni
signal, odnosno kako se to u telekomunikacijama kaè, moè se
digitalizovati.
Na osnovu dosad izloènog moè se zakqu~iti kakav mora da
bude, u principu, postupak pri diskretizaciji kontinualnog signala.
O~ito je da se ceo postupak mora obaviti u dva koraka odnosno
pomo}u dve operacije:
 diskretizacije signala po vremenu (tzv. odmeravawe) i
 diskretizacije signala po trenutnim vrednostima (tzv.
kvantovawe).
Ako se èli izvr{iti digitalizacija kontinualnog signala, mora
se obaviti i tre}a operacija  kodovawe, tj. predstavqawe diskretnih
vrednosti signala grupom cifara odnosno impulsa. Kao {to se u
poglavqu 2 videlo, digitalizovan signal se obi~no predstavqa
pomo}u dijagrama ili pomo}u tabele (slika 4.5).
t s(t)
5 5
1 1
4 4
2 3
3 3 3 5
2 2 4 4
1 1 5 5
1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6 6 2
(a) (b) (v)

Slika 4.5: Predstavqawe digitalizovanog signala:
(a) i (b) pomo}u dijagrama (o~igledno je da je prikaz koji je
dat na slici (b) pregledniji) i (v) tabelarno
U poglavqu 2, tako|e, re~eno je da se binarno digitalizovan

signal tabelarno predstavqa binarnim brojevima, a grafi~ki grupama
impulsa koji reprezentuju binarne brojeve iz tabele. U primeru sa
slike 4.5 maksimalna vrednost signala u datom vremenskom
intervalu je 5 jedinica kojima merimo signal {to zna~i da se
vrednost signala u svakom od posmatranih vremenskih intervala
mora predstaviti sa najmawe tri binarne cifre odnosno kombinacijom
od tri impulsa amplitude E ili 0 i {irine  (slika 4.6).
s(t)
101
101 0 0 1 0 1 1 1 0 1 1 0 0 1 0 1 0 1 0
1 2 3 4 5 6 t
(a) (b)
Slika 4.6: Predstavqawe binarno digitalizovanog signala:
(a)tabelarno i (b) pomo}u grupa impulsa iste amplitude i trajawa
4.2 ODMERAVAWE
Strogo posmatrano svi informacioni signali imaju beskona~no

{irok spektar. Analiza svih informacionih signala, me|utim, pokazuje
da je, bez obzira {to se matemati~ki posmatrano spektar ovih
signala u odnosu na u~estanost proteè u beskona~nost, glavni deo
spektra koncentrisan u nekom kona~nom opsegu u~estanosti. Izvan
datog opsega amplitude spektralnih komponenata signala poruke
postaju toliko male da se pri realnim radnim uslovima mogu uvek
zanemariti. Na primer, u slu~aju naj~e{}eg komunikacionog signala
 telefonskog signala dovoqno je preneti sve komponente koje se
nalaze u opsegu u~estanosti od 300Hz do 3.400Hz, pa da se pri tom
sa~uva i razumqivost i snaga signala.
îwenica da realni informacioni signali u stvarnosti imaju
ograni~en frekvencijski opseg omogu}ava da se izvr{i diskretizacija
signala po vremenu.
(a)
(b)
s(t) (v)
s0(t)
Slika 4.7: Postupak odmeravawa kontinualnog signala:

(a) kontinualni signal s(t); (b) povorka pravougaonih
impulsa s0(t) koja je dobijena odmeravawem signala s(t)
u intervalima t; (v) princip rada kola za odmeravawe
Na slici 4.7a nacrtan je isti kontinualan signal kao na sl. 4.1. Ako
se u jednakim vremenskim intervalima t uzmu trenutne vrednosti
ovog signala i ako se u tim ta~kama generi{u kratkotrajni
pravougaoni impulsi ~ija je visina jednaka trenutnoj vrednosti
kontinualnog signala, dobi}e se povorka pravougaonih impulsa ~ije
amplitude pripadaju jednom kontinuumu mogu}ih trenutnih
vrednosti signala (slika 4.7.b). Ovakav postupak uzimawa trenutnih
vrednosti kontinualnog signala u odre|enim vremenskim intervalima
naziva se odmeravawe, {to je ve} pomenuto u poglavqu 2.
Tehni~ki operacija odmeravawa moè se jednostavno
realizovati pomo}u dvopolnog prekida~a na koji je prikqu~en signal
koji se odmerava (slika 4.7v). Prekida~ ravnomernom brzinom f =
1/t naizmeni~no spaja jedan od dva kontakta pri ~emu
neuzemqeni kontakt ostaje ukqu~en  sekundi, a uzemqeni kontakt
je aktiviran u toku preostalog dela periode odmeravawa. Na izlazu
kola pojavquje se povorka impulsa {irine , periode T = t i
promenqive amplitude.
Diskretne vrednosti dobijene odmeravawem nazivaju se
odmerci. Teorijski posmatrano odmerci treba da budu beskona~no
uski, prakti~no oni uvek imaju kona~no vreme trajawa.
Pitawe je da li povorka impulsa na slici 4.7b jednozna~no odre|
uje kontinualni signal dat na slici 4.7a. Posmatrajmo skup ta~aka
koji predstavqa odmereni signal (slika 4.8):
E
Slika 4.8: Skup ta~aka dobijen odmeravawem kontinualnog signala
Re~eno je ve} da postoji teorema o odmeravawu koja kaè da

se svaki kontinualni vremenski signal ~iji je frekvenciski opseg
ograni~en i nalazi se u intervalu od 0Hz do fg, moè jednozna~no
definisati kona~nim brojem svojih diskretnih vrednosti u kona~nom
vremenskom intervalu pod uslovom da se odmeravawe vr{i u
vremenskim intervalima:
1
T0  t 
2 fg
Minimalna brzina odmeravawa, koja iznosi 2fg, naziva se
Nikvistova (Nyquist) brzina.
Recipro~na vrednost periode odmeravawa To naziva se
u~estanost odmeravawa i sa periodom odmeravawa vezana je
relacijom:
1
f0   2 fg
T0
Koli~nik trajawa odmerka i intervala odmeravawa naziva se
faktor reìma odmeravawa, obeleàva}emo ga sa o, i definisati
izrazom:
0
0 
T0
Postupak odmeravawa moè se shvatiti kao mnoèwe u
vremenskom domenu signala s(t) povorkom pravougaonih impulsa
ho(t), {irine o, u~estanosti ponavqawa f0 = 2fg = 1/T0 (gde je To interval
odmeravawa) i jedini~ne amplitude E = 1.
Na slici 4.9 prikazan je amplitudni spektar kontinualnog signala
s(t) koji se odmerava i amplitudni spektar odmerenog signala so(t).
Slika 4.9: (a) Amplitudni spektar kontinualnog signala s(t)

koji se odmerava; (b) spektar odmerenog signala so(t) (deo spektra)
Dobijen je interesantan rezultat. U procesu odmeravawa

spektar odmeravanog signala periodi~no se ponavqa na
rastojawima fo du` cele ose u~estanosti (teorijski beskona~no
mnogo puta). Amplitude bo~nih opsega smawuju se sa porastom
rednog broja harmonika nfo. Ono {to je posebno zna~ajno to je da je
operacijom odmeravawa spektar odmeravanog signala ostao
nedirnut, sem {to je linearno oslabqen.
Sa slike 4.9b se vidi da se iz spektra odmerenog signala moè
izdvojiti deo spektra koji je identi~an spektru kontinualnog signala,
a koji se nalazi u fizi~kom opsegu tj. od 0 do fg. Pri tome je
neophodan uslov da nema preklapawa „bo~nih„ opsega u spektru
povorke odmeraka, u protivnom je nemogu}e izvr{iti potpunu
rekonstrukciju kontinualnog signala. Sa slike se vidi da preklapawa
opsega ne}e biti ako je najvi{a u~estanost posmatranog bo~nog
opsega mawa od najniè u~estanosti prvog vi{eg bo~nog opsega tj.
ako je fg  fo  fg odnosno ako je:
f0  2 f g
tj. ako je brzina odmeravawa jednaka ili ve}a od Nikvistove brzine.
Prema tome, da ne bi do{lo do preklapawa bo~nih opsega
moraju da budu budu ispuwena dva uslova:
1. signal koji se odmerava mora da ima ograni~en spektar, i
2. u~estanost odmeravawa mora biti ve}a od Nikvistove
brzine.
Uslov dat prethodnom relacijom upravo je u saglasnosti sa
teoremom odmeravawa. Tada, pod pretpostavkom da raspolaèmo
niskopropusnim filtrom idealnih karakteristika, moè da se uspe{no
obnovi oblik kontinualnog signala na osnovu wegovih odmeraka.
Obnovqeni signal }e se razlikovati od originalnog signala samo po
amplitudi {to je lako korigovati odgovaraju}im linearnim
poja~ava~em.
Teorema o odmeravawu dokazuje da ako je vremenski interval
izme|u susednih odmeraka To, tada postoji samo jedan signal sa
u~estanostima mawim od 0,5T0, koji se moè postaviti kroz skup
ta~aka dobijen odmeravawem kontinualnog signala. Druga~ije
re~eno, ako signal sadrì u~estanosti do neke u~estanosti fg, tada
odmeravawe u~estano{}u 2fg, ili vi{om omogu}ava jednozna~no
reprodukovawe originalnog signala.
Kako se na osnovu povorke odmeraka moè obnoviti kontinualni
signal s(t)? Ako se odmerci signala, ozna~imo ih sa s(nto), dovedu na
niskopropusni filter ~ija je grani~na u~estanost mnogo mawa od
recipro~ne vrednosti {irine o odmeraka (fg << 1/0) na izlazu
posmatranog filtra dobi}e se o puta oslabqen kontinualni signal s(t).
Kako je uvek 0 < 1, propu{tawem filtriranog signala kroz linearni
poja~ava~ ~ije je poja~awe A = 1/0 dobija se kontinualni signal
potpuno identi~an odmeravanom signalu s(t) (kao na sl. 4.10).
s0(t) s(t) s(t)
NF f i l t er P oja~ava~
fg=1/(2T0) A=1/0
Slika 4.10: Konvertovawe povorke odmeraka so(t) u
originalni kontinualni signal s(t)
Kako na proces detekcije kontinualnog signala uti~e ~iwenica
da karakteristika filtra kojim se vr{i obnavqawe odmerenog signala
nije idealna (slika 4.11)? Na slici 4.11b se vidi da zbog kona~ne
strmine karakteristike filtra ~ija je propusni opseg nominalno od 0
do fg, u spektru filtriranog signala se pojavquju i neke parazitne
frekventne komponente koje poti~u van opsega poruke, odnosno
koje poti~u od dela spektra odmerenog signala iznad u~estanosti fg.
Istina, ove komponente su zna~ajno oslabqene u odnosu na
komponente koje pripadaju delu spektra u opsegu do fg. Na primer,
pri prenosu govornog ili muzi~kog signala pojava ovih parazitnih
komponenti se manifestuje kao {u{tawe na vi{im u~estanostima.
Veli~ina ovih parazitnih komponenti je srazmerna trenutnim
vrednostima odmeravanog signala i jasno je da one nestaju kada
nema ni signala. Treba zapaziti da se ove parazitne komponente
javqaju van definisanog opsega spektra tj. da su one na
u~estanostima f > fg.
Borba protiv ovih parazitnih komponenti se moè voditi na dva
na~ina. Prvi, boqi, sastoji se u izgradwi filtera ~ije su karakteristike
{to bliè idealnim. Drugi na~in je da se pove}a u~estanost
odmeravawa jer se na taj na~in pove}ava tzv. za{titni opseg tj.
razmak izme|u susednih „bo~nih∏ opsega.
S0(f)
(a)
0 f0 2f0 f
fg
S0(f)
(b)
0 f0 2f0 f
fg
Slika 4.11: Karakteristika NF filtra (a) idealna (b) realna
Kako na proces obnavqawa kontinualnog signala, na osnovu

povorke wegovih odmeraka, uti~e ~iwenica da je odmeravani signal
uvek signal kona~nog trajawa, {to zna~i da mu odgovara spektar
beskona~ne {irine? Ta~no je da je, kao {to je na po~etku poglavqa
re~eno, najve}i deo spektra informacionih signala koncentrisan u
nekom kona~nom opsegu u~estanosti. Ali je, tako|e, ta~no da
jedan, istina zanemarqivi, deo spektra ostaje van opsega odre|enog
grani~nom u~estano{}u fg. O~igledno je da }e pri odmeravawu
ovakvog signala sigurno do}i do „preklapawa bo~nih opsega„ (slika
4.12). Pri obnavqawu kontinualnog signala sada }e neka spektralna
komponenta koja se nalazi van definisanog opsega spektra signala
(npr., komponenta na u~estanosti fp na sl. 4.12a) da se pojavi nakon
filtrirawa na u~estanosti fo  fp koja }e se, ako je
fg > ( fo  fp 
na}i unutar definisanog opsega spektra obnovqenog signala (slika
4.12b). Preklapawe spektra prouzrokuje, kao i kona~na strmina
karakteristike filtra, pojavu parazitnih komponenti u spektru
obnovqenog signala. Me|utim, problem preklapawa spektra je
mnogo ozbiqniji od problema koji prouzrokuje nesavr{enost
karakteristike filtra jer u prvom slu~aju parazitne komponente
upadaju unutar definisanog opsega kontinualnog signala. Borba
protiv pojave preklapawa spektra je teà i svodi se ili na propu{tawe
kontinualnog signala pre odmeravawa kroz visokokvalitetni NF filtar
kako bi se {to vi{e suzbile komponente spektra izvan definisane
{irine opsega ili na pove}awe brzine odmeravawa znatno iznad
Nikvistove brzine.
Naj~e{}e se primewuju kombinovano oba pristupa. Na primer,
signal govora nema zna~ajne spektralne komponente iznad 15kHz, a
za razumqivost je dovoqno sa~uvati komponente u opsegu od oko
3kHz. Me|utim, kada se vr{i odmeravawe telefonskog signala
standardno je usvojeno da brzina odmeravawa bude 8kHz, a ne, kao
{to bi se moglo u prvom trenutku pomisliti, ne{to iznad 6kHz.
Usvojena je znatno ve}a brzina odmeravawa od Nikvistove brzine
upravo zato da bi se izbegao efekat preklapawa spektra.
S(f)
(a)
0 fg fp f
S0(f)
(b)
0 f0-fp fg fp f0 f
Slika 4.12: Preklapawe spektra odmeraka kao posledica toga {to
spektar odmeravanog signala. nije ograni~en;
(a) spektar kontinualnog signala; (b) spektar odmerenog signala
Isti efekat, kao onaj prikazan na slici 4.12b, bi}e i u slu~aju

kada se odmeravawe vr{i brzinom mawom od Nikvistove brzine.
Dakle, u realnim uslovima, kada se koriste nesavr{eni filtri, nije
mogu}e izvr{iti apsolutno savr{eno obnavqawe kontinualnog
signala na bazi wegovih odmeraka. Me}utim, uz dobro izabranu
brzinu odmeravawa i kvalitetne filtre, obnovqeni kontinualni signal
na prijemu moè se gotovo u svim slu~ajevima u~initi proizvoqno
bliskim emitovanom originalnom kontinualnom signalu.
[to je faktor reìma odmeravawa o) mawi, to je ve}i
vremenski interval izme|u dva uzastopna odmerka. Ovo ima, kao {to
}e se kasnije videti, veliki zna~aj kod vremenskog multipleksa.
Treba imati na umu da se smawewem faktora reìma odmeravawa
umawuje i energija koju „nosi„ odmerak, a time i odnos signal/{um
pri rekonstrukciji kontinualnog signala na prijemu.
Teorema o odmeravawu u vremenskom domenu omogu}ava da
se svaki signal koji zadovoqava uslov da ima spektar kona~ne {irine
moè u potpunosti reprodukovati na osnovu skupa odmeraka. To
zna~i da se kontinualni signal ne mora prenositi u celosti ve} je
sasvim dovoqno preneti wegove odmerke. Kasnije }e biti pokazano
da se na ovom principu zasnivaju veoma zna~ajni postupci obrade
signala  impulsna i digitalna modulacija.
4.3 KVANTOVAWE
Postupkom odmeravawa signal koji je kontinualan po vremenu

predstavqen je u datom intervalu vremena kona~nim brojem
odmeraka (impulsa) kontinualno promenqivih amplituda. Zna~i, da
su odmerci, dobijeni diskretizacijom signala po vremenu, u su{tini
analogni podaci, jer unutar datog amplitudnog opsega mogu da
imaju beskona~an broj vrednosti. Da bi se signal koji je kontinualan
po amplitudnim vrednostima diskretizovao, neophodno je svesti
neizbrojiv skup trenutnih vrednosti na izbrojiv skup. Postupak kojim
se ovo postiè naziva se kvantovawe.
Posmatrajmo neki kontinualni signal s(t) ~ije se vrednosti nalaze
unutar intervala [Smax, Smin] (sl. 4.13.a), a ~iji je spektar ograni~en.
Slika 4.13: Obja{wewe postupka kvantovawa:

(a) predstavqawe kontinualnog signala s(t) i kvantovanog signala
sq(t);
(b) predstavqawe signala gre{ke kvantovawa seq(t)
Dobijen kvantovan signal sq(t) moèmo, koriste}i teoremu

odmeravawa, jednozna~no predstaviti nizom odmeraka koji se
nalaze na me|usobnom rastojawu:
1 1
T0  
f0 2 f g
gde je fg gorwa grani~na u~estanost spektra.
Sa slike 4.13 je jasno da amplitude ovih odmeraka uzimaju
vrednosti iz skupa diskretnih vrednosti [Smax, Smin]. Za neki drugi
slu~ajni signal ~iji je dinami~ki i frekvenciski opseg identi~an
predhodnom signalu, a od ovog se razlikuje samo po talasnom
obliku, jasno je da bi se dobio isti broj odmeraka, ali razli~ite
amplitude.
Prva misao je da bi se datom aproksimacijom unela gre{ka u
prenos. Naime, sa sl. 4.13b i 4.13v vidimo da je gre{ka q koja se
unosi postupkom kvantovawa ograni~ena i da wena apsolutna
vrednost ne prelazi iznos:

q 
2
gde  predstavqa kvant amplitude. Zna~i, apsolutna vrednost
gre{ke koja nastaje u procesu kvantovawa mawa je ili je najvi{e
jednaka polovini amplitudnog kvanta.
Kako }e na korisnika informacije da deluje gre{ka koja poti~e
od same prirode kvantovawa? Ovde treba voditi ra~una o dvema
~iwenicama. Prvo, svaki korisnik informacije (bilo da se radi o
qudskom bi}u ili ma{ini) raspolaè kona~nom osetqivo{}u prijema
{to zna~i da postoji neka kona~na veli~ina promene koju on moè
da razlikuje. Drugo, ve} je jasno da u realnim uslovima svaki
komunikacioni sistem radi u prisustvu {uma koji, u op{tem slu~aju,
maskira korisni signal, te primqeni signal nije identi~an emitovanom
signalu. Navedene dve ~iwenice, postojawe kona~ne mo}i
rezolucije prijemnika i postojawe {uma u prenosu poruke, ukazuju
da se prenos uvek obavqa uz prisustvo izvesne gre{ke. Zna~i,
kriterijum o vernosti reprodukcije podrazumeva da se toleri{e i
postojawe odre|ene gre{ke. To zna~i da }e primalac poruke, za koga
smo rekli da defini{e kriterijum o vernosti reprodukcije, biti
zadovoqan ako se trenutna vrednost signala s(t) reprodukuje na
prijemu bilo kojom vredno{}u koja se nalazi u intervalu trenutnih
vrednosti koji prijemnik prihvata kao jednu jedinu vrednost.
Gre{ka kvantovawa se obi~no naziva {um kvantovawa jer
spektar funkcije q(t) li~i na spektar {uma.
Diskretizacija kontinualnog signala moè se izvr{iti bilo tako {to
}e se prvo obaviti odmeravawe originalnog signala pa kvantovawe
odmeraka, bilo {to }e se prvo kontinualni signal kvantovati pa
potom kvantovani signal odmeravati. Iako su u principu oba pristupa
ispravna, u praksi se uvek prvo vr{i odmeravawe signala pa
kvantovawe odmeraka, jer je to tehni~ki jednostavniji pristup.
4.4 SPEKTAR [UMA KVANTOVAWA
2
[um kvantovawa ima sredwu snagu Peq  . Ova snaga je
12
rasplinuta po {irokom frekvencisko opsegu. Vremenski tok {uma
kvantovawa, koji je pokazan na slici 4.13, ukazuje da snaga {uma
zavisi od veli~ine koraka kvantovawa  ali i da spektar ovog {uma
zavisi od veli~ine koraka kvantovawa (ili, druga~ije re~eno, od
broja koraka kvantovawa q). Broj koraka kvantovawa dat je izrazom
Smax  Smin
q i spektar, spektralna gustina snage, {uma kvantovawa

skicirana je na slici 4.14 u zavisnosti od broja koraka kvantovawa.
Slika 4.14: Spektralna gustine snage {uma kvantrovawa
Sa slike 4.14 vidimo da {um kvantovawa zauzima veoma {irok

opseg u~estanosti, mnogostruko {iri od opsega u~estanosti koji
zauzima originalan nekvantizovani signal. Jo{ da kaèmo da ovaj
{um ne moè ni na koji na~in da se izbegne. Takav kakav je on prati
signal kroz sve daqe obrade.
PITAWA I ZADACI
1. U ~emu je razlika izme|u kontinualnog signala i diskretnog
signala?
2. Kakva je razlika izme|u signala kontinualnog po trenutnim
vrednostima, a diskretnog po vremenu i signala kontinualnog po
vremenu, a diskretnog po trenutnim vrednostima?
3. Koje se operacije moraju izvr{iti pri diskretizaciji
kontinualnog signala?
4. Koje se operacije moraju izvr{iti pri digitalizovawu
kontinualnog signala?
5. Kako se moè predstaviti binarno digitalizovan signal?
6. Kakav je spektar realnih informacionih signala?
7. Objasniti postupak odmeravawa kontinualnog signala.
8. Koji uslovi moraju da budu ispuweni da bi signal mogao da
se jednozna~no predstavi svojim odmercima?
9. [ta je to Nikvistova brzina?
10. Skicirati spektar odmerenog signala.
11. Objasniti zbog ~ega u~estanost odmeravawa ne sme biti
mawa od Nikvistove brzine?
12. Nacrtati blok {emu konvertovawa povorke odmeraka u
originalni kontinualni signal.
13. Kako na proces obnavqawa kontinualnog signala iz
odmerenog signala uti~e karakteristika filtra za obnavqawe?
14. Zbog ~ega dolazi do preklapawa spektra odmerenog
signala i kada se odmeravawe vr{i Nikvistovom brzinom? Kako se
moèmo boriti protiv ove pojave?
15. [ta je to kvantovawe? Zbog ~ega se vr{i kvantovawe
signala?
16. Kolika se gre{ka unosi prilikom kvantovawa?
17. [ta je to {um kvantovawa?
18. Prilikom diskretizacije kontinualnog signala koju operaciju
treba prvo obaviti: odmeravawe ili kvantovawe?
5. UTICAJ PROPUSNOG OPSEGA PRENOSNOG

SISTEMA NA OBLIK SIGNALA
3.2. SPEKTAR SIGNALA
U poglavqu dva re~eno je da svaki elektri~ni signal moè da se

posmatra i u vremenskom domenu i u frekvencijskom domenu.
Ovako izgleda jedan signal opisan analiti~kim izrazom:
s( t )  S sin( 2 f1t )
Oblik ovog signala dat je na slici 5.1a. To je o~igledno sinusoida
amplitude S i periode T=1/f1 gde je f1 u~estanost signala. U domenu
u~estanosti ovaj signal ima samo jednu komponentu i to
komponentu na u~estanosti f1.
s(t) S(f)
S S
0
T 2T t
-S
0 f1 f
(a) (b)
Slika 5.1: Predstavqawe sinusoidalnog signala u (a) vremenskom i
(b) u frekvencijskom domenu.
Grafi~ko prikazivawe spektra omogu}ava da se relativno

jednostavno utvrde osnovne osobine signala. Iz amplitudnog spektra
odmah je vidqivo koje komponente postoje i kakav je odnos wihovih
amplituda. Me|utim, treba voditi ra~una o tome da je za ispravno
predstavqawe signala neophodno raspolagati sa oba spektra: i sa
amplitudnim i sa faznim. Naime, fazni spektar defini{e me|usobni
vremenski poloàj frekvencijskih komponenti signala. Ako se ne
poznaje fazni spektar signala, mogu se, nesvesno, prihvatiti neke
neta~ne pretpostavke o faznom stavu komponenti signala, {to
moè da dovede do potpuno pogre{nog zakqu~ka o stvarnom
vremenskom obliku signala.
Da bismo ilustrovali va`nost poznavawa i amplitudskog i faznog
spektra posmatra}emo dva primera.
Prvi primer je signal koji se sastoji od tri komponente:
s1 ( t )  1  sin( 2  f1  t )
s2 ( t )  1  sin( 2  2 f1  t )
s3 ( t )  1  sin( 2  3 f1  t )
Zbirni signal moè da se opi{e analiti~kim izrazom:
s( t )  s1 ( t )  s2 ( t )  s3 ( t )
s( t )  1  sin( 2  f1  t )  1  sin( 2  2 f1  t )  1  sin( 2  3 f1  t )
Na slici 5.2a prikazane su ove tri komponente signala i signal
koji je nastao superpozicijom (sabirawem) ova tri sinusoidalna
signala. Na slici 5.2b prikazan je spektar ovog signala. Ukoliko
prenosni kanal bez promene propusti sve tri komponente signala i
prijemni signal }e biti verna reprodukcija emitovanog signala.
s(t) s(t)=s1(t)+s2(t)+s3(t) S(f)
s1(t) s2(t)
2S s3(t)
S S
0
-S
-2S 0 f1 2f1 3f1 f
(a) (b)
Slika 5.2: (a) Tri komponente signala s(t) i zbirni signal s(t);
(b) Amplitudni spektar signala s(t).
Pozabavimo se oblikom signala na prijemu ukoliko prenosni

sistem ne prenosi jednu od komponenata signala. Neka prenosni
sistem ukida, ne prenosi, upravo komponentu ~ija je u~estanost:
f  3 f1
Ovaj slu~aj treba tretirati kao slu~aj kada u sistemu postoje
linearna amplitudna izobli~ewa. Prijemni signal }e imati oblik koji je
pokazan na slici 5.3a.
s(t) s(t)=s1(t)+s2(t) S(f)
2S s1(t) s2(t)
S S
0
t
-S
-2S 0 f1 2f1 f
(a) (b)
Slika 5.3: (a) Vremenski oblik zbirnog signala sa slike 5.2a kada su
ostale samo dve komponente; (b) amplitudni spektar signala sa
slike 5.2 ukoliko su zadràne samo dve komponente spektra.
Moè da se desi da prenosni sistem ne ukida ve} da posebno

isti~e (poja~ava) neku, u ovom slu~aju jednu, komponentu. Neka to
bude komponenta u~estanosti f2 = 2f1. Neka sistem poja~ava ovu
komponentu 2 puta. Zna~i, signal na prijemu }e imati komponente:
s1 ( t )  1  sin( 2  f1  t )
s2 ( t )  2  sin( 2   2 f1  t )
s3 ( t )  1  sin( 2  3 f1  t )
U ovom slu~aju zbirni signal moè da se opi{e analiti~kim
izrazom:
s( t )  1  sin( 2  f1  t )  2  sin( 2  2 f1  t )  1  sin( 2  3 f1  t )
Na slici 5.4 pokazan je zbirni, u ovom slu~aju, reprodukovan,
prijemni, signal koji poti~e od emitovanog signala s(t).
Ovo bi opet bio slu~aj amplitudnih izobli~ewa, moglo bi se to
nazvati nelinearnim amplitudnim izobli~ewima. Kaèmo
„nelinearnim amplitudnim izobli~ewima„ jer poja~awe svih
komponenti signala nije isto.
s(t)=s1(t)+s2(t)+s3(t)
s2(t) S(f)
s3(t) s1(t) 2S
0 f1 2f1 3f1 f
(a) (b)
Slika 5.4: (a) Vremenski oblik zbirnog signala sa slike 5.2a kada su
ostale sve tri komponente, ali je jedna od wih poja~ana; (b)
amplitudni
spektar posmatranog vremenskog signala.
A sada jo{ jedan primer, slu~aj kada prenosni sistem unosi

samo fazna izobli~ewa. Ovaj slu~aj je, recimo, kada vreme prenosa
pojedinih komponenata signala nije isto. Na primer, pretpostavimo
da prenosni sistem unosi ka{wewe za drugu komponentu signala od
pola periode te komponente. Neka sistem unosi ka{wewe tre}e
komponente signala od pola periode te komponente. (Razli~ito
ka{wewe zna~i da vremena prenosa svih komponenata signala nisu
ista!).
U ovom slu~aju zbirni signal moè da se opi{e analiti~kim
izrazom:
s( t )  1  sin( 2  f1  t )  1  sin( 2  2 f1  t   )  1  sin( 2  3 f1  t   )
Na slici 5.5. pokazan je oblik ovog reprodukovanog signala.
Signal se razlikuje od polaznog signala pokazanog na slici 5.2 po
fazama pojedinih komponenata. Vidi se da se vremenski oblici
signala na slikama 5.2a i 5.5a drasti~no razlikuju. Me|utim,
amplitudni spektar signala je u oba slu~aja o~igledno isti. Razlika je
upravo u faznom spektru odnosno u vremenskom poloàju
elementarnih sinusoida.
s(t) s(t)=s1(t)+s2(t)+s3(t) S(f)
2S s2(t) s1(t) s3(t)
S S
0
-S
-2S 0 f1 2f1 3f1 f
(a) (b)
Slika 5.5: (a) Vremenski oblik signala nastao superpozicijom tri
komponente signala u slu~aju kada postoji fazni pomeraj; (b)
amplitudni spektar posmatranog signala.
5.2. SPEKTAR REALNOG SIGNALA PORUKE
Ispitivawa su pokazala da se moè smatrati da svi signali

realnih poruka imaju spektre ograni~ene {irine. Na primer,
istraìvawa signala govora ukazuju da se spektar prirodnog govora
nalazi u opsegu od oko 50[Hz] do 10.000[Hz]. Spektar muzi~kog
signala je znatno {iri i dobrim delom se nalazi izvan ~ovekovog
~ujnog opsega. U literaturi se obi~no navodi da je na{ ~ujni opseg
od 20[Hz] do 20[kHz]. Me|utim, retko koja odrasla osoba zaista moè
da ~uje zvukove ~ija je frekvencija preko 15[kHz]. Spektar video
signala se nalazi u opsegu od 10[Hz] do oko 5[MHz]. Spektar
pravougaonog impulsa, kojim naj~e{}e predstavqamo signal
podataka, teorijski se prostire se od 0[Hz] do beskona~nosti, ali
prakti~no se 90% energije ovog signala nalazi u opsegu od 1/ gde je
sa  ozna~ena {irina (trajawe) impulsa, a u dva puta {irem opsegu,
tj. u opsegu od 2/ ~ak 95% energije signala. Na primer, ako
pravougaoni impuls ima {irinu  = 10-3 [s], to }e se 90% energije
nalaziti u opsegu od 0[Hz] do 1[kHz].
S(f)
0 fg f
Slika 5.6: Predstava signala ograni~enog spektra u frekvencijskom
domenu.
Signali ~iji je spektar ograni~en do neke u~estanosti fg u

daqem izlagawu }e se predstavqati na na~in prikazan na slici 5.6.
Treba napomenuti, da sada veli~ina ordinate ne ozna~ava
amplitudu frekvencijske komponente, ve} samo nazna~ava da ve}a
ordinata pripada komponenti vi{e u~estanosti.
5.3. [IRINA SPEKTRA SIGNALA I [IRINA PROPUSNOG OPSEGA

