Fakultet za medije i komunikacije

Univerzitet Singidunum

Esejski rad

Analiza tri vrste umetnosti i njihovog prisustva u

savremenim elektronskim, masovnim medijima (radio,
TV, Internet)

Student: Profesor:
Tijana Stančić 413/2019 dr Ana Došen

Beograd, 2019. godina

 Analiza tri vrste umetnosti i njihovog prisustva u savremenim
elektronskim, masovnim medijima (radio, TV, Internet)

Umetnosti je izuzetno relevantna, ali fundamentalna u vremenu u kojem postoji. Zašto

fundamentalna? Zato što vreme u kojem se razvija i dostiže svoj vrhunac, ona ga i obeleži –
godine često pamtimo po imenima nekog umetničkog pravca ili ideologije. Iako je ja lično često
vezujem za prošlost koja me po umetničkim obeležjima oduševljava, jer sam smatrala da se
umetnost bolje iskazivala tada, mada nisam merodavan svedok jer sam rođena malo kasnije,
umetnost je vrlo napredna. Okruženi smo tehnologijom koja svakodnevno napreduje, a
umetnicima ostaje da se njom koriste, jer im služi da postignu bolji potencijal i da svoje ideje
realizuju na najbolji način, a da njihov umetnički uticaj bude nešto duži i nešto jači. S toga
smatram da svi umetnici danas treba da budu upoznati u velikoj meri sa filmom, sa predstavom,
umetničkom izložbom, radio i TV emisijom, poezijom, slikarstvom, fotografijom i iskoriste
napredne digitalne mogućnosti kako bi promovisali svoju dobru umetničku ideju i misao. Mi
ovde onda govorimo o odnosu i kolaboraciji, često integraciji, savremenog i tradicionalnog,
umetničkog, znanja. Ako se na dobar način iskoriste, ova znanja mogla bi međusobno i da se
dopunjuju.
Mnogi teoretičari bavili su se odnosom između umetnosti i savremenih medija. Jedan od njih,
Umberto Eko, koji na drugoj strani tog odnosa vidi televizijsku kameru. Ona je zamena za
prisustvo gledaoca, za lični doživljaj koji bi on imao dok gleda umetničko delo, pozorišnu
predstavu, fudbalsku utakmicu, muzički koncert, itd…. Stoga je uticaj televizije direktno
povezan sa interpretacijom umetnosti danas zato što je u velikoj meri ekranizuje.
Pre nego što se opredelim za tri umetnosti, hajde da je najpre definišemo umetnost. Mnogi
autori i umetnici pokušali su da je u brojim knjigama i spisima definišu, ali niko od njih nije
uspeo da odgonetne njenu suštinu. Nisam ni ja, ali je uvek definišem u dve reči – sloboda i igra.
Posebno su me u ovom smislu inspirisale tri umetnosti – film, muzika i pozorište; jer su na
svaku od ove umetnosti mediji drugačije uticali.
Kao sredstvo komunikacije, mediji su danas izuzetno važna karika u ovoj vezi, jer i sama kao
umetnički izraz, ona ima moć da na još jedan način, modernim putem, prezentuje “neživa”
umetnička dela živima.
Film. Umberto Eko je jednom rekao kako je umetnost dvosmerna komunikacija, odnosno
komunikacija između umetnika i konzumenta, gde je gledalac aktivni učesnik na toj relaciji. Uz
to ako ponovimo da je umetnost igra i sloboda u toj dvosmernoj komunikaciji, postavlja se
pitanje – da li ima umetnosti u filmskoj industriji?
Da je neko rekao našim dalekim precima da će jednog dana iz svog udobnog kreveta ili fotelje
moći da gledaju filmski i TV sadržaj, verovatno da bi ga proglasili ludim. Nakon što je uspeo
da iskoristi foto aparat i efekat svetlosti i napravio fotografiju, čovek je otišao korak dalje – on
je poželeo da nepokretne fotke učini pokretnim i tako prikaže više uzastopnih trenutaka u obliku
filma. Potom je za ostvarenje ovog cilja stvorio kameru, filmsku traku i projektor sa kojeg bi
prikazivao snimljeni materijal. Najpre crno-beli, bez zvuka, a danas uz neverovatno zvučne i
vizuelne efekte, u 3D i 4D projekciji.
