PRIRODNI HAZARD 2019

Vulkanizam

dr Boris Vakanjac
Magmatizam, vulkani i intruzije

• Magma predstavlja otopljenu stensku masu koja se nije izlila

na površinu Zemlje već se tokom erupcije utiskuje u
Zemljinu koru (najviši deo mantla i litosferu).
Očvršćavanjem magme formiraju se intruzivne magmatske
stene (magmatiti).
• Sredine u kojima nastaje magma i sastav nastale magme su
povezani. Ove sredini mogu biti zone subdukcije, zone
kontinentalnog riftovanja (brazdanja), srednjeokeanski
grebeni i vruće tačke. Sastav magme može evoliurati
frakcionom kristalizacijom, kontaminacijom i mešanjem
magmi.
• Temperature magmi se kreću u rasponu od 650° C do 1800°
C,
Hemijski sastav magme

• Magma je izgrađena od velikog broja raznih komponenti, neke su od

njih zastupljene u znatnim a neke u veoma malim (ispod stotih delova
procenata) količinama. Sve komponente magme mogu se podeliti u dve
grupe:
• a) teškoisparljive komponente, tj. komponente koje se tope tek na
visokim temperaturama (iznad око 1000 stepena). To su SiC2, AI2O3,
Fе2О3,FeO, MgO, CaO, Na2О, K2O, zatim manje značajne TiО2, BaO,
SrO, MnO, NiO, Сr2О3, itd; Sadržaj pojedinih teškoisparljivih
komponenti jako varira u pojedinim magmama.
• b) lakoisparljive komponente, tj. komponente koje se pri običnoj
temperaturi (око 15°C) nalaze u tečnom ili gasovitom stanju, i
komponente koje već na 100— 300 stepeni prelaze u gasovito stanje.
Medu ove komponente spadaju H2O, HCl, HF, H2S, CO2, CO, SO3,
SO2, hloridi i fluoridi teških metala itd.
http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/GO/III%20semestar/Petrologija%20magmatskih%20i%20metamorfnih%20stena/Predavanj
a/Petrologija.pdf
Magmatizam, vulkani i intruzije

oceanexplorer.noaa.gov/.../media/subarcvol.html
Temperature magme

• Iako sve navedene teškoisparljive komponente kristališu pri visokim

temperaturama, pošto je magma rastvor rastopa i, kako ona sadrži i
lakoisparljive komponente, temperatura na kojoj ona počinje da
kristališe je znatno niža od tempera-ture kristalizacije svake posebne
komponente. Pri tom i odnos sadržaja pojedinih komponenti uslovljava
razne temperature kristalizacije. Po FOGTU (VOGT) temperature na
kojima rastopi koji po sastavu odgovaraju nekim stenama počinju da
kristališu su sledeće:
• dunitski rastop počinje da kristališe na 1500°C
• peridotitski rastop 1400"C
• gabro i noritski rastop 1250°C
• dioritski rastop 1200°C
• sijenitski rastop 1100°C
• granitski rastop 1000°C
http://www.rgf.bg.ac.rs/predmet/GO/III%20semestar/Petrologija%20magmatskih%20i%20metamorfnih%20stena/Predavanj
a/Petrologija.pdf
Magmatske intruzije
http://pages.geo.wvu.edu/~wilson/geol1/lec15/lec156.htm
Batolit

fitz-roy-72614_960_720
https://pixabay.com/photos/fitz-roy-cerro-torre-mountains-72614/

Cero Tore mountains Argentina

Magmatske intruzije lakolit
Our Geological Wonderland: The Pine
Valley Mountain Laccolith
http://suindependent.com/pine-valley-mountain-laccolith-pine-valley-laccolith/
Magmatske intruzije lakolit Avala
http://www.politika.rs/sr/clanak/413234/Београд/Авала-излази-на.црту-Копаонику
Vulcan Rim

Sethlans Etrurci
Hephaestus Grčka
http://www.maicar.com/GML/Hephaestus.html

https://vitedivino.files. http://www.royalathena.com/P
wordpress.com/2015/0 AGES/EtruscanCatalog/Bronze/
4/vulcanus.jpg CNU102.html
Vulkani

• Predstavlja otvor (ili rupturu) u

Zemljinoj kori, kroz koji istopljena
stenska masa (lava), pepeo i gasovi
bivaju istisnuti na površinu, gde se
hlade i talože.
• Reč vulkan potiče od ostrva Vulkano u
Tirenskom moru, a nauka koja se bavi
izučavanjem vulkana naziva se
vulkanologija. Sa stanovišta
određivanja geografskog položaja i
opisom vulkana kao morfološki
nastalih oblika nakon vulkanskih
erupcija, bez pretenzija ulaženja u sam
proces nastanka i njegovog
objašnjenja, vulkanima se bavi
geologija.
Anak Krakatoa
Erupcija vulkana Krakatoa

• Smatra se da je jedna od erupcija vulkana Krakatoa, 535

godine n.e. dovela do globalnog zahlađenja 535 – 536
godine, Prokopije, Vizantijski hroničar u izveštaju “Rat sa
Vandalima” piše svetlost bez sjaja,, u Irskim Analima piše
“nedostatk hleba” od 536 – 539, nepoznati izvori – niske
temperature, suva magla.
• U ledu sa Antartika i Islanda nađene su povišene
koncentracije sumpora u slojevima koji odgovaraju godinama
522 – 534 ± 2 godine