SISTEMA
Savr{eni (idealni) telekomunikacioni sistem bi trebalo da

prenosi sve komponente signala bez obzira na wihovu u~estanost tj.
od 0[Hz] do beskona~nosti. U stvarnosti nijedan telekomunikacioni
sistem nije savr{en: uvek postoji jedan opseg u~estanosti koje
sistem prenosi dok komponente na drugim u~estanostima toliko
slabi da se moè, s prakti~ne ta~ke gledi{ta, re}i da te u~estanosti
sistem ne propu{ta. Opseg u~estanosti koje sistem propu{ta naziva
se propusni opseg sistema. [irina propusnog opsega sistema se
defini{e kao razlika izme|u najvi{e i najniè u~estanosti koje sistem
propu{ta:
B  f max  f min
Jasno je da ako se spektar signala koji se prenosi ne preklapa sa
propusnim opsegom prenosnog sistema, signal ne moè da se
prenese.
Isto tako, ako se spektar signala koji se prenosi preklapa sa
propusnim opsegom prenosnog sistema, ali je {irina spektra signala
koji se prenosi ve}a od {irine propusnog opsega prenosnog sistema,
signal }e biti prenet sa gubitkom, jer neke komponente signala ne}e
biti prenete. Zna~i, signal na prijemu bi}e izobli~en u odnosu na
signal koji je emitovan.
Iako teorijski posmatrano svi signali poruka imaju beskona~no
{irok spektar (jer uvek imaju ograni~eno trajawe) u prakti~nim
razmatrawima se smatra da spektar svakog signala poruke ima
ograni~enu {irinu. Prema tome, logi~no je da se prenosni sistemi
projektuju tako da imaju propusni opseg koji je u idealnom slu~aju
jednak {irini spektra preno{enog signala ili, {to je ekonomi~nije,
koji se poklapa sa delom spektra koji sadrì zna~ajne komponente
preno{enog signala. Na primer, u slu~aju govornog signala,
istraìvawa su pokazala da se u opsegu od 300[Hz] do 3400[Hz] nalazi
sa~uvano i dovoqno snage i dovoqno razumqivosti tako da se
govorna komunikacija moè uspe{no da obavi. Zbog toga je opseg
od 300[Hz] do 3400[Hz] me|unarodno usvojena {irina kanala za prenos
govora telefonom. [ta vi{e, u nekim profesionalnim primenama
(vojska, policija, elektrodistribucija i sl.) ~esto se koriste i veze
smawenog (redukovanog) kvaliteta ~ija {irina opsega iznosi
300[Hz]2400[Hz] ili 300[Hz]2700[Hz]. Pri prenosu impulsa, zavisno od
vrste prenosa {irina propusnog opsega prenosnog sistema se
obi~no kre}e od 1/2 do 2/, gde je  {irina preno{enog impulsa.
Prema kori{}enom opsegu u~estanosti razlikuju se dve
osnovne vrste prenosa signala:
 prenos u osnovnom opsegu u~estanosti,
 prenos u transponovanom opsegu u~estanosti.
Za signal se kaè da se nalazi u osnovnom opsegu ako se sve
wegove zna~ajne spektralne komponente nalaze u opsegu od 0[Hz]
(jednosmerna komponenta) ili u blizini 0[Hz] do neke kona~ne
grani~ne u~estanosti fg (npr., kada se govor prenosi u opsegu od
300[Hz] do 3.400[Hz]). Originalni informacioni signal s(t) je uvek u
osnovnom opsegu.
Pod prenosom u transponovanom opsegu podrazumevaju se svi
slu~ajevi kada se tokom prenosa spektar signala ne nalazi u
prirodnom opsegu u~estanosti, ve} je pomeren u oblast vi{ih
frekvencija (npr., prenos govora u opsegu od 16,3[kHz] do 19,4[kHz] ili
od 84,3[kHz] do 87,4[kHz]). Signal u transponovanom opsegu ima
zna~ajne spektralne komponente grupisane u intervalu u~estanosti
od f1 do f2. Spektralni sadràj signala iznad i ispod ovog opsega je
zanemarqiv, pa se u prakti~nim razmatrawima smatra da je jednak
nuli. Ukupna {irina opsega je obi~no mala u odnosu na dowu
grani~nu u~estanost f1.
PITAWA I ZADACI
1. U ~emu je razlika izme|u linearnih i nelinearnih amplitudnih
izobli~ewa?
2. Kada se javqaju fazna izobli~ewa?
3. [ta podrazumevamo pod prenosom signala u transponovanom
opsegu?
4. Kolika se koli~ina energije pravougaonog signala nalazi u opsegu
do prve nule spektra?
5. Koliko je trajawe pravougaonog impulsa ako se zna da se 95%
energije nalazi u opsegu od 0[Hz] do 5[kHz]?
1. FILTRI
1.1. UVOD
Svaki sistem za prenos ili za obradu analognih signala na ~ijem

se izlazu signal na bilo koji na~in razlikuje od signala na wegovom
ulazu moè da se posmatra kao neki filtar. To zna~i da taj sistem
moè da poja~ava ili da slabi sve ili samo neke komponente ulaznog
signala, moè da mewa ili da ne mewa odnose izme|u faza pojedinih
komponenata. Poja~awe sistema moè da zavisi od u~estanosti
posmatrane komponente signala ili da zavisi od trenutne vrednosti
te komponente. U svakom slu~aju, ~im se signal na izlazu nekog
elementa razlikuje od signala na wegovom ulazu, moè se re}i da
taj sistem filtrira signal.
Elektri~nim filtrom se naziva svaki sistem koji ima zadatak da
na èqeni na~in promeni spektar elektri~nog signala koji se dovodi
na ulaz filtra.
Teorija analognih filtara, filtara koji se koriste za filtrirawe
analognih signala, je davno razvijena. Ta teorija omogu}ava da se
projektuju filtri koji }e imati èqene karakteristike. Ovi filtri se
realizuju naj~e{}e kao normalizovani filtri propusnici niskih
u~estanosti i tek onda, preslikavawem od tih filtara, dobijaju se
parametri koji opisuju realni filtar. Ovi parametri mogu da budu, ili
stvarne vrednosti R, L i C komponenata, ili mogu da budu i vrednosti
impulsnog odziva filtra ili frekvencijska karakteristika filtra (~esto se
naziva prenosna karakteristika filtra a ona, u stvari, predstavqa
poja~awe filtra u funkciji u~estanosti), ili fazna karakteristika filtra
(relativan odnos faza pojedinih komponenata signala).
Normalizovan filtar propusnik niskih u~estanosti je filtar
èqene karakteristike ~ija je grani~na u~estanost fg = 1. Posebna
pa`wa je posve}ena projektovawu analognih filtara, zbog toga {to
su filtri najskupqi i najglomazniji delovi svakog ure|aja. U jednom
ure|aju moè da bude i vi{e filtara sa razli~itim karakteristikama.
Ako ti filtri treba da budu podesivi tako da se wihove karakteristike
mogu prilagoditi razli~itim zahtevima, pojavquju se dopunski
problemi. Zbog toga su traène metode koje bi omogu}ile da se
eventualno promenom jednog ili dva elementa karakteristike filtra
mogu kontrolisano mewati.
Razvoj ra~unarske tehnike i digitalizacija donose nove
probleme. Digitalna obrada signala je odmah ukazala i na
mogu}nosti zamene skupih hardverskih analognih filtara
procedurama za obradu signala ~iji bi ciq bio da obezbede istu
obradu kao odgovaraju}i analogni filtri.
Treba odmah naglasiti da je razvijeno mnogo metoda za
projektovawe ovih, digitalnih, filtara, ali i da ne postoji ni univerzalna
metoda a ni univerzalni filtar koji bi mogao da re{i sve probleme.
Me|utim, i pored kori{}ewa digitalnih filtara na{i ure|aji i daqe
koriste i analogne filtre. Jedan primer gde se koriste analogni filtri je
ulaz prijemnika po{to je tu obi~no potrebno da se izvr{i selekcija
èqenog signala iz spektra dolaze}ih signala.
Bi}e obra|ene samo osnovne i op{te osobine filtara.
1.2. ELEKTRI^NI FILTRI
Pod elektri~nim filtrom podrazumevamo ure|aj ~ije je slabqewe

u nekom opsegu u~estanosti, u idealnom slu~aju kada nema
gubitaka, jednako nuli dok se van tog opsega ono razlikuje od nule.
Druga~ije re~eno, van tog opsega postoji izrazito veliko slabqewe.
Dakle, kroz filtar prolaze naponi i struje izvesnih frekvencijskih
opsega neoslabqeni, ili veoma malo oslabqeni. Ovi opsezi
u~estanosti nazivaju se propusnim opsezima u~estanosti, za razliku
od drugih opsega u~estanosti u kojima filtar izrazito slabi
komponente signala. U~estanosti koje dele ova dva opsega, to jest
propusni od nepropusnog opsega, nazivaju se grani~nim
u~estanostima.
H(f) H(f)
1 1
0 fg f 0 fg f
(a) (b)
H(f) H(f)
1 1
0 fg1 fg2 f 0 fg1 fg2 f

(v) (g)
Slika 6.1: Frekvencijske karakteristike (ili prenosne karakteristike)
za 4 tipa osnovnih idealnih filtara; (a) idealni NF filtar; (b) idealni VF
filtar; (v) idealni FPOU; (g) idealni FNPOU
Filtri se naj~e{}e dele prema poloàju propusnog opsega u

celokupnom frekvencijskom opsegu. Prema ovoj definiciji moè se
smatrti da postoje 4 osnovne vrste filtara:
 propusnik niskih u~estanosti  NF filtar,
 propusnik visokih u~estanosti  VF filtar,
 propusnik opsega u~estanosti (FPOU), i
 nepropusnik opsega u~estanosti (FNPOU).
Ozna~imo sa H(f) poja~awe filtra u funkciji u~estanosti (ili,
kako je jo{ nazivamo, frekvencijsku karakteristiku ili prenosnu
karakteristiku filtra). Uvedimo i pojam idealnog filtra kao filtra ~ije je
poja~awe u propusnom opsegu H(f) = 1. Tada se frekvencijske
karakteristike (poja~awe u funkciji u~estanosti) navedenih idealnih
filtara mogu predstaviti slikom 6.1.
1.3. PODELA FILTARA

Pored osnovne podele prema poloàju opsega u~estanosti koje

nas interesuju na frekvencijskoj skali, filtri mogu da se podele i u
grupe prema osnovnim konstruktivnim elementima od kojih su
sagra|eni. Takva podela daje na pregledan na~in konstruktivne
tipove filtara. Po ovom kriterijumu, svi filtri mogu da se podele u dve
osnovne grupe: u grupu elektri~nih filtara i u grupu elektri~no
analognih filtara. U prvu grupu mogu da se ukqu~e svi filtri koji se
sastoje samo od elektronskih elemenata, dakle takvih sklopova koji
predstavqaju prava elektronska kola. U drugoj grupi su filtri koji u
sebi sadrè i druge fizi~ke komponente preko kojih moè da se vr{i
filtrirawe odre|enih opsega.
Elektri~ni filtri se, daqe, mogu podeliti na aktivne i na pasivne
ve} prema tome da li sadrè i neke aktivne elemente ili sadrè samo
pasivne elemente. Aktivni filtri su konstruisani uglavnom na osnovu
razli~itih tipova selektivnih poja~ava~a i oni se detaqnije
prou~avaju u poglavqima Radiotehnike i Elektronike. Pasivni filtri se
dele na filtre sa koncentrisanim parametrima, kod kojih su elementi
diskretni R, L i C elementi, i na filtre sa raspodeqenim parametrima
~iji sastavni elementi su delovi vodova, talasovoda ili rezonantnih
{upqina. Tre}u kategoriju pasivnih filtara bi mogli da ~ine
kombinovani filtri.
Elektri~ni filtri sa koncentrisanim parametrima dele se na
grupu LC i na grupu RC filtara. LC filtri predstavqaju naj~e{}i oblik
klasi~nih filtara i na wima je i sagra|ena celokupna osnovna teorija
filtara. Filtri RC tipa se naj~e{}e upotrebqavaju kao kola pri prenosu
i pri uobli~avawu impulsa.
Na slici 6.2 data je tabelarna podela filtara.
Filtri sa raspodeqenim parametrima koriste se kao filtri za vrlo
visoke u~estanosti odnosno u slu~ajevima kada konstrukcija filtara
obi~nog LC tipa ne zadovoqava  kada ~ak nije ni mogu}a.
Kombinovani filtri sadrè u sebi pored elektronskih elemenata i
dodatne elemente kao {to su to kvarc, kvarcni filtri ili induktivne
komponente sa magnetostriktivnim jezgrima. Ovi elementi se
upotrebqavaju u slu~ajevima kada treba popraviti odre|ene osobine
filtra. Zna~i, upotrebqavaju se pri realizaciji vrlo selektivnih filtara.
F I LTRI
El ekt ri ~ni El ekt ri ~no-anal ogni

f i l t ri f i l t ri
Akt i vni P asi vni El ekt romehani ~ki P i ezoel ekt ri ~ni
F i l t ri sa F i l t ri sa
koncent ri sani m raspodeqeni m Kombi novani
paramet ri ma paramet ri ma f i l t ri
LC RC F i l t ri od del ova Kvarcni

t al asovoda i Magnet ost ri kci oni
f i l t ri f i l t ri f i l t ri f i l t ri
rezonant ni h {upqi na
Slika 6.2: Tabelarna podela filtara
Elektri~no analogni filtri imaju, i na ulaznoj i na izlaznoj strani,

pretvara~e koji elektri~ne veli~ine pretvaraju u odgovaraju}e
veli~ine neke druge prirode. Piezokerami~ke komponente su „srce„
 osnova ovih filtara.
Ovo je samo jedna od mogu}ih podela filtara. U ovu tabelu nisu
ukqu~eni digitalni filtri.
1.4. OSOBENOSTI PROJEKTOVAWA FILTARA
Projektnim zadatkom se odre|uju tehni~ke karakteristike koje

mora da zadovoqi filtar koji treba projektovati. Standardni uslovi su
skoro u svim slu~ajevima isti i oni moraju da sadrè:
 grani~ne u~estanosti filtra,
 maksimalno dozvoqeno slabqewe u propusnom opsegu,
 minimalno dozvoqeno slabqewe u nepropusnom opsegu,
 maksimalno dozvoqeno odstupawe impedanse u propusnom
opsegu.
Bi}e re~i samo o osnovnim tipovima filtara.
1.4.1. Filtar propusnik niskih uêstanosti  NF filtar
Filtar predstavqa ure|aj sa jednim parom ulaznih i jednim parom

izlaznih krajeva. Ure|aj koji ima po jedan par ulaznih i izlaznih
krajeva nazivamo op{tim imenom ~etvoropol. Uobi~ajeno je da se
filtri predstavqaju i analiziraju pomo}u tzv. osnovnih }elija filtra.
Konfiguracija osnovne }elije za filtar propusnik niskih
u~estanosti je pokazana je na slici 6.3. Grani~na u~estanost, fg,
ovog filtra je sa vrednostima L i C elemenata vezana relacijom:
1
fg 
2 LC
L/2 L/2
Ul az C I zl az
Slika 6.3: Osnovna }elija NF filtra
Filtar je mreà, kolo, sastavqeno od L i C elemenata. To kolo ima

svoju odre|enu ulaznu otpornost, karakteristi~nu otpornost
(karakteristi~nu impedansu).
Ukoliko se zna èqena karakteristi~na impedansa filtra moè
da se navedu i slede}e relacije koje daju broj~ane vrednosti za
impedansu L i za kapacitivnost C:
R 1
L C
2    fg 2    fg  R
Na osnovu èqenog slabqewa na nekoj odre|enoj u~estanosti f
moè da se odredi potreban broj }elija koje }e obezbediti traèno
slabqewe. Put za ovo je da se ukupno zahtevano slabqewe podeli sa
slabqewem za jednu }eliju pa se dobija potreban broj }elija. Ukoliko
se dobije ceo broj }elija, filtar koji se realizuje bi}e simetri~an.
Ukoliko ra~unski odre|en broj }elija n nije ceo broj (ve} moè da se
zaokruì na pola }elije)  realizovan filtar }e biti nesimetri~an.
1.4.2. Filtar propusnik visokih uêstanosti  VF filtar
Konfiguracija, odnosno izgled, osnovne }elije ovog filtra

pokazan je na slici 6.4.
2C 2C
Ul az 2L I zl az
Slika 6.4: Osnovna }elija VF filtra
Grani~na u~estanost ovog filtra je:

1
fg 
2  2   LC
Ovaj filtar propu{ta opseg u~estanosti od f = fg do f = .
Za prora~un elemenata ovog filtra korisno je navesti relacije
koje daju vrednosti elemenata filtra:
R 1
L C
4    fg 2    fg  R
Na osnovu èqenog slabqewa na nekoj odre|enoj zadatoj
u~estanosti f1 moè jednostavno da se odredi potreban broj
osnovnih }elija koje }e obezbediti traèno slabqewe.
1.5. APROKSIMATIVNE METODE PRI REALIZACIJI

ELEKTRI^NIH FILTARA
Ve} i do sada prikazana osnovna realizacija filtara ukazuje na

mnoge probleme. Filtar sadrì reaktivne elemente  kondenzatore i
induktivne kalemove. Wihova impedansa zavisi od u~estanosti pa i
ceo filtar ima ulaznu impedancu koja zavisi od u~estanosti. I
slabqewe filtra zavisi od u~estanosti. Kona~no, i slabqewe u
propusnom opsegu, i slabqewe u nepropusnom opsegu zavise od
u~estanosti. Me|utim, ~iwenica je da, naj~e{}e, tehni~ki uslovi
vezani za karakteristike filtara ove daju u okviru odre|enog gabarita
 daju izvesne tolerancije karakteristika filtara. Ova ~iwenica daje
mogu}nost da se unutar datih gabarita drugim metodama odredi
prenosna karakteristika filtarskog ~etvoropola koja }e zadovoqiti
date uslove.
Jedan od postupaka koji daje zadovoqavaju}e re{ewe je
aproksimacija koja daje fizi~ki ostvarivu mreù. Zna~i, re{avawe
zadatka aproksimacije }e dati na~in za nalaèwe stabilne i fizi~ki
ostvarive mreè, ~ija }e prenosna funkcija aproksimirati idealnu
prenosnu karakteristiku (pokazanu na delu a slike 6.5) nekom
karakteristikom koja se uklapa u gabarit koji smo prikazali na delu b
iste slike.
H(f) H(f)
1 1
0 fg1 fg2 f 0 fg1 fg2 f

(a) (b)
Slika 6.5: (a) Idealna prenosna karakteristika filtra; (b) gabarit
stvarne karakteristike filtra
Postoji vi{e na~ina da se zadata (u su{tini proizvoqna) funkcija

aproksimira drugom. Matemati~ki aparat koji se koristi pri tome, u
stvari, koristi se i za projektovawe filtara. Problem se svodi, dakle, na
aproksimirawe odre|ene, u osnovi proizvoqne, prenosne
karakteristike drugom. Od svih do sada poznatih postupaka
aproksimacija posebno treba ista}i slede}e, naj~e{}e sretane,
postupke aproksimacija:
1. Batervortova aproksimacija. Ova aproksimacija se koristi za
pribli`nu realizaciju idealne (sada je to samo idealizovana prenosna
funkcija) prenosne funkcije filtra propusnika niskih u~estanosti.
2. êbi{evqeva aproksimacija. Ova aproksimacija aproksimira
èqenu karakteristiku ravnotalasnom karakteristikom u propusnom i
monotono opadaju}om u nepropusnom opsegu. Ova aproksimacija
je poznata i pod imenom êbi{evqeva aproksimacija I tipa.
3. Inverzna êbi{evqeva aproksimacija. Tu se prenosna
karakteristika aproksimira monotono opadaju}om karakteristikom u
propusnom i ravnotalasnom karakteristikom u nepropusnom opsegu.
Ta aproksimacija je poznata i pod nazivom êbi{evqeva
aproksimacija II tipa.
4. Elipti~na aproksimacija. Poznata je i pod nazivom Kauerova ili
dvojna êbi{evqeva aproksimacija. Tu se prenosna karakteristika
aproksimira ravnotalasnom karakteristikom i u propusnom i u
nepropusnom opsegu.
5. Beselova aproksimacija. Wome se postiè maksimalno ravna
karakteristika grupnog ka{wewa u propusnom opsegu.
Kao rezultat ovih aproksimacija realizuju se odgovaraju}i
standardni tipovi filtara. Pri tome treba re}i da projektovawe ve}ine
tih standardnih tipova filtara (i NF i VF i FPOU i FNPOU) po~iwe
projektovawem (aproksimacijom) karakteristike normalizovanog
filtra propusnika niskih u~estanosti (filtra ~ija je grani~na
u~estanost fg = 1[Hz]) a koja je odre|ena funkcijom (karakteristikom)
koja se uklapa u date gabarite. Kada se odredi aproksimacija odre|
enog reda  odre|ene ta~nosti  i normalizovane vrednosti
elemenata mreè ~ija je to prenosna funkcija, odgovaraju}im
transformacijama u~estanosti mogu se odrediti elementi jo{ uvek
normalizovanog, ali sada samo po impedansi, èqenog filtra (NF, VF,
FPOU ili filtra FNPOU). Zatim se, transformacijom impedanse, odre|
uju i stvarne vrednosti elemenata filtra koji se projektuje.
Na ovom mestu neophodno je napomenuti da prenosna
funkcija kojom se aproksimira èqena karakteristika ne moè
istovremeno da aproksimira i amplitudnu i faznu karakteristiku
normalizovanog idealizovanog NF filtra. Od navedenih
aproksimacija, aproksimacije pod rednim brojevima 1, 2, 3 i 4
aproksimiraju amplitudsku, a aproksimacija pod 5 aproksimira faznu
karakteristiku normalizovanog idealnog NF filtra.
Malo detaqnije }emo prou~iti jedan od navedenih postupaka
aproksimacije. Najjednostavnija aproksimacija koju treba upoznati je
Batervortova aproksimacija.
1.5.1. Batervortova aproksimacija filtara
Ova aproksimacija se koristi za pribli`nu realizaciju

normalizovane idealne prenosne funkcije filtra propusnika niskih
u~estanosti. Pri ovome se idealizovana karakteristika pokazana na
levom delu slike 6.6 aproksimira jednom od karakteristika iz familije
koja je prikazana na desnom delu te slike.
Ova aproksimacija, u stvari, za realizaciju èqene prenosne
karakteristike, èqene prenosne funkcije, normalizovanog
idealizovanog filtra propusnika niskih u~estanosti koristi takozvanu
Batervortovu funkciju koja je data izrazom:
1
Bn ( f ) 
 
2n
f
1 fg
H(f) H(f)
1 1
0.7
0 fg f 0 fg f
(a) (b)
Slika 6.6: Idealizovana karakteristika i familija karakteristika filtra
U ovom izrazu veli~ina n = 1, 2, 3, ... predstavqa red

Batervortove funkcije.
Normalizovana Batervortova funkcija ntog reda kojom
opisujemo idealizovan normalizovan Batervortov filtar ntog reda (fg
= 1[Hz]) je:
1
Bn ( f )n 
1  f 2n
Prenosna karakteristika ovog filtra je sa Batervortovom
funkcijom vezana relacijom:
1
H n ( f )n  Bn ( f )n 
2n
1 f
U ovom izrazu je sa f ozna~ena u~estanost koja je
normalizovana na u~estanost fg = 1[Hz]. Zna~i da sve funkcije B(f)
prolaze kroz vrednost 0,5 na
f = fg = 1[Hz]
Odgovaraju}e karakteristike H(f) prolaze kroz vrednost:
1 1 2
H n ( f )n  2n
   0.7
11 2 2
na u~estanosti f = fg.
Za ilustraciju, na slici 6.7 dat je op{ti izgled nekoliko
karakteristika za razli~ite vrednosti n.
Na ovoj slici nije bilo mogu}e dovoqno precizno nacrtati izgled
ovih krivih u oblasti visokih u~estanosti. Stoga, treba re}i da, u
oblasti visokih u~estanosti, strmina amplitudske karakteristike
iznosi 20[dB/oct], a poja~awe opada sa 20[dB/oct].
H(f)
n1<n2<n3
1 n1
0.7 n2
n3
0 fg f
Slika 6.7: Idealna prenosna karakteristika filtra i Batervortova
aproksimacija 1, 2, i 3. reda
Posebno treba naglasiti da red Batervortovog filtra, n, ozna~ava
broj reaktivnih elemenata pri realizaciji. Tako za n = 3 i za n = 4
realizacija normalizovanog filtra ima oblik pokazan na slici 6.8,
odnosno slici 6.9, respektivno.
Slika 6.8: Normalizovani Batervortov NF filtar 3. reda (n=3)
Slika 6.9: Normalizovani Batervortov NF filtar 4. reda (n=4)
Postupak odre|ivawa stvarnih vrednosti elemenata filtra

(postupak denormalizacije) nije potrebno da bude razmatran u ovoj
kwizi.
1.5.2. Postupak proraûna Batervortovog filtra
Iako se ne}e detaqnije prora~unavati, uputno je da navedemo

osnovne elemente postupka prora~unavawa elemenata filtra.
Dakle, na osnovu èqenog poja~awa (slabqewa) filtra na nekoj
u~estanosti f1 odre|uje se potreban red Batervortovog filtra n. Ako se
slabqewe filtra na toj u~estanosti f1 defini{e preko prenosne
karakteristike filtra:
1
H( f ) 
1  f1 2 n
dobija se da potreban red filtra moè da se izra~una koriste}i
obrazac:
n
1
2 log f1
 log  1
H 2 ( f1 ) 
1
Kako je red filtra celobrojna vrednost, to se na osnovu ovog
izraza dobijena vrednost za n zaokruùje na prvu ve}u celobrojnu
vrednost.
Na primer, ako je potrebno da se projektuje filtar koji }e na
normalizovanoj u~estanosti f1 = 4[Hz] imati poja~awe od 0,05:
n
1
2 log 4
 log  1
0 .052 
1 
1
2 log 4
 log 399  2,16
Ako se zaokruì ova vrednost na prvi ve}i ceo broj, dobije se da

je neophodan red filtra n = 3. Ovaj filtar }e imati ~ak i boqu
karakteristiku od zahtevane. Poja~awe u~estanosti f1 = 4[Hz] bi}e
jo{ mawe od traènog.
PITAWA I ZADACI
1. [ta je to elektri~ni filtar?
2. Kako se dele filtri prema poloàju propusnog opsega?
3. Kako se dele filtri prema osnovnim konstruktivnim elementima?
4. U ~emu je razlika izme|u pasivnih i aktivnih filtara?
5. [ta su to elektri~no analogni filtri?
6. Koje osnovne karakteristike filtra treba definisati pri projektovawu
filtra?
7. Nacrtati osnovnu }eliju NF filtra sastavqenog od L i C elemenata.
8. Nacrtati prenosnu karakteristiku idealnog filtra propusnika niskih
u~estanosti.
9. Kakve prenosne karakteristike se postiù elipti~nom
aproksimacijom?
2. OSOBINE SIGNALA PODATAKA
Kada se govori o signalima podataka odmah, i nesvesno,

povezuju se sa wihovim danas naj~e{}im izvorom: digitalnim
ra~unarom. Zbog toga se moè pomisliti da je interesovawe za
osobine signala podataka u vezi sa pojavom ra~unara, tj. sa
pedesetim godinama ovog veka. Me|utim, i razni telemetrijski signali
predstavqaju signale podataka. [ta vi{e, prvi tip signala koji se
pojavio u savremenim telekomunikacijama bio je upravo signal
podataka. Naime, izme|u signala u telegrafiji i signala podataka
nema, u principu, razlike. I u telegrafiji i u prenosu podataka poruke
su diskretne prirode, koristi se azbuka koja ima kona~an broj
simbola, a svaki simbol se moè predstaviti kombinacijom samo dva
osnovna elementa odnosno dva elementarna simbola koje obi~no
obeleàvamo sa „0„ (logi~ka nula) i „1„ (logi~ka jedinica). Prema
tome, talasni oblik i signala podataka i telegrafskog signala moè da
se predstavi kombinacijom binarnih impulsa, to jest impulsa koji
imaju dva amplitudna stawa (slika 7.1).
s(t)
1 0 1 1
E
0 TB TB TB TB t
Slika 7.1: Talasni oblik signala podataka: dekadni broj 13 u

binarnom obliku
U op{tem slu~aju signali podataka mogu da budu predstavqeni

impulsima koji imaju kona~an broj amplitudnih stawa. U tom
slu~aju, ako broj stawa ozna~imo sa M, govorimo o Marnim
impulsima. Na primer, ako se koriste impulsi sa ~etiri amplitudna
stawa, to broj elementarnih simbola iznosi ~etiri i simboli~ki mogu
da se ozna~e sa 0, 1, 2 i 3. Bitno je zapaziti, da je u slu~aju prenosa
signala podataka broj elementarnih simbola uvek kona~an, {to
zna~i da je re~ o digitalnom signalu.
2.1. SPEKTAR PRAVOUGAONOG IMPULSA
U digitalnom prenosu naj~e{}e se smatra da su impulsi

pravougaonog oblika. Analiza pravougaonog impulsa u
frekvencijskom domenu (koju mi ne izvodimo) pokazuje da je
spektar pravougaonog impulsa beskona~no {irok i ima oblik
prikazan na slici 7.2.
S(f)
0 1/ 2/ 3/ f

Slika 7.2: Spektar usamqenog pravougaonog impulsa
Dakle, na slici sa vidi da je spektar usamqenog pravougaonog

impulsa po op{tem obliku isti kao i spektar povorke pravougaonih
impulsa koji smo pokazali ranije. Jedina razlika je u tome, {to je
spektar usamqenog pravougaonog impulsa kontinualan, a spektar
povorke pravougaonih impulsa je diskretan i harmonijski.
Kao {to smo ve} rekli, matemati~kim putem se moè pokazati
da se pravougaoni impuls moè dobiti superpozicijom beskona~no
velikog broja sinusoida beskona~no male amplitude koje su
beskona~no bliske po u~estanosti, a zauzimaju ceo opseg
u~estanosti od 0[Hz] do beskona~nosti. Zbog toga {to ni jedan
prenosni sistem ne prenosi beskona~an ve} kona~an opseg
u~estanosti, to }e pri prenosu pravougaonog signala neke
komponente signala biti „odse~ene„ (tj. veoma oslabqene) {to
zna~i da }e na prijemu da se pojavi izobli~en signal. Izobli~ewa su
utoliko ve}a ukoliko je propusni opseg sistema uì, jer je tada
odse~en ve}i broj spektralnih komponenti preno{enog signala.
Sa slike 7.2 se vidi da je spektar pravougaonog impulsa
sastavqen iz niza arkada iste {irine ~ije se maksimalne amplitude
smawuju sa porastom rednog broja arkade. U analiti~kom obliku
spektar pravougaonog impulsa se moè opisati funkcijom koja se
mewa po op{tem zakonu:
sin( x )
x
pri ~emu je x = /2 gde je  {irina (trajawe) impulsa. Spektar ima
vrednost 0 u ta~kama gde je x = m pri ~emu m moè da ima
vrednosti m = 1, 2, 3, ..., odnosno na u~estanostima f = 1/, 2/, 3/, ... .
Vidi se da je {irina frekvencijskog opsega prve arkade obrnuto
srazmerna {irini impulsa. Zna~i, {to je impuls uì to je {irina
frekvencijskog opsega arkada ve}a. U poglavqu 5.2 re~eno je da se
u prvoj arkadi spektra pravougaonog impulsa nalazi 90,3% ukupne
energije signala. Prve dve arkade sadrè 95%, a prve tri 96,6%
energije. Vidimo da je najve}i deo energije pravougaonog impulsa
skoncentrisan u prvoj arkadi. To zna~i da prenosni sistem ~ija je
{irina propusnog opsega 1/ prenosi 90,3% energije pravougaonog
impulsa {irine . [ta vi{e, pove}awe propusnog opsega sistema
iznad 1/ malo doprinosi ukupnoj prenetoj energiji. Na primer, ako
umesto kroz sistem ~iji je propusni opseg 1/ propustimo impuls
trajawa  kroz sistem sa dva puta {irim propusnim opsegom,
prene}e se za 5% vi{e energije no u prvom slu~aju. S druge strane,
ako sa propusni opseg sistema suzi za 20% (ta~nije na 81% od {irine
prve poluarkade) izgubi}e se samo bezna~ajnih 0,3% energije
signala. U zavisnosti od {irine propusnog opsega B prenosnog
sistema u telekomu-nikacijama se defini{u tri kriterijuma za prenos
pravougaonog impulsa:
1
 kriterijum prve nule: B