Možemo govoriti o filmskoj umetnosti projektovanoj kroz sve medijske kanale. Piratska
industrija definitivno je uticala na vrednost filma. Filmovi su postali dostupni na mnogim
portalima za onlajn gledanje filmova, često se mogu i skinuti sa interneta u sasvim pristojno
kvalitetnoj dimenziji, a poslednjih godina zbog ovih mogućnosti primećena su negodovanja od
strane režisera. Oni su želeli da film prenesu na bioskopsko platno i da ono tu i ostane. Njihove
želje su bile drugačije od želja gledalaca, kojima je odlazak u bioskop iziskivao mnogo novca,
pa je gledanje iz sopstvenog kreveta bila uvek jeftinija, ali i udobnija varijanta. Mada se često
dešavalo da nakon nekoliko godina sam film bude prikazan i na televizoru, i tako svima
dostupan.
Iako bioskopski filmovi moraju da zadovolje određene kriterijume od okvirne dužine,
određenih tehničkih standarda, načina glume, obaveznih špica, itd – mogli bismo da se složimo
da u ovom odsustvu slobode, film prestaje da bude umetnost. Zato mnogi smatraju da umetnost
treba tražiti u dokumentarnim, animiranim i alternativnim filmovima, koji su nam najčešće
dostupni na Internetu ili prikazani na TV ekranima. Filmska umetnost se borila protiv napredka
tehnologije, zbog veće mogućnosti za piraterstvo, ali se čini da se tome ne može ni na koji način
stati na put. Ljudi kupuju ili iznajmljuju filmove i tako imaju mogućnost da ih gledaju od kuće.
Potom, globalni lider u distribuciji video sadržaja Netflix u velikoj meri utiče na filmsku
industriju. Dalje, Internet na pametnim telefonima danas omogućava pregled novih formi video
sadržaja, koji se mogu menjati u skladu sa željama korisnika. Koliko to koristi filmskim
stvaraocima i da li im olakšava da stvore sadržaj koji će biti pristupačniji potrošačima, pitanje
je.
Ipak, ako govorimo o Srbiji, u kojoj je samo u ovoj godini snimljeno nekoliko desetina filmova,
veliki napor je uložen od strane režisera, glumaca i ostalih učesnika u stvaranju filmova kako
bi se ljudi vratili u bioskope, a svoja autorska prava zaštitili. Oni su želeli da stanu na put
pirateriji i internet „kriminalu“ i dovedu ljude ponovo pred bioskopsko platno. Mislim da su u
jednom trenutku to i učinili, mada je skidanje serija i filmova sa internata naša svakodnevnica
– ovde piraterija prosto cveta. Domaći autori i producenti rade na tome da zaštite svoju svojinu
i na taj način spreče nelegalnu preprodaju njihovog vlasništva, pa je tako ugašeno nekoliko
sajtova. Osim što masovno koristimo mogućnost da bez kažnjavanja besplatno „skidamo“
sadržaj sa interneta, i takav piratizovan sadržaj prosleđujemo dalje, našim prijateljima, rodbini,
itd. Sigurno je da dok velike izdavačke kuće ne počmu da šalju tužbe ili opomene, situacija se
neće promeniti.
Ono što je sigurno je da su ovi novi projekti iznedrili veliki broj mladih, posvećenih i kreativnih
ljudi, a pojavljivanje na televiziji i radiju i podsećanje na njih može u velikoj meri doprineti
popularizaciji filmova uopšte. Međutim, ono što je zanimljivo je to što su naš medijski prostor
okupirale upravo serije, i mislim da konačno one idu u dobrom smeru, u smislu da su zanimljive
i mladim ljudima, jer su mnogo urbanije u odnosu na one od pre par godina.
Muzika. Muzički događaji oduvek su bili mesta okupljanja, druženja i socijalizacije. Kako je
dostupnost muzike kroz medije sve pristupačnija i da je druga najpopularnija na listi
popularnosti na internetu, što znači da se može neograničeno koristiti, to je direktno uticalo da
se druženje kroz muziku u velikoj meri smanji. Youtube sigurno je najposećenija internet
stranica, koje nudi muzički sadržaj bez ikakvih vrednosnih određenja. Internet je postalo pravo