Arjava, Antti, "The Mystery Cloud of 536 CE in the Mediterranean Sources", Dumbarton Oaks Papers, 59: 73-94
(2005), ISBN 0-88402-311-7.
Erupcija vulkana Krakatoa

• Krakatoa je bio malo ostrvo u Indoneziji koga je raznela snažna vulkanska

erupcija. Ostrvo je bilo vulkanskog porekla, a eksplozija se dogodila 1883.
godine. To je jedna od najpoznatijih eksplozija svih vremena. Od ostrva nije
ostalo ništa, a na tom mestu je danas ostrvo Rakatu.
• Snažna tutnjava počela je da se širi s ostrva Krakatoa u maju 1883. godine.
Nekoliko meseci posle, tutnjava je postala još glasnija. Brodovi koji su tuda
prolazili izveštavali su o eksplozijama koje su bile toliko glasne da su
mornarima pucale bubne opne. Sundski prolaz, prometna brodska ruta
između ostrva Jave i Sumatre, počele su ispunjavati plutajuće vulkanske
stene.
• Gust oblak dima širio se nebom i zamračio celo područje na nekoliko dana.
Brodovi su bili zatrpani, a mornari su morali u mraku lopatama da skidaju
vruće blato i pepeo, udišući zagušljiv sumporni vazduh. More se uzdizalo u
talasima neobičnih oblika, a kako je stizalo do obala Jave i Sumatre, tamo su
se uzdizali i brisali kompletna naselja sa obala.

https://www.livescience.com/28186-krakatoa.html
Erupcija vulkana Krakatoa
SAPlanet OSMOTP

20km approx.

SAPlanet ArcGis Imagery

Erupcija vulkana Krakatoa
• Neposredno posle 10 časova 27. avgusta 1883, Krakatou je raznela
jedna od najvećih eksplozija ikad zabeleženih. Zvuk eksplozije čuo se u
Australiji, na udaljenosti od 3500 km. Ostrvo se urušilo samo u sebe i
pretvorilo u prašinu. U vazduh je odletelo oko 19 kubnih kilometara
vulkanskog materijala. Oblak prašine digao se 80 kilometara uvis, a
potom je godinama kružio oko Zemlje, prouzrokujući klimatske
promene i smanjenje letnjih temperatura i spektakularne zalaske sunca
širom sveta.
• Poginulo je više od 36.000 ljudi. Erupcija sama po sebi nije bila toliko
smrtonosna, već su ogromni talasi (cunami, koji su bili i viši od 40
metara kad se vulkan urušio, uništili 163 sela uz obale Jave i Sumatre.
• Ostrvo Krakatoa nastalo je vulkanskom aktivnošću, ali je vulkan bio
pasivan sve do erupcije 1680. godine. Jača erupcija od one 1883.
godine zabeležena je samo kad je eksplodirao vulkan Tambora, na
indonezijskom ostrvu Sumbavi. Ta erupcija 1815. godine izbacila je pet
puta više vulkanskog materijala, ali je erupcija Krakatoa privukla više
pažnje.
Global Volcanism Program | Krakatoa". volcano.si.edu
How Krakatoa made the biggest bang". The Independent. London. 3 May 2006. Archived from the original on 29 July 2018.
Erupcija vulkana Krakatoa

https://phys.org/news/2018-12-tsunami-
triggered-volcano-indonesia.html

Lithograph: Parker & Coward, Britain; -

Image published as Plate 1 in The
eruption of Krakatoa, and subsequent
phenomena. Report of the Krakatoa
Committee of the Royal Society (London,
Trubner & Co., 1888).
Razvoj vulkana Krakatoa

NEAR AND FAR-FIELD EFFECTS OF TSUNAMIS GENERATED

BY THE PAROXYSMAL ERUPTIONS, EXPLOSIONS, CALDERA
COLLAPSES AND MASSIVE SLOPE FAILURES OF THE Krakatoa_evolution_map-f , Commons.wikimedia.org
Krakatoa VOLCANO IN INDONESIA ON AUGUST 26-27, 1883
George Pararas-Carayannis
 Three of the hundreds of sketches
carried out by William Ascroft in the
winter of 1883/4 - used as the
frontispiece of The Eruption of
Krakatoa, and Subsequent
Phenomena: Report of the Krakatoa
committee of the Royal
Society (1888), ed. by G.J. Simmons.

https://publicdomainreview.org/2012/05/28/the-krakatoa-sunsets/
Glavni elementi vulkana

https://www.ope
ngeography.org/c
h-4-
volcanoes.html
Glavni elementi vulkana, kaldera

• Vulkanske kupe mogu biti razorene

i uništene tako da se umesto njih
formiraju široke ovalne depresije sa
relativno strmim unutrašnjim
stranama i ravni dnom - ti oblici se
nazivaju vulkanske kaldere. Ovaj
oblik vulkanskog reljefa može da
bude u prečniku i do 20km.
• Postoje i vulkano - tektonske
depresije (vulkanske erupcije
dovedu do spuštanja terena, primer
Sumatra – jezero Toba. 30 x 100 km
https://www.geocaching.com/geocache/GC1T5K4_aso-
caldera?guid=2c4d170e-1b08-4915-98e6-
7ba25b57982b
Super erupcije Toba