;
0.81
 kriterijum energije: B   (prenosi se 90% energije);
1
 Nikvistov kriterijum: B  2 .
2.2. UNIPOLARNI I BIPOLARNI SIGNALI

Najjednostavniji oblik digitalnog signala je tzv. unipolarni

binarni signal (slika 7.3a). Unipolarni signal se dobija povremenim
ukqu~ivawem i iskqu~ivawem jednosmernog napona. Napon
signala je ili E volti (prisustvo impulsa) ili 0 volti (odsustvo impulsa).
Ako se ukqu~ivawe i iskqu~ivawe jednosmernog napona vr{i u
jednakim vremenskim intervalima dobija se binarni signal sastavqen
od impulsa iste {irine (tj. istog trajawa)  sekundi koji se ponavqaju
svakih T sekundi (slika 7.4a). Ovakav periodi~an signal naziva se
povorka pravougaonih impulsa. Poseban slu~aj povorke
pravougaonih impulsa je povorka kvadratnih impulsa kod koje je  =
T/2, tj. {irina impulsa je jednaka polovini periode ponavqawa (slika
7.4b).
s(t) (0,1)
E (a)
0 TB TB TB TB TB TB TB TB TB t
s(t) (-1,1)
E/2 (b)
0
TB TB TB TB TB TB TB TB TB t
-E/2
s(t) (0,1,2)
2E (v)
E
0 TB TB TB TB TB TB TB TB TB t
s(t) (-1,0,1)
E (g)
0 TB TB TB TB TB TB
TB TB TB t
-E
Slika 7.3: (a) Unipolarni binarni signal; (b) polarni binarni signal; (v)
unipolarni ternarni signal; (g) polarni ternarni signal
Ako signal predstavqa unipolarnu povorku kvadratnih impulsa,

{to zna~i da u posmatranom intervalu signal postoji polovinu
vremena (odnosno da je verovatno}a postojawa i odsustva impulsa
jednaka), onda je maksimalna snaga signala E2 (posmatrano, kao i
uvek u na{im izlagawima, na otporu od 1[]), a sredwa snaga:
1 2
PSR  E
2
s(t)
E
    (a)
T T T
t
T
s(t)
E
    (b)
T T T T t
Slika 7.4: (a) Povorka pravougaonih impulsa; (b) povorka kvadratnih
impulsa
Ako je digitalni signal sastavqen od bipolarnih impulsa kaè se

da je re~ o binarnom polarnom (bipolarnom) signalu (slika 7.3b).
Bipolarni signal ima dve vrednosti koje su iste po modulu, a razli~ite
po znaku: E/2 volti. Ukupan opseg napona koje uzima ovaj signal je
E. Ako se pretpostavi, sli~no kao i u slu~aju unipolarnog signala, da
su oba polariteta signala jednako verovatna, onda je maksimalna
snaga bipolarnog signala 0,25E2, a sredwa snaga je:
1 2
PSR  E
4
Pore|ewem ova dva izraza vidi se da je, u proseku, potrebna
mawa snaga za emitovawe bipolarnog nego unipolarnog signala.
Treba uo~iti da je u slu~aju unipolarnog signala uvek prisutna
jednosmerna komponenta. S obzirom na to da ve}ina prenosnih
medijuma slabo ili uop{te ne prenosi jednosmernu komponentu i
niske u~estanosti jasno je da bi za prenos bili interesantniji signali
koji nemaju jednosmernu komponentu. U bipolarnom signalu koji je
predstavqen povorkom kvadratnih impulsa jednosmerna
komponenta jednaka je nuli. Me|utim, u bipolarnom signalu
prikazanom na slici 7.3b o~igledno je da postoji neka mala
jednosmerna komponenta. Primenom odgovaraju}ih kodova i ovaj
problem se moè, bar donekle, re{iti.
Na slici 7.3b prikazan je unipolarni ternarni signal. Trenutne
vrednosti ovog signala mogu sa ozna~iti sa 0, 1 i 2. Polarni ternarni
impuls (slika 7.3g) ima tri vrednosti od kojih je jedna 0 a druge dve
su iste po modulu a razli~ite po znaku (0, 1 i +1).
U daqem izlagawu, sem ako se to posebno ne naglasi, bi}e
posmatran poseban slu~aj digitalnog signala  binarni signal.
2.3. ZADATAK PRENOSNOG SISTEMA U SLUÂJU ANALOGNOG

I U SLUÂJU DIGITALNOG PRENOSA
Jasno je da i signali podataka spadaju u klasu slu~ajnih signala.
Me|utim, postoji bitna razlika izme|u signala podataka, s jedne
strane, i govornog i TV signala, s druge strane. U slu~aju govornog i
TV signala primalac ne zna kakav oblik ima emitovani signal jer su i
oblik i amplituda signala slu~ajne veli~ine. Kod signala podataka
poznat je i ta~an oblik signala i wegova amplituda. Ono {to je
nepoznato, i u ~emu se odraàva osobina slu~ajnosti signala
podataka, upravo je informacija da li je signal prisutan ili ne,
odnosno da li signal u datom trenutku ima vrednost koja se
ozna~ava sa 0 ili sa 1.
U slu~aju analognog prenosa teì se da signal na prijemu bude
{to sli~niji signalu koji je emitovan. To zna~i da telekomunikacioni
sistem treba da unosi {to mawa izobli~ewa u preno{eni signal.
Ovakav zahtev je neizbeàn u svim slu~ajevima kada se na prijemu
ne zna oblik dolaze}eg signala (npr., prenos govornog signala ili
signala slike).
Pri digitalizovanom prenosu slu~aj je bitno druga~iji. Sada
korisnik zna oblik signala, ali treba da utvrdi da li u datom trenutku
osnovni signal (tj. impuls) postoji ili ne. O~igledno je da u ovom
slu~aju nije bitno da sistem {to vernije prenese oblik ulaznog
signala: impulsi na prijemu mogu da budu znatno izobli~eni, va`no
je samo da se mogu detektovati. Naime, na prijemu je lako, pomo}u
odgovaraju}eg lokalnog generatora impulsa, regenerisati impulse
èqenog oblika. Prema tome, sasvim je dovoqno ako na prijemu
moè da se utvrdi da li je u posmatranom trenutku prisutan impuls
ili nije.
Zna~i, u slu~aju analognog prenosa telekomunikacioni sistem
treba da {to vernije prenese oblik signala, dok u slu~aju digitalnog
prenosa telekomunikacioni sistem treba da obezbedi otkrivawe
(detekciju) signala.
2.4. UTICAJ [UMA NA DIGITALNI PRENOS
Kao {to smo ve} ranije rekli, u uslovima realnog prenosa, zbog
prisustva {uma i zbog slabqewa, kombinacija impulsa na prijemu
ne}e imati amplitudne vrednosti kao na otpremi (na primer, 0 i E)
ve} neke druge (slika 7.4).
Na prijemu se odluka, da li je u datom trenutku prisutan
element koji se ozna~ava sa 0 ili sa 1, donosi merewem
odgovaraju}e elektri~ne veli~ine (obi~no napona) u ta~no odre|
enim trenucima tj. u ta~kama koje odgovaraju sredini impulsa i
pore|ewem izmerene vrednosti sa nekim unapred definisanim
pragom: ako je izmeren napon ve}i od datog praga smatra se da je
primqena jedinica, u suprotnom se radi o nuli. Na osnovu izvr{enih
ispitivawa u prijemniku se vr{i obnavqawe, odnosno regenerisawe
digitalnog signala. Upravo ~iwenica da se u slu~aju digitalnog
prenosa problem prijema svodi na odlu~ivawe na osnovu koga se
vr{i regenerisawe, a ne poja~awe signala, jeste osnovna prednost
digitalnog prenosa u odnosu na analogni prenos. Da bliè objasnimo
ovu prednost, obratimo pa`wu na sliku 7.5 koja pokazuje realan
izgled jedne trase prenosnog puta duìne L.
A 1 2 m B
ni nu ni nu ni nu ni
> > >
ld
L
Slika 7.5: Primer jednosmerne (simpleksne) veze sa m poja~ava~kih
stanica na liniji duìne L
Posmatramo slu~aj prenosa poruke na trasi duìne L. U slu~aju

da se vr{i digitalni prenos na kraju svake deonice na toj trasi bi}e
postavqeni, umesto poja~ava~a kao u slu~aju analognog prenosa,
regeneratori signala. Zadatak regeneratora je da u trenucima kada
se utvrdi da je na prijemu napon ve}i od datog praga generi{e
impulse istog oblika i iste amplitude kao {to su impulsi koje je
emitovao predajnik. Iako u regenerator stiè signal deformisan
{umom sa date deonice, nakon regenerisawa daqe }e na liniju biti
prosle|en neizobli~en signal tj. signal Âo~i{}en„ od {uma. Na taj
na~in pri prenosu digitalizovanog signala {um vi{e nema direktno
kumulativan karakter kao {to je to slu~aj pri prenosu analognih
signala. Zbog toga digitalni sistemi mogu uspe{no da funkcioni{u
pri znatno ve}em nivou {uma no {to je to slu~aj pri prenosu signala
kroz analogne sisteme. Pri tome su digitalni ure|aji znatno
jednostavniji, pa prema tome i jeftiniji od analognih ure|aja.
Na osnovu izloènog principa rada proizilazi da {um ne
ograni~ava domet veze. To je donekle ta~no, bar u pore|ewu sa
analognim prenosom. No, strogo posmatrano, verovatno}a
pogre{no detektovanog niza impulsa pove}ava se sa porastom
duìne trase, odnosno sa porastom broja regeneratora na liniji.
Po{to je primaocu poruke poznat oblik, {irina i amplituda
impulsa, to se na mestu prijema mora samo utvrditi da li u datom
trenutku impuls postoji ili ne. To zna~i da mora postojati stroga
sinhronizacija rada predajnika i prijemnika. Ako je izmerena vrednost
ve}a od usvojenog praga ({to zna~i da impuls postoji) to }e lokalni
generator u prijemniku generisati impuls istih karakteristika kao {to
je bio impuls na otpremi. Kvalitet prenosa je izuzetno dobar
(prakti~no nema izobli~ewa signala) pod uslovom da je
verovatno}a pogre{nih odluka dovoqno mala. Zbog toga je
digitalizovani prenos pogodniji od analognog.
Jedna od specifi~nosti digitalnog prenosa je i potreba
sinhronizovanog rada predajnika i prijemnika. Naime, da bi se na
prijemu mogla da vr{e ispitivawa (merewa) u ta~no definisanim
trenucima, neophodno je da se ta~no zna po~etak i kraj svakog
bloka bita koji se prenosi kao i trajawe svakog bita. Zna~i da mora
da postoji precizna sinhronizacija rada predajnika i prijemnika.
Merewe, odnosno obnavqawe signala vr{i se sinhrono sa taktom
u~estanosti bita (impulsa). Signal takta se moè prenositi posebnim
kanalom ili se, {to je ~e{}i slu~aj, izdvaja na mestu prijema iz
signala koji dolazi.
s(t) 1 0 1 1
E
Si gnal poruke na i zl azu
i z i zvora i nf ormaci ja
0 t
T T T T
Ka{wewe si gnal a pri
prenosu
s(t)
1 0 1 1
kE Obl i k si gnal a na pri jemu
u sl u~aju bez{ umnog
prenosa
0 t
s(t)
1 0 1 1
kE
Kori st an si gnal i {um
na ul azu u pri jemni k
0 t
s(t)
kE
prag odl uke Obl i k si gnal a
na ul azu u pri jemni k
0 t
Ta~ke det ekt ovawa
si gnal a
s(t)
0 0 1 1
E
Rekonst rui san si gnal
na pri jemu
0 t
T T T T
gre{ ka
Slika 7.6: Obja{wewe mogu}nosti pojave gre{ke pri prenosu signala
podataka.
Da bi bio jasan zna~aj sinhronizacije, posmatrajmo slede}i
primer. Neka predajnik svakih 0,02[ms] emituje po jedan bit. U
predajniku postoji taktni generator koji upravqa brzinom emitovawa
bita. Prijemnik treba da ispituje liniju svakih 0,02 milisekunda i to u
trenucima koji odgovaraju sredini intervala svakog bita. Prijemnik
moè da ima sopstveni generator takta I u tom slu~aju on mora biti
ta~no usagla{en sa generatorom takta u predajniku. Na primer,
neka se brzina generatora takta prijemnika razlikuje od brzine
generatora takta predajnika za samo 1 promil. U tom slu~aju }e
prvo merewe biti pomereno za 0,02[s] od stvarne sredine bitnog
intervala. Pri svakom slede}em merewu odstupawe }e biti ve}e za
0,02[s]. Nakon 500 merewa ukupno odstupawe }e iznositi ta~no
0,01[ms], odnosno polovinu {irine bita. To zna~i da }e nakon 500
merewa ta~ka merewa pre}i u naredni ili prethodni bit, odnosno
predajnik i prijemnik ne}e vi{e biti u sinhronizaciji.
PITAWA I ZADACI
1. Objasniti {ta pokazuje slika 7.2.
2. Koliko se energije pravougaonog impulsa sadrì u prvoj arkadi
spektra?
3. U ~emu je osnovna razlika izme|u unipolarnog binarnog signala i
bipolarnog binarnog signala?
4. U ~emu je osnovna razlika izme|u prenosa analognih i prenosa
digitalizovanih signala?
5. Objasniti zna~aj sinhronizacije pri prenosu digitalizovanih signala.
3. KODOVAWE
3.1. UVOD
Ve} smo govorili o pojmu kodovawa. Objasnili smo da se

kodovawem naziva postupak preslikavawa simbola jedne azbuke u
simbole druge azbuke. Ovo preslikavawe mora da bude
jednozna~no, tj. da se svaki simbol jedne azbuke preslikava u
poseban simbol druge azbuke.
Postoji vi{e razloga zbog kojih se u telekomunikacijama
primewuje kodovawe. Iz dosada{weg izlagawa znamo da se
kodovawe primewuje da bi se signali koje emituje izvor, a koji u
op{tem slu~aju nisu elektri~ni signali, pretvorili u elektri~ne
signale i to u oblik koji je pogodan za prenos kroz dati medijum.
Kodovawe, tako|e, predstavqa zavr{nu operaciju u procesu
digitalizovawa signala. Na prijemu se mora izvr{iti reverzibilni
postupak  dekodovawe. U procesu prenosa poruke obi~no dolazi do
vi{estrukog kodovawa i dekodovawa. Pored preslikavawa signala iz
jednog oblika u drugi oblik, a koje se pri prenosu mora izvr{iti da bi
se prenos uop{te mogao obaviti, postoje jo{ tri razloga zbog kojih se
pri prenosu poruka ~esto vr{e dodatna kodovawa:
 radi pove}awa pouzdanosti prenosa (tzv. za{titno kodovawe);
 radi ekonomi~nijeg prenosa (tzv. statisti~ko kodovawe);
 radi obezbe|ewa tajnosti poruke (tzv. {ifrovawe ili kriptografija).
U telekomunikacijama se naj~e{}e, sa izuzetkom statisti~kog
kodovawa, koriste tzv. uniformni kodovi, tj. kodovi kod kojih su sve
re~i izlazne kodne liste iste duìne.
Za standardne telekomunikacije su od posebnog zna~aja
za{titno i statisti~ko kodovawe. Ova kodovawa su u vezi sa
digitalnim prenosom, tj. sa izvorima koji se mogu tretirati kao
diskretni. Na slici 8.1 prikazana je funkcionalna blok{ema
telekomunikacionog sistema za digitalni prenos. Prikazan je op{ti
model {to zna~i da u konkretnim situacijama ne moraju postojati svi
nazna~eni blokovi (na primer, u klasi~noj telegrafiji se ne vr{i
statisti~ko kodovawe).
Objasni}emo funkciju pojedinih blokova sa slike 8.1. Koder
izvora ima zadatak, kao {to smo ranije ve} videli, da pretvori signale
koje izvor emituje u elektri~ne signale, kao i da u slu~aju da izvor
emituje kontinualne signale izvr{i odmeravawe i kvantovawe (tj. da
izvr{i A/D konverziju). U statisti~kom koderu se, na osnovu
statisti~kih zavisnosti vr{i ravnomernija preraspodela informacija
izme|u bitova. U za{titnom koderu se vr{i kodovawe ~iji je ciq da
omogu}i da se na prijemu otkriju i, eventualno, isprave gre{ke do
kojih dolazi tokom prenosa. U linijskom koderu se vr{i prilago|ewe
signala kanalu kroz koji se obavqa prenos. Prema tome, i sam
modulator u su{tini vr{i funkciju linijskog kodera. U zavisnosti od
konstrukcije predajnika, za{titni koder moè da se nalazi i ispred
(kao na slici), ali i iza linijskog kodera. U prijemnom delu obavqaju
se, osim u bloku „prag odlu~ivawa∏, operacije inverzne operacijama
obavqenim u predajniku. U bloku „prag odlu~ivawa∏ donosi se, na
osnovu unapred definisanog praga, odluka koji je simbol u
posmatranom trenutku prisutan. Na primer, ako je re~ o binarnom
prenosu, u ovom bloku se vr{i primitivno odlu~ivawe: ako je
izmerena amplituda signala ve}a od datog praga smatra se da je
primqena jedinica, u protivnom primqena je nula. U za{titnom
dekoderu se otkrivaju i, ponekad, ispravqaju gre{ke koje su nastale
tokom prenosa. U statisti~kom dekoderu se, na osnovu poznatih
pravila kodovawa vr{i odgovaraju}e statisti~ko dekodovawe.
Ot premna obrada
I zvor Koder St at i st i - Za{t i t ni Li ni jski

i nf ormaci ja i zvora ~ki koder koder koder
Kanal [ um
Kori sni k Dekoder St at i st i - Za{t i t ni P rag od- Li ni jski

i nf ormaci ja i zvora ~ki dekoder dekoder l u~i vawa dekoder
P ri jemna obrada
Slika 8.1.  Funkcionalna blok{ema digitalnog telekomunikacionog
sistema
Broj elementarnih simbola ulazne liste (tj. broj simbola koji se

koduju) moè biti ve}i, jednak ili mawi od broja elementarnih
simbola izlazne (kodne) liste. U daqem tekstu elementarni simboli
naziva}e se simbolima. Ako je broj simbola ulazne liste jednak broju
simbola izlazne liste, kodovawem se svaki simbol ulazne liste dovodi
u korespodenciju samo sa jedan izlaznim (kodnim) simbolom. Ako
kodna lista na izlazu sadrì ve}i broj simbola od ulazne liste, onda se
neki kodni (izlazni) simboli ne}e nikada koristiti.
U tehni~kom smislu kodovawe moè da se defini{e i kao
predstavqawe diskretnih vrednosti grupom digita, odnosno impulsa.
U daqem izlagawu }emo impuls koji ima samo dva amplitudna
stawa nazivati, kao i do sada, bit, a impuls koji ima M amplitudnih
stawa ozna~ava}emo sa digit.
U realnim slu~ajevima broj elementarnih simbola ulazne liste
ve}i je od broja elementarnih simbola koji se koriste pri prenosu kroz
kanal (tj. od broja simbola izlazne liste). Naime, kao {to smo ve}
videli, na prijemu }e se posti}i ta~nija identifikacija dolaze}ih
simbola, ukoliko je ukupan broj elementarnih simbola mawi. Upravo
zato je binarni prenos veoma pogodan jer postoje samo dva
elementarna simbola: 0 i 1.
Pre nego {to se upoznaju osnovni tipovi kodovawa, ne{to treba
re}i o naj~e{}e kori{}enim kodovima  binarnim kodovima.
3.2. BINARNI KODOVI
U tehnici se naj~e{}e koriste binarni brojevi. Cifre binarnog

brojnog sistema 0 i 1 mogu se lako fizi~ki predstaviti pomo}u dva
razli~ita stawa. Naime, mnogi tehni~ki elementi imaju po dva jasno
izraèna stawa. Na primer, prekida~ moè biti zatvoren (ukqu~en)
ili otvoren (iskqu~en), magnetno jezgro moè da bude
namagnetisano ili nenamagnetisano, u strujnom kolu moè da te~e
struja ili da ne te~e, tranzistor moè da provodi ili da ne provodi,
ventil moè da bude otvoren ili da bude zatvoren. O~igledno je da je
mnogo teè prona}i relativno jednostavne tehni~ke elemente kod
kojih bi postojalo, npr., 10 jasno izraènih stawa. I upravo u
tehni~koj primeni binarni brojni sistem je apsolutno dominantan.
Sa dve binarne cifre mogu se formirati ~etiri razli~ita dvobitna
niza: 00, 01, 10 i 11. To zna~i da se kodnim re~ima sastavqenim od
po dva bita mogu kodovati ~etiri razli~ita stawa. U op{tem slu~aju
kodnim re~ima duìne n bitova moè se jednozna~no kodovati
najvi{e 2n razli~itih stawa.
3.2.1. BCD kodovi
Prilikom predstavqawa decimalnih cifara binarnim ciframa, za

predstavqawe svake cifre u decimalnom brojnom sistemu (ukupno
10 cifara) potrebno je najmawe po ~etiri binarne cifre. Po{to se na
ovaj na~in decimalni brojevi mogu predstaviti binarnim ciframa,
ovakav postupak se naziva binarno kodovawe decimalnih cifara ili,
skra}eno, BCD kodovawe (od engleskog: Binary Coded Decimal Codes 
BCD Codes).
Me|utim, sa ~etiri binarne cifre moè se formirati 16 kodnih (u
na{em slu~aju binarnih) re~i. To zna~i da u BCD kodovawu, u kome
nam je za predstavqawe 10 decimalnih brojeva potrebno 10 kodnih
re~i, ostaje neiskori{}eno 6 kodnih re~i. Zato se kaè da je BCD
kodovawe preop{irno. Po{to od 16 kodnih re~i treba da odaberemo
10 i da ih dovedemo u jednozna~nu korespodenciju sa 10
decimalnih cifara, jasno je da postoji mnogo na~ina kako se to moè
uraditi.
Svaki na~in dodeqivawa ~etvorocifrenih kodnih re~i
decimalnim ciframa predstavqa jedan BCD kod. Druga~ije re~eno,
mogu}e je formirati veliki broj razli~itih BCD kodova sa ~etiri cifre,
ukupno:
16!
 2 ,9  1010
6!
Me|utim, samo veoma mali broj mogu}ih BCD kodova se koristi
u praksi. Zato }e biti navedeno nekoliko naj~e{}ih.
Prirodni BCD kod (poznat i pod nazivom kod 8421)

Jedan od naj~e{}e kori{}enih BCD kodova je prirodni BCD kod
ili NBCD kod (od engleskog: Natural BCD Code). U ovom kodu svaka
grupa od ~etiri binarne cifre predstavqa binarni ekvivalent
odgovaraju}e decimalne cifre. Naziv „prirodni kod„ poti~e od
na~ina dodeqivawa binarnih tetrada (tetrada  grupa od ~etiri)
decimalnim ciframa. To je u~iweno na prirodan na~in: ako se napi{e
prvih 10 brojeva (od 0 do 9) u brojnom sistemu sa osnovom 2 (pri
~emu se dobijaju binarni nizovi razli~ite duìne: 1, 2, 3, i 4 cifre) i
svaki ovaj binarni niz se dopuni do 4 cifre dodavawem nula krajwe
levo (~ime se ne mewa vrednost broja), dobija se NBCD kod. Ovaj
kod se ~esto naziva i kod 8421, zbog teìne cifara na odgovaraju}im
pozicijama u tetradi.
Kod vi{ak 3 ili XS3 kod (od engleskog excess  vi{ak)

Dobija se, kao {to mu i ime kaè, dodavawem broja 0011
(binarni oblik decimalnog broja 3) brojevima koda 8421. Na primer,
u kodu vi{ak 3 decimalnom broju 0 odgovara binarna tetrada 0011
koja je dobijena sabirawem broja 0011 sa tetradom 0000 (koja u
kodu 8421 ozna~ava nulu), a decimalnom broju 9 odgovara binarna
grupa 1100 dobijena dodavawem broja 0011 tetradi 1001 (koja u
kodu 8421 ozna~ava 9).
Aikenov kod (kod 2421)

Sastavqen je od prvih pet i posledwih pet tetrada u binarnom
brojnom sistemu. Naziva se kod „2421„ zbog teìne binarnih cifara
na odgovaraju}im pozicijama u tetradi. Na primer, tetrada 1111 u
ovom kodu ima vrednost
12 + 14 + 12 + 11 = 9
a tetrada 1011 ima vrednost
12 + 04 + 12 + 11 = 5
Prema tome, i ovaj kod je pozicioni (teìnski) kod, ali se pozicione
vrednosti razlikuju od pozicionih vrednosti u prirodnom BCD kodu.
O~igledno da zbog ovakve pozicione {eme (gde prva i tre}a
pozicija, posmatrano s leva u desno, imaju istu teìnu) kod 2421
moè da se realizuje i u drugom obliku pri ~emu su samo prve dve i
posledwe dve tetrade u ovom kodu identi~ne sa prve dve i
posledwe dve tetrade u binarnom brojnom sistemu (tabela 8.1).
Grejov kod
Ovaj kod spada u klasu specijalnih kodova i to kodova sa
jedini~nim razmakom: svaka tetrada se od susednih tetrada
razlikuje za jednu jedinicu. Upravo zbog ove osobine ovaj kod ima
veliku primenu u elektrotehnici, posebno pri analognodigitalnim
konverzijama. Za razliku od svih prethodno navedenih BCD kodova,
Grejov kod nema teìnski karakter.
Grejov BCD kod formiran je od prvih 9 tetrada Grejovog sistema,
a kao deseta tetrada uzeta je posledwa tetrada Grejovog sistema
(1000). Na taj na~in je postignuto da se i prva i posledwa tetrada
Grejovog koda (koje se mogu tretirati kao susedne tetrade) razlikuju
za jednu jedinicu (videti tabelu 8.2).
U tabeli 8.2 prikazane su cifre NBCD koda, XS3 koda, koda 2421
(dve verzije) i Grejovog koda.
Decimaln Binarni Grejov
i sistem sistem sistem
0 0000 0000
1 0001 0001
2 0010 0011
3 0011 0010
4 0100 0110
5 0101 0111
6 0110 0101
7 0111 0100
8 1000 1100
9 1001 1101
10 1010 1111
11 1011 1110
12 1100 1010
13 1101 1011
14 1110 1001
15 1111 1000
Tabela 8.1.  Binarni sistem i Grejov sistem
Deci- Direktan NBCD Kod Kod Kod Grejo
maln binarni kod vi{ak 3 2421 2421 v kod
a kod (I tip) (II tip)
cifra
0 0 0000 0011 0000 0000 0000
1 1 0001 0100 0001 0001 0001
2 10 0010 0101 0010 1000 0011
3 11 0011 0110 0011 1001 0010
4 100 0100 0111 0100 1010 0110
5 101 0101 1000 1011 0101 0111
6 110 0110 1001 1100 0110 0101
7 111 0111 1010 1101 0111 0100
8 1000 1000 1011 1110 1110 1100
9 1001 1001 1100 1111 1111 1101
Tabela 8.2.  Uporedni prikaz cifara direktnog binarnog koda, NBCD
koda, koda vi{ak 3, koda 2421 (dve verzije) i Grejovog koda
3.2.2. Alfanumeri^ki kodovi
Pri prenosu i pri obradi podataka o~igledno je da treba pomo}u

skupa binarnih cifara predstaviti ne samo brojeve ve} i slova i neke
znake. Kodovi koji predstavqaju brojeve, slova i neke znake nazivaju
se alfanumeri~ki kodovi. Pretpostavimo da èlimo da pomo}u
skupova binarnih cifara iste duìne predstavimo 30 slova na{e
azbuke. Zna~i da nam je potrebno 30 me|usobno razli~itih binarnih
kombinacija tj. 30 razli~itih kodnih re~i. Grupa od 5 binarnih cifara
omogu}ava da se formiraju 25 = 32 razli~ite kombinacije. Prema
tome, za predstavqawe 30 slova na{e azbuke potreban je kod ~ije
su kodne re~i sastavqene od po 5 binarnih cifara pri ~emu }e se
koristiti 30 kombinacija, dok }e dve kombinacije ostati
neiskori{}ene. Ako se èli po istom principu predstaviti 30 slova
azbuke i 10 decimalnih cifara, ukupno 40 razli~itih podataka, duìna
kodne re~i mora biti 6 binarnih cifara (26 = 64), jer se sa pet cifara ne
moè dobiti traèni broj kombinacija. Neiskori{}ene 24 kombinacije
mogu se koristiti za predstavqawe nekih specijalnih znakova (npr.,
ta~ke, zapete, znaka jednakosti, znakova ra~unskih operacija itd.).
Ako bi, pak, èleli da napravimo kod u kome bi se razlikovala i velika
i mala slova i brojevi (ukupno 70 kombinacija), o~igledno je da bi
kodne re~i morale da sadrè po 7 binarnih cifara (27 = 128).
Ostale 3 najzna~ajnije
cifre
cifre 000 001 010 011 100 101 110 111
0000 NUL DLE SP 0 @ P p
0001 SOH DC1 ! 1 A Q a q
0010 STX DC2 “ 2 B R b r
0011 ETX DC3 # 3 C S c s
0100 EOT DC4 $ 4 D T d t
0101 ENQ NAK % 5 E U e u
0110 ACK SYN & 6 F V f v
0111 BEL ETB 7 G W g w
1000 BS CAN ( 8 H X h x
1001 HT EM ) 9 I Y i y
1010 LF SUB * : J Z j z
1011 VT ESC + ; K [ k {
1100 FF FS , < L \ l |
1101 CR GS - = M ] m }
1110 SO RS . > N n ~
1111 ST US / ? O _ o DEL
Tabela 8.3.  ASCII kod
Postoji veliki broj alfanumeri~kih kodova koji se me|usobno
razlikuju kako po duìni kodne re~i (6, 7 ili 8 binarnih cifara) tako i
po organizaciji same kodne re~i. Naj~e{}e se koristi tzv. ASCII kod
(American Standard Code for Information Interchange). Duìna kodne re~i u
ovom kodu je 7 binarnih cifara {to omogu}ava predstavqawe 27 = 128
razli~itih podataka. Svaka kodna re~ je podeqena na dva dela. Prve
tri cifre s leva u desno (tj. tri cifre koje odgovaraju najvi{im
razredima) ~ine prvu grupu cifara koje mogu da formiraju 23 = 8
razli~itih kombinacija, a posledwe ~etiri cifre u kodnoj re~i, koje
mogu da formiraju 24 = 16 kombinacija, sa~iwavaju drugu grupu
cifara. Po{to je o~igledno re~ o alfanumeri~kom kodu izgra|enom
za engleski jezik, jasno je da se ovde predstavqaju simboli engleske
azbuke kojih ukupno ima 26. Pored slova i brojeva ASCII kod
ozna~ava i niz pravopisnih i matemati~kih simbola kao i neke
skra}enice. Ponekad se koristi i tzv. skra}eni ASCII kod ~ije kodne
re~i sadrè 6 binarnih cifara. Veoma je ~est i pro{ireni ASCII kod sa
osmocifarskim kodnim re~ima, pri ~emu dodatna osma cifra moè da sluì za
kontrolu parnosti (o ~emu }e biti re~i u poglavqu 8.4.1.1).
Cifra ASCII EBCIDIC
0 011 0000 1111 0000
1 011 0001 1111 0001
2 011 0010 1111 0010
3 011 0011 1111 0011
4 011 0100 1111 0100
5 011 0101 1111 0101
6 011 0110 1111 0110
7 011 0111 1111 0111
8 011 1000 1111 1000
9 011 1001 1111 1001
Simboli
Blank 010 0000 0100 0000
o
“ 010 0010 0111 1111
$ 010 0100 0101 1011
‘ 010 0111 0111 1101
( 010 1000 0100 1101
) 010 1001 0101 1101
* 010 1010 0101 1100
+ 010 1011 0100 1110
, 010 1100 0110 1011
- 010 1101 0110 0000
. 010 1110 0100 1011
/ 010 1111 0110 0001
= 010 1101 0111 1110
Slovo
A 100 0001 1100 0001
B 100 0010 1100 0010
C 100 0011 1100 0011
D 100 0100 1100 0100
E 100 0101 1100 0101
F 100 0110 1100 0110
G 100 0111 1100 0111
H 100 1000 1100 1000
I 100 1001 1100 1001
J 100 1010 1101 0001
K 100 1011 1101 0010
L 100 1100 1101 0011
M 100 1101 1101 0100
N 100 1110 1101 0101
O 100 1111 1101 0110
P 101 0000 1101 0111
Q 101 0001 1101 1000
R 101 0010 1101 1001
S 101 0011 1110 0010
T 101 0100 1110 0011
U 101 0101 1110 0100
V 101 0110 1110 0101
W 101 0111 1110 0110
X 101 1000 1110 0111
Y 101 1001 1110 1000
Z 101 1010 1110 1001
Tabela 8.4.  Deo ASCII i EBCDIC kodova
Spomenimo i pro{ireni alfanumeri~ki kod EBCDIC (Extended Binary