mesto za propagandnu muziku, muziku (ne)visokog kvaliteta, klasičnih izvedbi, slobodnih
amaterskih numera, i sve to opet sa nezaštićenim autorskim pravima.
Ako govorimo o televiziji, mnogo je muzičkih emisija danas, sa akcentom na različitu muziku,
međutim često mi se čini da je akcenat više na izvođače nego na muziku. Njihove izvedbe su u
drugom planu, a njihov život nažalost u prvom. Ovde bismo mogli da povedemo temu o
novinarstvu u Srbiji, koje je generalno u koraku sa vremenom, ali u raskoraku sa vrednostima i
profesijom.
Radio sa muzikom i dalje dobro sarađuje. Veliki je izbor radio stanica koja pružaju lepu vožnju,
lepo poslepodne u kući, lepo veče sa prijateljima uz par čaša dobrog vina, uz muziku koju
poželimo da slušamo. U opciji su stanice sa narodnom, zabavnom, rok, stranom, baladama, pop
muzikom, a mi biramo, u zavisnosti od raspoloženja, koja će nas uveseljavati u datom trenutku.
Po mom mišljenju, ja ću uvek izabrati radio u ovom medijalnom izboru!
S obzirom da smo postali ekranski ljudi, umetnost je jedina koja nam podstiče sve više
izgubljenu kreativnost. Ta ekranizacija i progres medija utiče i na modernizaciju muzike.
Najpre modernizacija muzike se ogleda u samom stvaranju i izvođenju muzike, pa ona sve
češće nije umetnost kakva je bila ranije. Česte su primese elektronske muzike, potom svima
poznatog autotjuna, itd. Dalje, direktna komunikacija između muzičare i publike gotovo da je,
zbog napredka tehnologije, nestala, pa tako i socijalna funkcija muzike kao umetnosti. Čak je i
prava mjuzička umetnost u modernom svetu dostupna u direktnim prenosima preko televizije i
na internet stranicama.
Napredak tehnologije je sigurno doneo drugačiji doživljaj muzike i dostupnost u svakom
trenutku na svakom mestu, ali mislim da ju je uvelikoj meri i oštetio.
Pozorište. Pozorište je sa namerom na poslednjem mestu, jer mislim da se najviše očuvalo u
ovom progresu tehnologije i medija čiji smo svedoci. Mislim da je pozorište sada alternativa
virtuelnom svetu medija. Razlog tome je što je pozorište živo, život se odigrava u tom trenutku
pred gledaocima i oni taj trenutak mogu da osete zaista, jer mediji ionako oblikuju sadržaj onako
kako žele a da on bude dopadljiv široj publici. Za mene pozorište predstavlja posebnu vrstu
radosti i tuge, jer tamo možeš pobeći od stvarnog i virtuelnog sveta. I mislim da od svih
umetnosti, pozorište jedino ima mogućnost da to učini. Ono ne sme da bude dosadno, ali nikada
ne sme da bude ni samo zabava.
Činjenica koja ohrabruje je ta da su pozorišta i dalje puna i da se takva vrsta umetnosti i dalje
neguje. Pozorišta su ventil i pokretač i može da zadovolji potrebe svih generacija.
Ako pričamo o medijima, pozorišta imaju veoma malu prisutnost na televiziji ili na internet
stranicama. Retko nailazimo na čitav snimak neke pozorišne predstave, pa je samim tim
prisutnost u medijima veoma mala. Ipak, ona se najavljuju u emisijama, ali i to je danas retkost.
Možda je to zato što se institucije kulture bave javnim poslom, što znači i politikom u nekoj
meri. Samim tim učestvuju i imaju odgovornost u društvu, mada se često misli da pozorište ima
samo ulogu da uljuljka i uspava.

Smatram da je umetnost danas u velikom meri ugrožena zbog tehnološkog i medijskog

napredka. Šund i kič u umetnosti uzimaju primat, pogrešne vrednosti se glorifikuju, a umetnost
gubi svoje prave vrednosti. Mediji pomažu umetnosti da je prezentuju javnosti, da najave nove
komade, ali mislim da u velikoj meri ugrožavaju autorska prava stvaraoca i utiču na kvalitet i
vrednost svakog umetničkog dela nebitno o kojoj vrsti umetnosti govorimo.