SASPlanet OSMOTP

• Pre 72000 do 70000 godina dogodila se ogromna erupcija vulkana Toba

(Sumatra), vulkan je izbacio 2800 kubnih kilometara materijala, 10 milijardi
tona sumporne kiseline, doveo do promene klime na Zemlji i skoro do
istrebljenja ljudske populacije, pretpostavlja se da je ostalo nekoliko hiljada
jedinki, što je dovelo do skoro unifikacije genetskog materijala čoveka
Super erupcije Toba

SASPlanet ArcGis Imagery

Toba https://www.quora.com/What-would-happen-if-
the-Supervolcano-Toba-erupted-tomorrow
Caldera Toba (Indonesia)

http://www.virtualuppermantle.info/Toba-Caldera.htm
Vulkanski pepeo Volcanic ash, Yellowstone
Caldera, Wyoming

Volcanic ash, Brokeoff Volcano, California

http://volcanoes.usgs.gov/Imgs/Jpg/Tephra/SarnaSem_60-
000_large.jpg

http://volcanoes.usgs.gov/Imgs/Jpg/Tephra/SarnaSem_
60-011_large.jpg
Pojavni oblici vulkana

- Ukoliko magma sadrži od 52-63% silicijuma (Si) lava je

intermedijarna. Ovakva lava se obično javlja iznad zona
subdukcije.
- Ukoliko magma sadrži između 52% i 45% silicijuma (Si) onda je
bazična lava. Ova lava (sadrži povećani procenat magnezijuma
(Mg) i gvožđa (Fe)), je mnogo manje viskoznosti od kisele magme,
a viskoznost zavisi od temperature. Ovakva lava obično ima
nekoliko čestih pojavnih oblika: pillow lava (iznad okeanskih
riftova), formira novu okeansku i kontinentalnu koru, i bazaltni
platoi.
- Ređe se javljaju magme sa manje od 45% silicijuma, a zovu se
ultrabazične. Ustanovljeno je da se poslednja erupcija ovakve
magme odigrala tokom proterozoika.
 Pojavni oblici vulkana
• Magma može izbijati na površinu na sledeće načine:
• 1. Izlivanjem - magma izbija polako i jednolično, zbog čega nastaju bazaltni
platoi primeri: SAD, poluostrvo Dekan, Kamčatka, Island;
• 2. Erupcijom - eksplozivno, nastaje zbog velike količine nakupljenih gasova i
vodene pare. Praćeni su potresima, a zabeleženi su i slučajevi katastrofalnih
posledica za okolinu. (St. Helena 1980.g, Krakatoa 1883.g, Mont Pele
1902.g). Ako se začepi ohlađena lava u neku to takođe može da dovede do
erupcije.
• 3. Ekstruzijom kada se formiraju vukanske kupole očvršćavanjem lave pri
izlasku iz vulkanskog kanala.
• Osim lave iz vulkana mogu da izbijaju i vulkanske bombe vulkanski pepeo
pomešan s vodom, lapili – užareno kamenje veličine šljunka. Vulkanska
aktivnost često je praćena popratnim pojavama, izbijanjima vodene pare,
različitih gasova i hemijskih jedinjenja.
• Fumarole su otvori iz kojih izbija vodena para, a iz solfatara izbija
sumporovodik (H2S). Mofete su otvori iz kojih izbija ugljen dioksid, CO2.
Vulkanska područja često prate termalni i mineralni izvori. Gejziri su otvori iz
kojih zbog visokog pritiska izbija vrela voda i vodena para. Najpoznatiji gejzir
je u Nacionalnom parku Jelouston (Yellowstone), Old Faithful.
Geografski raspored vulkanskih oblasti na zemlji

• Vulkani su uglavnom vezani za zone subdukcije. Samo

5% vulkana nisu vezeni za granice litosfernih ploča.
• Najaktivniji su:
• 1. Vatreni pojas Pacifika;
• 2. Sredozemno - transazijska oblast;
• 3. Atlantsko-okeanska oblast.
• Vatrenom pojasu Pacifika pripada najveći broj aktivnih
vulkana. Od preko 600 aktivnih vulkana, u vatrenom
pojasu Pacifika nalazi se 418 vulkana.
Geografski raspored vulkanskih oblasti na zemlji

https://geoclass.wordpress.com/2010/10/14/vulkani-i-litosferne-ploce/
Vruće tačke

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/th
umb/c/cd/Partial_melting_asthenosphere_EN.svg/20
00px-Partial_melting_asthenosphere_EN.svg.png
 Woudloper

Schematic
representation of
magmatic and
volcanic
processes in the
Earth
 Vruće tačke
• Fiksirani izvori toplote koji se
nalaze na granici jezgro –
matl i koji zbog
konvercijskog kretanja
(mantle plume) uzrokuju
izbijanje magme na površinu
Zemljine kore nazivaju se
vrućim tačkama (hot spots)
• Pošto se litosferne ploče
kreću, a vruće tačke su
fiksirane dolazi se do
fenomena formiranja
vulkanskih pojasa (volcanic
belt), primeri su Havajska
ostrva, Jelouston park u SAD,
Ajslend, Afrički riftni sistem.
http://www.discoveringgalapagos.org.uk/discover/geogr
aphical-processes/location-formation/hot-spots-
volcanoes/
Karakteristične pozicije vulkanizma na zemlji

https://pubs.usgs.gov/gip/dynamic/Vigil.html
https://www.sciencelearn.org.nz/resources/654-plate-tectonics-volcanoes-and-earthquakes
Magmatski kompleksi

izmenjeni i orudnjeni
andezit
Timočki – magmatski
kompleks,
Izgrađen od uglavnom
andezita