Coded Decimal Interchange Code). Svaka kodna re~ u ovom kodu je
osmocifarska pri ~emu je svaka re~ podeqena na po dve
~etvorocifarske grupe. Ovaj kod omogu}ava predstavqawe 256
razli~itih kombinacija. U tabeli 8.3 prikazan je ASCII kod, a u tabeli
8.4 deo ASCII koda i EBCDIC koda.
3.3. STATISTI^KO KODOVAWE
I postupkom statisti~kog kodovawa se svaki ulazni simbol

(element izvorne liste) kodovawem predstavqa jednim nizom
elementarnih simbola izlazne liste. Niz elementarnih simbola koji se
kodovawem dodequje ulaznom simbolu naziva se kodna re~. Pod
pojmom duìna kodne re~i podrazumeva se broj elementarnih
izlaznih (kodnih) simbola od kojih je kodna re~ sastavqena. Na
primer, u slu~aju binarnog prenosa treba svaki simbol koji emituje
koder izvora predstaviti kodnom re~ju sastavqenom od simbola 0 i
1. Ako se kodna re~ sastoji od, recimo, ~etiri binarne cifre, onda je
duìna kodne re~i ~etiri (bita).
Statisti~kim kodovawem simboli ulazne liste se predstavqaju
kodnim re~ima razli~ite duìne: simboli ~ija je verovatno}a
pojavqivawa ve}a koduju se kra}im, a simboli ~ija je verovatno}a
pojavqivawa mawa duìm kodnim re~ima. Posmatrajmo slu~aj
binarnog prenosa. Ako se ne koristi statisti~ko kodovawe sva slova
na{e azbuke (30 slova) ne mogu se predstaviti kodnim re~ima
kra}im od pet bitova. Ako se, pak, vodi ra~una o u~estanosti
pojavqivawa pojedinih slova u srpskom jeziku i najfrekventnija slova,
a to su samoglasnici, koduju najkra}im kodnim re~ima, a slovu x,
kao najre|em, dodelimo najduù kodnu re~, prose~na duìna kodne
re~i bila bi mawa od pet cifara. Sa obuhvatawem statisti~kih
zakonitosti vi{eg reda i prose~na duìna kodne re~i bila bi sve
mawa. Dakle, statisti~ko kodovawe omogu}ava da se kroz kanal
datog kapaciteta (tj. kanal kroz koji moè da se prenese odre|en
maksimalni broj impulsa u sekundi) izraènog brojem bitova u
sekundi prenese ve}i broj simbola no u slu~aju kada se ne vr{i
statisti~ko kodovawe.
Prilikom izbora koda nije dovoqno voditi ra~una samo da kod
bude jednozna~an ve} se mora voditi ra~una i da kod moè
jednozna~no da se dekoduje. Predajnik obi~no emituje nizove
kodnih re~i, a ne izolovane kodne re~i. Zato nije dovoqno da svaka
izolovana kodna re~ moè da se jednozna~no dekoduje, ve} i da
nizovi kodnih re~i mogu da se jednozna~no dekoduju. Na primer,
neka se izvorna (ulazna) lista sastoji od pet simbola: A, B, C, D i E.
Ako se odabere slede}i kod:
A0
B1
C  01
D  10
E  11
odabrani kod jeste jednozna~an, me|utim na prijemu se
dekodovawe moè izvr{iti na vi{e na~ina. Na primer, ako izvor
emituje poruku ABBCED nakon kodovawa pojavi}e se niz
011011110. Na prijemu se ova poruka moè dekodovati na vi{e
na~ina, npr., kao:
CBAEEA, AEABBBBA, ABDEBD itd.
Ako je re~ o kodovima u kojima su sve kodne re~i iste duìne n,
onda je jednostavno  dovoqno je samo da kod bude jednozna~an,
jer prijemnik (koji uvek zna kod koji predajnik koristi) zna da treba
uvek da posmatra nizove simbola duìne n. Na primer, ako se
izvorna lista od pet simbola: A, B, C, D i E koduje kodnim re~ima
duìne 3 bita:
A  000
B  001
C  011
D  100
E  101
i ako izvor emituje poruku ABBCED, nakon kodovawa pojavi}e se niz
000001001011101100. Na prijemu se ova poruka moè dekodovati
samo na jedan na~in i to upravo kao ABBCED.
Ako se malopre|a{wa izvorna lista od pet simbola koduje
kodnim re~ima razli~ite duìne onda se, videli smo, mora paziti da
se kori{}eni kod moè jednozna~no da dekoduje. Neka je usvojen
slede}i kod:
A0
B  01
C  011
D  0111
E  01111
i neka izvor emituje poruku ABBCED. Nakon kodovawa pojavi}e se
niz 00101011011110111. Iako su kodne re~i sada razli~ite duìne,
na prijemu }e dekodovawe da bude jednozna~no: ABBCED. Ako se
proanalizira usvojeni kod, moè se zapaziti da u svakoj kodnoj re~i
postoji po jedna nula i to uvek na po~etku re~i. Prema tome, simbol
0 ozna~ava po~etak nove kodne re~i. Me|utim, to zna~i da se
prilikom dekodovawa mora uvek sa~ekati slede}i bit. Na primer,
nailaskom prve 0 dekoder ne zna da li je re~ o simbolu A (0) ili
nekom drugom od preostala ~etiri simbola. Nakon utvr|ivawa da je
slede}i bit 0, dekoder zna da je zapo~ela druga kodna re~, prema
tome prva nula predstavqa kodnu re~ duìne jedan bit koja
predstavqa simbol A. Da bi dekodovao slede}u kodnu re~, dekoder
~eka nailazak slede}eg (tre}eg) bita: on je 1 i dekoder sada zna da
druga kodna re~ ne predstavqa slovo A, ali jo{ ne zna koji od
preostala ~etiri simbola predstavqa. Nakon utvr|ivawa da je ~etvrti
bit 0 dekoder saznaje da je zapo~eo prijem tre}e kodne re~i, pa
primqenu kombinaciju 01 jednozna~no dekoduje kao B, itd. Ovakvi
kodovi se, po{to se dekodovawe date kodne re~i moè obaviti tek
nakon prijema prvog simbola slede}e kodne re~i (ili informacije da
je kraj poruke) nazivaju netrenutni kodovi.
Primenimo na malopre|a{wi slu~aj slede}i kod:
A0
B  10
C  110
D  1110
E  11110
Neka izvor, kao i dosad, emituje poruku ABBCED. Nakon
kodovawa pojavi}e se niz 01010110111101110. Ako proanaliziramo
usvojeni kod vidimo da, kao i u prethodnom slu~aju, u svakoj kodnoj
re~i postoji po jedna nula, ali sada uvek na kraju re~i. Prema tome,
simbol 0 ozna~ava kraj kodne re~i. O~igledno je da je ovaj kod
trenutan kod. Dekoder ~im nai|e na nulu zna da prethodni niz
predstavqa kodnu re~ i dekoduje je ne ~ekaju}i nailazak slede}e
kodne re~i.
Za statisti~ko kodovawe moèmo da koristimo veliki broj
razli~itih kodova. U slu~aju statisti~kog kodovawa ciq nam je da
sredwa duìna kodne re~i bude {to mawa.
I u oblasti prenosa podataka, tako|e, koriste se postupci
statisti~kog kodovawa. Me|utim, statisti~ko kodovawe u oblasti koja
se bavi prenosom podataka ima drugi osnovni ciq. Ciq statisti~kog
kodovawa pri prenosu podataka je saìmawe, kompresija podataka
kako bi, s jedne strane, prenos podataka bio brì, a s druge strane,
kompresijom se postiè i efikasnije kori{}ewe memorije ra~unara i
drugih medijuma koji sluè za ~uvawe podataka (tvrdi diskovi,
magnetne trake i sli~no).
3.4. ZA[TITNO KODOVAWE
Ako treba preneti informaciju o tome da li }e u narednih 24

~asa padati ki{a ili ne, ta poruka ima dva stawa koja se mogu
predstaviti binarnim ciframa 0 i 1, npr.:
pada}e ki{a 0
ki{a ne}e padati 1
Korisnik na prijemnoj strani, jasno, mora da zna kod koji
predajnik koristi. To zna~i, da ako na prijemnoj strani korisnik primi
1, on zna da mu je javqeno da ne}e biti ki{e. Me|utim, s obzirom na
realne uslove prenosa, tj. da je pri prenosu signala uvek prisutan i
{um, to korisnik, tako|e, zna da je mogu}e da se pri prenosu
dogodila gre{ka i da je na predaji emitovana 0 (bi}e ki{e), a da je
on primio 1. Da bi pove}ao sigurnost prenosa primalac moè da traì
da predajnik uvek ponovi poruku. Ako u dva uzastopna slawa poruke
primi dve razli~ite informacije, o~igledno je da je jedna od wih
pogre{na i traì}e od predajnika da po tre}i put ponovi poruku. Time
je pove}ao sigurnost veze, ali je zato pove}ana duìna (trajawe)
prenosa.
Problem se moè posmatrati i na ovaj na~in. Umesto da se dva
mogu}a doga|aja obeleè sa 0 i 1, mogu se obeleìti sa 00 i 11:
pada}e ki{a  00
ki{a ne}e padati  11
Ako se na prijemu pojavi poruka 01 ili 10, korisnik sigurno zna
da se pri prenosu pojavila gre{ka, ali ne zna koja je stvarno poruka
poslata. Zna~i, moè da otkrije postojawe jedne gre{ke u re~i, ali
ne moè da je automatski ispravi ve} mora da traì od predajnika da
poruku ponovi. Otkrivawe gre{ke je mogu}e zbog toga {to je u
ovom slu~aju kori{}en u su{tini redundantan kod (tj. kod koji nije
napravqen da bude najekonomi~niji): od mogu}e ~etiri dvobitne
kodne re~i (00, 01, 10, 11) koriste se samo dve.
Ako bi se nastojalo da se na prijemu otkriju dve gre{ke, morao
bi se koristiti jo{ pro{ireniji kod, npr.:
pada}e ki{a  000
ki{a ne}e padati  111
Ako se sada na prijemu pojave binarne kombinacije 001, 010,
100, 011, 101 i 110, sigurno se zna da je tokom prenosa do{lo do
pojave gre{ke. Me|utim, u ovom slu~aju ne samo da moèmo na
prijemu da otkrijemo postojawe gre{ke, ve} moèmo i da je
ispravimo bez ponovnog kontaktirawa predajnika. Uz pretpostavku
da u poslatoj poruci, u prenetoj kodnoj re~i, moè da se pojavi samo
jedna gre{ka, korisnik kada primi binarne kombinacije 011, 101,
110, 100, 010 ili 001 zna da se u primqenoj poruci pojavila gre{ka.
Korisnik je, tako|e, u stawu da zakqu~i da je verovatnije da su prve
tri kombinacije nastale od emitovane poruke 111 (bi}e ki{e), a
druge tri od emitovane poruke 000 (ki{e ne}e biti).
Iz ovog primera se vidi da je za korisnika osnovna karakteristika
prenosnog kanala pouzdanost prenosa, odnosno verovatno}a
gre{ke koja se moè dogoditi pri prenosu.
Naravno, u slu~aju da smo dve poruke predstavili trobitnim
re~ima, {to zna~i da sada tri bita nose informaciju od jednog
{anona1, to se brzina prenosa informacija smawila za tri puta u
odnosu na slu~aj kada je poruka preno{ena jednobitnim re~ima.
Na osnovu ovog primera jasno je da se metodom vi{estrukog
ponavqawa poruke (tzv. repetitivna metoda) moè smawiti
verovatno}a gre{ke pove}awem broja ponavqawa. Me|utim, treba
voditi ra~una da se pri tome smawuje brzina prenosa informacije.
Druga~ije re~eno, metodom jednostavnog ponavqawa poruke
pove}ava se sigurnost prenosa, ali se smawuje brzina prenosa
informacije. Na ovaj na~in se verovatno}a gre{ke moè svesti na
proizvoqno malu vrednost, ali tada brzina prenosa informacije teì
nuli.
3.4.1. Automatsko otkrivawe i ispravqawe gre[aka
Pri prenosu bilo kog alfanumeri~kog znaka moè se pojaviti

gre{ka: na datoj poziciji se umesto 0 moè pojaviti 1 ili obratno.
Na~iwena gre{ka se moè manifestovati na dva na~ina: ili je data
kodna re~ pojavom gre{ke prevedena u neku drugu kodnu re~
datog koda ili je prevedena u neku kombinaciju binarnih cifara koje
1
[anon je jedinica za koli~inu informacije. Po definiciji {anon predstavqa onu koli~inu
informacije koja se dobije kada se sazna rezultat doga|aja koji ima dva jednako verovatna
ishoda. Po{to je u binarnim re~ima verovatno}a pojave 0 i 1 ista, to svaki bit sadrì 1 {anon
informacije .
ne pripadaju datom kodu. Na primer, u slu~aju NBCD koda pojava
gre{ke u kodnoj re~i 0100 (predstavqa decimalnu cifru 4):
 na posledwoj poziciji, posmatrano sleva u desno, dove{}e do
pojave kodne kombinacije 0101 koja pripada datom kodu (odgovara
decimalnoj cifri 5);
 na prvoj poziciji, posmatrano sleva u desno, dove{}e do pojave
kodne kombinacije 1100 koja ne pripada kodu 8421.
Uvedimo pojam kodnog ili Hemingovog rastojawa. Pod kodnim
rastojawem dve kodne re~i podrazumeva se broj cifarskih mesta na
kojima se binarne cifre jedne i druge kodne re~i razlikuju. Na primer,
kodno rastojawe kodnih re~i 0100 i 0101 je 1 jer se razlikuju samo u
jednoj poziciji; kodno rastojawe re~i 0100 i 0011 iznosi 3, a kodno
rastojawe re~i 0111 i 1000 iznosi 4. Za otkrivawe gre{aka u nekom
kodu bitno je minimalno kodno rastojawe izme|u re~i toga koda. Ako
je minimalno kodno rastojawe 1 (kao {to je slu~aj u, npr., kodu 8421
ili kodu vi{e 3), onda je razumqivo da pojava gre{ke prevodi datu
kodnu re~ u neku drugu kodnu re~ koja pripada datom kodu, {to
zna~i da je otkrivawe gre{ke nemogu}e. Da bi se, pod
pretpostavkom da se u kodnoj re~i moè pojaviti samo jedna
gre{ka, osiguralo uspe{no otkrivawe gre{ke, neophodno je da
minimalno kodno rastojawe izme|u kodnih re~i iznosi 2. O~igledno
je da ovakvi kodovi kod kojih je minimalno kodno rastojawe ve}e od
1 predstavqaju preop{irne kodove, jer se znatan broj kodnih
kombinacija ne koristi. Me|utim, upravo ova suvi{nost kodovawa
omogu}ava otkrivawe i, eventualno, automatsko ispravqawe
gre{aka.
Postoji jednostavna relacija koja defini{e koliki se broj gre{aka
moè otkriti (ozna~i}emo ovaj broj sa D, od engleskog detect 
otkriti), a koliki se broj gre{aka moè automatski ispraviti (ovaj broj
ozna~i}emo sa C, od engleskog correct  ispraviti) u kodu ~ije je
minimalno kodno rastojawe M:
M  D  C  1 uz uslov da je C  D (8.1)
Iz gorwe relacije se vidi da je u slu~aju kada je M = 1 (npr., kod
8421 ili kod vi{e 3) D = 0 i C = 0 {to zna~i da nema mogu}nosti za
otkrivawe ili ispravqawe gre{aka. Me|utim, u slu~aju kada je M = 2
gorwa nejedna~ina je zadovoqena u slu~aju kada je D = 1 i C = 0 {to
zna~i da se o ovim kodovima moè otkriti samo jedna gre{ka. Iz ove
relacije se, tako|e, vidi da kodovi sa minimalnim kodnim rastojawem
3 omogu}avaju da se otkrije i ispravi jedna gre{ka (D = 1 i C = 1) ili da
se otkriju 2 gre{ke (D = 2 i C = 0).
3.4.1.1 Otkrivawe gre{aka  metoda provere na parnost

Razumqiva je èqa i potreba da se omogu}i {to lak{i na~in za
otkrivawe ovako nastalih gre{aka, a po mogu}nosti, i za wihovo
automatsko ispravqawe. Razvijeno je vi{e metoda za automatsko
otkrivawe gre{aka kao i za automatsko ispravqawe gre{aka. Me|
utim, primena tih metoda zahteva i primenu posebnih kodova, tzv.
za{titnih kodova. Bi}e obja{wena jedna, u principu najjednostavnija
metoda za{tite, tzv. metoda za{tite proverom na parnost koja ima
veliku primenu posebno u obradi podataka u ra~unarima. Ona je
zasnovana na opravdanoj pretpostavci da je mogu}nost nastajawa
gre{ke na razli~itim pozicijama jednakoverovatna i da su gre{ke
me|usobno statisti~ki nezavisne. Verovatno}a gre{ke u savremenim
sistemima kre}e se od 10-5 do 10-12. Verovatno}a da u jednoj kodnoj
re~i nastanu 2 ili vi{e gre{aka je veoma mala. Zbog toga se
naj~e{}e polazi od pretpostavke da se u kodnoj re~i moè pojaviti
samo jedna gre{ka.
Naj~e{}i kodovi za otkrivawe gre{aka su tzv. kodovi parnosti
jedinica, odnosno nula. Formiraju se tako {to se izvr{i pro{irewe
postoje}eg koda za jednu binarnu cifru na taj na~in {to se svakoj
kodnoj re~i doda 0 i 1 tako da u novodobijenoj re~i broj jedinica (ili
nula) bude paran (kodovi parnosti jedinica odnosno nula) ili neparan
(ovi kodovi su kodovi sa proverom neparnosti ukupnog broja
jedinica, odnosno nula). Ako se koristi kod parnosti, pojava kodne
re~i sa neparnim brojem jedinica (nula) ukazuje da se u toj kodnoj
re~i pojavila gre{ka. U slu~aju da se koristi kod neparnosti, pojava
parnog broja jedinica (nula) signalizuje postojawe gre{ke. U ovom
slu~aju sa zna da je kodna re~ neta~na, ali sa ne zna na kojoj se
poziciji gre{ka nalazi, tj. ne zna se kako glasi ispravna kodna re~.
Tako|e, ovaj sistem je neefikasan ako se u kodnoj re~i pojavi vi{e od
jedne gre{ke.
U tabeli 8.5 prikazana je za{tita koda 8421 cifrom parnosti
jedinica (odnosno cifrom neparnosti nula), kao i koda vi{ak 3 cifrom
parnosti nula (odnosno cifrom neparnosti jedinica).
Decimaln NBCD kod Kod

a cifra vi{ak 3
0 0000 0 0011 1
1 0001 1 0100 0
2 0010 1 0101 1
3 0011 0 0110 1
4 0100 1 0111 0
5 0101 0 1000 0
6 0110 0 1001 1
7 0111 1 1010 1
8 1000 1 1011 0
9 1001 0 1100 1
Tabela 8.5.  Za{tita koda 8421 na parnost jedinica (na neparnost
nula) i za{tita koda vi{ak 3 na neparnost jedinica (na parnost nula)
Za{tita na parnost koristi se i u slu~aju alfanumeri~kih kodova.

Na primer, iz tabele 8.3 vidimo da je u ASCII kodu slovo Z
predstavqeno kao 5A = 101 1010, a znak & kao 26 = 010 0110. U
slu~aju za{tite na parnost jedinica, pod uslovom da se za{titna cifra
postavqa na mesto najzna~ajnije cifre, slovo Z i znak &
predstavqeni su slede}im binarnim kombinacijama:
Z  0 101 1010
&  1 010 0110
3.4.1.2 Ispravqawe gre{aka  Hemingov kod
Postoji veliki broj kodova koji omogu}avaju automatsku

detekciju i korekciju gre{aka. Jedan on naj~e{}e kori{}enih je tzv
Hemingov (Hamming) kod. U su{tini, ovaj kod se bazira na
vi{estrukim proverama na parnost.
Ovde je bitan pouzdan kod, odnosno kod koji }e biti u stawu da
sigurno detektuje jednu i da sigurno koriguje jednu gre{ku. Ukoliko
se u kodovanoj poruci, iako je to malo verovatno pojave dve gre{ke,
zahteva se da kod detektuje postojawe vi{estruke gre{ke.
Posmatrajmo Hemingov kod za detekciju jedne i za korekciju
jedne gre{ke.
U postupku za{titnog kodovawa traì se da se:
1. odredi broj i mesta kontrolnih bitova u za{ti}eno kodovanoj poruci
i
duìna za{ti}eno kodovane poruke,
2. odrede vrednosti kontrolnih bitova, i
3. napi{e za{ti}eno kodovanu poruku.
Ne dokazuju}i, nave{}emo tvr|ewe da se u poruci, koja je
kodovana Hemingovim postupkom za detekciju jedne i za korekciju
jedne gre{ke, kontrolni bitovi moraju nalaziti na 1., 2., 4., 8., itd.
mestu. Uop{te, kontrolni bit ~iji je redni broj i nalazi se na 2 i-1  om
mestu u za{ti}eno kodovanoj poruci.
Ako informaciona poruka, poruka koju treba za{titno kodovati
sadrì ukupno h informacionih bitova, duìna (broj cifara)
Hemingovim postupkom za{titno kodovane re~i bi}e:
n  hk
gde je sa h ozna~en broj informacionih, a sa k je ozna~en broj
kontrolnih bitova.
Da bi u jednoj za{ti}eno kodovanoj re~i mogao da se detektuje
i koriguje jedan pogre{an bit, broj kontrolnih bitova k mora da
zadovoqava relaciju:
2k  h  k  1
Na primer, ako je re~ o BCD kodovima broj informacionih bitova
(tj. duìna originalnih, informacionih, re~i u BCD kodovima) je h = 4,
{to zna~i da, na osnovu posledwe relacije, broj kontrolnih bitova
mora da bude k = 3.
Ukoliko je broj informacionih bitova, recimo h = 6, potreban broj
kontrolnih bitova k, dobija se da iznosi k = 4, zbog toga {to je k = 4
najmawi ceo broj koji zadovoqava relaciju (8.3).
Kod Hemingovog BCD koda za detekciju jedne i za korekciju
jedne gre{ke, za{ti}eno kodovana poruka bi}e duga~ka 7 bitova.
Ovu kodovanu re~ ozna~imo sa H a kodne znake u woj sa ai,
H = a 1 a2 a 3 a4 a 5 a6 a 7 (8.4)
gde ai uzima vrednosti iz skupa [0,1].
Vrednosti kontrolnih bitova se odre|uju na slede}i na~in:
Prvi kontrolni bit se odre|uje iz relacije:
a1  a 3  a5  a 7 = 0
(Simbol „  ∏ ozna~ava sabirawe po modulu 2.)
Vidi sa da ova relacija ukqu~uje sabirawe po modulu dva svih
neparnih bitova u za{ti}eno kodovanoj poruci.
Ovo je, daqe, provera na parnost svih bitova koji se nalaze na
neparnim mestima u za{ti}enoj poruci. Zna~i, na navedenim
mestima u za{ti}enoj poruci treba da bude paran broj „jedinica∏.
Samo prvi bit, bit a1 (to je, u stvari, prvi kontrolni bit, ozna~en sa k1)
je nepoznat.
Ova relacija moè da se napi{e i u obliku:
a 1 = a 3  a 5  a7
ili u obliku:
k 1 = a 3  a 5  a7
Drugi kontrolni bit se odre|uje iz relacije:
a2  a3  a6  a7 = 0.
Ovo je provera na parnost svih bitova koji se nalaze na mestima
koja ozna~avaju indeksi bita u za{ti}enoj poruci. Zna~i, na
navedenim mestima u za{ti}enoj poruci treba da bude paran broj
„jedinica∏. Samo bit a2 (to je kontrolni bit k2) je nepoznat.
a 2 = a 3  a 6  a7
ili u obliku:
k 2 = a 3  a 6  a7
Uop{ti}emo i zakqu~ak koji se odnosi na relaciju vezanu za
odre|ivawe vrednosti drugog kontrolnog bita, bita k2. Za kontrolni bit
k2 sumira se drugi i tre}i bit, pa se dva bita preska~u, a zatim
slede}a dva sumiraju, pa dva preska~u i tako daqe.
Tre}i kontrolni bit se odre|uje iz relacije:
a4  a 5  a6  a 7 = 0
a4  a 5  a 6  a 7 = 0
ili u obliku:
k 3 = a5  a 6  a7
„jedinica∏.
Uop{ti}emo i ovaj zakqu~ak, koji se odnosi na relaciju koja je u
vezi sa odre|ivawem vrednosti tre}eg kontrolnog bita, bita k3. Za
kontrolni bit k3 sumira se ~etvrti, peti, {esti i sedmi bit.
Generalno, u jednoj za{ti}eno kodovanoj poruci, vrednost
kontrolnog bita ki, koji se nalazi na 2 i-1  om mestu, odre|uje se
sumirawem 2 i-1  og sukcesivnog bita, ukqu~uju}i i bit na 2 i-1  om
mestu, pa se 2 i-1 bit preska~e, zatim se sumira slede}ih 2 i-1 bit i tako
daqe do kraja za{ti}eno kodovane poruke.
Na prijemnoj strani sistema zna se sistem za{titnog kodovawa
koji je primewen i proverava sa da li se na nazna~enim mestima (na
neparnim mestima, pa posle na 2., 3., 6., 7... itd. mestima) u
primqenoj poruci nalazi paran broj jedinica. Ukoliko se negde nalazi
neparan broj jedinica, zna~i da je nastala gre{ka u prenosu i
mogu}e je otkriti mesto, tj. poziciju, gre{ke i ispraviti je.
Za{titno kodovawe sa i koristi da bi sa smawila verovatno}a
gre{ke. Primewuje se u sistemima za prenos u kojima je
verovatno}a gre{ke ina~e ve} mala. Naj~e{}e se u ovim sistemima
pojavquju samo usamqene gre{ke. Istina retko, ali u primqenoj
poruci moè da se javi i vi{e gre{aka. Ponekad sistem, zbog toga,
moè da ne prepozna da je u pitawu vi{estruka gre{ka, pa moè i
da pogre{i u postupku izdvajawa originalne poruke iz primqene
za{ti}eno kodovane poruke. Nastoji sa da sa smawi ~ak i ova
zaostala gre{ka. Na{ sistem, projektovan za detekciju jedne i za
korekciju jedne gre{ke, moè dve gre{ke da tretira kao jednu ili da
ne oseti da uop{te ima gre{aka. Da bi sa spre~ila ova mogu}nost,
Hemingov postupak za sigurnu korekciju jedne gre{ke (sigurnu u
smislu da kada sistem otkrije da ima jednu gre{ku u poruci stvarno i
postoji samo jedna gre{ka i wu }e sigurno ispraviti) projektuje se
kao sistem za detekciju dveju gre{aka i za korekciju jedne gre{ke.
Radi toga, posle kodovawa za korekciju jedne gre{ke sa dodaje
jo{ jedan za{titni, kontrolni, bit koji sluì za proveru na parnost cele
za{ti}eno kodovane poruke. Vrednost ovog bita se odre|uje tako da
cela poruka, ukqu~uju}i i taj dopunski bit, ima paran broj jedinica.
Time se postiè sigurna korekcija jedne gre{ke i detekcija dveju
gre{aka. Kada je detektovana jedna gre{ka  sigurno je da postoji
samo jedna gre{ka i ona }e biti korigovana. Kada se detektuju dve
gre{ke, moè da se zahteva ponovqen prenos dela poruke na kojem
je otkriveno vi{e od jedne gre{ke. Time je problem, u osnovi,
zadovoqavaju}e re{en.
Me|utim, u prenosu se ~esto javqaju i koncentrisane,
paketirane, gre{ke. Dakle, ne jedna ili dve ve} vi{e uzastopnih
gre{aka. (îtawe podataka sa jedne diskete gde se izme|u glave za
~itawe i magnetnog medijuma „uvukla∏ ~estica pra{ine  ~ak to
moè da bude i ~estica sadràna u obi~nom duvanskom dimu,
sigurno da moè da dovedeo do toga da ceo jedan blok bitova bude
pogre{no u~itan.) Kakav kod u tom slu~aju treba primeniti? I na ovo
pitawe odgovor je jednostavan. I tada se primewuje Hemingov kod i
to opet kod za detekciju dveju i za korekciju jedne gre{ke, samo se
koristi poseban na~in prenosa za{ti}eno kodovanih poruka. Koristi
se takozvani postupak prenosa „sa u~e{qavawem bitova∏.
U ~emu se sastoji ovaj postupak? Gre{ke koje „napadaju∏
poruku u tom slu~aju slede jedna za drugom. Niz ovakvih
uzastopnih gre{aka sa~iwava paket gre{aka. Koristi se kod za
korekciju jedne gre{ke (i za detekciju dveju gre{aka, naravno). Bilo
bi dobro da ove gre{ke ne budu skoncentricane u jednoj za{ti}eno
kodovanoj re~i ve} da „pogode∏ svaka po jednu re~. Zna~i,
povoqnije je prvo prenositi prve kontrolne bitove svih za{ti}eno
kodovanih re~i, pa potom sve druge kontrolne bitove, potom sve
prve informacione bitove i tako daqe.
Va`nost i zna~aj koji sa pridaje ovom, u su{tini naj~e{}e
kori{}enom postupku kodovawa navodi na to da sa ovaj postupak
detaqnije prou~i kroz nekoliko prakti~nih primera.
Ove primere dajemo u obliku zadataka.
Zadatak 8.1: Posmatramo informacionu kodnu re~ 001101.

Ovu re~ treba za{titno kodovati koriste}i pri tome Hemingov
postupak za{titnog kodovawa za detekciju jedne i za korekciju jedne
gre{ke.
Traì se da se:
a) odrede broj i mesta kontrolnih bitova u za{ti}eno kodovanoj
poruci i duìna za{ti}eno kodovane poruke,
b) odrede vrednosti kontrolnih bitova, i
v) napi{e za{ti}eno kodovana poruka.
Re{ewe:
a) U za{ti}eno kodovanoj poruci, kodovanoj po Hemingovom
postupku za{titnog kodovawa za detekciju jedne i za korekciju jedne
gre{ke, iti kontrolni bit se nalazi na 2 i-1om mestu. Na ostalim
mestima u kodovanoj poruci nalaze se informacioni bitovi i to po
redu, popuwavaju}i sve praznine.
Dakle, struktura za{ti}eno kodovane poruka izgleda kao na slede}oj {emi:
a1 a2 a3 a4 a5 a6 a7 a8 a9 a1
0
ili, vode}i ra~una o oznakama koje sa koriste za pojedine bitove:
k1 k2 h1 k3 h2 h3 h4 k4 h5 h6
Na ovoj {emi sa hi ozna~eni su informacioni bitovi a sa ki su
ozna~eni kontrolni bitovi. Sa ai ozna~eni su bitovi u za{ti}eno
kodovanoj poruci.
Za dati primer, treba popuniti prvo ovu „re{etku∏ informacionim
bitovima. Dobi}e se slede}a slika.
k1 k2 0 k3 0 1 1 k4 0 1
Zna~i, zakqu~ak je da nema potrebe da za{ti}eno kodovana
poruka bude duà od 10 bitova.
Za{ti}eno kodovana poruka }e imati duìnu od 10 bitova pri
~emu sadrì i 4 kontrolna bita koji se nalaze na 1om, 2om, 4om i
na 8om mestu u za{ti}enoj poruci. (Obratimo pa`wu da je: 2 0 = 1,
21 = 2, 22 = 4 i 23 = 8.)
b) Vrednosti kontrolnih bitova se odre|uju na slede}i na~in:
Prvi kontrolni bit se odre|uje iz op{te relacije:
a1  a3  a5  a7  a9 = 0.
(Simbol „  „ ozna~ava sabirawe po modulu 2).
Ovo je provera na parnost svih bitova koji se nalaze na
neparnim mestima u za{ti}enoj poruci. Zna~i, na navedenim
mestima u za{ti}enoj poruci treba da bude paran broj „jedinica∏.
Samo prvi kontrolni bit, bit a1 (to je kontrolni bit k1) je nepoznat.
a1 = a3  a5  a7  a9
ili u obliku (koristi se oznaka k za kontrolne i oznaka h za
informacione bitove!):
k1 = h1  h2  h4  h6
Za navedeni primer se dobija:
k1 = 0  0  1  1 = 0
Drugi kontrolni bit se odre|uje iz relacije:
a2 = a3  a6  a7  a10
koja ozna~avaju indeksi bitova u za{ti}enoj poruci. Zna~i, na
a2 = a3  a6  a7  a10
ili u obliku (sa oznakama koje ve} koristimo) za ovaj zadatak
k2 = h1  h3  h4  h6
k2 = 0  1  1  1 = 1
Tre}i kontrolni bit se odre|uje iz relacije:
a4  a5  a6  a7 = 0
a4= a5  a6  a7
ili u obliku (sa oznakama koje znamo) za ovaj zadatak
k3 = h2  h3  h4
Za na{ primer se dobija:
k3 = 0  1  1 = 0
Kona~no, i ~etvrti kontrolni bit se odre|uje iz relacije:
a8  a9  a10 = 0
a8 = a9  a10
ili u obliku:
k4 = h5  h6
k4 = 0  1 = 1
v) Na odgovaraju}a mesta u konturi za{ti}eno kodovane poruke treba upisati
vrednosti kontrolnih bitova. Dobija sa slede}a slika.
0 1 0 0 0 1 1 1 0 1
Za{ti}eno kodovana poruka je, dakle:
0100011101.
Treba razmotriti i detekciju poruke koja je za{ti}eno kodovana
po Hemingovom postupku za detekciju jedne i za korekciju jedne
gre{ke. Ovo je pokazano u zadatku 8.2.
Zadatak 8.2: Na prijem je stigla za{ti}eno kodovana poruka:

000001111101. Ako se zna da je pri kodovawu primewen
Hemingov postupak za{titnog kodovawa za detekciju jedne i za
korekciju jedne gre{ke, potrebno je da se odredi informaciona
poruka.
Re{ewe:
U za{ti}eno kodovanoj poruci, kodovanoj po Hemingovom
mestima u kodovanoj poruci nalaze se informacioni bitovi.
Dakle, struktura primqene za{ti}eno kodovane poruka izgleda kao na slede}oj
{emi:
a1 a2 a3 a4 a5 a6 a7 a8 a9 a10 a11 a12
ili, vode}i ra~una o oznakama koje se koriste za pojedine bitove:
k1 k2 h1 k3 h2 h3 h4 k4 h5 h6 h7 h8
ili, vode}i ra~una o sadrìni primqene poruke:
0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 0 1
Na ovim {emama smo koristili iste oznake kao i u zadatku 8.1.
Treba proveriti da li ima gre{aka, otkriti ih i ispraviti.
Za re{avawe ovog zadatka, postupi}e sa tako {to }e se odrediti
karakteristi~ne jedna~ine koje omogu}uju lokaciju pogre{no
primqenog bita. Te jedna~ine su iste kao one po kojima su i odre|
ivane vrednosti kontrolnih bitova prilikom kodovawa.
Na osnovu jedna~ine za odre|ivawe prvog kontrolnog bita koja
je glasila:
a1  a3  a5  a7  a9  a11 = 0
na prijemu se dobija:
a1  a3  a5  a7  a9  a11 = 0  0  0  1  1  0 = 0
a to zna~i da su bitovi na neparnim mestima ta~no primqeni. Da
postoji na ovim mestima jedna gre{ka  provera ne bi bila uspe{na
 u ovom delu poruke bio bi neparan broj „jedinica∏.
Na osnovu jedna~ine za odre|ivawe drugog kontrolnog bita koja
je glasila:
a2  a3  a6  a7  a10  a11 = 0
na prijemu sa dobija:
a2  a3  a6  a7  a10  a11 = 0  0  1  1  1  0 = 1
Ova relacija se tuma~i na slede}i na~in: prilikom kodovawa, na
mestima koja su obeleèna u navedenoj jedna~ini bio je paran broj
„jedinica∏. Sada je na tim mestima primqen neparan broj „jedinica∏
i pri proveri rezultat je bio 1. To zna~i da je jedan od bitova na
nazna~enim mestima neta~no primqen. Kako su 3}i, 7mi i 11ti
bit ve} provereni prvom proverom, to sa moè zakqu~iti da je ili
2gi ili 6ti ili 10ti bit pogre{no primqen.
Provereno je da su bitovi sa rednim brojevima 1, 3, 5, 7, 9 i 11
ispravni. Zna~i, jedan od bitova sa rednim brojevima 2, 6 ili 10 je
neispravan.
Na osnovu jedna~ine za odre|ivawe tre}eg kontrolnog bita koja
je glasila:
a4  a5  a6  a7  a12 = 0,
a4  a5  a6  a7  a12 = 0  0  1  1  1 = 1.
„jedinica∏. Sada je na tim mestima primqen neparan broj „jedinica∏
i stoga je rezultat provere dao 1. To zna~i da je jedan od bitova na
nazna~enim mestima neta~no primqen. Zna~i, uz do sada
usvojene tvrdwe, dopuwavamo na{ zakqu~ak i tvrdwom da je bit 4
ta~an jer nije nazna~ena mogu}nost gre{ke na tom bitu. Ostaje
mogu}nost da je jedan od bitova sa brojevima 6 ili 12 neta~no
primqen. Da zakqu~imo, do sada je provereno da su bitovi sa
rednim brojevima 1, 2, 3, 4, 5, 7, 11 i 12 ta~ni. Prema tome, kao
rezultat do sada sprovedenih provera ostala je dilema da li je bit broj
6 neta~an ili je to mo`da bit broj 10 koji do sada nije bio obuhva}en
proverama.
Kona~no, na osnovu jedna~ine za odre|ivawe vrednosti
~etvrtog kontrolnog bita koja je glasila:
a8  a9  a10  a11  a12 = 0
mi na prijemu dobijamo:
a8  a9  a10  a11  a12 = 1  1  1  0  1 = 0
„jedinica∏. Sada je primqen na tim mestima paran broj „jedinica∏ i
stoga je rezultat provere dao 0. To zna~i da su svi bitovi na
nazna~enim mestima ta~no primqeni. Ovim je na{a dilema re{ena.
Bitovi 10 i 12 su ta~ni. Jedina mogu}nost je da je bit broj 6 pog re{an.
Taj bit je primqen kao 1. Wegova ta~na vrednost je 0 i ta~na za{ti}eno
kodovana poruka treba da glasi:
0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 0 1
Ako sa izdvoje kontrolni bitovi, za ta~nu informacionu poruku
dobija se:
00011101.
U prenosu moè da nastupi i vi{e od jedne gre{ke. Tada moè
da se desi da prijemnik pogre{i. Taj slu~aj bi}e prou~en na zadatku
koji je ozna~en kao zadatak 8.3.
Zadatak 8.3: Kodovawem informacione poruke 001111001

koriste}i Hemingov postupak za{titnog kodovawa za detekciju jedne
i za korekciju jedne gre{ke dobijena je za{ti}eno kodovana poruka:
1101011111001.
U prenosnom kanalu deluju smetwe, pa je usled delovawa
smetwi primqena poruka: 1101011111010.
(Da bi sa razumeo tekst zadatka, treba re}i da su pogre{no
primqena dva posledwa bita poruke.)
Prijemniku je poznat postupak kodovawa, ali ne zna
informacionu poruku. Potrebno je izvr{iti dekodovawe i
komentarisati rezultat.
Re{ewe:
Ponovimo, u za{ti}eno kodovanoj poruci, kodovanoj po
Hemingovom postupku za{titnog kodovawa za detekciju jedne i za
korekciju jedne gre{ke, iti kontrolni bit se nalazi na 2 i-1om mestu.
Na ostalim mestima u kodovanoj poruci nalaze se informacioni
bitovi.
Dakle, struktura primqene za{ti}eno kodovane poruka izgleda kao na slede}oj
{emi:
a1 a2 a3 a4 a5 a6 a7 a8 a9 a10 a11 a12 a13
ili, vode}i ra~una o oznakama koje sa koriste za pojedine bitove:
k1 k2 h1 k3 h2 h3 h4 k4 h5 h6 h7 h8 h9
ili, vode}i ra~una o sadrìni primqene poruke:
1 1 0 1 0 1 1 1 1 1 0 0 1
Na ovim {emama smo koristili iste oznake kao i u zadatku 8.1.
I za ovaj primer odredi}emo karakteristi~ne jedna~ine koje
omogu}uju lokaciju pogre{no primqenog bita. Te jedna~ine su iste
kao one po kojima smo i odre|ivali vrednosti kontrolnih bitova
prilikom kodovawa. Dobi}emo slede}i skup jedna~ina:
je glasila:
a1  a3  a5  a7  a9  a11  a13 = 0
a1  a3  a5  a7  a9  a11  a13 = 1  0  0  1  1  0  0 = 1
a to zna~i da je jedan od bitova na neparnim mestima neta~no
primqen.
Na osnovu jedna~ine za odre|ivawe drugog kontrolnog bita koja
je glasila:
a2  a3  a6  a7  a10  a11 = 0
a2  a3  a6  a7  a10  a11 = 1  0  1  1  1  0 = 0
Prilikom kodovawa, na mestima koja su obeleèna u navedenoj
jedna~ini bio je paran broj „jedinica∏. Sada je na tim mestima
primqen paran broj „jedinica∏ i stoga je rezultat provere dao 0. Pri
prvoj proveri na osnovu ovoga zna sa da je jedan od bitova broj 1, 5,
9 ili 13 neta~no primqen.
Provereno je da su bitovi sa rednim brojevima 2, 3, 6, 7, 10 i 11
ispravni.
Na osnovu jedna~ine za odre|ivawe tre}eg kontrolnog bita koja
je glasila:
a4  a5  a6  a7  a12  a13 = 0
a4  a5  a6  a7  a12  a13 = 1  0  1  1  0  1 = 0
Ova relacija moè da sa protuma~i na slede}i na~in: prilikom
kodovawa, na mestima koja su obeleèna u navedenoj jedna~ini bio
je paran broj „jedinica∏. Sada je na tim mestima primqen paran broj
„jedinica∏ i stoga je rezultat provere dao 0. To zna~i da su svi bitovi
na nazna~enim mestima ta~no primqeni. Zna~i, zakqu~ak se
dopuwava i tvrdwom da su i bitovi 4, 5, 12 i 13 ta~ni.
Ostaje mogu}nost da je jedan od bitova sa brojevima 1, 9 ili 13
neta~no primqen.
Na osnovu jedna~ine za odre|ivawe vrednosti ~etvrtog
kontrolnog bita koja je glasila:
a8  a9  a10  a11  a12  a13 = 0
a8  a9  a10  a11  a12  a13 =1 1  1  0  0  1= 0
Zna~i, prilikom kodovawa, na mestima koja su obeleèna u
navedenoj jedna~ini bio je paran broj „jedinica∏. Sada je primqen
na tim mestima paran broj „jedinica∏ i stoga je rezultat provere dao
0. To zna~i da su svi bitovi na nazna~enim mestima ta~no
primqeni. Ovim je dilema re{ena. Bit broj 9 je pogre{an. Taj bit je
primqen kao 1. Wegova „ta~na∏ vrednost je 0 i za{ti}eno kodovana
poruka treba da glasi:
1 1 0 1 0 1 1 1 0 1 0 0 1
Izdvoje li se kontrolni bitovi, kao „ta~na∏ informaciona poruka

dobija se:
001101010.
Uporedimo li rezultat dekodovawa sa originalnom porukom
vidimo da je prijemnik pogre{no detektovao poruku.
Komentar: Kod je predvi|en za detekciju jedne i za korekciju
samo jedne gre{ke. Tada kod ispravno radi. Kod nije predvideo
mogu}nost detekcije ili korekcije dveju gre{aka. U slu~aju dveju
gre{aka moè da se dogodi da pri detekciji na~inimo gre{ku, jer
nemamo nikakve druge mogu}nosti da „osetimo∏ da se desilo vi{e
od jedne gre{ke.
Posebno je potrebno obratiti pa`wu i na postupak za{titnog
kodovawa za detekciju dveju i za korekciju jedne gre{ke. Zadatak
8.4. ilustruje ovaj postupak kodovawa.
Zadatak 8.4: Potrebno je izvr{iti za{titno kodovawe

informacione poruke 001111001, koriste}i Hemingov postupak
za{titnog kodovawa za detekciju dveju i za korekciju jedne gre{ke.
Re{ewe:
Hemingov postupak kodovawa za detekciju dveju i za korekciju jedne gre{ke je
dopuwen jo{ jednim kontrolnim bitom. Kada se izvr{i za{titno kodovawe za detekciju
jedne i za korekciju dveju gre{aka, dodaje se jo{ jedan kontrolni bit koji sluì za
proveru na parnost cele za{ti}eno kodovane poruke. Pri tome se, dakle, vrednost ovog
kontrolnog bita odre|uje tako da u za{ti}eno kodovanoj poruci, koja ukqu~uje i taj bit,
bude paran broj jedinica. Dakle, za{ti}eno kodovana poruka u ovom slu~aju treba da
ima izgled kao na slede}oj {emi.
k1 k2 0 k3 0 1 1 k4 1 1 0 0 1 k5
Kontrolni bitovi ki se odre|uju po ve} poznatim zahtevima.
Kontrolni bit, ozna~en sa k5, se odre|uje na osnovu zahteva da na
svih 14 mesta u za{ti}enoj poruci bude paran broj „jedinica∏.
je glasila:
a1  a3  a5  a7  a9  a11  a13 = 0
dobija se:
k1 = a3  a5  a7  a9  a11  a13 = 0  0  1  1  0  1 = 1
Sli~no je i:
k2 = a3  a6  a7  a10  a11 = 0  1  1 1  0 = 1
Tre}i kontrolni bit je:
k3 = a5  a6  a7  a12  a13 = 0  0  1  0  1 = 0.
êtvrti kontrolni bit je sli~no odre|en:
k4 = a9  a10  a11  a12  a13 = 1  1  0  0  1 = 1.
Do sada odre|ena sadrìna za{ti}eno kodovane poruke jeste:
1 1 0 0 0 1 1 1 1 1 0 0 1 k5
Ova poruka je do sada kodovana za detekciju jedne i za
korekciju jedne gre{ke. Da bi poruka bila za{ti}eno kodovana po
postupku koji sluì i za detekciju dveju gre{aka, kontrolni bit k5 se
odre|uje po principu provere na parnost CELE poruke.
Zbog toga {to u do sada kodovanoj poruci postoji paran broj
jedinica, vrednost kontrolnog bita k5 mora da bude k5 = 0, pa }e
za{ti}eno kodovana poruka imati sadrìnu:
1 1 0 0 0 1 1 1 1 1 0 0 1 0
Razmotrili smo postupak za{titnog kodovawa za detekciju dveju
i za korekciju jedne gre{ke. Treba da vidimo i postupak koji se koristi
za dekodovawe u ovom slu~aju. Zadatkom 8.5. ilustruje se ovaj
postupak dekodovawa.
Zadatak 8.5: Kodovawem informacione poruke 001111001

koriste}i Hemingov postupak za{titnog kodovawa za detekciju dveju
i za korekciju jedne gre{ke dobijena je za{ti}eno kodovana poruka:
11010111110011.
U prenosnom kanalu deluju smetwe pa je usled delovawa
smetwi primqena poruka: 11010111110101.
Prijemnik zna postupak kodovawa, ali ne zna informacionu
poruku. Potrebno je izvr{iti dekodovawe i komentarisati rezultat.
Re{ewe:
U za{ti}eno kodovanoj poruci, kodovanoj po Hemingovom
mestima u kodovanoj poruci, osim na posledwem, nalaze se
informacioni bitovi. Ukoliko se koristi kod i za detekciju dveju
gre{aka, onda posledwi bit u za{ti}eno kodovanoj poruci predstavqa
kontrolni bit ~ija je vrednost odre|ena po principu provere na
parnost CELE poruke (ukqu~uju}i i taj, kontrolni bit).
Dakle, primqena za{ti}eno kodovana poruka izgleda kao na slede}oj {emi.
1 1 0 1 0 1 1 1 1 1 0 1 0 1
Struktura ove za{ti}eno kodovane poruke je:
k1 k2 h1 k3 h1 h2 h3 k4 h5 h6 h7 h8 h9 k5
Izraèna preko a i bita struktura primqene poruke je:
a1 a2 a3 a4 a5 a6 a7 a8 a9 a10 a11 a12 a13 a14
Na ovoj {emi, kao i dosad, sa h ozna~eni su informacioni bitovi,
a sa k kontrolni bitovi. Sa a su ozna~eni bitovi u za{ti}eno kodovanoj
poruci.
Za ovaj primer, treba odrediti karakteristi~ne jedna~ine koje
omogu}uju lokaciju pogre{no primqenog bita. Te jedna~ine su iste
kao one po kojima su i odre|ivane vrednosti kontrolnih bitova
prilikom kodovawa. Pri tome sa ne uzima u obzir posledwi bit u re~i.
Tok re{avawa ovog zadatka u ovom delu je isti kao i u
prethodnim zadacima. Na osnovu jedna~ina za provere kao u
primeru 8.4 dobija se da je gre{ka na 9om mestu. Me|utim, na
osnovu jedna~ine za odre|ivawe vrednosti petog kontrolnog bita
koja je glasila:
ai =0
(zna~ewe ove relacije je jasno) dobija se da je na prijemu:
1 1  0  1  0  1  1  1  1  1  0  1  0  1 = 0
Ova relacija se tuma~i na slede}i na~in: prilikom kodovawa, u
navedenoj poruci je bio paran broj „jedinica∏. Sada je na tim
mestima primqen paran broj „jedinica∏ i stoga je rezultat provere
dao 0. Ovo moè da zna~i samo da se pri prenosu nije desila ni
jedna gre{ka ili da je bio PARAN BROJ GRE[AKA. Kako su ostale
provere pokazale da postoji neka gre{ka, zakqu~ak je da postoje
sigurno 2 gre{ke (ili u op{tem slu~aju  mogao bi da postoji paran
broj gre{aka).
Kod je predvi|en za detekciju dveju i za korekciju samo jedne
gre{ke. Tada kod ispravno radi. Kod nije predvideo mogu}nost
detekcije vi{e od dveju gre{aka ili korekcije vi{e od jedne gre{ke. U
slu~aju dveju gre{aka primqen je paran broj jedinica, a bar jedna
provera nije zadovoqena. Zna~i, postoje dve gre{ke.
Obja{weni su kodovawe za detekciju i korekciju jedne gre{ke,
postupak detektovawa i korekcije jedne gre{ke, kodovawe za
detekciju dveju i korekciju jedne gre{ke i odgovaraju}e dekodovawe.
Neophodno je upoznati i problem koji se javqa pri paketiranim
gre{kama. Ovaj problem ilustrujemo zadatkom 8.6. koji je i
zami{qen kao prakti~an primer iz struke. Na tom primeru su i
obja{weni neki detaqi rada koji nisu posebno obuhva}eni
izlagawima u prethodnim poglavqima, a smatra se da su neophodni.
Zadatak 8.6: Za vezu izme|u dva ra~unara koristi se binarni

prenos brzinom od 2 400 binita u sekundi. U prenosnom kanalu
deluju impulsne smetwe. One mogu da budu usamqene ili da budu
u paketima. Pri tome duìna paketa gre{aka moè da bude 2, 3, 4 ili
najvi{e 5 gre{aka u paketu. U svakom slu~aju, bez obzira da li su
gre{ke usamqene ili su u paketima, izme|u dve gre{ke, ili izme|u
dva paketa gre{aka postoji minimalan vremenski interval u trajawu
od 14,5[ms] u kojem nema gre{aka. Da bi se obezbedio korektan
prenos bez gre{aka propisano je da se koristi Hemingov postupak
za{titnog kodovawa za detekciju dve i za korekciju samo jedne
gre{ke tipa „4 od 8„. (Ovo zna~i da su u nizu od osam bitova 4 bita
kontrolna, a 4 informaciona.) Od nas se traì da odaberemo takav
na~in prenosa ovih poruka da se obezbedi prijem bez gre{ke.
Za slu~aj da je informaciona poruka:
00011100011100011100 potrebno je napisati u vremenskom
redosledu niz impulsa koji se {aqu u kanal.
Re{ewe:
Trajawe jednog bita u kanalu je
1
  [ s]
2400
Na osnovu podataka u tekstu zadatka dobija se da duìna paketa
impulsa u kojem moè da se jave najvi{e 5 gre{aka (tada su one i u
paketu) iznosi:
T = 0,0145 + 5(1/2400) = 0,016583[s]
U ovom intervalu moè da se smesti ukupno:
n' = 0,0165832400 = 39,79 bitova
Ovaj broj bita zaokruì sa na ceo broj bitova, dakle, na
n = 40 bitova
Dakle, u paketu od n = 40 bitova ne}e se javiti vi{e od 5
gre{aka, ~ak i kada su one u jednom paketu.
Koristi sa za{titno kodovawe za otkrivawe najvi{e dve gre{ke.
Zna~i, potrebno je obezbediti takav prenos koji }e u~initi da niz od
5 sukcesivnih gre{aka ne pogodi samo jednu za{ti}enu poruku, ve}
da bude raspodeqen, ra{~e{qan, na vi{e za{ti}enih poruka. Pri
tome ni u jednoj poruci ne sme da bude:
 vi{e od jedne gre{ke, u slu~aju da se zahteva da se obezbedi
korekcija svih
gre{aka, ili
 vi{e od dve gre{ke, ako se zahteva ponavqawe poruke u kojoj se
ustanovi
da je bilo vi{e gre{aka.
Zbog ovoga se za prenos u slu~aju „paketiranih∏ gre{aka
primewuje prenos sa „u~e{qavawem∏ bitova. Takav prenos
podrazumeva kodovawe izvorne poruke po zahtevanom sistemu i
slagawe kodovane poruke u jednu tabelu, u jedan paket, u jednu
matricu iz koje bi se podaci po obavqenom kodovawu slali u kanal
tako da se prvo {aqu svi prvi kontrolni bitovi, pa svi drugi kontrolni
bitovi, pa svi prvi informacioni bitovi iz date tablice i tako redom.
Dakle, postupak prenosa je takav da se prenose sukcesivno bitovi
koji pripadaju razli~itim kodnim re~ima. Prijemnik ima podatke i o
na~inu kodovawa i o na~inu slawa bitova, pa ne}e biti te{ko i da
detektuje informacionu poruku.
Najekonomi~niji paket u slu~aju opisanom u ovom zadatku je
paket koji sadrì upravo 80 bitova i to sloènih u matricu koja ima 5
vrsta i 8 kolona, pri ~emu kolone predstavqaju za{ti}eno kodovane
poruke tipa 4 od 8. Ova matrica se obrazuje tako {to se:
 informacioni bitovi upi{u na svoja mesta u matricu, upisuju}i ih
po
vrstama,
 formiraju kontrolni bitovi,
a onda se formirana matrica prenosi tako {to se iz we „i{~itavaju∏
bitovi po kolonama.
Dakle, struktura matrice koja odgovara ovom problemu je:
prva vrsta a1 a2 a3 a4 a5 a6 a7 a8
druga vrsta a1 a2 a3 a4 a5 a6 a7 a8
tre}a vrsta a1 a2 a3 a4 a5 a6 a7 a8
~etvrta a1 a2 a3 a4 a5 a6 a7 a8
vrsta
peta vrsta a1 a2 a3 a4 a5 a6 a7 a8
Koriste}i oznake za kontrolne bitove i za informacione bitove, struktura moè da
se predstavi matricom:
k1 k2 h1 k3 h1 h2 h3 k4
k1 k2 h1 k3 h1 h2 h3 k4
k1 k2 h1 k3 h1 h2 h3 k4
k1 k2 h1 k3 h1 h2 h3 k4
k1 k2 h1 k3 h1 h2 h3 k4
Upi{u sa informacioni bitovi (dati su u tekstu zadatka) u odgovaraju}a mesta u
matrici i dobija se:
k1 k2 0 k3 0 0 1 k4
k1 k2 1 k3 1 0 0 k4
k1 k2 0 k3 1 1 1 k4
k1 k2 0 k3 0 0 1 k4
k1 k2 1 k3 1 0 0 k4
Veoma je lako proveriti da se kodovawem jednog po jednog reda, jedne po jedne
vrste ove matrice dobija slede}a matrica:
1 1 0 1 0 0 1 0
0 1 1 1 1 0 0 0
0 0 0 1 1 1 1 0
1 1 0 1 0 0 1 0
0 1 1 1 1 0 0 0
Ovako je definisan postupak sa u~e{qavawem kao postupak
gde se formira matrica po vrstama (horizontalnim redovima), a
prenos bitova se vr{i ~itawem elemenata iz matrice po kolonama
(po vertikalama). Na osnovu toga moè da sa odredi da }e niz
bitova, niz impulsa, koji se {aqu u kanal biti:
1001011011010011111101101001001011000000.
Kona~no, treba upoznati i detekciju za{ti}eno kodovanog
signala ako postoji paket gre{aka. Zadatak 8.7. je posve}en ovom
slu~aju.
Zadatak 8.7: Primqena je za{ti}eno kodovana poruka

1001011011010000001101101001001011000000.
Prijemniku je poznato da se koristi Hemingov postupak
za{titnog kodovawa za detekciju dveju i za korekciju jedne gre{ke i
da se prenos sa u~e{qavawem koji obezbe|uje ispravqawe i
gre{aka koje se javqaju u paketima duìne do 5 gre{aka, vr{i
matricama tipa 5 vrsta i 8 kolona. Potrebno je izvr{iti detekciju
informacione poruke.
Re{ewe:
Za detekciju je potrebno prvo da formiramo matricu na prijemu. U tu matricu
upisujemo prijemne bitove po vertikalama. Dakle, matrica koja odgovara ovom
problemu je:
1 1 0 0 0 0 1 0
0 1 1 0 1 0 0 0
0 0 0 0 1 1 1 0
1 1 0 1 0 0 1 0
0 1 0 1 1 0 0 0
Strukturu ove matrice, koja je ista, kao i u zadatku 8.6, ve}
znamo. Provere koje smo ve} nau~ili, pokazuju da u prvom redu
ove tabele, odnosno matrice, imamo jednu gre{ku. Primqen je
neparan broj bitova u tom redu. U tom redu su bitovi 1., 3., 5. i 7.
ispravni. Gre{ka se nalazi na jednom od bitova ~iji su redni brojevi
2., 3., 6. i 7. Druga provera pokazala je da su 2., 3. i 6. i 7. bit
ispravni. Dakle, gre{ka je mo`da na bitu broj 4. Tre}a provera
pokazuje da je gre{ka na 4., 5., 6. ili 7. bitu. Kako su bitovi 5., 6. i 7.
ispravni, gre{ka je, zna~i u ovom redu na bitu broj 4.
Za drugi red matrice dobija se da je gre{ka na ~etvrtom bitu u
re~i.
Za tre}i red matrice dobija se da je gre{ka, tako|e, na ~etvrtom
bitu u re~i.
Za ~etvrti red matrice dobija sa da nema gre{aka.
U petom redu matrice gre{ka postoji i ona je na bitu koji je tre}i
po redu u re~i.
Zna~i, ispravna matrica ima oblik:
1 1 0 1 0 0 1 0
0 1 1 1 1 0 0 0
0 0 0 1 1 1 1 0
1 1 0 1 0 0 1 0
0 1 1 1 1 0 0 0
Sada moèmo da izdvojimo originalnu informacionu poruku.
Ona glasi:
00011100011100011100
Postavqa sa pitawe: zbog ~ega smo posvetili ovoliku pa`wu
ovom postupku za{titnog kodovawa? Odgovor je i u ovom slu~aju
jednostavan. Opisan postupak kodovawa se veoma mnogo koristi, a
jednostavnim re~nikom moè da ukaè na celu strategiju pravqewa
za{titnih kodova. Dakle, postupci za{titnog kodovawa su stvar
dogovora dveju strana. Pri tome dogovor treba da bude
sveobuhvatan. Ne sme da ostane neki detaq dogovora nedore~en
kako u primeni ne bi do{lo do nesporazuma. Da bismo bili potpuno
obave{teni, treba re}i jo{ i to da moè u posebnim uslovima da do|e
i do pojave veoma duga~kih paketa gre{aka (zapis na neki
medijum, traku ili disk). Tada se koriste i posebne tehnike
zapisivawa, ali i posebne tehnike kodovawa podataka.
PITAWA I ZADACI
1. [ta je to kodovawe?
2. Zbog ~ega se vr{i kodovawe?
3. [ta su to uniformni kodovi?
4. Nacrtati funkcionalnu blok{emu digitalnog telekomunikacionog
sistema. Objasniti funkciju svakog bloka.
5. [ta je to digit?
6. Kakvi su to binarni kodovi?
7. Koliko se razli~itih stawa moè kodovati kodnim re~ima duìne n?
8. Kakvi su to BCD kodovi? Nabrojati nekoliko BCD kodova.
9. Za {ta se koriste alfanumeri~ki kodovi?
10.Objasniti zbog ~ega se koristi statisti~ko kodovawe.
11.Koja je razlika izme|u trenutnih i netrenutnih kodova?
12.Zbog ~ega se koristi za{titno kodovawe?
13.[ta je to kodno (Hemingovo) rastojawe?
14.Objasniti metodu provere na parnost.
15.Objasniti princip Hemingovog koda.
4. MULTIPLEKSNI PRENOS
4.1. UVOD
S ta~ke gledi{ta ekonomi~nosti prenosa informacija zanimqivo

je pitawe da li se i kako se kroz jednu liniju veze moè prenositi vi{e
me|usobno nezavisnih poruka.
Postoje dva na~ina da se ovakav prenos ostvari. Jedan se
bazira na mogu}nostima koje pruà predstavqawe signala u
domenu vremena, a drugi se bazira na mogu}nostima koje pruà
predstavqawe signala u domenu u~estanosti. Zbog toga se
multipleksni prenos signala moè realizovati kao:
 multipleks sa frekvencijskom raspodelom kanala, i
 multipleks sa vremenskom raspodelom kanala.
Ova dva na~ina multipleksovawa signala se zna~ajno razlikuju.
Osnovna razlika je u tome {to je u slu~aju vremenskog multipleksa
na liniji u datom trenutku prisutan samo jedan od multipleksovanih
signala, dok su u slu~aju frekvencijskog multipleksa u datom
trenutku na liniji prisutni svi multipleksovani signali.
Frekvencijski multipleks se moè realizovati iskqu~ivo kao VF
prenos, tj. svi signali poruke koji se prenose moraju da budu nekim
od procesa modulacije translirani iz osnovnog (fizi~kog) opsega u
vi{e opsege u~estanosti. Suprotno frekvencijskom, vremenski
multipleks se prvenstveno realizuje u osnovnom opsegu
u~estanosti, mada se prenos, po potrebi, moè naknadno vr{iti i u
transponovanom opsegu. Zbog navedenih razlika i ure|aji koji se
koriste pri realizaciji ove dve vrste multipleksa, kao i wihove
zahtevane karakteristike bitno se razlikuju.
Principijelna predstava sistema koji koristi multipleksni prenos
pokazana je na slici 9.1.
kanal 1 kanal 1 K1B
K1A
kanal 2 kanal 2 K2B
K2A
kanal 3 l i ni ja veze kanal 3 K3B
K3A
kanal N kanal N KNB