“porfirska” ruda bakra

GEOLOŠKI ATLAS SRBIJE 1 : 2.000.000 Republički fond za

geološka istraživanja i Geološki zavod – GEMINI, M.D. Dimitijević
Magmatski kompleksi
Generalna podela vulkana

• Prema aktivnosti:
-Aktivne
-Privremeno ugašene
-Ugašene
• Prema sastavu magme:
-Monogeni
-Poligeni
• Prema morfologiji kratera:
-Centralnog tipa
-Pukotinskog tipa
Generalna podela vulkana

• Prema sredini pojavljivanja:

-Kopeneni (subarealni – prate dubinske rasede)
-Prioblaski (prate zone subdukcije)
-Podmorski
• Prema karakteru erupcije:
- Eksplozivni, lava kiselog sastava sadrži veliku količinu
gasova i ti vulkani su eksplozivni,
- Izlivni, vulkani sa lavom bazičnog sastava su uglavnom
mirniji.
- Mešoviti ili strato vulkani smenjivanje mirnijih i
eksplozivnih faza (kada se izbacuju ogromne količine
piroklastičnog materijala).
Produkti vulkanske aktivnosti

• 1. Lava - je magma koja je izbačena na površinu Zemlje. Predstavlja homeogeni,

silikatni rastop, 900-1200 °C. Bazaltne lave su mirno izlivaju u vidu potoka i
lavopada; kisele lave su guste, teško pokretljive mase i zabog toga često obrazuju
kupaste forme. Lučenje može biti: pločasto (bankovito), stubasto, prizmatično,
poliedarsko, kupasto.
• 2. Piroklastičnim materijalom mogu se smatrati piroklastične stene i piroklastični
materijal.
• Piroklastične stene:
-Vulkanoklastiti (vezane),
-Vulkanski aglomerati (cementacija vulkanskih bombi),
-Vulkanske breče,
- Tufovi (cementacija vulkanskog pepela),
-Ingimbriti (nehomeogena gradja, pepeo sa sočivima vulkanskog stakla .
Produkti vulkanske aktivnosti

• Piroklastični materijal:
-Vulkanski pesak (čestice > 4 mm),
-Vulkanski pepeo (Katmaja, 1912. za 20% smanjio Sunčevu
radijaciju),
-Vulkanska prašina,
-Lapili,
-Vulkanske bombe (metarske dimenzije često; izbačene u
žitkom ili plastičnom stanju iz vulkana),
-Vulkanski blokovi (mogu biti i delovi glavnog kanala koji su
otkinuti tokom erupcije).
Produkti vulkanske aktivnosti www.emporia.edu/.../student/bird1/augustine.html

www.thestudioevents.com/Journeys geology.about.com/.../igtexpyroclastic.htm
Produkti vulkanske aktivnosti

• 3. Gasovi i pare, prate eksplozive vulkane. Vodena para, CO2, CO, metan, vodonik,
kiseonik. Količina gasova zavisi od sasatava, temperature i pritiska magme.
• 4. Produkti postvulkanske aktivnost
-Solfature (eshalacije pregrejane vodene pare i drugih gasova, pre svega CO2 i H2S.
Neposredno oko pukotie se nagomilava sumpor;
-Fumarole (pregrejani gasovi i pare oslobodjenih iz magme T 200 – 800 °C. CO2, CO,
CH4, NH3, HCl, H2S, HF);
-Mofete (gasne emanacije ugljendioksida u oblastima gde je završena vulkanska
aktivnost. Može doći do mešanja ovog CO2 sa podzemnom vodom i tada nastaju
kiseli izvoriI);
-Gejziri (fenomeni izbijanja vrele vode u vidu periodičnih fontana, javljaju se u
regionima sa aktinom ili neaktivnom vulkanskom aktivnošću);
-Termalni izvori;
-Blatni vulkani (blato izbačeno parma i gasovima visoke temperature).
Vulkanski hazard

• Piroklastični materijal (tefra):

• -Pepeo su fragmenti manji od 2mm,
• - Lapili su fragmenti između 2 i 64mm,
• - Vulkanske bombe i blokovi su komadi veći od 64mm (izbačeni
usijani komadi lave)
• Vreli gasovi
• Lahari – piroklastični materijal pomešan sa vodom
• Tokovi lave
• Potresi
• Uticaj vulkanskih erupcija na podzemne vode
Najveće poznate erupcije

Ime vulkana Mesto erupcije Godina Broj poginulih

TAMBORA Indonezija 1815 92000
Krakatoa Indonezija 1883 36000
MONT PELE Martinik 1902 30000
NEVADO DEL RUIZ Kolumbija 1985 22000
ETNA Silicija 1669 20000
VEZUV Italija 79 16000
KELUT Indonezija 1919 5000
UNZEN DAKE Japan 1792 10400
LAKI Island 1783 10000
Dimenzije vulkana