KNA
Slika 9.1.  Op{ta {ema multipleksnog prenosa N kanala jednom
zajedni~kom linijom veze
Pri prenosu se ~esto vr{i kombinovawe multipleksa sa

vremenskom i sa frekvencijskom raspodelom kanala. Ve}ina kanala
u oblasti niskih u~estanosti ima veliko slabqewe {to oteàva
preno{ewe jednosmerne komponente i komponenti niskih
u~estanosti. Tako|e, ako je propusni opseg kanala vi{estruko ve}i od
fizi~kog opsega signala koji se prenosi, name}e se ideja da se kanal
racionalnije iskoristi. U ovom slu~aju to zna~i da se kanal koristi za
prenos ve}eg broja vremenski multipleksovanih signala wihovim
transponovawem iz osnovnog opsega u oblast vi{ih u~estanosti.
Drugim re~ima, vr{i se frekvencijsko multipleksovawe vremenski
multipleksovanih signala.
4.2. MULTIPLEKS SA FREKVENCIJSKOM RASPODELOM

KANALA
Pogodan na~in za istovremeno preno{ewe ve}eg broja

informacionih signala je da se pri prenosu svakom signalu dodeli po
jedna ograni~ena oblast spektra. Ovakva tehnika podrazumeva da
spektri signala koji se prenose moraju prethodno da budu
ograni~eni i transponovani iz fizi~kog opsega u oblast vi{ih
u~estanosti.
Princip transponovawa signala poruke iz fizi~kog u neki vi{i
opseg u~estanosti omogu}ava da se i u slu~aju veza po fizi~kim
linijama obavqa multipleksni prenos: da se kroz jedan fizi~ki vod
ostvaruje komunikacija izme|u vi{e parova korespondenata tako da
svaki par korisnika ima utisak da raspolaè sopstvenim kanalom
veze.
Uop{te, sa pove}awem u~estanosti nose}eg
elektromagnetnog talasa pove}ava se i frekvencijski opseg koji se
korisniku dodequje za prenos poruka. Na vi{im u~estanostima
mogu}e je vr{iti frekvencijsko multipleksovawe ve}eg broja signala,
kao i prenositi signale {ireg opsega no na niìm u~estanostima. Na
primer, u opsegu od 550[kHz] do 1600[kHz] moè se u slu~aju
amplitudne modulacije smestiti 100 radio kanala {irine 10[kHz]. U
ovom opsegu ne moè da se prenese ni jedan TV kanal, jer {irina
opsega TV kanala iznosi oko 8[MHz]. U opsegu, npr., do 50[MHz] moè
se smestiti na hiqade radiokanala ali samo nekoliko TV kanala. Sa
pove}awem raspoloìvog opsega raste i broj kanala koji se mogu
istovremeno prenositi.
Tehni~ki posmatrano, prednosti rada na vi{im u~estanostima
ogledaju se i u ~iwenici da, u principu, ure|aji na vi{im
u~estanostima imaju mawe dimenzije. Na primer, zra~e}i elementi
 antene grade se u slu~aju mikrotalasnih veza (<25cm) na potpuno
drugi na~in no antene za duge, sredwe i kratke talase.
Frekvencijski multipleksovani signali mogu se prenositi fizi~kim
vodovima i radiorelejnim sistemima (mikrotalasni radiosistemi). U
ovom drugom slu~aju obi~no se koristi frekvencijska modulacija:
postupkom AM sa jednim bo~nim opsegom formira se multipleksni
signal koji se dovodi na liniju gde frekvencijski moduli{e nose}i
talas. Jasno je da se na prijemnoj strani linije veze u ovom slu~aju
mora prethodno izvr{iti frekvencijska demodulacija signala.
Princip multipleksa sa frekvencijskom raspodelom kanala
razmotri}emo na primeru telefonskog saobra}aja.
Na slikama 9.2 i 9.3 prikazan je primer 3kanalnog telefonskog
multipleksa sa frekvencijskom raspodelom kanala kojim se obezbe|
uje veza izme|u ta~aka A i B za tri nezavisna para korespodenata. U
ovom sistemu primewena je amplitudna modulacija sa jednim (i to
gorwim) bo~nim opsegom sa ukinutim nose}im talasom. Radi
pojednostavqewa na {emama nisu nazna~eni ni kanalski ni linijski
poja~ava~i, po{to oni nisu bitni za razumevawe principa
frekvencijskog multipleksa.
K1A NF P ojasni
Modul at or
f i l t ar f i l t ar
0.3 - 3.4 kHz 8.3 - 11.4 kHz
f0 = 8 kHz
+ l i ni ja
K2A NF P ojasni + veze
f i l t ar
Modul at or
f i l t ar 
+
0.3 - 3.4 kHz 12.3 - 15.4 kHz
f0 = 12 kHz
K3A NF P ojasni
Modul at or
f i l t ar f i l t ar
0.3 - 3.4 kHz 16.3 - 19.4 kHz
f0 = 16 kHz
Slika 9.2.  Predajni deo trokanalnog telefonskog multipleksa sa
frekvencijskom raspodelom kanala za rad u jednom smeru
Pri frekvencijskom multipleksnom prenosu spektre nezavisnih

telefonskih signala treba transponovati iz wihovog fizi~kog opsega
(od 0,3[kHz] do 3,4[kHz]) u vi{e opsege i to tako da se nalaze u nizu
jedan do drugoga. Zadatak NF filtara u otpremnim kanalima je
upravo da se ograni~i spektar NF signala poruke na predvi|enu
{irinu. Svaki signal poruke, kao {to se sa slike 9.2 vidi, nakon
prolaska kroz NF filtar, moduli{e pripadaju}i nose}i talas. U svakom
kanalu se koriste razli~ite nose}e u~estanosti. O~igledno je da pri
translaciji spektara signala poruka du` ose u~estanosti ne sme da
do|e do wihovog preklapawa, jer }e u protivnom do}i do
„preslu{avawa∏ izme|u kanala. To zna~i da minimalna razlika
nose}ih u~estanosti susednih kanala mora da bude jednaka {irini
opsega signala Bs koji se kroz dati kanal prenosi.
U predajnom delu se iza svakog kanalskog modulatora nalazi
kanalski filtar propusnik opsega u~estanosti (pojasni filtar). Zadatak
ovih pojasnih filtara je da propuste samo opseg u~estanosti koji
zauzima gorwi bo~ni opseg amplitudno modulisanog signala. Na
slici 9.2 su date grani~ne u~estanosti ovih filtara.
Signali iz sva tri kanala dovode se na kolo za sabirawe. Na liniji
veze izme|u predajnika i prijemnika pojavquje se, po{to je
primewena AM sa gorwim bo~nim opsegom, zdruèni informacioni
signal sastavqen od tri telefonska signala koji zauzima opseg od
8,3[kHz] do 19,4[kHz].
Da bi se poboq{ao odnos signal/{um odnosno da bi se
eliminisale sve parazitne komponente koje se mogu pojaviti van
dela spektra u kome se nalazi koristan signal, na po~etku linije veze
treba postaviti (iako to na slici 9.2 nije nazna~eno) filtar propusnik
opsega koji „odseca„ sve signale izvan navedenog opsega od
8,3[kHz] do 19,4[kHz]. Ovaj filtar se, po{to pripada liniji veze, naziva
linijski filtar, a po{to pripada otpremnom delu moè se bliè odrediti
i kao otpremni linijski filtar.
Na prijemnom kraju linije veze, iz istih razloga, kao i na
otpremnom delu, treba (mada na slici 9.3 to nije nazna~eno)
postaviti prijemni linijski filtar propusnik opsega ~iji je zadatak da
elimini{e sve signale izvan opsega u kome se nalazi koristan signal,
kao i prijemni linijski poja~ava~ koji treba da dovede dolaze}i signal
na èqeni nivo. Jasno je da propusni opsezi otpremnog i prijemnog
linijskog filtra treba da budu identi~ni.
P ojasni NF K1B
Demodul at or
f i l t er f i l t er
8,3 - 11,4 kHz 0,3 - 3,4 kHz
f0 = 8 kHz
l i ni ja
veze P ojasni K2B
Demodul at or NF
12,3 - 15,4 kHz 0,3 - 3,4 kHz
f0 = 12 kHz
P ojasni NF K3B
Demodul at or
16,3 - 19,4 kHz 0,3 - 3,4 kHz
f0 = 16 kHz
Slika 9.3.  Prijemni deo trokanalnog telefonskog multipleksa sa
frekvencijskom raspodelom kanala za rad u jednom smeru
Iz zajedni~kog, multipleksovanog signala treba na prijemu

izdvojiti nezavisne signale poruka. Zbog toga se na prijemu
postavqa potreban broj filtara propusnika opsega pri ~emu propusni
opseg prijemnog kanalskog filtra u posmatranom prijemnom kanalu
treba da bude identi~an propusnom opsegu otpremnog kanalskog
filtra u odgovaraju}em kanalu na predajnoj (otpremnoj) strani. Za
ovaj slu~aj trokanalnog multipleksa dowe i gorwe grani~ne
u~estanosti prijemnih kanalskih pojasnih filtara, po{to moraju biti
identi~ne sa dowim i gorwim grani~nim u~estanostima otpremnih
kanalskih filtara, imaju vrednosti nazna~ene na slici 9.3.
Po{to su na prijemu iz zajedni~kog multipleksovanog signala
izdvojeni nezavisni VF signali poruke i usmereni u odgovaraju}e
kanale, odnosno ka pripadaju}im korespodentima, neophodno je
izvr{iti demodulaciju signala. Zbog toga je u svakom kanalu
postavqen demodulator sa lokalno generisanim nose}im talasom
identi~ne u~estanosti, kao i nose}i talas kojim je izvr{ena
modulacija u pripadaju}em kanalu na otpremi. Kona~no, da bi se na
izlazu eliminisale parazitne komponente dobijene tokom procesa
demodulacije, na izlazu svakog kanala postavqa se NF filtar koji
treba da propu{ta isti opseg u~estanosti, kao i kanalski NF filtri u
otpremnom delu veze. U slu~aju telefonskog multipleksa to je opseg
od 0,3[kHz] do 3,4[kHz].
Na slici 9.4 prikazan je amplitudski spektar signala ispred i iza
kola za sabirawe (videti sliku 9.2) u slu~aju posmatranog
trokanalnog frekvencijskog multipleksa. Ovakav skup spektara koji
defini{e raspored kanala po osi u~estanosti u slu~aju multipleksnog
prenosa naziva se plan u~estanosti.
prvi S1(f)
kanal
8
0 0.3 3.4 8.3 11.4 f [kHz]
drugi S2(f)
kanal
12
0 0.3 3.4 12.3 15.4 f [kHz]
t re}i S3(f)
kanal
16
0 0.3 3.4 16.3 19.4 f [kHz]
zbi rni SLIN(f)=S1(f)+S2(f)+S3(f)

kanal
Bs Bk
0 0.3 3.4 8.3 19.4 f [kHz]

Slika 9.4.  Plan u~estanosti u slu~aju trokanalnog telefonskog
frekvencijskog multipleksa (Bs = 3,1[kHz]  {irina spektra telefonskog
signala, Bk = 4[kHz]  {irina telefonskog kanala)
Napomenimo da zbog omogu}avawa me|usobnog povezivawa

telekomunikacionih mreà razli~itih dràva i regiona, planovi
u~estanosti za prenos svih tipova poruka (telefonija, telegrafija,
prenos podataka, televizija itd.) prakti~no se uvek izvode u skladu
sa me|unarodnim preporukama. Na primer, na svim nivoima
frekvencijskog multipleksa koristi se AM sa jednim bo~nim opsegom
i sa ukinutim nose}im talasom. êsto se za frekvencijski multipleks
koristi dowi bo~ni opseg.
Frekvencijsko multipleksovawe se koristi pri prenosu prakti~no
svih tipova poruka: telefonskih i telegrafskih signala, signala
podataka, telemetrijskih signala, radio i televizijskih signala.
Broj poruka koje se mogu frekvencijski multipleksovati, u
principu, je neograni~en: zavisi samo od frekvencijskog opsega koji
je na raspolagawu. Danas su uobi~ajeni sistemi sa frekvencijskom
raspodelom kanala koji omogu}avaju simultani prenos od nekoliko
stotina do nekoliko hiqada poruka.
Ako je broj kanala koje treba multipleksovati veliki, frekvencijski
multipleks se, iz ekonomskih razloga, realizuje ne{to druga~ije no
{to je to prikazano na slikama 9.2 i 9.4. Naime, tada se koristi
vi{estepena modulacija kojom se smawuje broj razli~itih elemenata
u sistemu (oscilatora, filtara i sli~no).
4.3. MULTIPLEKS SA VREMENSKOM RASPODELOM KANALA
U svim slu~ajevima modulacija sa kontinualnim nose}im

talasom kroz liniju veze se prenosi kompletan signal poruke. Zbog
toga je tokom prenosa datog signala ovaj stalno prisutan na liniji. U
prethodnom odeqku smo videli da na liniji moè istovremeno biti
prisutno vi{e me|usobno nezavisnih signala poruke, ali se oni tada
nalaze u posebnim, jasno razdvojenim frekvencijskim podru~jima.
Predstavqawe signala u vremenskom domenu i mogu}nost
diskretizacije kontinualnih signala po vremenu (videti poglavqe 9)
omogu}ava da se umesto potpunog talasnog oblika prenose samo
odmerci signala poruke. Ovo je dovelo do ideje o vremenskom
multipleksovawu signala poruka. Naime, bez obzira kako je
obavqena impulsna modulacija, signal poruke sada ima oblik
povorke impulsa, {to zna~i da signal postoji samo u odre|enim
trenucima vremena, u ostalim trenucima signal ima vrednost nula.
Otuda se lako dolazi do ideje da bi u trenucima kada na liniji veze
nema odmeraka posmatranog signala poruke mogli da (pod
uslovom da su pauze izme|u dva susedna odmerka ve}e od {irine
odmeraka) kroz liniju prenosimo odmerke koji pripadaju nekom
drugom informacionom signalu. Dodequju}i po ustaqenom
redosledu i ritmu liniju veze jednom skupu informacionih signala
omogu}ava se simultano preno{ewe vi{e signala poruke kroz jedan
spojni put. Pri tome, u datoj ta~ki na liniji veze se, za razliku od
multipleksa sa frekvencijskom raspodelom kanala, u posmatranom
trenutku nalazi samo jedan signal poruke. Zbog toga se ovakav
simultani prenos dve ili vi{e poruka kroz jednu liniju veze naziva
multipleks sa vremenskom raspodelom kanala.
Princip vremenskog multipleksovawa prikazan je na slici 9.5.
Posmatra se slu~aj kada su tri signala poruke predstavqena
nizovima PAM odmeraka. U~estanost odmeravawa je ista za sva tri
signala. Ukoliko je trajawe impulsa koji predstavqaju odmerke
pojedinih kanala znatno kra}e od periode odmeravawa, mogu}e je
ove odmerke „u~e{qati∏ u jednu povorku. Jednostavnosti radi, na
slici 9.5.a predstavqen je niz odmeraka jednog kanala. Na slici 9.5.b
i 9.5.v predstavqeni su odmerci drugog i tre}eg kanala kao da su ti
signali odmereni, kao da su odmerci uzeti, u razli~itim trenucima
vremena. Slika 9.5.g prikazuje signal koji bi dobili sabirawem ova tri
signala.
prvi s1(t)
kanal
(a)
0 T0 T0 T0 t
drugi s2(t)
kanal
(b)
0 T0 T0 T0 t
t re}i s3(t)
kanal
(v)
0 T0 T0 T0 t
sVM(t) sVM(t)=s1(t)+s2(t)+s3(t)
(g)
0 za{t i t no t
T0 RAM (okvi r) 2T0 3T0
vreme
Slika 9.5.  Vremenski oblik signala u slu~aju 3 kanalnog
multipleksa sa vremenskom raspodelom kanala. Na slikama (a), (b)
i (v) predstavqeni su odmerci odgovaraju}ih signala. Na slici (g)
prikazan je izgled povorke vremenski multipleksovanih odmeraka tri
informaciona PAM signala
Na prijemnoj strani se iz multipleksovanog signala vr{i

razdvajawe ovih impulsa, pa se pojedinim korisnicima dovode
upravo odmerci signala koji je wima namewen. Selekcija se vr{i na
bazi vremenske selekcije, a to zna~i da je neophodna odgovaraju}a
sinhronizacija i na predaji i na prijemu.
Upravo sinhronizacija i predstavqa jedan od najdelikatnijih
problema pri izgradwi sistema za multipleksni prenos sa
vremenskom raspodelom kanala.
Zbog toga se multipleksirani signali „pakuju∏ u ramove (naziv
za grupu impulsa koji imaju odre|enu unapred definisanu osobinu).
Na otpremi se u svakom ramu moè dodati po jedan ili vi{e
sinhronizacionih impulsa. Zadatak sinhronizacionih impulsa je da se
na prijemu ozna~i nailazak novog rama kako bi se izvr{ila pravilna
distribucija dolaze}ih odmeraka po prijemnim kanalima. U slu~aju
vremenskog multipleksa sa PAM signalima moèmo da usvojimo,
recimo, da amplituda sinhroimpulsa bude znatno ve}a od najve}e
o~ekivane amplitude u bilo kom od signala poruke ili da
sinhroimpuls bude predstavqen grupom impulsa. Na prijemnoj
strani se utvr|uje da li dolaze}i impulsi predstavqaju sinhroimpulse
ili ne na osnovu ispitivawa da li deo primqenog signala ispuwava
uslove koji su na predaji primeweni.
U poglavqu o odmeravawu (odeqak 9) pokazano je da se brzina
odmeravawa pove}ava kako bi se pove}ao razmak izme|u „bo~nih„
spektara u odmerenom signalu. Na taj na~in se delimi~no elimini{e
efekat kona~ne strmine karakteristike filtra za obnavqawe signala,
kao i preklapawe „bo~nih∏ spektara izazvano postojawem
spektralnih komponenti signala koji se odmerava i izvan definisane
{irine opsega. Pove}awem brzine odmeravawa se, u stvari,
pove}ava „bezbedonosna  za{titna∏ zona izme|u susednih
spektara {to olak{ava izdvajawe signala. Sli~na situacija je bila i
kod frekvencijskog multipleksa. I tamo se pove}avala bezbedonosna
zona izme|u susednih kanala da bi se omogu}ilo lak{e izdvajawe
signala poruke, pomo}u pojasnih filtara, uz minimalno preslu{avawe
iz susednih kanala.
U multipleksu sa vremenskom raspodelom kanala do sada je
posmatran slu~aj multipleksovawa impulsno amplitudno
modulisanih signala (PAM). Moè se, me|utim, izvr{iti direktno
konvertovawe PAM odmeraka u impulsno{irinski,
impulsnopoziciono ili impulsnokodno modulisane odmerke. Na
primer, za prenos telefonskog signala posebno je pogodna impulsna
kodna modulacija (PCM). Pri vremenskom multipleksovawu {irinski ili
poziciono modulisanih odmeraka treba povesti ra~una da je
bezbedonosno (za{titno) vreme od posebnog zna~aja, zbog
„kretawa∏ odmeraka oko svog prvobitnog poloàja.
4.4. PORE\EWE FREKVENCIJSKOG I VREMENSKOG

MULTIPLEKSA
I frekvencijski i vremenski multipleks imaju isti ciq: da omogu}e

slawe dve ili vi{e nezavisnih poruka kroz jednu liniju veze. Taj ciq se
ostvaruje na razli~ite na~ine. U slu~aju frekvencijskog multipleksa
signali poruka su u frekvencijskom domenu razdvojeni, dok su u
vremenskom domenu pome{ani. U slu~aju vremenskog multipleksa
situacija je obrnuta: signali poruka su u vremenskom domenu
razdvojeni, dok su u frekvencijskom domenu pome{ani. Drugim
re~ima, u slu~aju prenosa frekvencijskim multipleksom u svakom
trenutku na liniji su prisutni svi signali poruka, dok u slu~aju prenosa
vremenskim multipleksom u datom trenutku na liniji veze je prisutan
samo jedan od signala koji se prenose.
Zanimqivo je pitawe da li je i, ako jeste, koji je od ova dva
na~ina multipleksovawa boqi. S teorijske ta~ke gledi{ta, ova dva
na~ina prenosa poruka su me|usobno ravnopravna, jer se zasnivaju
na dualnoj tehnici predstavqawa signala: u vremenskom i u
frekvencijskom domenu. U praksi, vremenski multipleks pokazuje
odre|ene prednosti.
Pre svega, ure|aji za realizaciju vremenskog multipleksa su
jednostavniji od ure|aja koji se koriste pri frekvencijskom
multipleksovawu signala. Videli smo da je za ostvarivawe
frekvencijskog multipleksa potrebno za svaki kanal obezbediti
kvalitetne pojasne filtre, modulatore i demodulatore. U slu~aju
vremenskog multipleksa treba obezbediti odgovaraju}e
multipleksere na predaji i na prijemu.
Odre|en problem predstavqa sinhronizacija ure|aja za
vremenski multipleks.
Jedan od zna~ajnih problema koji se javqaju pri prenosu sa
frekvencijskim multipleksom je pojava preslu{avawa izme|u kanala
do koje dolazi usled nesavr{enosti kanalskih filtara, kao i usled
upadawa parazitnih komponenti iz susednih kanala (pojava
intermodulacije) prouzrokovanog nelinearnim karakteristikama
kori{}enih ure|aja. Vremenski multipleks je, za razliku od
frekvencijskog, imun na preslu{avawe. Naime, pri prenosu
vremenskim multipleksom do preslu{avawa moè da do|e, kao {to
smo ranije videli, samo usled preklapawa impulsa. Ako se obezbedi
dovoqno veliko za{titno vreme izme|u impulsa, ne}e do}i do
preklapawa impulsa, pa ni do pojave preslu{avawa. Prema tome,
sistemi za vremenski multipleks treba da se projektuju tako da se
obezbedi i dovoqno za{titno vreme i dovoqan za{titni opseg. Dobro
odabrano za{titno vreme onemogu}ava pojavu preslu{avawa dok
pravilno odre|en za{titni frekvencijski opseg olak{ava obnavqawe
kontinualnog signala poruke stvarnim filtrima.
4.5. MULTIPLEKSORI I KONCENTRATORI
Multipleksor i koncentrator predstavqaju hardverske ure|aje koji

omogu}avaju povezivawe grupe periferijskih ure|aja na ra~unarski
sistem tako da postoji samo jedna linija podataka izme|u
multipleksora, odnosno koncentratora i ra~unarskog sistema.
Funkcija multipleksora je da izvr{i raspodelu komunikacione
linije izme|u ve}eg broja korisnika te linije na unapred definisan
na~in. Multipleksor se postavqa na otpremnoj strani {to zna~i da se
pri prenosu u oba smera (dupleksni prenos) sa svake strane
komunikacione linije nalazi po jedan multipleksor. Ukupni
frekvencijski opseg ili vreme koje je na raspolagawu raspodequje se
izme|u zajedni~kih korisnika. Pri tome se mora voditi ra~una da
ukupan saobra}aj korisnika zajedni~ke linije ne moè biti ve}i od
kapaciteta te linije.
Uloga multipleksora je da omogu}i da svaki korisnik ima utisak
kao da ima sopstvenu liniju veze odgovaraju}eg kvaliteta.
S obzirom na dva na~ina realizovawa multipleksnog prenosa
postoje i dva osnovna tipa multipleksora kojima se vr{i
multipleksovawe signala:
 multipleksor za frekvencijsku raspodelu kanala, i
 multipleksor za vremensku raspodelu kanala.
Multipleksori se obi~no koriste u parovima: na otpremnoj strani
se vi{e signala poruka spaja u jedan zajedni~ki signal, a na
prijemnoj strani se vr{i obrnut postupak, tj. demultipleksovawe
signala: iz jedinstvenog dolaze}eg signala se izdvajaju originalni
signali poruka.
4.5.1. Multipleksor za frekvencijsku raspodelu kanala
U slu~aju multipleksa sa frekvencijskom raspodelom kanala

{irokopojasna linija koja, zbog ve}e {irine propusnog opsega,
omogu}ava veliku brzinu prenosa podataka, deli se na niz kanala
znatno uèg propusnog opsega u kojima se zbog toga prenos
podataka obavqa znatno sporije. Svakom korisniku se dodequje
jedan deo opsega u~estanosti linije tako da on svoje podatke
prenosi uvek u sopstvenom frekvencijskom opsegu. Ukupni zbir
pojedina~nih {irina opsega svih kanala uvek je mawa od ukupne
{irine propusnog opsega linije. To je razumqivo jer izme|u kanala
mora postojati razmak, tzv. za{titna zona, da ne bi do{lo do
me{awa signala u susednim kanalima.
Multipleksor na otpremi moduli{e dolaze}i signal tako da
„upadne∏ u dodeqeni frekvencijski opseg odnosno dodeqeni kanal,
a na prijemu ga demoduli{e  demultipleksuje. Prema tome,
multipleksor vr{i konverziju (pretvarawe) ulaznih signala u analogni
signal koji se prenosi.
kanal 1
T1
kanal 2 F rekvent ni Li ni ja veze

T2
mul t i pl eksor F rekvenci jski mul t i pl eksovan
si gnal koji t reba prenet i
kanal N
TN
Slika 9.6.  Blok {ema na~ina prikqu~ivawa N me|usobno bliskih

terminala na multipleksor sa frekvencijskom raspodelom kanala
Posmatrajmo, kao primer, slu~aj povezivawa ve}eg broja

terminala na ra~unar. Ako se terminali ~iji se izlazi frekvencijski
multipleksuju nalaze fizi~ki blizu (npr., u istoj zgradi), izlazi
terminala se direktno dovode na ulaz lokalnog multipleksora. Primer
ovakve veze pokazali smo na slici 9.6.
Me|utim, ako su terminali ~iji se izlazi frekvencijski
multipleksuju fizi~ki znatno udaqeni (npr., raspore|eni su na
razli~itim lokacijama u nekom gradu), onda }e se veza terminala sa
multipleksorom ~esto ostvarivati preko telefonskih linija. U
ra~unarskim sistemima se koriste digitalni signali, a standardne
telefonske linije su predvi|ene za prenos analognih signala. To zna~i
da se mora izvr{iti digitalnoanalogna konverzija signala na izlazu
svakog terminala, a na ulazu u multipleksor inverzni postupak tj.
analognodigitalna konverzija signala. To, pak, zna~i da se u u ovom
slu~aju u svaki kanal ponaosob mora postaviti po par modema
(slika 9.7).
T1 Modem kanal 1 Modem
F rekvent ni Li ni ja F rekvent ni
T2 Modem kanal 2 Modem mul t i - Ra~unar
veze (de)mul t i -
pl eksor pl eksor
TN Modem kanal N Modem
Slika 9.7.  Blok {ema veze u slu~aju da treba da se poveè N me|

usobno udaqenih terminala sa ra~unarom i to po principu
multipleksa sa frekvencijskom raspodelom kanala
4.5.2. Multipleksor za vremensku raspodelu kanala
U slu~aju multipleksa sa vremenskom raspodelom kanala

svakom korisniku se dodequje fiksni interval vremena, nazovimo ga
vremenski prozor (slika 9.8). Podaci iz pojedina~nih vremenskih
prozora sada se skupqaju u neprekidni niz podataka koji se prenosi
kroz liniju do prijemnika. Otpremni i prijemni multipleksori moraju da
budu me|usobno pode{eni (tj. sinhronizovani) kako bi prijemnik u
svakom trenutku znao na koji kanal, odnosno u koji deo vremenskog
rama, treba da uputi prispele podatke.
Multipleksori za vremensku raspodelu kanala koriste se i za tzv.
sinhroni i za tzv. asinhroni prenos podataka. O sinhronom i o
asinhronom prenosu bi}e vi{e re~i u narednom poglavqu.
Trajawe vremenskih prozora se tako bira da moè da se izvr{i
prenos podatka odre|ene duìne. Na primer, po jedan vremenski
prozor se dodequje svakom bitu poruke. Ako se u vremenski prozor
sme{ta 1 bajt (8 bita) poruke, to zna~i da se u svakom vremenskom
intervalu moè preneti po jedan alfanumeri~ki znak.
St awe na l i ni ji
vremenski prozor 1
vremenski prozor 2
vremenski prozor 3
Ram
vremenski prozor N
vremenski prozor N+1
R1 R2 R3 RN
Slika 9.8  Ilustracija multipleksa sa vremenskom raspodelom N

kanala
Po{to se na izlazu iz multipleksora za vremensku raspodelu

pojavquje neprekidan niz isprepletanih bitova o~igledno je da je u
ovom slu~aju izlazni signal digitalne prirode. Zbog toga se u slu~aju
multipleksa sa vremenskom raspodelom kanala, za razliku od
multipleksa sa frekvencijskom raspodelom kanala, mora koristiti
modem i to i na predajnom (izme|u predajnog multipleksora i linije) i
na prijemnom kraju veze (izme|u linije i prijemnog multipleksora).
Nedostatak multipleksora za frekvencijsku i za vremensku
raspodelu kanala je {to oni dodequju kanale korisnicima (npr.
terminalima) bez obzira da li su ovi aktivni ili ne.
4.5.3. Koncentratori
Kao i multipleksor, i koncentrator predstavqa hardverski ure|aj

koji omogu}ava povezivawe grupe periferijskih ure|aja na
ra~unarski sistem tako da postoji samo jedna linija podataka izme|u
koncentratora i ra~unarskog sistema. Osnovna razlika je u tome {to
koncentrator dinami~ki dodequje liniju onom kanalu iz skupa kanala
prema kome postoji najvi{i zahtev. Naime, u nekom posmatranom
vremenskom intervalu ukupna koli~ina podataka koja stiè sa
jednog od ulaza moè da prema{i kapacitet linije veze. Zadatak
koncentratora je da izvr{i usredwavawe protoka podataka. Zbog
toga koncentrator podatke koji dolaze na wegove ulaze sortira i
formira red ~ekawa. Na taj na~in se formiraju duga~ki nizovi
podataka koji se potom prenose kroz liniju veze. Da bi mogao da
obavi ove zadatke koncentrator ima mogu}nost privremenog
memorisawa podataka {to mu omogu}ava da na liniju {aqe
konstantno istu koli~inu podataka, bez obzira {to u nekom trenutku
na wegov ulaz stiè vi{e podataka no {to moè da se daqe emituje.
Vidimo da je funkcija koncentratora sloènija od funkcije
multipleksora. Zbog toga, koncentrator mora da ima mogu}nost
memorisawa i procesirawa (obrade). Ovaj princip je kqu~ni u
realizaciji mreà sa komutacijom paketa i komutacijom poruka (o
~emu }e biti govora u jednom kasnijem poglavqu).
PITAWA I ZADACI
1. Koja dva osnovna tipa multipleksa postoje?
2. U ~emu se sastoji multipleks sa frekvencijskom raspodelom
kanala?
3. [ta je to plan u~estanosti?
4. Od ~ega zavisi broj kanala koji se mogu frekvencijski
multipleksovati?
5. U ~emu se sastoji multipleks sa vremenskom raspodelom kanala?
6. Koji od navedena dva tipa multipleksa je pogodniji za tehni~ku
realizaciju?
7. Koji je osnovni preduslov da u vremenskom multipleksu moè da
se izvr{i uspe{no radvajawe kanala na prijemu?
8. [ta su to multipleksori i koncentratori?
9. U ~emu je osnovna razlika izme|u multipleksora i koncentratora?
10. Kakva je funkcija multipleksora sa statisti~kom raspodelom
kanala?
5. PARALELNI I SERIJSKI PRENOS PODATAKA
5.1. UVOD
Danas naj~e{}i izvor podataka predstavqaju digitalni ra~unari.

Zbog toga kada se govori o digitalnim ure|ajima ~esto se za primer
uzima ba{ ra~unar.
Tokom rada digitalnih sistema informacije, predstavqene
nizovima bitova, stalno se kre}u izme|u pojedinih delova digitalnog
sistema. Prema tome, svi elementi digitalnog sistema moraju biti
me|usobno povezani kako bi se omogu}io protok podataka. U okviru
jednog ra~unara prenos podataka se vr{i kroz fizi~ke provodnike.
Prenos podataka moè da bude serijski i paralelni. Ako se izme|
u predajnog i prijemnog mesta prenos podataka vr{i kroz samo
jedan kanal, onda se impulsi (bitovi) moraju slati sukcesivno jedan
za drugim, pa je re~ o serijskom prenosu.
U dana{wim telekomunikacijama prenos podataka se gotovo
uvek obavqa serijski.
U ra~unarskoj tehnici prenos se obi~no, radi postizawa ve}e
brzine, vr{i paralelno. To podrazumeva da izme|u predajnog i
prijemnog mesta (ili, kako se to u ra~unarstvu kaè, izme|u izvori{ta
i odredi{ta) postoji vi{e kanala {to omogu}ava istovremeni prenos
onoliko bitova koliko ima kanala.
5.2. PARALELNI PRENOS PODATAKA
Po{to su u digitalnim sistemima podaci predstavqeni binarnim

re~ima, odnosno ure|enim nizovima bitova, najbrì na~in
preno{ewa binarne re~i iz jednog u drugi element sistema ja da se
cela re~ jednovremeno prenese. Ovo zna~i da svi bitovi koji
pripadaju toj re~i treba istovremeno da se prenesu. To ukazuje na
potrebu da se obezbedi paralelni (istovremeni) prenos podataka. Na
primer, ako su podaci duìne jedan bajt (tj. 8 bitova), da bi se
omogu}io paralelni prenos izme|u dva ure|aja, potrebno je da su oni
me|usobno povezani magistralom sa po osam linija veze, odnosno
sa po osam provodnika (slika 10.1).
Paralelni prenos podataka se koristi za prenos unutar ra~unara.
Na ovaj na~in ra~unar moè da postigne veliku brzinu obrade. Me|
utim, paralelni prenos je suvi{e skup da bi se ~esto koristio pri
prenosu podataka izme|u geografski udaqenih ure|aja. Daleko
ekonomi~niji je serijski prenos.
Ure| aj Ure| aj
A B
Slika 10.1.  Paralelna veza dva ure|aja koja omogu}ava prenos svih
elemenata osmobitne re~i istovremeno.
5.3. SERIJSKI PRENOS PODATAKA
U ovom slu~aju se binarna re~ prenosi jednom linijom veze

(jednim provodnikom) bit po bit. O~igledno je da je serijski prenos
znatno sporiji: na primer, u navedenom prenosu re~i duìne jedan
bajt, serijski prenos }e trajati osam puta duè od paralelnog prenosa
podataka. Prenos podataka izme|u terminala i ra~unara ili izme|u
dva ra~unara se obi~no vr{i serijski.
Da bi se binarna re~, predstavqena u obliku diskretnog
elektri~nog signala prenela iz terminala u ra~unar, izme|u
terminala i ra~unara mora da postoji kanal veze. To je obi~no par
provodnika. Na primer, kada se na tastaturi pritegne dirka koja
ozna~ava slovo I generi{e se osmobitna binarna re~ 1100 1001
odnosno diskretni naponski signal (slika 10.2) koji treba preneti u
ra~unar.
Napon
U1
1 1 0 0 1 0 0 1
U0
t
Slika 10.2.  Diskretni naponski signal koji predstavqa binarnu re~
1100 1001. Napon U1 odgovara binarnoj cifri 1, a napon U0 binarnoj
cifri 0.
Sa slike 10.2 se vidi da se bitovi jedne bitne re~i prenose odre|

enim redosledom. Svaki naponski nivo koji predstavqa binarnu cifru
traje neko odre|eno, uvek isto vreme. Na prijemnoj strani meri se
napon u svakom vremenskom intervalu i, zavisno od vrednosti
napona, interpretira se kao binarna cifra 0 ili 1. To zna~i da i
otpremni i prijemni ure|aj moraju da budu sinhronizovani (koriste}i
odgovaraju}i generator takta) kako bi se ispitivawe napona vr{ilo u
odgovaraju}im trenucima.
Pored para ìca koje se naj~e{}e koriste kao kanal veze, u
nekim sistemima za prenos podataka koriste se i drugi medijumi
zbog toga {to imaju znatno {iri propusni opseg {to omogu}ava, kao
{to }emo videti u narednom poglavqu, ve}i kapacitet, odnosno,
ve}u brzinu prenosa:
 Koaksijalni kabl. Sastoji se od bakarnog jezgra, bakarne mreè
koja omotava jezgro i koja sluì kao uzemqewe i omota~a. Jezgro i
mreà su me|usobno galvanski odvojeni odnosno izolovani.
 Talasovod. [upqe metalne cevi, naj~e{}e pravougaonog preseka,
kroz koje se efikasno prenose radiotalasi razli~itih talasnih duìna.
 Opti~ka vlakna (svetlovodi). Kablovi napravqeni od staklenih
vlakana ili u opti~kom smislu sli~nog materijala. Signali se prenose
u obliku svetlosnih impulsa. Imaju izuzetno veliki kapacitet, pa se
koriste pri prenosu podataka u brzim mreàma i u telefonskim
sistemima.
5.3.1. Sinhroni i asinhroni prenos
Predajnik moè da po~ne da {aqe podatke tek kada je

prijemnik spreman da po~ne da ih prima. Posmatrajmo, kao primer,
slu~aj prenosa podataka sa terminala (predajnik) u ra~unar
(prijemnik). Ako bi se prenosila samo jedna binarna re~ poznate
duìne prenos bi se, uz po{tovawe dogovora o brzini prenosa, obavio
bez problema. Me|utim, u stvarnosti se retko prenosi jedna binarna
re~ ve} se sekvencijalno prenose nizovi binarnih re~i. Na prijemnik,
u tom slu~aju, stiù duga~ki nizovi bitova, stotine i hiqade bitova.
Prijemnik mora da zna kada jedna binarna re~ po~iwe, a kada se
zavr{ava. U protivnom moè da do|e do pogre{nog prijema
podataka. To zna~i da prijemnik mora biti u sinhronizaciji sa
predajnikom, jer samo tako moè da zna u kom trenutku se
zavr{ava jedna i po~iwe druga binarna re~. Na primer, ako je na
tastaturi otkucana re~ RADIO, na izlazu tastature se generi{e
slede}i niz binarnih cifara:
1101001001000001010001001100100111001111
i prenosi, s leva u desno, u ra~unar. Ako bi, na primer, prijemnik
zapo~eo prijem samo za jedan interval vremena trajawa bita TD
kasnije, u ra~unar bi bili uneti potpuno pogre{ni podaci.
Da bi se ovaj problem re{io koriste se dva na~ina prenosa
podataka: asinhroni i sinhroni.
5.3.1.1 Asinhroni prenos

Pri asinhronom prenosu se u grupu binarnih cifara odre|ene
duìne, na primer, u svaku binarnu re~, ubacuju, utiskuju, dodatni
bitovi i to na po~etak niza obi~no jedan bit, tzv. po~etni ili startni
bit, i na kraj niza jedan ili vi{e bitova, tzv. krajwi ili stopbit odnosno
bitovi). Broj stopbitova zavisi od slu~aja do slu~aja i obi~no iznosi
1 ili 2. Prema tome:
Po~etni (startni) bit u slu~aju asinhronog prenosa obave{tava
prijemnik, na primer, prijemni ra~unar, da sledi podatak. Uvek je
startni bit binarna jedinica.
Stopbit u slu~aju asinhronog prenosa obave{tava prijemnik
(na primer, prijemni ra~unar) da je binarna re~ zavr{ena.
Startni bit obi~no ima suprotnu vrednost od stop bita. Po{to je
startni bit 1, to zna~i da je stopbit 0 (slika 10.3). Na taj na~in je
lako otkriti po~etak naredne grupe bitova.
Napon
U1 st art st op
bi t bi t
1 1 1 0 0 1 0 0 1 0
U0
t
Slika 10.3.  Izgled naponskog signala koji predstavqa binarnu re~
1100 1001 u slu~aju asinhronog prenosa sa jednim start bitom u
stawu 0 i sa jednim stop bitom u stawu 1
Da ponovimo: Pri asinhronom prenosu ne vr{i se striktna

sinhronizacija rada predajnika i prijemnika ve} se sinhronizacija
ostvaruje putem start i stopbita: u binarne re~i koje predstavqaju
podatke u predajniku utiskuju se start i stop bitovi i prenose do
prijemnika zajedno sa bitovima podataka. Na prijemu start i stop
bitovi ukazuju na po~etak i na kraj informacionih podataka.
Odmah uo~avamo da pri asinhronom prenosu raste broj bitova
koje treba preneti. Na primer, ako se koristi po jedan start i stop bit
po osmobitnoj binarnoj re~i, sada umesto osam treba preneti deset
bitova {to zna~i da se vreme prenosa binarne re~i pove}alo za
25%. Zbog toga se asinhroni prenos koristi u slu~aju kada se prenos
obavqa na mahove, u vremenskim intervalima razli~itog trajawa, i
kada je koli~ina podataka koja se prenosi mala. Tipi~an ovakav
slu~aj je komunikacija koju korisnik uspostavqa sa ra~unarom preko
terminala. Poruke koje se prenose su obi~no veoma kratke (~esto
jedno ili dva slova, odnosno znaka) i vr{e se u nejednakim
vremenskim intervalima. U periodu dok nema prenosa napon koji
odgovara stopbitu bi}e sve vreme prisutan na liniji. Do promene
napona dolazi u trenutku zapo~iwawa prenosa nove binarne re~i
(novog znaka). Me|utim, va`no je uo~iti da i dok nema prenosa
podataka oba ure|aja, i terminal i ra~unar, moraju redovno da
ispituju stawe u kolu da bi mogli da prenesu odnosno da prime novu
binarnu re~ ~im se za tim ukaè potreba. Upravo ovo neprekidno
redovno ispitivawe kola radi otkrivawa eventualne pojave start bita
obezbe|uje sinhronizaciju izme|u terminala i ra~unara u slu~aju
svake kodne re~i.
5.3.1.2 Sinhroni prenos

U slu~aju sinhronog prenosa bitovi podataka se kontinualno
prenose. Problem kako da prijemnik prepozna prvi bit prve binarne
re~i re{en je dovo|ewem prijemnika „u korak∏, odnosno u
sinhronizaciju sa predajnikom pre po~etka prenosa podataka. Kao i
u slu~aju asinhronog prenosa, brzina prenosa je fiksna, a preko linije
veze se obezbe|uje da oba ure|aja rade u istom taktu. Na taj na~in
se moè ta~no identifikovati svaki pojedina~ni bit. Naravno, da bi
mogla da se u datoj grupi primqenih bitova identifikuje pojedina, na
primer, osmobitna binarna re~, prijemnik se mora podesiti na
nizove od osam bitova. Pode{avaawe se postiè tako {to se pre
zapo~iwawa prenosa podataka vr{i neprekidno preno{ewe znaka za
sinhronizaciju. Na primer, znak za sinhronizaciju u ASCII kodu je
10010110. Predajnik neprekidno {aqe ovaj znak. Po{to prijemnik
zna da treba da primi niz 10010110, on moè da, unutar neprekidno
dolaze}eg niza sinhronizacionih bitova, pode{ava granicu (liniju
razgrani~ewa) izma|u dva sinhronizaciona znaka sve dok ne prona|e
ispravnu granicu. Sada je prijemnik pode{en na predajnik i „zna∏ da
svaki niz od osam bitova predstavqa neku poslatu binarnu re~. Da bi
se obezbedilo da generatori takta predajnika i prijemnika ostanu u
sinhronizaciji, poruka se deli u odre|eni broj blokova. Izme|u svaka
ovakva dva bloka {aqe se niz znakova za sinhronizaciju koji
omogu}avaju da se izvr{i resinhronizovawe predajnika i prijemnika.
Zbog vremena koje je potrebno da se predajnik i prijemnik
dovedu u sinhronizaciju sinhroni prenos je neefikasan u slu~aju
kratkih i neredovnih poruka. Me|utim, sinhroni prenos ne zahteva
uno{ewe dodatnih bitova u svaku binarnu re~. I u sinhronom i u
asinhronom na~inu prenosa redovno se ispituje napon na liniji veze
uz pomo} generatora takta. U slu~aju asinhronog prenosa
generator takta prijemnika ukqu~uje se ~im se na liniji otkrije
startni bit odnosno napon. Po{to se generator takta koristi samo
tokom prijema svake binarne re~i, nije bitno da on bude pode{en
ta~no sa taktom predajnika: malo odstupawe ne}e dovesti do
gre{ke u okviru jedne binarne re~i. Sinhroni prenos, pak, zahteva da
generator takta prijemnika bude ta~no sinhronizovan sa
generatorom takta predajnika jer u bloku bitova nema granice izme|
u binarnih re~i koju prijemnik moè da prepozna.
Zna~i, u sinhronom prenosu podataka vremensko
usagla{avawe znakova izme|u predajnika i prijemnika je potpuno
sinhronizovano. Znak za sinhronizaciju se periodi~no prenosi preko
linije veze da bi obezbedio da oba ure|aja budu u koraku jedan sa
drugim. Sinhroni prenos moè da ima mnogo ve}u propusnu mo}
nego asinhroni prenos zato {to ne postoji potreba za slawem
startnih i stopbitova izme|u grupa (paketa) podataka.
PITAWA I ZADACI
1. U ~emu je razlika izme|u paralelnog i serijskog prenosa
podataka?
2. Koja vrsta prenosa se koristi u telekomunikacijama uop{te?
3. Kada se u ra~unarskoj tehnici koristi serijski prenos podataka a
kada se koristi paralelni prenos?
4. U ~emu je razlika izme|u asinhronog i sinhronog prenosa?
5. Da li kada kaèmo asinhroni prenos mislimo na prenos bez
ikakvog podatka o sinhronizmu?
6. OSOBENOSTI PRENOSA PODATAKA
6.1. UVOD
Prenos podataka obavqa se posebnim tipom signala. Da bi prenos

tih signala bio uspe{an moraju da se maksimalno iskoristite osobine
tih signala i moraju se signali uspe{no prilagoditi uslovima prenosa 
uslovima koji vladaju u izabranom kanalu.
6.2. OBLICI SIGNALA KOJI SE KORISTE PRI PRENOSU

PODATAKA
U ra~unarskoj tehnici se koriste iskqu~ivo binarni signali. To su

signali koji imaju ili logi~ku vrednost 0 ili logi~ku vrednost 1, a koje
mogu da se predstave elektri~nim naponskim signalima, recimo,
vrednosti 0[V] ili vrednosti, recimo, 5[V]. Na izlazu ra~unara svaki od
ovih signala traje neko odre|eno vreme. Zna~i, signal koji treba
preneti ima oblik povorke pravougaonih impulsa odre|enog trajawa.
Spektar signala u obliku povorke pravougaonih impulsa ve} je
prou~en. Usvojili smo da se prenose samo zna~ajne komponente
signala i da su one skoncentrisane u frekvencijskom opsegu za ~iju
{irinu moè da se prihvati vrednost 1/ ili 1/(2), ve} prema tome koji
se kriterijum koristi za prenos. Prenos ovih signala na velika
rastojawa u osnovnom opsegu u~estanosti (u opsegu od
u~estanosti 0[Hz] do grani~ne u~estanosti definisane kriterijumom
koji je usvojen za prenos), iz mnogih razloga, kao {to je re~eno, nije
prihvatqiv.
Prenos u osnovnom opsegu se koristi samo u direktnom
lokalnom saobra}aju. Prenos na ve}a rastojawa koji zahteva
vi{estruko kori{}ewe prenosnih sistema, vodova i sli~no, uvek se
vr{i tako {to se koriste razli~iti postupci modulacije. Pomenute su
osnovne osobine modulisanih signala. Me|utim, postoje specifi~nosti
koje su u vezi sa ovim signalima, a koje su direktno odre|ene vrstom
moduli{u}eg signala. Ove osobine modulisanih signala je
najjednostavnije uo~iti ako se posmatra poseban oblik modulisanih
signala, u slu~aju kada je moduli{u}i signal binaran. Odredi}emo
spektre ovih signala i razmotriti mogu}nosti detekcije i
ekonomisawa spektrom modulisanog signala.
6.3. UTICAJ [IRINE PROPUSNOG OPSEGA U DIGITALNOM

PRENOSU
U sistemima za digitalni prenos, u kojima je potrebno samo

utvrditi prisustvo ili odsustvo impulsa, bitno je obezbediti da se na
prijemu mogu razdvojiti dva vremenski bliska impulsa. Na ta~nost
detekcije prisustva ili odsustva impulsa u datom vremenskom
trenutku uti~u dva faktora: {um i frekvencijski odgovor sistema. O
uticaju {uma na ta~nost detekcije impulsa bilo je re~i u poglavqima
4.3 i 7.4. Sada nas interesuje uticaj prenosnog sistema na
mogu}nost rezolucije prijemnih impulsa.
Svaki prenosni sistem moè se shvatiti kao filtar, jer na nekim
u~estanostima unosi relativno malo slabqewe, a na nekim
u~estanostima toliko veliko slabqewe da se moè re}i da sistem ne
propu{ta signale na tim u~estanostima.
(a)
(b)
Slika 11.1.  Pribliàn oblik odziva propusnika niskih u~estanosti za

razli~ite {irine propusnog opsega B ako je pobudni signal u obliku:
(a) pravougaonog impulsa fiksne {irine  (isprekidana linija); (b) dva
pravougaona impulsa fiksnih {irina  (isprekidana linija).
Na slici 11.1 prikazani su oblici signala na izlazu filtra

propusnika niskih u~estanosti kada je sistem pobu|en
pravougaonim impulsom {irine  za nekoliko slu~ajeva razli~ite
{irine propusnog opsega.
Na slici se vidi da, za slu~aj da je trajawe ulaznog impulsa
konstantno, oblik signala na prijemu se znatno mewa pri promeni
grani~ne u~estanosti fg niskopropusnog sistema. Ako je {irina
opsega B = 2/, impuls na prijemu gotovo da je neizobli~en: predwa i
zadwa ivica su veoma strme, pa je prijemni impuls veoma sli~an
impulsu koji je emitovan. U slu~aju da je {irina opsega sistema B =
1/, prijemni impuls je jo{ uvek dosta dobro definisan, mada je
vreme uspostavqawa i vreme i{~ezavawa impulsa primetno
produèno. (Da se prisetimo o ~emu se radi, treba da obratimo
pa`wu na slike 2.7 i 2.8.) Daqe smawewe grani~ne u~estanosti fg, tj.
daqe smawewe {irine propusnog opsega, dovodi na prijemu do
jo{ ve}eg opadawa brzine uspostavqawa i i{~ezavawa impulsa i do
smawewa wegove amplitude. Za slu~aj da je B = 1/(4), (slika
11.1.b4) prijemni impuls je ve} toliko deformisan da je
onemogu}eno uspe{no preno{ewe poruke. Odre|ivawe potrebne
{irine propusnog opsega zavisi od zahteva za verno{}u
reprodukcije, odnosno od tipa preno{ene poruke. Ako je ciq da se
postigne {to ve}a sli~nost prijemnog signala sa otpremnim, tj. ako
se èli da vremenski oblik signala na prijemu bude {to sli~niji
vremenskom obliku signala na otpremi, mora se prihvatiti da su
izvesna izobli~ewa neizbe`na. Me|utim, u slu~aju prenosa
digitalizovanog signala, rekli smo, vernost oblika prijemnog signala
nije od prevashodnog zna~aja. U ovom slu~aju }e potpuno da
zadovoqava oblik prijemnog signala koji je prikazan na slici
11.1.a3. To zna~i da se prenos moè uspe{no realizovati pomo}u
prenosnog sistema ~ija {irina iznosi 1/(2).
Poznavaju}i odziv propusnika niskih u~estanosti na pobudu u
obliku usamqenog pravougaonog impulsa, lako je izvr{iti
kvalitativnu analizu pona{awa ovog sistema i u slu~aju kada je
pobudni signal sastavqen od dva pravougaona impulsa (slika
11.1.b).
O~igledno je da za dati prenosni sistem fiksnog propusnog
opsega moè da se odredi minimalno trajawe izlaznog impulsa,
odnosno maksimalan broj izlaznih impulsa u jedinici vremena, koji se
na prijemu mogu jasno razlikovati. Drugim re~ima, maksimalan broj
izlaznih impulsa u jedinici vremena odre|en je {irinom propusnog
opsega sistema.
Sada moèmo i da procenimo da, u slu~aju da se na ulaz
sistema ~ija je {irina propusnog opsega B, dovede povorka
kvadratnih impulsa {irine
1

2B
maksimalni broj izlaznih impulsa u jedinici vremena koji se na
prijemu mogu jasno razlikovati iznosi oko 1/min = 2B impulsa.
6.4. BRZINA PRENOSA PODATAKA
Jedan od najbitnijih parametara pri prenosu podataka je brzina

prenosa. Brzina prenosa podataka izraàva se brojem elementarnih
simbola, odnosno digita koji se {aqu u jedinici vremena i naziva se
digitska brzina. Sa slike 7.3, iz poglavqa 7, vidi se da perioda
pojavqivawa ili nepojavqivawa impulsa iznosi TB. Digitska brzina,
odnosno brzina pojavqivawa impulsa, jednaka je recipro~noj
vrednosti periode TB :
1
VD   digit/seku 
nda (11.1)
TB
Jedinica digita/sekunda naziva se i bod (baud). Jedinica bod je
uvedena u telegrafiji kao jedinica brzine telegrafisawa. Nazvana je u
~ast jednog od pionira telegrafije Francuza Baudota, defini{e se kao
prenos jednog elementarnog impulsa u jednoj sekundi.
U posebnom slu~aju digitalnog prenosa, kada se prenosi
binarni signal, brzina prenosa se izraàva brojem poslatih bitova u
jedinici vremena i naziva se bitskom brzinom:
1
VB   bit/sekund
a (11.2)
TB
U literaturi se jedinica za bitsku brzinu obi~no obleàva sa bps
(eng.: bits per second).
Jasno je da je u slu~aju binarnog prenosa bitska brzina jednaka
digitskoj brzini, odnosno brzini izraènoj u bodima. Me|utim, mora se
voditi ra~una da relacija da je 1[bit/sekunda] = 1[bod] vaì samo u
slu~aju binarnog prenosa. Sa slika 11.2.a i 11.2.b se vidi da je:
1
VD   VB
TD
Napon
U1
(a)
1 1 0 0 1 0 0 1
U0
t
TB
Napon
U3
U2
U1
(b)
11 00 10 01
U0
TB t
Slika 11.2.  Diskretni naponski signal koji predstavqa binarnu re~
1100 1001: (a) u slu~aju prenosa sa dva naponska nivoa, napon U1
odgovara binarnoj cifri 1, a napon U0 binarnoj cifri 0; (b) u slu~aju
prenosa sa ~etiri naponska nivoa, napon U0 odgovara binarnoj
kombinaciji 00, napon U1 binarnoj kombinaciji 01, napon U2 binarnoj
kombinaciji 10, a napon U3 binarnoj kombinaciji 11.
Meђutim, zbog toga {to u ovom primeru svaki od digita moè

da ima jednu od ~etiri vrednosti i nosi podatke o grupi od 2 bita
originalne poruke, to je ekvivalentna bitska brzina, ozna~i}emo je
sa VB’, u ovom slu~aju:
VB’ = 2VB = 2VD
U op{tem slu~aju, kada se prenose Marni impulsi, izme|u bitske,
ekvivalentne, i digitske brzine postoji slede}a relacija:
'
V B  V D log 2 M (11.3)
Uzmimo jedan primer. Posmatrajmo prvo slu~aj binarnog
prenosa (slika 11.2a). Pretpostavimo da je trajawe svakog bita, tj.
svakog elementarnog naponskog nivoa TB = 0,01[s]. To zna~i da se u
jednoj sekundi moè pojaviti 100 bitova, pa kaèmo da je
ekvivalentna bitska, odnosno digitska brzina 100[bit/sekunda],
odnosno 100[digit/sekunda].
Neka se u drugom slu~aju prenos obavqa sa 4 naponska nivoa:
U0, U1, U2, U3 (sl. 11.2b). Po{to je trajawe osnovnog impulsa ostalo
isto (TB = 0,01[s]) to }e se u jednoj sekundi preneti i ovog puta 100
digita, tj. 100 elementarnih signala (impulsa), ali koji ovog puta
mogu da imaju 4 razli~ite amplitude. Prema tome, digitska brzina je
i sada 100 digita u sekundi. Me|utim, po{to sada svaki elementarni
signal predstavqa dva bita, o~igledno je da je broj prenetih bitova
dva puta ve}i, tj. ekvivalentna bitska brzina je u ovom primeru 200
bitova u sekundi.
6.5. KAPACITET KANALA
Telekomunikacioni kanal koji sluì za prenos, npr., impulsnih

signala u osnovnom opsegu, moè se uslovno opisati kao jedan
niskopropusni filtar koji ima neku odre|enu grani~nu u~estanost.
Osnovni zadatak svakog telekomunikacionog sistema, pa prema
tome i kanala, je da uspe{no prenosi signal, odnosno informaciju
koju taj signal predstavqa. Da vidimo da li postoji na~in da se
uporede razli~iti sistemi, odnosno kanali u zavisnosti od wihove
sposobnosti da prenose odre|ene signale. O~igledno da nas
interesuje kako da odredimo propusnu mo} kanala, odnosno
kapacitet kanala. Pre svega, jasno je da su kapacitet kanala i brzina
prenosa podataka kroz kanal neraskidivo povezani: {to je mogu}e
ostvariti ve}u brzinu prenosa podataka kroz kanal, to zna~i da je i
kapacitet kanala, odnosno wegova propusna mo} ve}a. Drugim
re~ima, kapacitet kanala jednak je maksimalno mogu}oj brzini
prenosa podataka kroz taj kanal. Ako kapacitet kanala obeleìmo sa
C, a brzinu prenosa podataka kroz kanal sa V onda uvek mora biti
zadovoqen uslov da je:
V C
Posmatrajmo slu~aj binarnog prenosa kroz sistem koji se
pona{a kao niskopropusni filtar. Pretpostavimo da je trajawe svakog
bita (tj. svakog elementarnog naponskog nivoa) TB = 0,001[s]. To zna~i
da se u jednoj sekundi moè pojaviti 1000 bitova {to zna~i da je
brzina prenosa (bitska brzina) 1000 bitova u sekundi. [irina
propusnog opsega sistema (pa, prema tome, i kanala) ne moè biti
mawa od B = fg = 1/TB = 1/0,001[s] = 1000[Hz] (naravno, ako koristimo
kriterijum prve nule). Zna~i da kanal ~iji je propusni opseg od 0 do
1[kHz] moè da prenosi sve binarne signale ~ija brzina emitovawa
nije ve}a od 1000 bitova u sekundi, odnosno ~iji impulsi nisu uì od
0,001 sekunde. Ako treba posti}i ve}u brzinu prenosa, a to zna~i da
u jedinici vremena treba preneti ve}i broj bitova, jasno je da trajawe
svakog bita (tj. svakog elementarnog naponskog nivoa) mora biti
kra}e. Me|utim, ve}a brzina prenosa zahteva i ve}i ({iri) propusni
opseg sistema kroz koji se prenos obavqa. Na primer, ako èlimo da
brzina prenosa binarnog signala bude ne 1000 bitova u sekundi ve}
10.000 bitova u sekundi, to zna~i da gorwa grani~na u~estanost
kanala mora da bude najmawe 10[kHz] jer je trajawe jednog bita u
ovom slu~aju TB = 0,0001[s].
Sada se moè odrediti kapacitet, tj. maksimalna brzina prenosa
kroz kanal ~ija je {irina propusnog opsega B[Hz]. Kada je re~ o
pravougaonim impulsima (slika 11.3a) pokazali smo da je, u slu~aju
da znamo trajawe i oblik impulsa koje {aqemo, za prenos tih
impulsa dovoqno ako kanal propu{ta samo komponente iz polovine
prve poluarkade spektra (Nikvistova grani~na u~estanost!). Dakle,
maksimalan broj izlaznih impulsa u jedinici vremena koji se na
prijemu mogu jasno razlikovati iznosi 2B impulsa. Prema tome,
o~igledno je da u slu~aju prenosa binarnih signala kapacitet kanala
iznosi:
C  2B (11.4)
Ako je re~ o digitima (impulsima) sa ~etiri nivoa, po{to u ovom
slu~aju svaki digit predstavqa dva bita to je sada kapacitet kanala
dva puta ve}i, tj. C = 2B log2 4 = 2B log2 22 = 2 2B log2 2 = 4B. U op{tem
slu~aju, ako je re~ o digitima sa M nivoa, kapacitet kanala je:
C  2 B log 2 M (11.5)
(a)
1 1 0 1
TB TB TB TB t
1 sekunda
(b)
1 1 0 1
T'B T'B T'B T'B t