• Havajski Mauna Loa (visina 9700 m, 4170m iznad nivoa mora),

• Kilimandžaro (5898 m),
• Kenija (5199 m),
• Kavkaski Kazbek (5047 m),
• Meksički Popokatepetl (5452 m),
• Čileansko-Peuranski San-Pedro (6159 m),
• Prečnik kratera Etne i Vezuva je oko 600m.
Tektonika Italije

http://geology.com/volcanoes
Aktivnost Vezuva kroz vreme

Aktivnost Vezuva kroz vreme

http://eurjmin.geoscienceworld.org/content/12/1/179/F
Aktivnost Vezuva kroz vreme
The 3550 Lucia Pappalardo, Monica Piochi and
year BP- Giuseppe Mastrolorenzo
1944 A.D. ANNALS OF GEOPHYSICS, VOL. 47, N. 4, August 2004
magma-
plumbing
system
of Somma-
Vesuvius:
constraints
on its
behaviour
and
present
state
through a
review of
Sr-Nd
isotope
data
Erupcija Vezuva 79 godine nove ere
https://edu.glogster.com/glog/pompeii-mount-vesuvius/21eu76smiq0?=glogpedia-source

https://en.wikipedia.org/wiki/Herculaneum#/media/File:Mt_Vesuvius_79_AD_eruption_3.svg
Hazard – vulkani Vezuv

24.08.79. Planina Vezuv

izbacuje ogromnu količinu
pepela, stena i otrovnih
gasova u atmosferu.
Tokovi ogromne zapremine
piroklastičnog materijala
su poplavili grad i okolne
oblasti.

http://sciencejunior.fr/ecologie-et-
nature/les-volcans-le-magma-la-lave-ca-
chauffe/attachment/pompei-eruption
Gaj Plinije Sekund Stariji
Bigelow, Jacob, MD (1859). Littell, E. (ed.). "Death of Pliny the Elder". Littell's
Living Age. Third. Boston: Littell, Son, and Company. V: 123.

• Poznatiji kao Plinije Stariji (lat. Gaius Plinius

Secundus Maior, 23.–79. n. e.) je bio rimski http://www.crystalinks.com/pliny.html

pisac i naučnik - prirodnjak koji je napisao

delo Poznavanje prirode (Naturalis historia). Plinije
Stariji je poreklom pripadao viteškom staležu, rođen
u gradiću Komum (današnji Komo) u severnoj Italiji,
dok je obrazovanje verovatno stekao u gradu Rimu.
U vreme velike erupcije vulkana Vezuva (24.
avgusta 79), koja je uništila Pompejeu i
Herkulaneum bio je stacioniran u Mizenu. Želja za
direktnim posmatranjem pojave, a ujedno i za
spašavanjem nekih svojih prijatelja iz pogibeljnog
položaja na obali Napuljskoga zaliva, podstakla ga je
da pokrene svoje galije i pređe zaliv do Stabije. Iako
je verovao da će Stabiji biti na sigurnoj udaljenosti
od erupcije, nije uzeo u obzir mogućnost da vulkan
ispusti otrovne gasove. Posledica toga bila je da se
Plinije ugušio zbog nedostatka kiseonika.
23 AD - Avgust 25, 79 AD)
Vukanski hazard, Vezuv Pompei i Herkulanum

https://farm8.staticflickr.com/7037/69
00340308_e37c7178a0_b.jpg

http://www.ancient.eu/uploads/images/961.jpg?v=1431036068

https://casedeepoca.files.wordpress.com/
2011/01/pompeii_4-copy_edited-1.jpg?w=593

http://www.telegraph.co.uk/history/p
ompeii/9850103/Pompeii-exhibition-
the-eruption-of-the-volcano.html

http://realhistoryww.co
The skeleton of a woman found m/world_history/ancien
in Herculaneum: Credit: t/Misc/
Common/paestum/Pom
Jonathan Blair/Corbis peii.htm
Vukanski hazard, Vezuv Pompei i Herkulanum 79 ne

THE CASTS
• The bodies of these victims remained
in the same position as when the
pyroclastic flow hit them and, being
covered by calcified layers of ash, the
form of their bodies was preserved
even after the biological material
decomposed. Thanks to the method
perfected by Giuseppe Fiorelli, since
1863 a little over a hundred casts
have been made.
• The casts of the victims, displayed in
metal and glass showcases, had
already been admired in the first
Museo Pompeiano (Museum of
Pompeii) which was opened by
Fiorelli in 1873-1874. 300 0C
http://pompeiisites.org/en/pompeii-map/analysis/the-casts/ http://pompeiisites.org/en/pompeii-map/analysis/the-casts/
 BBC Pompeii: The Mistery of the People Frozen in Time –
Learning Zone
Copyright ©2019 Richard Neave Sculptor | Theme by: Theme Horse | Powered by: WordPress

https://richardneave.co.uk/about-richard/ https://www.pinterest.cl/pin/803751864724463387/?lp=true