1 sekunda
Slika 11.3.  Emitovawe ~etvorobitne poruke 1011 u slu~aju kada:
(a) svaki impuls traje 0,25 sekunde i (b) svaki impuls traje 0,125
sekunde.
Zbog izobli~ewa impulsa prilikom prenosa, koje se, izme|u

ostalog, manifestuje i pro{irewem impulsa, da ne bi na prijemu
do{lo do pogre{ne detekcije naj~e{}e se uvodi obavezni razmak
izme|u impulsa (slika 11.3b). U tom slu~aju, po{to se trajawe
impulsa smawuje na polovinu, {irina propusnog opsega sistema
mora da se pove}a dva puta.
Vidi se da je slu~aj prikazan na slici 11.3b povoqniji, jer se
smawuje mogu}nost gre{ke na prijemu usled izobli~ewa impulsa
tokom prenosa, ali zahteva da prenosni sistem ima dva puta {iri
propusni opseg.
Zna~i, {to je ve}a {irina propusnog opsega kanala to je i
kapacitet kanala ve}i, jer je mogu}e ostvariti ve}u brzinu prenosa.
Izrazi 11.4 i 11.5 predstavqaju teoretske vrednosti kapaciteta
kanala koje u stvarnim uslovima nikada ne mogu da se postignu.
Naime, videli smo da je prenos signala uvek pra}en i pojavom {uma
{to uvek dovodi do maweg ili ve}eg izobli~ewa primqenog signala u
odnosu na emitovani signal. Ve} je re~eno da se uticaj {uma
izraàva preko odnosa signal{um. Ne izvode}i relaciju koja mnogo
ta~nije odre|uje stvarni kapacitet kanala, jer uzima u obzir i
prisustvo {uma pri prenosu podataka, da}emo samo wen oblik:
C  B log 2  1  NP  (11.6)
gde je sa P obeleèna sredwa snaga signala, a sa N je obeleèna
sredwa snaga {uma.
6.6. PRENOS U OSNOVNOM OPSEGU (NF PRENOS)
Ako u toku prenosa signala spektar signala u bilo kojoj ta~ki

prenosnog sistema zauzima uvek svoj prirodan poloàj, takav prenos
se naziva prenos u osnovnom opsegu ili NF prenos. U principu, ovaj
postupak prenosa moè da se koristi za prenos jednog signala ili za
prenos vi{e signala u sistemu vremenskog multipleksa (TDM). Pri
tome sam prenos moè da se ostvaruje ili kao ~etvoroì~ni prenos
ili kao dvoì~ni prenos. U slu~aju kada se jedan vod (jedan par
provodnika) koristi za prenos u jednom smeru, a drugi par
provodnika za prenos u drugom smeru, to je ~etvoroì~ni prenos.
Kod dvoì~nog prenosa se isti par provodnika koristi za prenos u oba
smera.
Osnovni problem pri prenosu (bilo u osnovnom ili u
transponovanom opsegu) bez obzira da li se radi o dvoì~nom ili o
~etvoroì~nom prenosu, predstavqa slabqewe signala na
prenosnom vodu. Snaga signala na izlazu predajnog ure|aja je
ograni~ena. Nivo {uma i duìna veze zahtevaju da se „utapawe∏
signala u {um spre~i posebnim linijskim poja~ava~ima. Broj~ano,
kada signal na liniji (vodu) opadne za otprilike 5[N] u odnosu na nulti
apsolutni nivo (nivo snage od 1[mW]) mora da se primeni dopunsko
poja~awe signala. Pri tome u ~etvoroì~nom prenosu skoro da
nema problema. Na odre|enim rastojawima, definisanim slabqewem
voda, postavqaju se odgovaraju}i poja~ava~i. Glavni problem
nastaje kada se javi potreba za poja~awem signala u sistemima sa
dvoì~nim prenosom. Tu u poja~ava~koj stanici mora da se prvo
razdvoji saobra}aj iz jednog i iz drugog smera pa da se vr{i
poja~awe signala posebno za svaki smer.
Ot prema Ot prema
Di f eren- Di f eren- Di f eren- Di f eren-
Kori - Kori -
ci jal ni ci jal ni ci jal ni ci jal ni
sni k sni k
si st em P ri jem si st em si st em si st em
P ri jem
Slika 11.4.  [ematski prikaz jedne dvoì~ne veze za prenos u

osnovnom opsegu.
Na slici 11.4 prikazana je {ematski dvoì~na veza. Potpuno je
nebitno da li se radi o prenosu u osnovnom ili o prenosu u
transponovanom opsegu.
Za razdvajawe signala iz dva smera moè da se koristi
razdvajawe pomo}u posebnog razdvojnog stepena ra~valice (to je
neki diferencijalni sistem, naj~e{}e diferencijalni transformator) ili
razdvajawe pomo}u filtarske skretnice. U svakom slu~aju, ovaj
sistem za razdvajawe je glavni izvor skoro svih problema koji se
javqaju. Signal na ulazu u poja~ava~ je oslabqen. Zna~i, na ulaz
poja~ava~a dolazi signal koji treba da se poja~a. U isto vreme iz
suprotnog smera na ovaj razdvojni stepen dolazi signal koji je ve}
poja~an. Ako je najve}e dozvoqeno slabqewe veze izme|u dve
poja~ava~ke stanice recimo 5,5[N] (kako smo ve} napomenuli) i
ako poja~ava~ kompenzira to slabqewe, onda je razlika u nivoima
ova dva signala koje treba razdvojiti velika. Ukoliko slabqewe
razdvojnog stepena u „nedozvoqenom∏ smeru nije dovoqno veliko,
do}i }e do pojave pozitivne povratne sprege koja lako moè da
dovede sistem u samooscilovawe i da onemogu}i prenos bilo kakvih
informacija. Ako je slabqewe razdvojnog stepena u „dozvoqenom∏
smeru 0,35[N] onda ukupno slabqewe izme|u dve poja~ava~ke
stanice iznosi:
g  s  0.7[N]
gde je   podu`no slabqewe voda, s  duìna deonice, a ~lan ~ija
je vrednost 0,7[N] uzima u obzir ukupno slabqewe razdvojnog
sistema.
Ot prema
Di f eren- poja~ava~ Di f eren-
ci jal ni ci jal ni
si st em si st em
P ri jem
poja~ava~
Slika 11.5.  Poja~ava~ka stanica za dvoì~nu vezu sa
ra~valicama.
Kako je prose~no mogu}e ostvariti slabqewe razdvojnog

stepena tipa ra~valice u nedozvoqenom smeru od oko 23[N], to se
za maksimalno dozvoqeno slabqewe linije dolazi do male vrednosti
koja je reda veli~ine od oko 2[N]. Povratna sprega moè da se javi i
od udaqenih stanica. Problem stabilnosti se posebno isti~e u ovom
sistemu ako se prenos u oba smera obavqa u istom frekvencijskom
opsegu za oba smera.
Ukoliko se koristi „dvopojasni dvoì~ni sistem„, tj. kada se radi
sa razli~itim frekvencijskim opsezima za saobra}aj u jednom i u
drugom smeru, primewuje se sistem razdvajawa pomo}u filtarskih
skretnica. Na slici broj 11.6 prikazan je jedan deo dvoì~ne veze sa
razdvajawem saobra}aja pomo}u filtarske skretnice.
Ovo nisu jedini sistemi ostvarivawa dvoì~nih veza i sistema za
razdvajawe. Na primer, danas se koriste za prenos po vazdu{nim
vodovima i po simetri~nim kablovima na u~estanostima do 100[kHz]
i dvoì~ni dvopojasni sistemi. Kod vazdu{nih vodova je uobi~ajeno
da se na dvopojasni na~in prenosi NF kanal (fizi~ki kanal), zatim od
4  8[kHz] jednokanalni sistem ili trokanalni dvopojasni sistem u
opsegu od 6 do oko 32[kHz], a iznad te u~estanosti se prenosi
dvopojasni 12kanalni sistem u opsegu 36  84[kHz] (za jedan smer) i
92  140[kHz] (za drugi smer).
FO FO FO
> >
Di f eren- O
ci jal ni
si st em
P
FP FP FP
Slika 11.6.  [ematski prikaz jedne dvoì~ne veze sa filtarskim
skretnicama.
Propisi dozvoqavaju i male pomeraje nose}ih u~estanosti kako bi

se na bliskim vodovima smawilo tzv. „razumqivo preslu{avawe∏.
(Pod razumqivim preslu{avawem podrazumeva se takvo
preslu{avawe izme|u kanala koje dovodi do toga da se deo signala iz
jednog kanala u svom fizi~kom opsegu preslika u drugi kanal.
Termin poti~e iz telefonije.) Kod simetri~nih kablova se naj~e{}e ne
koristi trokanalni prenos, pa su grani~ne u~estanosti za
dvanaestokanalni sistem 6  54[kHz] za jedan, a 60  108[kHz] za drugi
smer.
6.7. PRENOS MODULISANIH SIGNALA
6.7.1. Prenos binarno modulisanih AM signala
Kada je moduli{u}i signal binaran signal ~ija je amplituda 1[V]

(jedan ovakav signal je pokazan na slici 11.7a), a nose}i signal jedna
sinusoida dovoqno visoke u~estanosti ~ija je amplituda tako|e 1[V]
(ovaj signal je pokazan na slici 11.7b) rezultuju}i AM signal }e imati
oblik pokazan na slici 11.7v.
sd(t)
1 (a)
0 t

s0(t)
1 (b)
0 t
-1
sAM(t)
1 (v)
0 t
-1
Slika 11.7.  (a) moduli{u}i binarni signal; (b) nose}i talas; (v)
binarni amplitudno modulisani signal.
Kakav je spektar ovog signala? Ako se spektar predstavi na

na~in koji smo pokazali u poglavqu o spektru signala, spektar
moduli{u}eg signala }e imati oblik pokazan na slici 11.8a, a spektar
rezultuju}eg AM signala ima}e oblik koji je pokazan na slici 11.8b.
Prepoznaje se klasi~an spektar AM signala sa nose}om
u~estano{}u i sa dva bo~na opsega.
Kako se moè najjednostavnije izdvojiti koristan, moduli{u}i,
signal iz ovog AM talasa? Svakako, sama slika navodi na to da je
neophodno iz ovog signala, posmatranog u vremenskom domenu,
izdvojiti obvojnicu, anvelopu, bilo wen pozitivan deo, bilo wen
negativan deo, i dobi}e se originalan signal. Ovo je tako u slu~aju
kada u sistemu ne postoji {um.
Slika 11.8.  Spektar AM signala za slu~aj binarne amplitudne

modulacije.
Kada postoji i {um u sistemu, kada se korisnom signalu

superponira jo{ i neki nepoznat slu~ajni signal koji predstavqa {um,
problem detekcije signala postaje sloèniji. Iako se zna da se
prenose samo signali u obliku povorke pravougaonih impulsa, i
pored toga {to se zna trajawe svakog od delova te povorke, na
prijemu se mora odlu~iti da li je u odre|enom trenutku stigao signal
~ija je trenutna vrednost takva da odgovara logi~koj jedinici ili
logi~koj nuli. Neka je {um takav da je snaga {uma ograni~ena,
sredwa snaga konstantna i da on ima prirodu onoga {ta nazivamo
belim {umom2. Ako je amplituda korisnog signala vi{estruko ve}a
od o~ekivanih vrednosti {uma, situacija na prijemu moè se opisati
slikom 11.9.
s(t)
E
prag odl uke =E/2
0 t
Slika 11.9.  Prijemni binarni signal sa superponiranim {umom.
Gledaju}i ovu sliku odmah se dobija i ideja kako da se izdvoji

koristan signal. Postavi}e se u detektor prijemnika jedan komparator
i ako napon na wemu prelazi polovinu o~ekivane vrednosti signala,
smatra}e se da je na ulaz stigao signal koji odgovara jedinici (ako je
napon mawi od ovog praga smatra}emo da je na ulaz do{ao signal
koji odgovara logi~koj nuli). Tada }e se lokalno generisati signal koji
se smatra da je detektovan i potom poslati na daqu obradu. Stvar se
komplikuje ukoliko snaga {uma raste. Ovakav efikasan rad moè da
se obezbedi samo ako se pri istoj snazi {uma pove}a snaga
predajnika, te tako pove}a snaga signala na mestu prijema. Sa
pove}awem duìne veze, me|utim, snaga signala slabi. [um se sa
pove}awem duìne veze akumulira, postaje sve ve}i, pa mogu}nost
uspe{ne detekcije postaje sve mawa i mawa.
Da ovde napomenemo da usled ograni~enog propusnog
opsega prenosnog sistema (prenosimo opseg ~ija je {irina 2fg) i oblik
signala na prijemu nije ba{ kao na slici 2.5 (originalni predajni
signal). Oblik signala na prijemu koji je bliì stvarnosti je prikazan na
slici 2.7 (izobli~en prijemni signal). U ovom slu~aju se borimo tako
{to samo na sredini trajawa prijemnog impulsa merimo da li napon
prelazi odre|en prag ili ne. To predstavqa poseban problem. U ovom
delu se wime ne}emo baviti. Kao zakqu~ak ovog izlagawa moè se
re}i da AM ima ograni~ene mogu}nosti pri prenosu binarnih signala.
6.7.2. Prenos binarno modulisanih FM signala
Ranije je opisan osnovni FM signal. Za slu~aj kada je

moduli{u}i signal binaran, trenutna u~estanost FM signala }e se
skokovito mewati u ritmu moduli{u}eg signala. Za slu~aj takozvane
tvrde modulacije, tj. za slu~aj trenutnog skoka u~estanosti
modulisanog signala sa jedne vrednosti koja odgovara trenutnoj
vrednosti moduli{u}eg signala koja predstavqa logi~ku jedinicu na
2
vrednost koja odgovara logi~koj nuli, situacija se moè predstaviti
slikom 11.10.
Na slici 11.10a pokazan je nose}i talas koji }e odgovarati
trenutnim vrednostima binarnog signala koje su jednake nuli. To je
sinusoida jedini~ne amplitude i u~estanosti f0. Na slici 11.10b
pokazan je nose}i talas koji }e odgovarati trenutnim vrednostima
binarnog signala koje su jednake jedinici. To je sinusoida jedini~ne
amplitude i u~estanosti f1. Na slici 11.10v predstavqen je binarni
moduli{u}i signal, a na slici 11.10| modulisan niz. Za vreme logi~ke
jedinice signal ima u~estanost f0, a za vreme logi~ke nule taj signal
je sinusoida ~ija je u~estanost f1.
Slike 11.10.g i 11.10.d su posebno interesantne. Na wima su
predstavqeni samo delovi FM signala koji odgovaraju logi~kim
nulama i logi~kim jedinicama. Na tim slikama je, u stvari, izvr{eno
razlagawe FM signala na dve komponente. Svaka od ovih
komponenata predstavqa za sebe jedan AM signal. Nose}e
u~estanosti ovih signala su f0 i f1. Ako su ove u~estanosti dovoqno
udaqene, spektri ovih signala, locirani oko odgovaraju}ih nose}ih
u~estanosti mogu da se predstave na slici 11.11. Na ovoj slici
kori{}en je ve} usvojeni na~in predstavqawa spektra. Odmah sa
slike je jasno da za ovakav na~in modulacije moè razmak
„nose}ih„ u~estanosti da iznosi minimalno 2fg i da minimalno
potrebna {irina spektra FM signala moè da bude 4fg. Zna~i,
zakqu~ak je: {irina spektra FM signala je dva puta ve}a od {irine
spektra odgovaraju}eg AM signala.
s1(t)
1 (a)
0 t
-1
s2(t)
1 (b)
0 t
-1
sd(t)
1
(v)
0 t

sAM(t)
1 (g)
0 t
-1
sAM(t)
1 (d)
0 t
-1
sFM(t)
1 (| )
0 t
-1
Slika 11.10.  Vremenski oblici signala pri binarnoj FM: (a) nose}i
talas u~estanosti f0;; (b) nose}i talas u~estanosti f1;; (v) binarni
moduli{u}i signal; (g) deo koji odgovara binarnim nulama u
modulisanom signalu; (d) deo koji odgovara binarnim jedinicama u
modulisanom signalu; (|) kompletan binarno modulisan FM signal.
Sd(f)
(a)
0 fg f
SFM(f)
(b)
0 f0-fg f0 f0+fg f1-fg f1 f1+fg f

Slika 11.11.  Spektar binarno modulisanog FM signala.
Posmatrajmo sada prenos ovog signala. Slika 11.10.| nam

ukazuje da }e „domet veze∏ biti isti i za logi~ku nulu i za logi~ku
jedinicu. Ovo je i razumqivo jer je snaga koja odgovara signalu koji
predstavqa logi~ku nulu ista kao i snaga koja odgovara drugom
signalu  logi~koj jedinici. Problem detekcije ovako modulisanog
signala je sloèn. Klasi~ni postupci detekcije zahtevaju na prijemu
kori{}ewe filtara koji }e razdvojiti ove dve komponente signala, pa
se daqa detekcija moè vr{iti na potpuno sli~an na~in kao i
detekcija AM signala. Jedan ovakav prijemnik  detektor je pokazan
na slici 11.12.
Det ekt or
anvel ope
f0 fg
sFM(t) kompa- Det ekt ovan
rat or si gnal
Det ekt or
anvel ope
f1 fg
Slika 11.12.  Detektor binarno modulisanih FM signala.
Detektor je postao sloèniji. Pojavila su se dva filtra (za jednu i

za drugu komponentu signala), pojavila su se i dva detektora
anvelope. Pojavilo se i kolo za sabirawe (boqe re}i kolo za
komparaciju) kojim se odre|uje koji je signal stigao na prijem i tako
daqe. Zakqu~ak koji se name}e je da su performanse sistema
poboq{ane, ali je poboq{awe skupo pla}eno. Osnovno pove}awe
cene nastaje usled potrebe da se koristi duplo {iri propusni opseg
prenosnog sistema. Ovim se onemogu}uje drugim korisnicima
kori{}ewe odre|enih mogu}nosti prenosnog sistema  zna~i oni
moraju da ~ekaju da se oslobodi kanal, pa se time direktno
usporava brzina prenosa informacija kroz dati kanal. Me|utim, kada
do|e do same detekcije problem je isti kao i kod obi~ne binarne AM.
Ovo je osnovni razlog zbog kojega se re{ewe traìlo u okviru
mogu}nosti koje pruà fazna modulacija.
6.7.3. Prenos binarno modulisanih PM signala
U poglavqu 2.3 date su osnovne osobine PM signala. Za slu~aj

kada je moduli{u}i signal binaran, trenutna faza PM signala }e se
skokovito mewati u ritmu moduli{u}eg signala. Za slu~aj takozvane
tvrde modulacije, tj. za slu~aj trenutne promene faze modulisanog
signala sa jedne vrednosti koja odgovara trenutnoj vrednosti
moduli{u}eg signala koja predstavqa logi~ku jedinicu na vrednost
koja odgovara logi~koj nuli, situacija se moè predstaviti slikom
11.13.
Na slici 11.13.a predstavqen je nose}i talas u~estanosti f0, a na
slici 11.13.b moduli{u}i binarni signal. Na slikama 11.13.v i 11.13.g
su pokazane komponente binarno fazno modulisanog (PM) signala
sli~no kao {to je to pokazano na slici 11.10 za binarni FM signal. Na
slici 11.13.d pokazan je odgovaraju}i fazno modulisan niz. Za vreme
logi~ke jedinice signal ima po~etnu fazu 1, a za vreme logi~ke
nule taj signal je sinusoida ~ija je po~etna faza 0. Na slikama
11.13.v i 11.13.g predstavqeni su samo delovi PM signala koji
odgovaraju logi~kim nulama i logi~kim jedinicama. Na tim slikama
je, u stvari, izvr{eno razlagawe i PM signala na dve komponente
sli~no kao {to je bilo u~iweno i za FM signal. Svaka od ovih
komponenata predstavqa za sebe jedan AM signal. Po~etne faze
nose}ih talasa ovih signala su 0 i 1. Me|utim, ovde je zna~ajno da
su komponente i jednog i drugog signala locirane oko iste nose}e
u~estanosti, pa spektar ovako modulisanog signala moè da se
predstavi slikom 11.14.
Slika 11.13.  Vremenski oblici signala pri binarnoj PM: (a) nose}i
talas u~estanosti f0; (b) binarni moduli{u}i signal; (v) deo koji
odgovara binarnim nulama u modulisanom signalu; (g) deo koji
odgovara binarnim jedinicama u modulisanom signalu; (d)
kompletan binarno modulisan PM signal.
Sd(f)
(a)
0 fg f
SPM(f)
(b)
0 f0-fg f0 f0+fg f
Slika 11.14.  Spektar binarnog fazno modulisanog signala.
I na ovoj slici koristi se ve} usvojen na~in predstavqawa

spektara. Odmah je jasno da za ovakav na~in modulacije potrebna
{irina spektra PM signala ostaje ista kao i za AM signal i da iznosi 2fg.
Zna~i, ponovimo ovaj zakqu~ak, {irina spektra PM signala je ista
kao i {irina spektra odgovaraju}eg AM signala.
Posmatrajmo sada prenos ovog signala. Ve} je jasno da }e
domet veze biti isti i za logi~ku nulu i za logi~ku jedinicu. Ovo je
razumqivo jer je snaga koja odgovara signalu koji predstavqa
logi~ku nulu ista kao i snaga koja odgovara drugom signalu 
logi~koj jedinici. Problem detekcije ovako modulisanog signala je
sada ve} postao veoma sloèn. Klasi~ni postupci detekcije
zahtevaju na prijemu kori{}ewe detektora faze nose}eg signala
koji }e razdvojiti ove dve komponente signala. Jedan ovakav
prijemnik  detektor je pokazan na slici 11.15.
NF
cos(0t+1) cos(1-2)
fg
2cos(0t+2)
Slika 11.15.  Osnovni oblik detektora faze.
Detektor izgleda jednostavan. Na ovoj slici vidimo dva bloka

koja su nazvana detektori faze. Istini za voqu, nedostaju filtri koje
smo imali na slici koja je pokazala osnovni detektor FM signala.
Nema ni detektora anvelope i s te strane je ovo jednostavnija {ema.
Me|utim, sam detektor faze je sloèn ure|aj. Znakom „ x „ na slici
11.15 ozna~eno je kolo za mnoèwe.
Na ovoj slici oznaka NF ozna~ava filtar propusnik niskih
u~estanosti koji propu{ta na izlaz samo komponentu
cos() = cos(1  2)
Da bi detektor faze ovako radio na wegov ulaz treba da dolazi
lokalno generisan signal 2cos(0 t + 2). U~estanost ovog signala mora
da bude ista kao i u~estanost dolaze}eg signala, a faza 2 mora da
bude stabilna da bi merewem napona na izlazu mogli da odlu~imo o
tome kakav je signal u odre|enom trenutku bio na ulazu detektora.
Ovo zahteva sloèna kola za detekciju nose}e u~estanosti i za
generisawe stabilnog signala koji se lokalno dovodi na pomo}ni ulaz
detektora. Me|utim, i pored tehni~ke sloènosti pokazuje se da PM
ima prednosti i nad AM i nad FM sistemima za prenos binarno
modulisanih signala.
6.8. MOGU]NOSTI KOJE PRU@A BINARNA PM ZA POVE]AWE

BRZINE PRENOSA
Neposredno po{to smo ustanovili da binarna PM ima prednosti

nad ostalim postupcima modulacija, poku{a}emo da vidimo da li
moèmo da jo{ boqe iskoristimo mogu}nosti koje pruà PM. Radi
toga treba posmatrati opet sliku 11.2. Na slici 11.2.a pokazan je
osnovni binarni niz signala. Uo~avamo da svaki od elemenata ovog
signala traje odre|eno vreme koje defini{e i potrebnu {irinu opsega
za prenos ovog signala. Treba zapaziti da u ovom nizu signala mogu
da se jave samo odre|eni parovi impulsa. Ako se posmatraju suedne
grupe od po dva impulsa, mogu da se pojave grupe 00, 01, 10 ili 11.
Ozna~imo na toj slici ove grupe impulsa sa A, B, C i D, respektivno.
Predstavimo ih signalima koji imaju trenutne vrednosti, recimo 1, 2,
3 i 4[V]. Da bi se istakla va`nost ove slike, ponovo je data, kao slika
11.16.
Napon
U1
(a)
1 1 0 0 1 0 0 1
U0
t
TB
Napon
U3
U2
U1
(b)
11 00 10 01
U0
TB t
Slika 11.16.  (ponovqena slika 11.2): Diskretni naponski signal koji
predstavqa binarnu re~ 1100 1001: (a) u slu~aju prenosa sa dva
naponska nivoa, napon U1 odgovara binarnoj cifri 1, a napon U0
binarnoj cifri 0; (b) u slu~aju prenosa sa ~etiri naponska nivoa,
napon U0 odgovara binarnoj kombinaciji 00, napon U1 binarnoj
kombinaciji 01, napon U2 binarnoj kombinaciji 10, a napon U3
binarnoj kombinaciji 11.
Uo~ava se da je novodobijeni signal, opet, povorka

pravougaonih impulsa, ali je trajawe svakog impulsa sada dva puta
duè nego u originalnom nizu. Na pitawe kolika je {irina propusnog
opsega neophodna za prenos ovog signala, odgovor je vrlo
zna~ajan. Potrebna je dva puta mawa {irina propusnog opsega
sistema. Dakle, postoji mogu}nost da se efikasnije iskoristi prenosni
sistem. Umesto jednog signala sada se mogu prenositi dva signala
kroz isti kanal koji je ranije prenosio samo jedan signal. Ovu novu
mogu}nost pruà tzv. vi{efazna metoda PM.
êtvorofazna PM je postupak kojim se podatak o svakom od
~etiri stawa prenosi nose}im signalima iste u~estanosti, a ~ije se
faze razlikuju za po jednu ~etvrtinu periode. Zna~i, ako se koristi
samo ova ~etvorofazna binarna PM moè se kroz ve} postoje}i
kanal (kanal koji ima definisan i dodeqen propusni opseg odre|ene
{irine) preneti dva puta ve}a koli~ina informacija. Efektivna brzina
prenosa pove}ana je dva puta. Moè se i}i i daqe i, npr., grupisati po
tri impulsa originalne poruke. Ukupno se dobija (za binarni sistem) 8
razli~itih kombinacija koje se mogu preneti nose}im signalom ~ija }
e trenutna faza imati jednu od osam vrednosti. To je osmofazna PM.
Tada se brzina prenosa pove}ava tri puta.
U op{tem slu~aju, ako se koristi fazna modulacija sa 2 n
po~etnih faza nosioca, brzina prenosa se pove}ava n puta.
PITAWA I ZADACI
1. Koji faktori uti~u na ta~nost detekcije prisustva ili odsustva
impulsa?
2. Skicirati odziv propusnika niskih u~estanosti ako je pobudni
signal pravougaoni impuls trajawa , a {irina propusnog opsega
sistema: (a) 2/; (b) 1/; (v) 1/(2; (g) 1/(4.
3. Kojim parametrom prenosnog sistema je odre|en maksimalan broj
izlaznih impulsa u jedinici vremena?
4. Kako se izraàva brzina prenosa podataka?
5. Objasniti {ta je to kapacitet kanala. Kako su povezani kapacitet
kanala, {irina propusnog opsega i broj nivoa digita?
6. Kako se vr{i prenos u osnovnom opsegu?
7. Objasniti prenos binarno modulisanih AM signala.
8. Objasniti prenos binarno modulisanih FM signala.
9. Objasniti prenos binarno modulisanih PM signala.
10. Objasniti principe osmofazne PM.

Skripta - Digitalne Mobilne Telekomunikacije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Skripta - Digitalne Mobilne Telekomunikacije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prenos informacija 41

Pretpostavi}emo da ste pro~itali uvodno predavawe i ove dve

2.2. PORUKA I SIGNAL

U telekomunikacijama je uobi~ajeno da se informacije nazivaju

2.3. OPIS SIGNALA

Matemati~ki je pokazano da svaki signal, koji se mo`e opisati

U ovom izrazu indeks i ozna~ava da se posmatra ita

2.4. ANALIZA PERIODI^NIH SIGNALA

Svaku periodi~nu funkciju, ~ija je perioda T , uz neka za nas

U ovom izrazu kompleksna amplituda harmonika se odre|uje

Slika 1.1.  Amplitudni spektar jednog periodi~nog

Slika 1.2.  Amplitudni spektar jednog periodi~nog

Potpuna analogija postoji i za fazne spektre.

Neka je sada, zbir svih ovih prostoperiodi~nih komponenata, u

koji je poznat pod nazivom ”Parsevalova teorema”.

Slika 1.2.  Amplitudni spektar jednog periodi~nog

2.5. ANALIZA NEPERIODI^NIH SIGNALA

Neperiodi~ne signale, i funkcije koje predstavqaju elektri~ne

Drugi integral u ovom izrazu nazivamo spektralnom

i da ima odre|enu i kona~nu vrednost) i ako s (t ) ispuwava

zbog toga {to je u intervalu    t  0 podintegralna funkcija, signal

Ovo, даље, zna~i da i spektralna karakteristika ne}e mo}i da se

konvergira, mo`emo da ka`emo da je:

Direktna Furijeova transformacija sada dobija oblik:

Ovaj izraz }emo sada koristiti i za odre|ivawe spektralne

i odre|ujemo izraze za spektralnu karakteristiku F ( ) kao i za

Ova transformacija je primenqiva na sve funkcije s (t ) koje

Furijeovu transformaciju na{ega signala.

tn n! sin(0  t   ) p  sin   0 cos 

Rezultati dobijeni analizom signala preko Furijeove

Ovo se mo`e uraditi pod uslovom da je F ( ) parna funkcija a

To bi bio imaginarni spektar.

Na slici 1.3 nacrtan je amplitudni spektar neperiodi~nih signala

Slika 1.3.  Amplitudni spektar neperiodi~nog signala: (a)

Treba uo~iti oblik dijagrama na slikama 1.2 i 1.3. Ono {ta je za

Slika 1.4.  Oblik signala ~iji je amplitudni spektar

Slika 1.5.  (a) Oblik signala ~iji je amplitudni spektar

Naj~e{}e se za prenos koristi kriterijum prve nule i iz

Dakle, na slici 1.7 se vidi da postoji jedna u~estanost pri kojoj

Slika 1.7.  Amplitudni spektar signala, povorke impulsa

Ako je dogovoreno da se prenose samo komponente signala iz

Strmina predwe i zadwe ivice impulsa, tj. vreme uspostavqawa

Prema izgledu trapeznog impulsa sa slike 1.8, vidi se da je

Ako je to tako, koji se deo spektra signala tada prenosi? Na

jasno je da je nova grani~na u~estanost, obele`ena sa fg’, sada

Slika 1.10.  Vremenski oblik kontinualnog signala ~iji je

2.6. VEZA IZME\U ANALOGNIH I DIGITALNIH SIGNALA

Re~eno je da signali posmatrani u vremenu mogu biti

Slika 1.11.  Vremenski oblik kontinualnog signala ~iji je

U ovom primeru mikrofon slu`i kao pretvara~ koji na izlazu daje

Slika 1.12.  Vremenski oblik diskretnog signala.

U do sada{wim razmatrawima su amplitude signala, bez obzira

Slika 1.13.  Grafi~ki prikaz uzajamne povezanosti

Binarno digitalizovan signal mo`e da se tabelarno predstavi

Digitalni postupak prenosa signala je do`iveo nagli razvoj posle

3. MODULACIJE SA KONTINUALNIM NOSE]IM

Zadatak komunikacionih sistema je da prenesu poruku iz jedne

Modu- Linijski Ulazni Demodu-

Slika 2.1. Model realnog telekomunikacionog sistema u koji je

Ako bi u nekoj oblasti (teritoriji) trebalo istovremeno da se

a) Modulacija sa kontinualnim nose}im talasom

Osnovna razlika izme|u modulacije sa kontinualnim nose}im

2.2. AMPLITUDSKA MODULACIJA