Richard Neave 1936

http://teleobs.nouvelobs.com/la-selection-
teleobs/20130718.OBS0121/la-cite-
Bella Donna
ORF/BBC/Nathalie Biancheri disparue-de-pompei.html
Vukanski hazard, Herkulanum 79 ne
79 AD eruption of Mount Vesuvius may have
killed people by vaporising their blood and
causing their heads to EXPLODE

https://www.dailymail.co.uk/sciencetech/article-6256747/Eruption-Mount-Vesuvius-
killed-people-EXPLODING-heads-ancient-skulls-reveal.html Preko 500 0C
Erupcija Vezuva 1944 godine
1631 – 18000 žrtava
http://ww2today.com/wp-content/uploads/2014/05/Naples-
Vesuvius.jpg

1906– 2000 žrtava

1944– 28 žrtava

https://uk.answers.yah
oo.com/
question/index?qid=20
090204
131500AAw5L2k
Vezuv i Napulj

http://www.diercke.com/karte
nansicht.xtp?artId=978-3-14-
100790-9&stichwort=tuff&fs=1

Preko 3 miliona ljudi živi u Napulju i okolini

Monitoring vulkana i njihove aktivnosti

• Meri se
• - Seizmika,
• - Deformacije tla,
• - Koncentracije gasova www.dosecc.org/html/volcano_monitoring.html

• Seizmičko - vulkanski
monitoring na globalnom,
planetarnom nivou,
• Monitoring vulkanske
aktivnosti na lokalnom
nivou, pojedinačni vulkan
volcanoes.usgs.gov/.../NavMaps/MonTechnqs.gif
Vruće tačke Yellowstone-a

www.math.montana.edu/.../hotspots/caldera
Yellowstone magma chamber

https://www.kuer.org/post/new-studies-
illustrate-yellowstones-geology#stream/0
Yellowstone

http://a400.idata.over-blog.com/3/02/18/95/Yellowstone/HotspotsSRP.jpg
Yellowstone
http://www.arizonadailyindependent.com/
wp-content/uploads/2013/10/yellowstone-
1.png
Yellowstone

https://volcanoes.usgs.gov/volcanoes/yellowst
one/geo_hist_hydrothermal_system.html

https://www.nationalgeographic.org/maps/yello
wstone-caldera-map/
Yellowstone magma chamber
Projekcija magmatske
komore na površini

http://www.fromquarkstoquasars.com/wp-content/uploads/2013/09/Yellowstone-2.jpg
Yellowstone
Yellowstone

https://www.businessinsider.com.au/what-would-happen-if-yellowstone-erupted-2016-5
Volcanic ash
http://static.uglyhedgehog.com/upload/2014/9/9/1410320924936-yellowstone.jpg
Volcanic ash

http://volcanoes.usgs.gov/Products/Pglossary/vei.html
http://memolition.com/wp-content/uploads/2013/11/Sinabung08-954x636.jpg
Comparison of eruption sizes using volume of magma erupted

https://www.usgs.gov/medi
a/images/comparison-
eruption-sizes-using-
volume-magma-erupted

https://proudhillbilly-hillbilly.blogspot.com/2012/04/blast-from-
past.html?m=0

https://www.usgs.gov/media/images/comparison-eruption-sizes-using-volume-magma-erupted
Four ways to be killed by a volcano

• Cooked by super-hot waves of gas

• Buried by fast-flowing mud
• Suffocated by poisonous gases
• Annihilation from ash clouds

http://www.bbc.co.uk/science/0/21938018
 Robert A. Rohde -
http://www.globalwarmingart.co
Robert A. Rohde
m/wiki/File:1000_Year_Temperat
ure_Comparison.png
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c1/2000_Year_Temper
ature_Comparison.png
http://www.ice-age-ahead-iaa.ca/1/gisp2-ice-core-temperatures_1.jpg
Archeologists who
discovered thousands of
skeletons in medieval
mass graves in London’s
East End believe many
were the victims of a
13th Century volcanic
eruption on the other
side of the world.
Volcano caused mass
deaths in London’s East
End, says museum
16:49 06 August 2012
http://www.london24.com/news
/volcano_caused_mass_deaths_i http://www.london24.com/polopoly_fs/1.14733
n_london_s_east_end_says_mus 26!/image/1046296022.jpg_gen/derivatives/lan
eum_1_1473328 dscape_630/1046296022.jpg

Copyright © LONDON24
Malo ledeno doba

• Malo ledeno doba je period zahlađenja, koji se dogodio posle toploga

perioda poznatog kao srednjovekovni topli period. Klimatolozi i
istoričari se teško slažu o početku i kraju toga perioda, neki smatraju da
je malo ledeno doba započelo u 16. veku i trajalo do sredine 19. veka.
Postoji slaganje da su postojala tri minimuma 1650, 1770. i 1850.
razdvojena toplijim periodima.
• Ne postoji godina koja se smatra preciznim početkom malog ledenog
doba, ali postoji niz događaja, koji su prethodili tom periodu. U 13.
veku je led na severnom Atlantiku počeo da putuje sve dalje na jug, kao
i glečeri na Grenlandu. Tri godine jakih kiša koje su počele 1315.
predstavljale su uvod u razdoblje nepredvidljivog vremena u Severnoj
Evropi, koje je trajalo do 19. veka. širenje leda je primećeno i na
globalnom nivou, ali od 16. veka nije bilo novih napredovanja glečera.
Nekoliko različitih datuma se koristi da označi početak malog ledenog
doba
Vremenski događaji malog ledenog doba

• 1250. kada je počelo širenje leda na Atlantiku

• 1300. kada topla leta više nisu uobičajena u severnoj Evropi
• 1315. kada su počele kiše i velika glad 1315–1317
• 1550. kada je počelo veliko širenje leda
• 1650. kada je bio prvi klimatski minimum
http://beforeitsnews.com/contributor/upload/21949/images/Gtemp
s480.jpg
Velika glad

• Velika glad (1315—1317) (ili sve do 1322) je bila prva od serije

velikih kriza, koje su pogodile Evropu početkom 14. veka. Milioni
su bili žrtve gladi u jednom dužem periodu i time je završen raniji
period rasta i prosperiteta od 11. do 13. veka. Započelo je sa
lošim vremenskim prilikama 1315, a žetva i rod su podbacili
i 1316. sve do leta 1317. godine. Evropa se nije oporavila do
1322. godine. Taj period je obeležen jakim kriminalom,
bolestima, masovnim smrtima, ubistvima i napuštanjima dece
i kanibalizmom. Da bi se spasili ubijali su stoku, koja je služila za
vučenje plugova. Jeli su semenje, koje je trebalo da poseje.
Napuštali su decu, da bi se sami prehranili. Stariji su dobrovoljno
odbijali hranu, da bi mlađi preživeli. Te nevolje su imale velike
društvene posledice i po crkvu, državu i društvo.
Velika glad

• Za vreme srednjovekovnog toplog perioda (tj. pre 1350) stanovništvo Evrope

se mnogo puta uvećalo, tako da taj nivo na nekim mestima nije dostignut sve
do 19. veka. Pojedini delovi Francuske su danas manje nastanjeni nego u 14.
veku. U dobrim godinama odnos dobijenih i posađenih zrna bio je 7:1, a u
lošim godinama 2:1. Danas je odnos 200:1.
• Pored svega toga nastupilo je katastrofalno loše vreme tokom
srednjovekovnog toplog perioda i to se poklapa sa razdobljem velike gladi.
Između 1310. i 1330, severna Evropa je imala najgori period lošeg vremena u
srednjem veku, koji su karakterisale oštre zime i kišna, hladna leta.
• Faktori:
• nesposobnost srednjovekovnih vlada da vladaju krizama,
• ogroman porast stanovništva i
• loše vreme.
• Danas se smatra da je uzrok i početak velike gladi bila erupcija vulkana
Tarawera sa Novog Zelanda
Tarawera vulkan

http://www.absolutenewzealand.com/wp-
content/uploads/essence-of-NZ-10D.jpg http://www.massey.ac.nz/~trauma/issues/2010-1/jb-fig1.gif
Tarawera vulkan

Rotorua
N kaldera

Rotorua
grad

Tarawera
jezero

Tarawera

SASPlanet Bing satellite

Tarawera vulkan

SASPlanet Bing satellite

Tarawera vulkan

Mount Tarawera erupted around 1315. The ash thrown from this event may have affected
temperatures around the globe and precipitated the Great Famine of 1315–17 in Europe,
-Cantor, Norman L. (2001). In the wake of the plague: the Black Death and the world it made. New York: Free
Press. p. 74. ISBN 978-0-684-85735-0.
-Nairn I.A.; Shane P.R.; Cole J.W.; Leonard G.J.; Self S.; Pearson N. (2004). "Rhyolite magma processes of the
~AD 1315 Kaharoa eruption episode, Tarawera volcano, New Zealand". Journal of Volcanology and Geothermal
Research. 131 (3–4): 265–94. Bibcode:2004JVGR..131..265N. doi:10.1016/S0377-0273(03)00381-0.
-Hodgson K.A.; Nairn I.A. (September 2005). "The c. AD 1315 syn-eruption and AD 1904 post-eruption breakout
floods from Lake Tarawera, Haroharo caldera, North Island, New Zealand". New Zealand Journal of Geology and
Geophysics. 48 (3): 491. doi:10.1080/00288306.2005.9515128.

http://volcano.oregonstate.edu/tarawera-and-phantom-canoe
Velika glad

• U proleće 1315. u velikom delu Evrope su pali neuobičajeno veliki

pljuskovi. Tokom proleća i leta tako]e su bile velike padavine, a
temperature su pale. Žito nije sazrelo, nije bilo ni slame, kao ni hrane za
stoku. U Engleskoj su cene hrane porasle duplo od proleća do sredine
leta. So je predstavljala jedino sredstvo da se sačuva meso, ali pri
vlažnom vremenu se ni so nije mogla lako dobiti isparavanjem.
U Loreni su cene porasle 320 procenata. Samo su plemići mogli da
kupe ograničene količine hrane, koja je bila u prodaji. Glad je dosegla
vrhunac 1317, jer se nastavilo sa vlažnim vremenom. Konačno
leto 1317. je bilo normalno. Dp tada ljudi su bili oslabljeni upalama
pluća, bronhitisima, tuberkulozom i drugim bolestima. Većinu semena
za sađenje su pojeli, tako da se tek 1325. proizvodnja hrane vratila na
normalni nivo. Istoričari procenjuju da je stradalo od 10% do 25%
populacije.
Aberth, John (2000). From the Brink of the Apocalypse: Confronting Famine, Plague, War and Death In the Later Middle
Ages. ISBN 978-0-415-92715-4. - Chapter 1, dealing with the Great Famine
Kuga

• Crna smrt bila je pandemija koja je harala pogotovo Evropom u srednjem

veku, odnevši živote 75-200 miliona ljudi, odnosno trećinu tadašnje
evropske populacije. Većina naučnika smatra da je Crna smrt bila
pandemija kuge, dok neki smatraju da je bio virus sličan eboli. Analiza
drevne DNK žrtava bolesti u Evropi je utvrdila da je odgovorni patogen
bakterija Yersinia pestis. Kuga je krenula iz Kine, pustinje Gobi 1334.
godine, da bi se potom polako širila na zapad. 1346. stigla je
do Egipta, Sirije i zatim Krima, a 1347. do Konstantinopolja, Sicilije i zatim
južne Evrope. 1348. stigla je do Francuske, Holandije, Nemačke i Engelske,
a 1349. do Skandinavije i Rusije.
• Kuga, pestis, bubonska kuga, „crna smrt“ je akutna, teška, zarazna
bolest koja se najčešće pojavljuje u bubonskom obliku ili u obliku upale
pluća, a uzrokovana je bakterijom Jersinijom pestis (lat. Yersinia pestis).
Bakteriju prenosi buva, sa glodara na čoveka. Bolesnik sa plućnim oblikom
kuge može zarazu da širi vazduhom. Nelečenai oblik plućne kuge se,
najčešće, završava smrću a nepravilno lečena tzv. bubonska kuga, smrtću
svakog drugog bolesnika.
Kuga

Yersinia pestis Buva (Siphonaptera)

- vektor prenosa kuge
http://library.thinkquest.org/05aug/00639/en/w_biological_bacteria.html
http://www.eoearth.org/article/Plague
Kuga

www.awesomestories.com/assets/medieval-
illustration-of-plague-infected-people

http://nerdygaga.com/334/weird-
killer-disease-of-human-from-bites/

Pojave kuge u istoriji i danas
The Black Death was one of the most
devastating pandemics in human
history, resulting in the deaths of an
estimated 75 to 200 million people
and peaking in Europe in the years
1346–53.

https://theromneymarsh.net/blackdeath
Pojave kuge u istoriji i danas Plague: Past, Present, and
Future
Nils Chr Stenseth , Bakyt B Atshabar, Mike
Begon, Steven R Belmain, Eric Bertherat,
Elisabeth Carniel, Kenneth L Gage, Herwig
Leirs, Lila Rahalison
https://journals.plos.org/plosmedicine/article?id=10.1371/journal.pmed.0050003
https://www.eh-resources.org/wp-
content/uploads/2015/06/ruddiman_climate_graph.jpg
Vulkan koji preti da proguta pola Evrope

• Vulkan u blizini Bona pokazuje znake buđenja, stručnjaci kažu da eruptira na svakih
12.000 godina i da mu je sad vreme.
• Vulkan Laher Ze u Nemačkoj, u blizini Bona, počeo je da se „budi", a ukoliko
eruptira, uništiće pola Evrope, tvrde stručnjaci. Oni smatraju da će erupcija
prouzrokovati ogromna razaranja jer će iz vulkanskog grotla izaći na milijarde tona
magme, kamenja i pepela i da će Berlin, Pariz i London u potpunosti biti prekriveni
pepelom.
• Vulkanski pepeo iz Nemačke, prema karti koju objavljuju tamošnji mediji, pokriće i
dobar deo Hrvatske sve do Šibenika, a mogao bi da stigne i do samih severnih granica
Srbije.
• Erupcija će izazvati masovne evakuacije stanovništva, kao i globalno zahlađenje jer će
pepeo izbačen iz vulkana blokirati sunce. Biće pogođeno područje od Velike Britanije
na zapadu, Danske na severu, sredine Apeninskog poluostrva na jugu i Slovačke na
istoku - kažu stručnjaci, a prenosi britanski „Dejli mejl".
• Vulkanolozi kažu da je prilikom poslednje erupcije vulkana u Nemačkoj pod
kamenjem i pepelom bilo pokriveno područje na više od 1.000 kvadratnih kilometara.

http://www.pressonline.rs/svet/globus/196053/vulkan-koji-preti-da-proguta-pola-evrope.html
 Laacher See Eifel

http://the-end-time.blogspot.rs/2012/01/laacher-see-european-
supervolcano-that.html

http://www.wikiview.info/index.php?page=UserGalleryPhoto&photoID=112
 Laacher See Eifel, tufovi, piroklastični materijal

http://www.wired.com/images_blogs/wiredscience/2012/01/P6190049-660x495.jpg
Važni sajtovi

• https://www.youtube.com/watch?v=y-_2j7Q0AKo
• Biggest Volcanic Eruption Ever in the World - Supervolcano (Special
Documentary) OK
• https://www.youtube.com/watch?v=WJ6yD2jRm3A
• Full Documentary Films - Super Volcano - History Channel Documentaries
• https://www.youtube.com/watch?v=ZLux566WtuI&list=PLE0B4ECC62F44
8B06
• https://www.youtube.com/watch?v=st_2C_Wrw4A
• The Volcanoes of Europe
Hvala na pažnji